ке
ен и
уџ б
За в
од
за
реформација – верска побуна против пап ског првенства, привилегија и богаћења ка толичке цркве, која је узроковала отцепљење протестантске и лутеранске цркве. Покретач Мартин Лутер тражио је темељну реформу цркве. Покрет је почео чувеним Лутеровим истицањем 95 теза против индулгенција (оп роштајнице грехова). противреформација – католичка реакција на реформацију, мере којима је католичка црква настојала да сузбије протестантизам. На Три дентском концилу обновљена је црква и јавио се нови верски занос, рехабилитована је ин ституција папе и обновљена је инквизиција. Противреформација је била повод Тридесето годишњем рату, који је опустошио Немачку и Чешку, али је и зауставила ширење протестан тизма. У уметности католичких земаља утицала је на формирање барока. Тридесетогодишњи рат – верски рат католи ка и протестаната који се у XVII веку расплам сао широм Европе и донео огромне жртве, велику глад и болести. бизаран – чудноват, особен, необичан Carpe diem – memento mori! – Искористи дан да размишљаш о смрти (да се сетиш смрти)!
рок је буран, превише разуђен уметнички правац да би њиме могла управљати једна вера и њена намера. Иако настао у крилу цркве, превазишао је оквире католичке противреформације и пренео се и на некатоличке земље. Најзначајније одлике барокног стила су: продор хришћанске мистике, душевни немир, бујност, склоност ка повишеним осећањима, трагици и патетици. Барокну уметност одликује плаховитост и бујност, наглашеност јарких боја и осећања, расплинутост композиције и структуре, трагичан поглед на свет, патетика и повишена реторика, баратање апстрактним појмовима. Извесна асиметрија подразумева наглашене контрасте и изражавање с пуно украса. Од уметности се очекује да запањи и изненади, те су омиљене стилске фигуре контраст, хипербола, алегорија, парадокс, гротеска, као и мноштво фигура понављања и набрајања попут анафоре, епифоре, игре речима, асиндетона итд. Све ово мноштво украса барокни израз чини раскошним и китњастим до претераности и бизарности. Тако настају чудновата поређења и досетке, запањујуће песничке слике као резултат тежње да се читалац збуни и зачуди. Најзначајније домете барок је остварио у ликовној (дела Ел Грека, Каравађа, Рубенса, Рембранта) и музичкој уметности (дела Баха, Хендла, Вивалдија). Барокне теме. Књижевност барока обележена је специфичним темама које одишу песимизмом: пролазност (живота, младости, лепоте, моћи, времена), истиче се лажни сјај лепоте, испод ког се крије ругоба, непостојаност материјалних добара. Живот је „варка, сан, сена, привид”, а земља „долина суза”; честе су алегоричне представе живота као позоришта или шаховске табле (завеса се спушта, партија се завршава...). Доминирају религиозне, мистичне и рефлексивне теме, мотиви греха и покајања, вечности. Ренесансно начело Carpe diem (искористи дан) за барокног човека постаје подстицај за размишљање и покајање. Барокни човек има на уму и memento mori (сећај се смрти), јер сутра те неће бити. Исто тако, у бароку налазимо парадоксално спајање световног, сензуалног с аскетским и духовним. Порекло и простирање правца. Барок, као и ренесанса, настао је у Италији, одакле се пренео у Шпанију, Португалију, Француску (у Француској се временски поклапа с класицизмом, па је и писце тешко сврстати). Главни представници барока су: Торквато Тасо, Ђанбатиста Марини (Италија), Луис де Гонгора, Педро Калдерон де ла Барка (Шпанија) итд. Барокне слике и атмосфера препознају се у позним делима Мигела де Сервантеса и Вилијема Шекспира, писаца чије се стваралаштво првенствено повезује с ренесансом.
10 | Читанка за II разред средње школе