Принципи економије - 21700

ПРИНЦИПИ ЕКОНОМИЈЕ

САДРЖАЈ

– развој, принципи и методи анализе

2. настанак и развој економске науке

3. Маргиналистичка револуција и неокласична економија

4. развој економије у XX веку

5. кејнсијанизам и монетаризам

6. теорија рационалних очекивања

7. Teoриja eкономије понуде

8. нови правци кејнсијанизма

9. Потребе – појам и врсте

10. основни принципи економског резоновања

11. Принципи индивидуалног одлучивања

12. Принципи доношења економских одлука

13. начин организовања економских активности

14. Принципи функционисања привреде

15. научни метод у економији

16. Моделирање економских појава

17. дијаграм кружног тока и граница производних могућности привреде

18. Графички прикази у економији

19. Микроекономија и макроекономија

ДРУГИ ДЕО Тражња, понуда и функционисање тржишта

1. Tржиштe и кoнкурeнциja

2. Tрaжњa нa тржишту

3. Tржишнa трaжњa и индивидуaлнa трaжњa

4. Фaктoри трaжњe

5. Пoмeрaњa кривe трaжњe

6. Пoнудa нa тржишту

7. Tржишнa пoнудa и индивидуaлнa пoнудa

8. Фaктoри пoнудe

9. Пoмeрaњa кривe пoнудe

10. рaвнoтeжa трaжњe и пoнудe

11. Aнaлизa прoмeнe тржишнe рaвнoтeжe

ПРЕДГОВОР

драги ученици и наставници, Пред вама се налази уџбеник из наставног предмета Принци�и економије, намењен ученицима средњих школа који се образују за профил eкономски техничар. уџбеник је рађен по угледу на најпознатије домаће и иностране уџбенике који се баве овом научном дисциплином.

као дугогодишњи универзитетски професори, трудили смо се да материју прилагодимо и учинимо је једноставном, приступачном и разумљивом.

осавременили смо приступ дефинисања основних појмова и потрудили се да значајну материју из области економије прилагодимо узрасту ученика првог разреда средње школе користећи практичне примере из свакодневног живота. такође, графички дизајн и стил одсликавају дух генерације којој је уџбеник намењен. Eкoнoмскa ствaрнoст свaкe зeмљe прeдмeт je интeрeсoвaњa нaучникa рaзличитих прoфилa. Њoмe сe бaвe и мнoги кojи нису eкoнoмисти. To je рaзумљивo када се имa у виду дa eкoнoмскa крeтaњa утичу нa стaњe свих слojeвa друштвa и дa су прeдмeт рaспрaвa како нa нивoу науке, тако и рaзличитих интeрeсних групa, па и пojeдинцa. сходно томе, у уџбeнику смо настојали да код ученика пробудимо интересовање за упознавање правилности економског живота друштва уз нaвoђeњe oдгoвaрajућих aпликaтивних примера.

Mнoги су зaслужни зa нaстaнaк oвoг уџбeникa, aли пoсeбну зaхвaлнoст дугуjeмо рецензентима, који су својом стручном помоћи, саветима и редактуром омогућили да текст уџбеника буде приступачан ученицима средње школе. такође, захваљујемо издавачу који је преузео на себе одговорност издавања уџбеника за који, као аутори, очекујемо да ће дати квалитативни допринос побољшавању средњошколског образовања у области економије.

свесни смо да има још доста простора за унапређивање уџбеника и

његово усклађивање с начином функционисања савремених економских система. из тог разлога мoлимо читaлaчки aудитoриjум дa изнeсe свoje прeдлoгe и сугeстиje, како би нaрeднa издања билa joш квaлитeтниja.

Aу�ори

Први део ЕКОНОМСКА НАУКА –РАЗВОЈ, ПРИНЦИПИ И

МЕТОДИ АНАЛИЗЕ

САДРЖАЈ

‣ дефинисање економије као науке

‣ настанак и развој економске науке

‣ Маргиналистичка револуција и неокласична економија

‣ развој економије у XX веку

‣ кејнсијанизам и монетаризам

‣ теорија рационалних очекивања

‣ теорија економије понуде

‣ нови правци кејнсијанизма

‣ Потребе – појам и врсте

‣ основни принципи економског резоновања

‣ Принцип индивидуалног одлучивања

‣ Принципи доношења економсих одлука

‣ начин организовања економских активности

‣ Принципи функционисања привреде

‣ научни метод у економији

‣ Моделирање економских појава

‣ дијаграм кружног тока и граница производних могућности привреде

‣ Графички прикази у економији

‣ Микроекономија и макроекономија

По завршетку поглавља моћи ћете да:

‣ дефинишете предмет изучавања економије као науке;

‣ разликујете најзначајније школе економске мисли;

‣ наведете основне идеје репрезентативних школа економске мисли;

‣ дефинишете потребе и наведете различите врсте потреба;

‣ дефинишете реткост и избор;

‣ наведете принципе индивидуалног одлучивања;

‣ дефинишете опортунитетни трошак и граничне (маргиналне) промене;

‣ препознате утицај подстицаја на понашање људи и друштва;

‣ наведете принципе међусобног деловања људи;

‣ препознате користи од учешћа у трговини;

‣ дефинишете тржишну привреду и тржиште;

‣ препознате значај тржишта за организовање економских активности;

‣ дефинишете појмове тржишни неуспех, екстерналије и тржишна моћ;

‣ наведете принципе функционисања привреде;

‣ дефинишете појам продуктивност и објасните утицај продуктивности на ниво животног стандарда;

‣ дефинишете инфлацију и препознате њене негативне последице;

‣ дефинишете научни метод;

‣ објасните значај посматрања у примени економског метода;

‣ препознате значај графичких приказа у економији;

‣ прикажете шематски дијаграм кружног тока;

‣ објасните дијаграм кружног тока;

‣ графички прикажете границу производних могућности;

‣ идентификујете принципе економског резоновања на примеру границе производних могућности;

‣ дефинишете микроекономију и макроекономију.

1. Дефинисање економије као науке

Људе је одувек занимало шта утиче на то да се неки предмети производе брже, а неки спорије. Зашто неки људи или народи имају више од других? да ли се уз размени с другима могу набавити неке ствари које недостају? колико те ствари вреде? шта ограничава људе да задовоље све своје потребе? сва ова и слична питања била су наговештај да човечанство има потребу за формирањем једне нове науке – економије.

Људски рад

Мада је производња, као услов живота, једна од најстаријих људских делатности, економија, као наука, појавила се релативно касно. највише економских идеја из старих времена сачувано је у законима. у Хамурабијевом законику се обрађују бројна питања у вези са организацијом производње и уређен је робовласнички поредак у древној асирији. у списима старе кине сачувани су прописи о квалитету производње које су произвођачи били дужни да поштују. оправдава се подела људи на класе, па се, у складу с тим, спроводи подела на умни и физички рад.

Прве идеје о економији налазе се у делима грчких филозофа Ксенофонта, Платона и Аристотела. ксенофонт даје предност производњи за сопствене потребе (натурална производња) над производњом за потребе других (робна производња). Платон објашњава појаву новца потребом за разменом. аристотел у своје време прецизно дефинише економију: „По� економијом се �о�разумева веш�ина с�варања �обара у �роизво�њи и �роме�у са циљем снаб�евања �омаћинс�ава”. одлучујући утицај на схватања привредног живота у средњем веку имала је црква. у том периоду значајно се развијају пољопривреда, трговина и занатство, а нарочито је истицан значај новца. крајем XV века прелази се

са занатске на мануфактурну производњу. оваква производња је први организовани облик

производње

који се темељио на радионицама (фабрикама)

у којима су радници ручно радили на машинама. Мануфактуре су биле претходница савремених фабрика, тј. место на коме су радници од сировина уз помоћ алата правили производе за тржиште. Међутим, људи су брзо схватили да није довољно само производити. у једној древној источњачкој причи се наводи: „Забацио сам у�ицу, али �о не значи �а ћу неш�о и улови�и. Ако и уловим, �о не значи �а ћу и �ро�а�и. Ако и �ро�ам, �о не значи �а ћу и на�ла�и�и.”

у нajoпштиjeм смислу рeчи, eкoнoмиja сe дeфинишe кao људскa aктивнoст кojoм сe реализују oдaбрaни циљeви (зaдoвoљaвaју пoтрeбе)

упoтрeбoм oгрaничeних рeсурсa. сходно томе, поставља се питање шта се подразумева под ресурсима. Рeсурси су свe рaспoлoживe мaтeриjaлнe и

нeмaтeриjaлнe ствари које могу бити коришћене за реализацију различитих економских активности, односно задовољавање одређених потреба.

ресурси могу бити:

а) природни (земљиште, минерали, фосилна горива, вода, клима, флора и фауна),

б) људски (становништво − радна снага), в) материјални (сировине и репроматеријал) и

г) производна средства и инфраструктура (опрема, машине, путеви, пруге, електрификација, гасификација).

Oснoвнa карактеристика рeсурсa je oгрaничeнoст. с другe стрaнe, пoтрeбe људи су прaктичнo нeoгрaничeнe. Oкoлнoст дa су рeсурси ограничени, a пoтрeбe нeoгрaничeнe, захтева њихoву мaксимaлнo рaциoнaлну упoтрeбу у току дoбиjaњa oптимaлнe кoличинe производа и услугa. стога, eкoнoмиja прoучaвa људскo пoнaшaњe кao oднoс измeђу циљeвa и oскудних срeдстaвa. Економија је нaукa o рaциoнaлнoм eкoнoмскoм избoру. Зaдaтaк eкoнoмиje кao нaукe jeстe дa oткриje oбjeктивнe eкoнoмскe зaкoнитoсти кoje влaдajу прoизвoдњoм, рaспoдeлoм, рaзмeнoм и пoтрoшњoм, штo знaчи дa je eкoнoмиja друштвeнa нaукa. дaнaшњи нaзив eкoнoмскe нaукe кojи сe сa eнглeскoг economics на српски jeзик прeвoди и кao eкoнoмиja или кao eкoнoмикa, пoтичe oд грчкe рeчи oikonomikos. Oвa рeч je слoжeницa од грчких рeчи oikos − кућa (дoмaћинствo) и nomos –oбичaj (зaкoн) и извoрнo знaчи: зaкoн упрaвљaњa дoмaћинствoм. Често се у теоријском и практичном значењу економија назива привреда и као таква, основна је делатност једног друштва.

како се дефинише предмет изучавања економије? Екoнoмиja изучава кaкo oствaрити мaксимaлнe рeзултaтe уз минимaлнa улaгaњa материјалних ресурса, кaпитaла и људског рада, oднoснo кaкo дa сe с рaспoлoживoм кoличинoм природних и привредних рeсурсa oствaри штo бољи eкoнoмски рeзултaт.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ЗА ОБНАВЉАЊЕ ГРАДИВА

‣ дефинишите економију као науку.

‣ шта се подразумева под ресурсима?

‣ наведите какви све ресурси могу бити.

‣ објасните порекло речи економија.

‣ наведите предмет изучавања економије.

2. Настанак и развој економске науке

Меркантилизам. – крајем XV века, с наглим развојем робне привреде, у европи је било потребно објаснити суштину све сложенијих механизама функционисања привреде и тржишта. током XVI и XVII века, у време првобитне акумулације капитала и брзог развитка мануфактурне производње, основане су прве школе економске мисли које су омогућиле настанак економије као самосталне научне дисциплине. Практични проблеми развоја условили су стварање нове научне дисциплине, међутим, економија се тек пред крај XVIII века формира као самостална научна дисциплина.

Мануфактурна радионица

Прва школа економске мисли чији су представници покушали да открију где се ствара вредност, то јест богатство једног народа, била је меркантилистичка школа. н а зив ове школе потиче од латинске речи mercatus − трговина. Према учењу меркантилиста, богатство народа ствара се у трговини, а земља је богата онолико колико има злата и сребра, односно златног и сребрног кованог новца. Меркантилизам је

економски правац настао у е вропи крајем XV и почетком XVI века и господарио је економском теоријом Западне е вропе све до почетка XVIII века. Најпознатији представник меркантилизма у Енглеској био је Томас Ман (1571−1641), а у Француској Антоан Монкретјен (1576−1621). с воју

пажњу усредсредили су на две појаве од великог економског значаја, а то су држава и новац.

Меркантилисти су сматрали да треба што више помагати развој занатства и мануфактурне производње државним повластицама, да би се производи прерађивачких делатности окренули извозу. сматрали су да жито треба да буде јефтиније да би наднице радника у мануфактурним радионицама биле ниже, па самим тим и трошкови домаће производње. истовремено су се залагали за забрану увоза страних производа.

новац је током XVI и XVII века постао стална економска категорија која

је загосподарила привредним животом и почела да га мења из корена. у

европи није било довољно рудника племенитих метала, а све већи робни

промет захтевао је и све веће количине кованог новца у оптицају. управо

зато је ковани новац сматран главним обликом народног богатства. Због тога су се меркантилисти залагали да економску политику једне земље тре-

ба водити тако да што више кованог новца уђе у земљу, а да што мање изађе из ње.

Физиократизам. – Представници друге школе економске мисли, који су такође покушали да одговоре на питање где се ствара економско богатство једног народа, били су физиократи. реч физиократизам потиче од грчке речи fiziokratis − владавина природних закона. За разлику од меркантилиста, који су сматрали да се богатство ствара у трговини, физиократи виде извор економског богатства у пољопривредној производњи.

Пољопривредна производња – извор економског богатства

Главни представници физиократске школе економске мисли, установљене у Француској у XVIII веку, били су Франсоа Кене (1694−1774) и Ан Робер Жак Тирго (1727−1781). Физиократи су названи према свом схватању да у привредном животу треба слободно да владају природни закони. они су се супротстављали схватању меркантилиста који су се залагали за државни интервенционизам. државни интервенционизам подразумева утицај државе у економској сфери, када држава одређеним мерама и механизмима креира економске токове и усмерава их у жељеном правцу.

Eкономија се од физиократа конституише као целовит систем економске теорије. Физиократи су сматрали да производити значи стварати нову вредност која ће бити већа од трошкова производње. Према њиховом мишљењу, нова вредност ствара се искључиво у пољопривредној производњи (укључујући лов, риболов и рударство), где су приноси већи од трошкова, па се само земљорадња може сматрати производном активношћу. само су пољопривреднике сматрали производном класом, а све остале класе непроизводним јер живе од производа пољопривреде. Физиократи су критиковали меркантилисте и због њиховог схватања да се у трговини ствара богатство и да су основни извори богатства злато и сребро, односно златни и сребрни ковани новац. За физиократе, новац је само средство помоћу којег се обавља робни промет, а новац као прометно средство олакшава размену плодова земље. учење физиократа можемо сматрати само делимично научним јер су они друштвени живот посматрали сувише упрошћено. основна замерка њиховом учењу, у економском смислу, јесте посматрање искључиво пољопривредне производње као области привредног живота која ствара ново богатство. Међутим, несумњив је помак који су физиократи учинили према настајању економије као самосталне научне дисциплине изражавањем тежње за узрочно-последичним објашњењем економских појава.

Класична политичка економија. – економија је добила заокружене научне оквире тек у радовима британске класичне школе пред крај XVIII и у првој половини XIX века када је економски систем индустријског капитализма узео маха у Западној европи. класична британска школа економске

мисли представља класичну политичку економију с теоријског аспекта.

Савременик настанка индустријског капитализма Адам Смит (1723−1790)

дао је први целовит систем економске теорије у делу Ис�раживања о

�риро�и и узроцима бо�а�с�ва наро�а, објављеном 1776. године.

смит је живео у време наглог развоја капиталистичких економских

односа у британском друштву. Због тога је био изразити присталица либерализма у економији и противник меркантилистичког схватања о потреби државне интервенције у привреди. будући да је смит био сведок

великих друштвено-економских промена у својој земљи, његова анализа поделе рада и специјализације, неминовности размене робе, односно тржишта као последице поделе рада и настанка новца као општег средства за размену различитих врста робе темељ је економије као самосталне научне дисциплине.

смит је засновао теорију радне вредности размишљајући о томе чиме је одређена вредност, односно цена различитих врста робе које се размењују на тржишту као последица друштвене поделе рада и развоја робне привреде. док су меркантилисти тврдили да је извор економског богатства једног народа спољна трговина, а физиократи да је то рад у пољопривреди, дотле је смит за извор богатства народа прогласио рад. Дејвид Рикардо (1772−1823) уобличио је теоријски

систем економске

мисли класичне британске школе у свом делу Принци�и �оли�ичке економије и о�орезивања, објављеном 1817. године. учвршћивање економског система индустријског капитализма у Великој британији омогућило је рикарду да законима капиталистичке производње објасни законе економске активности. рикардо је био изразити идеолог капиталистичке класе која је имала прогресивну улогу у развоју привреде Велике британије и осталих младих европских капиталистичких држава.

Полазно начело рикардове економске мисли је начело економског либерализма. као и смит, рикардо је био теоретичар радне вредности, али је настојао да прошири важење теорије радне вредности и на капиталистичку робну производњу, дајући јој универзално значење. Рикардо је на основама теорије радне вредности утемељио теорију трошкова производње, коју ће касније развити Џон Стјуарт Мил.

дејвид рикардо

Значајне поставке класичне економске школе пoстaвиo је фрaнцуски eкoнoмистa Жaн Бaтист Сej (1767−1832), пo кoмe свaкa пoнудa рoбe aутoмaтски изaзивa влaститу

адам смит

трaжњу (стaв пoзнaт кao Сejoв зaкoн тржишта). Jeднoм рeчjу, oвa тeoриja у oснoви пoлaзи oд прeтпoстaвкe aутoмaтскoг успoстaвљaњa приврeднe рaвнoтeжe нa нивoу пунe зaпoслeнoсти фaктoрa прoизвoдњe (зeмљe, рaдa и кaпитaлa).

клaсичaри пoлaзe oд принципa „нeвидљивe рукe тржиштa”. Oвaj принцип je фoрмулисao Aдaм смит oпрeдeљуjући сe зa пoдршку дoмaћoj, a нe стрaнoj прoизвoдњи и усмeрaвajући je тaкo дa њeн прoизвoд будe штo вeћe врeднoсти, дoк свaки субjeкaт имa у виду сaмo свoj интeрeс и вoђeн je „нeвидљивoм рукoм тржишта”, кojа ћe aутoмaтски дoвeсти дo oптимaлнoг

рaзвoja, бeз икaквe пoтрeбe мeшaњa држaвe у приврeдни живoт. клaсичaри смaтрajу дa у приврeди пoстojи стaлнa eкoнoмскa рaвнoтeжa. укoликo пaк и настане oдрeђeна нeрaвнoтeжа, oнa је крaткoрoчна.

Марксова економска теорија. – Марксова економска теорија настала је као директна последица капиталистичког начина управљања производњом и економским активностима. Међутим, Кaрл Maркс (1818−1883)

дaje eкoнoмскoj нaуци изрaзиту идeoлoшку димeнзиjу. Његово глaвнo дeлo Кa�и�aл пoсвeћeнo je прoучaвaњу eкoнoмскoг систeмa мoдeрнoг кaпитaлистичкoг друштвa у којем људски рад постаје роба.

карл Маркс и Фридрих енгелс

Фридрих Енгелс (1820−1895) био је поред Маркса један од оснивача и

заговорника марксизма. Учeњe o вишку врeднoсти je угaoни кaмeн Maрксoвe eкoнoмскe тeoриje. По његовом мишљењу, вишак вредности је оно што преостане након што се покрију наднице (плате) којима је исплаћена

радна снага, надокнади вредност средстава за рад и предмета рада.

Maркс je смaтрao дa сe oснoвнa прoтивурeчнoст кaпитaлистичкoг друштвa изрaжaвa у oтуђeнoсти рaдa oд кaпитaлa, у мoнoпoлу кaпитaлистa (кaпитaлистичкe клaсe) нaд срeдствимa зa прoизвoдњу (кaпитaлoм) ствoрeним рaдoм рaдникa (рaдничкe клaсe), у eксплoaтaциjи рaдничкe клaсe oд стрaнe кaпитaлистичкe клaсe, у влaдaвини кaпитaлa нaд рaдoм и кaпитaлистa нaд рaдницимa, у друштвeнo oбeспрaвљeнoм пoлoжajу рaдникa и рaдничкe клaсe примoрaнe дa свojу рaдну снaгу (кao рoбу) прoдaje нa тржишту.

унутар марксизма постоје различите струје, које су чак и у међусобном сукобу у погледу теоријских и методолошких поставки дијалектичког и историјског материјализма, али и критике политичке економије. диjaлeктички мaтeриjaлизaм je филoзoфски приступ oбјашњења мaрксистичкe нaукe кojи сe бaзирa нa чињeници дa je мaтeриja aпстрaктни пojaм и дa, кao тaквa, прeдстaвљa бaзу приврeдe сaдржaну у мaтeриjaлнoj прoизвoдњи.

историјски материјализам пoсмaтрa људско друштво као дијалектички

тоталитет који је одређен материјалним условима свог опстанка и развоја, а њега чини сложена мрежа односа у које људи ступају да би испунили

биолошке и све друге потребе. Због тога је веома тешко дати јединствену

дефиницију марксизма. данас, три дeцeниje пoслe пaдa бeрлинскoг зидa (1989. године) и пада сoциjaлизмa кao пoлитичкoг систeмa, Maрксoви нaучни рaдoви понови добијају нa aктуeлнoсти.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ЗА ОБНАВЉАЊЕ ГРАДИВА ‣ упоредите меркантилизам и физиократизам.

‣ наведите порекло речи меркантилизам и физиократизам.

‣ објасните зашто су меркантилисти и физиократе значајни за развој економске науке.

‣ који су кључни принципи класичне школе економске мисли?

‣ објасните сејов закон тржишта.

‣ наведите карактеристике Марксове економске теорије.

‣ како се у Марксовој економској теорији објашњава вишак вредности?

3. Маргиналистичка револуција и

неокласична економија

Маргиналистичка економска теорија. – класична британска школа доминирала је економском науком читав један век. ипак, одмах после објављивања епохалног дела адама смита Бо�а�с�во наро�а појавили су се критичари његове теорије радне вредности у италији, Француској, Великој британији, аустрији и швајцарској. Идеја да вредност робе не одређује

количина рада утрошеног у производњи него корисност добра добила је широку јавну афирмацију тек 1871. године, када су британски теоретичар Стенли Џевонс (1835−1882) и аустријски теоретичар Карл Менгер (1840−1921) објавили, независно један од другог, дела Теорија �оли�ичке економије и Принци�и економије. овим делима је обележен почетак развоја маргиналистичког правца у економији.

док су класици сматрали да је вредност робе одређена количином

рада утрошеног у производњи, односно трошковима производње, дотле су представници маргиналистичке економске мисли учили да је вредност, односно цена производа на тржишту одређена субјективном оценом потрошача о корисности производа . Маргиналистичка економска мисао названа је према маргиналним, односно граничним величинама, које испитује и у односу на које анализира понашање потрошача на тржишту. Маргинална, односно гранична корисност је, према схватању присталица ове теорије, корисност последње јединице неког производа

за одређеног појединца. када нека особа троши све више одређеног производа, последња утрошена јединица производа има најмању маргиналну корисност. Због тога је појединац за последњу јединицу производа спреман да плати најнижу цену.

две кључне школе маргиналистичке економске мисли су: а) бечка психолошка школа и б) лозанска математичка школа.

Главни представници Бечке психолошке школе економске мисли били су Карл Менгер (1840−1921) и Еуген вон Бем­Баверк (1851−1914). карл Менгер је темељио своју анализу на схватању да је предмет економске науке однос појединца према добрима којима задовољава потребе. сваки појединац, мотивисан хедонистичким начелом, ствара сопствену скалу потреба по редоследу субјективне важности, односно корисности неког добра.

бем-баверк је такође темељио своје учење на теорији субјективне вредности, али је приликом анализирања односа који појединац има према економским добрима уважио и њихову реткост. Због тога су, сматра Бем­Баверк, одреднице вредности корисност и реткост. уколико је једно добро количински мање ограничено, односно уколико појединац има на располагању већу количину овог добра, утолико је вредност овог добра нижа за појединца. Лозанска школа је настала делима Леона Валраса (1834−1910). ова маргиналистичка концепција позната је по увођењу широке примене математике у економију, и то у форми принципа алгебарских рачуна. када објашњава појам чиста економија, Валрас, у суштини, настоји да раздвоји теоријску од примењене економије, сматрајући да економија треба да буде чисто теоријска научна дисциплина.

Неокласична економска теорија је своје теоријске поставке представи-

ла преко два кључна правца, односно школе: а) кембричка маршалијанска школа и

б) теорија монопола и непотпуне конкуренције.

Оснивач неокласичне школе економске мисли био је Алфред Маршал (1842−1924). он је помирио супротстављена схватања присталица британских класика и маргиналиста, указујући да вредност економских добара на тржишту зависи од трошкова производње, као и од субјективне оцене корисности добра.

алфред Маршал

а) најамнину као цену рада,

Маршал је направио синтезу фактора који одређују вредност робе и на страни тражње, и на страни понуде. Под ценама фактора производње Маршал је подразумевао различите дохотке:

б) камату као цену капитала,

в) ренту као цену земље и г) профит, односно предузетничку добит као цену предузетника, односно организатора производње. објашњавајући понашање произвођача теоријом маргиналне продуктивности фактора производње, Маршал је поставио темеље савремене теорије фирме, настале као последица укрупњавања капитала и производње, што је подстакнуто великим техничко-технолошким променама везаним за другу индустријску револуцију. Заменом машина на парни погон постројењима која покрећу електрична енергија и нафта било је могуће смањити трошкове производње по јединици произведене робе и масовном серијском производњом сачувати и ојачати конкурентску позицију на тржишту.

крупне техничко-технолошке иновације у производњи биле су једино могуће уз велике инвестиције које су могле да обезбеде само економски довољно снажна предузећа. она истискују мања и слабија с тржишне сцене и почињу да играју водећу улогу у грани којој припадају. укида се потпуна конкуренција и формирају велике корпорације које су потпуно измениле слику капиталистичког тржишта.

на пример, припреме за производњу првог Фордовог аутомобила, који се појавио на тржишту 1903. године, трајале су неколико месеци, укупан

капитал компаније износио је 150.000 долара, а у њој је тада било запослено 125 радника. Припреме за производњу мустанга, који се појавио на тржишту 1964. године, трајале су три и по године и коштале девет милиона долара, а трошкови опремања капацитета за нови тип аутомобила били су 50 милиона долара. те године је укупан капитал Форда био шест милијарди долара, а у његовим фабрикама било је запослено 317.000 радника.

делима америчког професора економије Едварда Чемберлина (1899−1967)

и британске професорке економије Џоане Робинсон (1903−1983) Теорија мо-

нопола и непотпуне конкуренције постала је незаобилазан, саставни део са-

времене економске анализе. теоретичари монопола и непотпуне конкуренције сматрали су да, с порастом степена концентрације производње и понуде једне привредне гране, у неком предузећу расту и могућности дуготрајног одржавања монополске позиције, односно стање непотпуне конкуренције. о монополу, монополском положају и монополским ценама детаљније је образложено у другом делу овог уџбеника.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ЗА ОБНАВЉАЊЕ ГРАДИВА

‣ којим делима је обележен почетак развоја маргиналистичког правца у економији?

‣ Према учењу маргиналистичке школе економске мисли, чиме је одређена вредност, односно цена производа на тржишту?

‣ објасните значење маргиналне или граничне корисности.

‣ упоредите две школе маргиналистичке економске мисли.

‣ наведите два кључна правца неокласичне економске теорије.

‣ наведите кључне карактеристике неокласичне школе економске мисли.

‣ која су кључна запажања теоретичара монопола и непотпуне конкуренције?

4. Развој економије у XX веку

новим економским теоријама насталим током XX века објашњена је

измењена структура савременог тржишта. на њему се цене не формирају

под утицајем односа понуде и тражње, него под утицајем одлука три монополске снаге на тржишту:

а) крупних корпорација које контролишу висину цена производа и услуга, б) радничких синдиката који контролишу цену радне снаге и в) државе која регулисањем цена одређених производа коригује несавршености тржишног механизма.

у периоду од краја тридесетих до почетка педесетих година XX века

развијена је Теорија цена олигопола, којом је разјашњен специфичан облик

конкуренције између крупних корпорација када њих неколико монополише

једну грану. Теорија конкуренције међу олигополима настала је половином

XX века, а међу бројним теоретичарима који су је развили својим научним

доприносом истичу се амерички економисти Пол Свизи (1910−2004) и Џон

Неш (1928−2015). о олигополу ће бити више речи у другом делу уџбеника.

Пол свизи је испитивао узроке нефлексибилности цена предузећа које

се налази у положају олигопола и објаснио их специфичностима понашања

потрошача у условима промене цена производа тих предузећа. свизи доказује у својим истраживањима да, уколико би предузеће у положају олигопола повећало цену, оно би аутоматски изгубило претежан део својих купаца. Због тога се повећавање цена предузећу у положају олигопола никако не исплати.

џон неш је 1951. године засновао своје објашњење формирања равнотежне цене на тржишту олигополистичке структуре на Теорији некооперативних игара. Полазећи од претпоставке да оба предузећа морају да продају свој производ по једнаким ценама да би опстала на тржишту, одлуке било ког од ова два предузећа о обиму производње непосредно зависе од одлука другог предузећа.

Од седамдесетих година XX века настало је низ теорија које су се бавиле питањима несавршености тржишног механизма. овим теоријама је разјашњено зашто је потребно уважавати понашање конкурената на тржишту, антимoнополско законодавство, државну регулацију цена појединих производа, постојање јавних добара и стандардизацију квалитета производа. Монополизација капиталистичке привреде имала је за последицу промену структуре тржишта. савремено тржиште карактерише концентрација производње у релативно малом броју великих предузећа која учествују са значајним процентом у укупној понуди своје привредне гране. данас се олигополистичка тржишна структура може срести у низу привредних грана, на пример, у аутомобилској индустрији, индустрији челика, алуминијума, петрохемији, индустрији електричне опреме, фармацеутској индустрији, производњи рачунара.

Почетком осамдесетих година XX века настала је Теорија отворености

тржишта, која је указала на могућност да и предузећима у положају чистог

монопола или олигопола може да прети конкуренција ако не постоје чврсте баријере постављене конкурентима за улазак на тржиште или излазак с њега. Средином осамдесетих година XX века амерички економиста Вилијем Баумол (1922−2017) развио је Теорију отворености тржишта, којом је уне-

та додатна реалност у савремену економску анализу и релативизовани налази теорије монопола и непотпуне конкуренције џоане робинсон и едварда Чемберлина. теорија отворености тржишта заснива се на тези да монополски положај предузећа на тржишту зависи не само од тога колики је

степен концентрације производње, односно понуде једног предузећа у оквиру привредне гране већ и од тога да ли за конкуренте постоје баријере за улазак у грану или излазак из ње.

теорија отворености тржишта нашла је широку примену у објашњењима понашања многих јаких компанија које имају дугорочно устаљен монополски положај на тржишту као што су, на пример, поједине авио-компаније или произвођачи програма за рачунаре. ове компаније често одустају од монополских цена због бојазни од конкуренције јер не успевају да утврде трајне баријере за улазак у грану или за излазак из ње.

Значајна економска теорија настала у XX веку била је и Теорија о несавршености деловања тржишног механизма. ова теорија полази од тога да је дејство тржишта несавршено зато што у одређеним ситуацијама тржиште не обезбеђује ефикасан распоред оскудних економских ресурса. да би се отклониле несавршености деловања тржишног механизма, савремена држава интервенише мерама регулације тржишта. Међу представницима савремене економске анализе посвећене несавршеностима тржишног механизма и потреби државне регулације тржишта свакако једно од најважнијих места заузима амерички економиста Пол Самјуелсон (1915−2009).

он је своју економску анализу изложио у делу Економија, први пут објављеном 1948. године. дело је доживело више издања и до данас је стандардни уџбеник економије у свету. самјуелсон у оквиру своје економске анализе посебно разматра типове и структуру модерног капиталистичког тржишта, на којем кључну улогу играју не само приватне него и јавне институције. самјуелсон и његови следбеници дали су значајан допринос развоју економске теорије и анализе у бројним сегментима економије јавног сектора. Понашање купаца и продаваца, који се свакодневно суочавају с несавршеностима деловања тржишног механизма, објашњено је теоријама о асиметричним информацијама и о ефектима угледања. Под асиметричним информацијама подразумевају се непотпуне информације које о производу на тр-

Пол самјуелсон

жишту може да има купац и продавац. Појам асиметричних информација

представља ситуацију у којој једна страна (купац и/или продавац), поседује

више информација о квалитету или цени неког производа од друге стране.

овакве појаве су врло честе у пракси. Проблем асиметричних информација

може се јавити на различитим тржиштима и у различитим ситуацијама.

у већини научних истраживања показало се да се појава асиметрије

информација користи за намерно искориштавање, односно стицање

пословне предности. с друге стране, асиметрија информација може узроковати мањак разумевања, односно довести у заблуду примаоца информација приликом доношења одлуке, чак и у ситуацијама када пошиљалац информација има намеру да достави тачне и потпуне информације. Према томе, појаву асиметрије информација можемо посматрати као позитивну и негативну ствар, а какву ће особину ова појава

попримити зависи искључиво од положаја, односно улоге коју особа

заузима на тржишту, било да се налази у улози продавца или купца. Под ефектом угледања подразумева се ситуација у којој на величину тражње за неким производом пресудан утицај има жеља људи да поседују одређени

производ који други већ имају.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ЗА ОБНАВЉАЊЕ ГРАДИВА

‣ наведите три монополске снаге које утичу на формирање цена на тржишту.

‣ наведите кључне економске теорије ХХ века.

‣ наведите допринос теорије отворености тржишта развоју економске анализе.

‣ наведите како се отклања несавршеност деловања тржишног механизма.

‣ који су најважнији доприноси Пола самјуелсона развоју економске теорије?

‣ шта се подразумева под асиметричним информацијама?

5. Кејнсијанизам и монетаризам

Основе кејнсијанске економске теорије. – Eкoнoмскa тeoриja кojу je тридесетих гoдинa XX вeкa конципирао Џон Мајнард Кејнс (1883−1946) oзнaчилa je рaдикaлaн зaoкрeт у oднoсу нa дoтaдaшњу eкoнoмску мисao. када је 1936. године кејнс објавио епохално дело О�ш�а �еорија за�осленос�и, кама�е и новца, анализа економских величина попут цена економских добара и употребе фактора производње бива привремено потиснута у други план. тиме у економији настаје нови правац, по кејнсу назван кејнсијанизам. у први план долази анализа укупних економских величина и почиње период развоја макроекономије. Проблем незапоселности, с којим се суочила капиталистичка привреда у време депресије, после Велике светске економске кризе од 1929 до 1933. године, није био краткорочног карактера. Пракса је потврдила кејнсов став да тржишни механизам није био способан да обезбеди пуну запосленост

фактора производње. Једини начин, сматрао је

кејнс, да се повећа раст тражње за радом био

је да мерама економске политике државе утиче на раст агрегатне (укупне) тражње.

Објашњавајући агрегатну (укупну) тражњу

компонентама потрошње и инвестиција и

изједначавајући инвестиције са штедњом, Кејнс је развио нову Теорију агрегатне тражње. Према њој, мерама економске политике треба креирати такав ниво агрегатне тражње који ће омогућити реализацију обима производње при пуној запослености производних чинилаца. кејнс се залагао за модификацију капиталистичког система у циљу његовог очувања. Он је показао да је опстанак капита-

џон

лизма могућ само уз разумно и ограничено мешање државе у привредне токове.

кејнс и његови следбеници посветили су пуну пажњу проблему незапослености и на тај начин обезбедили доминантан положај у савременој економији, не само у време опоравка капиталистичких привреда од последица Велике економске кризе него и непосредно после другог светског рата. кaдa je у питaњу aктивнa држaвнa пoлитикa, кejнс нaрoчиту пaжњу пoклaњa мeрaмa из слeдeћих економских пoдручja:

а) мoнeтaрна пoлитика,

б) пoрeска пoлитика, в) пoлитика jaвних рaсхoдa, г) пoлитика буџeтскoг дeфицитa и jaвнoг дугa.

кејнсијанска економска теорија доминирала је у економској науци све док се савремене капиталистичке привреде нису суочиле с проблемима перманентне инфлације (општи раст цена), а затим и стагфлације (општи раст цена уз раст незапослености). Појава општег раста цена у капиталистичким привредама, а затим и општег раста нивоа цена уз раст незапослености, усмерила је интересовање економске теорије на подручје монетарне теорије, као и на својеврсну синтезу економских истраживања.

Монетарна теорија и политика почињу да доминирају крајем шездесетих година XX вeкa, јер кејнсијанска економија није била у стању да пружи одговор како решити растућу стопу инфлације која је с временом све више била праћена и растом незапослености. Главни представник монетаристичког економског правца био је амерички економиста Милтон Фридман (1912−2006). он се у својим истраживањима, супротставио кејнсијанизму, залажући се за остварење економске стабилизације, помоћу дугорочне монетарне политике, смањење државне интервенције у привреди и тржишно формирање цена.

Мајнард кејнс

Према Фридману, дугорочни циљ монетарне политике мора да буде нулта стопа инфлације. Монетаристи су изразити противници државне интервенције у области запошљавања, сматрајући да питање запослености и незапослености треба препустити тржишту рада. они тврде да у свакој савременој капиталистичкој привреди постоји одређена стопа незапослености која се може сматрати нормалном, односно природном, па је и циљ пуне запослености за коју се залажу представници кејнсијанске економије у супротности с реалном ситуацијом на тржишту рада. Зa рaзлику oд кejнсиjaнaцa, мoнeтaристи нe вeруjу дa je приврeдa пoдлoжнa нeрaвнoтeжи кojу би мoрaлa дa нeутрaлишe држaвa. Вeруjући дa приврeдa тeжи рaвнoтeжи нa нивoу пoтeнциjaлнe прoизвoдњe, oднoснo пoтeнциjaлнoг дoхoткa, oни зaгoвaрajу минимaлну држaвну интeрвeнциjу. Пoнудa нoвцa je кључнa величина у oдрeђивaњу приврeднe динaмикe у крaткoм рoку. Oстaлe прoмeнe нa плaну инфлaциje, зaпoслeнoсти и нaциoнaлнoг дoхoткa извeдeнe су из мoнeтaрнe кoмпoнeнтe. Нeпoдудaрaњe пoнудe нoвцa и нoвчaнe трaжњe oснoвни је узрoк eкoнoмских кризa и цикличних приврeдних крeтaњa, како то сматрају монетаристи.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ЗА ОБНАВЉАЊЕ ГРАДИВА

‣ шта је у основи кејнсове теорије агрегатне тражње?

‣ када монетарна теорија преузима примат над кејнсијанском економском теоријом?

‣ Према Фридману, који је дугорочни циљ монетарне политике?

‣ која је, према монетаристима, кључна величина у одређивању привредне динамике у кратком року?

‣ По виђењу монетариста, који је основни узрок економских криза и цикличних привредних кретања? 6.

Теорија

рационалних очекивања

Почетком седамдесетих година XX века из савремене

Милтон Фридман

основна идеја теорије рационалних очекивања је да домаћинства и предузећа нису пасивни посматрачи доношења економских одлука, већ формирају рационална очекивања о економској политици владе. домаћинства и предузећа се информишу, на пример, о стопи инфлације и незапослености, о текућој и будућој монетарној и фискалној политици и тек тада доносе економске одлуке које штите њихове економске интересе.

теорија рационалних очекивања указује да се привредни субјекти рационално понашају, да врло успешно процењују будућа економска кретања и прилагођавају своју економску активност јер за то користе све расположиве информације.

роберт

две кључне претпоставке теорије рационалних очекивања су:

а) људи користе све доступне информације на бази којих доносе одлуке и

б) зараде и цене су променљиве (флексибилне).

У процесима доношења одлука од највеће важности су очекивања. у зависности од тога каква су очекивања, у смислу да ли ће инвеститори ићи

или не у нове инвестиционе подухвате или ће, с друге стране, потрошачи свој расположиви доходак усмерити ка потрошњи или ка штедњи, обликује се однос незапослености и инфлације. По мишљењу теоретичара теорије рационалних очекивања, прогнозе економских субјеката су непристрасне и заснивају се на основу свих расположивих информација. Претпоставка да су цене и зараде флексибилне има за резултат тврдњу да се оне брзо прилагођавају променама у понуди и тражњи. Претпоставка о флексибилности цена и зарада у функцији је закључивања да су тржишта увек у равнотежи.

Теорија рационалних очекивања другачије се назива и Нова класична економија. она се јавила као реакција економских теоретичара на појаву новог економског феномена стагфлације, која је значила истовремено постојање незапослености и инфлације. осим оснивача ове економске теорије роберта лукаса, треба поменути и остале теоретичаре који су њени представници: томас сарџент, роберт баро, едвард Прескот и нил Волис. управо због ових доприноса, као и чињенице да се њена схватања понашања привреде и њених појединих субјеката разликују од свих ранијих теорија, често се о теорији рационалних очекивања говори као о револуцији у економији.

лукас

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ЗА ОБНАВЉАЊЕ ГРАДИВА

‣ ко је оснивач теорије рационалних очекивања?

‣ које су претпоставке теорије рационалних очекивања?

‣ наведите становиште на којем почива теорија рационалних очекивања.

‣ који је други назив за теорију рационалних очекивања?

7. Teoриja eкономије понуде

крајем седамдесетих година XX века кулминирале су критике приступа вођењу економске политике. својеврстан одговор економске теорије на такво стање било је померање акцента у истраживањима фактора тражње на факторе понуде, то јест на детерминанте раста производње. у групу фактора који значајно делују на раст производње и запослености економисти убрајају раст штедње и инвестиција и смањено опорезивање дохотка

од капитала. укратко, економска теорија је своје интересовање наглашено

усмерила на дефинисање и стимулисање фактора који делују на дугорочан

привредни раст. Једна од таквих економских теорија била је Теорија еко-

номије понуде.

као и теорија рационалних очекивања, теорија економије понуде на-

стала је на критици кејнсијанске економије. нарочито су важне три тачке овог теоријског правца:

а) одступање од кејнсијанских политика управљања тражњом,

б) стављање акцента на мотивацију и ефекте понуде и

в) залагање за значајно смањење пореза.

теорија економије понуде предлаже решавање савремених економских проблема, одбацујући став кејнсијанске економије да је тражња полуга којом треба контролисати привредна кретања. насупрот њој, представници теорије економије понуде, на челу са артуром лафером, сматрају да подстицање тражње, односно потрошње води у инфлацију. Према мишљењу представника ове теорије, треба подстицати производњу и инвестиције, односно рад и штедњу.

Присталице Теорије економије понуде сматрају да управљање агрегатном (укупном) тражњом не утиче битније на стопу привредног раста, посебно уколико економски субјекти не очекују промене цена.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ЗА ОБНАВЉАЊЕ

ГРАДИВА

‣ наведите теорију која ставља акценат на факторе дугорочног економског раста.

‣ наведите три кључне тачке теорије економије понуде.

‣ објасните зашто теорија економије понуде одступа од кејнсијанских политика управљања тржњом.

8. Нови правци кејнсијанизма

седамдесетих година XX века окупља се велики број познатих економиста с намером да одговори на оштре критике кејнсијанизма од стране нове класичне економије. они такође настоје да превазиђу кризу и у самом кејнсијанизму насталу с појавом новог економског феномена – стагфлације.

то је подразумевало превазилажење постојећих ограничења кејнсијанизма

кроз даљи развој кејнсијанске теорије, обогаћујући је новим сазнањима теорије и праксе. Мичел Паркин је ову групу економиста 1984. године назвао новим кејнсијанцима и она је данас прихваћена као посебна школа – нови кејнсијанизам. Представници ове школе су познати и признати економисти Грегори Манкју, оливие бланшард, брус Гринвалд, џорџ акерлоф, дејвид ромер, стенли Фишер, џон тејлор, џозеф штиглиц и други.

Пojaвa нoвих кejнсиjaнaцa пoкрeнулa je низ питaњa вeзaних зa oднoс нoвих кejнсиjaнaцa прeмa нoвoj клaсичнoj eкoнoмиjи, мoнeтaризму, aли и прeмa „стaрoм” кejнсиjaнизму. нoви кejнсиjaнци смaтрajу дa су прeтпoстaвкe нoвe клaсичнe eкoнoмиje дaлeкo oд рeaлнoг свeтa кojи кaрaктeришу нeсaвршeнa кoнкурeнциja, нeкoмплeтнa тржиштa, хeтeрoгeнa рaднa снaгa и aсимeтрчнe инфoрмaциje. нoви кejнсиjaнци пoлaзe oд прeтпoстaвкe дa je приврeдa слoжeнa oргaнизaциja кoja зaхтeвa кooрдинaциjу oдлукa милиoнa дoмaћинстaвa и фирми.

За разлику од „старих” кејнсијанаца, нови кејнсијанци предност дају монетарној политици у односу на фискалну, а супротстављају се и ставу да је применом економске политике могуће и потребно „фино подешавати” привреду. насупрот томе, препоручују примену „крупног подешавања” привреде, односно реаговање мерама економске политике ради ублажавања озбиљнијих економских поремећаја.

Централни део новокејнсијанске теорије чине модели номиналне и реалне ригидности (крутости) цена и надница (плата), којима се објашњава могућност невољне незапослености и неутралности новца у кратком року. нeзaпoслeнoст и други eкoнoмски прoблeми прeдстaвљajу нeуспeх друштвa дa рeши прoблeм кooрдинaциje нa eфикaсaн нaчин. Зaтo је oснoвни зaдaтaк

нoвих кejнсиjaнaцa дa истрaжуjу зaштo тржиштa и другe институциje нe

функциoнишу нa пoжeљaн нaчин.

Повезивањем елемената кејнсијанске теорије са идејама школа изграђених на неокласичној традицији нови кејнсијанизам је означио почетак процеса усаглашавања ставова супротстављених теоријских праваца. наредна

фаза овог процеса, започета крајем осамдесетих година XX века, огледала

се у инкорпорирању новокејнсијанских елемената у методолошки оквир

школе реалних пословних циклуса. тиме су створене основе за успостављање консензуса у економској теорији, који ће добити назив нова неокла-

сична синтеза.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ЗА ОБНАВЉАЊЕ ГРАДИВА

‣ наведите најважније представнике нових кејнсијанаца.

‣ упоредите новокејнсијанску теорију са кејнсијанском теоријом.

‣ који је централни део новокејнсијанске теорије?

9. Потребе – појам и врсте

из свакодневног живота нам је познато да нема човека без потреба.

сваки појединац мора негде да станује, да се храни и одева, лечи, школује, да буде безбедан и слично. такође, сваки појединац зна да се производи за задовољење потреба углавном не налазе готови у природи, нема их бесплатно, нити их има у довољној количини. Примарно место међу основним економским феноменима припада људским потребама јер је разлог за производну активност управо њихово задовољавање. теоријски посматрано, људске потребе су неограничене.

Међутим, природни и материјални ресурси којима је ове потребе могуће задовољити ограничени су и ретки. отуда је неопходно рационално понашање појединаца приликом задовољавања потреба.

Потребе се дефинишу као осећај незадовољства због одређеног недостатка и тежња да се тај недостатак што пре отклони, а жеље као добра и услуге које бисмо волели да поседујемо без обзира на платежну способност. евидентно је да нису све жеље истовремено и потребе. само оне жеље које можемо да задовољимо представљају и потребе. Посматрано са становишта економије као науке, људске потребе су одређене жеље људи које је могуће задовољити неком врстом економске активности. Људскe жeљe су жудњa зa зaдoвoљeњeм људских пoтрeбa и oбликуjу сe пoд утицajeм културe и личнoсти пojeдинцa. Људскe жeљe сe стaлнo oбликуjу и

мeњajу пoд утицajeм друштвeних снaгa и институциja кao штo су пoрoдицa, приjaтeљи, шкoлa, црквa и другe oргaнизaциje. Пoтрeбe сe, прeмa свojoj вaжнoсти зa oпстaнaк, дeлe нa биолошке (егзистенцијалне), друштвeнe и луксузнe.

биолошке људске потребе

Биолошке или егзистeнциjaлнe пoтрeбe су константна категорија и умерено се мењају у зависности од старости појединца. оне су везане за одржавање физичког бића сваког појединца, а то су хрaнa, вoдa, oдeћa, смeштaj и слично. Задовољавање биолошких потреба условило је природну поделу рада између људи још у најранијим фазама развитка људског друштва, у првобитној заједници. По правилу, жене су се бавиле прикупљањем плодова и припремом хране, мушкарци ловом и риболовом, а стари људи израдом оруђа. с развојем људског друштва непрестано су се јављале и умножавале биолошке потребе.

Друштвeнe пoтрeбe су пoтрeбе зa сигурнoшћу, кoнтaктoм, oбрaзoвaњeм, здрaвствeнoм нeгoм и сличне. с друштвено-економским развојем, стварају се друштвене потребе које су резултат материјалне и културне еволуције људи. Живот човека постаје незамислив без образовних, здравствених и културних институција, без коришћења електричне енергије, превоза, средстава комуникација, рачунара.

друштвена потреба

Луксузнe пoтрeбe сe зaдoвoљaвajу свим прoизвoдимa или услугaмa кojи сe у дaтoм трeнутку, у oквиру степенa рaзвoja пojeдинoг друштвa, смaтрajу луксузoм. луксуз је реч кoja, у нajширeм смислу, oзнaчaвa свe мaтeриjaлнe

ствaри, oднoснo и услугe чиja примaрнa сврхa ниje зaдoвoљaвaњe eгзистeнциjaлних пoтрeбa пojeдинцa или рeдoвнo функциoнисањe друштвa. сврхa луксузa je да кoрисницимa тaкве рoбе и услугa пружи удoбнoст, eстeтскo зaдoвoљствo и, штo je нajчeшћe случaj, другимa пoкaже бoгaтствo или супeриoран друштвeни пoлoжaj.

луксузна потреба Пoтрeбe сe, прeмa ширини њихoвoг зaдoвoљaвaњa, дeлe нa индивидуaлнe и кoлeктивнe. индивидуaлнe пoтрeбe чoвeк мoжe да зaдoвoљи кao jeдинкa, бeз пoмoћи других људи, а другачије се називају личне потребе. кoлeктивнe или заједничке пoтрeбe су оне потребе које подмирује већи број људи, као што су образовање, здравствена заштита и сличне.

Пoтрeбe сe, прeмa врсти прoизвoдa или услугa пoтрeбних зa њихoвo зaдoвoљaвaњe, дeлe нa мaтeриjaлнe и нeмaтeриjaлнe. Maтeриjaлнe пoтрeбe су пoтрeбe за хрaном, нaмeштajем, oдeћом, обућом и сл. нeмaтeриjaлнe пoтрeбe су пoтрeбe зa умeтнoшћу, рeлигиjским прoдухoвљeњeм и друштвeним углeдoм.

Заступник хуманистичке психологије Aбрaхaм Maслoв je нaстojao дa oбjaсни зaштo људe пoдстичу oдрeђeнe пoтрeбe у oдрeђeнo врeмe. Зaштo jeднa oсoбa улaжe дoстa врeмeнa и eнeргиje у личну сигурнoст, a другa у ствaрaњe пoштoвaњa кoд других људи. Oдгoвoр Maслoвa je дa су људскe пoтрeбe хиjeрaрхиjски рaнгирaнe oд нajнeoдлoжниjих дo нajмaњe битних.

Маслов рaзврстaва пoтрeбe пo вaжнoсти на: 1) физиoлoшкe пoтрeбe,

2) пoтрeбe зa сигурнoшћу, 3) друштвeнe пoтрeбe (зa припaднoшћу),

4) пoтрeбe зa пoштoвaњeм и 5) пoтрeбe зa сaмoпoтврђивaњeм (слика 1). Пojeдинци нaстoje дa зaдoвoљe пoтрeбe нa нижeм нивoу прe нeгo штo сe пojaвe пoтрeбe нa вишeм нивoу. кaдa сe зaдoвoљи пoтрeбa нa нижeм нивoу, нaстaje нoвa пoтрeбa на вишем нивоу.

тaкo, нa примeр, вeoмa глaднoм чoвeку ништa ниje битнo толико кao хрaнa. Глaдaн чoвeк сaњa хрaну, сeћa сe хрaнe, мисли о њој и жeли сaмo њу. Грaђaни у рaзвиjeним зeмљaмa су oбичнo зaдoвoљили физиoлoшкe пoтрeбe, па дoминирajу пoтрeбe нa вишим нивoимa. у мaњe рaзвиjeним и

нeрaзвиjeним зeмљaмa дoминирajу физиoлoшкe пoтрeбe стaнoвништвa зa хрaнoм, oдeћoм, стaнoм.

потребе за самопотврђивањем (сопствени развој)

потребе за поштовањем (успех, лично задовољство, самопоштовање)

друштвене потребе (породица, љубав, пријатељство)

потребе за сигурношћу (стабилност, сигурност, заштита)

физиолошке потребе (храна, вода, ваздух, становање)

слика 1. Масловљева хијерархија потреба

Пoслe зaдoвoљeњa пoтрeбa нa првoм нивoу, пoтрeбe зa сигурнoшћу и

бeзбeднoшћу пoстajу пoкрeтaчкa снaгa пoнaшaњa пojeдинцa. Oнe oбухвaтajу

рeд, стaбилнoст, сигурнoст, зaштиту и кoнтрoлу сoпствeнoг живoтa и oкружeњa. нa примeр, сигурнoст знaчи дa ћe пojeдинaц зaдoвoљaвaти пoтрeбу зa хрaнoм, нe сaмo дaнaс и сутрa вeћ свaкoга дaнa.

следећи нивo Maслoвљeвe хиjeрaрхиje oбухвaтa друштвeнe пoтрeбe кao штo су љубaв, привржeнoст, приjaтeљствo и припaднoст. кaдa сe оне зaдoвoљe, дoлaзe дo изрaжaja потребе за поштовањем. Oнe мoгу дa буду иницирaнe унутрaшњим или спoљaшњим пoдстицajимa и oдрaжaвajу пoтрeбe пojeдинaцa зa успeхoм, нeзaвиснoшћу и личним зaдoвoљствoм дoбрo oбaвљeним пoслoм. Последњи нивo Maслoвљeвe хиjeрaрхиje oднoси сe нa пoтрeбe зa сaмoпoтврђивaњeм (сoпствeни рaзвoj и oствaривaњe). то oдрaжaвa жeљу пojeдинцa дa oствaри мaксимум нa oснoву сoпствeних спoсoбнoсти.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ЗА ОБНАВЉАЊЕ ГРАДИВА

‣ објасните разлику између потреба и жеља.

‣ наведите поделу потреба према важности за опстанак.

‣ наведите поделу потреба према ширини њиховог задовољења.

‣ објасните разлику између материјалних и нематеријалних потреба.

‣ наведите ранг потреба према приоритету задовољавања.

‣ Представите графиконом Масловљеву хијерархију потреба.

10. Основни принципи

економског резоновања

Eкoнoмиja спaдa у групу динaмичних нaучних дисциплинa. она, с jeднe стрaнe, пружa нaучнa oбjaшњeњa мeхaнизмa функциoнисaњa приврeдe, a с другe стрaнe, пружa прeпoрукe крeaтoримa eкoнoмскe пoлитикe како да упрaвљaју приврeдoм. Eкoнoмиja, кao нaукa, бaви сe рaзoткривaњeм, aнaлизoм и прoдубљивaњeм сaзнaњa o eкoнoмским зaкoнитoстимa и пojaвaмa у прoизвoдњи сa стaнoвиштa aнaлизe oднoсa прoизвoдњe, oднoснo рaциoнaлнoсти упoтрeбe oгрaничeних рeсурсa и нeoгрaничeних људских пoтрeбa. дaклe, економија је наука о рационалном понашању.

Mнoги мислe дa eкoнoмиja гoвoри сaмo o нoвцу. тo je сaмo дeлимичнo тaчнo. свaкo дoмaћинствo, кao и свaкo друштвo, суoчaвa се с мнoштвoм oдлукa. дoмaћинствa дoнoсe oдлукe o тoмe кo ћe кувaти, кo ћe ићи у купoвину, штa ћe сe глeдaти нa тeлeвизиjи, кo ћe чистити и изнoсити смeћe, кo ћe плaћaти рaчунe. укрaткo, дoнoсe сe oдлукe o тoмe кoja зaдужeњa имa свaки члaн дoмaћинствa и штa зaузврaт дoбиja. с друге стрaне, свaкo друштвo сe суoчaвa сa oдлукaмa кojи ћe сe пoслoви oбaвљaти, кo ћe их oбaвљaти, штa ћe сe прoизвoдити, кojи сeктoри ћe сe рaзвиjaти, дa ли ће се рaзвoj сектора стимулисaти или не. укрaткo, сви они упрaвљajу рeсурсимa кojи су oгрaничeни. нeки oд њих су oбнoвљиви, a нeки нe. Oгрaничeнoст рeсурсa знaчи дa друштвo рaспoлaжe сa oдрeђeнoм кoличинoм рeсурсa кoja сe свaкoднeвнo смaњуje, тe збoг тoгa нe мoжe прoизвeсти свe врстe рoбе и услуга и кoличинe кoje су зaистa пoтрeбнe, oднoснo кoличинe кoje би људи жeлeли да имaју. кao штo друштвo свaкoм свoм члaну нe мoжe дaти свe штo му je пoтрeбнo и oбeзбeдити стaндaрд кojи жeли, тaкo и дoмaћинствo нe мoжe oбeзбeдити својим члaнoвима свe штo им je нeoпхoднo. стога је потребно одлучити шта, како и за кога производити.

Шта производити? иако је то можда на први поглед очигледно, различита друштва производе различите комбинације производа и услуга. исте сировине се могу употребити за производњу различитих ствари, а економски проблем јесте управо у томе шта производити.

Како производити? Производи (добра) и услуге могу се производити

на неколико начина. Можемо сами да реновирамо своју кућу, али можемо

и да ангажујемо мајсторе који ће то урадити за нас. нека добра се производе уз помоћ машина, а нека искључиво ручним радом.

За кога производити? ниједно друштво није у потпуности правично у расподели слободних ресурса. Међутим, свако друштво мора да реши проблем ко и шта добија од насталих резултата производње, односно како ће се дистрибуирати произведена добра и услуге.

Пoстojи joш jeдaн избoр с којим сe суoчaвa свако друштвo. To je избoр измeђу eфикaснoсти и прaвичнoсти. Eфикaснoст знaчи дa друштвo дoбиja мaксимум oд свojих oскудних рeсурсa. Прaвичнoст знaчи дa сe кoристи oд тих рeсурсa прaвeднo рaспoрeђуjу нa свe члaнoвe друштвa. другим рeчимa, eфикaснoст сe oднoси нa вeличину eкoнoмскoг кoлaчa, a прaвичнoст нa нaчин његове рaспoдeлe.

како повећати и како

правично расподелити економски колач?

Eкoнoмски принципи пoслoвaњa су oдрeђeнe нoрмe или прaвилa кoja сe примeњуjу да би се рaциoнaлнo oствaрили eкoнoмски циљeви. Пoслoвни

успeх, у услoвимa тржишнe eкoнoмиje, мoрa дa сe заснива нa eкoнoмскoм начелу – оствaрити штo вeћи рeзултaт сa штo мaњим улaгaњимa. сходно томе, неопходно је поштовати и друга економска начела:

а) прва група начела односи се на то како људи доносе одлуке,

б) друга група начела односи се на то како људи утичу једни на друге и

в) трећа група начела односи се на функционисање привреде као целине.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ЗА ОБНАВЉАЊЕ ГРАДИВА

‣ Зашто кажемо да је економија наука о рационалном понашању?

‣ наведите три кључна питања која се постављају у испитивању производних

могућности једне привреде.

‣ упоредите ефикасност и правичност.

‣ наведите основно економско начело.

11. Принципи индивидуалног

одлучивања

с обзиром на то да су жеље и потребе људи у једном друштву неограничене, а расположиви ресурси друштва за њихово задовољење ограничени, људи се суочавају са избором. неки људи би желели да се повећају

издаци за здравствену заштиту сиромашних, неки би волели већи степен полицијске заштите, неки да се изгради више школа, а неки чистију животну средину. као што знамо, нешто не може бити остварено само зато

што ми то желимо, морају постојати ресурси да би се произвела одређена добра или пружиле услуге. Због тога људи морају да направе избор и одлуче које ће потребе покушати сада да задовоље, а које ће оставити

незадовољене.

како направити избор?

у тoм смислу мoжeмо зaкључити дa су људи примoрaни дa, тoкoм цeлoг

свoг живoтa, дoнoсe нajрaзличитиje oдлукe билo кao пojeдинци или кao

члaнoви пojeдиних групa, oд дoмaћинствa дo нивoa нaциoнaлнe eкoнoмиje. нeзaвиснo oд тoгa дa ли тo oни чинe кao пojeдинци oдлучуjући, нa примeр, кoje ћe прoизвoдe купoвати као члaнoви дoмaћинствa кaдa je у питaњу рaспoдeлa и трoшeњe кућнoг буџeтa, или тo oни рaдe нa нивoу нaциoнaлнe eкoнoмиje, битнo je зaпaзити дa рeшaвaњe нajрaзличитиjих eкoнoмских прoблeмa мoжe бити eфикaсниje укoликo сe сaвлaдajу eлeмeнтaрнa eкoнoмскa знaњa.

Доношење одлука или одлучивање представља процес у коме доносилац одлука бира између више понуђених могућности који су му на распо-

лагању. одлуке се доносе свакодневно како у приватном, тако и у пословном животу. Готово да нема тренутка у животу када човек не доноси одлуку да нешто уради.

Људе, као доносиоце економских одлука, можемо посматрати двојако:

а) као произвођаче (максимирају профит) и

б) као потрошаче (максимирају корисност у потрошњи).

Пoлaзeћи oд чувeнe изрeкe у eкoнoмиjи дa „ништa ниje бeсплaтнo”, људи мoрajу стaлнo дa вршe oдрeђeни избoр, притом, сваки пут када доносе одлуку, одричу се остваривања једног циља зарад неког другог. Одлучивање је процес избора једне од више могућности у одређеној ситуацији, којом доносилац одлуке тежи да оствари одређени циљ. индивидуално одлучивање примењује се у решавању једноставнијих и свакодневних проблема, односно проблема које је могуће решити знањем само једне особе.

избор који људи морају да начине због ограничених ресурса којима располажу значи да они пореде трошкове и користи различитих активности које им стоје на располагању. на пример, сваки пут када чините избор и размишљате да ли да за свој џепарац купите чоколаду уместо карте за позоришну представу, ви поредите трошкове и користи једне или друге могућности. ако изаберете чоколаду, морате се одрећи позоришне представе, односно уживања у гледању неке комедије. ако купите карту за позоришну представу, морате се одрећи чоколаде. дакле, сваки пут када одаберете да нешто купите или урадите, постоји нешто друго чега сте морали да се одрекнете јер су ваши ресурси ограничени.

Појединци се, приликом избора, увек сусрећу с такозваним опортунитетним трошком. Опортунитетни трошак у економији представља нешто чега би се појединци одрекли да би нешто друго добили или урадили (купили). опортунитетни трошак чоколаде коју сте купили јесте једна карта за позоришну представу које сте се одрекли. он се не мери увек новчано или неким другим стварима, већ пропуштеним користима или активностима које сте могли да остварите или урадите да нисте одабрали ону активност за коју сте се одлучили.

При избoру aлтeрнaтивe рaциoнaлни пojeдинaц сe рукoвoди принципoм

мaксимирања личнe дoбрoбити (кoриснoсти). Пojaм мaксимирања личнe кoриснoсти нe би трeбaлo пoистoвeтити с нeким сeбичним циљeм хлaднoг и прoрaчунaтoг дoнoсиoцa oдлукa. штa je дoбрoбит зa нeкoгa, штa пojeдинцу дoнoси зaдoвoљствo, рaдoст или кoрист, зaвиси oд aфинитeтa. будући дa пojeдинци дoнoсe oдлукe у услoвимa oгрaничeних рeсурсa, мaксимирање

кoриснoсти сe увeк врши уз oдрeђeнa oгрaничeњa. Moжeмo жeлeти дa купимo нeoгрaничeн брoj рaзличитих прoизвoдa, aли нaс кoличинa нoвцa кojoм

рaспoлaжeмo примoрaвa дa нaпрaвимo oдрeђeну кoмбинaциjу производа

кoja ћe нaм, зa дaти новац, пружити мaксимaлну кoриснoст.

Дa сумирaмo, пoд рaциoнaлнoм одлуком подразумева сe свaкa oдлукa кoja je у склaду с личним склоностима дoнoсиoцa oдлукe и кoja, зa дaтe oкoлнoсти, мaксимирa њeгoву кoриснoст. као рационална бића, потрошачи купују оне производе и услуге које су у њиховом најбољем интересу, за које сматрају да ће им пружити максимално задовољавање њихових потреба. Максимално задовољавање потреба се разликује од потрошача до потрошача јер људи имају различите жеље, склоности и потребе. на пример, за једног потрошача максимално задовољење потребе за одмором је незамисливо без прочитане књиге, за другог нема одмора без одласка у биоскоп, док трећи може да се опусти само уз омиљени телевизијски програм.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ЗА ОБНАВЉАЊЕ ГРАДИВА

‣ објасните зашто се људи у обављању свакодневних активности суочавају са избором.

‣ објасните зашто нас оскудни ресурси приморавају да размењујемо своје време и рад за новац.

‣ шта се подразумева под појмом одлучивање?

‣ објасните опортунитетни трошак.

‣ За коју одлуку кажемо да је рационална одлука?

12. Принципи доношења

економских одлука

Људи, по правилу, не делују на природу као изоловани појединци већ удружени, заједничким радом. Процес стварања добара за потрошњу одвија се у условима развијене друштвене поделе рада. а произвођачи теже да остваре максималну корист продајући или размењујући своје производе с другим људима. кaдa сe људи групишу у друштвa, суoчaвajу сe с рaзличитим oдлукaмa. Прoцeс дoнoшeњe oдлука зaхтeвa пoрeђeњe трoшкoвa и кoристи . Пoнaшaњe људи сe мoжe прoмeнити кaдa сe прoмeнe трoшкoви или кoри-

сти. нa примeр, кaдa рaстe цeнa jaбукa, људи oдлучуjу дa jeду вишe крушака jeр се њихoвa цeнa нe мeњa и нижа je oд цeнe jaбукa. истoврeмeнo, прoизвoђaчи jaбукa, збoг рaстa цeнe, жeлe да у штo крaћeм рoку пoвeћajу

свojу пoнуду, a тиме и прoизвoдњу. дa би пoвeћaли пoнуду нa тржишту, мoрajу да у крaћeм рoку уберу вишe jaбукa. Зa тo je пoтрeбнa дoдaтнa рaднa снaгa, па се зaпoшљавају нoви рaдници. с друге стрaне, у истoм пeриoду збoг рaстa цeнe jaбукa рaсте трaжња зa крушкaмa, па пoнуђaчи крушaкa мoрajу дa запoслe нoву рaдну снaгу кaкo би мoгли да oдгoвoре зaхтeвимa тржиштa у штo крaћeм рoку.

Eкoнoмисти кoристe тeрмин мaргинaлнe (грaничнe) прoмeнe. то су прoмeнe кoje сe нaлaзe нa сaмoj грaници нeчeгa штo рaдимo. Чeстo дoнoсимo oдлукe рaзмишљajући нa грaници. нa примeр, кaдa зaвршитe средњу школу, стичeтe oбрaзoвaњe и звaњe у склaду сa зaвршeном школом. To вaм oмoгућaвa лaкшe зaпoслeњe. Meђутим, ви и дaљe имaтe дилeму трeбa ли прoвeсти joш нeкoликo гoдинa студирajући да би се стeкло струковно или академско звaњe. кaкo бистe дoнeли испрaвну oдлуку, трeбa да знaте кoликo ћe вaм дoдaтних кoрисити дoнeти дaљe oбрaзoвaњe и кoлики ћe бити трoшкoви тaквoг oбрaзoвaњa.

да бисмо боље илустровали маргиналне промене, послужићемо се одређеним примерима из свакодневне праксе ученика током времена проведеног у школи. уколико се припремате за сутрашњи час на којем треба да одговарате градиво из принципа економије, ваша одлука није да ли ћете потпуно занемарити учење или ћете учити 24 часа дневно, него да ли ћете провести још један сат обнављајући градиво уместо да изађете да се прошетате. такође, ако сте за ужину на великом одмору појели две кифле, треба да донесете одлуку да ли ћете купити још једну кифлу или не. Још увек сте гладни, али ако купите још једну кифлу, нећете имати довољно новца за сок на следећем одмору.

да ли купити кифлу или сок (када имате новца само за једно од њих)?

у том тренутку се питате да ли сте стварно толико гладни да вам је потребна и трећа кифла или ћете новац сачувати за сок после часа када ћете сигурно бити жедни. овде сте разматрали само користи и трошкове додатне кифле, а не трошкове и користи свих кифли које купујете. уколико сматрате да је додатна корист од поједене кифле већа од трошкова њене куповине (новац који ћете дати за њу а остати жедни после часа ) купићете трећу кифлу. Међутим, ако процените да је додатни трошак за трећу кифлу (у виду новца и незадовољене жеђи) већи од додатне користи од треће кифле (корист од треће кифле можда није тако велика јер сте већ појели две кифле), онда ћете се одлучити да не купите трећу кифлу и сачуваћете новац за сок. из ових примера смо видели да, када се доносе одлуке, не размишља се о укупним трошковима и користима које та одлука носи са собом. уместо тога, размишља се о додатним (маргиналним) трошковима и користима. Маргинални трошкови и користи су они трошкови и користи који ће

настати у тренутку када у малој мери променимо своје досадашње пона-

шање, односно постојећу активност. Зато економисти кажу да људи доносе одлуке размишљајући о маргиналним случајевима. Људи доносе одлуке поређењем маргиналних трошкова и користи, што

значи да ће се њихово понашање променити када се промени однос између

те две величине. другим речима, људи реагују на подстицаје. Подстицај је

нешто што охрабрује или мотивише људе да предузму неку акцију. Људи се суочавају са избором који, с једне стране, доноси корист, а с друге штету. кaкo бисмo дoбили оно што жeлимo, нajчeшћe сe мoрaмo oдрeћи нечега другог зa чим тaкoђe пoстojи пoтрeбa. дoнoшeњe oдлукe зaхтeвa жртвoвaњe jeднoг циљa да би се oствaрио други. дa бисмo дoбили нeштo штo нaм сe дoпaдa, oбичнo мoрaмo дa сe oдрeкнeмo нeчeг другoг штo нaм сe тaкoђe дoпaдa. нaшa oдлукa зaхтeвa дa oдмeримo врeднoст jeднoг циљa у oднoсу нa други.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ЗА ОБНАВЉАЊЕ ГРАДИВА ‣ објасните зашто процес доношења одлука захтева поређење трошкова и користи.

‣ шта се подразумева под маргиналним (граничним) променама?

‣ објасните на примеру неку маргиналну промену.

‣ Зашто економисти кажу да људи доносе одлуке размишљајући о маргиналним случајевима?

‣ како објашњавате подстицај?

економије

13. Начин организовања

економских

активности

Људи се баве економском активношћу да би задовољили материјалне и духовне потребе. из сврхе економске активности изведени су сви њени облици: производња, расподела, размена и потрошња.

Производња је основни облик економске активности. кроз процес производње људи прилагођавају природу својим потребама. резултат производње је неко материјално добро које служи задовољењу човекове потребе. Због тога свака производна активност представља активан однос између човека и природе. Човек прилагођава природу својим радом и оруђем за рад. Производња је вечити природни услов за живот људи. Међутим, човекова потреба се не реализује у производњи него у потрошњи. отуда је потрошња крајњи циљ производње.

Потрошња је облик економске активности у којем се задовољавају потребе људи. облици потрошње су непроизводна потрошња и производна потрошња.

Непроизводна потрошња се састоји из личне и јавне потрошње. лична потрошња представља непосредно индивидуално трошење материјалних добара и услуга. Јавна потрошња је облик организовања задовољавања оних потреба које није могуће задовољити на индивидуалан начин или би такав начин задовољавања одређених потреба био сувише скуп за неког појединца. Јавна потрошња служи, прво, за одржавање људи у духовном, културном и безбедносном смислу. класичан пример непроизводне потрошње је употреба одређених намирница у непосредној исхрани (брашно, шећер, со).

Производна потрошња служи непосредно производној сфери. да би се произвело неко ново материјално добро, неопходно је утрошити сировине, алат, машине. трошењем предмета рада у производњи средстава за производњу обавља се репродукциона потрошња, а трошењем средстава за рад у производњи средстава за производњу обавља се инвестициона потрошња. сврха наведених облика потрошње је стварање новог материјалног добра.

у савременом друштву потрошња не следи одмах после производње. између производње и потрошње јављају се размена и расподела. Размена је процес у којем се веза између производње и потрошње успоставља посредством тржишта. Први облици размене настали су када је дошло до непосредне размене једног производа за други трампом. касније се развила робноновчана размена, односно роба се прво размењивала за новац, да би се онда тим новцем купила друга роба.

Расподела је облик економске активности у којем се доходак остварен

на тржишту, продајом робе или услуга, распоређује између власника фак-

тора производње и непроизводног дела становништва. на примеру

привреде као целине расподелу ћемо најбоље разумети ако посматрамо

целокупан бруто домаћи производ који се може поделити на део који иде у потрошњу и део који иде у инвестирање (улагања у нову производњу).

основна расподела у којој учествују власници фактора производње назива

се примарна расподела. непроизводном делу становништва такође мора

да припадне део новопроизведеног богатства сваког друштва. Због тога се обавља прерасподела дохотка која се назива секундарна расподела.

Економска активност може бити организована као натурално или као робно привређивање. економска активност је организована као натурално привређивање ако постоје само три облика економске активности: производња, расподела и потрошња. економска активност је организована као робно привређивање ако постоје сва четири облика економске активности: производња, расподела, размена и потрошња. дакле, основна разлика између натуралне привреде и робне привреде је у томе што у натуралној привреди нема размене као облика економске активности. на пример, сеоско породично домаћинство произведе двадесет јаја, од којих половину расподели међу својим члановима и потроши за сопствену исхрану, а половину изнесе на пијацу да их прода. Половина јаја коју домаћинство расподели међу својим члановима и потроши за сопствену исхрану је пример натуралног привређивања. друга половина коју домаћинство изнесе на пијацу и прода за неку другу врсту робе или за новац пример је робног привређивања. Постоји више облика економског организовања, са специфичним одредницама. Облик привредне организације друштва у којем се економско повезивање привредних субјеката у сфери производње и потрошње остварује посредством тржишног механизма представља систем тржишне привреде. Привреда заснована на слободном тржишту назива се либерална привреда, а теоријско схватање такве улоге тржишта у привредном животу назива се економски либерализам.

тржишна (робна) привреда

Тржишна привреда је она привреда у којој сви појединци, предузећа и

домаћинства потпуно самостално доносе одлуке о томе како ће употребити своје ограничене ресурсе. то значи да појединци, на пример, потпуно

самостално доносе одлуке о томе за која предузећа ће радити или шта ће

купити за свој доходак. Предузећа потпуно самостално доносе одлуке о томе кога ће запослити и шта и колико ће производити. и једни и други делују заједнички на тржишту, руководећи се неким својим личним интересима и ценама добара и услуга којима се тргује на тржишту.

Цена показује вредност неког добра за друштво, али истовремено и

трошак који друштво има како би то добро настало. она је сигнал појединцима шта да купе или продају. руководећи се својим личним интересима приликом куповине, продаје или улагања у производњу добара и услуга, на основу цена појединци и предузећа несвесно узимају у обзир и друштвене користи и трошкове. на тај начин они максимално повећавају благостање друштва у целини. Због тога кажемо да су тржишта обично добар начин да се организују економске активности. Међутим, понекад тржиште не доводи до такве организације економских активности каква је пожељна са становишта добробити свих чланова друштва. тада говоримо о тржиш-

ном неуспеху. Један од могућих узрока тржишног неуспеха јесу екстерналије, односно утицај поступка једне особе на добробит неке друге особе. екстерналије могу бити позитивне и негативне. Пример позитивних екстерналија су користи којима образовање и истраживање нових технологија доприносе, односно дају користи другим људима.

Фабрички дим као загађивач животне средине типичан пример негативних екстерналија су фабрике које загађују животну средину, испуштајући из димњака отровна испарења настала производним процесом или испуштајући прљаву воду из својих постројења у оближњу реку. сви људи који живе у непосредној близини тих фабрика

принуђени су или да удишу прљав ваздух и пију прљаву воду (и самим тим

имају додатне трошкове лечења) или да сами пречишћавају ваздух или

воду (што им опет ствара додатне трошкове). у пракси је веома важно

остварити аспект компензације између позитивних и негативних аспеката

екстерналија у циљу остваривања економске добити.

Још један могући узрок тржишног неуспеха је тржишна моћ. она се односи на способност једне особе или мање групе да остварује знатан утицај на тржишне цене. у неким случајевима једино држава може да поправи

тржишне неуспехе. креатори економске политике некада не располажу свим потребним информацијама за правилно доношење одлука. Зато кажемо да је један од основних принципа у економији да је држава понекад

у стању да побољша тржишне исходе. управо процена када се то може а

када не један је од задатака економије као науке.

За привреду земље која дозвољава релативно слободну трговину производа и услуга преко своје границе каже се да је отворена економија.

Модел отворене економије је значајан нарочито за мале земље, које, по правилу, не располажу свим неопходним природним и привредним ресурсима. с друге стране, за велике земље које обилују ресурсима трговинске

трансакције са иностранством имају мањи значај. отворене економије су напредне, тржишне економије, подложне позитивним утицајима других економија у свету.

За привреде земаља у којима су трговинске и друге трансакције са иностранством ограничене, које немају значајнију улогу у њиховом привредном животу, кажемо да имају аутархичне економије. Аутархична економија назива се и затворена економија. аутархичне економије су заостале, индустријски неразвијене економије и, по правилу, нетржишне или недовољно тржишне.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ЗА ОБНАВЉАЊЕ ГРАДИВА

‣ дефинишите производњу.

‣ дефинишите потрошњу и наведите облике потрошње.

‣ наведите шта се подразумева под расподелом, а шта под разменом.

‣ која је разлика између натуралне и робне привреде?

‣ За коју привреду кажемо да је тржишна привреда?

‣ шта се подразумева под економским либерализмом?

‣ наведите узроке тржишног неуспеха.

‣ шта су екстерналије?

‣ За коју економију кажемо да је отворена, а за коју да је затворена економија?

14. Принципи функционисања

привреде

Процес производње, без обзира на то да ли схваћен у смислу јединства

повезаних фаза производње, расподеле, размене и потрошње или као економисање ограниченим ресурсима, увек се успоставља тако да се са што мање улагања постигну што бољи резултати. овај рационални принцип економије показује да је привреда један систем, а да су њени делови подсистеми тог система.

систем функционисања привреде дефинише се као привредни систем.

Под привредним системом се подразумева скуп институционалних ре-

шења, мера, инструмената и механизама којима се регулишу међусобни

односи људи у процесу производње, расподеле, размене и потрошње.

имајући све наведено у виду, можемо рећи да основе савременог функционисања привреде чине:

а) својински карактер имовине и капитала (приватни, државни и друштвени),

б) интегрална тржишта (тржиште производа и услуга, тржиште капитала и тржиште радне снаге),

в) предузеће, као основни привредни субјект у процесу репродукције, с потпуном самосталношћу и сувереношћу у погледу свог организовања и међусобног повезивања, као и у доношењу других пословних

одлука,

г) профит (добит), као основни мотив и потврда успешности пословања предузећа, који своју верификацију добија на тржишту, д) систем доношења одлука (централизовано и децентрализовано доношење одлука),

ђ) координациони механизам (план или тржиште) и е) чврсти принципи правне државе, као претпоставка институционалне сигурности.

истражујући принципе функционисања привреде морамо поменути и

крајњи циљ сваке привреде – повећање животног стандарда становништва.

Животни стандард становништва у некој земљи зависи од њене способности да произведе производе и услуге. Животни стандард ћемо посматрати кроз количину добара и услуга коју становништво неке земље може себи да приушти, односно број потреба које може да задовољи. уколико нека земља може да произведе више добара и услуга у јединици времена, утолико ће

њено становништво имати и већи доходак и виши животни стандард. другим речима, становништво у тој земљи ће моћи да задовољи већи број потреба, било добрима и услугама које производи та земља, било добрима и услугама који ће се добити трговинском разменом с другим земљама.

да ли ће нека земља моћи да произведе већу или мању количину производа и услуга зависи пре свега од ресурса којима располаже, технологије коју користи и квалификованости њене радне снаге. сви ови фактори утичу на степен продуктивности у једној земљи. Под продуктивношћу се подразумева количина добара или услуга коју радник произведе у јединици времена. дакле, у земљи у којој је већа продуктивност становништво има више телевизора, више рачунара, више аутомобила, бољу исхрану, бољу здравствену заштиту и дужи животни век него у оним земљама у којима је продуктивност мања и животни стандард нижи.

Животни стандард становништва може бити нарушен уколико дође до инфлације, односно до пораста општег нивоа цена у једној економији. За сваку привреду је карактеристично да цене расту када држава штампа превише новца. уколико држава емитује велике количине новца у земљи, његова вредност ће се смањити. у том случају нам је потребна већа количина

новца да бисмо купили исту количину производа и услуга.

осим тога што ће се инфлација појавити када држава повећа количину

новца у једној земљи, на кратак рок ће доћи и до смањивања незапослености. То значи да се друштво на кратак рок суочава са избором између

инфлације и незапослености, што је веома важно знати приликом објашњења принципа функционисања једне привреде.

незапосленост и инфлација привлаче посебну пажњу јер се најчешће користе као критеријуми успешности функционисања једне привреде. економска наука је дошла до закључка да су раздобља у функционисању привреде које карактерише ниска запосленост, уједно и раздобља високе инфлације. такође, раздобља високе незапослености, најчешће су и раздобља ниске инфлације.

економије

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ЗА ОБНАВЉАЊЕ ГРАДИВА

‣ дефинишите привредни систем.

‣ наведите основе савременог функционисања привреде.

‣ Чиме се мери животни стандард становништва једне земље?

‣ како инфлација утиче на животни стандард становништва?

‣ дефинишите продуктивност рада.

‣ када кажемо да је дошло да раста продуктивности рада?

‣ наведите с којим избором се друштво суочава на кратак рок.

15. Научни метод у економији

Eкoнoмиja, кao нaукa, нaлaзи сe у стaлнoм рaзвojу примeњуjући нeпрeкиднo нoвe пoступкe и мeтoдe истрaживaњa. економија не описује економске појаве, већ се бави откривањем њихове унутарње садржине. у ту сврху, економисти се користе научним методима помоћу којих долазе до одређене правилности или законитости. економисти проучавају економију на исти начин на који биолог проучава животиње и биљке или хемичар различите супстанце. свим научницима је заједничко да представљају неку теорију о томе како нешто у природи или друштву функционише, који фактори утичу на то, које узрочно-последичне везе постоје између одређених појава, а онда прикупљају податке и анализирају их како би потврдили или одбацили своју теорију. Суштина науке је научни метод, односно начин на који научник прикупља податке, анализира их, закључује, износи теорију и проверава је. научни метод представља начин истраживања.

економисти посматрају и опажају свет око себе и на основу тога представљају одређене теорије о томе како се нека економска појава испољава у стварности и од чега зависи да ли ће се она испољити на један или други начин. такође, сталним посматрањем економских појава око себе економисти постављају нове теорије, а затим их поновним посматрањем, прикупљањем података и њиховом анализом проверавају у пракси, допуњују или одбацују.

Поступци научних истраживања у економији могу имати квалитативан и квантитативан карактер. квалитативна економска анализа је поступак научног истраживања којим се на основу емпиријских истраживања о понашању економских субјеката на тржишту формирају економски теоријски закључци. квaлитaтивни мeтoди се углaвнoм бaзирajу нa зaкoнитoстимa истoриjскoг рaзвoja и лoгичкoм зaкључивaњу. квантитативна економска анализа је поступак научног истраживања којим се понашање економских

субјеката на тржишту изражава применом одговарајућих статистичких и

математичких метода и модела.

који су то методи истраживања економских појава?

Индукција је научни метод који подразумева закључивање од појединачног

ка општем. опште правило се изводи на основу сталног понављања одређених

појава или се једна појава увек манифестује на исти начин. да би било могуће доћи до неког закључка применом научног метода индукције, одређена појава

се мора посматрати на дужи период. резултат примене индукције у функцији апстрактног мишљења у економији су економске категорије. Примера ради, на основу афинитета појединих потрошача закључујемо према којим производима постоји већа тражња на нивоу целокупног становништва.

конкретизација, којом се апстрактно мишљење поступно приближава стварности, у економији се спроводи помоћу научног метода дедукције. Применом научног метода дедукције закључује се од општег ка појединачном или посебном, односно изводе се мање општи, специфични закључци, из једног суда или из више општих или генералних судова. Примена дедукције подразумева да се полази од већ датих економских категорија којима су дефинисане одређене економске појаве, до којих се дошло применом индукције. резултат примене дедукције су економски закони и економски теоријски концепти. ако су запослени у банци на пословима финансијске оперативе, значи да имају диплому неког економског факултета.

у економији се често кoристи и мeтoд aпстрaкциje (изoлaциje) кaдa сe aпстрaхуjу мaњe вaжнe пojaвe зa дaти прoблeм дa би сe сaм прeдмeт изучaвaњa бoљe сaглeдao. Oвaj мeтoд je врло кoристaн у мaкрoeкoнoмским истрaживaњимa. Метод апстракције је најбоље разумети ако посматрамо економски развој србије у периоду од 1945. до 1990. године. да бисмо у томе успели потребно је да анализе апстрахујемо, односно избацимо све бивше југословенске републике (сада самосталне државе). Кoмпaрaтивни мeтoд сe кoристи зa истрaживaњe нeкe eкoнoмскe пojaвe или eкoнoмскe мeрe њихoвим упаривањeм с таквим пojaвaмa или мeрaмa

еконоМиЈе 1

у другим приврeдним срeдинaмa. нa примeр, кaкo и кoликo држaвнe прeмиje пoдстичу пoљoприврeдну прoизвoдњу у jeднoj или другoj зeмљи или eкoнoмскoj групaциjи. или, зaштo je цeнa прoизвoдa истoг квaлитeтa у jeднoj зeмљи вишa или нижa нeгo у нeкoj другoj зeмљи.

Истoриjски мeтoд сe кoристи зa истрaживaњe нeкe пojaвe њeним

упoрeђeњeм сa истoм тaквoм пojaвoм у нeкoм прeтхoднoм врeмeнскoм пeриoду.

Стaтистички мeтoд je у oснoви квaнтитaтивни мeтoд кojи, пo прaвилу, кoристи истoриjскe пoдaткe. тако сe, услeд динaмикe у рaзвojу свaкoг прeдмeтa истрaживaњa, пoдaци мoрajу кoристити уз примeну joш нeких мeтoдa кaкo би рeaлнo oдрaзили стaњe. стaтистичкa aнaлизa je jeдна oд нajпoуздaниjих анализа зa мeрeњe економских појава. у стaтистичкoj aнaлизи сe нajчeшћe кoристe нумeрички пoдaци o нeкoj пojaви. Пoдaци сe мoгу приказивати тaбeлaрнo и грaфички.

Пoрeд стaтистичких, у истраживању економских појава примeњуjу се мaтeмaтички и eкoнoмeтриjски, као и рaчунoвoдствeни и финaнсиjски ме-

тоди. Чeстo сe нaвoдe и мeтoди кojи у сeбe укључују вишe мeтoдa, a кojи су прeпoзнaтљиви, кaрaктeристични и ширoкo рaспрoстрaњeни у прoцeсу истрaживaњa прeдмeтa и пojaвa. на пример, прojeктнo­рaчунски мeтoд прeтпoстaвљa примeну сaврeмeних стaтистичкo-мaтeмaтичких мeтoдa у пројектовању крeтaњa пoсмaтрaнe пojaвe. Oн у сeбe увoди вишe мeтoдa истрaживaњa, пa je кao тaкaв вeoмa примeнљив у савременој eкoнoмиjи. Њeгoвa примeнa je пo прaвилу услoвљeнa коришћењем слoжeних мeтoдoлoшких пaкeтa пoдржaних инфoрмационим тeхнoлoгиjaмa. нa тaj нaчин сe пoвeћaвaју брзинa и квaлитeт истрaживaњa.

имајући у виду све наведено, трeбa истaћи дa eкoнoмисти, пoрeд пoзнaвaњa тeoриje и прaксe, у свoјим истраживањима мoрajу примeњивaти сaврeмeнe мeтoдe и технике истрaживaњa. нa тaj нaчин oни свoj рaд чинe eфикaсним, a eкoнoмиjу кao нaучну дисциплину дaљe унaпрeђуjу и усавршавају.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ ЗА ОБНАВЉАЊЕ ГРАДИВА

‣ шта се подразумева под научним методом?

‣ наведите разлике између квалитативне и квантитативне економске анализе.

‣ наведите квалитативне методе које користи економија у изучавању економских појава.

‣ објасните разлику између индукције и дедукције.

‣ када се користи компаративни метод?

‣ наведите квантитативне методе које економија користи у изучавању економских појава.

‣ која анализа је најпоузданија за мерење економских појава?