Likovna kultura

Коста Богдановић • Рајка Бошковић

ЛИКОВНА КУЛТУРА за 8. разред основне школе

Ликовна култура за 8. разред основне школе

KБ 18811 www.zavod.co.rs

Коста Богдановић Рајка Бошковић

ЛИКОВНА КУЛТУРА за 8. разред основне школе

Завод за уџбенике, Београд

УВОД Уџбеник ликовне културе за осми разред осмишљен је са два основна циља: да научите начела ликовног изражавања (савладавање ликовних техника, учење ликовних елемената, примена начела компоновања); упоредо с тим, да развијете стваралачко мишљење. Као и уџбеници за претходна три разреда, и овај уџбеник се састоји од три дела, којима се обу­ хватају три области – Ликовни елементи, Уметност и Визуелна култура. Додатак под на­ зивом Уметничко наслеђе на сажет и јасан начин даје увид у најзначајнија дела уметности, од старијег каменог доба до савремене уметности на почетку 21. века. Овај нови концепт уџбеника ликовне културе за више разреде основне школе проистекао је из нашег уверења да циљ ликовног образовања није само неговање ликовног израза, већ пре свега неговање опажања, односно развијање културе виђења. Први део – ЛИКОВНИ ЕЛЕМЕНТИ састоји се од три одељка, који обухватају основне еле­ менте визуелне спознаје – линију, облик и простор. Оваквом, најопшштијом, структу­ром обухвата се општа подела на дводимезионалне облике (линија), тродимензионалне облике и простор (облици у простору). Посебан одељак уџбеника јесте Визуелно споразумева­ње, као област примене ликовних елемената у међусобном споразумевању људи. Други део уџбеника под називом УМЕТНОСТ осмишљен је тако да вам на другачији на­ чин приближи ликовне елементе којима смо се бавили у првом делу уџбеника. Упознавање с основним гранама уметности – сликарством, вајарством и архитектуром – омогућиће вам да проширите знања о техникама уметничког представљања и обликовања, односно начинима стварања сликарског, вајарског и архитектонског дела. Посебан део, ВИЗУЕЛНА КУЛТУРА, нуди сагледавање облика око нас на основу обли­ ковних својстава. Као потпуно самосвојна и нова област у домену визуелне спознаје, визу­ елна култура проширује поље деловања са ликовне уметности на уочавање, разумевање и сагледавање облика у природи и свакодневном животу. То је од непроцењивог значаја за сазревање у целовите личности, као и за развијање једног продубљеног сагледавања и доживљаја света око нас. Трећи део уџбеника јесте УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ, у коме је на сажет и прегледан начин, и речју и сликом, дат преглед уметности кроз историју, надовезују­ћи се временски на умет­ ничке периоде и покрете обрађене у претходна три разреда. Сва досад наведена уметнич­ ка дела груписали смо по периодима и уметничким стиловима, тако да се на систематичан начин добија увид у основне уметничке периоде и стилове кроз историју. За сваки период или правац у уметности одабрано је и репродуковано пет уметничких дела, која на најбољи начин представљају одређени период. Поред сваког дела стоји разред у коме је то дело ре­ продуковано. Овај део је осмишљен с намером да послужи као основа за усвајање знања из историје уметности, али истовремено и да буде подсетник. Део под називом Да поновимо, који се налази на крају сва три дела уџбеника, осмишљен је тако да претходно стечено знање предочи и понови на јасан, сажет и прегледан начин, који је истовремено и нека врста подсетника о пређеном градиву. Вежбе, које су дате након сваке методске јединице, треба да подстакну стваралачко мишљење кроз практично ликовно изражавање. Овако осмишљене вежбе подстичу на

ново виђење облика, при чему је ликовно изражавање резултат процеса развијања културе опажања и неговања стваралачког мишљења. То је, према нашем уверењу, од непроцењивог значаја за даље образовање, без обзира на то у ком ће се смеру оно развијати. Посебан део је и Речник, у коме су дата објашњења основних термина и појмова из овог уџбеника.

*** Основна идеја овако осмишљеног уџбеника јесте да упоредо, на више планова, упознаје­ те и савлађујете градиво из ликовне културе. Наша намера је да се та идеја оствари не само стицањем и применом тих знања, него и вашим оспособљавањем да се самостално упустите у разматрање ликовних елемената и начела компоновања на примерима из историје уметности. Паралелно с тим, жеља нам је да вас подстакнемо и охрабримо да изнесете и сопствено мишљење о делима из историје уметности, али и о својим, и радовима осталих ученика. Tо ће бити подстицајно за развијање способности сагледавања и критички однос према свему што видите, било у свом непосредном окружењу, било путем савремених техничких посредника (телевизије, филма и интернета). Такав приступ од пресудне је важности нарочито данас, у ери када се визуелна загађеност, по својој наметљивости и раширености, скоро не може избећи. Утолико је драгоценије ра­ звијање културе гледања и виђења, али и критичког односа према виђеном. Овакав уџбеник проистиче управо из нашег уверења да је, као предуслов ликовног изражавања кроз предмет ликовна култура, потребно (од)неговати моћ опажања и културу виђења. У нади да ће вам наши уџбеници бити подстицај и подршка на том путу спознаје, желимо вам довољно радозналости, упитаности, зачуђености, али и радости и надахнућа у раду!

Аутори

ЛИНИЈА ‹ водоравнa ‹ усправнa ‹ косa

ЛИНИЈА – ВОДОРАВНА, УСПРАВНА, КОСА У ЗНАЧЕЊУ УСМЕРЕЊЕ

У

свим претходним уџбеницима од првог разреда, линија се помиње у разним облицима и значењима. Овде линију помињемо као усмерење, као показатељ односа облика према простору. Зависно од усмерења облика, оно стиче и одређено значење.

лежи

стоји

пада

По свом облику, линије – водоравна, ус­прав­на и коса – најчешће су праве. Оне су чиниоци усмерења и положаја облика у простору и, самим тим, имају и појединачна симболичка значења. То значи да је водоравно усмерење у суштини динамично и тежи да што даље оде од своје почетне тачке. Симболичка својства водоравног положаја заступљена су у поезији и визуелној уметности – представљање водених површина, равнице и друго. Основна значења усмерења знатно су про­ши­ренија. Линија хоризонта у даљини изгледа као да се небо спаја са земљом у водоравној линији. Водоравно усмерење у симболичком значењу представ­ља опу­штеност, лежање, одмор. На овим примерима видимо представу хоризонта и облика на тлу, који су подређени водоравној линији и даљини.

Карл Фредерик Хил, Пејзаж Сене, 1877, 74х108 cm

8

Протицањем реке Сене одмерава се пространство равнице све до равног хоризонта у дубини, чиме се истичу мир и тишина овог простора.  Шта осећате посматрајући неко усмерење обли­ка када је он у лежећем положају, када стоји усправно и када из усправног положаја пада? Са чиме се још таква стања могу поредити?

Усправно у симболичком значењу подразумева два основна стања у простору. Прво се односи на само настајање, а друго на процес подизања из претходног водоравног положаја и значи усправљање. Усправно као линеарно усмерење у општем значењу симболизује на­ предак, духовно стремљење, самосвест, по­ беду, слободу, веровање у приближавање не­ беским силама, као што су у старој египатској уметности били обелисци – високи усправни камени стубови. Име им долази од речи УСПРА­ВИТИ, поставити нешто да стоји. Реч усправно односи се и на оно што већ постоји, као на пример дрвеће у шуми. Усправно као усмерење у општем значењу симболизује: на­ предак, стремљење, победу, при­ближавање не­беским силама и друго. Ајфелов торањ у Паризу пројектовао је Густав Ајфел 1889. године за Светску изложбу. Торањ је висок 351 метар. Он симболизује успон нове епохе индустријске револуције, моћ индустрије челика и челичних конструкција на објектима као што су мостови, индустријске хале, железничке станице.

Косо је линеарно усмерење према прос­ тору које се налази у положају између водоравног и усправног. Косо и косина симболизују снажан покрет, узлет, израз воље, убрзање, продор, дуго путовање или муњевито слетање. Коси положај форме много је коришћен у ликовној уметности старог Рима и у 17. и 18. веку, у стилу званом барок.

КЉУЧНЕ РЕЧИ Ратни херој, римска скулптура из 1. века, мермер

Симбол, торањ

9

ВЕЖБЕ

Водоравно, усправно, косо 1. Нацртај у водоравном усмерењу пет издужених правоугаоника, тако да се ужим странама међусобно додирују. Затим, додај им спољна „помагала” да би се лакше кретали по тлу, копну или по води.

ДА ПОНОВИМО

ЛИНИЈА – ВОДОРАВНА, УСПРАВНА, КОСА У ЗНАЧЕЊУ–УСМЕРЕЊЕ Усмерење је одређени правац. По начину извођења усмерење може бити праволинијско и криволинијско. По одређивању правца усмерење може бити водоравно, усправно или косо. Свако усмерење тежи кретању, савладавању простора.

10

ОБЛИК ‹ контраст као средство

ликовног израза

‹ јединство као основна

вредност композиције

‹ статично и динамично јединство ‹ јединство и равнотежа ‹ јединство израза ‹ сродност ликовних

вредности

‹ доминанта као услов за

повезивање разнородних елемената ‹ златни пресек

КОНТРАСТ КАО СРЕДСТВО ЛИКОВНОГ ИЗРАЗА

К

онтраст је однос између два или више елемената, који су у било ком виду међусобно супротни. У ликовним уметностима, контраст је један од најзначајнијих елемената, јер се помоћу њега истиче изражајност, препознавање, поређење с нечим што је већ познато. У уметничким делима контраст се тумачи као експресија, посебно у новијој уметности.

Розета на Богородичиној цркви у Паризу из 1250. године; пречника је 13 метара. Конструкција ове розете је метална, а сликани делови су на стаклу – техника витража. У мноштву сличних делова по спољном облику контраст чине црне траке у односу на бојено стакло, као и различити кружни делови у неколико зона. Средство ликовног израза овде је сликано стакло, које у оваквој композицији чини савршену хармонију.

12

Бојан Бем, Вештачка стена, 2009. Овде је очигледно заступљен контраст у више елемената. То су бојене површине – хоризонтално, косо, наспрамно, равно, неравно. Да ли се овде може још нешто уочити као контраст?

Роберт Смитсон, Спирални насип, Велико слано језеро, Јута, 1970. Овај рад је остварен непосредно у слободном простору, на тлу.  Покушај да на основу спиралне форме испричаш кратку причу.

Када се говори о уметничком изражавању, посебно у новијој уметности, онда се мисли на утиске које уметничко дело може да изазове код гледаоца. Савремена уметност се све више везује за збивања у свакодневном животу и кроз облик и боју дочарава видове тог свакодневног живљења. Тако је данашња уметност и један вид савремене комуникације, имајући у виду савремену технологију.

Контраст, експресија, розета

13

ЈЕДИНСТВО КАО ОСНОВНА ВРЕДНОСТ КОМПОЗИЦИЈЕ

Р

еч јединство долази од онога што је једно, али подразумева више елемената који чине једно по значењу. Тиме се подразумева да композиција може имати више елемената исте врсте, али и елемената који су различити по облику, боји, димензијама и материјалу. Сложити све разлике или сличности у једну ком­позицију значи остварити целину која је по свом значењу дело стваралачке намене. По правилу, композицију не чини само један елеменат. Да би нешто било укомпоновано, мора имати барем два елемента који, без обзира на разлике, треба међусобно да се ускладе. Вредност композиције је у томе што су у унетим елементима усклађени односи. Дакле, ос­новни проблеми у добром ком­по­новању јесу односи. Ако су чиниоци композиције исти елементи, онда се води рачуна о њиховом распореду у задатом простору, размацима, положају једног према другом. Ако су елементи различити, мора се имати више искуства, знања и креативне слободе да би се ускладили боје, облици, димензије и разне врсте ма­теријала. Тада се обично усклађује мало према великом, боја према облику, ди­мензије према материјалу.

Колосеум у Риму Колосеум (лат. colosseum), огромна грађевина из старог Рима, завршена 80. године. Округла је, на спрат, а могла је да прими до 5 000 гледалаца. У њој су приређиване разне игре.

14

СТАТИЧНО И ДИНАМИЧНО ЈЕДИНСТВО

Н

ова технологија дала је могућност да се и неживи – статични облици понашају као да су жива бића, као што се то дешава у бајкама. И у ранијој уметности неживим стварима давана су својства живих бића. Тако су некада поједине скулптуре представљале Слободу, Победу, Лепоту, Науку, Правду и друго, што реално није имало својства живих бића. Оно што је статично, најчешће доживљавамо као непроменљиво, а оно што је ди­на­ мично као пролазно. У сликарству или скулптури људска фигура с подигнутом руком приказује неку на­ меру, поздрав, позив и слично. У представљању предмета динамика покрета при­казује се по­ложајем масе. Препознајемо је као ди­намику истицања енергије. Када се усправан облик неке веће масе ослања у малом броју тачака на тло, осећа се његова нестабилност. У првом случају кажемо да је то динамика изазвана одређеним спољним покретом, а у другом да је то динамика која настаје из спољног невидљивог облика, али врло убедљиве унутрашње енергије.

Умберто Бочони, Еластичност, 1911. Мноштво елемената у неколико боја обједињују ликове коња и коњаника у једну целину. Мноштво детаља чине ковитлац, као да је све те делиће понео ветар.  Има ли овде нечега што се везује и за живе облике?

Цеви – Олга Јеврић, Хијатус Ова скулптура обликована је од бетона и металних цеви. Оне су једним крајем уденуте у бетон.  Размислите, да ли оне излазе у простор?

16

ЈЕДИНСТВО И РАВНОТЕЖА

У

историји ликовне уметности истичу се епохе које су уважавале начело равнотеже, као што су уметност старе Грчке, доба ренесансе (16. век) и доба класицизма (19. век). Успостављена равнотежа елемената који чине уметничко дело изражава или изазива осећање смирености и правилности односа делова према целини и, најчешће, лева и десна страна имају исте или приближно исте делове. У свакодневном животу за одређивање равно­теже користи се вага. У уметничким делима равнотежа се не мери него се осећа као пријатност која смирује. Равнотежа је однос у коме су сви делови усклађени и делују као коначно постигнуће јединства материјала, облика, димензија и простора.

Денис Опенхајм, Јединство израза Уметник је својим телом повезао два узвишења, што симболично одговара јединству природе и човека.

Посуда за вино, украшена биљним елементима, 16. век, корејска керамика  Чему теже облици листова на овој вази?

Статика, динамика

17

СРОДНОСТ ЛИКОВНИХ ВРЕДНОСТИ

С

родност ликовних вредности у уметничком делу односи се, пре свега, на избор материјала, боје и облика, као и на њихово међусобно повезање или, како то обично кажемо, компоновање.

Сродност ликовних вредности може се пратити и стварати на основу две велике области. Прва се односи на сродно са сродним, на пример, мноштво појединачно одвојених плавих облика који су мањи и различити по величини са једним великим плавим обликом. Друга област сродности односи се на различитост по боји, а сличност по облику. У том смислу постоје и друга препознавања сродности –по мотиву (различите врсте представљања различитих облика исте проблематике), на пример сликарство пејзажа, уопште отвореног простора, по ликовној форми или Ликови из Старог завета, северни портал цркве у Шартру, 13. век, камен. Слева надесно: велики свештеник Мелкиседек држи калеж (пехар) и ка­ дионицу, Аврам са везаним сином Исаком, Мојсије са плочом десет заповести, Самуел са жртвеним јагњетом, Давид с копљем и круном на глави. Ове фигуре су уграђене у простор као продужетак стубова, стварајући сродност стуболике, издужене усправне форме на фасади грађевине. Њихова сродност је и у обради ликова, као и одеће. Ш та је сродно на овим фигурама различитих ликова?

Марија Елена Виеира да Силва, Минерални град, 1954. Елементи ове слике могу се по срод­но­ сти сврстати у неколико група које по­ јединачно имају исте или приближно исте облике. Сви заједно, укомпоновани у целину слике, указују на сродност еле­ мената који се ме­ђу­собно додирују или прожимају чинећи кристалоидни при­ зор, чији је израз тежња ка згуш­њавању. Н а које поднебље подсећа овај град и по чему?

20

ЗЛАТНИ ПРЕСЕК

З

латни пресек је пропорцијски однос у којем се мањи део односи према већем као већи део према целини. У обичном гледању златни пресек неке целине је пропорцијски однос када је део нечега већи од трећине, а мањи од половине целине. То је угодан однос за посматрање јер чини хармонију односа нечега према нечему. На пропорцијском односу златног пресека засновани су многи живи облици у природи – неки пужеви, шкољке, облик тела риба, тело коња и бика, лишће неких биљака и дрвећа; на пример, листови платана и кестена (сложени лист има обично пет делова). Златни пре­сек је давно уочен и радо коришћен у разним видовима обликовања – музички инструменти (виолина), аутомобили, мо­билни телефони и други. У уметности, а посебно у архитектури, пропорције златног пресека примењиване су још од настанка првих грађевина, затим у дизајну, сликарству, скулптури. Златни пресек је човеков осећај за лепо, угодан однос делова према некој целини. Тада се каже да су делови лепо распоређени. У математици, златни пресек је правило – закон пропорција, распоређених делова у некој целини по којем се мањи део према већем односи као већи део према целини.

Односи међу дужинама Ако дужину означену са АБ поделимо на два дела – са В, добијамо златни пресек на тој дужини, као што је приказано на овом примеру.

Дужина АБ односи се према дужини АВ као и дужина АВ према дужини ВБ. (АБ) : (АВ) = (АВ) : (ВБ)

Распоред пупољака на грани кајсије у пропорцијама златног пресека

Златни пресек на дужини линије

Златни пресек на ужој површини

Златни пресек на већој површини у односу А : Б = Б : В

24

Односи пропорција у златном пресеку: црвене према зеленој, зелене према жутој, жуте према светлоплавој, светлоплаве према тамноплавој.

Златни пресек на криволинијском облику

Златни пресек на праволинијском облику

ЗЛАТНИ ПРЕСЕК У УМЕТНОСТИ

К

ао и у природним облицима, где за­па­ жамо однос мањег дела према већем као већег према целини, и у уметности су златни пресек уочили још стари Египћани и Грци. Касније, у 16. веку, про­порције златног пре­ сека много се истражују у уметничким де­ лима, у областима сликарства, вајарства и архитектуре. Златни пресек у уметности значи савршену хармонију делова према целини. По томе су позната дела многих уметника.

Тугујућа Атена, мермерни рељеф, 455. година пре н. е.

Богородичина црква, Париз, 13. век Пропорције појединих делова у златном пресеку по висини и по ширини грађевине

Хармонија, Атена

25

ВЕЖБЕ

Јединство и контраст 1. По висини подели лист папира на пола. На левој страни нацртај и обој пет облика по избору. На десној половини представи облик који ће имати својства – обележја оних пет са леве стране. Изабери материјал. Јединство у статичким и динамичким облицима 2. Представи статичан облик, али као да је у стању да полети. Средства изабери сам. Јединство и равнотежа 3. На левој страни листа из блока нацртај одвојено гомиле материјала од којих се гради кућа. На десној страни нацртај кућу која је по величини и облику настала тако што је у њу утрошен сав материјал с леве стране. Јединство израза у ликовним уметностима 4. Представи облик с уверењем да њему највише одговара плава боја, уз мали написани коментар по чему су јединствени такав облик и његова боја. Сродност ликовних вредности 5. Насликај објекте и улице које повезују сродни елементи. Средства изабери сам. Доминанта као услов за повезивање различитих елемената 6. Насликај мртву природу са доминантним обликом. Пропорције, златни пресек 7. Представи три различита облика који су међусобно у пропорцији златног пресека. Избор слободан.

26

ДА ПОНОВИМО

КОНТРАСТ КАО СРЕДСТВО ЛИКОВНОГ ИЗРАЗА Контрастом се најбоље уочавају међусобни односи елемената у целини. ЈЕДИНСТВО КАО ОСНОВНА ВРЕДНОСТ КОМПОЗИЦИЈЕ Добро повезивање елемената у ком­­позицији чине је природно је­дин­стве­ном. Јединство у композицији блиско је односу органа према живом организму. СТАТИЧКО И ДИНАМИЧКО ЈЕДИНСТВО Статички облици повезани у целину теже „да остану ту”. Динамички облици (покренути из своје тачке ослонца), повезани у целину, теже да се изместе са тренутног места. ЈЕДИНСТВО И РАВНОТЕЖА Облици у таквом стању делују смирено. У могућем значењу, они су „породица.” ЈЕДИНСТВО ИЗРАЗА Крајњи циљ у сваком уметничком делу. То значи да су сви делови који чине целину усмерени ка истицању јединственог израза (ле­по, тужно, комично). СРОДНОСТ ЛИКОВНИХ ВРЕДНОСТИ Остварени у различитим мате­ри­ја­­лима, дела могу бити сродна по ли­ковним вред­ ностима. То се у новијим визуелним умет­ностима најбоље види у целини филмског дела, где су многе различитости у његовом остварењу, све сродне филм­ским вредно­стима (глума, светло, костим, режија, монтажа). ДОМИНАНТА КАО УСЛОВ ЗА ПОВЕЗИВАЊЕ РАЗНОРОДНИХ ЕЛЕМЕНАТА То је по нечему најистакнутији облик; може бити по величини, боји, месту где се доминантни облик налази у целини. У било ком од поменутих својстава, доминанта је „окупљач” свих елемената у целину.

27

ЕКСПРЕСИОНИЗАМ

П

рве деценије 20. века обележава настанак различитих уметничких покрета, који се означавају као модерна уметност. Она не представља јединствену стилску целину, већ је чини низ покрета и праваца, међу којима је и експресионизам. Експресионизам као уметнички покрет, настао у Немачкој (1905), јавио се као реакција на извештаченост тадашњег академског сликарства. Експресионисти теже да изразе унутрашња стања душе и да представе субјективни доживљај уметника. Карактеристика експресионизма јесте деформисање облика и употреба чистих интензивних боја (које се употребљавају по сопственом осећају и не од­ говарају боји облика у стварности), да би се постигла што већа изражајност. Јавио се у време друштвене кризе и духовног неспокојства а одражавао стрепњу, отуђеност и унутрашњи немир и страх, који су већ увелико били присутни у несигурним друштвеним околностима на почетку 20. века. * Термин експресионистички у ширем смислу данас се користи за описивање дела на којима је стварност изобличена ради постизања експресије и израза унутрашњег доживљаја уметника. Основне одлике експресионизма су унутрашња осећања уметника, употреба чистих и сирових боја, намерно изобличавање облика ради постизања изражајности, снажни потези четке, густ (па­сто­зан) намаз боје. Кандински, Арапско гробље – Арапи 1, 1909 (6–13) Ради постизања експресије, Кандински користи јаке боје, које се у призорима пејзажа скоро претварају у „мрље”. Јаким контрастима комплементарних боја појачава експресију (контраст плаво-наранџастих, жуто-љубичастих и црвено-зелених зона боје). Јован Бјелић, Босански предео, 20. век (4–15) Изобличавање и намерно кривљење облика ради постизања веће експресивности суштинска је одлика експресиониста. На овом пејзажу Бјелић ствара дра­матичан израз, чак и у призору такве једне „питоме” теме као што је сеоски предео са кућама. Карл Шмит Ротлуф, Девојка из Коуноа, почетак 20. века (5–84) Експресионисти су користили дрворез као погодан начин за експресију, која се постиже јаким контрастом црно-белог.

96

Надежда Петровић, Аутопортрет, почетак 20. века (3–39) Надежда Петровић приказује потпуно субјективни, сопствени доживљај себе, као личности у којој је (и око које је) све ужарено, у пламсају – што се огледа у снажним, скоро грозничавим потезима четке и позадини која скоро „пламти” иза њеног лика.

Аугуст Маке, Госпођа у зеленој хаљини, почетак 20. века (6–23) Експресионисти желе да изра­зе свој, субјективни доживљај неког призора. Због тога слободно компо­ нују облике и комбинују боје (које не морају одговарати бојама предмета и бића у стварности).

Напомена: Сва наведена дела налазе се репродукована у нашим уџбеницима од првог до осмог разреда. Зато су овде дата малих димензија, само као подсетник, уз назнаку где се дело може наћи репродуковано већих димензија – на пример ознака поред слике Надежде Петровић, Аутопортрет (3-39) упућује да се ова слика може наћи репродукована већих димензија у уџбенику за трећи разред, на страни 39.

САДРЖАЈ Први део

ЛИКОВНИ ЕЛЕМЕНТИ ЛИНИЈА

ОБЛИК

ПРОСТОР

ВИЗУЕЛНО СПОРАЗУMEВАЊЕ

СИМБОЛИЧКА ЗНАЧЕЊА

Водоравна, усправна и коса

ЈЕДИНСТВО И КОНТРАСТ ОБЛИКА

Контраст као средство ликовног израза Јединство као основна вредност композиције Статично и динамично јединство Јединство и равнотежа Јединство израза Сродност ликовних вредности Доминанта као услов за повезивање разнородих елемената

12 14 16 17 18 20

ПРОПОРЦИЈЕ

Златни пресек Златни пресек у уметности

Вежбе

24 25 26

СЛОБОДНО КОМПОНОВАЊE

Акционо сликање Ритмичко-хармонијска композиција чистог односа боје и форме Систем низања скупова тачака, линија, боја, облика и волумена према одређеној шеми

30

СЛОБОДНО КОМПОНОВАЊE И ФАНТАСТИКА

Реални облици у нереалним односима Слободно компоновање и фантастика

Вежбе

34 36 37

ВИЗУЕЛНA МЕТАФОРА

Пиктограм, знак, симбол Алегорија, персонификација Хералдика

40 42 44

45

ДА ПОНОВИМО

Вежбе

Вежбе

8 10

22

31 32

45

Други део

УМЕТНОСТ СЛИКАРСТВО

НАЧИНИ ПРЕДСТАВЉАЊА

Сликање – четкицом .................................................. 50 Сликање потезима у виду тачака прстима или четкицом ....................................................................... 52 Лепљење и комбиновање – разни материјали ..... 54 Прскање – боје ............................................................. 56 Вежбе ...................................... 58

ВАЈАРСТВО

НАЧИНИ ОБЛИКОВАЊА

Резбарење – кост ......................................................... 60 Моделовање – глина ................................................... 62 Тесање – дрво ............................................................... 64 Клесање – камен .......................................................... 66 Искуцавање, ковање и ливење – метал . ................ 68 Конструисање – нови материјали ........................... 72 Вежбе ...................................... 74

АРХИТЕКТУРА

НАЧИНИ ГРАЂЕЊА

Зидање – опеком, каменом, ледом .......................... 76 Конструкција – од дрвета, бетона, челика, стакла ............................................................................. 78 Вежбе ...................................... 81 ДА ПОНОВИМО ........................................................ 82

Трећи део

ВИЗУЕЛНА КУЛТУРА АРХЕТИПСКЕ ФОРМЕ

ОБЛИКОВНИ РОД

Мушколик и женсколик ........................................... 86 ДА ПОНОВИМО ........................................................ 90

РЕЧНИК .................................................................................................................................................................... 92 УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ ................................................................................................................................................................. 95

Коста Богдановић • Рајка Бошковић

ЛИКОВНА КУЛТУРА за 8. разред основне школе

Ликовна култура за 8. разред основне школе

KБ 18811 www.zavod.co.rs