ФИЗИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ
Увале су издужена удубљења која најчешће настају услед срастања вртача. Најизразитије су на истоку, на Карпатско-балканским планинама, али их има у мањем броју. Најизраженије увале су на планини Видличу.
Шкрапе су мањи површински крашки облици. То су бразде или жлебови усечени у кречњацима. Могу бити од неколико центиметара до неколико метара. Дубина жлеба зависи од моћности кречњака. У Србији се шкрапе најчешће јављају на већим надморским висинама. Присутне су на високој крашкој површи Валожје на Сувој планини, на Сврљишким планинама, на планини Девици, на Кучајским планинама и Мирочу.
Слепе долине су настале услед рада токова који долазе са терена који нису крашки. Када дођу до крашких терена, услед хемијских процеса ови токови пониру и ту се завршавају њихове долине. Такве долине су на планини Бељаници – Речке и Бусовате, на Кучају и Мирочу.
Шкрапе на Девици
Вртаче су удубљења у крашким теренима. Према облику удубљења деле се на левкасте, тањирасте, карличасте и бунарасте. Вртаче су најбројније на површи Мирочу. Истраживања су показала да их има око 25 на једном квадратном километру. Има их на Сувој планини, на Кучајским планинама, Бељаници, у крашким теренима јужно од Ваљева. Вртаче су присутне и у рељефу југозападне Србије, на Златибору и Пештерској висоравни.
Слепа долина – Бусовата
Крашка поља у Србији су мањих димензија. У југозападној Србији одлике крашког поља има Коштам поље (код Новог Пазара) и Пештерско поље, а у источној Србији Одоровско поље код Пирота. Прерасти су природни камени мостови. Настају услед урушавања пећинског свода или селективне ерозије. Ови облици су најзаступљенији у крашким теренима северног дела Карпатско-балканског лука. У долини реке Вратне постоје три таква моста – Велика, Мала и Сува прераст, Рајска прераст код Неготина, Ваља прераст код Мајданпека и Осаничка прераст код Жагубице. У западној Србији, на Златибору је прераст у селу Доброселица.
Вртача на Бељаници
40
