9. Крашки процеси

КРАШКИ ПРОЦЕСИ

У којим стенама се јављају крашки процеси? Наведите бар један облик у рељефу који се јавља услед крашког процеса.

Кључни појмови: вртаче, увале, крашка поља, пећине, јаме

Крашки процес је хемијски процес деловања воде и угљеник(IV)-оксида на седиментне стене – кречњак и доломит. Вода делује тако да хемијски раствара наведене стене.

Крашки процес се разликује од осталих процеса јер вода раствара кречњак, а не премешта материјал с једног на друго место. Управо због растварања стена, вода не тече по површини него понире, тако да су крашки терени богати подземним водама, које мењају своје токове у унутрашњости стенске масе због сталних хемијских процеса у кречњацима.

Крашки терени су најзаступљенији у југозападној и источној Србији, то јест у Динаридима и Карпатско-балканским планинама. На простору Динарида крашки терени су заступљени на Тари и Звијезди, Златибору, Пештерској висоравни, Мокрој гори и Жљебу, на Паштрику и Коритнику. На простору Карпатско-балканских планина, крашких терена има на Мирочу, Великом Гребену, у сливу реке Вратне, на Хомољским и Кучајским планинама, Озрену, Девици, Тресибаби, Тупижници, Сврљишким планинама, Старој планини са Видличем и на Сувој планини. Крашки процеси, на мањим површинама заступљени су и на простору Вардарске зоне, и то највише јужно од Ваљева – Лелићки и Бачевачки крас. Крашки простори захватају око 9,5% територије Србије.

Услед крашких процеса настају различити површински и подземни облици рељефа.

Крашки рељеф у Србији

Површински крашки облици

Површински крашки облици су: – шкрапе, – вртаче, – увале, – слепе долине, – крашка поља и – прерасти.

Шкрапе су мањи површински крашки облици. То су бразде или жлебови усечени у кречњацима. Могу бити од неколико центиметара до неколико метара. Дубина жлеба зависи од моћности кречњака. У Србији се шкрапе најчешће јављају на већим надморским висинама. Присутне су на високој крашкој површи Валожје на Сувој планини, на Сврљишким планинама, на планини Девици, на Кучајским планинама и Мирочу. Шкрапе на Девици Вртаче су удубљења у крашким теренима. Према облику удубљења деле се на левкасте, тањирасте, карличасте и бунарасте. Вртаче су најбројније на површи Мирочу. Истраживања су показала да их има око 25 на једном квадратном километру. Има их на Сувој планини, на Кучајским планинама, Бељаници, у крашким теренима јужно од Ваљева. Вртаче су присутне и у рељефу југозападне Србије, на Златибору и Пештерској висоравни. Увале су издужена удубљења која најчешће настају услед срастања вртача. Најизразитије су на истоку, на Карпатско-балканским планинама, али их има у мањем броју. Најизраженије увале су на планини Видличу.

Слепе долине су настале услед рада токова који долазе са терена који нису крашки. Када дођу до крашких терена, услед хемијских процеса ови токови пониру и ту се завршавају њихове долине. Такве долине су на планини Бељаници – Речке и Бусовате,

на Кучају и Мирочу.

Вртача на Бељаници Слепа долина – Бусовата

Крашка поља у Србији су мањих димензија. У југозападној Србији одлике крашког поља има Коштам поље (код Новог Пазара) и Пештерско поље, а у источној Србији Одоровско поље код Пирота.

Прерасти су природни камени мостови. Настају услед урушавања пећинског свода или селективне ерозије. Ови облици су најзаступљенији у крашким теренима северног дела Карпатско-балканског лука. У долини реке Вратне постоје три таква моста – Велика, Мала и Сува прераст, Рајска прераст код Неготина, Ваља прераст код Мајданпека и Осаничка прераст код Жагубице. У западној Србији, на Златибору је прераст у селу Доброселица.

Пронађите на карти планине на којима се јављају поједини површински крашки облици. На Google Earth-у лоцирајте наведена крашка поља.

Подземни крашки облици

У ерозивне подземне крашке облике спадају пећине и јаме. Пећине су претежно хоризонтални ходници и дворане, док су јаме претежно вертикални канали.

Ивков понор на Бељаници

Према досадашњим истраживањима спелеолога, најдужа пећина у Србији је Лазарева пећина (12.175 m). Пећина Велика клисура код Пећи дуга је око 7.300 m, Ушачки пећински систем је дужине око 6.200 m, док је Церјанска пећина код Ниша дужине око 6.000 m. Међу дужим пећинама је и Боговинска на Кучају код Бољевца (5.850 m).

Најдубљи спелеолошки објекат је Ракин понор код Доњег Милановца на Мирочу (-303 m). Међу дубљим јамама су и Јама на Дубашници (-276 m) код Злота на Кучају, Јама на Ланишту (-266 m) и Фаца Шора (-266 m), обе такође на Мирочу, Ивков понор на Бељаници (-156 m) и други.

Пећински украси

Приликом акумулативних крашких процеса настаје пећински накит. Њега чине различити облици који се стварају унутар пећина. Сталактити су украси у виду леденица који висе с пећинске таванице. Ситни сталактити се називају коралима. Сталагмити су творевине у виду купе, које услед капања воде у крашким пећинама расту с пода пећине у сусрет сталактитима. Често се спајају и формирају стубове. Поред тога, у пећинама се формирају и драперије на некој пукотини или раседу где пролази вода. Бигрене каде у пећинама настају услед процеса крашке акумулације.

Бигрене каде у Стопића пећини

Драперија

У нашој земљи су бројне богато украшене пећине. Међу пећинама са најлепшим украсима су: Боговинска, Лазарева, Рајкова, Ресавска пећина, Церемошња, Верњикица и друге.

Сталагмити у Леденој пећини у Ушачком пећинском систему

Пронађите у близини ког насеља и у којој општини се налазе поменуте пећине.

Прерасти Вратне

Река Вратна се улива у Дунав. Дужине је свега 30 km. Има изузетно живописну долину, која у појединим деловима има одлике клисуре и кањона. Али њена лепота није само у томе. Оно што је чини још занимљивијом јесу прерасти. Има их три: Мала, Велика и Сува прераст. Иако носи такво име, Мала прераст је највиша. Достиже 34 m висине, док јој је дужина 30 m а ширина 15 m. Нешто мање димензије има Велика прераст. Ове две прерасти, пошто се налазе у близини манастира Вратна, називају се и „Манастирска капија”. Око 3 km даље је Сува прераст, висине 20 m. Она је најнеприступачнија, али и најлепша.

Значајније пећине у Србији

Непознате речи: спелеолог – научник који се бави истраживањем и проучавањем пећина

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

Како се деле крашки процеси? Зашто су крашки процеси другачији од других површинских процеса који обликују рељеф? Који су површински крашки облици и где их има највише? Који су подземни крашки облици и како настају? Где се налазе најдуже пећине и најдубље јаме у Србији?