Географска читанка за 8. разред основне школе - 18324

8

Stevan M. Stankovi}

Geografska ~itanka

Stevan M. Stankovi}

KB 18324

www.zavod.co.rs

Geografska ~itanka za osmi razred osnovne {kole

8

Dr Stevan M. Stankovi}

Geografska

~itanka

za osmi razred osnovne {kole

Zavod za uxbenike • Beograd

8

Sadr`aj Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Jovan Cviji} – geograf svetskog zna~aja . . 7 Zemqa na brdovitom Balkanu . . . . . . . . . . . . 9 [umadija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Ustani~ki Ora{ac vo`da Kara|or|a . . . 13 Prokletije – planina na granici . . . . . . 14 Pet Bistrica Kosova i Metohije . . . . . . . 16 Isto~na Srbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Vojvodina, ravnica do beskraja . . . . . . . . . 21 Sala{i na severu Ba~ke . . . . . . . . . . . . . . . .23 Fru{ka gora i weni manastiri . . . . . . . . 24 Belo Blato – selo sibirskih bratstava . . 28

4

Zobnatica, regionalni park i ergela . . . 29 Banat – ravnica sa planinom i pe{~arom . . . . . . . . . . . . . . 30 Naseqavawe Vojvodine . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Velika dropqa – retka ptica . . . . . . . . . . . 33 Dva jezera na severu Ba~ke . . . . . . . . . . . . . . 35 Srpski muzej hleba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Nau~nik koji je izu~avao vreme i klimu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Dve zna~ajne geografske publikacije . . . . 40 Kopaonik – srpski Ural . . . . . . . . . . . . . . . 41 Predeo slikan ~ajem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42

Ju`no Pomoravqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Zlatibor – planina zlatnih borova . . . . . 45 Nacionalni park Tara . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Kako je otkrivena omorika . . . . . . . . . . . . . 48 Dolina manastira, bawa i jorgovana . . . . 49 Stari Vlah . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Kosovo i Metohija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Dolinom reke Lim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Putovawe prugom Beograd–Bar . . . . . . . . . 57 Ekskurzija po zapadnoj Srbiji . . . . . . . . . 60 Jablanica, Veternica i Pusta reka – tokovi su{ice . . . . . . . . . . . . 61 Drina i Podriwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Klisura sa deset manastira . . . . . . . . . . . . 65 Prole}e na Zasavici . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Neobi~ne piramide \avoqe varo{i . . . . 68 Stig, Brani~evo i Zvi`d . . . . . . . . . . . . . . 70 Stara planina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Vulkanske kupe u okolini Bora . . . . . . . . . 74 Bawa za dve dinastije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Dunavom kroz Srbiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Lepenski vir – arheolo{ki biser \erdapa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Pet Timoka isto~ne Srbije . . . . . . . . . . . . 82 Rajac – naseqe vrednih vinogradara . . . . 84 Carski grad Felix Romuliana . . . . . . . . . . . . 85 Kompozitna dolina reke Ni{ave . . . . . . . 87 Jezero za ~etiri hidroelektrane . . . . . . . . 88 Hidroelektrana \erdap . . . . . . . . . . . . . . . 90 Akademik Borivoje @. Milojevi} . . . . . . 92 Industrija saobra}ajnih sredstava . . . . . 93 Vinogradarstvo – zna~ajna grana poqoprivrede . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 @upska fontana vina . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

Ve{ta~ka jezera u slivu Drine . . . . . . . . . 98 Tr{i}u u pohode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Manastir Manasija – resavska prepisiva~ka {kola . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Manastir pod Soko-gradom . . . . . . . . . . . 104 Gra~anica – zadu`bina kraqa Milutina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Pri{tina i Gazimestan . . . . . . . . . . . . . . 106 Qudi na{ih krajeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Repu{nica – selo bez seqaka . . . . . . . . . . 110 Zapisi o na{em glavnom gradu . . . . . . . . 111 Od Neoplante do Novog Sada . . . . . . . . . . 113 Tri grada Velikog Pomoravqa . . . . . . . . 114 Kru{evac – prestonica Kneza Lazara . . 118 Srbi u susednim zemqama . . . . . . . . . . . . . 119 Srbi u svetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Bor – grad rudara i bakra . . . . . . . . . . . . . 120 Ekskurzija po Draga~evu . . . . . . . . . . . . . . 121 Objekti svetske ba{tine . . . . . . . . . . . . . 123 Nacionalni parkovi Srbije . . . . . . . . . . 125 Zakonom za{ti}ena priroda Srbije . . . 126 Turisti~ke pe}ine Srbije . . . . . . . . . . . . 128 Vrwa~ka Bawa od Rimqana do na{ih dana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 Sokobawa – inspiracija pisaca . . . . . . . 133 Koviqa~a – bawa pod Gu~evom . . . . . . . . . 135 Selo Brze}e – turisti~ko sredi{te mladih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 Geografija zavi~aja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 Zemqopis u stihovima Desanke Maksimovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 Istra`iva~ka stanica u Petnici . . . . . 142 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

5

PREDGOVOR Posle ste~enih znawa iz fizi~ke geografije i geografije stranih zemaqa upoznajemo svoju domovinu. O woj smo mnogo nau~ili od roditeqa, ali i sami videli i do`iveli na izletima, {kolskim ekskurzijama, prilikom boravka na selu, moru ili planini za vreme {kolskih raspusta. Iz kwiga, geografskih karata, gledaju}i filmove i televiziju, tokom rada u {kolskoj geografskoj sekciji, na takmi~ewima, svakim danom sve vi{e otkrivamo lepote svoje otaxbine. Upoznajemo je da bismo je vi{e voleli, jer ona nam je sve. U woj smo se rodili, rastemo, {kolujemo se.

Pomo}u uxbenika i Geo�rafske ~itanke, na krilima mladala~ke ma{te, krstarimo vrletnim prostranstvima Srbije, putujemo po svojoj domovini. Iz uxbenika, sa fotografija i geografskih karata, upoznajemo wenu prirodu, naseqa, spomenike, stanovni{tvo, doga|aje, privredu i `ivot uop{te. To {to smo nau~ili iskazujemo na ~asovima i proveravamo znawe, ucrtavamo u sveske, blokove i karte, zaokru`uju}i tako nau~enu celinu. ^ini se da se uvek i svugde moramo pona{ati kao veliki geograf Jovan Cviji}. Kao u~enik ni`e gimnazije u [apcu i Beogradu, zajedno sa svojim drugovima, on je pre vi{e od 150 godina ~itao kwigu svoga profesora Vladimira Kari}a Srbija – opis zemqe, naroda i dr`ave i nad kwigom do~ekivao zoru sa `eqom da {to boqe upozna svoju zemqu.

Od vremena Jovana Cviji}a do na{ih dana geografska znawa o na{oj zemqi su se vi{estruko produbila, pro{irila i umno`ila.

Na{ zadatak je da ovladamo wima kako bismo napredovali, boqe videli i poimali svet koji nas okru`uje.

Od geografskog polo`aja na{e domovine i wene prirode, od ravnice ka planinama, sa reka i jezera kre}emo da upoznamo nacionalne parkove i objekte koji su deo svetske ba{tine. Pamtimo podatke o naseqima, stanovni{tvu i privredi. Putujemo {irokim prostranstvima, da bismo videli neke gradove i spomenike i saznali o pro{losti, {to je neophodno za shvatawe sada{wosti i budu}nosti.

Autor

6

JOVAN CVIJI] –

GEOGRAF SVETSKOG ZNA^AJA Osniva~em savremene geografije u Srbiji i na Balkanskom poluostrvu smatra se Jovan Cviji}. Bio je to nau~nik {irokog obrazovawa i raznovrsnih interesovawa. Sa terena i iz narodnog `ivota uneo je u svoje kwige vrednosti kojima je do~arao pravu sliku Srbije i Balkanskog poluostrva.

Jovan Cviji} se rodio 12. oktobra 1865. godine u Loznici, malom mestu u zapadnoj Srbiji, nedaleko od reke Drine. Majka Marija bila je iz patrijarhalne porodice iz sela Korenite, koje se nalazi nedaleko od Tr{i}a i manastira Trono{e. Otac Todor vodio je poreklo sa Drobwa~ke povr{i na Durmitoru. Jovan je imao ~etiri sestre i jednog brata. Osnovnu {kolu u~io je u Loznici. Poha|ao je {kolu „Anta Bogi}evi}“. [kolovawe je nastavio u [apcu i Beogradu i uvek je bio najboqi u~enik.

Mesecima odvojen od roditeqa, brata i sestrica, rado se vra}ao u Loznicu jer mu je ona bila pravi zavi~aj.

Plemenita majka Marija

Za vreme praznika i {kolskih raspusta iz [apca i iz Beograda rado je odlazio u Loznicu.

Pisao je da je sa svojim drugovima putovao i leti i zimi, i zapregom i pe{ice, i dawu i no}u. „Znam da je moja majka ve} vi{e puta izlazila do Luke i do kraja varo{i i izgledala me, a ostali srodnici ~ekaju na klupi pred ku}om. Kad ugledam majku, u prvi mah se izgubim i jedva svestan poletim joj u naru~ja pla~u}i od radosti. Sve mi ostalo postane u tom trenutku strano i nerado ga se se}am, i [apca i Beograda i lepih ma~vanskih sela. Jedino mi je ovde toplo.“ Posle zavr{ene gimnazije i polo`ene mature Jovan Cviji} je `eleo da studira medicinu. Po{to studija medicine nije bilo u Srbiji, a nije uspeo da dobije stipendiju za

Jovan Cviji} (1865–1927), veliki srpski i evropski geograf

odlazak u inostranstvo, Jovan Cviji} se upisao na studije geografije. Nemirni duh nije mu dao mira. Putovao je na ekskurzije ne samo sa geografima ve} i sa biolozima i geolozima u `eqi da domovinu {to vi{e i boqe upozna.

Postoje podaci o wegovoj prvoj nau~noj ekskurziji. Bio je tada student druge godine geografije. Putovao je po Podriwu i skupqao stene za svoju zbirku. Poveravao se svom drugu Du{anu Stoi}evi}u da i no}u sawa da skupqa stene.

Otiske fosila tuma~io je kao okameweni, davno izumrli svet.

Po~eci nau~nog stvarala{tva

Kao student tre}e godine Jovan Cviji} je napisao prvi nau~ni rad – Prilo� �eo�rafskoj terminolo�iji na{oj. Po zavr{etku studija jednu {kolsku godinu radio je kao profesor u Drugoj beogradskoj gimnaziji. Posle toga je otputovao u Be~. Tokom trogodi{weg nau~nog usavr{avawa izradio je doktorsku disertaciju o kre~wa~kim terenima koje je do detaqa istra`ivao i dobro poznavao.

7

Zlatna medaqa koju je Ameri~ko geografsko dru{tvo 1924. godine dodelilo Jovanu Cviji}u

Za doktora nauka Jovan Cviji} je promovisan po~etkom 1893. godine i ubrzo se vratio u Beograd. Postao je redovni profesor Velike {kole, iz koje je 1905. godine nastao Univerzitet u Beogradu. U to vreme bio je izabran za profesora fizi~ke geografije Karlovog univerziteta u Pragu, ali nije tamo oti{ao. Zahvalio se re~ima da taj izbor wemu i wegovoj domovini puno zna~i. Ostao je u Beogradu do kraja `ivota.

Diploma koju je Dru{tvo Sveti Sava dodelilo 1927. godine Jovanu Cviji}u

8

Jovana Cviji}a je tada{we Ministarstvo prosvete postavilo za upravnika Geografskog zavoda. To je danas Geografski fakultet Uni­ verziteta u Beogradu. Osnovao je Srpsko geo­ grafsko dru{tvo i wegov ~asopis „Glasnik“.

Dva puta je bio rektor Univerziteta u Beogradu.

Bio je najpre dopisni, a zatim redovan ~lan Srpske akademije nauka. Na wenom je ~elu bio od 1921. do 1927. godine.

Uz sve to, dr`ao je i nastavu iz nekoliko predmeta, putovao i pisao ~lanke i kwige. Autor je vi{e od 10 600 strana u kwigama {tampanim na vi{e jezika, u vi{e dr`ava, naravno najvi{e u Srbiji, na srpskom jeziku i }irilicom. To mu nije umawilo slavu i zna~aj, {to se vidi po priznawima i odlikovawima koje je dobio u Wujorku, Londonu, Parizu, Be~u, Petrogradu, Moskvi, Rimu, Atini itd.

Nau~nik i rodoqub

Jovan Cviji} se najvi{e bavio istra`ivawem reqefa. Jedan je od najpoznatijih nau~nika u svetu koji je istra`ivao kre~wa~ke terene.

Detaqno se bavio podelom planina Balkanskog poluostrva. Do tan~ina je istra`ivao tragove nekada{wih lednika. Izradio je karte jezera i objavio veliki atlas o wima. Uporedo je izu­­~a­vao stanovni{tvo, migracije, tipove naseqa i vrste ku}a. U~estvovao je posle Prvog svetskog rata u radu mirovne konferencije i sklapawu Versajskog ugovora u Versaju kraj Pariza kao ekspert za granice na{e zemqe. Uva`avali su ga strani nau~nici i politi~ari.

Pored toga {to je bio priznat nau~nik, Jovan Cviji} je bio i veliki rodoqub. Isticao je da rodoqubqe treba da bude deo `ivota svakog pojedinca, da je to isto {to i wihov `ivot.

Svaki posao zna~ajan za domovinu mora se obaviti radi op{teg dobra. „Svaki treba neprestano da radi i da ~ini stalne napore da svoju zemqu napravi sna`nom i velikom. To se mo`e da ~ini rade}i i svakodnevne poslove, od kojih se `ivi: ako se ti poslovi rade ozbiqno, ~estito, i ako se u taj obi~an rad unese voqa, namera, te`wa, da se time i celini koristi, ako se, dakle, ima pred o~ima op{ti ciq.“ Jovanu Cviji}u i domovini mo`emo se odu`iti upoznaju}i sve wene krajeve, sve geo-

grafske osobenosti. Uxbenik i ^itanka su nam mo}no oru|e. U~enici su budu}nost domovine.

Posle duge bolesti, iscrpqen od ~etrdesetdvogodi{weg istra`iva~kog rada i dugih napornih nau~nih ekskurzija po vrletnim prostranstvima Srbije i Balkana, Jovan Cviji} je umro u Beogradu 16. januara 1927. godine.

Dru{tvo mu se odu`ilo time {to 14 {kola u Srbiji nosi wegovo ime. Jovanu Cviji}u posve}en je memorijalni muzej u Beogradu, veliki spomenik u istom gradu i dva spomenika u rodnoj Loznici. Wegovo ime nose vrh na planini Rudnik, institut pri Srpskoj akademiji nauka,

jedna vrsta {afrana i manifestacija Cviji}evi dani.

Godine 1926. ~uveni botani~ar i Cviji}ev saradnik Nedeqko Ko{anin opisao je jedanaest novih biqnih vrsta u isto~noj Srbiji. Jednoj vrsti {afrana, vi{egodi{woj biqci sa velikim qubi~astim cvetovima koja se koristi kao lek i za~in, dao je ime velikog geografa. Qudski toplo i prijateqski iskreno, od u~enika u~itequ.

Velikom ~oveku, kakav je bio Jovan Cviji}, to je bilo dovoqno. Nesvakida{wi poklon kakav se samo po`eleti mo`e.

ZEMQA NA BRDOVITOM BALKANU Na jugu Evrope postoje tri velika poluostrva, koja se na svakoj geografskoj karti Starog kontinenta lepo vide. Sitno razu|enih obala, kao da urawaju u prostrano Sredozemno more. Na zapadu, izme|u Atlantskog okeana i Sredozemnog mora nalazi se Pirinejsko poluostrvo. Na wemu su [panija i Portugalija. U sredini je Apeninsko poluostrvo, veoma izdu`eno od severozapada na jugoistok. Na wemu se nalaze Italija i San Marino. Na istoku je Balkansko poluostrvo. Po reqefu, hidrografskim objektima, klimi, biqnom i `ivotiwskom svetu, stanovni{tvu i naseqima raznovrsnije je i od Apeninskog i od Pirinejskog poluostrva.

Brojne dr`ave i stari nazivi

U sredi{wem delu Balkanskog poluostrva nalazi se na{a zemqa – Srbija. Pored we tu su jo{ Crna Gora, Makedonija, Albanija, Gr~ka, Bugarska, jedan deo Turske, Bosna i Hercegovina (Republika Srpska, Federacija Bosna i Hercegovina), deo Hrvatske i deo Slovenije – mnogo dr`ava na malom prostoru, neponovqiv geografski mozaik burne istorijske pro{losti, promena i procesa u kojima

Naslovna strana Cviji}eve kwige Balkansko poluostrvo, koja je 1918. godine {tampana u Parizu na francuskom jeziku

9

i mi u~estvujemo. Da bismo sve to razumeli, domo­vinu moramo dobro poznavati i {tititi od neistina.

Vaqa ista}i da je jednu od najboqih kwiga o Balkanskom poluostrvu napisao ba{ znameniti nau~nik Jovan Cviji}. Kwiga Balkansko poluostrvo najpre je 1918. godine {tampana na francuskom jeziku u Parizu. Iz we su mnogi ~itaoci upoznali Balkansko poluostrvo, za koje veliki nau~nik ka`e da je u pro{losti imalo vi{e naziva.

Balkansko poluostrvo je nazivano Je­lin­ sko poluostrvo, Gr~ko poluostrvo, Vi­zantijsko po­luostrvo, Rimsko poluostrvo, Ilirsko poluostrvo, Hemus, Evropsko otomansko carstvo, Evropska Turska, Carstvo velikog Tur~ina.

Naziv Balkansko poluostrvo dao mu je nema~ki geograf A. Zajne (Zeune) 1808. godine.

Most za dva kontinenta

Balkansko poluostrvo se na istoku, jugu i zapadu zavr{ava na obalama Sredozemnog mora i wegovih mawih delova koji imaju posebna ime­ na. To su Crno more, Mramorno more, Egejsko more, Jonsko more i Jadransko more. Wegovu severnu granicu odre|uju Dunav i Sava, preko ~ijih je dolina {iroko otvoreno ka Panonskom basenu i sredwoj Evropi. Povr{ina mu je oko 500.000 km2, te je skoro {est puta prostranije od na{e dr`ave. Reqef Balkana je planinski.

Ovde se nalaze planine poznatih sistema kakvi su Dinaridi, Rodopi, Karpati i Balkanidi. Na jugu je visoki Olimp, sveta planina Gr~ke. U sredi{tu Balkana je na{ Kopaonik, planina sa snegom na licu i vatrom u grudima. Visoko nad Jadranom di`e se Lov}en, planina opevana u pesmama. Zemqa nam je na brdovitom Balkanu, kako to u pesmi Krvava bajka isti~e Desanka Maksimovi}.

Geograf Jovan Cviji} zapisao je: „Kad se na{a zemqa pogleda kao celina na karti Evrope, prvo pada u o~i i obi~no se, i umnogome ta~no, ka`e da ona ima te`ak geografski polo`aj. Ta~nije bi bilo re}i – Srbija ima va`an geografski i etnografski polo`aj i zbog te va`nosti wen polo`aj mo`e, prema prilikama, biti veoma povoqan ili vrlo ne-

10

povoqan. Evropi je jasna va`nost geografskog i etnografskog polo`aja Srbije i srpskog naroda no {to je ikada bila, weno ozbiqno interesovawe za na{e pitawe sve vi{e raste. Mi mo`emo svoje nacionalne interese vezivati s wihovim, i od svojih pitawa praviti evropska pitawa.“ Veliki zna~aj Balkanskog poluostrva je u tome {to spaja dva kontinenta – Evropu i Aziju, a preko Sredozemnog mora i nekih ostrva u wemu ~ini vezu sa Afrikom. Putevi i pruge, kao i pravci avio-saobra}aja preko Balkanskog poluostrva, imaju veliki privredni, dru{tveni i turisti~ki zna~aj. To posebno va`i za na{u zemqu na ~ijoj se teritoriji nalaze doline Velike Morave, Ju`ne Morave i Ni{ave, du` kojih su izgra|eni putevi i pruge ne samo nacionalnog ve} i me|unarodnog i me|ukontinentalnog zna~aja.

Prugom kroz Srbiju nekada se kretao Orijent ekspres, voz koji je spajao Pariz sa Istanbulom. To je trasa rimskog vojni~kog puta Via militaris i turskog Stambul |ola. Ovde se ure|uje Koridor 10, jedna od najprometnijih saobra}ajnica na jugu Evrope. Put izme|u dva kontinenta koji vodi preko na{e zemqe ima ulogu nezaobilaznog mosta, spaja i pro`ima prostranstva, qude i doga|aje.

Geografija Vuka Stefanovi}a Karaxi}a

Reformator srpskog jezika Vuk Ste­ fa­novi} Karaxi} na sebi svojstven na~in zadu`io je na{u geografiju. On je 1820. godine detaqno analizirao geografsku kartu i tekst o Srbiji A. Vajngartena. Godine 1827. objavio je kwigu Geografi~esko-statisti~esko opisanie Serbie. Na 50 strana dao je slede}a poglavqa: Opisanie zemqe (granice, povr{je zemaqsko, planine, ravnice, vode, gradovi i varo{i, putovi, razdeqenije zemqe, imena sela po nahijama); Opisanie naroda (pregled stare istorije, tursko gospodstvo nad Srbima, ajduci, knezovi i kmetovi, doma}i `ivot, zakon ili vjera, {kole).

Posle kwige o Crnoj Gori i Crnogorcima, koja je publikovana 1837. godine, objavio je

obimnije ~lanke 1849. godine. Oni su i danas poznati pod naslovima Srbi svi i svuda i Boka Kotorska.

Akademik Petar Vlahovi}, poznati etnolog, u kwizi Srbija – zemqa, narod, `ivot, obi~aji, objavqenoj 1999. godine, zahvaquju}i Etnografskom muzeju u Beogradu i Vukovoj zadu`bini, isti~e da je „Vuk `eleo da predstavi sve predeone celine Srbije. Pored Jadra i Ra|evine, pomiwe wima susedne: Ma~vu, Pocerinu (ili Pocerje) i Tamnavu. Pod [umadijom podrazumeva nekoliko nahija koje se nalaze izme|u Morave i Kolubare. Leva~ i Temni~ su iz nahije jagodinske. Gru`a je u [umadiji, @upa oko Kru{evca, a daqe na jug Kosovo i

Metohija. Preko Morave je Brani~evo, Omoqe (Homoqe), Zvi`d, Resava, Krajina, Kqu~ i Crna Rijeka. Granice Srbije u Prvom srpskom ustanku i{le su do ispod Sjenice i Novog Pazara.

On je svoja saznawa zasnivao na predawima i tradiciji. Zapazio je da qudi onda{wi granice svoga kraja znaju u dlaku, ~ak i onda kada se one kre}u po najpustijim mjestima“.

Opis Srbije koji je dao Vuk Stefanovi} Karaxi} u ~asopisu „Danica“ 1827. godine, smatra se prvom potpunijom sintezom na na{em jeziku. Zna~ajan je i rad Vuka Karaxi}a na ispravqawu jedne karte Srbije, koja je poslu`ila O. D. Pirhu da 1829. godine napi{e kwigu Putovawe po Srbiji.

[UMADIJA [umadija predstavqa prostrani, prirodno, privredno i istorijski zna~ajan deo Srbije, jer se nalazi u wenom centralnom delu. Ova regija na jugu se nastavqa u Zapadno Pomoravqe, a na istoku u Veliko Pomoravqe. Prirodno raznovrsni, davno naseqeni, privredno razvijeni, ovi delovi Republike Srbije dobro su geografski prou~eni. Predstavqaju jezgro centralnog dela na{e zemqe. [umadija je planinski, kotlinski i dolinski deo Republike Srbije. Pru`a se od Save i Dunava na severu, do Zapadne Morave na jugu i od Velike Morave na istoku do Kolubare, Qiga i Di~ine na zapadu. Povr{ina [umadije u u`em smislu je 3 865 km2.

U morfolo{kom pogledu [umadija se sastoji od visoke na jugu i niske na severu. U visokoj [umadiji isti~u se mawi krajevi: Osanica, Belica, Jasenica, Lepenica, Leva~, Temni}, Ka~er, Rudnik, Gru`a, Takovo. U niskoj [umadiji su beogradska Posavina, beogradsko Podunavqe, smederevsko Podunavqe, Raqa i Lug. Granice navedenih krajeva nisu strogo definisane, ve}

Hotel Staro zdawe u Aran|elovcu

11

predstavqaju zone spajawa i pro`imawa priro­de, privrede i doga|aja.

Naziv [umadija poti~e od davnina. Iz­ ve­den je iz osnovne prirodne karakteristike regije – prostranih i bujnih {uma, koje su bile prepoznatqiv pejza`. Podatke o tome ostavili su brojni putopisci. U pogledu reqefa planine [umadije åine Rudnik, Ven~ac, Bukuqa, Kosmaj i Avala. Ove planine se sa juga stepeni~asto sni`avaju ka severu i na znatnim prostranstvima predstavqene su jasno izra`enim povr{ima. Isti~u se jo{ i planine Juhor, Gledi}ke planine i kragujeva~ki Crni vrh.

Najvi{a me|u planinama [umadije je Rudnik sa Cviji}evim vrhom visokim 1132 m.

Veliki geograf Jovan Cviji} do detaqa je prou~avao reqef [umadije i tuma~io ga sa strate{kog i istorij­skog zna~aja.

Hotel Selters u Mladenova~koj bawi

12

Slobodarski na­strojeni [umadinci su oba ustanka protivu Turaka podigli u [umadiji. Ora{ac kraj Topole i Takovo kod Gorweg Milanovca spomenicima i muzej­skim postavkama svedo~e o burnim vremenima. Uz to, ima i desetina spomen-obele`ja i znamenitih mesta iz Prvog i Drugog svetskog rata, kao i perioda obnove i savremene izgradwe na{e zemqe.

Isti~u se Brdo mira kod Gorweg Milanovca i [umarice u Kragujevcu.

Seoska naseqa u [umadiji iz davne pro­ {losti pa sve do na{ih dana poznata su po tome da su ku}e me|usobno dosta udaqene. To je tip razbijenih seoskih naseqa po plodnim bre`uqcima i pitomim re~nim dolinama.

Kulturnim i upravnim funkcijama isti~u se: Kragujevac, Aran|elovac, Topola, Mladenovac i Gorwi Milanovac.

USTANI^KI ORA[AC VO@DA KARA\OR\A Veliki geograf Jovan Cviji} zabele`io je da je prostor oko Ven~aca i Bukuqe, u centralnom delu [umadije, u pro{losti bio pokriven gustim {umama. „Onaj ko je nevi~an ovom namre{kanom, skrivenom i gustom {umom pokrivenom zemqi{tu, nije se smeo u wega upu{tati. I to je jedan od razloga {to su ovde ponikla oba srpska ustanka u po~etku XIX veka. Tu je Ora{ac pod Presekom, gde je bio sastanak va`nijih stare{ina i izbor Kara|or|a za vo|u ustanka.“ Iz Beograda ka ustani~kom Ora{cu putuje se preko Mladenovca, gde se nalazi Selters bawa kao zna~ajan le~ili{ni centar. Ne{to daqe je Markova~ko jezero, dobro poznato ribolovcima i izletnicima.

Posle desetak minuta vo`we sti`e se do spomen-{kole kraj sela Ora{ca. [kola je podignuta 1913. godine i danas je aktivna. Pred {kolom je spomenik Kara|or|u Petrovi}u,

rad vajara Drinke Radovanovi}, postavqen 2004. godine povodom obele`avawa dva veka od Prvog srpskog ustanka protiv Turaka. Figura odva`nog ustanika, sva od belog mermera sa obli`weg Ven~aca, dominira prostorom. Lik prepoznatqiv iz istorijskih ~itanki, dostojanstven i odva`an, prkosi vremenu i stremi slobodi. Kara|or|e Petrovi} (1768–1817) sa svojim saborcima prvih dana ustanka oslobodio je Kragujevac, Rudnik, Po`arevac, Smederevo i Beograd.

Ne{to daqe nalazi se Crkva Vaznesewa Gospodweg sagra|ena izme|u 1868. i 1870. godine, visok zvonik i negovanim rastiwem ogra|eno dvori{te. Pored crkve je prodavnica suvenira. Pa`wu privla~e eksponati muzejske postavke posve}ene Prvom srpskom ustanku.

Poplo~anom stazom ide se do Mari}evi}a jaruge, mesta okupqawa ustanika i izbora Kara|or|a za vo|u. Na Sretewe, 14. fe-

Takovski ustanak

13

bruara 1804. godine, tu je po~eo Prvi srpski ustanak. Bila je to organizovana borba protiv vi{evekovnog robovawa Turcima. @ivot u ropstvu postao je nepodno{qiv, Srbi to nisu vi{e mogli trpeti.

Spomen-~esma, kamenom ozidana, u centralnom delu belim mermerom oblo`ena, krstom obele`ena i sa obe strane ukra{ena bareqefnim plo~ama, ostavqa dubok utisak.

Ovde kustos muzeja kazuje o Ora{cu, wegovim zaseocima, Kara|or|u, ustanku i ustanicima. ^as istorije koji se pamti. Nastavna sredstva su originalna i o~igledna. Vreme, qudi i doga|aji za ponos i pam}ewe.

Spomenik Kara|or|u Petrovi}u u selu Ora{ac

PROKLETIJE -

PLANINA NA GRANICI Pre vi{e od 150 godina Ami Bue (Ami Bue), francuski istra`iva~ Balkanskog poluostrva i prijateq kraqevske porodice Obrenovi}, boravio je na Prokletijama. Odu{evqen wihovom lepotom, nazvao ih je Alpi na jugu Evrope.

Istra`uju}i tragove nekada{wih lednika na Prokletijama, Jovan Cviji} je zabele`io da je to najgorostasnija planinska masa na Balkanskom poluostrvu i da se nalazi na mestu sutoka Dinarskih i [arsko-pindskih planina.

Alpi na jugu Evrope

Prokletije – proklete i negostoqubive planine, kako ih neki istra`iva~i opisuju, nalaze se na jugozapadu na{e zemqe. To je pograni~ni prostor izme|u Crne Gore, Srbije, Albanije i Makedonije. Predstavqaju blago izvijen planinski venac duga~ak 70 km i na nekim mestima {irok do 30 km. Nekoliko vrhova prelazi visinu od 2500 m, a najvi{i, \eravica,

14

dosti`e 2656 m . Prokletije i [ar-planina su najvi{e planine u na{oj zemqi, znatno vi{e od Kopaonika i Stare planine.

U sastav Prokletija ulaze mawe planine, kao {to su Hajla, @qeb, @ijovo, Bogi}evica i Koprivnik, koje pove}avaju ukupnu povr{inu i ~ine teren horizontalno i vertikalno razu|enim i te{ko prohodnim. Nasuprot visokim vrhovima, ovde postoje duboko use~ene klisuraste doline u kojima jo{ uvek nema dobrih puteva.

Na Prokletijama je najvi{i planinski prevoj. To je poznati ^akor, visok 1849 m . Preko wega vodi put koji spaja Pe} sa Murinom, odnosno Srbiju sa Crnom Gorom. Zbog velike visine i surove planinske klime ^akor je tokom vi{e zimskih meseci zavejan dubokim snegom. Ideje o probijawu tunela, skra}ivawu puta i pove}awu bezbednosti saobra}aja davno su iskazane, ali je realizacija neizvesna. ^akor i daqe ostaje samo za letwu upotrebu.

Centar nekada{we glacijacije

Reqef Prokletija je raznovrstan. U najvi{im delovima, za vreme ledenog doba, postojali su brojni lednici. Lednik koji se iz najvi{ih delova planine spu{tao ka Gusiwu i Plavu bio je duga~ak 35 km i debeo 250 m. Takva ledena masa napravila je u reqefu neobi~ne oblike. Kada su se lednici otopili, u udubqewima je akumulirana voda. Tako su nastala planinska jezera bistre, hladne i providne vode, koja narod naziva gorske o~i.

Najpoznatija jezera Prokletija su Plavsko, Ridsko, Rikava~ko, Bukumirsko, Veliko \era足 vi~ko i Malo \eravi~ko.

Me|u rekama, ~ija su izvori{ta na Pro足 kle足tijama, posebno se isti~e Pe}ka Bistrica.

Ona je u gorwem i sredwem delu svog toka usekla 23 km duga~ku i do 1 000 m duboku Rugovsku klisuru, jednu od najlep{ih na Balkanskom poluostrvu. Na izlazu Rugovske klisure u plodnu i blago zatalasanu Metohiju, nedaleko od Pe}i, nalazi se znamenita Pe}ka patrijar{ija. To je manastirski kompleks sa ~etiri crkve, konakom, riznicom, zvonikom i lepo ure|enom

Planinski karanfil na Prokletijama

portom. Pe}ka patrijar{ija je bila centar Srpske pravoslavne crkve od kraja XIII do sredine XVIII veka. Odatle su krenule dve velike seobe Srba koji su pred zlodelima Turaka i Albanaca morali da napuste zavi~aj. Pored ostalog, ovaj kraj je poznat i po prostranim {umama kestena, jedinstvenim na Balkanu.

Prokletije

15

PET BISTRICA KOSOVA I METOHIJE Malo je krajeva u na{oj zemqi i na Balkanskom poluostrvu koji su geografski i etnografski toliko raznovrsni i bogati kao Kosovo i Metohija. To posebno va`i za Metohiju, ~ija je povr{ina 4 684 km2, a nadmorska visina blago zatalasanog kotlinskog dna izme|u 350 i 450 m . Planine koje je okru`uju di`u se do 2 000 m, a pojedini vrhovi jo{ i vi{e. @qeb je visok 2352 m, Mokra gora 2155 m, Bogi}evica 2 530 m, Mokra planina 2 100 m i Hajla 2 400 m .

Ima i nekoliko interesantnih krajeva.

Isti~u se Rugovo, Pe}ki podgor, Suva gora, Prekorupqe, Podrima, Drimski lug, Qe{anski lug, Baranski lug, Prizrenski podgor, Has, Hvosno, Prekovode, Du{kaja, Sirini}, Opoqe i drugi. Bogatstvo naziva ukazuje na davnu naseqenost i izvesne geografske razli~itosti na malom prostoru.

Metohija – manastirski posed

Naziv Metohija poti~e od re~i metoh (gr~ki metoche), koja ozna~ava manastirski posed, imawe, manastirsku zemqu koju su kalu|eri obra|ivali. U Metohiji postoji nekoliko veoma zna~ajnih srpskih sredwovekovnih crkava i manastira, pa je naziv sasvim opravdan.

Metohija je prostrana i plodna kotlina u kojoj je u davnoj geolo{koj pro{losti postojalo jezero. Posle i{~ezavawa jezera obrazovao se tok Belog Drima koji pripada slivu Jadranskog mora.

Za razliku od Belog Drima, koji je ve}im delom svoga toka ravni~arska reka, neke wegove pritoke, kao i mawe reke iz drugih slivova razvijenih na Prokletijama, [ar-planini i drugim planinama, izrazito su brzi i plahoviti vodeni tokovi. Zbog toga {to teku preko otpornih stena i kre~waka, terena dobro pokrivenih travnatom i {umskom vegetacijom, imaju bistru i hladnu vodu. Nekoliko takvih

tokova narod je nazvao bistricama. Re~i potok i reka ovde su zameweni opisnim pridevima beo i bistar. Prema gradovima kroz koje teku, kao i prema zna~ajnim lokalitetima u slivovima, metohijske bistrice su kao naziv dobile i prisvojan pridev. Takve su Pe}ka Bistrica, De~anska Bistrica, Lo}anska Bistrica, Prizrenska Bistrica i Ko`warska Bistrica.

Stanovnici Metohije, planinari i qubiteqi prirode sigurno znaju jo{ koju bistricu. Ako nekoj od reka putnik namernik ne zna ime, neka je nazove svojom bistricom.

Tokova bistre i hladne vode ima za sve wih.

Sve metohijske bistrice imaju najvi{e vode u prole}e kada se na planinama otapa sneg i izlu~uju ki{e. Najmawe vode imaju krajem leta i po~etkom jeseni, jer neki izvori koji ih napajaju vodom presu{e.

Bistrice koje `ivot zna~e

Pe}ka Bistrica izvire na padinama Prokletija, nedaleko od vrha Starac, koji je visok

[ar-planina

16

2 352 m. U izvori{nom delu naziva se Gorwa Bjeluha. I ovaj naziv ukazuje na wenu osnovnu odliku – da je bela, bistra. Pe}ka Bistrica je duga~ka 63 km i zahvata sliv povr{ine 503 km2. U gorwem i sredwem toku usekla je poznatu Rugovsku klisuru u kojoj se gole, kre~wa~ke stenovite litice di`u nad rekom do 1 000 m. Pre reke ovom dolinom kretao se mo}an lednik duga~ak 25 km i zavr{avao se na dana{woj periferiji grada Pe}i, gde je natalo`io ogromnu koli~inu morenskog materijala. Tu se nalazi Pe}ka patrijar{ija, kompleks srpskih crkvenih gra|evina, konaka i visokih zidina. Tu je bio centar srpske pravoslavne crkve od kraja XIII veka do 1766. go­dine. Crkve Pe}ke patrijar{ije posve}ene su Svetim Apostolima, Svetom Dimitriju, Svetom Nikoli i Bogorodici. Ceo kompleks treba da bude upisan u Uneskovu listu svetske kulturne ba{tine. Pe}ka Bistrica se uliva u Beli Drim donose}i mu u proseku svake sekunde 8 m3 vode.

De~anska Bistrica nastaje od vode tri slaba izvori{na kraka koji su se razvili na Prokletijama. Duga~ka je 52 km i pripada slivu Belog Drima, koji pove}ava za 278 km2. Prose~an godi{wi proticaj De~anske Bistrice je 5,2 m3 vode u sekundi. Gorwi i sredwi deo re~ne doline su klisurasti i planinski, a reka je brza i plahovita. Na golim stenovitim stranama re~ne doline zapa`aju se usamqena stabla balkanskog endemi~nog bora molike, koji kao da prkosi vremenu. Na izlazu De~anske Bistrice iz planinskog dela sliva nalazi se manastir De~ani, zadu`bina Stefana Uro{a III, poznatog kao Stefan De~anski. Zidawe crkve je po~elo 1327. godine a zavr{eno je 1335. godine, na zalagawe kraqa, kasnije cara Du{ana, sina Stefana De~anskog.

Crkva u manastiru De~ani ubraja se u na{e najve}e sakralne gra|evine, jer je duga~ka 36 m, {iroka 24 m i visoka 29 m. Manastir je stradao posle Kosovske bitke. Obnovila ga je knegiwa Milica, udovica kneza Lazara Hrebeqanovi}a. Manastir De~ani je 2004. godine uvr{}en u listu kulturnih objekata svetskog zna~aja.

Fresko-portret cara Du{ana koji je zavr{io gradwu manastira Visoki De~ani

Lo}anska Bistrica izvire nedaleko od vrha \eravice, na visini od 2000 m. Po tome je izrazit visokoplaninski tok, slapovit, hu~an i bogat vodom jer ga napajaju ki{e i otopqen sneg. Reka je duga~ka 35 km. Uliva se u Erenik nedaleko od \akovice. Lo}anska Bistrica ima odlike buji~nog toka, jer su razlike izme|u malih i velikih voda, niskih i visokih vodostaja takve, da u vreme poplava ugro`ava naseqa, puteve i obradive povr{ine. Naziv je dobila po selu Lo}ane i zna~ajna je za navodwavawe obradivih povr{ina izme|u Drenovca i \akovice.

Prizrenska Bistrica je leva pritoka Belog Drima. Isti~e iz Gorweg jezera na [ar-planini, na nadmorskoj visini od 2 410 m.

Po tome je prva me|u rekama Balkana. Do u{}a u Beli Drim savlada nagib od 2 127 m, koji je predodre|en za energetsko iskori{}avawe, ali ovde jo{ uvek nema brana i hidrocentra-

17

la. Dolina Prizrenske Bistrice sastoji se iz pro{irenih i su`enih delova. Du` reke, duga~ke 35 km, posebno se isti~u Sredska `upa i Prizrensko poqe. Na delu kroz Prizren Bistrica je kanalisana i nosi u proseku 5 m3 vode u sekundi. U priobaqu reke su ugostiteqski objekti, trgova~ke i zanatske radwe.

Brojni spomenici daju Prizrenu odlike grada muzeja. Uz nekoliko xamija (Halveti, Krilska, Suzi), zna~ajem se isti~e Crkva Bogorodice Qevi{ke, zadu`bina srpskog kraqa Milutina, sagra|ena 1306–1307. godine. Na jednom od zidova Bogorodice Qevi{ke zapisano je „Lepota tvoja, zenica oka je mog“. Bogorodica Qevi{ka treba da bude upisana u Uneskovu listu svetske kultur-

ne ba{tine, jer se za to pripremaju odgovaraju} e studije. U su`enom delu doline Prizrenske Bistrice, pre wenog ulaza u grad Prizren, nalaze se ostaci manastira Sveti Arhan|eli, koji je zadu`bina cara Du{ana. Tu su i ru{evine Du{anovog grada, mo}ne tvr|ave, sa ostacima Crkve Svetog Nikole.

Ko`warska Bistrica jedan je od izvori{nih krakova De~anske Bistrice. Nastaje oticawem vode iz Velikog jezera, severno od vrha \eravica, na visini od 2000 m . Duga~ka je 10 km i ima prose~an proticaj od 1 m3 vode u sekundi.

Vodne snage Ko`warske Bistrice iskori{}ene su za proizvodwu elektri~ne energije u hidroelektrani Ko`war, ~ija je snaga 6,4 MW.

ISTO^NA SRBIJA Isto~na Srbija je deo na{e zemqe izme|u granice Srbije sa Bugarskom na istoku, doline Velike Morave na zapadu, Dunava na severu i Zaplawsko-lu`ni~ke kotline na jugu. To je Karpatsko-balkanski prostor vena~nih planina.

Dve najve}e predeone celine, Karpatska i Balkanska, ozna~ene su prema odgovaraju}im planinama. Karpatska Srbija zahvata povr{inu od 8 423 km2, a Balkanska od 5 184 km2.

Najpoznatiji krajevi Karpatske Srbije su: \erdap, Kqu~, Pore~, Zvi`d, Homoqe, Resava i Negotinska (Timo~ka) krajina. U Balkanskoj Srbiji isti~u se Buxak, Zaglavak, Visok, Vidli~, Burel, Lu`nica, Zaplawe, Poni{avqe, Koritnica, Svrqi{ki kraj, Sokobawska kotlina i Poni{avqe.

Reqef isto~ne Srbije izgra|en je od stena razli~itog sastava i starosti. Dominiraju kre~waci, u koje su reke usekle klisuraste doline. Najpoznatije klisure su \erdapska na Dunavu, Ribarsko-gorwa~ka na Mlavi, Kaonska na Peku, Si}eva~ka na Ni{avi, Vratarni~ka na Belom Timoku, Korenatac na Trgovi{kom

18

Kupole Crkve Vavedewa Presvete Bogorodice manastira Gorwak

GEOGRAFSKE ZANIMQIVOSTI Ni{ka bawa ima tri izvora lekovite vode.

Glavni izvor daje do 40 l vode u sekundi, temperature 38,2o C. Izvor Suva bawa daje 14 do 42 l vode u sekundi i ima temperaturu od 12 do 37o C. [kolska ~esma je izvor koji daje 2 l vode svake sekunde, ~ija je temperatura izme|u 17 i 19o C. Za le~ewe se koriste i blatne obloge koje se spremaju od blago radioaktivnog bigra, mekane i tro{ne stene istalo`ene iz vode.

Kopaonik je planina sa najvi{e uspiwa~a i ure|enih smu~arskih staza kod nas. Prema nagibu, du`ini i uslovima za skijawe smu~arske staze se dele na lake, sredwe lake, sredwe te{ke, sredwe i te{ke. Ima ih ukupno 21. Najpoznatija laka staza je Sun~ana dolina duga~ka 695 m sa visinskom razlikom od 140 m . Najpoznatija te{ka staza namewena vrhunskim takmi~arima je Bela reka II, duga~ka 1 250 m sa visinskom razlikom od 521 m .

Lukovska bawa se nalazi u isto~noj podgorini Kopaonika u dolini Lukovske reke. Poznata je po tome {to ima 30 termomineralnih izvora, od kojih se za bawsko le~ewe koristi 13. Temperatura vode je od 26 do 68o C, a ukupna izda{nost oko 100 l u jednoj sekundi. Za sme{taj gostiju postoje hoteli Kopaonik sa 120 le`aja i Mladost sa 60 le`aja.

Vrawska bawa se nalazi u dolini Bawske reke, pritoke Ju`ne Morave, 9 kilometara severoisto~no od Vrawa. Bawski izvori su poznati pod nazivima Velika ~esma, Sumporoviti izvor, Gvo`|eviti izvor, Me{oviti izvor i Vru}i izvor. Temperatura vode je od 50 do 92o C, te su najtopliji u na{oj zemqi.

Topla voda se koristi za bawsko le~ewe i zagrevawe staklenika u kojima se gaji cve}e.

GEOGRAFIJA ZAVI^AJA Svako od nas ima svoje mesto ro|ewa i svoj zavi~aj. Naravno, ima qudi koji su se ~esto selili iz jednog mesta u drugo, ali ve}ina do`ivotno pamti ono selo, onaj grad i kraj u kome je proveo detiwstvo i mladost.

Upoznavawe sela ili grada u kome se nalazi {kola mo`e se ostvariti na razli~ite na~ine. Pored nastavnika geografije i istorije, sliku zavi~aja moraju uobli~avati i sami u~enici. Uz kwige o zavi~aju, za wegovo upoznavawe najpogodnije su kra}e i du`e {etwe, kra}i i du`i izleti, najpre u neposrednoj okolini {kole, a zatim sve daqe.

138

Izleti, ekskurzije, ankete

Upoznavawe zavi~aja po~iwe ~itawem geografskih i istorijskih ~lanaka i kwiga o wemu, kao i razgovorom sa roditeqima i poznanicima. Zavi~aj treba predstaviti na karti. Planine, reke, izvori, naseqa, spomenici, tvr|ave, istorijski zna~ajna mesta, industrijski objekti, putevi i pruge, lovi{ta, zakonom za{ti}eni objekti do~ara}e prostor. Na izletu treba popisati ono {to je karakteristi~no za okru`ewe {kole, sela ili grada.

Kada smo videli izvore, fabrike, poqoprivredna dobra, {umske komplekse, erozijom

ISTRA@IVA^KA STANICA U PETNICI Nedaleko od Vaqeva i puta koji vodi ka turisti~kom centru Div~ibare, i daqe za slikovitu varo{icu Kosjeri}, nalazi se selo Petnica. U okolini sela, koje ima oko 600 stanovnika, ima vi{e arheolo{kih nalazi{ta, spomenika razli~itih vrsta i prirodnih znamenitosti me|u kojima se posebno isti~e 580 m duga~ka Petni~ka pe}ina, ~iji je ulazni deo ure|en za turisti~ke posete. Uz sve to ovo seosko naseqe, utonulo u zelenilo vo}waka i negovanih oku}nica, poznato je kod nas i u svetu po istra`iva~koj stanici namewenoj u~enicima i studentima razli~itih uzrasta i interesovawa, koji ovde sti~u prve korake u nau~nom radu.

Dr Vesna Mati}, profesor geografije iz Vaqeva, koja je kao u~enik vi{e puta boravila u Petnici, na stranicama ~asopisa „Gea“ pi{e slede}e: „Mesto iz bajke na samoj ivici {ume, izme|u potoka, jezera i reke ponornice, iznad pe}ine, na senovitom obranku brda, pored crkve. Ovo je samo jedan opis polo`aja Istra`iva~ke stanice Petnica, nau~ne ustanove ~ije programe godi{we poha|a nekoliko hiqada u~enika, studenata i nastavnika...

Istra`iva~ka stanica Petnica je nezavisna i neprofitna organizacija koja neposredno izvodi programe obrazovawa mladih koji

142

iskazuju sklonost i interesovawe za nauku i istra`iva~ki rad u {irokom spektru prirodnih, dru{tvenih i tehni~kih nauka...

Istra`iva~ka stanica je po~ela sa radom 1982. na inicijativu omladinske organizacije Mladih istra`iva~a Srbije, a uz nagla{enu podr{ku Beogradskog univerziteta i Srpske akademije nauka i umetnosti...

Nau~na biblioteka Istra`iva~ke stanice u Petnici jedna je od najve}ih stru~nih biblioteka u Srbiji van Beograda. Biblioteka poseduje preko 40 000 publikacija, {tampanih na vi{e jezika. Biblioteka je pretpla}ena na 45 stranih ~asopisa. Korisnici su polaznici Istra`iva~ke stanice, ali je koriste i nastavnici i gra|ani. Kroz Istra`iva~ku stanicu Petnica godi{we pro|e nekoliko hiqada qudi: sredwo{kolaca, nastavnika, stru~nih saradnika, studenata. Istra`iva~ka stanica je primer kako i ustanove koje se bave naukom, sme{tene u divnom okru`ewu, mogu biti ukqu~ene u turisti~ke ture.“ U Petnici, pored u~ionica, kabineta, laboratorija, spavaonice, kuhiwe, trpezarije, ure|enog dvori{ta, obli`we crkve i za vreme leta dobro pose}enih bazena, uvek je puno mladih koji u~e, izvode eksperimente, ~itaju literaturu i beskrajno se dru`e, jer poznanstva iz Petnice su trajna i zauvek.

8

Stevan M. Stankovi}

Geografska ~itanka

Stevan M. Stankovi}

KB 18324

www.zavod.co.rs

Geografska ~itanka za osmi razred osnovne {kole

8