Geografija

СРБОЉУБ СТАМЕНКОВИЋ • ДРАГИЦА ГАТАРИЋ

ГЕОГРАФИЈА за 8. разред основне школе

ГЕОГРАФИЈА 8

КБ 18320 www.zavod.co.rs

8

СРБОЉУБ Ђ. СТАМЕНКОВИЋ • ДРАГИЦА Р. ГАТАРИЋ

ГЕОГРАФИЈА ЗА 8. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, БЕОГРАД

УВОД У овом уџбенику се налазе само основна знања о географији наше земље. Она показују да је географија Србије богата и разноврсна. У њој се прожимају и преплићу разноврсне чињенице о природним и друштвеним објектима, појавама и процесима. Уџбеник је написан по захтевима Наставног програма. Садржаји су распоређени по наставним темама и јединицама (лекцијама). Све лекције подељене су на мање тематске целине, које су јасно означене. Њихови наслови истовремено представљају кључне речи. У оквиру основног текста сваке лекције налази се више питања – налога. Размислите о њима! Њихове одговоре знате из географије у претходним разредима, са ранијих часова у овој школској години, из других наставних предмета или из свакодневног живота. Карте, графиконе, фотографије и друге илустрације у уџбенику треба пажљиво анализирати и упоређивати. Оне су део градива сваке лекције и олакшавају учење. Табеле с разноврсним подацима, па и бројчаним, не треба учити напамет. Те информације су важне само за сагледавање одређених кретања (пораст, смањење и др.) и праваца у развоју и размештају конкретних географских одлика. Који су од тих података, као и других у појединим лекцијама, битни указаће наставник. Свака лекција има одељке (рубрике): ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?, РЕЗИМЕ и ПИТАЊА И ЗАДАЦИ, а неке, уз то, и додатни одељак – ИНТЕРНЕТ. Прва рубрика садржи географска знања о Србији која нису обавезни део садржаја овог уџбеника, већ представљају занимљиво, непознато или делимично познато штиво. У другом одељку је резиме који обухвата кратак садржај лекције. Трећи одељак садржи питања и задатке који произлазе из садржаја појединих лекција. Питања и задаци би требало да олакшају усвајање, вежбање, проверавање и утврђивање знања. Додатна рубрика – ИНТЕРНЕТ захтева, ако је то могуће, коришћење информација с појединих веб страница и из електронских географских издања. Квалитет сваког уџбеника, па и овог, увек се може побољшати. Зато све примедбе и сугестије упутите на интернет адресу geografija8@gef.bg.ac.rs Аутори

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ВЕЛИЧИНА И ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ 1. Географски положај, величина и границе Србије

I

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ВЕЛИЧИНА И ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ

Одредите по­ло­жа­ј Србије на ге­о­граф­ској карти Европе и Балканског полуострва.

ПОЛОЖАЈ Ср­би­ја се на­ла­зи приближно на по­ло­ви­ни ра­сто­ја­ња из­ме­ђу еква­то­ра и Се­вер­ног по­ла. Преко се­вер­ног дела ње­не те­ри­то­ри­је пре­ла­зи 45. упо­ред­ник (прав­цем Срем­ска Ми­тро­ви­ца – Ба­нат­ско Но­во Се­ло). Њен ма­те­ма­тич­ко-географски по­ло­жај од­ре­ђен је ко­ор­ди­на­ тама: 41º53’ и 46º11’ N и 18º49’ и 23º00’ E. Фи­зич­ко-ге­о­граф­ски по­ло­жај Ср­би­је је сло­жен, ра­зно­вр­стан и по­го­ду­је раз­во­ју мно­ гих гра­на про­из­вод­ње и услу­жних делатности. Она је исто­вре­ме­но панонска (сред­њо­е­вроп­ ска), по­ду­нав­ска, бал­кан­ска и пла­нин­ска зе­ мља. Смештена је у сред­њем де­лу се­вер­ног уме­­ре­ног то­плот­ног по­ја­са, у умереној кли­ мат­ској зо­ни. Наша земља има по­во­љан еко­ном­ско-ге­ о­граф­ски по­ло­жај. Она пред­с та­вља зна­чај­ ну рас­кр­сни­ц у ме­ђу­на­род­них пу­те­ва у ју­го­ и­сточ­ној Евро­пи и „при­род­ни мост“ из­ме­ђу ви­со­ко­ра­зви­је­них за­пад­но­е­вроп­ских и сред­ њо­е­вроп­ских др­жа­в а и сла­би­је раз­ви­је­ног, пре­те­жно аграр­ног и наф­том бо­га­тог про­сто­ ра ју­го­за­пад­не Ази­је и се­ве­ро­и­сточ­не Афри­ ке. У коп­не­ном са­о­бра­ћа­ју – друм­ском и же­ ле­знич­ком – те­ри­то­ри­ја Ср­би­је има ва­жну

1.

уло­гу у по­ве­зи­ва­њу за­пад­не и сред­ње Евро­пе с Ме­ди­те­ра­ном и ју­го­за­пад­ном Ази­јом. Убр­ заним раз­во­јем нафт­не при­вре­де у ју­го­за­пад­ ној Ази­ји и североисточној Афри­ци по­ве­ћа­ва се обим са­о­бра­ћај­а пре­ко те­ри­то­ри­је на­ше зе­ мље. Глав­ни са­о­бра­ћај­ни прав­ци су: Су­бо­ти­ца – Но­ви Сад – Бе­о­град – Ниш (Ди­ми­тров­град – Со­фи­ја – Ис­тан­бул итд.) – Вра­ње (Ско­пље – Со­лун – Ати­на), Бе­о­град – За­греб – Љу­бља­на (Је­се­ни­це итд.) и по­ду­нав­ски. Покажите на карти поменуте саобраћајне правце.

ТАЧКА

МЕСТО

Најсевернија Најисточнија Најјужнија Најзападнија

10 km северно од Суботице Сребрна глава на Старој планини Растелица на Шар-планини Бачки Брег код Сомбора

Карактеристичне географске тачке Србије

5

I. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ВЕЛИЧИНА И ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ

8

Пловни пут Дунав–Мајна–Рајна и важније луке на њему

Ду­нав је це­лим то­ком кроз нашу земљу пло­ ван (588 km). По­ду­нав­ски по­ло­жај Ср­би­је има ве­ли­ки при­вред­ни зна­чај. Он још више добија на значају у усло­ви­ма пла­ни­ра­ног спа­ја­ња пло­ вног си­сте­ма Ду­на­ва с Егеј­ским мо­рем. Про­ко­ па­ва­њем ка­на­ла ду­гач­ког 171 km од Ре­ген­збур­ га до Нирн­бер­га у Не­мач­кој ство­рен је плов­ни реч­но-ка­нал­ски пут Ду­нав–Мај­на–Рај­на, од ушћа Ду­на­ва до Ро­тер­да­ма у Хо­лан­ди­ји, ду­жи­ не 3 505 km. Пла­ни­ра­на из­град­ња Мо­рав­ско-вар­дар­ског ка­на­ла омо­гу­ћи­ла би по­ве­зи­ва­ње Ср­би­је и по­ ду­нав­ских др­жа­ва с Егеј­ским мо­рем. ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?



Ва­жну уло­гу у са­о­бра­ћај­ној по­ве­за­но­сти Ср­ би­је с окру­же­њем има Ја­дран­ско мо­ре. По­сред­ но, пре­ко бив­ших ју­го­сло­вен­ских република, коп­не­ним са­о­бра­ћај­ни­ца­ма (Бе­о­град – За­греб – Љу­бља­на – Ко­пар, Бе­о­град – За­греб – Ри­је­ка, Бе­о­град – Са­ра­је­во – Пло­че и Бе­о­град – Под­го­ ри­ца – Бар) при­вред­ни цен­три Срби­је по­ве­за­ ни су с во­де­ћим ја­дран­ским лу­ка­ма. У про­шло­ сти, до 1974. го­ди­не, сличну уло­гу има­ла је и Ју­го­сло­вен­ска сло­бод­на зо­на (ЈСЗ) у Со­лу­ну. Укљу­чи­ва­ње Ср­би­је у ме­ђу­на­род­ни тран­ зит­ни (tran­si­tus – прелажење, превоз) ва­зду­ шни са­о­бра­ћај по­чи­ње 1962. го­ди­не, по­сле

Иде­ја о из­град­њи Мо­рав­ско-вар­дар­ског ка­на­ла, ду­жи­не 650 km (375 km у мо­рав­ском де­ лу и 275 km у до­ли­ни Вар­да­ра), ­ја­ви­ла се у 19. ве­ку. Осим Ср­би­је, за из­град­њу ка­на­ла заин­ те­ре­со­ва­не су и ком­па­ни­је из Ен­гле­ске, Не­мач­ке и САД. По­чет­ком 20. ве­ка ан­га­жо­ван је Н. Ста­мен­ко­вић, про­фе­сор Тех­нич­ког фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, да при­пре­ми из­ве­штај и по­треб­ну до­ку­мен­та­ци­ју за из­град­њу ка­на­ла. Он је 1909. го­ди­не предао срп­ској и тур­ској вла­ди ком­ плет­ну до­ку­мен­та­ци­ју. Да­љу ак­ци­ју на из­град­њи оме­ли су бал­кан­ски ра­то­ви. У но­ви­је вре­ме, ова иде­ја је по­но­во ак­т у­ел­на.

6

Географија за 8. разред основне школе

из­град­ње и мо­дер­ни­за­ци­је аеро­дро­ма у Бео­ граду. До та­да ави­он­ске ли­ни­је из европ­ских зе­ма­ља пре­ма Ази­ји, Аустра­ли­ји и Афри­ци ишле су пре­ко аеро­дро­ма у Ри­му. ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? Наша земља је Југословенско-грчком кон­вен­ цијом (1923) добила део солунске луке (94 000 m2), који је назван Српска слободна зона (ССЗ). Она је касније добила име ЈСЗ (Југословенска слободна зона). У ЈСЗ све послове обављали су наши ца­ рински органи по југословенским прописима. Тада је наша земља имала право коришћења железничких пруга Солун – Ђевђелија и Солун – Кременица (Битољско поље).

ВЕЛИЧИНА Ана­ли­зи­рај­те по­вр­ши­ну Ср­би­је и су­сед­них зе­ ма­ља на при­ло­же­ној кар­ти (стр. 8).

Ве­ли­чи­на и об­лик Ср­би­је кроз исто­ри­ју су се више пута ме­ња­ли. Та­ко, у до­ба Пр­вог срп­

Територија Србије у доба Стефана Немање

ског устан­ка (1804–1813) по­вр­ши­на уста­нич­ке Ср­би­је, у ко­јој је би­ло око 500 000 ста­нов­ни­ка, из­но­си­ла је 37 950 km2. Да­нас по­вр­ши­на Ср­би­ је из­но­си 88 361 km2 а број становника 2002.* био је око 9 398 000. У Србији је било 7 498 001 становник по попису из 2002. године (без податка за Косово и Метохију). У Покрајини, на југу Србије, попис становништва није био спроведен. Број од 1 900 000 становника на Косову и Метохији је процена из 2001. Ге­о­граф­ски цен­тар Ре­пу­бли­ке Ср­би­је на­ла­ зи се у ата­ру се­ла Дра­че, за­пад­но од Кра­гу­јев­ца. На територији Републике Србије налазе се и две аутономне покрајине – АП Војводи­ на (25 506 km2) и АП Косово и Метохија (10 887 km2). Од за­вр­шет­ка НА­ТО бом­бар­до­ва­ња СР Ју­ го­сла­ви­је 1999. го­ди­не, АП Ко­со­во и Ме­то­хи­ја је под ме­ђу­на­род­ном упра­вом. По Ре­зо­лу­ци­ји 1244 Са­ве­та без­бед­но­сти Ује­ди­ње­них на­ци­ја, овај део Ср­би­је је под при­вре­ме­ном упра­вом ад­ми­ни­стра­ци­је УН (УН­МИК-а) и Ме­ђу­на­ род­них без­бе­д­но­сних сна­га (КФОР-а). И по­ред њи­хо­вог де­це­ниј­ског при­су­ства, као и ан­га­жо­

Територија Србије у време Првог српског устанка

Данашња територија Србије

*П рема првим прелиминарним резултатима пописа из 2011. године, које је објавио Статистички завод Србије, на

територији Централне Србије и Војводине било је 7 120 666 становника. На Косову и Метохији, по процени више страних статистичких институција, године 2011. било је 1,8 милиона становника. Дакле, Србија је 2011. године имала око 8,9 милиона становника.

7

I. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ВЕЛИЧИНА И ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ

8

Површина и број становника Србије и суседних земаља 2002. године

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? Има­ју­ћи у ви­ду прин­ци­пе и ци­ље­ве По­ве­ље УН за очу­ва­ње ме­ђу­на­род­ног ми­ра и без­бед­но­ сти, Са­вет без­бед­но­сти УН је 10. ју­на 1999. го­ди­ не до­нео Ре­зо­лу­ци­ју 1244. На­кон то­га, с Ко­со­ва и Ме­то­хи­је су се по­ву­кле на­ше вој­не и по­ли­циј­ске сна­ге, као и нај­ве­ћи део срп­ског и не­ал­бан­ског ста­нов­ни­штва. Ме­ђу­на­род­но при­с у­ство и при­вре­ме­на упра­ ва тре­ба да обез­бе­де усло­ве за оства­ри­ва­ње ауто­но­ми­је Ко­со­во и Ме­то­хи­ја у окви­ру Ср­би­је. То подразумева ми­ран и нор­ма­лан жи­вот свих ста­нов­ни­ка у по­кра­ји­ни, уз ­пу­но ува­жа­ва­ње су­ ве­ре­но­сти и те­ри­то­ри­јал­ног ин­те­гри­те­та Ср­би­је и дру­гих зе­ма­ља у ре­ги­о­ну. Ре­зо­лу­ци­јом је по­твр­ђе­но да ће до­го­во­ре­ном бро­ју срп­ског вој­ног и по­ли­циј­ског осо­бља би­ти до­зво­љен по­вра­так ра­ди: – ве­зе с ме­ђу­на­род­ном ци­вил­ном ми­си­јом и ме­ ђу­на­род­ним без­бе­д­но­сним сна­га­ма, – обе­ле­жа­ва­ња и чи­шће­ња мин­ских по­ља, – очувања срп­ске кул­т ур­не ба­шти­не и – при­с у­ствa на глав­ним гра­нич­ним пре­ла­зи­ма.

8

ва­ња Ми­си­је вла­да­ви­не пра­ва Европ­ске уни­је од 2008. го­ди­не (ЕУЛЕКС Ко­со­во), ју­жна срп­ ска по­кра­ји­на је по­тен­ци­јал­но кри­зно под­руч­је на Бал­ка­ну. Ни ору­жа­не сна­ге КФОР-а, ни ад­ми­ни­ стра­ци­ја УН на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји ни­с у ус­ пе­ли да от­кло­не те­шко ви­ше­ве­ков­но на­сле­ђе срп­ско-ал­бан­ског кон­флик­та. Уз то, ор­га­ни при­вре­ме­не са­мо­у­пра­ве на Ко­со­ву и Ме­ то­хи­ји су 17. фе­бру­а­ра 2008. го­ди­не до­не­ли јед­но­стра­ну од­лу­ку о про­гла­ше­њу не­за­ви­ сно­сти Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. Ср­би­ја је од­ба­ци­ ла ову де­кла­ра­ци­ју и никада неће признати отцепљење своје јужне покрајине. Од суседних држава, бивших југословенских република, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине и Хрватске, Србија је по површини највећа.

ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ Укуп­на ду­жи­на гра­ни­ца Ср­би­је из­но­си 2 358,3 km. Гра­ни­це пре­ма Ма­ђар­ској, Ру­му­

Географија за 8. разред основне школе

ни­ји, Бу­гар­ској и Ал­ба­ни­ји су утвр­ђе­не и ме­ ђу­на­род­но при­зна­те по­сле Пр­вог свет­ског ра­ та. Постојеће гра­ни­це пре­ма бив­шим ју­го­сло­ вен­ским ре­пу­бли­ка­ма сле­де ме­ђу­ре­пу­бли­чк­ е гра­ни­це утвр­ђе­не по­сле Дру­гог свет­ског ра­та. Граница с Македонијом регулисана је Скоп­ ским уго­во­ром из 2001. го­ди­не. Пре­ма Босни и Херцеговини, Хр­ват­ској и Цр­ној Го­ри гра­ ни­це ће би­ти утвр­ђе­не ме­ђу­на­род­ним уго­во­ ри­ма у на­ред­ним го­ди­нама. Гра­ни­це Ср­би­је ни­су ет­нич­ке. Оне пролазе кроз етнички мешовите зоне. У др­жа­ва­ма с ко­ји­ма се гра­ни­чи жи­ви зна­тан број Ср­ ба, а у Ср­би­ји има при­пад­ни­ка на­ро­да на­ма су­сед­них др­жа­ва (Ма­ђа­ра, Ру­му­на, Бу­га­ра, Албанаца и др.). Пре­ко гра­нич­них пре­ла­за, ко­ји су озна­че­ни на при­ло­же­ној кар­ти, оба­вља се из­воз и увоз ро­­бе, ца­рин­ски над­зор и кон­тро­ла, као и про­ мет и кон­тро­ла пут­ни­ка са су­сед­ним др­жа­ва­ма.

СУСЕДНА ДРЖАВА

Мађарска Румунија Бугарска Македонија Албанија Црна Гора Босна и Херцеговина Хрватска УКУПНО

Дужина границa у km

%

174,4 546,5 367,1 273,0 111,1 244,1 382,8 259,3

7,4 23,2 15,6 11,6 4,7 10,3 16,2 11,0

2 358,3

100,0

РЕЗИМЕ – Ма­те­ма­тич­ко-ге­о­граф­ски по­ло­жај Ср­би­је од­ ре­ђен је ко­ор­ди­на­тама: 41º53’ и 46º11’ N и 18º49’ и 23º00’ E. – Ге­о­граф­ски по­ло­жај на­ше зе­мље је по­во­љан и омо­гу­ћа­ва раз­вој раз­ли­чи­тих при­вред­них де­лат­ но­сти. Осим мно­гих пред­но­сти, кроз исто­ри­ју то јој до­но­си и бројне не­да­ће, ко­је сли­ко­ви­то илу­стру­је изрека: „На­ши преци по­ди­гли су ку­ ћу на раскрсници“.

– По ве­ли­чи­ни те­ри­то­ри­је ко­ју за­у­зи­ма Ср­би­ја спа­да у зе­мље сред­ње ве­ли­чи­не.

– На­ша зе­мља гра­ни­чи се са осам др­жа­ва: Ма­ ђар­ском, Ру­му­ни­јом, Бу­гар­ском, Ма­ке­до­ни­јом, Ал­ба­ни­јом, Цр­ном Го­ром, Бо­сном и Хер­це­го­ви­ ном и Хр­ват­ском.

Границе и важнији гранични прелази Србије

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ •П ронађите на карти најсевернију, најјужнију, најзападнију и најисточнију тачку Србије.

•У по­ре­ди­те об­лик те­ри­то­ри­је Ср­би­је на при­ло­же­ним кар­та­ма.

•А нализирајте дужину и правац пружања наших државних граница.

•П ронађите на карти Србије важније граничне прелазе.

9

ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ 2. Постанак и распоред главних природних целина 3. Панонска Србија 4. Јужни обод Панонског басена 5. Планинска Србија 6. Динариди 7. Старовлашко-рашка висија и Копаоничке планине 8. Косовска и Метохијска котлина 9. Карпатско-балканске планине 10. Клима 11. Климатске области и типови климе 12. Реке 13. Језера 14. Топле и минералне воде 15. Земљиште 16. Биљни и животињски свет 17. Заштита природе и загађивање 18. Заштићена природна добра и национални паркови

II

Географија за 8. разред основне школе

ПОСТАНАК И РАСПОРЕД ГЛАВНИХ ПРИРОДНИХ ЦЕЛИНА

Како унутрашње, а како спољашње силе утичу на рељеф?

При­ро­да на­ше зе­мље ства­ра­на је то­ком ду­ге ге­о­ло­шке про­шло­сти. Сма­тра се да је ства­ра­ ње Зе­мљи­не ко­ре за­по­че­ло пре 4,6 ми­ли­јар­ди го­ди­на. О исто­ри­ји ње­ног ства­ра­ња све­до­че оста­ци би­ља­ка и жи­во­ти­ња – фо­си­ли (ла­тин­ ски fos­si­lis – из­ва­ђен из зе­мље).

ГЕОЛОШКА ПРОШЛОСТ Да­на­шњу те­ри­то­ри­ју Ср­би­је, пре ви­ше од 520 ми­ли­о­на го­ди­на, прекривао је огроман океан – Те­тис. Он се про­сти­рао од данашњег Атлант­ског оке­а­на, пре­ко Евро­пе, Сре­до­зем­ ног мо­ра и се­вер­не Афри­ке, до остр­ва Су­ма­ тре на ис­то­ку. Ка­сни­је су сна­жним тек­тон­ ским по­кре­ти­ма за­хва­ће­ни пе­ри­фе­рни де­ло­ ви Те­ти­са, као и Бал­кан­ско по­лу­о­стр­во. Та­да до­ла­зи до из­ди­за­ња, у ви­ду остр­ва, српско-македонске масе, нај­ста­ри­јег коп­на у Србији. Нај­ста­ри­је коп­но у овом де­лу про­те­за­ло се од Ма­ле Ази­је на ју­гу, пре­ко Ма­ке­до­ни­је, ју­жне Ср­би­је, Шу­ма­ди­је, све до панонског копна на се­ве­ру. У сте­на­ма из овог до­ба про­ на­ђе­не су мно­ге биљ­не вр­сте, од ал­ги до че­ ти­на­ра, као и оста­ци жи­во­тињ­ског све­та. Од на­та­ло­же­них биљ­них оста­та­ка настао је ка­ ме­ни угаљ. После то­га, најстарије коп­но је одва­ја­ло два мо­ра, на ис­то­ку и за­па­д у, ко­ја су би­ла де­ло­ ви Те­ти­са. У овој фа­зи раз­во­ја Зе­мљи­не ко­ре, биљ­ни и жи­во­тињ­ски свет је био ра­зно­вр­стан. По­ја­ви­ле су се пр­ве пти­це и си­са­ри, а по­се­ бно обе­леж­је да­ју јој џи­нов­ски коп­не­ни гми­за­ вци, ве­ли­ке во­де­не жи­во­ти­ње и ве­ли­ки ле­те­ћи

2.

гу­ште­ри (с ра­спо­ном кри­ла до 8 m). Та­да се по­ја­вљу­ју и ли­сто­пад­не биљ­ке. Из овог до­ба су сте­не ко­је са­др­же знат­на руд­на бо­гат­ства. У ис­точ­ној Ср­би­ји, у тим сте­на­ма су ле­жи­шта угља, а у из­ли­веној ла­ви су ру­де ба­кра. Одредите правац простирања најстаријег копна у Србији.

Пре 60 ми­ли­о­на го­ди­на, рас­по­ред коп­ на и мо­ра све ви­ше се при­бли­жа­вао са­да­ шњем ста­њу. У глав­ним цр­та­ма, фор­ми­ра се и ­дана­шњи жи­ви свет. На те­ри­то­ри­ји Ср­би­је та­да је би­ло знат­но то­пли­је не­го да­нас. Буј­не шу­ме, ко­је су да­ле ма­те­ри­јал за ства­ра­ње мр­ ког угља, за­у­зи­ма­ле су ве­ли­ке површине. Ме­ ђу жи­во­ти­ња­ма, нај­ви­ше су били за­сту­пље­ни си­са­ри, а у мо­ри­ма ко­шта­не ри­бе и, на­ро­чи­то, ај­ку­ле. У то до­ба, сна­жни тек­тон­ски по­кре­ти изазвали су нај­ве­ће про­ме­не на Зе­мљи, као и на простору садашњег Бал­кан­ског по­лу­о­ стр­ва. Ра­се­да­њем и на­би­ра­њем коп­на ре­љеф Зе­мље је углав­ном до­био да­на­шњи из­глед. Та­ да су на Бал­кан­ском по­лу­о­стр­ву и у на­шој зе­ мљи, за­пад­но и ис­точ­но од ро­доп­ског коп­на у Бугарској и српско-македонске масе, у два вен­ца на­бра­не ве­нач­не пла­ни­не: Ди­нар­ске и Шар­ске на за­па­ду и Кар­пат­ско-бал­кан­ске на ис­то­ку. На­би­ра­ње коп­на би­ло је пра­ће­но и ра­се­да­њем, па су из­ме­ђу њих ство­ре­не и мно­ ге ко­тли­не: Ме­то­хиј­ска, Ко­сов­ска, Врањ­ска, Ле­ско­вач­ка, Нишка и друге. Одре­ди­те про­стирање поменутих пла­ни­на и ко­тли­на.

Због на­би­ра­ња ве­нач­них пла­ни­на Те­тис је фор­ми­ра­о про­стра­ни за­лив од да­на­шњег

Река Дрина

11

8

II. ПРИРОДНО­ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

ушћа Роне, преко Баварске, Панонске и Влашке низије, све до Аралског језера у Азији. Овај залив је био паралелан с Тетисом и назван је Паратетис. Издизањем Алпа прекинута је веза између Тетиса и Паратетиса, а издизањем Карпата Паратетис је подељен на Панонско и Влашко-понтијско језеро. Ова два језера била су повезана Ђердапском језероузином. Временом, Панонско језеро почиње да отиче у ниже Влашко-понтијско језеро преко Ђердапске језероузине.

Ђавоља варош код Куршумлије

Пронађите на карти Србије места с остацима вулканских облика рељефа. Ја д нс м ко ор е

Цр но мо р

е

ра

Панонско језеро пре отицања

Панонско језеро прекривало је данашњу Панонску низију и ободне пределе до 900 m надморске висине. У то време и котлине у Србији биле су под језерима. Језера у котлинама које сада припадају Црноморском сливу била су повезана отоком с Панонским језером. Језеро је отекло према истоку у море које је било на месту садашњег Црног мора. На његовом месту је остала Панонска низија, с које се издижу планине – остаци старог панонског копна. После повлачења Панонског језера остале су веће реке – Дунав, Сава, Тиса, Морава и друге. Раседање и набирање Земљине коре било је праћено снажном вулканском активношћу. Остаци вулканских купа и кратера налазе се на ободу Косовске котлине (Звечан код Косовске Митровице и др.), у Шумадији (Островица код Рудника), око Црноречке котлине, Бора и Врања (Грот и Облик).

12

Касније су већи покрети у Земљиној кори скоро престали. Значајнија раседања Земљине коре десила су се само на југу Балкана, где је потонуло копно поплавило садашње Егејско море. У овој фази, приближно пре 2,3 милиона година, појављује се човеколики мајмун, а касније и човек. Зато се ова фаза назива антроДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? По постанку рељефа, Европа се дели на старију и млађу. Територија Србије припада млађој Европи. Старију Европу сачињавају три дела. Најстарији обу хвата Фино-скандинавију и полуострво Колу, други територију од Ирске и Шкотске до Норвешке и Данске, а трећи француски Централни масив, Бретању, Вогезе, Ардене, средњонемачке планине и друге. Млађу Европу чини територија на југу Европе, где се некада простирао велики океан – Тетис. Ту су набирањем створени велики планински системи (Пиринеји, Алпи, Карпати, Балканиди, Динариди, Апенини и др.) и простране низије (Падска, Панонска и Влашка).

Географија за 8. разред основне школе

поген (грчки anthropos – човек, genesis – постанак). Тада су се смењивали периоди хладније и топлије климе. Током хладније климе или ледених доба копно је прекривао дебео слој леда. У Европи је било шест ледених доба, а између њих топлији периоди – међуледена доба. На више места у Србији има материјалних доказа веома старе насељености. Балканско-подунавска област Србије, нарочито Лепенски вир код Доњег Милановца, Старчево код Панчева и Винча код Гроцке, убрајају се у важније локалитете старих култура.

У рељефу до 500 m надморске висине издвајају се низијске равнице и на њима брежуљци, брегови и брда. Простране равнице, заравњене или благо заталасане површине, до 200 m надморске висине су низије. Брежуљак или хум је најмање узвишење на некој заравњеној површини. Брегови су усамљена узвишења већа од брежуљака, с једним врхом. Брда су узвишења нижа од 500 m, са два или више врхова. Висију или планине и висоравни сачињава рељеф изнад 500 m. По висини, планине се деле на ниске (од 500 до 1 000 m), средње (од 1 000 до 2 000 m) и високе (преко 2 000 m). Простране равнице које се налазе изнад 500 m надморске висине су висоравни. Који делови Србије су низијски, а који планински?

Скулптура из Лепенског вира

НИЗИЈА И ВИСИЈА Дуготрајним деловањем природних сила у Србији створене су две велике целине: низија и висија. Оне се разликују по географским, али и по производним одликама и условима за живот људи.

Територија Србије по висини је веома разнолика. Њен највиши врх је Ђеравица (2 656 m) на Проклетијама, на граници с Албанијом. Највише планине у централној Србији су Стара планина (Миџор, 2 169 m) и Копаоник (Панчићев врх, 2 017 m), а у Панонском, низијском делу Вршачке планине (Гудурички врх, 639 m). Најнижа тачка је код ушћа Тимока у Дунав (28 m надморске висине).

Алексиначка котлина: низија – ток Јужне Мораве и котлинско побрђе, и висија – котлински обод

13

8

II. ПРИРОДНО­ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

ПРИРОДНЕ ЦЕЛИНЕ У Србији су издвојене две главне природне области: панонска и планинска. У њиховом саставу је десет мањих целина: Панонски басен, обод Панонског басена, Старовлашкорашка висија, Копаоничке планине с долином Ибра, Косовска и Метохијска котлина, Проклетијске планине, Шарске планине, Српско-македонска маса, Карпатско-балканске планине и Доњоподунавска низија. Области и целине често немају јасно дефинисане границе па се та подручја у већој или мањој мери мешају и прожимају. На пример Цер и Влашић се налазе у границама обода Панонског басена, а по постанку су Динарске планине или, други пример, Велико Поморавље припада Српско-македонској маси, али и ободу Панонског басена итд.

РЕЗИМЕ – Рељеф Србије стваран је кроз дугу геолошку историју. Она почиње пре више од 520 милиона година и траје и данас. У том раздобљу створене су две главне природне целине – низија и висија.

– У рељефу до 500 m надморске висине издвајају се низијске равнице и на њима брежуљци, брегови и брда. Висију сачињавају планине и висоравни с надморском висином већом од 500 m.

– У реље фу Ср бије издвојили смо две главне природне области: Панонску и Планинску. Панонску област сачињавају Панонски басен и његов обод. Планинска област има веће пространство и обухвата десет мањих целина.

Скица природних целина Србије

I – Панонски басен II – Обод Панонског басена III – Старовлашко-рашка висија IV – Копаоничке планине са долином Ибра V – Косовска и Метохијска котлина VI – Проклетијске планине VII – Шарске планине VIII – Српско-македонска маса IX – Карпатско-балканске планине X – Доњоподунавска низија

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ • Објасните главне разлике у производним одликама низије и висије.

• Које планине у Србији спадају у групу високих планина?

• Која је разлика између брега и брда?

• Израчунајте релативну висину између најниже и највише тачке у Србији.

14

Географија за 8. разред основне школе

ПАНОНСКА СРБИЈА

Одредите положај Панонске Србије.

Панонска Србија обу хвата две мање природне целине: Панонску низију и Јужни обод Панонског басена.

ПАНОНСКА НИЗИЈА Којим државама припада Панонска низија?

Панонска низија је пространа равница. На нашој територији се налази мањи део Панонске низије. Она је на северу омеђена државном границом с Мађарском, на истоку с Румунијом и на западу с Хрватском. Низија

3. се највећим делом простире до Саве и Дунава, а мањим делом обухвата и равничарски терен јужно од њих. Најнижи део Панонске низије је Војводина, чија надморска висина, изузев планина, износи претежно између 70 и 100 m. У њеном рељефу, осим равнице и ниских планина Фрушке горе и Вршачких планина, доминирају пешчаре, лесне заравни и алувијалне равни. Планине представљају остатке потонуле панонске масе. За време Панонског мора оне су биле острва. Фрушка гора (Црвени чот, 539 m) доминира Сремом и целом Војводином и има упореднички правац простирања. Пружа се непосредно уз десну обалу Дунава. Дугачка је

АП Војводина

15

8

II. ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

78 km, а ши­ро­ка око 10 km. Нај­ве­ћа ши­ри­на је из­ме­ђу Ири­га и Срем­ске Ка­ме­ни­це (15 km). По ре­љеф­ним од­ли­ка­ма по­де­ље­на је на три де­ла: цен­трал­ни део, где се на­ла­зи нај­ви­ши врх, са из­гле­дом пра­вог пла­нин­ског би­ла, за­ тим се­вер­ну стра­ну, раш­чла­ње­ну ­број­ним до­ли­на­ма фру­шко­гор­ских по­то­ка, са из­во­ри­ шти­ма ис­под нај­ви­ших гре­бе­на, и пространу ју­жну стра­ну, с ме­сти­мич­но ве­о­ма стр­мим и усе­че­ним крат­ким до­ли­на­ма. Планина је оиви­че­на ра­се­ди­ма и окру­же­на ле­сним за­рав­ни­ма. Нај­ве­ћим де­лом по­кри­ве­ на је шу­мом, ко­ја је ис­пре­ки­да­на на­се­љима и ма­на­сти­рима на­ста­лим на кр­че­ви­на­ма.

Вршачке планине

Вр­шач­ке пла­ни­не пред­ста­вља­ју нај­ви­ ши део Вој­во­ди­не. Планинско језгро, укупне дужине 18 km, простире се правцем запад – исток, од чега је у Србији 14 km. Њихов мањи део припада Румунији. На њима се од истока према западу издужу врхови или чуке, од којих је највиши Гудурички врх (639 m). Ви­ши де­ло­ви Вршачких планина об­ра­сли су шу­мом, а у ни­жим се на­ла­зе по­зна­ти вр­ шач­ки ви­но­гра­ди, с ви­но­гра­дар­ским ку­ћи­ца­ ма и ви­кен­ди­ца­ма.

16

Из­ра­чу­нај­те ре­ла­тив­ну ви­си­ну из­међу највишег вр­ха Фрушке горе и Вршачких планина.

Па­нон­ско мо­ре се нај­пре рас­па­ло на ви­ше је­зе­ра, да би по­том оте­кло Ђер­да­пом. На том ме­сту остали су на­тало­же­ни мор­ски, је­зер­ски и реч­ни се­ди­мен­ти­. Ка­сни­је су сна­жни ве­тро­ ви с Па­нон­ског обода на не­ка­да­шње мор­ско дно на­не­ли пе­сак и ле­сну пра­ши­ну, ко­ју су пре то­га ство­ри­ли лед­ни­ци и реке. Дувајући преко дна, ве­тро­ви су из­ве­ја­ва­ли ње­го­ве се­ ди­мен­те. Од пе­ска су вре­ме­ном фор­ми­ра­не пе­шча­ре, а од ле­сне пра­ши­не ле­сне за­рав­ни. При­то­ке Па­нон­ског мо­ра, по­сле ње­го­вог оти­ ца­ња, про­ду­жи­ле су свој ток усе­ца­ју­ћи ко­ри­ та у мор­ске и је­зер­ске се­ди­мен­те. Оне су пот­ ко­па­ва­ле ле­сне за­рав­ни, об­урвава­ле их и та­ ло­же­њем реч­ног на­но­са при­ли­ком из­ли­ва­ња ство­ри­ле про­стра­не алу­ви­јал­не рав­ни. Пе­шча­ре Де­ли­блат­ска и Бач­ка, јесу об­ли­ ци ре­ље­фа ство­ре­ни еол­ском (Aiolos – бог и го­спо­дар ве­тро­ва код ста­рих Гр­ка) еро­зи­јом и аку­му­ла­ци­јом. Де­ли­блат­ска пе­шча­ра (или Ба­нат­ски пе­ сак) сме­ште­на је у ју­го­и­сточ­ном Ба­на­т у. Ду­ гач­ка је око 40 km, а ши­ро­ка од 15 до 22 km. За­та­ла­са­на је и по­кри­ве­на број­ним ди­на­ма у виду издужених коса, раздвојених удолинама. Њи­хо­ва ду­жи­на из­но­си и до 750 m, а ви­си­на од 10 до 20 m. Нај­ви­ша тачка у ди­нском рељефу има надморску висину од 250 m. Ди­ не су углав­ном по­кри­ве­не ве­ге­та­ци­јом, та­ко да је пе­сак „умрт­вљен“. Ско­ро по­ло­ви­ну по­ вр­ши­не пе­шча­ре за­у­зи­ма­ју шу­ме ба­гре­ма, ли­ пе, то­по­ле и па­шња­ци. Она се још на­зи­ва и „европ­ска Са­ха­ра“. Бач­ка или Су­бо­тич­ка пе­шча­ра про­сти­ре се од Су­бо­ти­це до Ба­је и да­ље, ка Будимпе­ шти у Ма­ђар­ској. У том прав­цу по­сте­пе­но пре­ла­зи у ле­сну за­ра­ван. Из­ме­ђу ди­на су уду­ бље­ња с је­зе­рима Па­лић­ко, Лудошко и друга. Пе­сак, ко­ји је сре­ди­ном 19. ве­ка „умрт­вљен“

Географија за 8. разред основне школе

Делиблатска пешчара

по­шу­мља­ва­њем, по­ти­че из на­но­са Ду­на­ва и Ти­се и из ста­ри­јих је­зер­ских на­сла­га. Се­вер­ ни део пе­шча­ре углав­ном је об­ра­стао ба­гре­ мо­вим шу­ма­ма, док је ју­жни под ви­но­гра­ди­ ма и воћ­ња­ци­ма. Ле­сне за­рав­ни се дижу стр­мим од­се­цима из­ алу­ви­јал­них рав­ни и бла­го су за­та­ла­са­не. Од де­бе­лих на­сла­га пра­ши­не на­стао је лес жућ­ка­сте бо­је. На ле­с у је фор­ми­ра­но на­ше ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? Пе­шча­ре су, као и пу­сти­ње, пот­пу­но без­вод­ не на по­вр­ши­ни. Ат­мос­фер­ску во­ду ко­ја пад­ не на њих пе­сак бр­зо упи­ја и од­во­ди до не­про­ пу­стљи­вих сло­је­ва (гли­не и др.). Због то­га се ду­бо­ко ис­под пе­ска мо­же до­ћи до во­де. У Де­ли­блат­ској пе­шча­ри во­де има већ на ду­ би­ни од 20 m. Она се из тих бунара ва­ди­ла та­ ко што се коњ упре­зао у до­лап и те­рао у круг, а во­да из­вла­чи­ла ве­дри­ма. Има бу­на­ра ду­бо­ких и 50 – 60 m, из ко­јих се во­да ва­ди по­мо­ћу мо­ тор­них пум­пи и аку­му­ли­ра у ве­ли­ке ре­зер­во­ а­ре. Али, то је са­мо пр­ви хо­ри­зонт. По­сто­је и ду­бљи, на 150 – 180 m, а не­ки и испод 240 m, до ко­јих се мо­же до­спе­ти ду­бо­ким бу­шо­ти­на­ма. За­то се ка­же да под Де­ли­блат­ском пе­шча­ром лежи је­зе­ро.

нај­плод­ни­је зе­мљи­ште – црни­ца или чер­но­ зем. Уз пе­шча­ре се на­ла­зе ле­сне за­рав­ни. Ба­ нат­ска или Зре­ња­нин­ска ле­сна за­ра­ван окру­жу­је Ба­нат­ску пе­шча­ру; Те­леч­ка ле­сна за­ра­ван ле­жи ју­жно од Бач­ке пе­шча­ре; Ти­ телска лесна зараван пружа се од се­вe­ро­за­ пада ка југоистоку, према Дунаву и Тиси; Срем­ска ле­сна за­ра­ван се про­сти­ре уз де­сну оба­лу Ду­на­ва, од Зе­му­на до Слан­ка­ме­на, преко јужних падина Фру­шке го­ре и на­ста­вља до Ву­ко­ва­ра у Хр­ват­ској. По чему су пешчаре и лесне заравни добиле имена?

Алу­ви­јал­не рав­ни су ши­ро­ке рав­ни­це по­ ред ре­ка. Настале су од реч­них на­но­са (гли­на из­ме­ша­на са сит­ним пе­ском) и ле­са. У њи­ма су реч­на ко­ри­та плит­ко усе­че­на, па се при ма­ лом по­ра­сту во­до­ста­ја ре­ке из­ли­ва­ју и пла­ве окол­ни те­рен. Због то­га су ра­до­ви на њи­хо­вој ре­гу­ла­ци­ји и из­град­њи од­брам­бе­них на­си­па, као и про­ко­па­ва­ње ка­на­ла, за­по­че­ти још у 18. ве­ку. Да­нас је нај­ве­ћи део алу­ви­јал­них рав­ни за­шти­ћен од по­пла­ва и пре­тво­рен у об­ра­ди­ве по­вр­ши­не.

17

8

II. ПРИРОДНО­ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

ПРИРОДНЕ ЦЕЛИНЕ Савом, Дунавом и Тисом, Војводина је подељена на три природне целине: Банат, Бачку и Срем. Банат се налази у североисточном делу Србије. Обухвата највећи део Војводине. Простире се између Дунава, Тисе и границе Србије према Румунији и Мађарској. Основу његовог рељефа чине Вршачке планине, Делиблатска пешчара, Банатска лесна зараван и алувијалне равни Дунава, Тисе, Тамиша и Златице. Бачка се простире у северном и северозападном делу Србије. Захвата територију између Дунава на западу и југу, Тисе на истоку и Мађарске на северу. У њеном рељефу истичу се Бачка пешчара, Телечка лесна зараван, алувијалне равни Дунава и Тисе и други мањи облици рељефа. Срем је најмања целина Војводине. Смештен је између Дунава и Саве. На западу се граничи с Хрватском. Знатно мањи, западни део Срема, припада Хрватској. Основу рељефа Срема чине Фрушка гора, сремска лесна зараван и алувијалне равни Саве и Дунава. Упоредите на географској карти величину појединих делова Војводине.

ИНТЕРНЕТ Неке географске податке о Војводини можете наћи на веб адреси Покрајинског секретаријата за животну средину и одрживи развој: www.eko.vojvodina.gov.rs

РЕЗИМЕ – Панонска Србија, с Панонском низијом и Јужним ободом Панонског басена, заузима нешто мање од половине укупне територије Ср бије (49,5%).

– Панонска низија је пространа равница која припада и суседним земљама. У саставу Србије је њен најнижи део – Војводина, с тим што је њеним административним границама обухваћен и мањи северни део Мачве.

– Осим Панонске низије, рељеф Војводине чине планине (Вршачке планине и Фрушка гора), еолски (пешчаре и лесне заравни) и речни облици (алувијалне равни, речна острва и др.).

– Рекама Савом, Дунавом и Тисом Војводина је подељена у три мање целине: Банат, у североисточном делу Србије, Бачку, у северном и северозападном делу Србије, и Срем, између Дунава и Саве.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ • Одредите простирање Панонске низије и њен положај у Србији.

• Који су главни облици рељефа у Војводини?

• Наведите разлику између лесних заравни и пешчара.

• Како су настале алувијалне равни војвођанских река?

18

8

V. ПРИВРЕДА СРБИЈЕ

30.

ИНДУСТРИЈА

Зашто је индустрија водећа привредна делатност у Србији?

ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ Ин­ду­стри­ја се ба­ви про­из­вод­њом енер­ги­ је, ва­ђе­њем ми­не­рал­них си­ро­ви­на и ма­шин­ ском и хе­миј­ском пре­ра­дом си­ро­ви­на биљ­ ног, жи­во­тињ­ског и ми­не­рал­ног по­ре­кла у го­то­ве про­из­во­де тржишног карактера, упо­ тре­бом стручне рад­не сна­ге. Обич­но се ка­же да је ин­ду­стри­ја „мо­тор“ раз­во­ја при­вре­де и кључ­ни фак­тор пре­о­бра­ жа­ја једног друштва. Она под­сти­че и убр­за­ва раз­вој оста­лих про­из­вод­них и не­про­из­вод­

них де­лат­но­сти. Ње­ним на­стан­ком и ши­ре­ њем дошло је до круп­них про­ме­на у свим де­ ло­ви­ма све­та, па и у на­шој зе­мљи. Пр­во ин­ду­стриј­ско пред­у­зе­ће у цен­трал­ ној Ср­би­ји је То­по­лив­ни­ца у Кра­гу­јев­цу. Настала је 1851, а пр­ви топ из­ли­вен је 1853. го­ди­не. Ин­ду­стри­ја је глав­на при­вред­на де­лат­ност у Ср­би­ји. Она је во­де­ћа по уче­шћу у фор­ми­ ра­њу на­род­ног до­хот­ка, укуп­ном бро­ју за­по­ сле­них, оби­му про­из­вод­ње, тр­жи­шном зна­ ча­ју, ути­ца­ју на раз­вој дру­гих де­лат­но­сти итд. Ка­ко ин­ду­стри­ја ути­че на раз­вој оста­лих рад­них де­лат­но­сти?

ПОДЕЛА Пре­ма пред­ме­т у ра­да, ин­ду­стри­ја се де­ли на екс­трак­тив­ну и пре­ра­ђи­вач­ку. Екс­трак­тив­на ин­ду­стри­ја об­у­хва­та про­ из­вод­њу ру­да, ми­не­ра­ла и енер­ги­је. Пре­ра­ ђи­вач­ка ин­ду­стри­ја се ба­ви пре­ра­дом си­ ро­ви­на ми­не­рал­ног, биљ­ног и жи­во­тињ­ског по­ре­кла. По­сто­ји по­де­ла и на те­шку и ла­ку ин­ду­ стри­ју. Те­шка (ба­зич­на) ин­ду­стри­ја обез­бе­ђу­је сред­­­ства за про­из­вод­њу. Дели се на: енер­ гетику, црну и обојену металургију, металску индустрију, индустрију неметала, електро-индустрију и тешку хемијску индустрију. Ла­ка ин­ду­стри­ја про­изводи сред­ства за ши­ро­ку по­тро­шњу. Дели се на: лаку хемијску индустрију, прехрамбену, текстилну, дрвну индустрију и друге.

Суботица, привредни центар северне Бачке

112

Географија за 8. разред основне школе

РАЗВОЈ И РАЗМЕШТАЈ Из­ме­ђу по­је­ди­них де­ло­ва Ср­би­је по­сто­је ве­ли­ке раз­ли­ке у ни­воу раз­ви­је­но­сти и раз­ ме­шта­ју ин­ду­стри­је, које су на­сле­ђе­не. Пре 1918. го­ди­не по­је­ди­ни де­ло­ви Ср­би­је би­ли су у са­ста­ву дру­гих др­жа­ва и раз­ви­ја­ли се под раз­ли­чи­тим усло­ви­ма. До 1912. го­ди­не Ко­со­ во и Ме­то­хи­ја и око­ли­на Бу­ја­нов­ца и Пре­ше­ ва налазили су се у са­ста­ву фе­у­дал­не Тур­ске. Бо­си­ле­град с око­ли­ном био је у са­ста­ву Бу­ гар­ске. Вој­во­ди­на, у ко­јој је био за­сту­пљен ка­пи­та­ли­стич­ки на­чин при­вре­ђи­ва­ња, би­ла је део Аустро­у­гар­ске. Пре Дру­гог свет­ског ра­та нај­ве­ћи број ин­ ду­стриј­ских пред­у­зе­ћа налазио се у Вој­во­ди­ ни. Нај­сла­би­је раз­ви­је­ну ин­ду­стри­ју има­ли су Ко­со­во и Ме­то­хи­ја и дру­ги ју­жни де­ло­ви Ср­би­је. На­кон Дру­гог свет­ског ра­та ин­ду­стри­ја је постала по­кре­тач раз­во­ја при­вре­де у Ср­ би­ји. Пр­вим пе­то­го­ди­шњим пла­ном, по­сле пе­рио­да об­но­ве зе­мље, те­жи­ште је ста­вље­ но на раз­вој те­шке ин­ду­стри­је. Сматрало се да је она осно­ва раз­во­ја свих при­вред­них и

ванпривредних де­лат­но­сти. Ка­сни­је се при­ сту­пи­ло подстицању раз­во­ја ла­ке ин­ду­стри­је (тек­стил­не, дрв­не, прехрамбене и др.), углав­ ном у при­вред­но не­до­вољ­но раз­ви­је­ним кра­ је­ви­ма Ср­би­је. Раз­во­јем ин­ду­стри­је умно­го­ме је из­ме­ње­ на сли­ка на­сле­ђе­ног раз­ме­шта­ја из пред­рат­ ног пе­ри­о­да. У мно­гим на­се­љи­ма Ср­би­је из­ гра­ђе­на су са­вре­ме­на ин­ду­стриј­ска пред­у­зе­ ћа. Не­ка од тих на­се­ља по­ста­ла су ма­њи или ве­ћи ин­ду­стриј­ски цен­три. Та­ква су, на при­ мер, Вра­ње, Бу­ја­но­вац, Гњи­ла­не, При­шти­на, Пећ, Ђа­ко­ви­ца, Но­ви Па­зар и дру­га. Вре­ме­ ном, она постају мо­дер­ни гра­до­ви и из­ра­ста­ ју у је­згра ин­ду­стриј­ског пре­о­бра­жа­ја дру­гих на­се­ља у њи­хо­вој око­ли­ни. Наведите битне одлике индустријских центара.

У тран­зи­ци­о­ној фа­зи раз­во­ја, на­ша ин­ду­ стри­ја пре­тр­пе­ла је круп­не про­ме­не. Да­нас, ни­во ин­ду­стриј­ског раз­во­ја Ср­би­је још увек ни­је до­сти­гао ни по­ло­ви­ну раз­во­ја на­ше ин­ ду­стри­је из 1990. го­ди­не. Ин­ду­стри­ја на­ше зе­

Ниш, значајан индустријски и саобраћајни центар Србије

113

VII. ГЕОГРАФИЈА ЛОКАЛНЕ СРЕДИНЕ

ГЕОГРАФИЈА ЛОКАЛНЕ СРЕДИНЕ

УПРАВНИ ОКРУЗИ 1. Севернобачки округ 2. Средњебанатски округ 3. Севернобанатски округ 4. Јужнобанатски округ 5. Западнобачки округ 6. Јужнобачки округ 7. Сремски округ 8. Мачвански округ 9. Колубарски округ 10. Подунавски округ 11. Браничевски округ 12. Шумадијски округ 13. Поморавски округ 14. Борски округ 15. Зајечарски округ 16. Златиборски округ 17. Моравички округ 18. Рашки округ 19. Расински округ 20. Нишавски округ 21. Топлички округ 22. Пиротски округ 23. Јабланички округ 24. Пчињски округ 25. Косовски округ 26. Пећки округ 27. Призренски округ 28. Косовско-митровачки округ 29. Косовско-поморавски округ

150

8

VII

Географија за 8. разред основне школе

ГЕОГРАФИЈА ЛОКАЛНЕ СРЕДИНЕ Географија локалне средине (завичаја или краја у коме је школа) обухвата мању те­ри­ торију са свим њеним битним одликама. Под локалном средином може се под­ра­зу­ме­вати насеље у коме се налази школа с не­посредном околином или територија града, општине, округа или нека друга заокружена географска целина (на пример, Левач у Шу­ма­дији, Дра­ гачево у Старовлашко-рашкој ви­сији, Врањ­ ски крај у југоисточној Србији итд.). Полазећи од различитих подела те­ри­то­ ри­је, под локалном средином у овом случају можемо подразумевати територију округа, града или општине у којој се налази школа. Округ је већа територијално-адми­ни­стра­ тив­на целина с градом и више општина у свом саставу или, пак, заједница општина. У Србији је издвојено 29 округа, од којих су 7 у Војводини, 17 у централној Србији и 5 на Ко­ сову и Метохији. Оп­шти­на је ма­ња про­стор­на је­ди­ни­ца од окру­га, с од­ре­ђе­ним сте­пе­ном ло­кал­не са­ мо­у­пра­ве. У свом са­ста­ву мо­же има­ти јед­но или ви­ше де­се­ти­на на­се­ља, где јед­но од њих ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? „Ми­рис бо­ро­ве шу­ме. Од­јед­ном ин­тен­зи­­ ван ми­рис шум­ских ја­го­да. Не­мо­гу­ће, још ни­ су ни про­цве­та­ле. По­ку­ша­вам да их ви­дим. Не­ма их на­рав­но. То је са­мо ми­рис ле­пих тре­ ну­та­ка де­тињ­ства. Ин­тен­зи­ван, при­ја­тан. Опет га за­тва­рам у се­бе и пи­там се за­што ме та­ко ис­пу­ни при­јат­но­шћу. У ства­ри знам. То је ми­ рис кра­ја ко­јем при­па­дам. Одав­но та­мо не жи­ вим, ни­ти идем. Ипак, не­ка­ко та­мо при­па­дам. Знам то по рет­ким по­се­та­ма ис­пу­ње­ним по­ле­ том и ту­гом. Ра­ду­јем се и ко­рак ми је лак, а он­да ту­га. Као у су­сре­т у са дра­гим би­ћем од ко­јег жи­вот одво­ји и све про­ме­ни. Да ли је то љу­бав? Ми­слим да је­сте. Љу­бав пре­ма за­ви­ча­ ју ко­ја се не при­ча. Она се но­си, ду­бо­ко за­пре­ та­на, ве­ро­ват­но у сва­ком од нас.“ Непознати аутор

40.

– град­ско или се­о­ско – има функ­ци­ју оп­ штин­ског цен­тра. Та­ко, на при­мер, у са­ста­ву оп­шти­не Срем­ски Кар­лов­ци је јед­но на­се­ ље, ко­је је исто­вре­ме­но и оп­штин­ски цен­тар. Оп­шти­на Ла­по­во има два на­се­ља, од ко­јих је Ла­по­во (ва­ро­ши­ца) оп­штин­ски цен­тар, а оп­ шти­на Ле­ско­вац има 144 на­се­ља итд. Град је територијална јединица која пред­ ставља економски, административни, гео­ графски и културни центар ширег подручја и има више од 100 000 становника. Неке тери­ торијалне јединице у Србији, због посебних економских, географских или историјских разлога, проглашене су градовима иако имају мање од 100 000 становника. Град у свом саставу може имати више општина. Која је разлика између градског насеља и града као територијалне јединице ширег подручја?

На територији Србије крајем 2008. године законом су утврђена 24 града (Београд, Ва­ље­ во, Врање, Зајечар, Зрењанин, Јагодина, Кра­­ гујевац, Краљево, Крушевац, Лесковац, Лоз­ ница, Ниш, Нови Пазар, Нови Сад, Пан­че­во, Пожаревац, Приштина, Смедерево, Сом­бор, Сремска Митровица, Суботица, Ужи­це, Чачак и Шабац), од којих град Београд пред­ставља посебну територијалну јединицу. Зашто? И у про­шло­сти те­ри­то­ри­ја Ср­би­је би­ла је по­де­ље­на на слич­не те­ри­тори­јал­но-ад­ми­ ни­стра­тив­не це­ли­не с дру­га­чи­јим на­зи­ви­ма. Оно што су да­нас окру­зи ра­ни­је су би­ли сре­ зо­ви, ме­ђу­оп­штин­ске ре­ги­о­нал­не за­јед­ни­це и слич­но. И у дру­гим др­жа­вама по­сто­је слич­ не те­ри­то­ри­јал­но-ад­ми­ни­стра­тив­не це­ли­не. Та­кве це­ли­не у Хр­ват­ској се зову жу­па­ни­је, у Фе­де­ра­ци­ји Бо­сне и Хер­це­го­ви­не кан­то­ни, у Сло­ве­ни­ји по­кра­ји­не итд. Као што је већ по­ме­ну­то, у границама округа су градови и општине. У окви­ру оп­ штин­ских те­ри­то­ри­ја из­два­ја­ју се ма­ње те­ ри­то­ри­јал­не је­ди­ни­це – ме­сне кан­це­ла­ри­је и 151

РЕЧНИК

азил – ме­сто на ко­ме про­го­ње­ни на­ла­зе уто­чи­ште. ар­хе­о­ло­ги­ја – на­у­ка ко­ја из­у­ча­ва живот људи у далекој прошлости на основу сачуваних или ископаних ма­те­ри­јал­них остатака људ­ске де­лат­но­сти и жи­во­та. атар – територија која припада једном селу, са јасно утврђеним границама. врело – јак крашки извор; јавља се на местима где Земљина површина пресеца пукотине и подземне канале којима се крећу подземне воде. геологија – наука о Земљи; проучава грађу Земљине коре, процесе који се одигравају под дејством унутрашњих (ендогених) и спољашњих (егзогених) сила, као и последице изазване њиховим деловањем; проучава и еволуцију Земље, биљног и животињског света од њеног настанка до данас. геолошки развој – стварање и развој Земљине коре (настанак стена); све промене кроз које су поједине области пролазиле током стотина милиона година и стварање одговарајућих стена. геоморфологија – географска научна дисциплина која се бави проучавањем облика рељефа, начином њиховог постанка и развитка.

8 етничка граница – линија која разграничава два народа. етнос (грчки éthnos – племе, народ) – заједница људи које повезује историјско и културно наслеђе. ими­гра­ци­ја – про­цес до­се­ља­ва­ња (усе­ља­ва­ња) ста­ нов­ни­штва у на­се­ље, крај, др­жа­ву или кон­ти­нент. климатологија – грана метеорологије и географска научна дисциплина која се бави изучавањем климе (поднебља) и њених узрока на Земљи (глобална клима) и у појединим њеним деловима. конвенција – споразум или уговор између појединих држава којим се регулишу њихови међусобни правни, политички и економски односи кон­сти­т у­ти­ван на­род – на­род ко­ји је уче­ство­вао у ства­ра­њу др­жа­ве. локална трговина – повезивање производње и потрошње, као и купопродаја робе и размена добара у локалној средини (крају). магистрала (латински magistralis – главни) – главна саобраћајница, друмска или железничка.

де­кла­ра­ци­ја – свечани проглас др­жав­ног или по­ли­ тич­ког ор­га­на по­во­дом не­ког до­га­ђа­ја.

метеорологија – наука која се бави објашњењем и предвиђањем свих временских процеса који се збивају у атмосфери; наука о времену.

ен­де­мит – би­о­ло­шка вр­ста ко­ја је у сво­јој при­род­ ној рас­про­стра­ње­но­сти огра­ни­че­на (с ве­о­ма ма­лим аре­а­лом, ко­ји не пре­ла­зи ре­ги­о­нал­не или на­ци­о­нал­ не гра­ни­це).

метропола назив за матични град у античкој Грчкој, који је имао колонију; 2) у новије време главни град државе, престоница; 3) град који је центар јавног живота или неке делатности, велеград.

ерозија – механичко и хемијско разарање облика рељефа, огољавање стеновите подлоге и одношења растреситог материјала са површине Земље; ерозијом се стварају посебни облици рељефа које проучава ерозивна геоморфологија.

ми­не­рал – при­род­но је­ди­ње­ње сталног хемијског састава и утврђених физичких особина, на­ста­ло то­ ком ге­о­ло­шких про­це­са.

156

САДРЖАЈ

УВОД . .........................................................................................................................................3 I. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ВЕЛИЧИНА И ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ . ........................4 1. Географски положај, величина и границе Србије . ........................................5 II. ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ . ...................................................10 2. Постанак и распоред главних природних целина .......................................11 3. Панонска Србија ..................................................................................................15 4. Јужни обод Панонског басена ..........................................................................19 5. Планинска Србија ...............................................................................................23 6. Динариди ...............................................................................................................26 7. Старовлашко-рашка висија и Копаоничке планине ...................................29 8. Косовска и Метохијска котлина . .....................................................................32 9. Карпатско-балканске планине . ........................................................................35 10. Клима ......................................................................................................................38 11. Климатске области и типови климе ................................................................42 12. Реке ..........................................................................................................................45 13. Језера .......................................................................................................................48 14. Топле и минералне воде .....................................................................................51 15. Земљиште . .............................................................................................................54 16. Биљни и животињски свет ................................................................................58 17. Заштита природе и загађивање ........................................................................62 18. Заштићена природна добра и национални паркови....................................66 III. СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА СРБИЈЕ . ............................................................70 19. Основне одлике становништва ........................................................................71 20. Миграције становништва ..................................................................................74 21. Структуре становништва ..................................................................................77 22. Насеља ....................................................................................................................80 23. Београд – главни град Србије ...........................................................................83 IV. СРБИ ВАН ГРАНИЦА СРБИЈЕ .................................................................................88 24. Срби у непосредном и ширем окружењу . .....................................................89 25. Срби и наше становништво у Европи и прекоокеанским земљама . ......93 V. ПРИВРЕДА СРБИЈЕ . ......................................................................................................97 26. Основне одлике развоја привреде ...................................................................98 27. Пољопривреда ....................................................................................................100 28. Биљна и сточарска производња .....................................................................103 29. Шумарство . .........................................................................................................108 30. Индустрија . .........................................................................................................112 31. Енергетски извори .............................................................................................115 32. Рудно богатство, рударство и металургија . ................................................119 33. Остале гране тешке индустрије ......................................................................123 34. Лака индустрија . ................................................................................................126 35. Саобраћај .............................................................................................................130 36. Трговина ...............................................................................................................135 37. Туризам ................................................................................................................140 VI. СРБИЈА И САВРЕМЕНИ ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ .............................142 38. Интеграциони процеси у Европи и свету . ..................................................143 39. Међународна сарадња Србије . .......................................................................147 VII. ГЕОГРАФИЈА ЛОКАЛНЕ СРЕДИНЕ . .................................................................150 40. Географија локалне средине ............................................................................151 РЕЧНИК ................................................................................................................................156 ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ ...............................................................................................158

159

СРБОЉУБ СТАМЕНКОВИЋ • ДРАГИЦА ГАТАРИЋ

ГЕОГРАФИЈА за 8. разред основне школе

ГЕОГРАФИЈА 8

КБ 18320 www.zavod.co.rs

8