Српски језик, Српски као нематерњи језик 8 - 18017

Наташа НаташаДобрић Добрић••Гордана ГорданаШтасни Штасни

Српски као нематерњи језик

СРПСКИ ЈЕЗИК за 8. разред oсновне школе

Рецензенти Др Жарко Бошњаковић ред. проф. на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду Др Весна Крајишник, ванр. проф. у Центру за српски као страни језик Филолошког факултета Београдског универзитета и предавач Методике српског као страног језика на мастер програму Српски као страни језик Љиљана Церовац, професор Српског језика као нематерњег и Српског језика и књижевности у средњој Техничкој школи „Иван Сарић” у Суботици

Уредник Јелица Недић Одговорни уредник Слободанка Ружичић Главни уредник Др Милорад Марјановић За издавача Др Милорад Марјановић, в. д. директора

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, решењем број 650-02-00180/1/2020-20 од 13. 10. 2020. године, одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу.

ISBN 978-86-17-20471-4 © Завод за уџбенике, Београд, 2021. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Поштовани ученици и наставници, Пред вама је једанаест лекција из српског језика. У њима су језички садржаји обрађени према захтевима Програма наставе и учења за српски као нематерњи језик за VIII разред за оба нивоа знања (А и Б). Већина лекција има следећу структуру: Понављамо – ученици се подсећају језичких садржаја који су у функционалној вези с новим градивом. Учимо ново – представљају се и објашњавају нови језички садржаји. Вежбамо – увежбавају се нови језички модели и њихова примена у различитим комуникативним ситуацијама, нарочито у свакодневном разговору. У уџбенику се налазе и задаци којима се утврђује и примењује стечено знање (Научили смо). Шест лекција имају наднаслов А, Б – Учимо ново, што значи да су теме обрађене на два нивоа. У оквиру теме посебно су означени садржаји који су намењени ученицима на нивоу Б. У уџбенику се налазе три лекције које су намењене само ученицима који раде по програму Б. Две лекције посвећене су понављању језичких садржаја који су усвајани у претходним разредима, с наднасловом А, Б – Понављамо. Желимо вам успех у раду. Ауторке

3

А, Б

Понављамо

1. Шта воле моји другови и другарице?

Поновићеш облике именских речи које одговарају на питање КОГА или ШТА. Вежбаћеш употребу језичких модела који се користе у свакодневној комуникацији, а одговарају на питање ШТА.

Кога Нађа воли? добра музика

Шта Нађа воли?

њени другови и другарице

њени родитељи

њена другарица Лана

њена мачка

4

пролећно цвеће

авантуристичке књиге

научно-фантастични филмови

1. Допуни реченице на основу података и фотографија датих у уводном делу ове лекције. Пази на облике речи.

• Кога Нађа воли? Нађа воли своје другове и .

• Шта Нађа воли? Нађа воли добру .

2. Сваку реченицу допуни придевом или заменицом по твом избору тако да одговарају на питања у загради. Пази на облик речи. Мој друг има

пас је веома умиљат.

(ЧИЈИ?)

Заборавио је да нахрани

Он воли да једе

После ће га извести у

Он воли

месо.

(КАКВО?)

Кад дође кући, даће му и

(ЧИЈИ?)

кућног љубимца.

(ЧИЈЕГ?)

кућни љубимац је гладан.

(ЧИЈИ?)

Позваће и

пса.

(КАКВОГ?)

(КАКВУ?)

(ЧИЈЕГ?)

друг је

(КАКВЕ?)

Радо ће с њим провести

воду.

(КАКВУ?)

шетњу.

(КАКВОГ?)

друга. ученик.

(КАКАВ?)

шетње у природи. слободно време. (ЧИЈЕ?)

5

3. Састави реченице у којима ће дате речи одговарати на питања КОГА/ШТА. Угледај се на урађени пример.

• задаци из математике

Треба да решим задатке из математике.

• градски аутобус

• рођени брат • карта за биоскоп • рођендански поклони • своје књиге и свеске • моји рођаци • наши нови суседи • занимљив филм • свој кућни љубимац • нова мајица

4. а) Подсети се облика заменица које одговарају на питања КОГА/ШТА. На линијама напиши облике који недостају. Ко/Шта?

Кога/Шта?

ЈА

Кога/Шта?

МИ

НÂС, НАС

ТИ

ТЕБЕ,

ВИ

ВÂС, ВАС

ОН, ОНО

ЊЕГА,

ОНИ, ОНЕ, ОНА

ЊИХ,

ОНА

6

, МЕ

Ко/Шта?

, ЈЕ, ЈУ

б) Замени истакнуте речи одговарајућим облицима личних заменица и допуни реченице. Нађа слуша своје родитеље. Нађа има умиљату мачку.

Нађа слуша њих. Она има

Често чита занимљиве књиге.

Нађа их слуша. .

често чита.

Она Често

има. чита.

Не слуша поп музику. .

.

.

.

.

.

Радо гледа добре филмове. Недељом посећује свог деду.

5. Одговори на питања по угледу на урађене примере. Да ли гледаш акционе филмове? Радије гледам комедије. Да ли слушаш домаћу музику? Чешће Да ли пијеш газирани сок? Више Да ли једеш кувано поврће? Радије

Не гледам их. . . . . . .

Да ли имаш млађег брата?

. .

Да ли волиш воћне колаче?

. .

Више Да ли читаш дневне вести?

. .

Да ли чекаш своју другарицу?

. .

7

6. а) Изабери пет другова/другарица из одељења и направи анкету. Сазнај какве филмове воле, коју музику слушају, какве књиге воле, који им је омиљени спорт. Бирајте другове и другарице тако да сви учествују у анкети. Резултате упиши у табелу, по угледу на урађени пример.

Тодор

књиге

филмови

музика

омиљени спорт

авантуристички романи

акциони

рокенрол

стони тенис

б) Када попуниш табелу, испричај осталима шта си сазнао/сазнала у анкети. Угледај се на урађени пример: Тодор воли авантуристичке романе. Радо гледа акционе филмове. Слуша рок музику. Његов омиљени спорт је стони тенис.

8

А, Б

Учимо ново

2. Чекамо да почне час

Учићеш реченице које одговарају на питање КОГА или ШТА и везнике којима се оне уводе. Научићеш и како се наводи или препричава оно што је неко рекао. Вежбаћеш како да користиш ове реченице у свакодневној комуникацији.

A, Б Понављамо и учимо ново • Обрати пажњу на речи истакнуте у примерима. На које питање одговарају? Напиши га на линијама.

Кога ученици чекају? Ученици чекају наставницу. ученици чекају? Они чекају да наставница дође.

Ученици чекају

наставницу. да наставница дође.

ученици чекају? Они чекају час физике. Они чекају да почне час физике. РЕЧ РЕЧЕНИЦА

У првом примеру смо на питање одговорили једном речју: наставницу, а у другом реченицом: да наставница дође. Њу смо увели везником да и тако је повезали с реченицом Ученици чекају. Реченицом да наставница дође допуњује се садржај глагола чекати. Пази, испред везника да не пишемо запету.

9

• Читај дате примере и подвуци речи које одговарају на питања КОГА/ШТА. Шта Лана и Нађа воле? Лана и Нађа воле књиге. Оне воле да читају књиге.

Шта Нађа гледа? Нађа гледа Ланину књигу. Нађа гледа шта Лана чита.

Шта воле дечаци? Дечаци воле стони фудбал. Они воле да играју стони фудбал.

Кога Лана гледа? Лана гледа дечаке. Она гледа како дечаци играју стони фудбал.

• Прочитај наглас примере у којима је глагол слушати допуњен реченицом. Реченицу која одговара на питање ШТА можемо увести и везницима шта и како. Нађа слуша

A, Б

Ланину причу.

Ланину причу.

шта Лана прича.

како Лана прича.

Вежбамо

1. У наведеним примерима подвуци реченице које одговарају на питање ШТА. Чекали су да почне час физике. Сви су престали да причају. Ученици воле да гледају експерименте. Слушали су шта наставница објашњава. Она им је објаснила како да ураде задатак. Мисле да су све добро разумели. Знају да ће добро урадити контролни задатак.

2. Истакнуте речи замени реченицама по угледу на урађени пример. Ми волимо позоришне представе. Ми волимо да гледамо позоришне представе. Он је чуо наш позив.

10

Нисмо схватили њихово питање. Тражили су нашу помоћ. Чекали су почетак представе.

Б

Није се сетио имена главног глумца. На крају се чуло гласно тапшање публике. Надамо се новом гостовању позоришта из Ниша.

Б

Б

3. Допуни започете примере реченицама које одговарају на питање ШТА. Користи речи да, како или шта/што. . Наставница нам је рекла Ја нисам добро разумео . Позвао сам Милицу . Она је обећала . Објаснила ми је . Сад знам . Надам се . Волео бих . Тешко ми је .

4. Допуни реченице. Угледај се на урађени пример. Маја слуша како неко разговара. шта је мислио. да сутра стижу из Београда. да их сачекам на станици. како је напољу веома топло. да се вратимо што пре. како да дођем до ње.

11

Обрати пажњу на реченице којима се наводи нечији говор.

• ДИРЕКТНИ ГОВОР Лана је рекла Нађи: „У биоскопу се даје добар филм.” Питала је другарицу: „Хоћеш ли да идеш са мном у биоскоп?” Оно што је неко рекао можемо и препричати. То чинимо реченицама које одговарају на питање ШТА.

• ИНДИРЕКТНИ ГОВОР Лана је рекла Нађи да се у биоскопу даје добар филм. Питала је другарицу да ли хоће да иде с њом у биоскоп.

Б

Упореди директни и индиректни говор. По чему се разликују? Допуни реченице. Директни говор

Индиректни говор

Реченицу којом наводимо нечије речи стављамо под знаке навода („...”) и ту реченицу почињемо великим словом.

У реченици којом препричавамо оно што је неко рекао не користимо знаке навода, а реченицу уводимо и почињемо .

је Када наводимо нечије питање, на крају реченице стављамо знак питања (?).

Када препричавамо нечије питање,

5. Исправи погрешне реченице и напиши их правилно у својој свесци. Упитала сам Ану да како се прави воћни колач. Објаснила ми је шта треба да урадим.

12

Обећала ми је да ће доћи.

Сад знам како да, га направим.

Питала ме је да ли сам ставила воће у колач? Мислила сам да како то није важно.

Казала сам Ани да дођи на колаче.

Одговорила сам да нисам.

6. Реченице из директног говора пребаци у индиректни. Рекла ми је: „Врати се што пре.” Одговорила сам јој: „Нећу дуго остати.” Упитао их је: „Када ћете доћи код мене?” Одговорили су му: „Доћи ћемо око пола шест.” Рекли су нам: „Немојте заборавити дато обећање.” Обећали смо им: „Мислићемо на вас.”

7. Реченице из индиректног говора пребаци у директни говор. Питао сам друга када ће доћи. Одговорио ми је да ће доћи после тренинга. Мама ме је замолила да одем у продавницу. Рекла је да купим кафу и млеко. Питала ме је зашто нисам дошла раније. Објаснио сам јој зашто сам се задржао дуже.

8. Ученици су на часу вежбали задатке. Наставница им је рекла шта да донесу следећег часа. Пренеси њене речи друговима и другарицама који су били одсутни. Задатак уради усмено. Наставница је рекла: „Децо, следећег часа ћемо вежбати рељеф Србије. Понесите своје атласе и бојице. У књижари можете да купите нему карту Србије. Купите ону на којој је приказан рељеф Србије. Немојте заборавити да поновите градиво јер нећете знати да решите задатке.”

13

А, Б

Понављамо

3. После тренинга идем код деде Подсетићеш се како се исказују просторни и временски односи. Вежбаћеш употребу језичких модела с просторним и временским значењем који се користе у свакодневном разговору.

• Прочитај текстове о Марку и његовом деди, а затим решавај задатке.

МОЈ УНУК Мој унук Марко има 15 година и иде у осми разред. Он је добар дечак и одличан ученик. Кад заврши основну, жели да упише средњу електротехничку школу. Марко воли спорт и тренира кошарку. Сваког дана учи два до три сата, а увече обично иде на тренинг. Често ме посећује после тренинга јер вежба у близини моје куће. Проводимо доста времена заједно. Разговарамо о спорту, филмовима, аутомобилима и о томе како је било у школи тог дана. Код њега ми се не свиђа то што превише времена проводи с телефоном у руци. Понекад кажем: „Зашто опет гледаш у тај телефон кад је напољу тако лепо?” Мени смета такво понашање, али можда је за Марка и његове вршњаке то нормално.

МОЈ ДЕДА Волим да проводим време с мојим дедом. Он живи близу нас. Често га посећујем после школе или кад се враћам с тренинга. Увек се обрадује кад дођем код њега. Мој деда је радио као службеник у банци. Сада је у пензији и има доста слободног времена. Пре подне обично иде на пијацу и у продавницу. После ручка ради у башти или игра шах са суседом. Кад увече дођем код њега, најчешће гледа неки филм или утакмицу. Волим с њим да разговарам о спорту, посебно о кошарци. Редовно прати утакмице и зна све српске играче. Не слажемо се једино око телефона. Кад ме види с телефоном, обично пита зашто опет гледам у тај телефон кад је напољу леп дан. Хммм, можда је у праву! Требало би више времена да проводим на спортском терену.

14

A, Б

Вежбамо

1. На основу прочитаних текстова заокружи слова испред тачног одговора. Марко живи: а) код свог деде; б) близу свог деде; в) далеко од свог деде.

Марко обично учи: а) од 14.00 до 15.00 часова; б) два-три сата у току дана; в) више од три сата у току дана.

Марков деда је радио: а) у амбуланти; б) на телевизији; в) у банци.

Марко обично посећује деду: а) после тренинга; б) пре тренинга; в) на паузи између школе и тренинга.

Деда је увече најчешће: а) испред телевизора; б) у својој башти; в) на пијаци.

Марко највише воли кад разговарају: а) о утакмицама; б) о кошарци; в) о спортистима.

2. Доврши започете речи одговарајућим наставком. . Марко иде код дед Деда се обично одмара после ручк . Они ће гледати утакмицу после вечер Лопта је пала поред линиј .

.

Марков деда се вратио с пијац Марко ће вечерати пре тренинг Она се завршава око десет сат Неколико играча је испред кош

. . . .

3. Заокружи једну од понуђених речи и прочитај наглас правилну реченицу. Вратио се из/од школе око пола осам. Настава је трајала на/до 19.10. Велики одмор је око/између другог и трећег часа. На/У великом одмору су појели ужину. Час математике је био после/поред великог одмора. У/На математици су писали контролни задатак. Марко је све задатке решио са/пре звона. Изашао је задовољан иза/из учионице.

15

4. Допуни реченице датим речима пре

после

поред

из

Марко често иде код деде

од

до

око

између

тренинга.

Деда станује

пијаце.

Он се

пола сата вратио

продавнице.

ручка ће радити у башти. Башта се налази

куће.

Марко ће доћи

20.00 сати. вечере ће заједно гледати утакмицу.

Утакмица траје

20.30

На паузи

22.00.

21.15 и 21.30 скуваће чај.

5. Састави шест реченицa на основу података датих у табелама. Марков дан школа

8.00–13.10

ужина

око 10.00

одмор

после, ручак

учење

16.00–18.00

утакмица

у, 19.00

посета деди

после, утакмица

Марко је у школи од Он Одмара се

до

. сати. . . . .

16

Дедин дан устајање

око, 7.00

пијаца

после, доручак

рад у башти

после подне

одмор

16.00–17.00

вечера

око, 19.00

филм

21.00–22.30 .

Деда устаје

. . . . .

6. Састави реченице од речи датих у загради. ДЕДА: Здраво, Марко!

(радити, шта, школа, после, сутра)

?

МАРКО: Ништа посебно.

(доћи, тебе, код, после, хтети, сам, да, настава)

.

ДЕДА: Одлично, можемо заједно гледати утакмицу.

(почињати, девет, ТВ пренос, у, пола)

.

МАРКО: Добро.

(осам, вечерас, видети се, око, сати)

.

17

7. Допуни кратке дијалоге речима из, око, са, пре, после, између, а именицама додај одговарајуће наставке. Да ли си ти из Суботице? Суботиц Не, нисам Ја сам Панчев .

. Ја сам

летовањ

Да ли су они дошли

Сент

?

летовањ

Не, још се нису вратили

настав

Шта радиш настав

. А ти?

. Доћи ће крајем август

.

? Могли бисмо ићи у биоскоп.

имам тренинг. Слободна сам сутра

подн

.

часов

.

Можемо тада. Када се Маја враћа

школ

? седам. Данас има и секцију

Рекла је да неће доћи Када ћеш доћи код мене?

ручка,

Морам прво ићи кући да ручам. Доћи ћу

три.

Када је велики одмор у твојој школи? друг

Велики одмор је

и трећ

Ми имамо два велика одмора. Један је трећ

и четврт

посл Када тата долази Данас ће свратити и до тржн

час

час

. А у твојој школи? друг

и трећ

, а други

.

? центр

. Вероватно неће доћи

пет сат

.

8. Усмено одговори на питања. Које је твоје омиљено место? Где проводиш највише слободног времена? Куда често идеш? Колико времена проводиш у школи? Када учиш? Када се обично одмараш?

18

А, Б

Учимо ново

4. Кад дођем из школе, ручаћу Поновићеш како се исказују временски односи именицама и речима ПРЕ и ПОСЛЕ. Учићеш како се временско значење исказује реченицама. Вежбаћеш употребу ових реченица у свакодневној комуникацији.

A, Б

Понављамо и учимо ново

Како ће проћи твој сутрашњи дан? Када ћеш шта радити?

доручковати

радити вежбе

учити

ићи у школу

ручати

На основу илустрација допуни реченице у левој колони, па у десној колони подвуци реченицу која има исто значење. После

ћу радити вежбе. Ићи ћу у школу вежбања. Учићу после . учења ћу ручати.

Кад доручкујем, радићу вежбе. Ићи ћу у школу кад урадим вежбе. Учићу кад дођем из школе. Ручаћу када научим лекцију.

19

• Прочитај примере и одреди која радња ће се вршити пре, а која после. Кад доручкујем, вежбаћу.

1. доручковати

Ручаћу када научим лекцију.

1. научити

2. вежбати

2. ручати

Реченице којима се исказује радња која ће се вршити после неке друге радње почињу речју кад(а). Кад доручкујем... Када научим лекцију…

• Доврши започете реченице на основу графичког приказа.

1. доћи из школе

1. одморити се

2. ручати Ручаћу кад Када

Б

2. учити . , учићу.

Учимо ново

• Посматрај илустрације и реци које ће се радње вршити: а) пре вечере,

доћи из школе

б) пре читања,

вечерати

в) пре спавања.

лећи

читати

спавати

• Допуни реченице. Вечераћу пре Читаћу пре

. .

Вечераћу пре него што легнем. Читаћу пре него што заспим.

Реченице које почињу групом речи пре него што исказују радњу која се врши пре неке друге радње.

20

• Посматрај приказ и реци која радња ће се прво (из)вршити.

1. вечерати

1. читати 2. лећи

2. заспати

Радњу која се врши пре неке друге радње можемо исказати и реченицама које почињу везником чим. Реченице које почињу везником чим казују да ће се друга радња вршити непосредно након што се заврши прва радња. Одморићу се, а онда ћу учити нову лекцију. Прочитаћу књигу, па ћу ти је вратити.

Чим се одморим, учићу нову лекцију. Вратићу ти књигу чим је прочитам.

• Упореди примере: Разговараћемо за време вечере.

Разговараћемо док будемо вечерали.

Истакнутим деловима реченице, односно реченицом казује се да су се две радње (вечерати и разговарати) вршиле истовремено. вечерати разговарати Истовременост радњи исказује се реченицама које почињу везником док. Док смо гледали филм, јели смо кокице. Нисмо разговарали док је филм трајао. Обрати пажњу на писање запете. У којем од наведених примера је она употребљена? Погледај и раније наведене примере. Самостално закључи када пишемо запету.

21

A, Б

Вежбамо

1. Допуни започете реченице реченицом у којој ћеш исказати време вршења радње. Угледај се на урађени пример. Ићи ћемо у библиотеку кад се заврши настава. Када Он ће се видети с другом кад Када Кад Послала сам ти поруку када Кад Сви ћемо навијати кад Обрадоваће се када

, посетили смо Сајам књига. . , гледао сам ТВ програм. , иди у пошту. . , изашли су напоље. . .

2. Уместо истакнутих речи употреби реченицу да искажеш време вршења радњи по угледу на урађени пример. Ићи ћемо у шетњу после кише. Ићи ћемо у шетњу кад престане киша. Велики одмор је после другог часа. . Ученици улазе у школу после првог звона. . После великог одмора имамо хемију. . Чекај ме испред школе после наставе. . Видећемо се после мог тренинга. .

22

3. Одговори усмено на питања. Користи реченице којима се исказује време вршења радње. Када гасиш мобилни телефон? Када не одговараш на телефонске позиве? Када шаљеш кратке СМС поруке? Када користиш емотиконе у порукама? Када бришеш примљене поруке?

Б

4. Састави реченице на основу илустрација. Угледај се на урађене примере. ПРЕ НЕГО ШТО

ДОК

ЧИМ

КАД

представа

школски излет

шетња

• Пре него што је представа почела, сви су заузели своја места. Нико није причао док је представа трајала. Чуо се гласан аплауз чим Завеса се спустила кад

. .

•

•

23

Б

5. Одговори на питања усмено.

Б

6. Истакнуте речи замени реченицама тако да значење остане исто. Реченице започни речима кад, док, чим, пре него што.

Шта радиш пре него што кренеш у школу? Шта обично радиш када дођеш из школе? Шта радиш чим устанеш? Шта радиш пре него што заспиш? Како проводиш време док си на распусту?

Купили су карте пре почетка утакмице. Купили су карте пре него што је почела утакмица. Навијао је за свој тим за време утакмице. Разговарали су за време паузе. Вратили су се кући пре мрака. После кратког одмора наставићу да учим. Пре поласка у школу, спаковаћу своје ствари.

Б

7. Допуни текст речима кад, док, чим или пре него што. Породица Савић ће ове године летовати у Грчкој. крену, Милан ће опрати аутомобил, мама и Сара ће спаковати ствари, а тата насути довољно горива. Пут ће бити дуг, али занимљив. буду путовали, разговараће и планирати која ће места посетити. прођу државну границу, направиће паузу за ручак и наставити путовање према Грчкој. буду дошли у Пефкохори, сместиће се у апартман и одмориће се од пута. Ићи ће на плажу се добро наспавају.

24

Научили смо 1 1. На основу датих глагола састави питање и постави га другу/другарици из одељења. Он/она нека усмено одговори на питање. Угледај се на урађене примере. чути видети приметити осетити

казати рећи поручити објаснити

знати разумети схватити препознати

желети волети надати се очекивати

Шта си чуо/чула о новом филму? Чула сам да није занимљив. / Чуо сам да дуго траје.

2. На основу датих података састави реченице којима ћеш исказати време вршења радње. Угледај се на урађене примере.

• Маја ће устати у седам сати.

умити се и опрати зубе Кад устане, умиће се и опрати зубе. обући се доручковати спремити своје ствари отићи у школу

• Маја се враћа из школе око један сат. ручати

одморити се радити домаће задатке и учити звати другарицу возити ролере

25

Б

Шта ће радити у школи? Реченице започни речима: док, кад и пре него што. ићи на хор Пре него што почне настава, ићи ће на хор. разговарати с другарицама предати рад из ликовног контролни из физике узети књигу из библиотеке

Б

3. а) Посматрај фотографију и од датих речи састави одговоре на питања.

Кад је снимљена ова фотографија? ишли смо / трећи / разред / у / кад / је /снимљена / фотографија / Ова Ко је на фотографији? друг / на / су / мој / Марко / фотографији / противнички / и / играчи Шта је забележено на фотографији? тренутак / је / пре него што / мој / постигао / гол / Забележен / тим /је

26

Шта су радили остали док сте ви играли утакмицу? су / трибинама / седели / и / док / играли / навијали / ми / утакмицу / смо / остали / на Шта је голман покушао? сачува / је / мрежу / голман / да / покушао Шта су радили противнички играчи? покушавали / Марка / зауставе / да / су / играчи / противнички Шта се догодило кад је голман пао? је / Марко / пошто / пао / голман / постигао / је / гол Када се твој тим радовао? радовали / кад / ушла / у / лопта / мрежу / смо / се / је

б) Донеси на час једну своју занимљиву фотографију. Покажи је друговима и другарицама из одељења. Припреми се да одговараш на питања које ће ти они постављати о фотографији.

27

А, Б

Учимо ново

5. Пожури да не закасниш на час Поновићеш глаголски облик којим се исказују жеља, могућност, намера и услов. Учићеш како се намера (циљ) исказује реченицама. Вежбаћеш употребу ових реченица у свакодневној комуникацији.

A, Б

Учимо ново

• Повежи реченице које према значењу одговарају једна другој. Изашла је у двориште

да купи млеко и јогурт.

Отишао је у продавницу

да се договоримо о излету.

Пожури

да не закасниш на час.

Дођите

да види ко је дошао.

• Анализирајмо пример. Он ће пожурити да стигне на аутобус. Шта он жели да постигне? пожурити РАДЊА КОЈУ ЋЕ ПРЕДУЗЕТИ ДА ОСТВАРИ ЦИЉ

Шта треба да уради да би то остварио? стићи на аутобус ЦИЉ, НАМЕРА

Истакнутом реченицом исказује се намера (циљ) вршења радње. Он ће пожурити да стигне на аутобус.

• Којим везником је уведена ова реченица?

Реченице којима се исказује циљ (намера) обично почињу везником

28

.

Б

Понављамо

• Подсетимо се потенцијала, глаголског облика којим се исказују жеља, могућност, намера и услов.

1. Шта би они радили? Повежи сваку реченицу с одговарајућом фотографијом. Поделили би пицу.

Пили би сок.

Играли би игрицу.

Гледали би филм и јели би кокице.

Играли би „Не љути се, човече”.

2. На линијама напиши облике који недостају. Ја бих читао/читала Ти

читао/читала

Он

читао

књигу

Ми

читали/читале

Ви

читали/читале

Они би

Она

Оне

Оно

Она

књигу

3. Допуни реченице одговарајућим облицима глагола у загради. Ми

могли да идемо у шетњу. (бити) Да ли ишла сутра на клизање? (бити) Када могли да играте кошарку с нама? (бити) Они радо бицикл. (бити, возити) Да ли да утишаш музику? (бити, моћи) Који филм ви радо ? (бити, гледати)

29

4. Допуни реченице у дијалогу одговарајућим облицима глагола бити, радити, моћи, тако да реченице буду у потенцијалу. Затим на линијама испред реченица напиши одговарајући број и сложи дијалог правим редоследом. ПЕТАР: Важи. Било

1.

добро да ми пошаљеш поруку кад завршиш. ПЕТАР: Здраво! Могао , али и ја морам да урадим домаћи. Дођи код мене, па могли урадити домаћи заједно. ГОРАН: Здраво! бих домаћи задатак из математике, али нисам стигао све да препишем с табле. Да ли би да ми позајмиш своју свеску? ПЕТАР: Зашто? Шта радиш? ГОРАН: Волео , али не могу одмах. ГОРАН: У реду. Здраво. ГОРАН: Учим географију. Дошао кад научим лекцију.

5. Одговори усмено на питања. Коју школу би желео/желела да упишеш? Где бисте могли да идете на екскурзију? Колико дана бисте остали тамо? Како бисте волели да проведете матурско вече? Шта би волео/волела да будеш кад завршиш средњу школу? Потенцијал се често јавља у реченицама којима се исказује намера. Те реченице почињу везницима да и како. Пожури да стигнеш на аутобус. ГЛАГОЛ У САДАШЊЕМ ВРЕМЕНУ

Пожури да би стигао на аутобус. ГЛАГОЛ У ПОТЕНЦИЈАЛУ

Ако намерна реченица почиње везником како, глагол је увек у облику потенцијала. Крени раније како би стигао на време. Сео је на слободно место у аутобусу како би могао да чита.

30

A, Б

Вежбамо

1. Допуни реченице. Угледај се на урађени пример. Редовно учи да добије добре оцене. да постигне гол. да купи цвеће. да заврши посао на време. да помогне другу. да јој честита рођендан. да врати књигу.

2. Реченицом искажи циљ вршења радње по угледу на урађени пример. Сели су за сто да ручају. Отишла је код другарице Ушла је у собу Померио се Дођи код мене Отишли су у град Дошли су у позориште

. . . . . .

3. Од датих речи састави реченице по угледу на урађени пример. добити добру оцену вредно учити Учила је вредно да добије добру оцену. позвати другове у госте

забављати се

сложити своје ствари

направити ред у соби

ићи у библиотеку

позајмити књигу

сести за сто

прегледати задатке

укључити рачунар

прочитати електронску пошту

угасити светло

моћи спавати

31

4. На основу фотографија састави реченице у којима ћеш исказати шта они намеравају / шта су намеравали да ураде.

Б

5. У наведеним примерима истакнуте облике садашњег времена замени потенцијалом. Намерне реченице уведи везником како. Угледај се на урађени пример. Ушла је у собу да укључи телевизор. Ушла је у собу како би укључила телевизор. Узела је даљински управљач да пронађе омиљени ТВ канал. Гледам вести да сазнам шта се дешава у земљи и свету. Седи на кауч да ти буде удобно. Молим те, помери се да и ја могу да седнем. Утишај мало тон да чујем шта тата пита. Дођи да гледаш ТВ програм с нама.

32

6. Хоћеш да идеш с друговима и другарицама на плажу. Поред сваке фотографије стави знак ако то треба радити на плажи, или знак  ако то није пожељно. За сваку фотографију састави по једну реченицу у којој ћеш објаснити с којим циљем се нешто ради. Угледај се на урађене примере.



Треба носити шешир или качкет како бисмо се заштитили од сунца.

Нећемо носити чоколаду на плажу да се не би отопила на сунцу. 

33

А, Б

Учимо ново

6. То је земља у којој живим Поновићеш слагање именских речи у роду, броју и падежу.

Учићеш како се две реченице повезују речју КОЈИ у једну реченицу. Вежбаћеш употребу ових реченица у свакодневној комуникацији.

A, Б

Понављамо

1. Одговори на питања усмено. Које наставне предмете имаш ове године? Који је твој омиљени предмет? Који предмет ти је тежак? Које секције постоје у твојој школи? Која такмичења се организују у твојој школи? Који наставници припремају ученике за такмичења?

2. Постави питање чији одговор ће бити истакнута реч. Велика Морава је дугачка река.

река је Велика Морава? реке су Западна и Јужна

Западна и Јужна Морава су српске реке. Морава? Највиши планински врх у Србији је Ђеравица. планински врх је највиши у Србији? Највеће језеро у Србији је Ђердапско језеро. језеро је највеће језеро у Србији? Палићко и Бело језеро су највећа природна језера Србије. језера су највећа природна језера Србије? У питањима си користио/користила упитне речи

34

,

,

.

A, Б

Учимо ново

Речима који, која, које можеш започети питање, али оне могу и да повезују две реченице у једну. Србија је европска земља. Она се налази на раскрсници путева између средње и југоисточне Европе. Србија је европска земља која се налази на раскрсници путева између средње и југоисточне Европе. Динарске планине су високе. Оне се налазе у централном делу Србије. Динарске планине су високе планине које се налазе у централном делу Србије. У Србији има преко тридесет планинских врхова. Они су виши од 2.000 метара. У Србији има преко тридесет планинских врхова који су виши од 2.000 метара. Ђердапско језеро је вештачко језеро. Оно је настало преграђивањем Дунава. Ђердапско језеро је вештачко језеро које је настало преграђивањем Дунава. Као што можеш видети из примера, облик речи који зависи од рода и броја именице на коју се односи.

• Највеће језеро у Србији је Ђердапско језеро. Оно је настало преграђивањем Дунава. средњи род, једнина

средњи род, једнина

средњи род, једнина

• Највеће језеро у Србији је Ђердапско језеро КОЈЕ је настало преграђивањем Дунава. средњи род, једнина

средњи род, једнина

средњи род, једнина

35

• Палићко и Бело језеро су природна језера. Она су највећа природна језера Србије. средњи род, множина

средњи род множина

средњи род, множина

• Палићко и Бело језеро су највећа природна језера КОЈА се налазе у Србији. средњи род, множина

• Именица језеро је

рода у једнини и све речи које уз њу стоје су у роду у

.

• Именица језера је стоје су у

A, Б

средњи род множина

рода у роду у

и све речи које уз њу .

Вежбамо

1. Заокружи слово испред примера којим ћеш правилно допунити започету реченицу. Допуњене реченице прочитај наглас. Србија је земља… а) …који се већим делом налази на Балканском полуострву. б) …која се већим делом налази на Балканском полуострву. Стара планина је висока планина… а) …која се налази на југоистоку земље. б) …које се налазе на југоистоку земље. Најдужа река… а) …који пролази кроз Србију је Дунав. б) …која пролази кроз Србију је Дунав.

36

На југу Србије су реке… а) …које припадају Егејском сливу. б) …која припадају Егејском сливу. Перућац је вештачко језеро... а) ...која се налази на реци Дрини. б) ...које се налази на реци Дрини. У Србији постоје и ледничка језера… а) …која се налазе на високим планинама. б) …које се налазе на високим планинама.

2. Допуни реченице одговарајућим обликом речи који. Највећи део територије Србије заузимају планине, чине планинску регију Србије. заузима Војводину и уски део Панонска низија је важна област Србије Србије јужно од Саве и Дунава. Дунав је велика европска река протиче северним делом Србије. Већи део вода Србије припада сливу Дунава протиче кроз северну Србију. У Србији је изграђен и читав низ вештачких канала служе за одбрану од поплава. има површину већу од 10 km². Власинско језеро је вештачко језеро Највиши водопад Србије је Копрен, се налази на Старој планини. Највеће речно острво Србије је Острово, се налази у Дунаву код Костолца.

3. Допуни реченице одговарајућим речима. карта

лекција

топла мора географија физика и географија контролни задатак наставница

је наставни предмет који учимо од петог разреда. су предмети које ја највише волим. Часове нам држи која добро објашњава. из географије која говори о клими Србије није тешка. На 53. страни је која приказује рељеф Србије. који смо радили на прошлом часу био је лак. На климу Србије утичу која окружују Балканско полуострво.

4. Доврши започете реченице тако што ћеш истакнуту именицу одредити реченицом која почиње речју који у одговарајућем роду и броју. Угледај се на урађени пример. Ускоро почиње час који треба да надокнадимо. Географија је школски предмет Долази нова наставница Домаћин такмичења је школа На такмичењима учествују ученици На такмичењу су били задаци Похваљена је ученица

. . . . . .

37

Б

Понављамо

Допуни реченице одговарајућим облицима речи нова географска карта. Купили су

. је на зиду поред табле.

Ученици су били одушевљени Наставник изводи ученике пред На Поред

Б

. . тражили су највиши врх Србије. налази се платно за пројектовање.

Учимо ново

Прочитај реченице којима је одређена група речи нова географска карта. Ове реченице започињу заменицом који. Она се налази у различитим облицима. Прочитај реченице наглас. која је на зиду поред табле. коју ћемо чувати. Имамо нову географску карту

на којој вежбамо географију. пред коју излазимо кад учимо и одговарамо. без које се не може учити рељеф Србије.

Облици заменице који зависе од и на коју се односе.

именице

Облик заменице који зависи и од функције коју она има у реченици која се односи на именицу у првој реченици.

• Имамо нову географску карту КОЈА се налази поред табле. женски род, једнина

женски род, једнина

• Имамо нову географску карту. женски род, једнина

Шта имамо? Карту.

38

Она се налази поред табле. женски род, једнина

Шта се налази поред табле? Карта.

Имамо нову географску карту пред коју излазимо кад учимо и одговарамо. женски род, једнина

женски род, једнина

Имамо нову географску карту.

Пред њу излазимо кад учимо и одговарамо.

женски род, једнина

женски род, једнина

Шта имамо? Карту.

Б

Где (пред шта) излазимо? Пред карту.

Вежбамо

1. Прецртај неодговарајуће речи и прочитај наглас реченице. Одговарао сам лекцију коју/које сам добро научио. Гледали смо филм који/која је посвећен климатским променама. Дуго сам размишљала о климатским променама које/који се дешавају на Земљи. Читали смо чланак о климатским променама о ком / о којима се данас много говори. Учили смо и лекцију из које / са које смо сазнали узроке климатских промена. Оне су последица сагоревања угља при којим / при којем се ослобађа угљен-диоксид. Ово има већи утицај на планету од било које / од било којих друге људске активности.

2. Допуни реченице правилним обликом заменице који или речима у, на, о, за и одговарајућим обликом ове заменице. Кретање ледника се прати путем сателита су у орбити око Земље. У прошлости Земље смењивала су се раздобља је долазило до великог захлађења и наглог отопљења. Тада су настајали различити облици рељефа је утицало кретање ледника. Научници су проучавали фосилне остатке су проналазили у планинама. Научници изучавају ледена доба се још не зна довољно. Познати српски научник Милутин Миланковић развио је теорију је допринео разумевању ледених доба.

39

3. Доврши започете реченице по угледу на урађени пример. Ана воли природне науке. Коју књигу да јој купим? Купи јој књигу у којој се говори о Сунчевом систему.

40

Коју свеску тражиш? Тражим свеску у

.

Не знам где ми је шестар. Мораш га наћи. То је прибор без

.

Шта да ти купим у књижари? Купи ми водене боје

.

Покажи јој фотографије. Које фотографије? Оне на

.

Коју музику да пустим? Пусти ону уз

.

Коју награду је освојила? Освојила је ону до

.

Б

Учимо ново

7. Иако је била гужва, стигли смо на време Учићеш реченице којима се исказује да се радња остварује иако постоје одређене препреке.

Вежбаћеш како да користиш ове реченице у свакодневној комуникацији.

Учимо ново • Прочитај наведене примере и обрати пажњу на истакнуте реченице. Отишли су у шетњу ИАКО је падала киша. Није јој било хладно ИАКО је имала плитке ципеле. Стигли су на време ИАКО је била гужва.

• Шта се исказује истакнутом реченицом?

• Којом речју започиње та реченица? Реченица којом се исказује сметња или препрека да се (из)врши одређена радња започињe везником иако.

Вежбамо 1. Повежи реченице које према значењу одговарају једна другој. Покисла је Смрзла се Није му било хладно Није се прехладила Уморила се Ушли су у аутобус Отишао је у биоскоп

иако је била огромна гужва. иако му се није ишло. иако је имала кишобран. иако није пуно радила. иако је ветар јако дувао. иако је имала топлу јакну. иако је дуго била напољу.

41

2. Допуни реченице. Реченица којом се исказује препрека треба да садржи глагол дат у загради. Угледај се на урађени пример. Рано је устао иако се није наспавао. (наспавати се). Стигла је на час . (кренути) Није се наљутила на њега . (каснити) Мало је закаснио . (журити) Добро сам урадила тест . (учити) Нису дошли . (позвати) 3. Од датих речи састави реченице. Угледај се на урађени пример. мај а још увек је хладно Још увек је хладно иако је мај. је пала није се повредила

.

нове наочаре не видим добро . отишао је у школу био болестан био досадан гледао филм до краја јако уморни ишли смо у шетњу пливали смо море било хладно није дошла обећала

. . . . .

4. Допуни реченице тако што ћеш исказати препреку за вршење радње. Угледај се на урађени пример. Отишли су на излет иако је било облачно. Прочитала је лектиру иако . Добила је добру оцену иако . . Ишао је на посао пешке иако Пливали смо иако . Добро говори српски иако . Позвала сам их на рођендан иако .

42

5. a) Одговори на питања по угледу на урађене примере.

• Да ли идеш у позориште?

Не идем иако волим позориште. Идем иако нисам љубитељ позоришта.

• Да ли пијеш сок од јабуке?

• Да ли једеш слаткише?

. . .

• Да ли носиш вунене џемпере?

• Да ли читаш стрипове?

• Да ли понекад касниш?

• Да ли гледаш фудбалске утакмице?

• Да ли редовно радиш домаће задатке?

• Да ли једеш воће и поврће?

. . . . . . . . . . . . .

б) Обрати пажњу на писање запете. У којем од наведених примера је она употребљена? Није дошла на рођендан иако је позвана. Иако је позвана, није дошла на рођендан. Погледај и раније наведене примере. Самостално закључи када пишемо запету.

43

6. Допуни кратке дијалоге реченицом којом се исказује препрека. Употреби глагол дат у загради. АНА: Мајо, како си? МАЈА: Боље ми је

. (кашљати)

МИЛАН: Душане, да ли хоћеш са мном на утакмицу? ДУШАН: Не могу данас иако

. (волети) Морам да учим.

АЦА: Мајо, хајде да пливамо. МАЈА: Иако

, бојим се дубоке воде. (умети, пливати)

АНА: Милоше, браво! Дивно си рецитовао ову песму. МИЛОШ: Хвала. Успео сам да је научим иако тешко

стихове. (памтити)

ЈОВАН: Ацо, како сте прошли на такмичењу? АЦА: Било је добро иако нисмо много

. (вежбати)

АНА: Јоване, зашто касниш? ЈОВАН: Ана, извини. Закаснио сам иако

44

на време. (кренути)

Научили смо 2 1. На основу датих речи састави реченице у којима ћеш исказати шта они намеравају да (у)раде. Задатак уради у својој свесци. Он Они Ми Ања Петар Ја Ви

узети чашу отворити кишобран ићи на пијацу укључити телевизор узети телефон отворити књигу купити карту

пити воде не покиснути купити воће и поврће погледати временску прогнозу послати другу поруку прочитати нову лекцију гледати представу

2. а) Састави реченице по угледу на један од урађених примера.

• песма Плава звезда То је песма која говори о потрази за срећом. То је песма у којој се описује трагање за срећом. Плава звезда је песма којом нас аутор позива у потрагу за плавом зведом.

• прича Селидба • додолске песме • часопис Политикин забавник • басна Лав и лисица • народно предање Свети Сава открива прозоре • песма Подне • народна прича Тамни вилајет • народна песма Марко Краљевић и вила

45

Б

б) Допуни реченице о књизи Мали Принц. Каква књига је Мали Принц? То је књига у којој се говори о усамљеном дечаку из свемира. Он је напустио планету на На својој малој планети је имао ружу о Разочарали су га људи Припитомио је лисицу Схватио је да су љубав и пријатељство вредности без

. . . . .

3. Допуни реченице одговарајућим везником: да/како; јер / зато што / због тога што / пошто; иако.

• Вратила је књигу у библиотеку Вратила је књигу у библиотеку Није вратила књигу

• Отишао је лекару Није отишао у школу Отишао је у школу

•

ју је прочитала. је није прочитала. је хтела да је прочита до краја. би добио одговарајући лек. је имао високу температуру. је био болестан.

су добро играли, изгубили су утакмицу. Победили су су играли одлично. Напорно су тренирали би били у доброј форми.

• Гледала је филм до краја

види како ће се завршити. је била јако поспана, није гледала филм до краја. Гледала је филм до краја јој се веома допао.

46

А, Б

Учимо ново

8. Школски задатак

Поновићеш: род и број придева; слагање облика придева с именицом уз коју стоји; називе становника и придеве изведене од њих. Учићеш како се граде придеви додавањем наставка -ски. Вежбаћеш употребу речи изведених наставком -ски уз одговарајуће именице.

A, Б

Понављамо

Наставком -ска или -чка/-шка изведи назив државе, а затим га стрелицом повежи са одговарајућом територијом на илустрацији. Дан Норве Ирска Францу Нема Швајцар Хрват Грчка

Швед Фин Пољ Слова Мађар Чешка Бугар Тур

Наставак -ска користи се за творбу назива многих земаља, на пример: Пољска, Мађарска, Шведска, Финска, Швајцарска, али често у тим називима налазимо и наставке -чка и -шка, који су различити облици наставка -ска настали услед гласовних промена, као у примерима Норвешка и Грчка.

47

Б

На шематском приказу показано је како су настали облици речи изведени од назива становника наставком -ски. СрБин

+

-Ски

срБСки

срПСки

БС

ПС

РуС

+

-Ски

руССки

руСки

СС

С

-Ски

ФранцуЗСки

ФранцуСки

ЗС

С

-Ски

СловаКСки

словаЧки

КС

Ч

ФранцуЗ

+ +

СловаК

Пажљиво посматрај наведене податке и усмено одговори на питања. а) У којим се све примерима јавља наставак -ски? б) Када се јавља облик -шки, а када -чки? Прочитај примере и правила која се на њих односе.

A, Б

Учимо ново

Наставком -ски могу се изводити и друге речи. Када се на основу именице школа дода наставак -ски, добијамо реч школски, са значењем: који се односи на школу, који припада школи, који је у вези са школом и наставом у њој. школска зграда школски задатак школски систем школски програм

школa

+

-ски

школски

У српском језику особина предмета или појма означеног именицом може се исказати и речима које настају додавањем наставка -ски на основу именице. Тако настале речи могу имати облике сва три рода (мушког, женског, средњег) и оба броја (једнину и множину). ШКОЛА мушки род женски род средњи род

једина школСКИ час школСКА торба школСКО двориште

Допуни реченицу. Наставак придева зависи од

48

множина школСКИ часови школСКЕ торбе школСКА дворишта уз коју стоји.

A, Б

Вежбамо

1. На линијама напиши одговарајући наставак. Једнина

Множина

Мушки род

биоскоп

Женски род

биоскопска карта

Средњи род

биоскоп

програм платно

биоскоп

програми

биоскоп

карте

биоскопска платна

2. Од именице град наставком -ски изведи нову реч и напиши је на линији. Једнина

Множина

Мушки род

парк

паркови

Женски род

гужва

гужве

Средњи род

шеталиште

шеталишта

3. Посматрај наведени пример и објасни који се глас променио у речима изведеним од именица ученик, ловац и село. учениК → учениЧки

ловаЦ → ловаЧки

сеЛо → сеОски

4. Заокружи реч која се слаже с именицом. г) ђачких/ђачки радови а) ђачки/ђачког рад б) ђачке/ђачка торба д) ђачке/ђачки клупе в) ђачко/ђачка игралиште ђ) ђачке/ђачка игралишта

49

5. Подвуци правилан облик речи у реченици датој уз фотографију. Реченице прочитај наглас. Ушли су у биоскопску/биоскопске салу. Унеси њен нови телефонов/телефонски број. Ушао је у градски/грацки аутобус. Није било никог на аутобуској/аутобусној станици. Трактор је у селском/сеоском дворишту. Шетали су се по узаној шумској/шумичкој стази. У даљини се виде планиншки/планински врхови. Направиће букет ливацког/ливадског цвећа.

6. Допуни реченице речима школски, ученички, драмски, физички, српски, музички у одговарајућем облику. приредбу су припремили наставници и ученици. У ходнику су били изложени радови. Приредба се одржавала у сали за васпитање. На приредби је певао хор. Вежбали су на часовима културе. Наступали су и чланови секције. Извели су комад на језику.

50

7. а) Од именица приказаних на фотографијама изведи придев наставком -ски.

б) Сваку реченицу допуни одговарајућим придевом из задатка под а). Андреј у школу иде бициклом јер до школе води добра Тако избегава велике гужве у Мира живи у малом Прија јој тиха Ученици су отворили своје Наставница је прегледала

стаза.

саобраћају. селу. атмосфера. свеске. домаће задатке.

8. а) Напиши назив становника одређене државе на који се односи наведена реч. Обрати пажњу на правопис. Називи становника се пишу великим словом, а речи које су од њих изведене наставком -ски пишу се малим почетним словом. српски руски француски чешки грчки

пољски словачки немачки шведски норвешки

51

б) Допуни табелу траженим информацијама. Податак о језицима које ученици уче представљен је заставом те државе. Усмено представи једног ученика и једну ученицу по свом избору. Име: Џон Узраст: 13 Држава: Енглеска Националност: Матерњи језик: Језици које учи: језик и

Име: Ђина Узраст: 15 Држава: Италија Националност: Матерњи језик: Језици које учи: језик и

Име: Хуан Узраст: 14 Држава: Шпанија Националност: Матерњи језик: Језици које учи: језик и

језик

Име: Наталија Узраст: 14 Држава: Русија Националност: Матерњи језик: Језици које учи: језик и

језик

језик

Име: Алфред Узраст: 15 Држава: Немачка Националност: Матерњи језик: Језици које учи: језик и

језик

језик

Име: Софија Узраст: 14 Држава: Грчка Националност: Матерњи језик: Језици које учи: језик и

језик

в) Представи себе као што су представљени дечаци и девојчице у овом задатку под б). Задатак напиши у својој свесци.

52

А, Б

Учимо ново

9. Птичје перо

Поновићеш: род и број придева; слагање облика придева с именицом уз коју стоји. Учићеш како се граде придеви додавањем наставка -(и)ји. Вежбаћеш употребу речи изведених наставком -(и)ји уз одговарајуће именице.

A, Б

Понављамо

1. а) Подвуци речи којима казујемо какво је нешто, од чега је нешто и чије је нешто у следећим реченицама. Прошли су топли летњи дани. Сви смо се окупили у школском дворишту. Имамо нове дрвене клупе у школском дворишту. б) На линијама напиши: – речи којима се означава какви су дани прошли: ; ;

– реч која се односи на двориште: – реч која се односи на клупе: в) Допуни реченице. Именица клупа је Како гласи множина именице клупа?

.

рода у

. .

г) С астави реченице. Уз именицу клупа у облику множине напиши речи којима ћеш истаћи њене особине.

53

2. Повежи одговарајући облик речи јесењи с одговарајућом именицом у десној колони, па на линији напиши реченицу у којој ћеш употребити добијени спој. јесењи воће јесење дан јесењи киша јесења облаци јесење одећа јесења ципеле 3. У наведеним реченицама прецртај неодговарајуће речи. Мама је купила свеж/свеже црног/црни хлеб, кисело/кисела млеко, пилећег/пилеће месо. У продавници није било свежег/свежих поврћа, па је отишла на пијацу. На пијаци је купила и крављег сира / крављи сир, домаћих/домаћа јаја и љуте/љуту паприке. За ручак ће кувати пилећу/пилећи супу. Направиће и укусну/укусне питу са сиром.

A, Б

Учимо ново и вежбамо

Када се на основу именице миш дода наставак -(и)ји, добијамо реч миш(и)ји, са значењем: који се односи на миша, који припада мишу, који је у вези с мишем. миш(и)ји реп

миш-

миш(и)ја рупа +

-(и)ји

миш(и)ји бркови

миш(и)ји глава

уво

њушка

бркови

шапица реп

54

1. У датим реченицама прецртај неодговарајућу реч. Сакрила се у мишју/мишје рупу. Угледала је дугачак мишји/мишчији реп. Мишја/Мишји бркови су дугачки и танки. На мишјим/мишовим шапицама нема длака. Мишји/мишев зуби су веома оштри. Особина се може исказати и речима које се граде од именица додавањем наставка -(и)ји: мач(и)ји, пас(и)ји, птич(и)ји. Најчешће је у основи име животиње, ретко неке друге именице (дечји/дечији), а значење нове речи се односни на целу врсту. И ове речи имају облике мушког, женског и средњег рода, као и облике једнине и множине.

• Облици придева на -ји и -ији углавном се сматрају подједнако правилним, с тим што се краћем облику даје предност. Међутим, после основа са завршетком на два сугласника препоручен је дужи облик придева (на -ији) јер се лакше изговора (овчији, гушчији, врапчији).

У појединим придевима извршене су одређене гласовне промене. вуК

+

-ји

вуКји

вуЧји

К

Ч

БоГ

+

-ји

боГји

боЖји

Г

Ж

птиЦа

+

-ји

птиЦји

птиЧји

Ц

Ч

2. На линијама напиши одговарајући облик придева птич(и)ји. Пази на род и број. перо крило

глава

тело

кљун ноге

55

3. На линији напиши придев изведен од назива животиње датог у загради. На пијаци је купила (коза) сир и (овца) кисело млеко. (патка) јаја су крупнија од (кокошка) а (гуска) су најкрупнија.

јаја,

• Прочитај облике придева изведених од именица медвед, жаба и крава. Које гласове смо добили када смо им додали наставак -ји?

медвеД

+

-ји

медвеДЈи

жаБа

+

-ји

жаБЈи

жаБЉи

краВа

+

-ји

краВЈи

краВЉи

медвеЂи

Свакој именици додај један од ова три придева. батак млеко

Ђ

ДЈ БЈ БЛЈ ВЈ

ВЛЈ

БЉ ВЉ

шапа

4. а) Прочитај јеловник и из њега изабери предјело, супу или чорбу, главно јело и салату. ЈЕЛОВНИК Предјело Говеђа пршута Печена паприка Козји сир Гибаница

Супе и чорбе Пилећа супа Јунећа чорба Рибља чорба Телећа рагу чорба

Главно јело Говеђи гулаш Пилећи батаци на жару Телећи медаљони Телећа шницла Ћуреће бело месо

б) Допуни дијалог. КОНОБАР: Добар дан! Изволите. ГОСТ: Желео/Желела бих да ручам. Имате ли КОНОБАР: Да. Да ли бисте можда желели неку супу или чорбу? ГОСТ: .

56

Салате Парадајз Купус Мешана салата Шопска салата

.

КОНОБАР: Коју салату желите? ГОСТ: КОНОБАР: Све ће бити брзо спремно. ГОСТ: Хвала!

.

5. а) Напиши називе јела која се праве од меса животиње чији назив је дат у загради. Пази на облик речи. (говедо) супа (свиња) печење (крава) сир

(зец) паприкаш (кокошка) супа (риба) чорба

б) Допуни реченицу одговарајућим обликом придева који ћеш извести од именице дате у загради. Моја тетка каже да је сир веома здрав за јело. (коза) Мој теча одлично кува чорбу, али риба мора бити свежа. (риба) Он увек нагласи да пазимо на кости. (риба) Моја мама не воли да једе ту чорбу, она више воли супу. (кокошка) Мој тата радо једе пилетину, али највише воли печење. (свиња) Ја највише волим бело месо. (патка) Никад нисам пробала паприкаш. (зец) У српском језику бројни су придеви изведени наставком -ји, -њи или -ни којима се одређује време. Они могу бити изведени од именица. Такви су придеви летњи, годишњи, пролећни.

6. а) Допуни реченице на основу фотографије и речи дате у загради.

(јесен)

дани су краћи од

.

(пролеће)

б) Речи јесењи и пролећни изведене су од именица

и

.

Приликом извођења речи јесењи извршила се гласовна промена. јесеН

+

-ји

јесеНЈи

јесеЊи

НЈ

Њ

57

7. Одговори на питања. Када почиње пролећни распуст? . Који је најдужи летњи дан? . Какво је јесење лишће? . Кад твоји родитељи иду на годишњи одмор? . Кад почиње јутарњи ТВ програм? . Како ћеш провести недељно поподне? . Кад једеш вечерњи оброк? .

Б

Придеви данашњи, сутрашњи, јучерашњи, садашњи, овогодишњи, недељни и слични изведени су од речи: данас, сутра, јуче, сада, ове године, недеља. Овим придевима такође се означавају временски односи. данаС

Б

58

+

-њи

данаСњи

данаШњи

С

Ш

8. Допуни реченице одговарајућим обликом придева који ћеш извести од речи у загради. Шта се важно догодило на (данас) дан? Какви су ти (сутра) планови? Размишљао је дуго о (јуче) догађајима. Да ли сте вежбали реченице у (сада) времену? Сви се радују (Нова година) празницима. (прошла година) тестови за матуру су били тешки. Надам се да ће (ова година) бити лакши.

Придевима као што су: доњи, горњи, предњи, задњи, средњи означавају се просторни односи.

Б

На основу фотографије допуни реченице придевима доњи, средњи, горњи у 9. одговарајућем облику.

Један јастук и кутија су на Мушке кошуље су у У Други јастук и кутија су на На У

десној полици. левом делу ормара. левом делу су панталоне. десној полици. десној полици су ташне. десном делу ормара су женске кошуље и блузе.

59

Б

Учимо ново

10. Одећа за младе Поновићеш како се придеви и заменице слажу с речима које одговарају на питања КОМЕ/ЧЕМУ. Учићеш како се особине могу исказати групом речи. Вежбаћеш употребу групе речи којима се исказује особина уз одговарајуће именице.

Понављамо • Придев се са именицом уз коју стоји слаже у роду, броју и падежу. Он је ближе одређује и исказује неку њену особину – квалитет или припадање. Какав? Какво?

сунчан дан, занимљив филм шарена лопта, лепа кућа, вредна девојка весело дете, немирно маче, велико дрво

Чији? Чија? Чије?

мој друг, твоји родитељи, наш пријатељ њена сестра, твоја књига његово дете, твоје двориште

Од чега?

дрвени сто, метална ограда, ланено одело

Каква?

1. У датим реченицама подвуци речи које одговарају на питање какав, чији, од чега. Моје добре другарице играју кошарку. Неки моји другови иду на излет. Маја ми је препоручила занимљиву књигу. Молим те да ми позајмиш своју свеску. Једној девојци је испала вунена рукавица. Сели су на дрвену клупу у парку.

60

2. Попуни табелу речима које одговарају на питања дата у табели. Угледај се на урађени пример. Чијој? својој

Коме? другарици

Какву?

Ивана

је

поклонила

Ја

сам

дала

Ми

смо

донели

Он

ће

купити

Ви

ћете

однети

Ана

је

написала

Они

су

поклонили

занимљиву

Шта? књигу.

• Подсети се како се реч која описује именицу слаже с њом. На линији напиши одговарајуће наставке.

Милица је обукла вунени џемпер и обула дубоке ципеле. Топло јој је у вуненом џемперу и дубоким ципелама. Требало је да обуче тањ кошуљ или памучн дукс и да обује плитк патик .

3. Допуни кратке дијалоге. МИЛАН: Мама, где ми је МАМА:

(памучан) тренерка и (бео) мајица? (памучан) тренерку и (бео) мајицу си јуче носио. Мислим да су у корпи за веш.

АЊА:

Хоћеш ли са мном у куповину? Треба ми приредбу. ЛАРА: Може. На приредби ћеш лепо изгледати у НАЂА: Пожури, не морамо се задржавати пред МАЈА: Извини, али никако не могу да нађем

(свечан) кошуља за (свечан) кошуљи. (сваки) излогом. (удобан) патике.

МАМА:

Сад ћемо ићи према (спортски) продавници. Да ли ти нешто треба? ПЕТАР: Треба ми (нов) тренерка за физичко јер ми је (стар) већ мала.

61

Учимо ново и вежбамо Мама је испеглала татину плаву кошуљу. Кошуља има дуге рукаве.

• кошуља мог тате • кошуља плаве боје • кошуља дугих рукава

1. Допуни дијалоге одговарајућим обликом речи дате у загради. ТАТА: Чија је она плава јакна? МАРКО: То је јакна (мој) друга. Да ли смета овде? ТАТА: Да, окачи је на вешалицу поред моје јакне (сив) боје. Ту има места. АНА: Додај ми, молим те, ту мајицу. МАЈА: Коју мајицу? АНА: Ону

(жут) боје. МАЈА: Имаш две жуте мајице. Једна је (дугачак) рукава. АНА: Дај ми ону (кратак) рукава.

(кратак), а друга

2. У својој свесци напиши неколико реченица о псу који има наведене особине: кратког репа, дугих ушију, танких ногу, тамних очију, шпицасте њушке, јаког тела, густе длаке. У српском језику се особина или квалитет онога што значи именица може исказати и на другачији начин. То су речи које су у односу на именицу у неком другом облику – падежу, често и с неким предлогом (мајица с дугим рукавима, мајица од памука).

3. На линијама напиши одговарајућу реч којом се означава особина дате именице.

62

кожна ташна

ташна од

пругаста мајица шарена сукња балетске патике

мајица на сукња са патике за

гумене чизме кишни мантил туфнаста марама

чизме од мантил за марама на

4. Подвуци речи којима се исказује каква је мајица приказана на фотографији. мајица за дечаке мајица с кратким рукавима

мајица с белом крагном

мајица на пруге

мајица на раскопчавање мајица од памука

5. Повежи опис џемпера с његовом илустрацијом. џемпер са сивом крагном џемпер на копчање џемпер са округлим изрезом џемпер беле боје џемпер са сивим дугмадима џемпер на пругице џемпер с плетеницама џемпер с ромбовима џемпер са рол крагном 6. Детаљно опиши одевне предмете приказане на фотографијама. Задатак уради усмено.

63

7. Допуни реченице једним од понуђених израза. од плиша

с јабукама од кајсија

Највише волим да пијем сок Моја мама кува одличан пекмез Код баке најчешће једем колач Сестри сам поклонила меду Мој омиљени роман је Књига Ана уме да направи дивне предмете

од вишања од папира

о џунгли . . . . . .

8. Допуни реченице речима које ближе описују именицу истакнуту у реченици. Маја воли накит Ташне Лети волим да носим хаљине Када пада киша, најбоља је обућа Моја сестра Маја има играчку На полици су књиге Радо гледам филмове

64

. су скупе, али дуже трају. . . . . .

Б

Учимо ново

11. Сутра идемо на концерт Поновићеш глаголе према трајању радње, као и глаголске облике презент, перфекат и футур. Учићеш како се презентом исказују прошла и будућа радња. Вежбаћеш употребу презента са значењем прошле и будуће радње у свакодневној комуникацији.

Понављамо и вежбамо • Напиши знак  уз реченицу на одговарајућем месту у табели, у зависности од времена у којем се реализује њена радња: садашње, прошло или будуће. Садашње време

Напољу је хладно. Дуваће ветар. Падала је киша. На улици није гужва. Једна девојка је прелазила улицу. Ветар јој је однео шешир.

Прошло време

Будуће време



• Напиши реченице у којима се радња остварује у преостала два времена. Ана иде у куповину.

Купиће школски прибор.

65

Друштво јој је правила Сања.

Сања не купује ништа овога пута.

Сања ће само обилазити радње.

Садашње време Једнина: -и (носи, учи), -a (пева, прича) и -e (пере, скаче) Множина: -e (носе, уче), -ју (певају, причају) и -у (перу, скачу)

• Допуни дате глаголе наставцима за лица или потпуним облицима садашњег времена.

• возити, гледати, прати Једнина 1. Ја вози 2. Ти вози 3. Он Она Оно

• сећи

Једнина 1. Ја сечем 2. Ти 3. Он Она Оно

• моћи

Једнина 1. Ја могу 2. Ти 3. Он Она Оно

66

, гледа , гледа

, перем , переш ,

,

Множина 1. Ми сечемо 2. Ви 3. Они Оне Она Множина 1. Ми 2. Ви 3. Они Оне Она

Множина 1. Ми вози , гледа , пере 2. Ви вози , гледа , пере 3. Они Оне воз , гледа , пер Она

1. Допуни реченице глаголом датим у загради у садашњем времену. Дечаци

(играти) фудбал. Један дечак веома брзо (трчати), други снажно (шутирати) лопту, али (промашивати) гол. Лопта (стићи) до Аце и он (дати) гол.

2. Прецртај неправилан облик глагола.

Мала деца не смеју / не сму сама да прелазе улицу. Они учу/уче српски језик. Још не умеју / не уму да читају/читате и пишу/пишете, али понешто разумеју/разуму. Ти умеш да печеш/пецеш палачинке? Да, а моје сестре умеју да пеку/печу и колаче. Пас ме вуче/вуце док се шетамо. Треба да пазиш, велики пси јако вуку/вучу.

3. Изабери глагол и њиме допуни реченице. Глагол употреби у садашњем времену и пази на облик. пити волети требати хтети купити ићи видети куповати АНА: Да ли добро МИЛА:

Ја их добро добро.

АНА: Мила, да ли МИЛА: Не, ја не

и понекад АНА:

глумце? , али они иза мене их не

газиране сокове? газиране сокове, али моја браћа кока-колу.

у књижару. неку занимљиву књигу. МИЛА: Мени не књиге,

да ми школски прибор.

67

• Прочитај дијалог.

— Да ли овде неко седи?

— Не, слободно је.

— Могу ли да седнем поред тебе?

— Изволи, слободно седи поред мене. Глаголом седети означава се радња која траје, а глаголом сести радња која се у тренутку завршила. У српском језику глаголима може да се искаже радња која траје неко време или се више пута понавља (радити, седети, писати, учити, долазити). Глаголима урадити, сести, написати, научити, доћи исказује се да је радња завршена.

4. а) Допуни реченице одговарајућим обликом глагола у садашњем времену. Немој сада да

сок. Боље да

чашу сока кад ручамо. (попити/пити) Сачекај ме, молим те, брзо. Кад гледаћемо филм. (враћати се /вратити се) поред поште. Кад скренућемо лево према Аниној кући. (пролазити/проћи) Не знам куда овај пут. Можеш ли ме до твоје школе? (водити/одвести) Немој да ту тешку торбу. Ја ћу је до твоје куће. (однети/носити) Већ дуго на сунцу, боље је да

, пошту,

у

хладовину. (лежати/лећи) б) На линијама напиши одговарајући облик глагола. Угледај се на урађене примере. пити враћати се пролазити одводити доносити

пијем

вратити се прођем одводим лежим

68

попити

одвести однесем легнем

Учимо ново • На линијама изнад реченица напиши одговарајуће време дешавања радње. Јуче идем у школу и размишљам о тесту. Идем у школу и размишљам о тесту. И сутра идем у школу и радим тест. Када су се десиле радње исказане у првој реченици? Која нас реч на то упућује? Одреди време дешавања радње у другој реченици. На основу чега то закључујеш? Када се дешава радња у трећој реченици? Која реч на то указује? Глаголским обликом којим се исказује радња која се дешава у тренутку када о њој говоримо (садашњост) може се исказати и радња која се већ догодила (прошлост) или ће се тек десити (будућност).

Вежбамо 1. Одговори на питања усмено. У одговорима употреби понуђене речи. у петак крајем месеца пре подне почетком јула сутра идуће недеље Кад идете на море? Када се враћате с годишњег одмора? Када идете у школу? Када играте утакмицу? Кад стиже тетка из Ниша? Кад планирате да учите?

2. а) Замисли да си синоћ снимио/снимила ову фотографију. Усмено одговори на питања. Где се налазитe ти и твоје друштво? Шта радите? Шта раде људи око вас? Шта се тамо дешава? Зашто сте тамо? Ко је на сцени? Каква је атмосфера у сали?

69

б) Прочитај следећи текст тако што ћеш сваки облик прошлог времена заменити садашњим. Нашли смо се синоћ испред концертне сале у осам сати. Ја сам стигао први јер су код мене биле карте. Убрзо су за мном дошли Маја, Аца, Ивана и Јован. Бојан је каснио и већ смо сви били нестрпљиви. У последњим тренуцима стигао је и он, с камером. Извинио се свима – казао је да је ишао код ујака по камеру. Ушли смо, у сали је већ била гужва, тражили смо згодно место одакле се добро видела сцена. Појавили су се музичари и концерт је почео...

3. Замисли да са својим друговима и другарицама планираш излет следећег викенда. Састави питања од датих речи. Глаголе употреби у садашњем времену. Како / ићи / тамо Колико / остајати / на излету Шта / све / носити Шта / планирати Где / камповати Кад / вратити се 4. Доврши дијалоге тако што ћеш одговорити на питање или га поставити.

• У априлу идемо на село. Кад се враћате? .

• Сутра играмо утакмицу.

Да ли долазиш да нас гледаш? .

• Ускоро ми долази другарица. ? Планирамо да идемо у биоскоп.

• Сутра одговарам биологију. Какву оцену очекујеш?

.

• Вечерас

Ко свира?

. .

70

5. Играјте се и испричајте причу која се десила јуче користећи глаголе у садашњем времену. Глаголи су исписани на картицама. Сваки учесник извлачи једну картицу. Први учесник започиње причу на основу глагола који је извукао. На пример: Пођем ја јуче код Ане... Сваки следећи учесник наставља причу на основу глагола који је извукао: Пођем ја јуче код Ане, изађем из дворишта... поћи отићи

изаћи стићи

наићи погледати

требати питати

вратити се

дати

одговорити

узети

6. Састави реченице чија се радња десила у прошлости, а исказана је обликом садашњег времена. Угледај се на урађени пример. Јуче ујутру журим да стигнем на час и закасним на аутобус. Синоћ Прошле недеље Малопре Пре два сата Недавно Јутрос Јуче 7. Састави план активности за следећу недељу. Активности искажи глаголима у садашњем времену. Понедељак Уторак Среда Четвртак Петак Субота Недеља

71

Научили смо 3 1. Допуни реченице у дијалогу придевима које ћеш извести од речи датих у загради. МАМА: Какав је твој (сутра) распоред часова? Требало би да идемо у куповину. МИЛА: Сутра имам пуно часова. Можда је боље да сачекамо (април) снижење. МАМА: У праву си. То ће бити следећег викенда. Онда могу да ти купим више ствари. Шта ти је најпотребније? МИЛА:

(јесен) јакна ми је већ мала. Треба ми нова (пролеће) и један (памук)

дукс. МАМА: Можда је боље да уместо јакне купимо мантил. МИЛА: У току (Ускрс) распуста школа маратон. Волела бих да учествујем, али немам одговарајућу (спорт) обућу. МАМА: Добро, купићемо је јер је корисно имати такву обућу.

Б

организује

2. Допуни кратке дијалоге именицама датим у загради у одговарајућем облику. Пази, испред именице користи следеће речи: од, из, за, против, на, са, без, у.

– Да ли да поставим сто?

– Може. Донеси дубоке и плитке тањире (јело) и салвете – Добар дан! Да ли имате нешто за прехладу? (слез), капи – Имамо чај (температура) и сируп – Шта да купим у самопослузи?

– Правићемо торту (ванила), шећер (кување)

72

(киша)

(порцелан), прибор (цветови).

(нос) таблете (кашаљ).

(шумско воће). Купи пудинг (прах) и чоколаду

– Кувам чај мед). Хоћеш ли и ти?

– Ја бих радије (нана).

Б

(камилице)

(лимун и

(шећер). Већ сам попила чај

3. Од датих глагола састави реченице у којима ћеш презентом исказати садашњу, прошлу и будућу радњу. Угледај се на урађене примере. полагати ићи помагати слати планирати звати уживати Студенти сада полажу испит. У јуну полажемо малу матуру. Полажем ја прошле недеље тест из енглеског језика и паднем.

73

САДРЖАЈ А, Б Понављамо

1. Шта воле моји другови и другарице? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Објекат, група речи у функцији објекта

А, Б Учимо ново

2. Чекамо да почне час . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 А Зависна изрична реченица с везником да Б Зависна изрична реченица с везницима да, како и што

А, Б Понављамо

3. После тренинга идем код деде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Исказивање просторних и временских односа прилозима и предлошко-падежним конструкцијама

А, Б Учимо ново

4. Кад дођем из школе, ручаћу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 А Зависна временска реченица с везником кад Б Зависна временска реченица с везницима кад, док, чим, пре него што

Научили смо 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 А, Б Учимо ново

5. Пожури да не закасниш на час . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 А Зависна намерна реченица с везником да Б Зависна намерна реченица с везницима да и како

А, Б Учимо ново

6. То је земља у којој живим . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 А Зависна односна реченица са заменицом који у функцији субјекта Б Зависна односна реченица

Б Учимо ново

7. Иако је била гужва, стигли смо на време . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Б Зависна допусна реченица с везником иако

Научили смо 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 А, Б Учимо ново

8. Школски задатак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 А Творба најфреквентнијих придева изведених суфиксом -ски Б Творба придева изведених суфиксом -ски

74

А, Б Учимо ново

9. Птичје перо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 А Творба најфреквентнијих придева изведених суфиксом -(и)ји Б Творба придева изведених суфиксом -(и)ји

Б Учимо ново

10. Одећа за младе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Б Неконгруентни атрибут

Б Учимо ново

11. Сутра идемо на концерт . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Б Презент за означавање прошле и будуће радње

Научили смо 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

75

Наташа Добрић

• Гордана Штасни

Српски као нематерњи језик СРПСКИ ЈЕЗИК за 8. разред oсновне школе Прво издање, 2021. годинa Завод за уџбенике, Београд Обилићев венац 5 www.zavod.co.rs Лектор Ирена Канкараш Дизајн, корице и ликовни уредник Биљана Савић Графички уредник Владимир Патаки Коректор Маријана Васић Стјепановић Компјутерска припрема Лазо Сатмари Обим 4,75 штампарских табака Формат 20,5 × 26,5 cm Тираж 2.000 примерака Рукопис предат у штампу априла 2021. године. Штампање завршено априла 2021. године. Штампа Бирограф, Београд

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад 37.016:811.163.41(075.2) ДОБРИЋ, Наташа, 1967 Српски као нематерњи језик : српски језик за 8. разред oсновне школе / Наташа Добрић, Гордана Штасни. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2021 (Београд : Бирограф). - 76 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 2.000.

ISBN 978-86-17-20471-4 1. Штасни, Гордана, 1966- [аутор] COBISS.SR-ID 35772937