Page 1


Здравко Милинковић

Љиљана Теодоровић

ЛИКОВНА КУЛТУРА за 7. разред основне школе

Завод за уџбенике • Београд


Садржај Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

СЛАГАЊЕ – РАЗЛАГАЊЕ – СЛАГАЊЕ Арабеска. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Пропорција. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

КОМПОЗИЦИЈА И ПРОСТОР Композиција и простор. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Обједињавање покрета, игре и звука. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Фотографија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ Барокна уметност. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Уметност 19. века. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

РЕЧНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

3


СЛАГАЊЕ-РАЗЛАГАЊЕ-СЛАГАЊЕ... СЛАЖЕМ-РАЗЛАЖЕМ-СЛАЖЕМ...

5


Арабеска Појам арабеска има више значења. У музици, то је кратка композиција проткана украсним тоновима. У балету представља једну играчку фигуру. У ликовној уметности, тај појам је везан за исламску културу и уметност. Он означава детаљан цртеж са израженим ритмичким понављањем геометријских облика (сл. 1) стилизованих биљних (сл. 2) и понекад животињских мотивa.

Сл. 2. – Вунени тепих из Персије

Сл. 1. – Вунени тепих из Персије

Сл. 3. – Вунени тепих из Персије

6


С обзиром на то да ислам забрањује фигуралне представе, овакав начин украшавања раширио се по исламском свету. Арабеска је највише коришћена као средство за украшавање у архитектури. Декорисани су зидови џамија и других грађевина и са спољашње, и са унутрашње стране (сл.4).

Сл. 4. – Купола, унутрашњост, Јерусалим, завршена 691. године. Исламски мајстори су развили технику мозаичке декорације, коју су претходно преузели из римско-византијске традиције, обезбедивши тако идеалан медијум за изражавање богатства и моћи.

7


И многи употребни предмети, изведени у разним материјалима, украшавани су арабеском: ћилими (сл. 1), разне посуде од керамике (сл. 7), стакла и метала, одевни предмети, накит, а посебан значај имају у украшавању рукописа. Повезивање поменутих стилизованих облика с калиграфијом (лепим писањем) арапског писма довело је до обједињавања слике и текста, што је повећало смисао арабеске.

Сл. 5. – Исламска декорација, Алхамбра 14. век. Сл. 6. – Детаљ рада у керамичким плочицама у Рустем-пашиној џамији, Истанбул, (око 1550)

Сл. 7. – Керамички тањир,Турска, (1530–1540)

8


Арабеска је била инспиративна и за неке уметнике модерне. Сликари модерне уметности налазили су у једноставности и линеаризму арабеске подстицај за нов начин изражавања у сопственим делима. Они арабеску схватају слободно, без правилног ритмичког понављања и математичке прецизности. Њихово интересовање је пре свега везано за линије, које непрекидно кривудају, преплићући се у чисте површине боја.

Анри Матис био је образован у кла­ сичној сликарској традицији, али је увек експериментисао и тражио нове начине изражавања, поједностављујући прступ боји и линији. У његовом раду видна је блискост теми арабеске. Понекад је то декоративни елемент који нас уводи у амбијент истока. Временом, цветни мотиви постају самосталнији, линија изразита, боје јасне. У последњем периоду свог стваралаштва Матис је често радио у техници колажа, којом је арабеска добила нов смисао. Понављање облика кривих линија и интензивних боја основ су ових композиција. Сл. 8. – Анри Матис, Црвени ентеријер, мртва природа на плавом столу, (1917)

Сл. 9. – Анри Матис, Полинезија

9


Joш један уметник код кога се може уочити додир с арабеском и исламским рукописима јесте швајцарски сликар Паул Кле. Арабеска у његовом делу има значајно место у тежњи за повезивањем слике и речи. У многим његовим делима присутна је калиграфија – линеарна слова повезана с бојеним површинама. Занимљиво је поменути да су се и уметници југенд стила такође ослањали на идеју и облике арабеске (Ајфелова кула, улази у метро у Паризу и неки облици примењене уметности), (сл. 12).

Сл. 10. – Паул Кле

10


Сл. 11. – Алфонс Муха, (1894). Плакат за изложбу

Сл. 12. – Виктор Орта, Кућа Тасел, ентеријер, Брисел (1892). Пример који илуструје могућности гвожђа као декоративног материјала из периода југенд стила.

Сл. 13. – Копча, средина 19. века

11


Практични рад Када погледамо неке примере арабеске, констатујемо да она у великој мери има везе с орнаментом. Уједно, то је и прилика да начинимо нека поређења како бисмо схватили сличности и разлике. Сличности се састоје у понављањима облика. Орнамент се најчешће јавља у виду фриза (сл. 12) и розете ( види орнамент у петом разреду). За орнамент можемо рећи да се понавља ритмички, с извесним паузама између основних облика. Слична је ситуација и с арабеском. Ми треба да научимо да препознајемо и орнамент и арабеску, да их упоређујемо и одређујемо ком времену и цивилизацији припадају. У нашем практичном раду требало би да избегавамо копирање – имитирање. Ако имамо свест о основним облицима арабеске, некад можемо да кажемо да је неко дрво или објекат као арабеска (сл. 19). То значи да арабеска може да буде повод за уочавање неких детаља или целина у природи, што ће нам послужити за личну креацију. На сликама 14, 15, 16 и 17 можемо уочити схематски приказ ритмичких односа неких облика. За такав рад је потребно доста стрпљења и концентрације. То некад може да буде добро као вежбање дисциплине и прецизности, али некад нам то није потребно, па ћемо урадити неке слободније бојене односе и форме.

Сл. 14. – Слагање и разлагање – фриз сложен од орахових језгара по принципу орнамента

Сл. 15. – Грана дрвета, као утисак арабеске

12


Сл. 16–19. – Ученички радови

Када се определимо за цртачке технике, потребни су нам оловка с меким графитним улошком или штапићи природног угљена и папир. Поред тог материјала, одабраћемо неки модел из природе. Посматрањем тог објекта уочавамо карактеристичне облике који би могли имати везе с основним захтевом – цртањем арабеске. За овај пример можемо узети биљку којој смо приликом вађења из земље сачували жилице, добро их опрали и поставили на подлогу ради уочавања облика. Стабло и лишће окренути су нагоре, а жилице, надоле (сл. 24 и 25). Ако бисмо нацртали више таквих цртежа у низу, то би се приближило логици орнамента или арабеске. Таква организација композиције није нужна. У опуштеној игри приликом цртања оловком или техником лавираног туша или с тушем и четкицом такође можемо остварити оригиналне и занимљиве цртеже. При таквом слободном односу према природним или вештачким моделима можемо да радимо и сликарским техникама и да вајамо у различитим материјалима.

13


Композиција и простор Појам композиције најчешће се односи на распоред мотива изражен цртежом, сликом, рељефом, основом и фасадом неке грађевине, звуком, светлошћу, итд. У ликовним уметностима композиција означава структуру (састав, грађу) неког уметничког дела. Таква структура у себи садржи ликовне елементе као што су линија, облик, боја, текстура, светло, пропорција, правац, простор, перспектива. Композиција обухвата и међусобне односе као што су: равнотежа облика и масе у простору; равнотежа боје у простору; компоновање величина у простору; компоновање више ритмичких целина различитог значења у простору; понављање и степеновање облика у простору, контраст, светлина, површина и облик у одређеном простору; сродност ликовних вредности у одређеном простору.

Равнотежа облика и маса у простору

Сл. 1. – Олга Јеврић, Материнство II, камен (1957)

Сл. 2. – Такис, Магнетска поља, детаљ (1969)

38


Равнотежа боја у простору Сл. 3. – Пит Мондријан, Бродвеј буги-вуги

Компоновање величина у простору Сл. 4. – Небојша Крстић, eнтеријер хотела Форум (1985–1987)

Компоновање више ритмичких целина различитог значења у простору Сл. 5. – Небојша Крстић, ентеријер

39


Сродност ликовних вредности у одређеном простору

Сл. 6. – Гордана Ћирић Крстић, пројекат тепиха

Понављање и степеновање облика и светлина у простору

Контраст светлина, површина и облика у одређеном простору

Сл. 8. – Небојша Крстић

Сл. 7. – Фотографија, наставнички рад

40


Речник

93


барок, назив нејасног порекла, могуће од португалске речи barocco – ознаке за нео­брађен, неправилан бисер. Крајем 18. века појављује се као израз омаловажавања уметности 17. и 18. века, која се у то време сматрала за искварену и извештачену. То значење је задржао до друге половине 19. века. Тек тада је барок постао објективан појам за стил у уметности (од око 1600. до 1760. године). бастион, део који се у облику клина издваја од тврђавног прстена ради боље одбране бокова. Развијао се почев од ренесансе. бифора, грчки назив за дводелни прозор (два отвора, један уз други). брисани простор, слободно земљиште у благом паду испод тврђава, у периоду од 16. до18 века. брод, уздужни правоугаони простор. Кад има више бродова у црквама и световним грађевинама, поједини бродови су међу­собно одвојени стубовима или ступцима. бунгалов, из једног од индијских језика изведен назив за приземне куће с верандом какве су у 19. веку градили Енглези по Азији; сада веома чест облик куће.

Г галерија, издужен ходник у дворцима ренесансе и барока, на чијој су једној страни пробијени прозори. Користи се и као свечана сала и као галерија слика, због чега је назив пренет и на збирке слика (музеји); ходник са отвореним аркадама на фасади (краљевска и патуљаста галерија); горњи редови седишта у позоришту.

тачке гледишта италијанских ре­несансних уметника сматрао да су касно­средњовековну архитектуру, с друге стране Алпа, створили варвари (Готи). Ома­лова­жавање готике трајало је све до средине 18. века. Насупрот романици, готика је у архитектури стекла карактер бестежинског стања грађевина централног распореда, насупрот једнобродној грађевини и базилици, које су подужне, ова је кружне или зракасте основе, обично с једним средишњим кубетом, око кога су постављени нижи простори.

Д дом, скраћеница од Do­mus Dei (Божја кућа), бискупска црква. У Не­мачкој је то назив и за велике цркве (катедрале).

Е епитаф (грч. надгробни натпис, погребни говор), споменик умрлом, од средњег века постављан на унутрашње и спољашње црк­вене зидове и по дворишним тремовима. Ве­ћина није повезана са гробом. Појављује се као табла с натписом, као плоча с ликом умрлог, а од ренесансе као вишеспратна богата градња са сценама које чине више фигура.

З задужбина, земљишни посед свештеничког колегијума који није повезан с манастиром; имовина коју неко завешта у хумане сврхе.

готика, назив за западњачку архитектуру од 12. до 16. века. Потиче од Ђорђа Вазарија, који је са

95


И

крипта, засведена подземна просторија испод целе цркве или једног њеног дела.

иконостас (грч. место за слику), дрвени или камени зид у грчкоправославним црквама са троја врата; служи за раздвајање светилишта од простора за вернике; површине између врата попуњене су иконама.

крстасти свод, свод настао укрштањем два полуобличаста свода под правим углом; носе га четири зида око квадратне или правоугаоне основе. Уместо зидова могу бити подметнути и лукови који се ослањају на стубове.

интарзија, стварање орнамената или слике уметањем танких разнобојних комада дрвета у дрво.

кубе (персијског порекла, лат. купола), полуобличасти свод на врху грађевине.

Ј

култ, религиозно поштовање божанства, не­ке узвишене идеје, више силе, животиње или предмета којима се придаје натприродна моћ.

једнобродна црква, грђевина која има издужену правоугаону основу, у сре­дњовековној Србији обично засведена полуобличастим сводом (с кубетом или без ње­га).

култура, неговање, развијање и богаћење духа; материјалне и духовне вредности створене кроз историју човечанства.

К

Л

кадрирати, рашчлањавати филм на поједине делове.

лавиринт, зграда с мноштвом испреплетаних ходника из којих је тешко пронаћи из­лаз. По легенди, најпознатији лавиринт био је у Кнососу на Криту.

камин, димњак, отворено огњиште у про­сторији, обухваћено бочним зидовима, решетком за жар и косом оплатом димњака. Од ренесансе оквир камина је често богато ук­рашен. капител, украшени део на врху стуба. канелуре, вертикални жлебови на стаблу стуба.

лазур, скупоцена тамноплава боја кроз коју се види подлога. лук, зидан конструкциони део полукружног или сличног облика, изнад отвора на зиду или између два стуба. лођа, наткривен отворени простор на стубовима око куће у приземљу или на спрату.

колонада, низ стубова. конха, део грађевине по облику истоветан с апсидом. кордонски венац, венац који дели фасаду у водоравне делове.

М манастир, црква са стамбеним зградама у којима живе монаси, по утврђеним правилима.

96


Likovna kultura  

Udžbenik za 7. razred osnovne škole

Advertisement