Issuu on Google+

.Љуба Мандић

ЉУБА МАНДИЋ • ЈАСМИНКА КОРОЛИЈА • ДЕЈАН ДАНИЛОВИЋ

ХЕМИЈА ЗА 7. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

.Јасминка Королија .Дејан Даниловић

К.Б. 17360

www.zavod.co.rs

ХЕМИЈА за 7. разред основне школе


. др Љуба Мандић . др Јасминка Королија . Дејан Даниловић

ХЕМИЈА

за 7. разред основне школе


Драги ученици, Добро дошли у музеј хемије. Моје име је Реторта. Ја сам један од најстаријих чланова породице хемијског посуђа. Про­ви­дна сам, а ако ме нежно куцнете препозна­ћете звук стакленог су­да. За стакло су људи одавно знали, а моју фигу­ру су извајали зналци које данас зовемо дувачи стакла. Откуд ја у музеју? Наравно, због својих за­ слуга у развоју науке која се зове Хемија. Чувају ме од заборава што мени много значи. Али..., кад останем сама, мучи ме носталгија за хемиј­ ском лабораторијом. Била су то дивна времена. Бејах тада главна звезда сваког експеримента. Моја фигура била је вековима у моди, јер су хемичари били опседнути експерименталним радом. Највише сам волела топлоту, веште руке и мудрост хемичара који су уз моју помоћ правили тада чаробне ствари. Ја сам знала и чувала њихове највеће тајне. Многи хе­ми­чари су постали славни, јер сам им по­мо­гла да у пракси потврде своје замисли.

Прве хемијске лабораторије

4


Извођење хемијских огледа у школи

Стваралаштво хемичара вре­ме­ном је проширило и моју поро­ дицу. Зато је она да­­нас богата са­ временим судовима изра­ђе­ним од ра­­­з­новрсних материјала. Причи никад краја, а ја никако да кажем како сам проговорила. Ме­не су аутори вашег уџбеника ожи­вели, подмла­дили и дали ми улогу сликовитог водича.

5


САДРЖАЈ

Хемија и њен значај.....................................................................8 Основни хемијски појмови Материја и супстанца.....................................................................................11 Физичка и хемијска својства супстанци...................................................14 Физичке и хемијске промене супстанци...................................................17 Чисте супстанце. Елементи и једињења....................................................22 Смеше.................................................................................................................24 Раздвајање састојака смеша..........................................................................31

Структура супстанце Атом....................................................................................................................41 Хемијски знаци (симболи)............................................................................43 Грађа атома. Атомски и масени број. . .......................................................47 Релативна атомска маса.................................................................................52 Електронски омотач.......................................................................................54 Периодни систем елемената.........................................................................56 Таблица Периодног система елемената......................................................61 Хемијска веза....................................................................................................66 Ковалентна веза. Молекули. Хемијске формуле......................................68 Грађење молекула елемената и једињења...................................................72 Валенца елемената. Валенца елемената у једињењима с ковалентном везом......................................................................................78 Јонска веза. Валенца елемената у једињењима с јонском везом..........82 Атомске, молекулске и јонске кристалне решетке..................................89 Релативна молекулска маса...........................................................................91

6


Раствори Раствори. Растворљивост..............................................................................95 Масени удео супстанце у раствору...........................................................100 Вода. Значај воде за живи свет . ................................................................103

Хемијске реакције Хемијске реакције. Анализа и синтеза.....................................................109 Закон одржања масе.....................................................................................115 Састављање једначина хемијских реакција............................................118 Закон сталних односа маса.........................................................................122 Количина супстанце. Мол. Моларна маса...............................................125 Хемијско израчунавање – стехиометрија................................................129

Текстови за радознале Открића и називи елемената......................................................................132 Постоји ли течна вода изван Земље?........................................................134 Производња воде за пиће............................................................................136 Мерењем до закона.......................................................................................140 Индекс појмова..............................................................................................143 Речник основних хемијских појмова........................................................144 Таблица Периодног система елемената

7


Природна наука с којом ћете се упознати кроз нови предмет јесте хемија.* Хемија је експериментална наука која даје одговоре на питања о грађи и својствима супстанци, њиховим променама и за­конима по којима се те промене дешавају. Хемија има водећу уло­гу у производњи хране, лекова, текстила, коже, козметичких производа, пласти­ч­них маса, боја, лакова, вештачких ђубрива и гра­ђевинског материјала. Производња нових материјала и супстанци жељених својстава заснива се на знању хемије. Њен развој допринео је и развоју других наука. Зато хе­мија има средишње ме­сто међу природним и приме­њеним наукама.

физика биологија

геологија

агрономија

хемија

металургија

медицина

Хемија је природна, експериментална наука.

фармација грађевинар­ ство

Ове године, дакле, крећете путем хемије и почињете да учи­те азбуку и језик хемичара. Видећете како је тај језик занимљив, леп и користан. Личи на есперанто. Знајући га, можете се дописивати с Јапанцем иако не знате јапански језик, а Јапанац се може до­пи­сивати с Португалцем. Језик хемичара повезује цео свет.

вЕЖБА II Хемија проучава грађу, својства и промене супстанци, као и законе по којима се те промене дешавају.

* Назив хемија потиче од староегипатске речи хем – црна земља.

9


ОСНОВНИ ХЕМИЈСКИ ПОЈМОВИ

материја

физичко поље

супстанца

физичка и хемијска својства и промене супстанци

чисте супстанце

елементи

10

једињења

смеше


Укупна количина материје је стална.

Својства материје

маса енергија запремина

електрична и тва магнетна својс

12

На основу ових и многих других примера можемо закључити да се постојање материје испољава у времену и простору, кроз кре­тање. То омогућава њене промене. Приликом тих про­мена материја се ни­ти троши, нити ствара. Она само мења вид. Када гори дрво, на при­мер, ослобађа се топлота, јавља се светлост, настају угљен-диоксид, други гасови и пепео. Биљке користе угљен-диоксид, воду и Сун­че­ву енергију, расту, развијају се и могу поново да постану гориво. Материја има масу, енергију, запремину, електрична и магнет– на својства. Пластична шипка протрљана кр­зном лако при­вла­чи куглицу од сти­ ропора, а магнет и гвоздени ексери међусобно се привлаче. У уводу је речено да хемија проучава различите супстанце, њихову грађу, свој­ства и про­ мене. Супстанце се разликују по својим својствима. Зато је познавање својстава супстанци веома важно за препознавање супстанци у различитим фи­зичким телима, за разумевање њихових промена Испитивање магнетних и и за њихову примену. електричних својства супстанци


УРАДИТЕ САМИ Испитајте електрична и магнетна својства неких супстанци које имате у кући. Наведите супстанце које сте испитали и забележите запажања.

проверите своје знање 1. Заокружите слово испред тачног исказа.

а) Супстанца означава све што постоји у природи. б) Материја и кретање су нераздвојни. в) Стакло је вид материје. г) Гвожђе је вид материје. д) Графит је физичко поље. ђ) Мед је супстанца. е) Дим је материја.

2. Заокружите слово испред тачних одговора.

А. Материја је: а) хлеб, б) ваздух, в) музика, г) крушка, д) ватра, ђ) глас. В. Супстанца је: а) другарство, б) гума, в) снег, г) звук,

Б. Физичко поље је: а) магнетизам, б) радио-таласи, в) морски таласи, г) гравитација, д) сијалица, ђ) рендгенски зраци. д) угаљ, ђ) најлон, е) глина, ж) књига.

13


Хемијске скривалице Премештањем слова у датим речима саставите појмове који означавају супстанцу или физичко поље. На пример: И на скели → киселина. а) тица вија гар → . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . б) метла → . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . задаци за радознале

в) тетки реци лет → . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . г) слатко → . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Физичка и хемијска својства супстанци

укус, боја, мирис , агрегатно стање, густина, растворљивост

ључања, температ ура к пљења температ ура то

14

Када описујемо супстанце, говоримо о њиховим свој­ствима. Познавати неку супстанцу значи знати што више њених својстава. Пођимо од својстава супстанци које знамо из свакодневног живота. Када кажемо кухињска со, прво помислимо на слан укус, а тек потом на чврсту супстанцу беле боје. За шећер је обично прва помисао слатко, за сирће кисело, за мед такође слатко, за бибер љуто. Наведене супстанце употребљавамо свакодневно у исхрани и зато је прва помисао на њих – њихов укус. Ове супстанце, међутим, разликују се и по другим својствима: агре­гатном стању, густини, маси, боји, мирису и растворљивости. Супстанце чврстог агрегатног стања су различите тврдоће. Гвожђе је тврђе од бакра, па се користи за прављење предмета чија примена изискује велику тврдоћу. Од гвожђа се пра­ве мостови, носачи различитих конструкција, дизалице итд. Промене агрегатног стања супстанце дешавају се на одре­ђе­ним температурама. Воду знамо као супстанцу која кључа на 100 °C, а мрзне на 0 °C. И друге су��станце имају своје карактеристичне температуре кљу­ча­ња и топљења. Густина је такође једно од својстава супстан­це. Густина је однос масе и запремине супстанце. На основу вредности за густину за неке


хемијске скривалице 1. Уочите разноликост, пронађите суштину!

У дату шему поређајте речи: Сунце, дрво, угаљ, Шпиритус, нафта, бензин, струја, батерија, тако да у обележеној колони добијете појам који повезује све супстанце. (Помоћ: појам је заједнички и за физичке и за хемијске промене.)

задаци за радознале

21


После цеђења течност која је прошла кроз цедило изгледа хомогено и назива се филтрат. Да ли је филтрат смеша? То ћемо проверити применом још једног поступка за одвајање састојака смеше. Он се веома често примењује у хемијским лабораторијама и познат је од давнина. Тај поступак се назива де­ стилација, што значи прекапавање. Саставите апаратуру као на слици. У балон сипајте филтрат из претходног огледа и загревајте. Приликом загревања вода испарава, водена пара се кондензује у хладњаку и у течном стању прихвата у погодан суд. Прекините загревање када у балону остане 1–2 cm3 течности. статив

ОГЛЕД 7

термометар

хватаљка

дестилација

хладњак

балон за дестилацију вода

азбестна мрежица

гасна грејалица

чаша

33


У чашу од 250 cm3 сипајте 100 cm3 дестиловане воде. Загревајте воду и додајте 2–3 кашичице морске или кухињске соли. Смешу мешајте да се со раствори. Наставите загревање да се запремина смеше смањи на половину. Охладите смешу. Тада се издавајају кристали соли, које можете одвојити цеђењем.

ОГЛЕД 8

Промене које се дешавају приликом одвајања састојака смеша (одливање, цеђење, дестилација и криста­ли­зација) јесу физичке промене супстанци. Тако се при дестила­цији дешавају следеће промене: загревањем, супстанца прелази из те­чног агрегатног стања у гасовито, а при хлађењу поново у течно. вЕЖБА V

чврсто

г за

ревањ

хл

36

течно

г за

е

ађење

хл

ревањ

ађење

е

гасовито


проверите своје знање 1. Дате исказе допуните називом поступка или средства којим састојци смеше могу најбоље да се раздвоје:

а) Две течности, које се потпуно мешају, а чије се температуре кључања знатно разликују, одвајају се ____________________________. б) Две чврсте супстанце, од којих је једна нерастворљива у води, а друга има магнетна својства, најлакше се одвајају ____________________________. в) Со из морске воде може се добити ______________________. г) Две чврсте супстанце, од којих је једна растворљива у води, одвајају се ____________________________.

2. Допуните следећу реченицу:

Кружење воде у природи једнако је поступку за раздвајање

смеша који се назива ____________________________.

3. Заокружите ДА или НЕ: а) Декантовањем се увек добијају чисте супстанце.

да не

б) Кристализација је поступак којим се чврст

састојак издваја из течне смеше.

в) Дестилација је хемијска промена. г) Дестилат настаје хлађењем паре течности.

да не да не да не

д) Раздвајање састојака смеше боље се постиже

цеђењем него декантовањем.

да не

37


Према томе, важно је уочити да је релативна атомска маса елемента неименован број (број без јединице), јер се добија поре­ђе­ њем вредности исте физичке величине. У природи су ретки елементи чија је релативна атомска маса цео број. Тако, на пример, релативна атомска маса хлора је 35,5. За­што? У 37 природи постоје два изотопа хлора: 35 17Cl и 17Cl, чије су релативне атомске масе Ar = 35 и Ar = 37. Однос ова два атома у природи је такав да од четири атома хлора три имају Ar = 35, а један Ar = 37. Једноставним израчунавањем средње вредности масе ова два изотопа добија се релативна атомска маса елемента хлора Ar(Cl) = 35,5: 3 × 35 + 1 × 37 = 142; 142 : 4 = 35,5. Таблица релативних атомских маса елемената на бази угљениковог изотопа 126C дата је на крају књиге.

проверите своје знање 1. Шта је тачно у следећим тврдњама?

Релативна атомска маса:

– водоника је: 1 g; 1; 1 mg; 0,1; 10;

– угљеника је: 12 mg; 0,12; 12; 12 g; 1,2.

2. Заокружите тачан одговор.

Масени број алуминијума је 27. Он представља:

а) збир броја протона и неутрона; б) збир броја неутрона и електрона; в) збир броја протона и електрона.

3. Израчунајте стварну масу једног атома хелијума, ако је његов ма­се­ни број 4.

53


протони језгро неутрони

атом

електронски омотач

електронски омотач

електрони

распоред електр она око језгра

енергетски нивои

1p+ 1H

водоник

3p+ 4n0

5p+ 6n0

4p+ 5n0

3Li литијум

4Be берилијум

11p+ 12n0

54

Научили смо да се протони налазе у језгру. Будући да су то че­ стице истог наелектрисања, оне се међусобно одбијају. Међутим, присуство неутрона ублажава одбијање протона и они се заједно „па­кују“ у простор мале запремине. Електрони се крећу око језгра у простору много веће запремине – електронском омотачу. С обзи­ром на то да и електрони имају исто наелектрисање, и они се међусобно одбијају и крећу на разли­читим растојањима од језгра. Електрони у различитим просторима имају различиту енергију. Зато се простори у којима се крећу електрони називају енергетски нивои. Сви електрони до сада познатих елемената распоређују се у седам енер­гетских нивоа који су означни бројевима 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7. Енергије електрона расту од првог до седмог енергетског нивоа. У првом електронском нивоу, који је најближи језгру, могу се наћи највише два електрона. Научили смо да атом водоника (1H) садржи један протон, односно један електрон. Тај електрон се нала­зи у првом енергетском нивоу. Атом хелијума (2He) садржи два

11Na натријум

6p+ 6n0

5B бор

6C угљеник

12p+ 12n0

12Mg

магнезијум


проверите своје знање 1. Означите симболима и формулама: 2 атома водоника, 5 атома водоника, 1 молекул водоника, 3 молекула водоника.

2. Из следећег низа издвојите формуле молекула:

2 H

3 O

P4

2 N

S8

H2O NH3

3. У којим формулама има по три атома?

O3

H2O

O2

SO2

NH3 HClO CH4

4. а) Израчунајте збир атома елемената за дати број молекула сваке

супстанце: 6 H2O 3 O2 4 NH3 3 CO2 5 CH4 2 CO б) Које од датих супстанци имају највећи, а које најмањи збир атома?

5. Валентни електрони елемената исте периоде налазе се на:

а) различитим енергетским нивоима, б) истом енергетском нивоу, в) првом и последњем енергетском нивоу.

6. Напишите електронске формуле за дате структурне формуле. O H – Cl H H хемијске скривалице Подвуците пар у којем се крије исти однос као и између парова молекула који су дати изнад њих.

S2 – S8 синглет – триплет дублет – октет квартет – секстет дублет – квинтет

O2 – O3 Котор – Бор Београд – Пирот Сопот – Богојево Борово – Радојево

задаци за радознале

71


РАСТВОРИ

супстанца

хетерогене чисте супстанце

смеше хомогене – раствори –

физичка својства

растворљивост

масени удео супстанце у раствору

94


урадите сами „Уочите разноликост, пронађите суштину!“ У три чаше сипајте једнаке запремине воде за пиће. У прву чашу додајте кашичицу шећера, а у другу кашичицу сока од вишње. Уро­ ните сламку у трећу чашу и дувајте кроз њу.

Kоји је заједнички назив за ове три смеше?

Шта је растварач, а шта растворена супстанца у другој чаши?

98


открића и називи елемената

Бакарна жица

Гвоздена потковица

Сребрна бурма

132 132

Неке супстанце, за које се данас зна да су елементи, биле су по­з­нате у чистом стању неколико хиљада година пре наше ере. За те еле­ менте се не зна поуздано година открића, име проналазача и поре­­кло назива. То су (по азбучном реду) следећи елементи: антимон, Sb (лат. Stibium или lat. antimonium), бакар, Cu (lat. cuprum) за који се сматра да је добио назив по острву Кипру, гвожђе, Fe (лат. ferrum), жива, Hg (грч. hydrargyrum – течно сребро), злато, Au (лат. aurum), калај, Sn (лат. stannum), олово, Pb (лат. plumbum), сребро, Ag (лат. argentum), сумпор, S (лат. sulphur), угљеник, C (лат. carbo – угаљ). Супстанца коју су стари Грци називали арсеникон (ми­шо­мор), а Римљани арсеник, није била чист елемент већ сулфид данас познатог елемента арсена, As. Љегово откриће се често приписује Алберту Великом (Albertus Magnus) који га је 1250. године изоловао у чистом стању. Неколико векова након открића арсена, откривен је фосфор, P. Хамбуршки алхемичар Хениг Бранд је 1699. године, испаравањем воде до сува из човекове мокраће, а затим наглим загревањем остатка без присуства ваздуха добио супстанцу која је светлела у мраку. Тако је елемент фосфор добио назив – носилац светлости (грч. fos – светлост, foros – носилац). У следећем веку исте године (1735) откривена су два елемента: кобалт (Co) и платина (Pt). Назив кобалт изведен је од немачке речи коболд – зао дух а изоловао га је из руде шведски хеми­чар Георг Брант. Платину је открио шпански ма­те­ма­тичар и поморски официр Дон Антонио де Улоа, који је у извештају после научне експедиције у Перуу описао својства метала платине. Реч платина је деминутив од шпанског назива за сребро – плата. Следећи је откри­вен цинк, Zn (нем. zink – рогљасти облик). Њега је изоловао не­­ма­чки хемичар Андреас С. Марграф у реакцији између карбонатне руде цинка и угља. У другој половини 18. века откривено је још 14 елемената, међу којима су водоник (H), азот (N), хлор (Cl) и ки­сеоник (О). Уран (U) и берилијум (Be) изоловани су у облику оксида, а у чистом стању добијени су у 19. веку.


проверите своје знање 1. Пронађите имена планета и поређајте их у низ према растућој удаљености од Сунца.

2. Који је наш назив за Венеру? 3. Како се објашњава присуство водене паре на Венери, присуство леда на сателитима Јупитера и присуство воде на Земљи?

4. Кој��

су запажања на почетку 20. века навела астрономе да претпоставе да на Марсу има живота?

5. Који облик живота можемо да очекујемо на Марсу?

производња воде за пиће Одакле стиже вода коју употребљавамо? Највећа количина воде коју користимо у свакодневном живо­т у потиче од подземних и површинских вода. Подземне су наго­мила­ не у природним подземним резервоарима, те вода може да извире природно или да се црпи бушењем. Вода из површинских извора, река и језера користи се ди­рек­ тним пумпањем. Свака вода из природе, чак и она која се добија из великих дубина, осим молекула воде садржи и позитивне и негативне јоне, као и слабо растворне супстанце. Супстанце које се не ра­ст­ва­рају у потпуности чине воду мутном. Неке растворене супстанце чине је обоје­ном. Свака вода која се користи за пиће мора бити безбедна за здравље и зато се обично мора пречистити.

Како се производи вода за пиће? Пречишћавањем воде из природе добија се вода за пиће. Први корак је бистрење воде, а затим следи уклањање растворених

136 136


штетних јона, молекула и бактерија. Поступак пречишћавања воде састоји се од неколико етапа (слика):

1 пропуштање кроз решетке и просејавање – решетке задр­жа­

вају крупну нечистоћу која плута, а на густим ситима се задржавају ситне нечистоће (отпаци);

2 флокулација

и бистрење (одливање) – под дејством супстанци додатих води (алуминијум-сулфат, на пример) стварају се крупни агрегати чврстих нерастворених честица, који се због своје тежине таложе у базенима, а на­кон тога вода се цеди кроз пешчане филтре;

3 цеђење кроз песак – вода пролази кроз слој песка, у коме се

задржавају веома ситне чврсте честице, и на тај начин вода постаје бистрија;

4 озонизација или прехлорисање – гасовити озон или хлор про­пу­

штен кроз воду уништава већину вируса и бактерија и разграђује супстанце од којих потичу непријатан мирис и укус воде;

1

3

2

4 5

6 Етапе у производњи воде за пиће

7137 31


5 цеђење кроз активни угаљ

– овим поступком из воде се ук­лањају последње нечистоће (микроорганизми, растворене супстанце);

6 хлорисање – поступак којим се разарају ћелије преосталих

микроорганизама, тако да се њихова „концентрација“ сведе скоро на нулу; истовремено, на овај начин се обезбеђује и добар квалитет воде током њеног дугог пута кроз сложени си­ стем водоводних цеви.

Водоторањ

У случају када се користе подземне воде, које су боље зашти­ћене од загађивача, поступак добијања воде за пиће може бити по­једностављен, али у случају коришћења површинских вода он мора бити потпун. У савременим фабрикама за производњу воде за пиће уместо озонизације и цеђења кроз активни угаљ примењује се нанофилтрација. Овај нови поступак подразумева цеђење под притиском кроз веома ситне отворе, којих има на милионе на 1 cm2. На тај начин се уклањају микрозагађивачи као што су пестициди, вируси и штетне растворене органске супстанце. После пречишћавања проверава се квалитет воде, а процес може да се допуни неком једноставнијом технолошком опе­ра­цијом. Чиста вода чува се у затвореним резервоарима (водоторњевима). Дистрибуција воде обавља се кроз бетонске, ливене или пластичне цеви до наших славина.

проверите своје знање

138 138

1.

Наведите други назив за појам одливање.

2.

Напишите у којој / којим се етапама производње воде за пиће ради дезинфекција.

3.

Објасните шта означава префикс нано у појму нанофилтрација.

4.

Из чланка који сте прочитали издвојте седам до десет кључних речи.

5.

Напишите на једној страни чланак о томе како се место у коме живите снабдева водом за пиће.


индекс појмова

актиноиди 61 анализа 109, 110, 112 анјон 83 атом 41, 42 атомски број 48, 49 валентност 78 валенца 78, 79, 84, 85 вода 24, 34, 103, 134, 136 водоник 68, 69, 73, 133 декантовање 32 дестилат 34 дестилација 33 дестилована вода 34 електроваленца 84 електрон 47 електронски омотач 54 елемент 22, 23, 48 енергетски нивои 54, 55 Закон одржања масе 115 Закон сталних односа маса 122 изотопи 49 индекс 69 једињење 22, 23 језгро атома 47 јони 83 јонска веза 66, 82, 83 катјон 83 кисеоник 74

ковалентна веза 66, 68, 76 – неполарна 74 – поларна 74 коефицијент 69 количина супстанце 125 кристализација 35 кристална структура 83, 89 кристална решетка – атомска 89 – јонска 90 – молекулска 90 лантаноиди 61 масени број 49 масени удео супстанце у раствору 100 материја 11 метали 62 металоиди 61 мол 125 моларна маса 126 молекули 68, 72 неметали 62 неутрон 47 оксиди 80 периодни закон 56, 59 Периодни систем 56, 59 – група 56 – таблица 61 – периода 56, 61 племенити гасови 62, 67, 133 протон 47 процентни садржај 100

растварање 95 растварач 95 растворена супстанца 95 раствори 95, 97 растворљивост 95, 96 реактанти 109, 116 реакциони производи 19, 109 релативна – атомска маса 52 – молекулска маса 91 симболи 43 синтеза 111, 112 смеше 24 – хомогене 26 – хетерогене 27 стехиометрија 129 супстанца 11 физичке промене 17, 19 физичко поље 11 филтрат 33 формуле – електронске 69 – молекулске 69 – структурне 69 хемија 8 хемијска – веза 66, 82 – једначина 118, 119, 120 – промена 19 – реакција 19, 111 – симболи 43 цеђење 32

3143 41


речник основних хемијских појмова Анализа је реакција растављања сложене чисте супстанце на две чисте супстанце или више њих. Анјони су негативно наелектрисани јони. Атом је најмања електрично неутрална честица не­ког елемента која има сва његова хемијска својства и која се хемијским путем не може даље разло­жити. Атомски број елемента (Z) представља број протона у језгру атома. Назива се и редни број јер одговара редоследу елемента у Периодном систему. Валенца неког елемента је број који показује колико се атома водоника једини са једним атомом тог елемента. Валенцу неког елемента одређује број електрона тог елемента који учествују у стварању хемијске везе. Валенце елемената могу имати вре­дности од I до VIII јер је 8 максималан број електрона у валентном енергетском нивоу. Валенца елемента је увек цео број. Декантовање или одливање је грубо одвајање састојака хетерогене смеше. Приликом декантовања одваја се течност од чврсте супстанце. Дестилација је поступак којим се одвајају састојци смеша на основу њихових различитих температура кључања (испарљивости). Дестилацијом се од­ ва­јају састојци раствора који садрже чврсте супстанце у течно­сти, као и састојци раствора који садрже две течне супстанце или више њих. Електронски омотач атома је простор у ком се крећу електрони. Број електрона у омотачу једнак је броју протона у језгру атома. Електрони се крећу у просторима различито удаљеним од језгра. Ови простори се називају енергетски нивои. Има их 7. Елемент је најједноставнија чиста супстанца која се хемијском реакцијом не може раздвојити на једноставније супстанце. Садржи атоме једна­ ког атомског броја. Сваки елемент има карактеристична хемијска свој­ ства. До данас је познато 118 елемената. Закон одржања масе: укупна маса реактаната једнака је укупној маси производа реакције.

144 144


Закон сталних масених односа: елементи се међусобно једине у сталним масеним односима. Састав једињења је сталан, без обзира на начин на који је оно добијено. Изотопи су атоми истог елемента, који се међусобно разликују по броју неутрона у језгру, а самим тим и по масеном броју. Индекс је у формули супстанце број који се налази у индексу и означава број атома или јона елемента. Број 1 се не пише у индексу. Језгро је средиште атома. Честице које чине језгро називају се нуклеони. Два основна нуклеона су протон и неутрон. Протон (p+) је позитивно наелектрисана честица која садржи јединицу по­зи­ти­вног наелектрисања. Неутрон (n°) је нена­еле­ктрисана, односно неутрална честица. Због наеле­ктрисања честица које чине језгро, оно је позитивно наелектрисано. Једињења су чисте супстанце, које се састоје од два хемијска елемента или више њих. Састав једињења је сталан. Јонска веза је један од два основна типа хемијске везе. Настаје у реакцији изразитих метала, који у вален­тном нивоу имају мали број електрона (нпр. 1. и 2. група) и неметала који у валентном нивоу имају велики број електрона (нпр. 17. група). Атоми метала отпуштају електроне и постају позитивно наелектрисани јони (катјони). Отпуштене електроне примају атоми неметала и постају негати­вно наелектрисани јони (анјони). Између на­ста­лих јона делују електростатичке силе привла­че­ ња. Јони су у простору правилно распоређени (кри­стална структура). Катјони су позитивно наелектрисани јони. Ковалентна веза је један од два основна типа хемиј­ске везе. Настаје у реакцији између атома неметала и остварује се преко заједничких електронских парова. Зависно од броја заједничких електронских парова, ковалентна веза може да буде једно­струка (H2, Cl2, HCl), двострука (O2) и тро­струка (N2). Ковалентна веза може да буде и поларна и неполарна, што зависи од својстава елемената који удружују електроне. Атоми повезани ко­ва­лентном везом чине стабилне целине – моле­куле. Коефицијент приказује број елементарних јединки (атома, молекула или јона) супстанце, као и коли­чину (број молова супстанце). Коефицијент се пи­ше испред симбола елемента или испред формуле молекула елемента или једињења. Кристализација је поступак којим се из раствора из­дваја чврст састојак правилног геометријског об­ли­­ка – кристал. Кристал је састављен од елементарних јединки које могу бити атоми, јони или молекули Масени број (А) атома једнак је збиру броја протона и неутрона. Масени број је увек цео број.

5145 41


.Љуба Мандић

ЉУБА МАНДИЋ • ЈАСМИНКА КОРОЛИЈА • ДЕЈАН ДАНИЛОВИЋ

ХЕМИЈА ЗА 7. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

.Јасминка Королија .Дејан Даниловић

К.Б. 17360

www.zavod.co.rs

ХЕМИЈА за 7. разред основне школе



Hemija 7