Biologija

Јелена Ђорђевић

БИОЛОГИЈА

7

БИОЛОГИЈА

кб 17330

8 600262 018663

www.zavod.co.rs

за седми разред основне школе

Др Бригита Петров др Смиљка Стевановић-Пиштељић мр Катица Пауновић

БИОЛОГИЈА ЗА 7. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРАД

БИОЛОГИЈА

7

САДРЖАЈ I. ПОРЕКЛО И РАЗВОЈ ЉУДСКЕ ВРСТЕ

Мишићни систем човека...............................................47 Ми­шић­не ће­ли­је и ми­шић­но тки­во....................47

НАУКА О ЧОВЕКУ...................................................................... 8

Облик и грађа мишића................................................ 48

ПОРЕКЛО И ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЧОВЕКА............. 9

Физиолошке особине мишића..............................49

ПРЕЦИ ДАНАШЊЕГ ЧОВЕКА...........................................10

Кретање............................................................................50

ЉУДИ ДАНАС............................................................................11

Обољења, оштећења и нега мишића.................51

II. ГРАЂА ЧОВЕЧИЈЕГ ТЕЛА

НЕРВНИ СИСТЕМ......................................................................... 54

НИВОИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ БИОЛОШКИХ

Еволутивна разноврсност нервног система животиња...........................................................54

СИСТЕМА.....................................................................................16

Нервни систем човека....................................................55

ОРГАНИ, СИСТЕМИ ОРГАНА, ОРГАНИЗАМ.............17

Нер­вна ће­ли­ја и нер­вно тки­во...................................55

ЋЕЛИЈА.........................................................................................18

Фи­зи­о­ло­шке осо­би­не нер­вне ће­ли­је.................56

Деоба ћелија........................................................................20

Нер­ви и ган­гли­је..........................................................56 Централни нервни систем......................................56

КОЖНИ СИСТЕМ......................................................................24

Кич­ме­на мо­жди­на .................................................57

Еволутивна разноврсност кожног система животиња...........................................24

Ре­флек­си и ре­флек­сни лук...............................57

Кожни систем човека......................................................25

Говор.......................................................................59

Грађа коже......................................................................25

Услов­ни ре­флек­си..............................................60

Органи коже...................................................................25

Периферни нервни систем....................................... 62

Слу­зо­ко­жа ......................................................................27

Аутономни нервни систем......................................62

Уло­га ко­же.......................................................................27

Обољења нервног система......................................63

Обољења коже, нега и заштита.............................27

Стрес...................................................................................63

Повреде коже и прва помоћ..................................29

Одмор и сан....................................................................64

УВ зрачење и кожа .....................................................31

Уче­ње и пам­ће­ње..............................................................64

СКЕЛЕТНИ СИСТЕМ.................................................................34

ЖЛЕЗДЕ СА УНУТРАШЊИМ ЛУЧЕЊЕМ.......................68

Еволутивна разноврсност скелетног система животиња...........................................................34

Еволутивна разноврсност система жлезда са унутрашњим лучењем животиња...........................68

Скелетни систем човека................................................35

Жлезде са унутрашњим лучењем човека...........69

Коштана ћелија и коштано ткиво.........................35

Жлезде са унутрашњим лучењем – грађа и поремећаји у њиховом раду...............................69

Облик и грађа костију................................................35 Ве­зе из­ме­ђу ко­сти­ју....................................................37 Скелет...............................................................................37

Мозак..........................................................................58

Повезаност жлезда са унутрашњим лучењем и нервног система...................................73

Обољења, повреде скелета и прва помоћ.......40 СИСТЕМ ЧУЛНИХ ОРГАНА...................................................76 МИШИЋНИ СИСТЕМ................................................................. 46 Еволутивна разноврсност мишићног система животиња...........................................................46

4

Еволутивна разноврсност чулних органа животиња..............................................................76 Чулни органи човека......................................................77

Чулни органи коже.......................................................77

Лимфни судови и лимфоток................................. 121

Чуло мириса и укуса.........................................................78

Одбрамбене способности организма............. 122

Чуло вида..........................................................................79

Вак­ци­не................................................................................ 123

Обољења, мане и нега ока.......................................81

Обољења и нега органа за крвоток...................... 124

Чуло слуха и равнотеже.............................................84

Повреде крвних судова и прва помоћ........... 125

Оштећења, oбољења и нега органа чула слуха и равнотеже............................................86

Оживљавање и реанимација.............................. 126

Бука и чуло слуха...........................................................86

СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ИЗЛУЧИВАЊЕ............................ 132

СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ВАРЕЊЕ..........................................90

Еволутивна разноврсност органа за излучивање животиња......................................... 132

Еволутивна разноврсност органа за варење животиња......................................................90

Органи за излучивање човека................................ 133

Систем органа за варење човека.............................91

Обољења и нега органа за излучивање......... 135

Грађа и функција органа за излучивање........ 133

Грађа органа за варење............................................91 Исхрана............................................................................94

СИСТЕМ ОРГАНА ЗА РАЗМНОЖАВАЊЕ.................... 137

Варење хране................................................................96 Обољења и нега органа за варење.....................97

Еволутивна разноврсност органа за размножавање животиња................................... 138

Хигијена усне дупље .................................................98

Органи за размножавање човека......................... 139

Пра­вил­на ис­хра­на и последице неправилне исхране......................................................... 99

Грађа и улога органа за размножавање......... 139 Оплођење и трудноћа............................................ 141 На­сле­ђи­ва­ње по­ла и на­след­не бо­ле­сти........ 143

СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ДИСАЊЕ..................................... 104 Еволутивна разноврсност органа за дисање животиња ................................................... 104 Органи за дисање човека.......................................... 104

Обољења и нега полних органа........................ 143

III. РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ

Грађа и функција органа за дисање...................104

Шта је здравље ......................................................... 148

Покрети дисања........................................................ 107

Пубертет и адолесценција.................................... 148

Раз­ме­на га­со­ва, спољашње и ћелијско дисање.................................................. 107

Проблеми везани за период одрастања........ 150

Глас и го­вор................................................................. 108

Почетак полног живота.......................................... 157

Обољења и нега органа за дисање.................. 108 Дувански дим и здравље....................................... 110

Болести зависности................................................. 151 Контрацепција........................................................... 158 Ризично понашање и сексуално преносиве болести.................................................. 158

СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ЦИРКУЛАЦИЈУ........................ 114

Значај планирања породице............................... 162

Еволутивна разноврсност органа за циркулацију животиња......................................... 114

Сексуална и репродуктивна права .................. 163

Систем органа за циркулацију човека............... 115

ЛИТЕРАТУРА............................................................................ 166

Крв и лимфа................................................................. 115 Крвне групе........................................................................ 117 Тран­сфу­зи­ја кр­ви...................................................... 117

РЕЧНИК СТРУЧНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ ПОЈМОВА................................................................................... 167

Срце и крвни судови .............................................. 118

5

БИОЛОГИЈА

7

НАУКА О ЧОВЕКУ Наука која проучава људска бића назива се антропологија. Физичка антропологија бави се анатомском структуром (об­ликом и грађом) и физиологијом (функционисањем) људског орга­­ низма и пореди га са другим кичмењацима, првенствено при­матима. Социјална и културна антропологија бави се структурама, функционисањем, традицијом, обичајима, религијом и другим карактеристикама људске заједнице. Медицинска антропологија изучава како традиција, култура и обичаји утичу на оболевање људи као и на исход болести, а исто тако изучава и методе дијагностике и лечења у традиционалној медицини разних народа.

Научници који су допринели развоју науке о грађи, физиологији и хигијени човека: Андреас Везал, Луј Пастер, Иван Павлов, Aлександар Флеминг и Вилијам Харвеј

8

Порекло и развој људске врсте

ПОРЕКЛО И ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЧОВЕКА

И

да­нас се че­сто чу­је тврд­ња да је чо­век по­стао од мај­му­на. Ова тврд­ња се при­ пи­су­је Чар­лсу Дар­ви­ну. Да ли сте чи­та­ли Дар­ви­но­во де­ло По­ре­кло чо­ве­ка? Ако ни­сте, про­чи­тај­те. Са­зна­ће­те шта је, у ства­ри, ре­као Дар­вин.

Чо­век има нај­ви­ше слич­но­сти са чо­ве­ко­ли­ким мај­му­ ни­ма, гру­пом у ко­ју спа­да­ју шим­пан­за, го­ри­ла и оран­гу­ тан. Они су, по­ред чо­ве­ка, је­ди­ни си­са­ри ко­ји­ма је реп за­кр­жљао. Раз­ли­ке из­ме­ђу ових мај­му­на и чо­ве­ка су очи­глед­не, али су слич­но­сти и срод­ност мно­го упе­ча­тљи­ви­је. Чо­ве­ ко­ли­ки мај­му­ни, као и чо­век, има­ју по­кре­тан па­лац ша­ке ко­јим се слу­же. Ли­це им је го­ло, без дла­ка. Муж­јак има бра­ду и бр­ко­ве. У ви­ли­ци има­ју 32 зу­ба. Уну­тра­шњи ор­ га­ни, крв­не гру­пе, те­ле­сна тем­пе­ра­ту­ра и пулс су вр­ло слич­ни чо­ве­ко­вим. Чо­век и чо­ве­ко­ли­ки мај­му­ни обо­ле­ ва­ју од истих бо­ле­сти. Мо­зак чо­ве­ко­ли­ких мај­му­на ма­њи је од чо­ве­ко­вог, али му је по гра­ђи вр­ло сли­чан. Чо­ве­ко­ ли­ки мај­му­ни сво­јим ли­цем и по­на­ша­њем мо­гу да из­ра­ жа­ва­ју раз­ли­чи­то рас­по­ло­же­ње: ра­дост, за­до­вољ­ство, љут­њу, бол. Жи­ве по­ро­дич­ним жи­во­том и жен­ка веома бри­жљи­во чу­ва сво­је мла­дун­це. Ве­ли­ка слич­ност мај­му­на и чо­ве­ка по­ти­че од њи­хо­ве срод­нич­ке ве­зе, јер су у да­ле­кој про­шло­сти има­ли за­јед­ нич­ке прет­ке. О то­ме го­во­ри мно­штво ана­том­ских, фи­ зи­о­ло­шких и дру­гих ма­те­ри­јал­них до­ка­за, као и фо­сил­ ни оста­ци чо­ве­ко­вих пре­да­ка.

Proporcionalan odnos {ake majmuna i {ake ~oveka

Proporcionalan odnos stopala majmuna i stopala ~oveka

Mozak {impanze i ~oveka

9

БИОЛОГИЈА

7

За­јед­нич­ки пре­ци са­вре­ме­них чо­ве­ко­ли­ких мај­му­на и чо­ве­ ка би­ли су при­ма­ти (при­ми­тив­ни чо­ве­ко­ли­ки мај­му­ни), ко­ји су жи­ве­ли пре око 20 ми­ли­о­на го­ди­на. Од њих се пре 15 ми­ли­о­ на го­ди­на одво­ји­ло ви­ше раз­вој­них ли­ни­ја. Од јед­не је по­те­као да­на­шњи оран­гу­тан, од дру­ге чо­ве­ко­ли­ко би­ће ко­је је жи­ве­ло у Ази­ји – ги­ган­то­пи­те­кус, а од тре­ће го­ри­ла, шим­пан­за и чо­век.

Evolucija uspravnog dr`awa ~oveka uslovila je promenu gra|e karli~nog pojasa i osloba|awe ruku

ПРЕЦИ ДАНАШЊЕГ ЧОВЕКА

В

е­ћи­на на­уч­ни­ка сма­тра да је нај­ста­ри­ји ди­рек­тан пре­дак да­на­шњег чо­ве­ка при­па­дао чо­ве­ко­ли­ким би­ћи­ма (не­ки их на­зи­ва­ју мај­му­но­љу­ди­ма) из гру­пе аустра­ло­пи­те­кус. Фо­сил­ни оста­ци ових би­ћа на­ђе­ни су у ју­жној и цен­трал­ ној Афри­ци, а про­це­њу­је се да су жи­ве­ли пре 1–5 ми­ли­о­на го­ди­на. Аустра­ло­пи­те­кус је хо­дао ус­прав­но. Жи­вео је на иви­ци шу­ма и у отво­ре­ним са­ва­на­ма Афри­ке, а хра­нио се зр­не­вљем и се­ме­њем ра­зних тра­ва. Са­ку­пља­ње хра­не би­ло је знат­но олак­ша­но ус­прав­ним по­ло­жа­јем те­ла, при че­му су пред­њи удо­ви би­ли осло­бо­ђе­ ни за оба­вља­ње фи­них по­кре­та. Не­ки на­уч­ни­ци сма­тра­ју да је на­чин ис­хра­не пре­суд­но ути­цао на да­љи раз­вој и уса­вр­ ша­ва­ње ових чо­ве­ко­ли­ких ство­ре­ња и на ка­сни­ји на­ста­нак чо­ве­ка. Пр­ви при­пад­ник људ­ског ро­да је хомо хабилис или спретан човек. Појавио се пре 2,4 милиона година. Имао је већи мозак и мање зубе од аустралопитекуса. Ово је прва врста за коју Australopitekus се зна да је користила оруђе, на пример, камене оштрице за сечење меса. Нешто касније, пре око 1,8 милиона година појавио се хомо еректус или ус­прав­ни чо­век (у време када је описан и када је добио име није се знало да су многе старије врсте ходале усправно). На Ја­ви су 1891. го­ди­не пр­ви пут от­кри­ве­ ни фо­сил­ни оста­ци овог би­ћа, због че­га је и назван „чо­век са Ја­ве“. Гра­ђа ко­сти­ју но­гу и кар­ли­це не­дво­сми­сле­но све­до­чи Homo erektus – да су ова би­ћа хо­да­ла ус­прав­но. За­пре­ми­на ло­ба­ње би­ла је uspravni ~ovek

10

Порекло и развој људске врсте много ве­ћа не­го код аустра­ло­пи­те­ку­са и спретног човека, а зу­би ве­о­ма слич­ни чо­ве­ко­вим. Жи­ве­ли су у ма­њим гру­па­ма, хра­ни­ли се биљ­ном и жи­во­тињ­ском хра­ном, у од­бра­ни и на­ па­ду употребљавали су гра­ње, ка­ме­ње и нај­про­сти­ја ору­ђа од ка­ме­на и ко­сти­ју, а користили су и ватру. Ка­сни­је су оста­ци при­пад­ни­ка ове вр­сте про­на­ђе­ни и на дру­гим ме­сти­ма у све­ту. У Ки­ни су от­кри­ве­ни оста­ци би­ћа на­зва­ног хомо еректус пекинензис, ко­ји је ко­ри­стио ва­тру. Пре око 500 000 година појавила се и наша врста хомо са­ пи­енс. Први припадници ове врсте доста су се разликовали Neandertalac од савременог човека, па их означавамо као архаични чо­ век. Истовремено са архаичним људима пре око 230 000–30 000 година живели су неандерталци. Оста­ци тих љу­ди пр­ ви пут су про­на­ђе­ни у ме­сту Не­ан­дер­тал, у Не­мач­кој, и по то­ме су до­би­ли на­зив. Јед­но од нај­ве­ћих и нај­зна­чај­ни­јих на­ла­зи­шта оста­та­ка таквог пра­чо­ве­ка на­ла­зи се у бли­зи­ни Кра­пи­не у Хр­ват­ском За­гор­ју, по­знатог као кра­пин­ски чо­ век. Би­ли су ни­ски и зде­па­сти, а из­над очи­ју има­ли су при­ лич­но из­ра­же­не че­о­не лу­ко­ве. На­ста­њи­ва­ли су пе­ћи­не и Homo sapiens – жи­ве­ли у хор­да­ма. Од ка­ме­на и ко­сти­ју из­ра­ђи­ва­ли су ору­ kromawonac ђе и оруж­је за уби­ја­ње жи­во­ти­ња, као што су ко­пља и но­же­ ви. Били су добри ловци. Фо­сил­ни оста­ци и дру­ги тра­го­ви по­сто­ја­ња са­вре­ме­ног чо­ве­ка про­на­ђе­ни су на ви­ше ме­ста и по­ти­чу из ра­зних епо­ха. У бли­зи­ни гра­да Кро­ма­њо­на, у Фран­цу­ ској, про­на­ђе­не су 1868. го­ди­не ко­сти чо­ве­ка кро­ма­њон­ца, ко­ји се са­мо не­знат­но раз­ли­ко­вао од да­на­шњег чо­ве­ка. Нај­ста­ри­ји од пронађених оста­та­ка по­ти­чу од пре 130 000 го­ди­на. Кро­ма­њон­ци су се ба­ви­ли ло­вом и ри­бо­ло­вом, пра­ви­ли ра­зно­вр­сна ору­ђа и оруж­ја, ши­ли оде­ћу од жи­во­тињ­ских ко­жа, оставили цр­те­же на зи­до­ви­ма пе­ћи­на, пра­ви­ли укра­сне пред­ме­те. Да­љи раз­вој чо­ве­ка огле­да се у уса­вр­ша­ва­њу ору­ђа и ба­вље­њу зе­мљо­рад­њом и сто­чар­ством.

Д

ЉУДИ ДАНАС

анашњи људи живе на целој Земљиној кугли, где год постоје најнужнији услови за живот. Како су природни услови живота на Земљи веома различити, људи су им се прилагођавали. И поред истоветне грађе тела, људи се разликују међу собом по боји коже, косе, очију, облику главе, лица итд. На основу тога могу се издвојити карактеристични типови. Основни типови људи су: кавкаски (европеидни), негроидни (црначки) и монго­ лоидни. Сваки од ових типова садржи више подгрупа, а постоје и прелазни типови настали услед међусобног мешања људи.

11

БИОЛОГИЈА

7

Evropqani Amerikanci Azijci Afrikanci Indusi Australijanci Poline`ani Melane`ani Mikrone`ani

Distribucija qudi na planeti

Људи кавкаског типа живе од давнина у Европи, северној Афри­ци, западној и југозападној Азији, а населили су и Северну и Јужну Америку, Аустралију и једним делом јужну Африку. Боја коже им је од светле (код народа северне Европе) до врло тамне (народи Индије). Коса и очи имају различиту боју – од светле, плаве, до сасвим тамне. Нос је у већине узан, а усне танке. Мушкарци имају изра­жену косматост браде и бркова. Негроидни тип људи насељава централну Аф­рику, Аустралију и већину острва у Индијском и Тихом океану. Они су становници топлих области. Кожа им је врло тамна и сјајна. Коса је црна, глатка или коврџава. Маљавост лица је слабо изражена. Нос им је широк и пљоснат, а усне дебеле и испупчене. Људи монголоидног типа насељавају претежно Азију, поларне пределе и неке делове Северне Америке. Они имају жућкасту кожу, коса им је тамна, права и јака. Маљавост је и код њих слабо изражена. Јагодичне кости лица су испупчене, а очи изгледају косе услед косог положаја отвора између капака.

Kavkaski tip

12

Negroidni tip

Mongoloidni tip

Порекло и развој људске врсте Јасно је да се људи разликују међу собом само по споредним особинама тела, углавном спољашњим, док разлике у грађи тела и у способностима нема. Ако данас постоје разлике у култури, то је стога што Australopitekus људи живе у веома различитим природним и (ju`ni ~ovek) друштвеним условима. Наука је доказала да су сви људи способни за усвајање тековина културе када год постоје основни услови за то.

Homo erektus Генерална скупштина Организације уједињених (uspravni ~ovek) нација усвојила је 10. XII 1948. године Општу де­ кларацију о правима човека и прогласила је за „заједнички стандард за све народе и све земље“ Homo sapiens и „идеал који је потребно достићи“. (razumni ~ovek) У овој декларацији се истиче да се „сва људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима“ и да им следују сва права и слободе наведене у декларацији, „без прављења било Savremeni Preistorijкакве разлике у погледу расе, боје коже, пола, ~ovek ski ~ovek језика, религије, политичког или другог ми­шље­ Tabela razvojne linije ња, националног или социјалног порекла, имо­ qudske vrste винског стања, рођења или других околности“. ПРЕГЛЕД ГРАДИВА  Чо­век и дру­ги прима­ти во­де по­ре­кло од за­јед­нич­ких пре­да­ка, не­ких из­у­мр­лих си­са­ра.  Нај­ви­ше слич­но­сти чо­век има са да­на­шњим чо­ве­ко­ли­ким мај­му­ни­ма.  До од­лу­чу­ју­ћег пре­ла­за од при­ми­тив­них чо­ве­ко­ли­ких мај­­му­на ка пре­ци­ма чо­ ве­ка сма­тра се да је до­шло услед при­ла­го­ђа­ва­ња но­вим, про­ме­ње­ним усло­ви­ ма жи­во­та, за­тим услед по­ја­ве го­во­ра, при­ла­го­ђа­ва­ња ру­ку и пр­сти­ју изво­ђењу пре­ци­зних рад­њи, ра­зво­ја мо­зга и ус­прав­ног хо­да.  Сви љу­ди су при­пад­ни­ци исте вр­сте.  Услед при­ла­го­ђа­ва­ња раз­ли­чи­тим усло­ви­ма жи­во­та ја­ви­ле су се из­ве­сне фи­ зич­ке ра­зли­ке из­ме­ђу по­је­ди­них гру­па љу­ди.  Основ­ни ти­по­ви љу­ди су: евро­пе­ид­ни, не­гро­ид­ни и мон­го­ло­ид­ни. То ни­су ра­ се. ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1.

2.

3.

4.

5.

Ко­је су слич­но­сти из­ме­ђу чо­ве­ка и чо­ве­ко­ли­ких мај­му­на? Ко­ји су до да­нас по­зна­ти не­по­сред­ни чо­ве­ко­ви пре­ци? Ка­ко су жи­ве­ли пре­ци да­на­шњег чо­ве­ка? Ко је не­по­сред­ни пре­дак са­вре­ме­ног чо­ве­ка? Ко­је су од­ли­ке љу­ди са­вре­ме­ног до­ба?

13

II.

ГРАЂА ЧОВЕЧИЈЕГ ТЕЛА Нивои организације биолошких система

Органи, системи органа, организам

Ћелија

Деоба ћелија

БИОЛОГИЈА

7

НИВОИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ БИОЛОШКИХ СИСТЕМА

Р

аније сте већ учили о ћелији. Знате да организми могу бити једноћелијски и вишећелијски. Да ли знате на који начин су ћелије унутар вишећелијског организма организоване и како обављају своју функцију?

Сва жива бића, просте или сложене организације, састоје се од ћелија. Ћелија је основна јединица грађе и функционисања сваког живог организма. Док код једноћелијских организама ћелија обавља све основне животне функције, ћелије вишећелијских организама специјализоване су у погледу улоге коју имају у организму. Одређену функцију обављају само одређене врсте ћелија које су међусобно повезане и чине ткива. Ткиво је скуп ћелија заједничког ембрионалног порекла, сличне грађе, облика и величине и исте функције. У телу животиња и човека постоје четири основне врсте ткива: покровно или епително, везивна или потпорна, мишићна и нервно ткиво (табела 1). Табела 1. – Класификација ткива ТКИВА покровно (епително) везивна

мишићна

• везивна у ужем смислу • хрскавичаво • коштано • крвно • глатко • попречнопругасто • срчано

нервно Основна улога покровног или епителног ткива је заштитна, јер оно споља покрива површину тела и облаже телесне дупље изнутра. Везивна ткива граде основу, односно дају потпору неким органима, испуњавају простор између њих и повезују остала ткива (везивно ткиво у ужем смислу), улазе у састав скелета (хрскавичаво и коштано ткиво) или учествују у транспорту материја и одбрани организма (крвно ткиво). Мишићно ткиво обезбеђује померање појединих делова тела и покретање ра­ зличитих материја (телесних течности, хране, гасова, полних продуката) кроз ор­ ганизам. Нервно ткиво има улогу да прима информације, спроводи их у поједине делове тела и обезбеђује одговор на њих.

16

Грађа човечијег тела

ОРГАНИ, СИСТЕМИ ОРГАНА, ОРГАНИЗАМ

Ј

едно ткиво, или више различитих ткива, об­ра­зује органе. То су делови организма који имају одређен облик, величину, положај и функ­цију, као што на пример, језик, који има важну улогу у говору и исхрани, пљувачне жлезде, које луче пљу­ вачку, кости, које дају телу чврстину и ослонац, представљају посебне органе.

6 5 7

8

4

3

9

2

10

1

11

]elije i tkiva koja grade organe i organizam 1

spermatozoid

5

plu}ni epitel

2

bubre`ni epitel

6

nervne }elije

}elije jetre

7

krvne }elije

ko{tane }elije

8

3 4

}elije sr~anog mi{i}a

9

opre~noprugaste p mi{i}ne }elije

10

}elije pankreasa

11

jajna }elija

17

БИОЛОГИЈА

7

Сложене животне функције, као што су дисање, варење, разно­шење материја по телу, излучивање и друго, обављају се тако што у њима учествује више органа који заједно и складно функционишу. Такве целине називају се системи органа. У људском организму то су: кожни систем, скелетни систем, мишићни систем, систем чулних органа, нервни систем, систем органа са унутрашњим лучењем, систем органа за варење, систем органа за дисање, систем органа за транспорт материја кроз организам (крвни си­стем), систем органа за излучивање и систем органа за размножа­вање. Сви системи органа чине организам који функционише као складна целина.

ЋЕЛИЈА

Ћ

елије су различите величине. Обично су ситне и могу се ви­дети само помоћу микроскопа, мада има и оних које се виде голим оком. Такве су неке нервне и мишићне ћелије. Величина ћелије се изражава у микрометрима.

Облик ћелија такође је различит. Могу бити лоптасте, плоча­сте, звездасте, вретенасте, али могу и да мењају облик. Облик и величина ћелија зависе од улоге коју ћелија има у организму и места на коме се у телу налази. Основна грађа свих ћелија је иста ма колико оне биле различите по облику и величини. Свака ћелија састоји се од ћелијске мем­бране, цитоплазме с органелама и једра. Сви делови ћелије су међусобно физиолошки повезани и функционишу само као це­лина. Ћелијска мембрана обавија и ограничава ћелију, даје јој облик и штити је од различитих утицаја. Она омогућава сталну размену материја између ћелије и њене околине. Такође, она одређује који ће молекули улазити у ћелију, а који из ње излазити. То је могуће јер је ћелијска мембрана селективно пропустљива. Цитоплазма је течни део ћелије. Чини је вода у којој су растворене соли, беланчевине, масти и угљени хидрати. Она испуњава простор између ћелијске мембране и једра.

Razli~iti oblici }elija

Занимљивости Да ли знате да је јаје једна ћелија? Нојево јаје, које може тежити и до 1.5 kg, прави је џин међу ћелијама.

18

И неке нервне ћелије у нашем телу изненађујуће су дугачке – више од једног метра.

Грађа човечијег тела 1 – citoplazma 2 – jedro 3 – jedarce

1

4 – mitohondrija

6 2

3

5 – endoplazmati~na 6

4

7 8 9

mre`a – Golyijev aparat – lizozom – centriola – }elijska membrana

5 8

7 9

[ematski prikaz osnovne gra|e }elije

Ћелијске органеле су делови ћелије који имају сопствену мембрану и одређену функцију. Налазе се у цитоплазми распоређе­не између ћелијске мембране и једра. У њима се одвијају биохемијски процеси током којих се изграђују или разграђују различити молекули, а енергија се везује или ослобађа. Ови процеси представљају ћелијски метаболизам. Ћелијске органеле су: ендоплазматична мре­ жа, рибозоми, ми­тохондрије, лизо­зоми, Голџи­јев апарат, центриоле. У мито­ хон­ дријама се одвија про­­ цес ћелијског ди­сања. Ендопла­зма­тична мре­жа увећава површину ћелије, а за њу се везују ри­бо­зоми када се у њима одвија син­теза беланчеви­на. Лизозоми садрже ензиме за разлагање крупних молекула и истрошених де­лова ћелије. Гол­џијев апарат или Голџијев ком­плекс има улогу у секре­ торним актив­ ностима ће­ лије, док центриоле омо­гућу­ју обра­зовање деоб­­ног вретена у време ће­лиј­ске деобе. Једро је ћелијска органела која има основну улогу у размно­жа­вању. Обично је лоптастог облика и углавном заузима средишњи положај у ћелији. Оивичено је једровим омотачем који има посебну грађу. На њему [ematski prikaz spiralne се налазе поре. Унутрашњост једра испуњена је је­ gra|e i trodimenzionalne strukture DNK дровом пла­змом у коју је уроњен наследни материјал 19

БИОЛОГИЈА

7

– хроматин. У току деобе ћелије од хроматина настају хромозоми. У једру се налази и је­дарце. Основу наследног материјала чине моле­кули де­зоксирибо­ну­к леинске киселине, која се скра­ ћено оз­на­чава као ДНК. По­је­диначни мо­лекули ДНК, заједно са беланчевинама, чи­не хро­мо­зо­ ме. Мо­лекул ДНК садржи гене­тичку поруку на основу које организми синте­тизују бе­ланчевине у својим ће­лијама и доби­ја­ју одређене особине у усло­вима спољашње сре­дине у којој се разви­ Mikroskopski preparat yinovskog јају и живе. Делови хро­мозома, односно делови hromozoma vo}ne mu{ice ДНК, јесу гени. Oни представљају основне је­ динице на­сле­ђивања и променљивости осо­бина сваког ор­­ганизма. Број хро­мозома је ка­рактеристи­чан и сталан за сваку врсту орга­низaма и у телес­ним ћелијама организама износи 2n. Пол­не ћелије садрже половину тог броја, од­носно у њима се налази n број хромозома. Код човека 2n хромозома из­носи 46, а n је 23.

Деоба ћелија Све телесне ћелије размно­ жавају се сложеном деобом која се назива митоза. У то­ку митозе деле се једро и ци­ топлазма тако да од једне по­ стају две нове ћелије. Време које протекне између две део­ бе означено је као ин­тер­фа­ за. У интерфази се од­ вијају метаболички про­це­си, ћелија расте и долази до удвајања моле­кула ДНК, од­носно хро­ мозома. Током деобе деле се хромозоми и читава ћелија. Вишећелијски организми ра­ сту захваљују­ћи деоби ћелија. На почетку деобе, током пе­риода профазе, хроматин се згушњава, спирално уви­ ја и обликују се хромозоми ко­ ји постају видљиви под ми­­­кроскопом. Центриоле се ра­­ з­ двајају и свака од њих 20

dve nove }elije u interfazi

profaza

profaza

telofaza anafaza

metafaza

Deoba }elije – {ematski prikaz mitoze

Грађа човечијег тела кре­­ће ка једном од полова ће­ли­је. Једарце и једров омо­­­тач више се не виде. Из­ме­ђу наспрамно постав­ље­ них центриола образују се танке нити де­обног вретена за које се везују хромозоми. Током следећег периода – метафазе хромозоми се ра­споређују по средини ћели­ је и образују екваторијалну пло­чу. У даљем току митозе, током периода анафазе хромозоми се уздужно деле. Свака половина сада представља нови хромозом и они, повучени нитима деоб­ног вретена, путују један ка једном полу, а други ка другом полу ћелије. Потом се, Najve}a }elija qudskog у телофази, на мембрани ћелије појављује улегнуће tela je jajna }elija.

Wena veli~ina je sedmi које се повећава до потпуне поделе цитоплазме на два deo mi­limetra i nepo­ једнака дела. Тако настају две нове ћелије у којима се sredno pre oplo|ewa образује једро са једарцем, а хромозоми, који више нису mo`e se videti golim густо спирално увијени, образују хроматин. Обе нове okom. Na ovom mikroћелије имају исти број хромозома, а тиме и исте гене, skop­skom preparatu као и ћелија од које су настале. Митоза обично траје од }elija je uve}ana 400 pu­­ta. Posle oplo|ewa iz тридесет минута до три сата. we }e se deobama ra­ Током живота организма број ћелија је приближно zviti ~ovek ~ije telo сталан за­хваљујући равнотежи између размножавања, тј. sadr`i oko 26,5 mili­ настанка нових младих ћелија, и њиховог изумирања. jardi }elija. Неке врсте ћелија се брзо размножавају, деобе су честе, али је њихов живот кратак. Такве су, на пример, ћелије које се налазе у основи покожице. Једине ћелије које се не размножавају јесу нервне и оне могу да трају колико и живот јединке. Полне ћелије, сперма­то­зо­ иди и јајне ћелије, настају по­ себном део­бом ем­бри­онал­них телесних ћелија које има­ју 2n, односно код човека 46 хро­мо­ зома. Ова сложена део­ба нази­ ва се мејоза или ре­дукциона деоба, јер се то­ ком ње број Hromozomi ~oveka хромозома (2 n) ре­ду­кује на половину (n). Зато зре­ле полне ћелије човека садр­же по 23 хромозома. Ово је веома важно јер се при опло­ђењу полне ће­лије спа­јају, образујући пр­ву телесну ћелију – зигот, у којој се успо­ставља поново број хромозо­ма карак­те­ри­стичан за врсту (2 n). Има по­ја­ва чи­ји су узро­ци још увек не­до­вољ­но по­зна­ти, а ко­је до­во­де до на­глог, пре­те­ра­ног и не­за­др­жи­вог размножавања и бу­ја­ња тки­ва. Та­кво тки­во се на­зи­ва ту­ мор, а тумор мо­же би­ти до­бро­ћу­дан или зло­ћу­дан. Зло­ћуд­ни ту­мор се на­зи­ва кар­ци­ 21

БИОЛОГИЈА

7

ном (рак) и мо­же да се ­ја­ви у свим тки­ви­ма ор­га­ни­зма. Ће­ли­је зло­ћуд­ног (ма­лиг­ног) тки­ва из­ме­ње­них су осо­би­на и из­ми­чу кон­трол­ним ме­ха­ни­зми­ма ра­ста и ра­змно­жа­ ва­ња. Оне про­ди­ру у окол­но, здра­во тки­во, а не­ке од њих се одва­ја­ју и пу­тем кр­ви и лим­фе или на не­ки дру­ги на­чин до­спе­ва­ју у дру­ге ор­га­не, где на­ста­вља­ју сво­ју де­о­бу. Та­ко на­ста­ју ме­та­ста­зе или се­кун­дар­ни ту­мо­ри. ПРЕГЛЕД ГРАДИВА  Ћелија је основна јединица грађе и функционисања сваког живог организма.  Ткиво је скуп ћелија заједничког порекла, сличне грађе, об­лика и величине и исте функције.  Више ткива, обично разноврсних, чини органе који граде системе органа.  Људски организам је складна целина коју чине сви системи органа.  Основни делови ћелије су: ћелијска мембрана, цитоплазма с органелама и једро.  Телесне ћелије свих организама, а тиме и човека, деле се митозом, а полне ћелије се формирају редукционом деобом − мејозом. ВЕЖБА По­сма­тра­ње ће­ли­ја на трај­ним микроскопским пре­па­ра­ти­ма При­бор и ма­те­ри­јал: трај­ни микроскопски пре­па­ра­ти различитих врста ће­ лија, ми­кро­скоп, све­ска за цр­та­ње Ток рада 1. Про­на­ђи­те вид­но по­ље и пре­па­рат ста­ви­те под ми­кро­скоп.

2. По­сма­трај­те пре­па­рат нај­пре при ма­лом, а за­тим при ве­ли­ком уве­ћа­њу.

3. У све­сци на­цр­тај­те ћелије ко­је сте по­сма­тра­ли и обе­ле­жи­те: ће­ли­ју, је­дро, цито­ пла­зму, ће­лиј­ску мем­бра­ну, ме­ђу­ће­лиј­ски про­стор.

4. На крају не­ка на­став­ник про­ве­ри да ли сте до­бро ура­ди­ли овај зада­так. ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Шта је ћелија?

2. Шта су ткива?

3. Наведите врсте ткива.

4. Шта су органи, а шта системи органа?

5. Наведите основне делове ћелије.

6. Које се ћелије називају телесним, а које полним?

7. Како се телесне ћелије размножавају?

8. Која је основна карактеристика митотичке деобе ћелије?

22

БИОЛОГИЈА

7

П раво на живот – људи имају право на заштиту од болести и смрти. То их обавезује да буду одговорни и чувају своје здравље.  Право на слободу и сигурност – људи имају право да слободно и одговорно одлучују о свом полном животу, али и обавезу да не угрозе другима то право. П раво на равноправност – сви људи имају једнака права да се информишу о репродуктивном здрављу, доносе одлуке и користе здравствену заштиту. То претпоставља да се поштују иста права других људи. П раво на приватност – сви људи имају право на приватност у емотивном животу, породици и при одласту у здравствену установу, али и обавезу да поштују исто право на приватност других. П раво на мишљење – сви људи имају право на сопствено мишљење, али и обавезу да уваже мишљење других.  Право на информисање и образовање – сви људи имају право да добију знања и вештине које ће им помоћи да заштите своје репродуктивно здравље. То их обавезује да примене усвојена знања. П раво на слободан избор – сви људи имају право да доносе сопствене одлуке везане за заснивање породице и рађање деце. Истовремено треба да поштују право других да самостално доносе одлуке. П раво на заштиту здравља – сви људи имају право да добију здравствену заштиту у односу на репродуктивно здравље. Од њих се очекује да редовно одлазе на контроле код лекара и тако чувају своје репродуктивно здравље. П раво на заштиту од сексуалног злостављања – сви људи имају право да буду заштићени од свих облика сексуалног насиља и злостављања. Истовремено то их обавезује да не праве сексуално насиље над другима. П раво на учествовање у доношењу политичких одлука – сви људи имају право да износе своје мишљење о сексуалним и репродуктивним правима. У обавези су, међутим да поштују донете политичке одлуке у тој области.

164

Репродуктивно здравље ПРЕГЛЕД ГРАДИВА  Репродуктивно здравље је део општег здравља и подразумева „стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести и неспособности у свим областима репродуктивног система“.  Из­ме­ње­но по­на­ша­ње мла­дих осо­ба, ко­је се по­не­кад гра­ни­чи са кри­ми­на­лом, или из­вр­ша­ва­ње кри­вич­них де­ла на­зи­ва се ма­ло­лет­нич­ка де­лин­квен­ци­ја.  Бо­ле­сти за­ви­сно­сти, ал­ко­хо­ли­зам, нар­ко­ма­ни­ја и пу­ше­ње ду­ва­на оста­вља­ју трај­не и те­шке по­сле­ди­це и угрожавају репродуктивно здравље.  Си­да је нај­о­па­сни­ја, смр­то­но­сна бо­лест ко­ја је да­нас за­хва­ти­ла свет.  Одговорно сексуално понашање значи ступање у полне односе само у дугим везама, редовну примену средстава контрацепције и одлазак на редовну контролу код лекара.  Поштовање здравствених принципа планирања породице обезбеђује и здраво потомство и репродуктивно здравље мајке.  Здрава породица је основни чинилац у развоју личности младих особа.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1.

2.

3.

4.

5.

6.

Шта је пубертет, а шта адолесценција? Ко­ји су узро­ци по­ја­ве ма­ло­лет­нич­ке де­лин­квен­ци­је? Ко­ји ор­га­ни ал­ко­хо­ли­ча­ра нај­че­шће стра­да­ју? До ка­квих оште­ће­ња ор­га­ни­зма до­ла­зи услед ко­ри­шће­ња опој­них дро­га? Ко­ја је нај­бо­ља за­шти­та од си­де? Какав је утицај породице на развој деце?

165

БИОЛОГИЈА

7

РЕЧНИК СТРУЧНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ ПОЈМОВА А АДИ­СО­НО­ВА БО­ЛЕСТ (брон­за­на бо­лест) – по­ре­ме­ћа­ј у ор­га­ни­зму ко­ји на­ста­је услед обо­ље­ња ко­ре над­бу­бре­жних жле­зда АДРЕ­НА­ЛИН – хорм­он ср­жи над­бу­бре­жних жле­зда АКО­МО­ДА­ЦИ­ЈА ОКА – спо­соб­ност при­ла­го­ ђа­ва­ња ока пре­ма да­љи­ни по­сма­тра­ног пред­ме­та АЛ­ВЕ­О­ЛЕ – шу­пљи­не у ор­га­ни­зму (плућ­не ал­ве­о­ле, ал­ве­о­ле зу­ба) АНА­ТО­МИ­ЈА – на­у­ка о уну­тра­шњој гра­ђи ор­ га­ни­за­ма и њи­хо­вих ор­га­на АНЕ­МИ­ЈА – малокрвност, обољење које на­ стаје услед смањења бро­ја цр­ве­них крв­ них зр­на­ца или смањења количине хе­мо­ гло­би­на у њима АН­ТИ­БИ­О­ТИ­ЦИ – ма­те­ри­је ко­је спре­ча­ва­ју раз­вој бак­те­ри­ја, а из­лу­чу­ју их не­ке вр­сте гљи­ва или бак­те­ри­ја; до­би­ја­ју се и син­те­ тич­ки. АН­ТИ­ГЕ­НИ – стра­на те­ла ко­ја, уне­та у ор­га­ ни­зам, иза­зи­ва­ју ства­ра­ње ан­ти­те­ла АН­ТИ­ТЕ­ЛА – ак­тив­не хе­миј­ске ма­те­ри­је ко­је на­ста­ју по уно­ше­њу ан­ти­те­ла у ор­га­ни­зам АН­ТИ­ТОК­СИ­НИ – про­тив­о­тро­ви АН­ТРО­ПО­ЛО­ГИ­ЈА (грч. anthropos чо­век) – на­ у­ка о чо­ве­ку АОР­ТА – нај­ве­ћи крв­ни суд; по­ла­зи од ср­ца и но­си ок­си­генисану крв

Б БА­ЦИ­ЛИ – вр­ста бак­те­ри­ја шта­пи­ћа­стог об­ ли­ка БАК­ТЕ­РИ­ЈЕ – сит­ни ми­кро­ор­га­ни­зми нај­че­ шће без хло­ро­фи­ла, јед­но­ће­лиј­ски, хе­те­ ро­троф­ни, са­про­фи­ти. Има­ју ва­жну уло­гу у при­ро­ди као раз­ла­га­чи ор­ган­ске ма­те­ ри­је. Мно­ге су штет­не јер су иза­зи­ва­чи раз­ли­чи­тих бо­ле­сти (па­то­ге­не бак­те­ри­ је).

168

БИ­О­ЛО­ГИ­ЈА – на­у­ка о жи­во­ту и жи­вим би­ћи­ ма

В ВАК­ЦИ­НА – обич­но теч­ност спра­вље­на од ми­кро­ор­га­ни­за­ма или њи­хо­вих про­из­во­ да ВАК­ЦИ­НА­ЦИ­ЈА – уно­ше­ње вак­ци­не у ор­га­ ни­зам ра­ди сти­ца­ња от­пор­но­сти пре­ма не­кој бо­ле­сти ВИ­РУ­СИ – ће­лиј­ски па­ра­зи­ти, иза­зи­ва­чи бо­ ле­сти

Г ГА­МА­-ГЛО­БУ­ЛИ­НИ – људ­ске бе­лан­че­ви­не са ви­со­ком за­штит­ном вред­но­шћу ГА­МЕ­ТИ – пол­не (ре­про­дук­тив­не) ће­ли­је ГЕН – део хро­мо­зо­ма, од­но­сно ДНК; са­др­жи ге­не­тич­ку ин­форм­а­ци­ју за син­те­зу јед­ног про­те­и­на

Д ДАРВ­ИН, ЧАРЛС (1809–1882) – тво­рац те­о­ри­ је о ево­лу­ци­ји ДЕЗ­ИН­ФЕК­ЦИ­ЈА – чи­шће­ње од за­ра­зних кли­ ца и ма­те­ри­ја ДЕ­МО­ГРАФ­СКА ЕКС­ПЛО­ЗИ­ЈА – исто­риј­ска по­­ ја­ва убр­за­ног по­ра­ста бро­ја ста­нов­ни­ка ДИ­ПЛО­ИД ­ И­ЈА – при­су­ство две ха­пло­ид­не гар­ни­ту­ре хро­мо­зо­ма у ће­ли­ја­ма ДНК – де­зок­си­ри­бо­ну­кле­ин­ска ки­се­ли­на; сло­же­ни ор­ган­ски мо­ле­кул ко­ји гра­ди хро­­мо­зо­ме и но­си ге­не­тич­ку ин­форм­а­ци­ ју ДРО­ГА – не­пре­ра­ђен лек; опој­но сред­ство

Јелена Ђорђевић

БИОЛОГИЈА

7

БИОЛОГИЈА

кб 17330

8 600262 018663

www.zavod.co.rs

за седми разред основне школе