Page 1

GEOGRAFIJA 7 К.Б. 17320

www.zavod.co.rs


МИЛУТИН ТАДИЋ

ГЕОГРАФИЈА

за 7. разред основне школе

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ – Београд


САДРЖАЈ

1. УВОД У РЕ­ГИ­О­НАЛ­НУ ГЕ­О­ГРА­ФИ­ЈУ СВЕ­ТА

5

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.

АЗИ­ЈА Основ­ни ге­о­граф­ски по­да­ци o континенту При­род­но­ге­о­граф­ске од­ли­ке Дру­штве­но­ге­о­граф­ске од­ли­ке Ју­го­за­пад­на Ази­ја – на рас­кр­шћу три кон­ти­нен­та Ју­го­за­пад­на Ази­ја – Ви­со­рав­ни и За­кав­ка­зје Ју­жна Ази­ја – из­ме­ђу Хи­ма­ла­ја и Ин­диј­ског оке­а­на Ин­ди­ја – свет за се­бе Ју­го­и­сточ­на Ази­ја – при­род­ни мост из­ме­ђу Ази­је и Аустра­ли­је Ин­до­не­зи­ја – зе­мља и во­да Сред­ња Ази­ја – „нај­кон­ти­нен­тал­ни­ја” ре­ги­ја све­та Ис­точ­на Ази­ја – Да­ле­ки Ис­ток Дру­штве­но­ге­ог­ раф­ске од­ли­ке Источне Азије Ки­на – но­ва еко­ном­ска си­ла Ја­пан – зе­мља из­ла­зе­ћег сун­ца

11 11 14 19 22 26 29 33 37 41 44 48 52 55 60

16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24.

АФРИ­КА Основ­ни ге­о­граф­ски по­да­ци о кон­ти­нен­ту При­род­но­ге­о­граф­ске од­ли­ке Дру­штве­но­ге­ог­ раф­ске од­ли­ке Се­вер­на Афри­ка Арап­ска Ре­пу­бли­ка Еги­пат За­пад­на Афри­ка Цен­трал­на Афри­ка – „ср­це” Афри­ке Ис­точ­на Афри­ка Ју­жна Афри­ка

64 65 67 71 74 78 80 84 87 91

25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.

СЕВЕРНА АМЕРИКА Аме­ри­ка – два кон­ти­нен­та При­род­но­ге­о­граф­ске од­ли­ке – рељеф и клима При­род­но­ге­о­граф­ске од­ли­ке – во­де и при­род­не зо­не Дру­штве­но­ге­о­граф­ске од­ли­ке – ин­ду­стри­ја­ли­зо­ва­но и ур­ба­ни­зо­ва­но дру­штво Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве (САД) САД – при­вре­да Ка­на­да

СредњА АмерикА 32. Основни подаци и природногеографске одлике – мост из­ме­ђу две Аме­ри­ке 33. Дру­штве­но­ге­о­граф­ске од­ли­ке – су­дар ци­ви­ли­за­ци­ја 34. 35. 36. 37. 38.

ЈУ­ЖНА АМЕ­РИ­КА Основ­ни географски по­да­ци о кон­ти­нен­ту При­род­но­ге­о­граф­ске од­ли­ке – во­де и при­род­не зо­не Дру­штве­но­ге­о­граф­ске од­ли­ке Бра­зил – троп­ски џин Ар­ген­ти­на

96 97 100 104 107 110 113 117 122 123 126 130 131 135 138 141 144

АУСТРА­ЛИ­ЈА И ОКЕ­А­НИ­ЈА 39. Основни подаци и природногеографске одлике 40. Аустра­лиј­ски са­вез: др­жа­ва – кон­ти­нент 41. Оке­а­ни­ја – острв­ска ре­ги­ја

146 147 152 155

ПО­ЛАР­НЕ ОБЛА­СТИ 42. Поларне области – Арктик 43. Ан­тарк­тик – на­су­прот Арк­ти­ку

158 159 162

СВЕТ КАО ЦЕ­ЛИ­НА 44. По­ли­тич­ка кар­та све­та – нео­ко­ло­ни­ја­ли­зам и гло­ба­ли­за­ци­ја

165 166

РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ ПОЈМОВА

170


МАПА ЛЕКЦИЈЕ

ГЕОречник

Тематска карта

Тематске фотографије

Основни текст

Табела са статистичким подацима

Пратеће иконице:

Географска читанка

ГЕОречник

ГЕОлектира

Помоћни текст

ГЕОлектира на крају поглавља

Картограм

Питања и задаци за проверу знања Упутница на текст у Географској читанци


1. УВОД У РЕГИОНАЛНУ ГЕОГРАФИЈУ СВЕТА

Сли­ка 1. – Девојчица Не­би­јат са насловне стране нашег уџбеника

Међу фо­то­гра­фи­ја­ма де­це из це­лог све­та, на корицама овог уџбе­ ни­ка, на­ла­зи се и фо­то­гра­фи­ја девојчице Не­би­јат. Фо­то­гра­фи­са­на је док се са вршњацима прашњавим пу­тем враћала из де­се­так ки­ло­ме­та­ра удаљене школе (сл. 1). Обучена је у бор­до одећу ко­ја је званична уни­ фор­ма школ­ске де­це у њеној земљи, Ети­о­пи­ји. У њеном кра­ју школује се са­мо по­ло­ви­на де­це основношколског уз­ра­ста. Не­би­јат живи на ви­со­рав­ни пре­кри­ве­ној де­бе­лим сло­јем ба­залт­не ла­ве, на пре­ко 2 000 m над­мор­ске ви­си­не. Захваљујући ве­ли­кој ви­си­ни, просечна годишња тем­пе­ра­ту­ра ва­зду­ха је са­мо 18°С, иако се ви­со­ра­ван на­ла­зи у жарком по­ја­су. Будући да су је­ди­ни из­вор огре­ва, шуме су ско­ ро пот­пу­но искрчене, па пре­о­вла­да­ва­ју отво­ре­не трав­на­те површине и скром­ни шумарци. Наша девојчица при­па­да на­ро­ду Ам­ха­ра, ко­ји го­во­ри ам­хар­ским је­зи­ком и ис­по­ве­да пра­во­слав­ну ве­ру. Живи у кра­ју у ко­јем су куће пре­кри­ве­не сла­мом или трском (сл. 2) и где тек сва­ка де­се­та кућа има стру­ју. Њени родитељи и оста­ли житељи се­ла по­се­ду­ју ма­ла имања, на ко­ји­ма уз­га­ја­ју ку­ку­руз, јечам, кром­пир и ки­ки­ри­ки за соп­стве­не по­тре­ бе, као и ка­фу ко­ју про­да­ју. Такође, тра­ди­ци­о­нал­но про­из­во­де житарицу теф, од ко­је пра­ве палачинкама сличан хлеб ко­ји зо­ву инџара. Од сто­ке га­је го­ве­да, ко­зе и коње. Живе вр­ло сиромашно, као и већина ста­нов­ни­ка њихове земље. Као и оста­ле девојчице из њеног на­ро­да и Не­би­јат је још од сед­ме го­ди­не почела по­ма­га­ти у кућним по­сло­ви­ма. Нај­ве­ро­ват­ни­је ће је уда­ти ка­да бу­де има­ла 12 го­ди­на, за младића млађег од 18 го­ди­на, а по­ро­ди­ це ће том при­ли­ком извршити раз­ме­ну до­ба­ра (сто­ке и дру­ге имо­ви­не). Живот ко­ји је очекује по­сле то­га неће би­ти ни­ма­ло лак, јер ће се, по­ред кућних, ба­ви­ти и свим дру­гим се­о­ским по­сло­ви­ма. Девојчица Не­би­јат живи у бли­зи­ни гра­да Вол­диа, на источном обо­ ду Ети­оп­ске ви­со­рав­ни, на се­ве­ру државе Ети­о­пи­је, ко­ја се на­ла­зи у Источној Афри­ци. Источна Афри­ка је јед­на од пет ве­ли­ких ге­о­граф­ских ре­ги­ја Афри­ке.

Сли­ка 2. – Округла колиба (тукула) са кровом од сламе у завичају девојчице Не­би­јат

5


УВОД У РЕГИОНАЛНУ ГЕОГРАФИЈУ СВЕТА Ге­о­граф­ска ре­ги­ја – де­ло при­ро­де и човека Ове школ­ске го­ди­не проучаваћете упра­во највеће ге­о­граф­ске ре­ги­је све­та, распоређене на различитим кон­ти­нен­ти­ма. Као што вам је по­зна­то, ге­о­граф­ска ре­ги­ја је одређена те­ри­то­ри­јал­на це­ли­на, ко­ја се по при­род­ ним или друштвеним од­ли­ка­ма бит­но раз­ли­ку­је од су­сед­них те­ри­то­ри­ја. Ре­ги­је мо­гу би­ти различитих величина. Мо­гу об­у­хва­та­ти ма­ло остр­во или читав кон­ти­нент, гру­пу држава или део јед­не државе. Највеће ре­ги­је су кон­ти­нен­ти: Ази­ја, Афри­ка, Се­вер­на Аме­ри­ка, Јужна Аме­ри­ка, Ан­тарк­ ти­да, Евро­па и Аустра­ли­ја. Услед њихове величине, о кон­ти­нен­ти­ма је могуће го­во­ри­ти са­мо уопштено. Детаљнија и вер­ни­ја сли­ка регија може се стећи по­де­лом кон­ ти­не­на­та на ре­ги­је. Ре­ги­је кон­ти­не­на­та најчешће се на­зи­ва­ју пре­ма стра­ на­ма све­та: се­вер­на, јужна, источна или за­пад­на (сл. 3). Јед­на од та­квих ре­ги­ја је и Источна Афри­ка, у ко­јој живи девојчица Не­би­јат.

Сли­ка 3. – Глав­не ре­ги­је све­та, о ко­ји­ма се го­во­ри у овом уџбе­ни­ку

ГЕОречник ре­ги­ја – одређена те­ри­то­ри­јал­на це­ ли­на ко­ја се по не­ким ге­о­граф­ским од­ли­ка­ма бит­но раз­ли­ку­је од су­сед­ них те­ри­то­ри­ја регионална географија – грана (део) географије који се бави проучавањем регија гра­ни­ца сиромаштва – 1,25 $ днев­но, по гла­ви ста­нов­ни­ка животни стандард – степен материјалног благостања

6

У њеном завичају па­да­ви­не су не­ре­дов­не, а земљиште испошћено ду­гом об­ра­дом и подложно еро­зи­ји, ко­ју су људи иза­зва­ли сечом шума. Об­ра­ди­ве земље је ма­ло, ме­то­де производње су за­ста­ре­ле, друм­ска мрежа је рет­ка, а за­се­о­ци и куће изо­ло­ва­ни (по­себ­но у кишном пе­ри­о­ду). Услед све­га то­га, са­мо ма­ли број ста­нов­ни­ка оства­ру­је пољопривредне вишкове ко­је може из­не­ти на про­да­ју. Да би људи живели боље, нужне су ко­ре­ни­те про­ме­не. Те про­ме­не се мо­гу оства­ри­ти са­мо улагањем ве­ли­ких новчаних сред­ста­ва, ко­ја држава у ко­јој живи девојчица Не­би­јат са­да не­ма. Из при­ка­за ге­о­граф­ске ре­ги­је у ко­јој живи ваша вршњакиња, са­зна­ ли сте ка­ко при­ро­да утиче на живот људи и ка­ко људи мењају при­ро­ ду. Упра­во то на­сто­је да от­кри­ју ге­о­гра­фи ка­да проучавају ре­ги­је све­ та. Услед огром­не ра­зно­ли­ко­сти при­ро­де и различите моћи по­је­ди­них људских за­јед­ни­ца да је потчињавају сво­јим по­тре­ба­ма, ге­о­граф­ске ре­ги­је се међусобно веома раз­ли­ку­ју. Не­где као, на при­мер, у по­лар­ним обла­сти­ ма, при­ро­да је надмоћна, а ути­цај човека на њу ма­ли. На дру­гим ме­сти­ма као, на при­мер, у ге­о­граф­ској ре­ги­ји За­пад­на Евро­па, ути­цај човека је мно­го већи, па је из­вор­на при­ро­да значајно измењена.


Географија за седми разред основне школе

Ра­зно­ли­кост држава Ове школ­ске го­ди­не проучаваћете кон­ти­нен­те по ре­ги­ја­ма. Из прак­ тичних раз­ло­га, гра­ни­це ре­ги­ја повучене су дуж државних гра­ни­ца, тј. сва­ка ре­ги­ја об­у­хва­та не­ко­ли­ко земаља, од­но­сно држава. На при­мер, ге­о­граф­ска ре­ги­ја Ју­го­за­пад­на Ази­ја об­у­хва­та 19 земаља, а ре­ги­ја Средња Ази­ја пет земаља. У скло­пу ско­ро сва­ке ре­ги­је по­себ­но је при­ка­за­на јед­на земља, а са­мо из­у­зет­но две. На при­мер, у окви­ру ре­ги­је Јужна Ази­ја при­ ка­за­на је Ин­ди­ја, а у окви­ру Источне Ази­је – Ки­на и Ја­пан. Код највећих земаља, као што су Ки­на, Бра­зил, САД и Ка­на­да, из­два­ја­не су и ре­ги­је уну­тар њихових гра­ни­ца. Да­кле, ове школ­ске го­ди­не бавићете се ве­ли­ ким ре­ги­ја­ма, ко­је об­у­хва­та­ју више држава, и мањим ре­ги­ја­ма, уну­тар јед­не државе. Да­нас, од­но­сно 2011. го­ди­не, на све­ту по­сто­је 194 не­за­ви­сне државе, ко­је се међусобно значајно раз­ли­ку­ју: по ге­о­граф­ском положају (сл. 4), по површини и бро­ју ста­нов­ни­ка, по об­ли­ку вла­да­ви­не (ре­пу­бли­ке, мо­ нар­хи­је), по еко­ном­ској раз­ви­је­но­сти итд. ПРЕМА ПРИПАДНОСТИ КОНТИНЕНТУ • европске • азијске • америчке • афричке земље ПРЕМА ПРИПАДНОСТИ СВЕТЛОСНО-ТОПЛОТНОМ ПОЈАСУ • екваторијалне • тропске • земље умерених ширина • суптропске • субполарне

ПРЕМА ПРИПАДНОСТИ РЕГИЈЕ • блискоисточне • балканске • латиноамеричке • земље Магреба итд.

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ДРЖАВЕ

ПРЕМА ПРИПАДНОСТИ ПРИРОДНОЈ ЗОНИ • пустињске • степске • саванске итд.

Као показатељ еко­ном­ске раз­ви­је­но­сти одређене земље, најчешће се ко­ри­сти њен укуп­ни (бру­то) друштвени про­из­вод (скраћеница БДП). Ка­да се међусобно по­ре­ди више земаља, ко­ри­сни­је је по­сма­тра­ти БДП изражен „по гла­ви ста­нов­ни­ка“. (На при­мер, по БДП-у, Ки­на и Ин­ди­ја спа­да­ју у пр­ве земље све­та, али ка­да се та вред­ност по­де­ли са бро­јем ста­нов­ни­ка, ни­су ни бли­зу свет­ског вр­ха.) У за­ви­сно­сти од ви­си­не БДП-а по гла­ви ста­нов­ни­ка, земље све­та се де­ле не не­ко­ли­ко гру­па (та­б. 1). Најсиромашније земље све­та на­ла­зе се у Афри­ци (јужно од Са­ха­ре), а нај­бо­га­ти­је земље све­та у За­пад­ној Евро­пи и Се­вер­ној Аме­ри­ци (сл. 5), где је БДП по гла­ви ста­нов­ни­ка 50 пу­та већи од оног у Афри­ци.

У ОДНОСУ НА ОКЕАНЕ, МОРА И ЗАЛИВЕ • пацифичке • атлантске • заливске • средоземне итд. У ОДНОСУ НА КОПНЕНЕ МАСЕ • континенталне • приморске • острвске • земље-архипелази итд.

Сли­ка 4. – По­де­ла земаља пре­ма ге­о­граф­ском положају

7


УВОД У РЕГИОНАЛНУ ГЕОГРАФИЈУ СВЕТА Величина БДП-а по гла­ви ста­нов­ни­ка Та­бе­ла 1. – По­де­ла земаља пре­ма величини БДП-а по гла­ви ста­нов­ни­ка у 2007. го­ди­ни

Животни стан­дард Животни стан­д ард је важан показатељ у ре­ги­о­нал­ној ге­о­гра­ фи­ји. Са­сто­ји се од мно­го ком­по­ не­на­та: ква­ли­тет ис­хра­не, усло­ви становања, здрав­стве­на и со­ци­јал­ на заштита, ни­во обра­зо­ва­но­сти, техничка опремљеност итд. Основ­ на ком­по­нен­та је ква­ли­тет ис­хра­ не (сл. 6). Нај­но­ви­ји показатељи животног стан­дар­да су број ко­ри­ сни­ка Ин­тер­не­та и број ком­пју­те­ра по гла­ви ста­нов­ни­ка. Животни стан­дард је условљен еко­ном­ским раз­во­јем и гу­сти­ном насељености. По­сма­тра­но у це­ли­ ни, јед­на земља може има­ти ве­ли­ку еко­ном­ску моћ, али услед ве­ли­ке гу­сти­не насељености (ка­да се БДП рас­по­де­ли по гла­ви ста­нов­ни­ка), она се значајно умањује.

до 1 500 $

Тип државе

При­ме­ри држава то­га ти­па

најсиромашније Ма­ли, Ни­гер, Ети­о­пи­ја (Афри­ка) државе

1 500 $ – 3 000 $

вр­ло сиромашне То­го, Га­на, Ан­го­ла (Афри­ка)

3 000 $ – 5 000 $

сиромашне

Ви­јет­нам, Ла­ос, Ин­до­не­зи­ја (Ази­ја)

5 000 $ – 10 000 $

задовољавајуће имућне

Ве­не­цу­е­ла, Уру­гвај, Чиле (Јужна Аме­ри­ка)

10 000 $ – 15 000 $

средње имућне

15 000 $ – 20 000 $

имућне

Ар­ген­ти­на и Чиле (Јужна Аме­ри­ка), Оман и Са­у­диј­ска Ара­би­ја (Ази­ја) Чешка, Пор­ту­га­ли­ја, Мал­та (Евро­па)

пре­ко 20 000 $

богате

САД и Ка­на­да (Се­вер­на Аме­ри­ка), Ја­пан и Јужна Ко­ре­ја (Ази­ја)

Сли­ка 5. – БДП по гла­ви ста­нов­ни­ка у 2011. го­ди­ни, по кон­ти­нен­ти­ма у америчким доларима

Сли­ка 6. – По­ро­ди­ца из Немачке, бо­га­ те европ­ске земље (го­ре), и по­ро­ди­ца из Чада, сиромашне афричке земље. Ис­пред њих је хра­на ко­ју у про­се­ку потроше то­ком јед­не сед­ми­це.

8

БДП ни­је са­мо показатељ еко­ном­ских могућности одређене земље, не­го и животног стан­дар­да ко­ји ужива њен просечан ста­нов­ник. Људи ко­ји живе у земљама са већим БДП-ом углав­ном има­ју дужи животни век, већи про­це­нат пи­сме­ног становништва, веће количине чисте во­де и мањи про­це­нат смрт­но­сти одојчади. Девојчица, чија је фо­то­гра­фи­ја на ко­ри­ца­ма вашег уџбе­ни­ка, као што већ зна­те, живи у Етио­пи­ји, ко­ја спа­да у најсиромашније земље све­ та. Већина становништва њене земље живи ис­под гра­ни­це сиромаштва. Пре­ма про­це­на­ма ге­о­гра­фа, да­нас сва­ки пе­ти ста­нов­ник све­та живи ис­ под те гра­ни­це, а око 50 ми­ли­о­на људи сва­ке го­ди­не уми­ре од по­сле­ди­ца неухрањености.


Географија за седми разред основне школе

Географско поређење Основни статистички подаци о земљама одређене регије дати су у табели са почетка одговарајућег поглавља. Те податке не морате знати напамет, важно је само да знате где их можете наћи када вам затребају. Подаци сами по себи, не значе много. На пример, када прочитамо да је површина Бразила 8 515 000 km2, тешко да ћемо имати представу о величини те земље. Много нам је јасније када сазнамо да је површина Бразила скоро 100 пута већа од површине Србије. Зато је најбоље да географске податке који се односе на друге земље (и регије) упоредите са одговарајућим подацима за Србију. Важно је знати и просечне вредности за становништво целог света. Природни прираштај је 12‰, а млађих од 15 година има 27%. Просечан животни век мушкараца је 68, а жена 72 године. Просечан БДП по становнику је 10 270 долара.

Статистика и Интернет Статистичке податке о земљама света није потребно памтити, јер се мењају из године у годину. Можете их наћи на Интернету (глобалној рачунарској мрежи), који представља добар извор информација и података из различитих области. Најновије податке о земљама света могуће је пронаћи на Интернет страници (web site) националних статистичких завода (на пример: за Нови Зеланд – www.stat.govt.nz) или међународних организација (на пример: Светска банка – www.worldbank.org). Осим тога, готово свака земља има своју Интернет страницу, на којој се могу наћи најновији географски подаци о њој (на пример: Србија – www.srbija.sr.gov.rs). Други начин подразумева коришћење претраживача (search engine), на пример, Google – www.google.com. Да би се нашао жељени статистички податак за одређену земљу, потребно је унети одговарајућу комбинацију кључних речи, које ће претраживачу „описати“ која се врста података тражи. Опис се, наравно, даје на енглеском језику (на пример – industrial production, Serbia, monthly data).

РЕПУБЛИКА СРБИЈА Површина Републике Србије је 88 361 km2. Најкраће растојање између најсеверније и најјужни­ је тачке износи 488 km, а од нај­ западније до најисточније тачке 449 km. Меридијански се протеже дуж 4°, а правцем паралела исто толико. Србија се налази у северном умереном појасу. Географске ко­ ординате средишње тачке су 44°N и 21°Е. Најдужа обданица траје 15,5 часова, а највећа подневна висина сунца износи 70°. Србија се налази на источној земљиној полулопти, у средњоевропској часовној зони, која је један час испред гриничког (светског) времена. Београд има географске ко­ ординате 44° 49’ N и 21° 29’ Е. На­ лази се на надморској висини од 120 m, његова средња годишња тем пе ра ту ра ва зду ха из но си 11,6° С, а средња годишња коли­ чина падавина 662 mm. У Србији живи око 8,9 милио­ на становника. У Београду живи милион и по становника. Урбано становништво чини 58% укупног становништва Србије. Просечан животни век мушкараца је 71, а жена 76 година.

Мала прича о великој књизи (стр. 6)

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

1. Шта је то регија, а шта регионална географија? 2. Набројте континенте и реците како се најчешће именују њихове главне регије. 3. Уз помоћ слике 4, одредите у које све групе земаља спада Србија на основу географског положаја. 4. На основу табеле 1, објасните како се деле земље света на основу БДП-а по глави становника. 5. На основу слике 5, поређајте континенте по БДП-у, од најсиромашнијег ка најбогатијем. 6. Одговорите на питања и решите задатке у Радној свесци, стр. 6–8.

9


АЗИЈА

10

2. ОСНОВНИ ГЕОГРАФСКИ ПОДАЦИ О КОНТИНЕНТУ 3. ПРИРОДНОГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ 4. ДРУШТВЕНОГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ 5. ЈУГОЗАПАДНА АЗИЈА 6. ЈУГОЗАПАДНА АЗИЈА – висоравни и Закавказје 7. ЈУЖНА АЗИЈА 8. ИНДИЈА 9. ЈУГОИСТОЧНА АЗИЈА 10. ИНДОНЕЗИЈА 11. СРЕДњА АЗИЈА 12. ИСТОЧНА АЗИЈА 13. ДРУШТВЕНОГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ИСТОЧНЕ АЗИЈЕ 14. КИНА 15. ЈАПАН


2. ОСНОВНИ ГЕОГРАФСКИ ПОДАЦИ О КОНТИНЕНТУ

Евро­а­зи­ја је највећа коп­не­на це­ли­на на Земљи. Де­ли се на два де­ ла – Ази­ју и Евро­пу – ко­ји се по­сма­тра­ју као по­себ­ни кон­ти­нен­ти. Ази­ја је највећи од свих кон­ти­не­на­та (табела 1). За­у­зи­ма ско­ро 80% површине Евро­а­зи­је и трећину коп­не­не површине це­ле Земље.

Кон­ти­нент Азија Африка Северна Америка Јужна Америка Европа Аустралија и Океанија Антарктида Свет

Површина (хиљ. km2)

Број становника 2011. (у мил.)

44 501 30 213 24 213 17 861 10 299 8 541

4 216 1 051 546 396 740 37

Густина насељености (ст./км²) 95 35 23 22 72 4

13 293

148 921

6 986

47

Табела 1. – Основ­ни по­да­ци о кон­ти­нен­ти­ма

На­зив Ази­ја на­стао је у дру­гом ми­ле­ни­ју­му пре но­ве ере, од речи асу, што значи ис­ток. У де­ли­ма Хо­ме­ра, Хе­ро­до­та и дру­гих грчких пи­са­ца, на­зив Ази­ја од­но­сио се са­мо на део данашњег по­лу­о­стр­ва Ма­ла Ази­ја, да би се ка­сни­је проширио на цео кон­ти­нент.

Највећи кон­ти­нент Го­то­во це­ла Ази­ја смештена је на се­вер­ ној и источној по­лу­лоп­ти Земље; са­мо ар­ хи­пе­ла­зи на крајњем ју­го­и­сто­ку пре­ла­зе на јужну, а Чук­отс­ко по­лу­о­стр­во на за­ пад­ну по­лу­лоп­ту. Нај­се­вер­ни­ја тачка коп­не­не це­ли­не је рт Чељускин, а најјужнија крајњи рт Ма­лај­ског по­лу­о­стр­ва (сл. 1). Кон­ти­нент се про­сти­ре у три то­плот­на по­ја­са (жарки, се­вер­ни уме­ре­ни и се­вер­ни по­лар­ни) и кроз 11 часовних зо­на.

Сли­ка 1. – Математичко-ге­о­граф­ски положај Ази­је

11


АЗИЈА Ази­ја ни­је пот­пу­но окружена мо­рем. Са Евро­пом чини је­дин­стве­но коп­ но, а на ју­го­за­па­ду је спо­је­на са Афри­ком пре­ко Су­ец­ке пре­вла­ке. На ју­ го­и­сто­ку, пре­ко Ма­лај­ског ар­хи­пе­ла­га, има по­сред­ну ве­зу с Аустра­ли­јом, док се на се­ве­ро­и­сто­ку, пре­ко Бе­рин­го­вог мо­ре­у­за, највише приближава Се­вер­ној Аме­ри­ци. Оба­ле Ази­је запљускују четири оке­а­на: Атлант­ски на за­па­ду (пре­ко Сре­до­зем­ног и Цр­ног мо­ра), Се­вер­ни ле­де­ни на се­ве­ру, Ти­хи на ис­то­ку и Ин­диј­ски на ју­гу. Мо­ра уз источне и југоисточне оба­ле одво­је­на су од пучине Ти­хог оке­а­на ни­зо­ви­ма ар­хи­пе­ла­га, међу ко­ји­ма је највећи Ма­ лај­ски ар­хи­пе­лаг. Плит­ка ивична мо­ра на се­ве­ру широко су отво­ре­на ка Се­вер­ном ле­де­ном оке­а­ну. У Ин­диј­ски оке­ан за­ла­зе ве­ли­ка по­лу­о­стр­ва – Ара­биј­ско, Ин­диј­ско и Ин­до­ки­на – између ко­јих су смештени Ара­биј­ско мо­ре и Бен­гал­ски за­лив. На све­ту не­ма већег за­ли­ва од Бен­гал­ског, већег ар­хи­пе­ла­га од Ма­лај­ ског, ни­ти већег по­лу­о­стр­ва од Ара­биј­ског. Сви они при­па­да­ју највећем кон­ти­нен­ту – Ази­ји.

От­крића и истраживања Ази­је Од дав­ни­на се од за­па­да до ис­то­ка Ази­је про­те­зао коп­не­ни пут, ко­јим се од­ви­ја­ла жива тр­го­ви­на. Пут је по­ве­зи­вао Евро­пу са Ки­ном. Ка­ко су Гр­ци Ки­ну на­зи­ва­ли Земља сви­ле, вре­ме­ном је тај пут по­стао по­знат као Пут сви­ле (сл. 2). Дуж Пу­та сви­ле би­ле су саграђене мно­го­број­не ста­ни­це, пи­ја­це и светилишта – ме­ста за од­мор, снабдевање и уте­ху пут­ни­ка. Пр­ви Европљанин ко­ји је прошао овим пу­тем и опи­сао да­ле­ке азиј­ске земље, био је ве­не­ци­јан­ски тр­го­вац Мар­ко По­ло (сл. 3).

Слика 3. – Мар­ко По­ло (1254–1324)

Мар­ко По­ло је био ве­не­ци­јан­ ски тр­го­в ац. Вођен трговачким по­с ло­ви­ма, кре­нуо је Пу­тем сви­ ле и, по­сле четири го­ди­не, сти­гао у Ки­ну. У Ве­не­ци­ју се вра­тио по­ сле два­де­сет го­ди­на. Захваљујући њему, Европљани су пр­в и пут детаљније упо­зна­ли земље Ис­то­ка (Ки­ну, Ин­ди­ју, Пер­си­ју). Занимљиво је да су то са­зна­ли из „дру­ге ру­ке“ – из књиге ко­ја је на­ста­ла та­ко што је казивања Мар­ка По­ла за­пи­сао за­тво­ре­ник ко­ји је са њим био у там­ни­ци. Сли­ка 2. – Пут ко­ји је прошао Мар­ко По­ло, као пр­ви Европљанин, повезујући Евро­пу са Ки­ном

12


Географија за седми разред основне школе

Упознавању Азије поморским путем знатно су допринели арапски трговци, а за Европу су кључни значај имале експедиције двојице Португалаца: Васка да Гаме и Фернанда Магелана. Обе експедиције биле су мотивисане зарадом од трговине зачинима. Васко да Гама је крајем 15. века предводио португалске бродове који су источним путем стигли до Индије, а Магелан је почетком 16. века предводио шпанске бродове који су западним морским путем стигли до Малајског архипелага и опловили свет. Географска истраживања унутрашњости Азије почињу у 18. веку. Највећи допринос су дали руски истраживачи (нарочито у истраживању Сибира). Многи географски објекти данас носе њихова имена. Нарочито је драматична била историја открића Североисточног морског пролаза – морског пута од Европе до Северне Америке, уз северне обале Азије. Азија је тешко проходан континент. Унутрашњост је изолована високим планинама и пустињама, тако да су до данас нека подручја остала недовољно истражена.

Мерење најкраћих растојања на глобусу

а.

б.

Најкраћа растојања између тачака на земљиној лопти могу се непосредно мерити само на глобу­ су. (Не и на картама света!) Размак означен на ивици приљубљеног па пи ра (сл. 4­а) пре не се се на екватор (почевши од Гриничког меридијана) и ту се очита број сте­ пени (сл. 4­б). Растојање се добија тако што се број степени помножи са 111,1 km.

Слика 4. – Мерење најкраћих растојања на глобусу

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

1. Опишите копнену границу између Азије и Европе. (Присетите се наставе географије у 6. разреду.) 2. Које се земље налазе на ова два континента – Европи и Азији? 3. На карти Азије пронађите највеће на свету: море, залив, архипелаг и полуострво. 4. На основу приложене карте (сл. 2) опишите пут Марка Пола, копнени у одласку, и поморски у повратку. 5. Одговорите на питања и решите задатке у Радној свесци (стр. 9–12).

Откривачи данас и сутра (стр. 8)

13


АЗИЈА 3. ПРИРОДНОГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ

Рељеф – ра­зно­ли­кост и кон­тра­сти

Сли­ка 1. – Кар­та рељефа Ази­је

Сли­ка 2. – Мт. Еверст или Чомолунгма, и Дра­ган Јаћимовић, пр­ви Ср­бин ко­ји је осво­јио највиши врх све­та (2000. го­ ди­не).

14

Захваљујући огром­ном про­стран­ству ко­је об­у­хва­та, Ази­ја се од­ли­ку­ је разноликошћу рељефа и при­род­них усло­ва, ко­ја се не може ни за­ми­ сли­ти на дру­гим кон­ти­нен­ти­ма. Не рачунајући Ан­тарк­ти­ду, Ази­ја је кон­ ти­нент са највећом просечном ви­си­ном: пла­ни­не и ви­со­рав­ни за­у­зи­ма­ју пре­ко три четвртине површине кон­ти­нен­та. Геолошко је­згро сва­ког кон­ти­нен­та чини древ­на ста­бил­на плат­фор­ ма. Ази­ја је по­себ­на по то­ме што је пра­ви мо­за­ик плат­фор­ми, ко­је су спо­је­не вен­ци­ма на­бра­них пла­ни­на. То су Си­бир­ска, Ки­не­ска, Ара­биј­ ска и Ин­диј­ска плат­фор­ма. По јужном обо­ду Ази­је (на гра­ни­ци са су­ сед­ним ли­тос­фер­ним плочама), прав­цем за­пад–ис­ток пружа се дугачак по­јас веначних пла­ни­на, у скло­пу ко­га су и Хи­ма­ла­ји, највећи пла­нин­ски си­стем на све­ту. Пла­нин­ски вен­ци уокви­ру­ју про­стра­не ви­со­рав­ни ко­је достижу највећу ви­си­ну у цен­трал­ном де­лу кон­ти­нен­та, где је смештена највећа ви­со­ра­ван на све­ту – Ти­бет. Дру­ги по­јас мла­дих веначних пла­ни­на протеже се ме­ри­ди­јан­ским прав­цем на крајњем ис­то­ку кон­ти­нен­та, упо­ре­до са острв­ским ни­зо­ви­ ма и ду­бо­ко­мор­ским ро­во­ви­ма у Па­ци­фи­ку. На­ста­ли су као по­сле­ди­це подвлачења Пацифичке ли­тос­фер­не плоче под азиј­ски кон­ти­нент. По­ јас од Камчат­ке до Ма­лај­ског ар­хи­пе­ла­га је вр­ло не­ста­би­лан: вр­хо­ви мно­гих пла­нин­ских ве­на­ца представљају ак­тив­не или угашене вул­ка­не, а земљотреси су ско­ро сва­ко­днев­на по­ја­ва.


Географија за седми разред основне школе

У обла­сти­ма где ве­ли­ке азиј­ске ре­ке таложе ма­те­ри­јал са ви­со­ких пла­ни­на на­ла­зе се про­стра­не ни­зиј­ске рав­ни­це, као што су Ве­ли­ка ки­ не­ска ни­зи­ја, Ме­со­по­та­ми­ја и Ин­до-ганг­ска ни­зи­ја.

Кли­ма – сви ти­по­ви кли­ме Ази­ја је огро­ман кон­ти­нент ко­ји се протеже од еква­то­ра до се­вер­ног ле­де­ног по­ја­са и за­ла­зи у све кли­мат­ске по­ја­се­ве (сл. 3). На ју­гу и ис­то­ку пружају се пла­нин­ски вен­ци као кли­мат­ске пре­пре­ке, а у унутрашњости су за­тво­ре­не ко­тли­не да­ле­ко од ути­ца­ја оке­а­на. На кли­му кон­ти­нен­та значајније утиче Се­вер­ни ле­де­ни оке­ан, док је ути­цај Ин­диј­ског и Ти­хог оке­а­на ограничен на јужни и источни обод кон­ти­нен­та. Са Се­вер­ног ле­де­ног оке­а­на, ко­ји је то­ком већег де­ла го­ди­не пре­кри­ вен ле­дом, стру­је хлад­не арк­тичке ваздушне ма­се, ко­је про­ди­ру све до по­врат­ни­ка. Под њиховим ути­ца­јем на се­ве­ру Ази­је вла­да кли­ма са вр­ло хлад­ним зи­ма­ма (до – 45° С).

Највећи део Ази­је про­сти­ре се у уме­ре­ном по­ја­су. Си­бир и Средња Ази­ја су обла­сти оштре кон­ти­нен­тал­не кли­ме. На источним оба­ла­ма уме­ ре­ног по­ја­са вла­да кли­ма ко­ју од­ли­ку­ју то­пла влажна ле­та и хлад­не су­ве зи­ме. Типичан пред­став­ник је кли­ма Пе­кин­га. У суп­троп­ском по­ја­су тем­пе­ра­ту­ре ва­зду­ха су из­над 0° С пре­ко це­ле го­ди­не. У летњој по­ло­ви­ни го­ди­не кли­ма има од­ли­ке уме­ре­не, а у зим­ској по­ло­ви­ни го­ди­не од­ли­ке троп­ске кли­ме. Количина па­да­ви­на смањује се од при­о­ке­ан­ских обла­сти ка унутрашњости кон­ти­нен­та. На за­па­ду суп­ троп­ског по­ја­са вла­да сре­до­зем­на кли­ма.

ГЕОречник де­пре­си­ја – удубљење на коп­ну ко­је лежи ис­под ни­воа мо­ра плат­ф ор­м а – про­с тра­н и ста­б ил­ ни део Земљине ко­ре, ко­га од­ли­ку­је равничарски рељеф ра­зних над­мор­ ских ви­си­на суп­троп­ски по­ја­се­ви – по­ја­се­ви на обе Земљине по­лу­лоп­те, приближно између 30° и 40° ге­о­граф­ске ширине унутрашњи слив – површина са ко­је коп­не­не во­де не отичу у мо­ра или оке­ а­не, већ у за­тво­ре­не ба­се­не (нпр. у Ка­ спиј­ско или Арал­ско је­зе­ро) монсуни – периодични ветрови који дувају на југу, истоку и југоистоку Азије

Сли­ка 3. – Кли­мат­ска кар­та Ази­је

15


АЗИЈА У за­пад­ном де­лу троп­ског по­ја­са то­ком це­ле го­ди­не до­ми­ни­ра­ју вр­ло су­ве и то­пле кон­ти­нен­тал­не ваздушне ма­се. Тем­пе­ра­ту­ра ва­зу­ха се креће од 24 до 35° С, а количина па­да­ви­на не пре­ла­зи 200 mm, што су од­ли­ке пуст­ињске кли­ме. Источно од ре­ке Ин­да вла­да­ју мон­сун­ска кли­ма и кли­ма са­ва­на, код ко­јих се оштро из­два­ја­ју сушна и кишна до­ба. Најјужније је по­јас троп­ске кишне кли­ме, ко­ји за­хва­та Ма­лај­ски ар­хи­пе­лаг.

Во­де – не­рав­но­ме­ран рас­по­ред Коп­не­не во­де Ази­је не­рав­но­мер­но су распоређене, што је по­сле­ди­ца ра­зно­ли­ко­сти кли­ме и рељефа. За раз­ли­ку од без­вод­не унутрашњости, обод­не де­ло­ве кон­ти­нен­та, са из­у­зет­ком ју­го­за­па­да, од­ли­ку­ју гу­сте речне мреже, сачињене од ре­ка ко­је спа­да­ју међу највеће на све­ту. Азиј­ске ре­ке при­па­да­ју сли­во­ви­ма сва четири оке­а­на, јер је Сре­до­зем­но мо­ре такође део Атлан­ти­ка (сл. 4). Сли­ву Се­вер­ног ле­де­ног оке­а­на при­па­да­ју во­дом бо­га­те си­бир­ске ре­ке Об, Иртиш, Је­ни­сеј и Ле­на. Горњи то­ко­ви највећих ре­ка ти­хо­о­ке­ан­ског сли­ва, као што су Јанг­це­кјанг, Хо­анг­хо и Ме­конг (сл. 5), на­ла­зе се у пла­ нин­ским пре­де­ли­ма Ти­бе­та. Те ре­ке но­се огром­не количине на­но­са, ко­је таложе у ни­зи­ја­ма источне и јужне Ази­је.

Сли­ка 5. – Свакодневни призор из делте Меконга (Вијетнам), највеће реке Индокине; мали дрвени чамци служе за превоз робе до пијаце и за риболов

Сли­ка 4. – Највеће реке Азије

16


Географија за седми разред основне школе

Азиј­ске ре­ке ко­је при­па­да­ју сли­ву Ин­диј­ског оке­а­на такође се убра­ја­ју у највеће на све­ту. То су Ганг са Бра­ма­пу­тром, Инд, Ти­гар и Еуфрат. Све оне гра­де про­стра­не и плод­не дел­те (Ганг и Бра­ма­пу­тра гра­де заједничку дел­ту). Ази­ја је из­у­зет­на по то­ме што во­де са око 40% њене те­ри­то­ри­је не при­па­да­ју ни­јед­ном оке­ан­ском сли­ву. У про­стра­ним обла­сти­ма средње и ју­го­за­пад­не Ази­је (нпр. Ара­биј­ско по­лу­о­стр­во, унутрашње обла­сти Ира­на, или пустиња Тар у Ин­ди­ји), све во­де ко­је притичу са пла­ни­на завршавају у је­зе­ри­ма ко­је не­ма­ју ото­ка. Мање ре­ке не­ста­ју у пе­ску сушних ко­тли­на и рав­ни­ца. Све оне при­па­да­ју унутрашњем сли­ву Ази­је. Највећа ре­ка тог сли­ва је Аму­Дар­ја. Слично ре­ка­ма, и је­зе­ра Ази­је су не­рав­но­мер­но распоређена. У унутрашњим ко­тли­на­ма Ази­је, у обла­сти жарке и су­ве кли­ме, је­зе­ра су ма­ло­број­на и најчешће, сла­на. Међу њима су и највећа сла­на је­зе­ра на све­ту – Ка­спиј­ско и Арал­ско. У Ази­ји су и Бај­кал­ско је­зе­ро, најдубље је­зе­ро на све­ту, и Мртво море (сл. 6), најниже подручје на свету (395 m испод нивоа мора). Осим у је­зе­ри­ма, во­да се на­ла­зи „ускладиштена“ и у број­ним лед­ни­ ци­ма ви­со­ких азиј­ских пла­ни­на. Најдужи Хи­ма­лај­ски лед­ни­ци пружају се и до 60 km.

Сли­к а 6. – Вода Мртвог мора је неколико пута сланија од воде Светског океана па купач, плутајући на води, може читати новине, опружен као на лежају. Језеро је названо „морем” због своје величине, а „мртвим” због одсуства живих бића.

При­род­не зо­не – ја­сно изражене и ра­зно­ли­ке На про­сто­ру Ази­је ја­сно се раз­ли­ку­ју при­род­не зо­не. На се­ве­ру кон­ ти­нен­та при­род­не зо­не се про­сти­ру у не­пре­ки­ну­тим по­ја­се­ви­ма, док се јужније уочава сме­на прав­цем за­пад–ис­ток (сл. 7 на стр. 18). Крајњи се­вер кон­ти­нен­та за­у­зи­ма­ју арк­тичке пустиње и тун­дра ко­ је идући ка ју­гу смењује по­јас тај­ге, ко­ји се про­сти­ре пре­ко це­ле Евро­ а­зи­је, од Атлан­ти­ка до Па­ци­фи­ка. Јужно од тај­ге про­сти­ру се мешане четинарско-лишћарске, а за­тим са­мо лишћарске шуме. На ис­то­ку Ази­је, у усло­ви­ма то­пле и вр­ло влажне мон­сун­ске кли­ме, шуме су мешовитог са­ста­ва. У овој зо­ни земљиште је плод­но, па су шуме до­брим де­лом искрчене. Идући ка цен­трал­ним де­ло­ви­ма кон­ти­нен­та, шуме смењују сте­ пе. Захваљујући плод­ном земљишту (чернозем), мно­ге сте­пе пре­тво­ре­не су у ора­ни­це. У про­стра­ним ко­тли­на­ма, да­ле­ко од оба­ла оке­а­на, ле­та су жарка, зи­ме хлад­не, а па­да­ви­на и вла­ге не­ма довољно да би ра­сле биљке. За­ то цен­трал­не де­ло­ве Ази­је за­у­зи­ма­ју полупустиње и пустиње, ко­је се од афричких раз­ли­ку­ју по хлад­ни­јој зи­ми са мра­зе­ви­ма. Пра­ве троп­ске пустиње, сличне афричким, про­сти­ру се у Ара­би­ји, на Иран­ској ви­со­рав­ ни и у ба­се­ну ре­ке Инд. У суп­троп­ском по­ја­су, на ју­гу и ју­го­и­сто­ку Ази­је, па­да­ви­не се излучују у вре­ме жарког ле­та, а зи­ме су про­хлад­не и ре­ла­тив­но су­ве. Ов­де су заступљене се­зон­ски влажне шуме – мон­сун­ске шуме. Под мон­сун­ским шумама се фор­ми­ра плод­но земљиште, па су оне до­брим де­лом искрчене ра­ди узгајања биљних кул­ту­ра. Та­мо где је сушни пе­ри­од израженији про­

Ре­кор­ди Ази­је Ази­ја је кон­ти­нент мно­гих „при­ од­но­ге­о­граф­ских“ ре­кор­да. Најр већи је и највиши кон­ти­нент. На њему се на­ла­зе највећи пла­нин­ ски си­стем (Хи­ма­ла­ји) и највиши врх (Монт Еве­рест, 8 850 m) (сл. 2), највећа ви­со­ра­ван (Ти­бет, 4  000 m – 6  000 m), највећа ни­зи­ја ко­ја се на­ла­зи ис­под ни­воа мо­ра (При­ка­ спиј­ска), најниже удубљење (де­ пре­си­ја) на Земљи (Мр­тво мо­ре, – 400 m), највеће је­зе­ро (Ка­спиј­ско) и најдубље је­зе­ро (Бај­кал­ско).

17


АЗИЈА стиру се саване, сличне саванама на другим континентима. На острвима су распрострањене тропске кишне шуме, које одликује разноврстан биљни и животињски свет. У Азији велику површину заузимају високе планине и висоравни. На њима је изражена висинска зоналност, посебно на Хималајима и Тибету.

Слика 7. – Карта природних зона Азије

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

Мт. Еверест 2000 (стр. 28)

18

1. Набројте главне целине рељефа Азије. 2. Наведите бар по две велике реке које припадају сливовима Северног леденог, Тихог и Индијског океана. 3. Пронађите на карти Азије пустињу Такла Макан и Таримску котлину. Где се уливају реке које притичу са околних планина, тј. ком сливу припадају? 4. Наведите типове климе који се смењују дуж меридијана 90° Е (на климатској карти, сл. 3, означен је испрекиданом линијом) идући од севера према југу. 5. Наведите природне зоне које се смењују дуж меридијана 100° Е (на слици 3 тај меридијан је означен испрекиданом линијом). 6. Одговорите на питања и решите задатке у Радној свесци (стр. 13–16).


4. ДРУШТВЕНОГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ

Становништво – најмногољуднији кон­ти­нент Ази­ја је најмногољуднији кон­ти­нент. У њој живи преко четири ми­ли­јарде ста­нов­ни­ка, што је око три четвртине укуп­ног свет­ског становништва (сл. 1). Становништво Ази­је је ра­зно­вр­сног ра­сног и на­ци­о­нал­ног са­ста­ва. Нешто више од по­ло­ви­не становништва чине при­пад­ни­ци мон­го­ло­ид­не ра­се. Оста­ло становништво спа­да у евро­пе­ид­ну ра­су и у пре­ла­зне гру­пе. У Ази­ји живи пре­ко хиљаду на­ро­да, међу ко­ји­ма су нај­број­ни­ји Ки­ не­зи, Ин­ду­си, Бен­гал­ци и Ја­пан­ци. Већину (40%) чине при­пад­ни­ци ки­ не­ско-ти­бе­тан­ске језичке по­ро­ди­це, ко­ји насељавају Источну Ази­ју. На дру­гом ме­сту су на­ро­ди ин­до­е­вроп­ске по­ро­ди­це, ко­ји насељавају Ју­го­за­ пад­ну Ази­ју и се­вер­не де­ло­ве Јужне Ази­је. Јед­но­ро­дан на­ци­о­нал­ни са­став углав­ном има­ју земље Источне и Средње Ази­је, док ско­ро у сва­кој земљи Југоисточне Ази­је живи ве­ли­ки број на­ро­да. У Ази­ји су на­ста­ле све највеће ре­ли­ги­је, укључујући и бу­ди­зам, хришћанство и ислам. Не­ке од њих рашириле су се у дру­ге де­ло­ве све­та (хришћанство, ислам), док су дру­ге оста­ле пр­вен­стве­но азиј­ске (бу­ди­ зам, хин­ду­и­зам, кон­фучијанство). Највише по­кло­ни­ка има­ју хин­ду­и­ зам и ислам. У Ази­ји је у упо­тре­би мно­го различитих пи­са­ма. У Ки­ни, Ко­ ре­ји и Ја­па­ну ко­ри­сти се сложено зна­ков­но пи­смо, у Ју­го­за­пад­ној Ази­ји арап­ско, у Ин­до­не­зи­ји, Ма­ ле­зи­ји, Тур­ској и дру­гим земљама латинично, а у Изра­е­лу хе­бреј­ско пи­смо. Становништво Ази­је је не­рав­но­мер­но распоређено: најгушће су насељена подручја по­год­на за земљорадњу, и то она у ко­ји­ма се га­ји пиринач. По гу­сти­ни насељености Ази­ја је на првом ме­сту у свету. У пренасељеним де­ло­ви­ма кон­ти­нен­та (дел­та Ган­га и Бра­ма­ пу­тре, де­ло­ви Ки­не, обал­ни по­јас ја­пан­ских остр­ва, остр­во Ја­ва) гу­

Сли­ка 1. – Ст­убичасти гра­фи­кон, у ко­ ме је ви­си­на сту­ба­ца сра­змер­на бро­ ју ста­нов­ни­к а 2011. године (лево) и очекиваном броју становника 2050. године (десно), у милионима

19


АЗИЈА сти­на насељености из­но­си 700–1 000 ст./km². Међутим, не­ке обла­сти уопште ни­су насељене, нпр. Ти­бет, Го­би, Ара­биј­ско по­лу­о­стр­во, ви­со­ке пла­ни­не. Са из­у­зет­ком Ја­па­на, Ки­не и не­ко­ли­ко дру­гих земаља, азиј­ске земље од­ли­ку­је ви­сок при­род­ни прираштај. Највећи при­род­ни прираштај и најмлађе становништво има­ју земље Ју­го­за­пад­не и Јужне Ази­је. Будући да ви­сок при­род­ни прираштај ства­ра број­не друштвене про­бле­ме, мно­ге азиј­ске земље на­сто­је да га смање предузимајући различите ме­ре. У то­ме је највише успе­ха има­ла Ки­на. Пре­ма по­да­ци­ма Уједињених на­ци­ја, на про­сто­ру Ази­је по­сто­ји око се­дам ми­ли­о­на из­бе­гли­ца. То су ли­ца ко­ја су би­ла присиљена да се пресељавају због ло­кал­них ра­то­ва, вер­ских су­ко­ба или при­род­них ка­та­ стро­фа.

При­вре­да – брз при­вред­ни раст

Сли­ка 2. – Руд­не ре­зер­ве Ази­је: удео у укуп­ним свет­ским ре­зер­ва­ма

Ази­ја располаже ве­ли­ким при­род­ним бо­гат­стви­ма. То је, пре све­га, руд­но бо­гат­ство (сл. 2). Највећа лежишта наф­те на­ла­зе се у обла­сти Пер­сиј­ског за­ли­ва, Ка­спиј­ског је­зе­ра, Ме­со­по­та­ми­је и на остр­ви­ма Ма­ лај­ског ар­хи­пе­ла­га. По­сма­тра­не за­јед­но, земље Ази­је има­ју важну уло­гу у са­вре­ме­ној свет­ској при­вре­ди. Захваљујући бр­зом раз­во­ју ин­ду­стри­је у азиј­ско-пацифичким земљама, пр­вен­стве­но у Ја­па­ну и Ки­ни, тај део Ази­је по­стао је је­дан од нај­пер­спек­тив­ни­јих цен­та­ра свет­ске при­вре­де. На­кон што су

20


Географија за седми разред основне школе

преузели водећу улогу у традиционалним производњама (нпр. металургија, бродоградња) поменуте земље почеле су доминирати на светском тржишту и по производима високе технологије (компјутери, роботи, електроника). Привредни развој земаља на југу континента знатно је скромнији, јер га „потире“ брзи пораст броја становника. Разноврсност природних услова континента огледа се и у различитој специјализацији пољопривреде. На истоку, југоистоку и југу котинента преовлађује земљорадња. На Азију отпада 9/10 светске производње пиринча, који се углавном и употребљава у Азији. Од пољопривредних производа, осим пиринча, Азија даје већину светске производње каучука, свиле, чаја, кикирикија, дувана, памука, разних зачина и тропских и суптропских плодова. На југозападу и у централним деловима континента, услед оскудице воде и плодног земљишта, главну улогу има сточарство (овце, камиле, коњи).

Регионална и политичка подела Огромно пространство Азије дели се на шест великих регија, које су назване према странама света: Југозападна Ази­ ја, Јужна Азија, Југоисточна Азија, Средња Азија, Источна Азија и Северна Азија (сл. 3). Регије су издвојене на основу природногеографских и културноисторијских одлика, тј. разлика. По величини територије и броју становника, прво место заузима Источна Азија захваљујући, пре свега, Кини. По густини насељености, друго место заузима Јужна Азија, захваљујући Индији. По броју земаља предњачи Југозападна Азија, у којој преовлађују релативно мале и слабо насељене земље. Територију Азије дели 47 земаља, различитих по површини, бро ју ста нов ни ка, при род ним од ли ка ма и друштвеном уређењу. Међу њима су „џиновске“ земље, као што су Индија и Кина, „минијатурне“ земље као што су Малдивска република и Сингапур, богате земље као што је Јапан и сиромашне као Авганистан, древне као Кина и недавно формиране као што је Источни Тимор (2002. године).

Слика 3. – Главне регије Азије

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

1. Које место међу континентима заузима Азија по површини и броју становника? 2. Који су делови Азије најгушће насељени? 3. У Азији је просечан природни прираштај 12‰ (промила). Да ли је то висок или низак природни прираштај? 4. Које су највеће регије Азије. Наведите њихове главне одлике. 5. Које су главне одлике азијске привреде? 6. Одговорите на питања и решите задатке у Радној свесци (стр. 16–18).

Телеграфски узвичници из Азије (стр. 23)

21


44. ПОЛИТИЧКА КАРТА СВЕТА – неоколонијализам и глобализација

Сли­ка 1. – Политичка кар­та све­та са упи­са­ним бро­јем држава по кон­ти­нен­ти­ма

1950.

Сли­ка 2. – Политичка кар­та Под­са­хар­ске Афри­ке: 1950. и 1991. го­ди­не

1991.

166

Данас (2011. године) у свету постоје 194 независне државе: највише их је у Африци (54), затим у Азији (47) и у Европи (43) (сл. 1). Скоро све независне државе света чланице су Организације уједињених нација (ОУН) која је основана 1947. године. ОУН су најутицајнија међународна организација чији су главни циљеви учвршћивање међународног мира и развој сарадње међу државама. Специјализоване организације унутар ОУН су Организација за образовање, науку и културу (УНЕСКО), Организацију за храну и пољопривреду (ФАО), Међународни монетарни фонд (ММФ) и др. Осим ОУН, у свету постоји више регионалних међународних организација као што је Европска унија (ЕУ), Северноатлантски војни савез (НАТО), Организација држава Југоисточне Азије (АСЕАН), Организација афричког јединства (ОАЈ), Организација америчких држава (ОАД) и др. Број држава се повремено мења, нове државе настају, док неке престају постојати. Највише нових држава настало је у другој половини 20. века, и то стварањем независних држава на територијама бивших колонија. Ослобађање од колонијалне власти и стварање независних држава на територијама бивших колонија – назива се деколонизација. Деколонизација је достигла свој врхунац после Другог светског рата, тачније половином 20. века, што се најбоље може видети на примеру Африке (сл. 2). Но­во­ство­ре­не државе у Афри­ци, Ла­тин­ској Аме­ри­ци и Ази­ји осло­ бо­ди­ле су се ди­рект­не вла­сти пре­ко­мор­ских го­спо­да­ра, али им је оста­ ло тешко ко­ло­ни­јал­но наслеђе: из­во­зе се си­ро­ви­не, а предузећа су у


Географија за седми разред основне школе

ма­ни­ок(а) или ка­са­ва – брашном бо­га­ти ко­рен биљке ко­ја ра­сте у Ин­ди­ји, Јужној Аме­ри­ци и Афри­ци мас-ме­ди­ји – сред­ства ма­сов­не ко­му­ни­ка­ци­је (но­ ви­не, ра­дио, те­ле­ви­зи­ја) му­в а це-це – му­в а ко­ј а је распрострањена у шумама уз ре­ке и је­зе­ра Цен­трал­не Афри­ке (пре­ но­сник узрочника опа­сне бо­ле­сти спавања) пестициди – отровна хемијска једињења која се користе за уништавање инсеката

ра­сна дис­кри­ми­на­ци­ја – ускраћивање грађанских и људских пра­ва при­пад­ни­ци­ма подчињене или мањинске ра­се ра­сна се­гре­га­ци­ја – политичко одвајање де­ла становништва на осно­ву бо­је коже и ускраћивање његових пра­ва ре­зер­ват – област одређена за живот за­ко­ном заштићених пле­ме­на Ин­ди­ја­на­ца и Ину­и­та у САД, Ка­на­ди и Аустра­ли­ји се­гре­га­ци­ја – одвајање од не­ке це­ли­не

пи­ре­трум – биљка од ко­је се до­би­ја ин­сек­ти­цид пи­ре­трин пла­нин­ски си­стем – сви пла­нин­ски вен­ци да­тог про­сто­ра, ко­ји су на­ста­ли и раз­ви­ја­ли се на сличан начин плат­фор­ма – про­стра­ни ста­бил­ни део земљине ко­ ре, ко­ји се од­ли­ку­је равничарским рељефом пре­вла­ка – уска површина коп­на, ко­ја спа­ја два већа де­ла коп­на или два кон­ти­нен­та пре­ри­ја – северноамеричка сте­па про­фит – до­бит, за­ра­да, вишак вред­но­сти

тај­фун – на­зив за троп­ске ци­кло­не у за­пад­ном де­ лу троп­ске зо­не Ти­хог оке­а­на та­нин – ма­те­ри­ја ко­ја се до­би­ја од шишарки и ко­ре ра­зног ли­сто­пад­ног дрвећа, а ко­ри­сти се за штављење коже тер­мин – из­раз ко­ји тачно означава нешто из обла­ сти на­у­ке то­по­ни­ми – вла­сти­та име­на ге­о­граф­ских обје­ка­та (кон­ти­не­на­та, мо­ра, оке­а­на, ре­ка, је­зе­ра, пла­ни­на, држава, насеља итд.) тор­на­до – на­зив снажног ат­мос­фер­ског вр­тло­га у САД са­ван­ске шуме – рет­ке гру­пе дрвећа, раз­ба­ца­не у ви­ду остр­ва у огром­ним про­стран­стви­ма са­ва­не ура­ган – ве­тар ра­зор­не сна­ге (бр­зи­на пре­ко 30 ме­та­ра у се­кун­ди) и знат­ног трајања фос­фат­не ру­де – при­род­не ми­не­рал­не тво­ре­ ви­не ко­је садрже фос­фа­те, ко­ји се ко­ри­сте за производњу фос­фат­них ђубрива цу­на­ми – ве­ли­ки мор­ски та­ла­си ко­ји на­ста­ју при под­вод­ним земљотресима штит – нај­круп­ни­ји из­диг­ну­ти де­ло­ви плат­фор­ме, ко­ји се од­ли­ку­ју ве­ли­ком постојаношћу

171


Литература на српском језику коришћена при писању уџбеника Борстин, Д. Y. (2003). Свет открића. Београд: Геопоетика. Влаховић, П. (1984). Народи и етничке заједнице света. Београд: Вук Караџић. Грчић, М. (1994). Индустријска географија. Београд: Научна књига. Дукић, Д. (1998). Климатологија. Београд: Географски факултет. Јанковић, М. М. (1999). Биогеографија са педологијом. Београд: Географски факултет. Кицошев, С. (2002). Азија – државе и регије. Ниш: ПМФ. Кицошев, С. (2002). Регионална географија Африке. Ниш: ПМФ. Лексикон држава света. (2006). Београд: Политика. Мастило, Н. (2008). Речник савремене српске географске терминологије. Београд: Географски факултет. Натек, К., Натек, М. (2005). Државе света. Београд: Младинска књига. Недељковић, М. (2001). Лексикон народа света. Београд: Српска књижевна задруга. Немеркењи, А. (1996). Општа физичка географија. Нови Сад: Министарство за просвету и образовање. Павићевић, В. (2003). Аспекти глобализације. Београд: Београдска отворена школа – Досије. Сва чуда света. (2005). Нови Сад: Младинска књига. Ситарица, Р., Тадић, М. (2008). Географија за 5. разред основне школе. Београд: Завод за уџбенике. Ситарица, Р., Тадић, М. (2009). Географска читанка за 5. разред основне школе. Београд: Завод за уџбенике. Ситарица, Р., Тадић, М. (2008). Географија за 6. разред основне школе. Београд: Завод за уџбенике. Ситарица, Р., Тадић, М. (2006). Географска читанка за 6. разред основне школе. Београд: Завод за уџбенике. Ситарица, Р., Тадић, М. (2009). Географска читанка за 7. разред основне школе. Београд: Завод за уџбенике. Стање света 2006 – у фокусу Кина и Индија. (2006). Београд: Политика. Чворо, Ј. (2000). Ванруска Азија. Ниш: ПМФ. Школско свезнање. (2007). Београд: Завод за уџбенике.

Фотографије (име и презиме аутора) Снежана Ђурђић, Драган Јаћимовић, Драгана Митић, Невена Николић, Горан Пенев, Александар Петровић, Драган Смиљковић, Иван Станић, Милутин Тадић, Jorg Thierfelder, Remo Fedier, Svetlana Conoscenti, Фарук Харовић, Werner Haug. Остале фотографије: Corel Professional Photos, поклон Амбасаде Републике Кореје

Проф. др Милутин Тадић • ГЕОГРАФИЈА – за 7. разред основне школе • Четврто издање, 2012. година • Издавач: Завод за уџбенике, Београд, Обилићев венац 5, www.zavod.co.rs • Израда карата, табела и графикона: проф. др Милутин Тадић • Ликовни уредник: мр Бранислав Николић • Дизајн: Александар Прибићевић • Графички уредник: Милан Мркобрад • Лектор: Љиљана Митровић • Коректори: Ружица Јовановић, Татјана Здравковић • Обим: 21½ штампарских табака • Формат: 20,5 × 26,5 cm • Рукопис предат у штампу јануара 2012. године. • Штампање завршено априла 2012. године. • Штампа „Графика Галеб“, Ниш


GEOGRAFIJA 7 К.Б. 17320

www.zavod.co.rs


Geografija  

Udžbenik za 7. razred osnovne škole

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you