Istorija

К. Б. 17310

ДУШАН Т. БАТАКОВИЋ

ИСТОРИЈА ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

cmyk

Душан Т. Батаковић

ИСТОРИЈА

ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ

ДУШАН Т. БАТАКОВИЋ

ИСТОРИЈА ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРАД

istorija_za_7razred.indb 1

4/15/2011 10:04:31 PM

САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР

3

1. ЕВРОПА ОД КРАЈА XV ДО КРАЈА XVIII ВЕКА

7

1. МОДЕРНО ДОБА (НОВИ ВЕК) ..................................................................................... 9 2. ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА ........................................................................ 12 Морепловци ..................................................................................................................... 12 Колонизација Новог света ....................................................................................... 15 3. ПРОЦВАТ ГРАДОВА ....................................................................................................... 18 Трговина ............................................................................................................................ 18 Мануфактура ................................................................................................................... 20 4. ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА .................................................................................... 21 Препород............................................................................................................................ 21 Књижевност .................................................................................................................... 22 Уметници и дела ............................................................................................................ 25 Мецене – спонзори уметности .............................................................................. 26 5. РЕФОРМАЦИЈА И ПРОТИВРЕФОРМАЦИЈА...................................................... 29 Протестантизам ............................................................................................................ 29 Католичка обнова ........................................................................................................ 31 Верски ратови ................................................................................................................ 33 6. АПСОЛУТИСТИЧКЕ МОНАРХИЈЕ ........................................................................... 36 Европа краљева............................................................................................................. 36 Француска ......................................................................................................................... 36 Русија .................................................................................................................................. 38 Просвећени апсолутизам ......................................................................................... 40 Енглеска ............................................................................................................................. 42 2. СРПСКИ НАРОД ПОД СТРАНОМ ВЛАШЋУ ОД XVI ДО XVIII ВЕКА

45

1. ПРЕВЛАСТ ОСМАНЛИЈА НА БАЛКАНУ Османска држава и друштво (XVI–XVIII век) ................................................. 47 Освајања ............................................................................................................................ 47 Османска држава: природа власти и облик управе ................................... 49 Верске прилике .............................................................................................................. 52 2. ПОЛОЖАЈ СРБА У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ ....................................................... 54 Исламизација .................................................................................................................. 54 Друштвене околности: раја, власи, мартолоси ............................................ 55 Хајдуци и ускоци............................................................................................................ 57 Свакодневни живот ..................................................................................................... 58 3. ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА .............................................................................................. 61 Обнова српске цркве ................................................................................................... 61

istorija_za_7razred.indb 4

4/15/2011 10:04:32 PM

САДРЖАЈ

5

Српска патријаршија – верски, културни и политички значај ........... 63 4. РАТОВИ И СЕОБЕ ............................................................................................................ 66 У потрази за уточиштем ........................................................................................... 66 Сеобе Срба 1690. и 1739. године........................................................................... 67 Војна Крајина .................................................................................................................. 70 5. УСПОН СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ – ПРИВИЛЕГИЈЕ, ДРУШТВО, УСТАНОВЕ ................................................................................................. 72 Српско друштво ............................................................................................................. 72 Културне и просветне прилике ............................................................................ 73 3. ЕВРОПА И СВЕТ ОД КРАЈА XVIII ДО СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА XIX ВЕКА

77

1. ИНДУСТРИЈСКА РЕВОЛУЦИЈА ................................................................................. 79 Примена машина........................................................................................................... 79 Промене у друштву ...................................................................................................... 80 2. ЕНГЛЕСКА И АМЕРИЧКА РЕВОЛУЦИЈА.............................................................. 82 Настанак енглеског парламентаризма ............................................................. 82 Америчка револуција: побуна тринаест колонија ..................................... 84 3. ДОБА ПРОСВЕЋЕНОСТИ: РАЗУМ, ЈЕДНАКОСТ, НАПРЕДАК ..................... 89 Француски просветитељи........................................................................................ 89 Енциклопедија: знањем до просвећености ................................................... 90 4. ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИЈА ....................................................................................... 92 Побуна трећег сталежа: братство, слобода, једнакост ............................ 92 Од уставне монархије до републике .................................................................. 94 5. НАПОЛЕОН БОНАПАРТА – ГЕНЕРАЛ, ДИКТАТОР, ИМПЕРАТОР ............ 97 Наполеон: успон ка власти ...................................................................................... 97 Наполеон и Европа .....................................................................................................101 6. ЕВРОПА НАЦИЈА ...........................................................................................................104 Појмови нације, народа и суверенитета ........................................................104 Бечки конгрес – владавина легитимизма.....................................................105 Романтизам: народи против апсолутизма ...................................................106 7. РЕВОЛУЦИЈЕ 1848/49: ПРОЛЕЋЕ НАРОДА ....................................................108 Родољуби и либерали ...............................................................................................108 Народни препороди у Хабзбуршкој монархији ..........................................110 8. УЈЕДИЊЕЊЕ ИТАЛИЈЕ И НЕМАЧКЕ...................................................................112 Ратови за уједињење Италије ..............................................................................112 Настанак Другог немачког царства ..................................................................114 9. ГРАЂАНСКИ РАТ У САД .............................................................................................116 Успон САД ........................................................................................................................116 Рат Севера и Југа ..........................................................................................................117 10. ВЕЛИКЕ СИЛЕ И ИСТОЧНО ПИТАЊЕ .............................................................119 Појам велике силе.......................................................................................................119 Источно питање ...........................................................................................................119 Кримски рат ..................................................................................................................120

istorija_za_7razred.indb 5

4/15/2011 10:04:32 PM

6

САДРЖАЈ Балканске револуције (1804–1878) ................................................................121 Велика источна криза (1875–1878) .................................................................123 4. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА: МОДЕРНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ

125

1. ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК (1804–1813) ............................................................127 Београдски пашалук ...............................................................................................127 Буна на дахије ..............................................................................................................128 Борба за независну државу ..................................................................................129 Установе устаничке државе .................................................................................131 2. ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК И БОРБА ЗА АУТОНОМИЈУ ............................135 Наставак Српске револуције ................................................................................135 Борба против владарског самовлашћа ..........................................................137 Сретењски устав .........................................................................................................139 3. ВЛАДАВИНА УСТАВОБРАНИТЕЉА (1842–1858) ......................................141 Развој државних и просветних установа ......................................................141 Спољна политика Србије ......................................................................................143 Пад кнеза Александра ..............................................................................................145 4. ДРУГА ВЛАДА МИЛОША И МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА (1858–1868) 146 Унутрашња и спољна политика – стварање предуслова за независност ...................................................................................146 Први балкански савез ..............................................................................................147 Уједињена омладина српска ................................................................................148 5. СРБИЈА НА ПУТУ КА НЕЗАВИСНОСТИ (1868–1878) ..............................150 Намеснички режим (1868–1872) ......................................................................150 Србија у Великој источној кризи (1875–1878) ...........................................152 Независност (1878)....................................................................................................152 Кнежевина Србија – простор, становништво, привреда .....................154 6. ЦРНА ГОРА У XIX ВЕКУ(до стицања независности 1878) ....................156 Територија, становништво, зачеци државне организације ...............156 Петар I Петровић Његош (1784–1830) ..........................................................157 Петар II Петровић Његош (1830–1851) .........................................................158 Књаз Данило (1851–1860) ....................................................................................159 Никола Петровић Његош – стицање независности ...............................159 5. СРПСКИ НАРОД ПОД СТРАНОМ ВЛАШЋУ ОД КРАЈА XVIII ДО СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА XIX ВЕКА

163

1. СРБИ У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ..................................................................165 Привилегије, простор, култура ...........................................................................165 Срби у револуцији 1848/1849. ............................................................................166 Наставак борбе за аутономију .............................................................................168 2. ПОЛОЖАЈ СРБА У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ .....................................................171 Положај Срба у Босни и Херцеговини .............................................................171 Стара Србија ...................................................................................................................174

istorija_za_7razred.indb 6

4/15/2011 10:04:32 PM

Ботичели, Рађање Венере (горе) Европа у модерно доба (око 1640)

istorija_za_7razred.indb 8

4/15/2011 10:04:32 PM

1. МОДЕРНО ДОБА (НОВИ ВЕК) Шта сте у петом и шестом разреду научили о подели историјских периода? Који су догађаји означили крај средњег века? За крај средњег и почетак новог векa обично се узимају три догађаја: пад Цариграда (1453), изум штампарске машине (око 1450) и Колумбово откриће Новог света (Америке) 1492. Нови век траје до почетка XX века (до Првог светског рата). У савременој Европи и Америци овај период се назива модерно доба. Нови век је, дакле, старији назив за данас преовлађујући термин модерно доба.

Средњи век окончан је падом Цариграда, престонице хиљадугодишњег Византијског царства. После дуге опсаде, град је допао под власт Турака Османлија, 29. маја 1453. године. Последњи византијски владар „бесмртни цар“ Константин XI Драгаш, по мајци из српске аристократске породице, нестао је међу небројеним жртвама бранилаца. Нови господар Цариграда, млади султан Мехмед II Освајач, кренуо је у покоравање Балкана. Освајачки походи Османлија довели су до пада разједињених српских земаља (Српска деспотовина 1459, Босна 1463, Херцеговина 1481, Црна Гора 1499) под туђинску власт.

istorija_za_7razred.indb 9

Цариград у време Османлија

4/15/2011 10:04:33 PM

10

МОДЕРНО ДОБА (НОВИ ВЕК)

Јохан Гутенберг. У ширењу обновљених знања из антике, посебно место заузима изум штампарије. На обликовању штампарије радило се, упоредо, и на другим местима, али је сва слава припала немачком изумитељу Гутенбергу, који је у граду Мајнцу (1450) објавио прву штампану књигу. Изум се састојао у томе да се од слова изливених од олова састављају речи, које се, затим, под притиском пресе отискују на папиру. Објављивањем штампаних дела, углавном на латинском језику којим се писало и комуницирало на већини европских универзитета, убрзано је ширење расположивих научних знања. Прва штампана књига била је Библија, најважнија књига у хришћанском свету.

Штампарија 1570. године

1. рукопис који треба одштампати; 2. типографи припремају оловна слова; 3. отискивање мастила печатима; 4. штампање сложене стране на штампарском табаку; 5. сушење одштампаних табака; 6. шегрт слаже одштампане стране

istorija_za_7razred.indb 10

4/15/2011 10:04:33 PM

МОДЕРНО ДОБА (НОВИ ВЕК)

По нестанку Византије, Западна Европа се наметнула као језгро напретка модерне цивилизације. Знања античких мислилаца, филозофа и песника, математичара и астронома, исцелитеља и архитеката, брижљиво су сабирана у библиотекама византијских царева. Већ од XIII века, античка знања се из Византије преносе на европски Запад. Пред коначни пад под Турке у XV веку, сачувано наслеђе старе Грчке пресељено је у напредне трговачке и привредне центре Апенинског полуострва – од Фиренце и Венеције до Ђенове и Рима. Пренос знања са европског Истока и обнова интересовања за античке идеале уметности, књижевности и филозофије, створили су основе покрета који се назива хуманизам и ренесанса. Западна Европа, с великим универзитетским и трговачким центрима, доживела је убрзани развој технике, науке и уметности. Заједно с новим технолошким проналасцима и географским открићима, она доживљава незапамћен успон. Ван главних токова европског напретка, остале су земље и народи на Балкану чији је развој прекинут османским освајањима, као и већи део Русије. Европа је у модерно доба, као најразвијенији део света, ширила своју цивилизацију и на друге континенте.

Гутенбергова галаксија. Под овим појмом означава се цивилизација обележена штампањем књига, а то је период од XV века до појаве интернета на крају XX века. Штампа је повећала број текстова који су се до тада споро, а често и нетачно преписивали, углавном у манастирским преписивачким школама. До 1500. године преовлађивало је штампање књига за верске намене, а од тада, у све већем броју, текстова световног садржаја. Од великих, скупих и луксузних књига, постепено се прелазило на обимом мања, јефтинија издања.

11

ВАЖНИ ДАТУМИ 1450 Гутенбергов изум штампарске машине 1453 Пад Цариграда 1492 Колумбово откриће Новог света

Једна страница Гутенбергове Библије

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

1. Шта је на почетку модерног доба омогућило убрзани развој технике, науке и уметности у Западној Европи?

2. Који период историчари називају модерним добом?

3. Објасните у чему се састојао Гутенбергов изум.

istorija_za_7razred.indb 11

4/15/2011 10:04:35 PM

2. ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА За колико континената се знало у средњовековној Европи?

Морепловци Примена нових мерних и навигационих инструмената (часовник, астролаб, компас), усавршавање бродоградње и коришћење античких мапа било је од велике користи смелим европским морепловцима у намери да се отисну далеко од познатих обала.

Астролаб, користи се за одређивање положаја небеских тела

istorija_za_7razred.indb 12

Португалски поморци први су, после 1440. године, открили западне обале Африке, тражећи злато на територији данашњег Судана. Они су били истрајни у даљим поморским истраживањима: Бартоломео Дијаз опловио је, на крајњем југу Африке, Рт добре наде (1487), а Васко да Гама је 1498. године опловио афричку обалу и стигао до Калкуте у Индији. Португалска каравела је брод који је био погодан за истраживачке експедиције, па је послужила и Кристифору Колумбу (1451–1506) за његово прво путовање. У потрази за Индијом, знаменити морепловац родом из Ђенове, испловио је 1492. из Шпаније са стотинак морнара на три брода. Два месеца касније, исцрпљена посада угледала је обалу острва које су назвали Сан Салвадор (Свети Спаситељ) у данашњој централној Америци. Убрзо затим Колумбо је открио и низ других острва, међу њима Хаити и Кубу. За своју експедицију добио је финансијску подршку од шпанског краљевског пара – краљице Изабеле Кастиљске и краља Фердинанда Арагонског. Откривањем поморског пута преко Атлантског океана до средње Америке, Колумбо је својим финансијерима створио предуслове за коришћење тамошњих богатстава. У укупно четири велике експедиције (1492–1502), Колумбо је значајно помогао успостављању шпанских колонија у Карипском мору и Мексику. Оне су се касније шириле на обале Јужне Америке и даље у њену унутрашњост. Откривене просторе Колумбо је погрешно прогласио Индијом, а њене становнике Индијанцима. Све до смрти, остао је уверен да је пронашао краћи пут до Индије, а не један сасвим нови континент. Шпанац Васко Нуњез де Балбоа, прешао је превлаку у Панами и пронашао нови, Тихи океан (Пацифик) чиме је до-

4/15/2011 10:04:36 PM

ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА

датно потврђено да је Америка нови континент смештен на средокраћи између Европе и Азије. Португалац Фернандо Магелан, под покровитељством моћног шпанског краља Карла V, стекао је славу као први морепловац чији су бродови опловили свет (1519–1521). С великог пута, у полазну луку, Севиљу, вратила се само једна од његових пет великих лађа с једва осамнаест преживелих морнара. Вођа експедиције остао је сахрањен на Филипинским острвима где су га убили домороци. Теорија да је Земља округлог облика, а не равна плоча, Магелановим путовањем добила је своју коначну потврду. Шпанци и Португалци су, ради избегавања сукоба, једним споразумом (1494) разграничили своја освајања. Средња и Јужна Америка остале су под шпанском влашћу, осим Бразила који је припао Португалцима. Захваљујући географским открићима, Шпанија и Португалија доживљавају нагли

13

Име Америка настало је по имену истраживача Америга Веспучија. Овај Фирентинац је почетком XVI века први разјаснио да је у питању нови континент. Један немачки штампар је због тога 1507. године читав Нови свет по њему назвао Америка.

Кристифор Колумбо се искрцава на Хаитију

istorija_za_7razred.indb 13

4/15/2011 10:04:36 PM

14

ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА

Имена бродова којима је Колумбо 1492. кренуо у експедицију била су Ниња, Пинта и Санта Марија.

Каравела из XV века, реконструкција

Васко да Гама (1469–1524)

istorija_za_7razred.indb 14

успон, а Средоземље које је неколико миленијума било центар света, престајало је да буде главни ослонац напретка и развоја цивилизације. Средиште светске трговине је, постепено, из Средоземља измештено на Атлантски океан. То је условило да се, после шпанског и португалског, појаве и нова царства распрострањена на више континената – француска и енглеска империја. Енглези и Французи су највише истраживали Северну Америку. Џон Кабот, енглески морепловац италијанског порекла, открио је Гренланд и Њу Фаундленд (1497–1498). Жак Картије, у служби француског краља Франсоа I, открио је 1534. године огромне просторе у унутрашњости Канаде. Последњи континент који је откривен (средином XVII века) био је најмањи – Аустралија.

4/15/2011 10:04:37 PM

ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА

Колонизација Новог света Шпански освајачи су на територији данашњег Мексика и Перуа стекли огромна богатства у злату и сребру. Хернан Кортес је (1519–1521) покорио царство Астека у Мексику и постао гувернер освојених области под именом Нова Шпанија. Франциско Пизаро 1533. заузео је утврђење Куско, престоницу краљевства Инка у високим планинама Перуа. Освајања су изведена с малим, али војно-технички надмоћним снагама које су располагале ватреним оружјем. Пошто су војно поразили домороце, конкистадори (шпански освајачи) настојали су да потпуно потисну њихову веру и насилно их преобрате у хришћанство. Наметнули су им свој језик као и културне и цивилизацијске навике из Европе. Упоредо с наметањем католичке вере, нестајала је веома богата култура ових развијених јужноамеричких народа. Заједно с њом искорењени су и обичаји домородаца неприхватљиви за хришћанство, попут канибализма и жртвовања људи у верске сврхе. Домородачки народи – Астеци, Маје, Инке – масовно су умирали од зараза пренетих из Европе. Број домородаца на америчком континенту је од 1500. до 1570. године пао са педесет на девет милиона. Да би надокнадили мањак становништва, покошеног ратовима и заразама, Европљани од 1520. организују превоз афричких робова на амерички континент. Откриће Америке донело је Европљанима огромна природна богатства. Приче и записи путника будили су машту и изазивали жељу да се крене у обилазак Новог света и пробају непознати производи попут кукуруза, какаоа, ваниле, парадајза, дувана... Пренос нових јестивих култура у Европу ишао је прилично споро. Кукуруз и кромпир постаће, временом, уобичајене намирнице на трпезама Европљана. То је прихватано најпре у вишим друштвеним слојевима, а знатно касније, после дужег неповерења, и у ширим слојевима становништва.

15

Откриће америчког копна „Пловило се ка југозападу по мору које је било непогодније него на читавом досадашњем путу. Примећени су албатроси, а једна зелена птица дошла је сасвим близу брода... Посада с Пинте видела је штапове трске и једну дашчицу. Људи са Ниње видели су друге знаке копна... Пошто је Пинта била брзи једрењак и пловила испред адмирала [Колумба], прва је опазила копно и дала заповеђене сигнале. Адмирал и команданти друга два брода отпловили су у наоружаном чамцу. Адмирал је узео краљевску заставу... На копну су наишли на зелено дрвеће, много воде и плодове разних врста. Адмирал [Колумбо] позвао је оба капетана и остале који су с њим ступили на копно... да буду сведоци како пред свима запоседа острво за краља и краљицу...“ (Бартоломео де Лас Казас, 1552, одломак)

РЕЧНИК навигациони инструменти – справе које помажу у оријентацији приликом пловидбе канибализам – храњење људским месом

У Северној Америци живели су домороци („Индијанци“) разврстани у преко петсто племена. Данас их, некадашње „црвенокошце“, у Канади и делом у САД називају „прва нација“ (first nation), признајући им, са закашњењем од више векова, одређен значај за изградњу савремене америчке цивилизације.

istorija_za_7razred.indb 15

4/15/2011 10:04:37 PM

16

ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА

Изгон Јевреја из Шпаније. Година у којој је откривена Америка значајна је и по изгону Јевреја из Шпаније. Велики број Јевреја који су одбили да пређу у римокатоличку веру, отишли су 1492. у прогонство. Један део шпанских Јевреја, тзв. Сефарда населио се на Балкану, у европске покрајине Османске царевине, пре свега у данашњој Босни (Сарајево), затим у Грчкој (Солун), а у малом броју, знатно касније, и у Србији (Београд).

Карта великих географских открића

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

1. Којим правцем су ишле шпанске, а којим португалске морепловачке мисије крајем 2.

3.

istorija_za_7razred.indb 16

XV века? У којој великој земљи Јужне Америке се говори португалски језик? Где су била усмерена истраживања енглеских и француских морепловаца?

4/15/2011 10:04:37 PM

ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА

17

Картографско-географска знања. Морепловцима и истраживачима непознатих простора много су помогли картографи и географи из XV и XVI века. Тако је књига Слика света (Imago Mundi), Пјера д’Ајиа, штампана 1478, значајно помогла Кристифору Колумбу и другим морепловцима на путовању непознатим морима. Мапа света фламанског географа и картографа Герарда Меркатора из 1587, попуњена је сазнањима о великим географским открићима и новим континентима. На основу Меркаторових карата, трговачки бродови су преко мора путовали знатно сигурније.

ВАЖНИ ДАТУМИ 1492−1502 1494 1497 1497/8 1513 1519−21 1519−21 1530 1533 1534−41 1546

istorija_za_7razred.indb 17

Четири путовања Кристифора Колумба Споразум о разграничењу освајања између Шпаније и Португала Кабот стиже до Њуфаундленда под заставом енглеског краља Васко да Гама опловљава Африку и стиже до Индије Балбоа прелази превлаку у Панами и стиже до Тихог океана Пут око света, Магеланова мисија, окончава је његов заменик Дел Кано Кортес заузима Мексико и заплењује огромна блага Астека Масиван прилив злата из Америке у Европу Пизаро заузима Куско, главни град Инка у Перуу Жак Картије истражује унутрашњост Канаде за француског краља Почетак експлоатације рудника сребра у Перуу

4/15/2011 10:04:37 PM

31 Римокатоличка црква успела је, после великих унутрашњих превирања, да сачува примат у романским и хабзбуршким земљама (Француска, Шпанија, Португалија, италијанске државе, Аустрија). Европски север остао је протестантски, европски југ претежно католички. На Балкану и у Русији и даље је превладавала православна вера, с тим што је на Балкану значајно место, од османске владавине почео да заузима ислам.

Протестантске земље и области у Европи данас (у плавој боји)

украшеним католичким црквама, протестанти су у својим храмовима украсе свели само на представљање крста. Укинути су и монашки редови, који су у католичкој цркви имали значајну улогу у јачању њеног утицаја и ширењу вере.

Католичка обнова Римокатолички одговор на изазове протестантске реформе назива се противреформацијом или католичком обновом. Зачетак противреформације означен је оснивањем монашког реда Дружбе Исусове (отуда исусовци или језуити) 1534. године. Оснивач овог реда, који је значајно помогао обнови

istorija_za_7razred.indb 31

Хенри VIII, енглески краљ

4/15/2011 10:04:49 PM

32

РЕФОРМАЦИЈА И ПРОТИВРЕФОРМАЦИЈА

Свето римско царство немачког народа. Савез више десетина, а временом и неколико стотина посебних држава различитог обима и политичке снаге – краљевстава, кнежевина, војводстава, грофовија и слободних градова обједињених немачком културом, као и владавином немачких кнезова. Унутар царства били су: данашња Немачка, Аустрија, Швајцарска, делови Француске, Италије, Пољске, Чешке, Белгије, Холандије... Установљено у средњем веку, крунисањем немачког краља Отона I у Риму (962), царство је потрајало до 1806. године, када је окупљало чак 350 посебних држава. Најславнији владар овога царства био је Карло V Хабзбуршки (1519–1556), који је, истовремено, био и краљ Шпаније са свим њеним колонијама на више континената. Под шпанским Хабзбурзима, била је то прва империја „у којој сунце никада не залази“. Карло V, шпански краљ и цар Светог римског царства немачког народа

Ел Греко, Покајање св. Петра

istorija_za_7razred.indb 32

утицаја римокатоличке цркве у западној и централној Европи, шпански племић Игњацио де Лојола (1491–1556), ставио се непосредно у службу римском папи. Језуитски ред, у којем је Лојола био врховни генерал, усвојио је војну организацију, брижљиво бирајући чланове који су пролазили строгу обуку и прихватали гвоздену дисциплину. Служили су папи без поговора и извршавали најтеже мисије, укључујући и одласке у далеке прекоморске колоније. До краја Лојолиног живота, Дружба Исусова је успела да се укорени у бројним већим градовима (Келн, Беч, Праг...), у непосредној близини протестантских земаља. Језуити су били исповедници кнежева и краљева, проповедници и учитељи, познати по завету сиромаштва, фанатизму и борбености. Њиховом заслугом, протестантизам је био осетно потиснут у Пољској, Чешкој и Мађарској, као и у деловима Француске и Немачке. Веома активни до укидања реда 1773, језуити су остали запамћени као најистакнутији представници „борбене

4/15/2011 10:04:49 PM

РЕФОРМАЦИЈА И ПРОТИВРЕФОРМАЦИЈА

цркве“. Ред језуита обновљен је 1814. године, да би наставио своју мисију, широм света, до данашњих дана. У обнови католичког утицаја, значајну улогу имао је и Сабор у Тренту (Трентски концил). Тај сабор католичких великодостојника заседао је од 1545. до 1563. године. На основу одлука донетих на сабору, спроведена је широка реформа римокатоличке цркве. Уведена је строга дисциплина међу свештеницима, а посебна пажња посвећена је њиховом бољем образовању. Састављени су посебни приручници за тачно проповедање вере, а папа је издао и Списак забрањених књига, које католици, под претњом искључења из цркве, нису смели да читају. На тој листи била је већина славних књига ренесансе. Основан је и инквизиторски суд. Осим прогона протестаната, на удару инквизиције нашли су се сви за које се сумњало да су нарушили верска правила или, како се сматрало, ставили се у службу ђавола. Због тога су на ломачама, у име вере, често спаљиване жене и мушкарци, наводно вештице, чаробнице, чаробњаци и ђаволове слуге. Под удар инквизиције дошао је и чувени астроном Галилео Галилеј, јер је одбацио учење цркве да се планета Земља налази у средишту свемира. После осуде за јерес, до краја живота је остао у кућном притвору.

Верски ратови Противреформација је довела до разбуктавања верских сукоба у немачким земљама (Свето римско царство немачког народа). Протестантско учење имало је највише одјека код утицајних немачких кнезова, док су присталице римокатоличке вере подржавале централну цареву власт. С порастом утицаја протестантизма, прихваћено је компромисно решење о равноправности обе вероисповести. Миром у Аугзбургу (1555), протестантизам је, на простору царства Карла V, у правима био изједначен с римокатоличком вером. Поданици су били у обавези да исповедају ону веру коју је прихватио њихов господар. Они који то нису хтели да прихвате, добили су одређени рок да се иселе. Тако је настало начело „чија је земља његова је и вера“. Пошто су припадници друге вероисповести били систематски прогањани, верске мањине у појединим државама су знатно смањиване. Тако је у Француској 1572. године дошло до покоља хугенота (француских калвиниста). У Паризу је на Дан

istorija_za_7razred.indb 33

33

Игнацио де Лојола, оснивач реда језуита

РЕЧНИК едикт – одлука владара која се тиче једног питања католичка црква – римокатоличка или римска црква, под надлежношћу римског папе; до појаве протестантизма, обухватала западни и централни део Европе концил – сабор бискупа на којем се одлучује о питањима верске доктрине и црквене дисциплине; може да заседа и више година јеретик – отпадник од вере, присталица учења које је одбацила званична црква толеранција – способност прихватања другачијег мишљења инквизиторски суд – суд у католичкој цркви овлашћен да кажњава јеретике

4/15/2011 10:04:50 PM

34

РЕФОРМАЦИЈА И ПРОТИВРЕФОРМАЦИЈА

Мартин Лутер и Мартин Лутер Кинг. Мартина Лутера (1483–1546), оснивача протестантске вере, не треба мешати са др Мартином Лутером Кингом Млађим (1929–1968), афроамеричким пастором, којем је лично име било Мартин Лутер, а презиме Кинг. Он се у САД, током 1960-их, снажно залагао за равноправност црначког становништва, и због таквих ставова убијен је у атентату 1968.

светог Вартоломеја (отуда израз Вартоломејска ноћ) страдало око три хиљаде протестаната. Тек је окончање Тридесетогодишњег рата (1618–1648), који је захватио највећи део западне и централне Европе, означило смиривање верских сукоба. Био је то први рат европских размера, а избио је због верских трвења католика и протестаната. Већи део ратних операција, праћен страшним разарањима, глађу и заразама, водио се у немачким земљама. Подршку зараћеним странама пружале су наизменично Француска, Шпанија и Шведска. Католике је подржавала Шпанија, док је протестантске кнезове значајно помагала католичка Француска, а касније и Шведска. Епоха верских ратова завршена је доношењем веома важних докумената на којима је засновано ново раздобље у европској историји. Та документа су: Нантски едикт и Вестфалски мир. Њима је најављено раздобље верске толеранције, али упоредо, и доба стварања апсолутистичких монархија као језгра будућих националних држава.

Битка из Тридесетогодишњег рата

istorija_za_7razred.indb 34

4/15/2011 10:04:50 PM

РЕФОРМАЦИЈА И ПРОТИВРЕФОРМАЦИЈА

Да би стишао верске подвојености, француски краљ Анри IV издао је 1598. Нантски едикт, којим је обавезао и католике и протестанте на узајамну толеранцију. Тим актом, католичанство јесте остало државна вера у Француској, али су протестанти, изразита и деценијама прогоњена мањина, добили право да на одређеним местима исповедају своју веру. Протестантима је такође гарантована и једнакост с католицима пред законом. Вестфалски мир, којим је 1648. године окончан Тридесетогодишњи рат, изузетно је важан јер је њиме установљено ново начело – начело суверености држава (потпуне државне независности).

35

Нантски едикт (1598)

Страдања цивила у Тридесетогодишњем рату

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

1. Против којих појава у римокатоличкој цркви се побунио Мартин Лутер?

2. Објасните начело „чија је земља његова је и вера“.

3. На који су начин језуити помогли 4.

5.

istorija_za_7razred.indb 35

католичкој обнови? У чему је значај Нантског едикта и Вестфалског мира? Наведите европске државе у којима данас преовлађују протестанти.

ВАЖНИ ДАТУМИ 1517

Почетак протестантског покрета Мартина Лутера 1530 Аугзбуршка конфесија, успостављено протестантско учење 1536 Жан Калвин објављује Наук хришћанске вере 1540 Папа одобрава правила Дружбе Исусове (језуитског реда) 1545–1563 Трентски концил 1555 Мир у Аугзбургу

4/15/2011 10:04:51 PM

6. АПСОЛУТИСТИЧКЕ МОНАРХИЈЕ Подсетите се зашто су средњовековни владари сматрали да им власт долази од Бога.

Апсолутистичка монархија – облик државног уређења у коме владар поседује неограничену (апсолутну) власт.

Европа краљева

Анри IV, француски краљ

Вестфалски мир из 1648. године поставио је основе равнотежи снага у Европи. Гарант очувања равнотеже између држава били су њихови владари који су почели да граде снажне државне установе и моћну централну власт. Сматрало се да јачање централне власти оснажује читаву државу. Већина европских држава биле су монархије чији су владари имали неограничену, апсолутну власт. Сви становници краљевства, укључујући и аристократију, сматрани су владаревим поданицима и били су у обавези да беспоговорно извршавају његове наредбе. Овакав облик владавине почива на праву краља да као Божји изабраник, без ограничења, влада свим својим поданицима. Свака повреда краљеве наредбе је стога сматрана светогрђем. Краљ је једном својом одлуком могао да стави у затвор било кога поданика, од племића до грађанина и сељака. Доба превласти апсолутистичких монархија потрајаће све до краја XVIII века.

Француска

Кардинал Ришеље

istorija_za_7razred.indb 36

У Француској, која је с близу двадесет милиона становника у XVII веку била најнасељенија и најразвијенија држава у Европи, апсолутистичка монархија добила је свој пуни израз. Под Анријем IV (1589–1610) апсолутистичка монархија је успостављена, а под Лујем XIII (1610–1643) коначно утврђена. У служби краљева били су њихови министри, који су, као кардинал Ришеље, први министар под Лујем XIII, обављали државне послове и строго надзирали поданике. Кад би се сељаци побунили против превеликих дажбина, или кад би се племство усудило да оспори краљеву власт, државни

4/15/2011 10:04:51 PM

37 Божанско порекло краљевске власти. „Краљевска власт је прво света, друго очинска, треће неограничена. Владари раде као слуге Божје и као Божји заступници на земљи. Преко њих он врши своју власт. Видимо, дакле, да краљевски престо није престо човека, него престо Бога.“ (Босије, 1699)

Луј XIV, познат по геслу „држава, то сам ја”

чиновници би ступали на сцену и немилосрдно их кажњавали. Свака опозиција доживљавана је као противник државне политике и оштро је кажњавана, јер је угрожавала ново начело владања које је успоставио кардинал Ришеље: државни разлог. У име државног разлога, који ставља државу изнад сваког другог појединачног или групног интереса, краљ и његови министри сузбијали су сваку опозицију. По том схватању, француски краљ није био тиранин, него чувар државних интереса. Под Лујем XIV (1643–1715), апсолутистичка монархија доживела је врхунац. До смрти Анрија IV, француски краљеви су живели у дворцу Лувр у Паризу. Луј XIV подигао је нови, раскошнији, величанствени двор у Версају, недалеко од Париза.

istorija_za_7razred.indb 37

Версај, Дворана огледала

4/15/2011 10:04:52 PM

62

ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА

Пећкa патријаршијa око 1689. године

istorija_za_7razred.indb 62

4/15/2011 10:05:04 PM

Развој индустрије у Европи до Првог светског рата

istorija_za_7razred.indb 78

4/15/2011 10:05:12 PM

114

УЈЕДИЊЕЊЕ ИТАЛИЈЕ И НЕМАЧКЕ

Јединство Италијана: „Ми смо један народ од двадесет два милиона људи познати од памтивека под једним истим именом – италијански народ. Затворени унутар јасних природних граница које је Бог одредио, морем и високим планинама Европе; говоримо једним језиком с више наречја која се мање разликују од оних код Енглеза и Шкота, имајући иста веровања, исте обичаје и исте навике, поносни смо на најславнију политичку, научну и уметничку прошлост коју познаје европска историја. Ипак, ми немамо ни заставу, ни политичко име, ни ранг међу европским државама. Подељени смо у осам држава. Осам царинских граница ограничава наше тржиште и спречава велику индустријску и трговинску активност, осам различитих новчаних система, система тегова и мера, грађанског, кривичног и трговачког законодавства нас раздваја. Свим овим тако подељеним државама управљају деспотске владе; нема ни слободе штампе, окупљања, изражавања... четвртина полуострва припада Аустрији... Италија жели да буде једна нација и она ће то по било коју цену спровести. Карта Европе биће преправљена.“ (Ђ. Мацини, Независна ревија, 1845)

РЕЧНИК плебисцит – непосредно изјашњавање грађана о неком важном питању канцелар – председник Владе

ВАЖНИ ДАТУМИ 1852–1870 Владавина Наполеона III 1861–1870 Уједињење Италије 1861 Смрт Камила Кавура 1866 Пруска победа над Аустријанцима 1870 Пруска победа над Французима 1871 Уједињење Немачке (Друго немачко царство)

istorija_za_7razred.indb 114

Настанак Другог немачког царства Средином XIX века, Немци су били подељени у чак тридесет девет држава. Две највеће међу њима, Аустријско царство и Пруска краљевина, бориле су се за превласт у покрету за немачко уједињење. Пруска је имала значајне предности: њени становници су, за разлику од вишенационалне Аустрије, искључиво Немци. Поред тога, она располаже моћном војном силом, а њена економија убрзано напредује. Пруски краљ Вилхелм I именовао је 1862. племића Ота фон Бизмарка (1815–1898) за канцелара. Бизмарк је увидео да ће на путу ка немачком уједињењу морати да се претходно обрачуна са Аустријом. У одлучујућој бици код Садове, у Чешкој (1866) пруска армија нанела је тежак пораз аустријским снагама. Пруска краљевина преузела је вођство у покрету за уједињење Немачке и заједно с државама са немачког севера образовала Севернонемачку конфедерацију. Само поједине земље на југу, попут Баварске краљевине, остају потпуно независне. У следећој етапи ка немачком уједињењу, Ото фон Бизмарк, познат као „гвоздени канцелар“, успева да изазове Француску и започне рат (1870). У бици код Седана, Француска је

4/15/2011 10:05:28 PM

134

ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК (1804–1813)

Устаничка Србија

istorija_za_7razred.indb 134

4/15/2011 10:05:36 PM

ПОЛОЖАЈ СРБА У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ

Циљ устанка било је сједињење Срба у Османској царевини у заједничку државу. Упркос војној подршци Србије и Црне Горе, великом ратном напору и страдању становништва, тај циљ није остварен. Аустро-Угарска је, у споразуму с Русијом, добила право да окупира Босну и Херцеговину. Своју власт је, после Берлинског конгреса 1878, увела силом, сламајући заједнички отпор босанских Срба и босанских муслимана. У северни део Новопозарског санџака, Аустро-Угарска је увела своје војне гарнизоне. Уз то је планирала да, приликом будућег ширења на Балкан – преко Старе Србије – прошири своју власт низ долину Вардара, све до Солунског залива.

Караван у Херцеговини

Аделина П. Ирби (1833–1911), „Мис Ирби“ Енглеска добротворка и путописац. Обишла с пријатељицом Џорџином Мјур Мекензи европску Турску: Србију, Босну, Херцеговину, Црну Гору, Стару Србију и Македонију. После тог путовања су у Енглеској 1866. објавиле чувени путопис Путовање по словенским земљама европске Турске. Из овог дела се јавност Европе, до тада протурски настројена, обавештавала о тешком положају хришћана на Балкану. У Сарајеву су 1866. отвориле школу за женску децу. После смрти Мекензијеве (1874), Мис Ирби је наставила да сама води школу. За време Велике источне кризе, у Лондону је основала одбор за помоћ устаницима и дотурање хране расељеним Србима. У свој дом Мис Ирби примила је и прву српску учитељицу у Босни, Хаџи Стаку Скендерову (1828–1891), чија је школа радила у Сарајеву од 1858. до 1878. Упркос ометању аустријских власти, Мис Ирби је наставила с отварањем школа. У свакој учионици њене школе висила је слика светог Саве. Дала је огроман допринос српском образовању, посебно женске деце у Босни, Крајини и Далмацији. Велику имовину племените Мис Ирби наследила је Просветна и добротворна задруга Српкиња, касније Коло српских сестара.

istorija_za_7razred.indb 173

173

Покушај придобијања домаћих муслимана (1876): вођа херцеговачких устаника Мићо Љубибратић позивао је у борби са Османлијама „у братско коло Србе муслиманске вјере давши им потпуну религиозну и грађанску равноправност“. У преговорима с муслиманским земљопоседницима истицано је следеће: „кнез српски свечано да потврди све тапије и привилегије њихове, да им ујемчи слободу вјере (...) а зато су се обавезали да ће сами дићи устанак против отоманске управе, да ће кнеза српског изабрати за свога владара и послати му између себе депутацију која ће га у име народа замолити да узме управу над Босном и Ерцеговином.“

4/15/2011 10:05:51 PM

ПОЛОЖАЈ СРБА У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ

175

Срби из Старе Србије очекивали су да ће ослобођење доћи током Велике источне кризе. Српске претходнице, под командом мајора Радомира Путника, стигле су почетком 1878. до Грачанице и тамо одржале свечан помен јунацима из Косовског боја. Руско-турско примирје приморало је, међутим, српске војнике да напусте Косово. Из ослобођене јужне Србије, на Косово су досељени Албанци протерани из Топлице и Јабланице. Албанци су се за изгубљена имања у Србији светили косовским Србима. Због тога је велики број Срба из граничних подручја прешао у Кнежевину Србију, препуштајући своја имања Албанцима. Албанска лига из Призрена (тзв. „Призренска лига“, 1878–1881) покушавала је да читав простор Старе Србије, Албаније и Македоније обележи као неприкосновену албанску територију. Стара Србија ће због тога бити простор с којег се, стално и некажњено, албанским прогонима потискује и на исељавање приморава српско становништво. Српска војска пред Грачаницом 1878.

ВАЖНИ ДАТУМИ 1807 1831–1832 1851–1852 1852–1862 1856 1870 1875 1878–1881

Јанчићева буна Побуна босанских бегова (Хусеин-паша Градашчевић) Омер-паша Латас слама побуну бегова Херцеговачке буне Хатихумајун (уставни закон) Оснивање призренске Богословије Невесињска пушка, херцеговачки и босански устанак Албанска лига

РЕЧНИК гарнизон – војна посада задужена за одређено подручје псеудоним – измишљено име петиција – молба, захтев тапија – потврда о власништву над неким имањем чаршија – трговачки део града

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

1. Зашто су се босански бегови бунили против султанових реформи?

2. Каква је одлука у вези с Босном и Херцеговином донета на Берлинском конгресу?

3. Шта је био основни циљ „Албанске лиге“?

istorija_za_7razred.indb 175

4/15/2011 10:05:52 PM

К. Б. 17310

ДУШАН Т. БАТАКОВИЋ

ИСТОРИЈА ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

cmyk

Душан Т. Батаковић

ИСТОРИЈА

ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ