Tehničko i informatičko obrazovanje

СЛОБОДАН ПОПОВ • ТИЈАНА ТЕШАН

ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

СЛОБОДАН ПОПОВ ТИЈАНА ТЕШАН

ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

6. ЗА

K.Б. 16375

разред основне школе

Слободан Попов

Тијана Тешан

TEХНИЧKO И ИНФОРМАТИЧКО OБРАЗОВАЊE

за разред основне школе

САДРЖАЈ 1. УВОД У АРХИТЕКТУРУ И ГРАЂЕВИНАРСТВО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Историја архитектуре (стилови градње). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Врсте грађевинских објеката . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 Системи градње. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 Конструкција – конструктивни елементи грађевине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13 2. ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 Графичко представљање објеката. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18 Пресеци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 Размера . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 Котирање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 Симболи и ознаке на грађевинским цртежима. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 Графичко представљање предмета – објеката прибором. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 3. ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23 Microsoft Visio 2003 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24 Envisioneer Express 3.0 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31 Google SketchUp . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 Интернет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 Електронска пошта. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 Вируси. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60 4. ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 Керамички материјали . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 Везивни материјали . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66 Материјал за облагање и изолацију. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67 5. ЕНЕРГЕТИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69 Енергетика у грађевинарству . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70 Мере за рационално коришћење топлотне енергије у грађевинарству . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70 Изолација зидова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72 Изолација крова и тавана . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 Изолација подова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 Изолација прозора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 Положај зграде. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 6. ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75 Машине за земљане радове . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76 Машине и уређаји за дизање и преношење терета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78 Мере заштите на раду на грађевини . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79 7. САОБРАЋАЈНИ СИСТЕМИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81 Саобраћајни објекти копненог, воденог и ваздушног саобраћаја. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82 8. КУЛТУРА СТАНОВАЊА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87 Етика становања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88 Израда плана стана и предлог за његово уређење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89 Уређење екстеријера. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93 9. КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ – МОДУЛИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95 Поправка на кућним инсталацијама и санитарним уређајима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99 10. ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА У ПОЉОПРИВРЕДИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Пољопривредне машине и уређаји у пољопривредној производњи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

Занимљивости Грчки архитекти су стуб третирали као људску фигуру, тако да је дорски стуб био оличење мушкости и снаге, јонски лепоте и женствености, а коринтски богатства и раскоши.

Сл. 1.6. Дорски стил

Грчки стил градње, у ранијем периоду, познаје само једну врсту грађевине – храм. Никаквог трага није остало од других зграда, па по томе можемо закључити да су друге зграде биле рађене од лаког материјала. Касније, поред храмова подижу се и друге врсте јавних објеката, као што су позоришта, стадиони и др. Најстарији храмови рађени су од дрвета а касније од камена. Најважнији део храма је стуб, по чему се и разликују поједини стилови. У грчкој архитектури се истовремено јављају два стила: Дорски (сл. 1.6) и јонски (сл. 1.7). Касније је настао и коринтски стил (сл. 1.8). По чему се разликују ови стилови? Дорски стуб је једноставног облика посебно горњи део који се назива капител.

Сл. 1.7. Јонски стил

Капител јонског стуба посебно се разликује од дорског по томе што на угловима има спиралне завојнице које подсећају на овнујске рогове. Коринтски капител је китњастији, раскошнији, има облик корпе обавијене акантусовим лишћем. Коринтски стил је своју пуну примену нашао тек у римској архитектури и много нсе.. касније у архитектури ренесансе.

Урадите Погледајте слике 1.6, 1.7 и 1.8 – представнике стилова, упоредите их и дајте своје мишљење. Сл. 1.8.Коринтски стил

8

Римска архитектура (сл. 1.11) одликује се великим луковима, стубовима и сводовима, са много украса. Римљани су градњу свода наследили од Етрураца. Током III века пре нове ере моћни Римљани загосподарили су целим Апенинским полуострвом. Добро организовано ратничко племе, не само да је потчинило знатно бројније припаднике племена Етрураца, већ је и присвојило богату етрурску културу. Изузетна блискост етрурске и грчке културе објашњава зашто су одмах након освајања целог Средоземља Римљани тако брзо прихватили грчка достигнућа у области архитектуре. Готски архитектонски стил одликује се високим и издуженим облицима са лепо декорисаним прозорима и стубовима (сл. 1.12). Главне грађевине су катедрале које имају шиљате лукове и крстасте сводове подупрте стубовима.

Сл. 1.11. Арена

За оне који желе да знају више

Сл. 1.9. Древни град Петра

Камен се у разним временима и просторима на различите начине користио. Древни град Петра (стена) на Блиском истоку је настао у VI веку п.н.е. Град је уклесан у стене: жуте, ружичасте и плаве. Естетика и архитектура Петре је проистицала углавном из веровања о Сунцу као Творцу и чувару Вида и Света. У периоду од V до III века п.н.е. био је велико трговачко средиште. У периоду од III до I века п.н.е. настали су монументални гробови и храмови са раскошно украшеним фасадама, уклесаним у стене (сл. 1.9).

Сл. 1.10. Средњовековно утврђење

Сл. 1.12. Готски стил

9

Укључите опцију Camera 1. Сл. 3.42. Camera 1

Погледи Сл. 3.43. Иконица 3D Quick View

Укључите алатку 3D Quick View (сл. 3.43) и прегледајте свој модел са свих страна као што је то објашњено на слици 3.44. Поглед са задње стране Бочна страна задња–лево Поглед са леве стране Бочна страна предња–лево

Сл. 3.44. Прегледање модела са свих страна

Бочна страна задња–десно Поглед са десне стране Бочна страна предња–десно

Поглед са предње стране

Стрелице у углу су четири изометријска погледа које представља модел под углом од 30o.

38

За оне који желе да знају више Подесите видљивост елемената који су укључени у пројекат укључивањем алатке View Filter... (сл. 3.45).

Сл. 3.45.

Сл. 3.46. Искључен кров

Сл. 3.47. Иконица затворено око означава да је елемент невидљив

За искључење зидова поставите да је опција Walls невидљива.

Сл. 3.48. Искључени су кров и зидови

39

7.

САОБРАЋАЈНИ СИСТЕМИ

Саобраћајни објекти копненог, воденог и ваздушног саобраћаја

Сл. 7.1. Регионални пут

Сл. 7.2. Траса пута

Сл. 7.3. Изградња аутопута

Сл. 7.4. Аутопут

82

Потреба за превозом људи и транспортом материјала постоји одвајкада. У различитим временским периодима постојала су различита решења не само када су у питању превозна средства већ и саобраћајни објекти. Саобраћајни објекти се данас граде савременије јер су прилагођени технолошким захтевима и могућностима саобраћаја. Сваки саобраћајни систем, о чему сте учили у петом разреду, има своје специфичности. Јавни пут је нарочита, наменски изграђена површина која има општи значај за саобраћај. Пут се пре градње мора пројектовати. Елементи јавног пута су: коловоз, саобраћајна трака, раскрсница, пешачко острво, бициклистичка стаза и банкина. Јавни путеви се деле на магистралне, регионалне и локалне путеве. Магистрални пут је међународни јавни пут који спаја важнија привредна подручја и главне градове држава. Магистрални путеви морају да испуњавају одређене услове. Један од њих је да им саобраћајне траке буду широке по 3,5 метара. Регионални пут је јавни пут који повезује привредна подручја у појединим регијама једне државе (сл. 7.1). Локални пут је јавни пут којим се повезују села и насеља на територији једне општине, или који има већи значај за саобраћај на територији општине. Аутопут је посебно изграђен јавни пут који је одређен само за саобраћај моторних возила. Он има две међусобно одвојене коловозне траке, за сваки смер вожње посебно, са најмање две саобраћајне траке за сваку коловозну траку (сл. 7.4). Свака саобраћајна трака мора бити широка 3,75 метара. Ауто-путеви имају помоћну и зауставну траку или честа успутна проширења за заустављање возила у случају квара (сл. 7.5). Осим тога, ови путеви имају појачану сигнализацију, као и више уређених паркиралишта, бензинских пумпи, мотела, продавница и амбуланти. За савладавање разних врста препрека на аутопуту изграђују се тунели, мостови (сл. 7.6), „петље“ (сл. 7.7), вијадукти и др.

Коловозне траке Банкина

Носива подлога

Сл. 7.5. Делови пута

1. Коловоз обезбеђује трајну и сигурну површину за вожњу.

2. Подлога ојачава пут.

3. Под-подлога распоређује оптерећење.

4. Набијено тло.

5. Природно тло.

Железничке пруге се граде слично као и путеви у различитим географским условима. То значи да пруга прелази преко мостова, кроз мноштво тунела, преко много лепих вијадуката, кроз клисуре и кањоне, па и кроз мочваре. Пруге се морају градити квалитетно да би се возови кретали сигурно

Сл. 7.6. Мост на Тари

83

СЛОБОДАН ПОПОВ • ТИЈАНА ТЕШАН

ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

СЛОБОДАН ПОПОВ ТИЈАНА ТЕШАН

ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

6. ЗА

K.Б. 16375

разред основне школе