Issuu on Google+


MILAN O. RASPOPOVI]

FIZIKA SA ZBIRKOM ZADATAKA, LABORATORIJSKIM VE@BAMA I TESTOVIMA ZA [ESTI RAZRED OSNOVNE [KOLE

Zavod za uybenike • Beograd


Po{tovani nastavnici, Nastava fizike sadr`i tri osnovna dela: teorijsku obradu gradiva, re{avawe zadataka u kojima se teorijski sadr`aji povezuju i konkretizuju do nivoa primene u tehni~ke i prakti~ne svrhe, oglede i laboratorijske ve`be u kojima se ste~eno znawe potvr|uje (verifikuje). Sva tri elementa ~ine jedinstvenu celinu. Zapostavqawe bilo kojeg od wih ozbiqno naru{ava kvalitet nastave fizike. Nastavu fizike dosada su pratile dve obavezne kwige: uybenik i odgova足 raju}a zbirka zadataka sa laboratorijskim ve`bama. U prvoj su izlo`eni teorijski sadr`aji sa demonstracionim ogledima, a u drugoj su obra|eni zadaci i laboratorijske ve`be. Nastavno gradivo obra|eno u dvema kwigama, ne zna~i da je ono podeqeno na dva nezavisna mawe ili vi{e va`na dela. Naprotiv, sadr`aji jedne i druge kwige su tesno povezani, me|usobno se pro`imaju i ~ine jedinstveni (slo`eni) nastavni proces. Ovde, dakle, nije problem u postojawu dve kwige, ve} u tome {to pojedini nastavnici te dve kwige dele po stepenu va`nosti. Ima nastavnika koji favorizuju teorijska predavawa, drugi izradu zadataka i eksperiment. Nisu retki ni nastavnici koji potiskuju laboratorijske ve`be u drugi plan, organizuju ih odvojeno od nastave, obi~no pri kraju polugodi{ta ili na kraju {kolske godine. Takvi pristupi negativno se reflektuju na kvalitet nastave. Uz to, kod u~enika, posebno onih koji prvi put izu~avaju fiziku, mo`e se formirati pogre{na predstava da postoje razli~ite fizike: jedna se slu{a u u~ionici na teorijskim predavawima, druga se upoznaje u laboratoriji. Pred vama je uybenik napisan u skladu sa aktuelnim (korigovanim) nastavnim planom i programom. U wemu su obra|eni svi elementi nastave: teorijski sadr`aji sa demonstracionim ogledima, ogledi u kojima su zastupqena merewa, kvalitativni i kvantitativni zadaci, laboratorijske ve`be i testovi za proveru, vrednovawe (samo) ocewivawe znawa. Umesto dve, sada se, dakle, u~enicima nudi samo jedna kwiga, kao osnovni uybenik. To je naro~ito pogodno za u~enike VI razreda, u po~etnoj godini izu~avawa fizike. Smatramo, da }e to doprineti pravilnijem shvatawu nastave fizike, wenom raste足 re}ewu, racionalizaciji, i prevazila`ewu raznih dilema i nedoumica koje su do sada optere}ivale u~enike, pa i neke nastavnike. U uybeniku su obra|ene tematske celine: Uvod Kretawe Sila Merewe Masa i gustina Pritisak

3


Na po~etku svake tematske celine, na osnovu odabranih primera, uglavnom iz svakodnevnog `ivota, postupno su uvedeni pojmovi i veli~ine. Na bazi rezultata ogleda dolazi se do definicija i me|usobne povezanosti. Veze me|u veli~inama, odnosno fizi~ki zakoni proveravaju se pomo}u ogleda u kojima se mere vrednosti veli~ina. Eksperimentalni rad u~enika u svakoj tematskoj celini zavr{ava se laboratorijskom ve`bom (ve`bama), kojom se verifikuje prethodno ste~eno teorijsko znawe. Celokupni tekst se upotpuwava, odnosno konkretizuje i povezuje sa kvalitativnim zadacima (zadaci ‥ pitawa) i kvantitativnim (ra~unskim) zadacima. Na kraju tematske celine nalazi se test za proveru i (samo) ocewivawe znawa u~enika. Test znawa odnosi se na prethodno prou~avanu tematsku celinu. Nastojali smo da uybenik bude prijateqski otvoren prema u~eniku, pre svega, da u~enik nau~i da u~i, da wegovo znawe bude aktivno, da ga mo`e koristiti u sticawu novih saznawa i primeniti u re{avawu prakti~nih problema.

Dragi u~enici, Sa nastavom fizike susre}ete se prvi put u VI razredu osnovne {kole. Ali, to ne zna~i da je vama fizika sasvim nova nauka. Neke osnovne fizi~ke pojmove i pojave imali ste priliku da upoznate u toku izu~avawa nastavnih predmeta: svet oko nas i priroda i dru{tvo. Odre|ene predstave o spoqa{wem svetu imali ste i pre polaska u {kolu. Na osnovu sopstvenog iskustva, ve} tada ste mogli zakqu~iti da sva tela usled Zemqinog ĂŞprivla~ewaĂ&#x; (naravno, ako nisu spre~ena) padaju na wenu povr{inu (jesewe li{}e, jabuka sa grane drveta, gumica za brisawe ispu{tena iz ruke, kliker itd). Mogli ste, tako|e, utvrditi da se magneti uzajamno privla~e ili odbijaju, da svi magneti privla~e gvozdene sitne predmete (opiqke), da bez elektri~ne struje ne mo`e da svetli sijalica... O svim tim i mnogim drugim pojavama, wihovim zakonima, kao i o primeni radi poboq{avawa uslova `ivota, sazna}ete vi{e izu~avaju}i fiziku. Pored nastavnika, uybenik je dragocen izvor znawa.

4


PORUKE • Velika je pre∂rasu∂a ∂a je fizika bauk; ona je veoma zanimqiva nauka, samo ako znamo ∂a je u~imo. • Boqe je ∂eo gra∂iva razumeti nego celinu nepotpuno shvatiti. • U nastavnom procesu u~enik treba ∂a bu∂e vi{e aktivni u~esnik (sagovornik) nego pasivni slu{alac. • Ciq u~ewa nije samo znawe nego i osposobqavawe za sticawe novih znawa. • Dana{wa fizika „ra|aß sutra{wu tehniku. • Poznati mislilac ∂revne Gr~ke, Demokrit (460 ‡ 370 pre nove ere), govorio je: êVi{e bih voleo ∂a otkrijem zakon priro∂e nego ∂a postanem kraq Persijeß.

UPOTREBA TESTOVA Kori{}ewe testova za proveravawe i (samo)ocewivawe u~enikovog znawa ne iskqu~uje ostale metode: usmeno ispitivawe, kontrolne ve`be, eksperimentalni rad, utvr|ivawe sposobnosti i ve{tine kori{}ewa raznih mernih ure|aja, aparata i drugih tehni~kih sredstava... Ali ~iwenica je, da testovi postaju sve aktuelniji. Osnovne prednosti testova su: pouzdanija i objektivnija ocena kvantiteta i kvaliteta znawa, u~enik sti~e jasnu predstavu o svom znawu, ocena potpuno zadovoqava svoju informacionu i motivacionu ulogu, podsti~e vi{e na razmi{qawe nego na pam}ewe i omogu}uje usagla{avawe kriterijuma ocewivawa. Testovi se upotrebom kompjutera brzo pregledaju, {to znatno racionalizuje nastavni proces. Testovi u uybeniku sadr`e zadatke ‡ pitawa u razli~itim oblicima. a) Zadatke ‡ pitawa sa ponu|enim odgovorima. Samo jedan odgovor je ta~an. U~enik zaokru`uje jedan od ponu|enih odgovora. U slu~aju da u~enik ne zna da re{i zadatak, ili ta~no da odgovori na pitawe, on zaokru`uje slovo n (ne znam). Za pogre{an odgovor dobija se jedan negativan poen (‡ 1). Zaokru`ivawem vi{e od jednog ili nezaokru`ivawem nijednog odgovora daje se tako|e jedan negativan poen (‡ 1). b) U tekstu zadatka ‡ pitawa mogu da nedostaju neke re~i koje u~enik unosi na predvi|ena mesta. Koliko se unese neta~nih re~i (iskaza), toliko se negativnih poena dobija. v) Postoje zadaci kojima se upore|uju vrednosti fizi~kih veli~ina izra`ene u razli~itim mernim jedinicama. U prazan kru`i} upisuju se znakovi: ve}e ( > ), mawe ( < ) i jednako ( = ).  1 Za svaki pogre{no upisan znak dobija se pola negativnog poena  −  .  2

5


g) Na}i }ete i zadatak ‡ pitawe u kojem se tra`i prelazak od tabelarnih podataka na grafikon i obratno. Za pogre{no re{ewe dobija se jedan negativan poen (‡ 1). Kod svakog zadatka ‡ pitawa u êku}iciß je upisan broj poena. Od ukupnog broja pozitivnih poena oduzima se suma negativnih poena. Maksimalan broj poena u svakom testu znawa je 100. Vreme za re{avawe testa je 90 minuta (dva vezana nastavna ~asa). Na osnovu ukupnog broja pozitivnih poena, koriste}i prilo`enu tabelu, dobija se ocena testa. Broj poena

Ocena

0 ‡ 20

1

21 ‡ 40

2

41 ‡ 60

3

61 ‡ 80

4

81‡100

5

Za ve}inu zadataka ‡ pitawa postoje re{ewa ili odgovori, ali zbog posebnog zadovoqstva, podsticawa misaone aktivnosti i sticawa samopouzdawa, najpre sami poku{ajte da do|ete do re{ewa (odgovora), a zatim ga uporedite sa ponu|enim rezultatom. U pripremama treba meriti i vreme za koje ste sposobni da uradite pojedine testove.

6


UVODNI DEO FIZIKA ‡ PRIRODNA NAUKA [ta sve ~ini priro∂u? Odgovor nije jednostavan. Prou~avaju}i fiziku i druge prirodne nauke (hemiju, biologiju, astronomiju itd) potpunije }emo upoznati prirodu. Prirodu ~ine: • nebeska tela (zvezde, Sunce, Mesec, na{a planeta....) • `ivi svet (biqke, `ivotiwe, prosti organizmi....) • ~ovek i sve {to je svojim radom ostvario (gradovi, fabrike, ma{ine...) • ne`ivi svet (voda, vazduh, zemqa, stene, minerali...).

Priro∂a: zvez∂e, Zemqa, planine, gra∂ovi, ~ovek Jedna od osnovnih nauka o prirodi je fizika. Naziv fizika poti~e od gr~ke re~i fizis, {to zna~i priroda. Pored fizike, prirodu prou~avaju i druge nauke ‡ hemija, biologija, geologija, astrono­ mija itd. PRIRODNE POJAVE Prirodne pojave su oduvek budile ~ovekovu ra­ doznalost: ne samo da ih otkrije, opi{e i objasni (do|e do nau~ne istine), nego da ih i prakti~no isko­ risti radi unapre|ivawa uslova `ivota. Nau~no obja{wavaju}i pojave u prirodi, ~ovek Sunce se postepeno osloba|ao raznih zabluda i verovawa u postojawe nekih vi{ih, tajanstvenih, natprirodnih sila. Za opisivawe i tuma~ewe prirode koriste se ra­ zni pojmovi. Najop{tiji od tih pojmova je materija. Sve {to realno postoji u prirodi, na Zemqi i izvan Zemqe, naziva se materija.

Ki{a

Materija je gra|a prirode. Sve {to postoji u prirodi ima materijalni karakter.

7


Zemqina gravitaciona sila ima pravac Zemqi足 nog polupre~nika, a usmerena je prema wenom cen足 tru (sl. 3.11). Pojam gravitacione sile, se ne odnosi samo na pri足 vla~ewe izme|u Zemqe i tela, nego i na privla~no delovawe izme|u bilo koja dva ili vi{e tela. Me|utim, najvi{e opa`amo Zemqinu gravitacionu silu. Gravitaciona sila ima op{te zna~ewe. Ona deluje izme|u svih tela u Vasioni. Sl. 3.11. Zemqina gravitaciona sila (Zemqina te`a)

ELEKTRI^NA SILA Iz iskustva je poznato da se ~uje slabo pucketawe kada se ~e{qa suva kosa. Pramenovi suve kose podi`u se u pravcu kretawa ~e{qa (sl. 3.12). Poznata je pojava sevawa muwe izme|u oblaka ili izme|u oblaka i objek足 ta na Zemqi (vrhovi planine, elektri~nog stuba, drveta, zgrade, itd.). Nije retko da zapazimo i varni~ewe trola na trolejbusu ili tramvaju itd...

Sl. 3.12. Provla~ewem kroz kosu ~e{aq se naelektri{e

Sl. 3.13. Pojava muwe i groma

Ove i mnoge druge pojave su posledica naelektrisanosti, posebnog svojstva tela. ^e{aq se naelektrisao trewem o suvu kosu; pri tome se naelektrisala i kosa. Trewem mogu da se naelektri{u i druga tela. Kada se protrqaju krznom, mogu da se naelektri{u }ilibar, staklo, razna plasti~na tela... (sl. 3.14).

40


staklo

}ilibar (ebonit)

Sl. 3.14. Naelektrisavawe tela trewem

Sl. 3.15. Naelektrisani ~e{aq privla~i papiri}e

Naelektrisana tela imaju posebna svojstva, koja se ispoqavaju na razne na~ine. Na primer, kada se naelektrisani ~e{aq pribli`i komadi}ima pa­ pira, on }e ih privu}i. Pri tome naelektrisani ~e{aq nije morao da bude u neposrednom dodiru sa papiri}ima (sl. 3.15). Oko svakog naelektrisanog tela postoji elektri~no poqe. Elektri~no poqe ispoqava se silom kojom naelektrisano telo deluje na druga naelektrisana tela. Dva naelektrisana tela mogu da se privla~e ili odbijaju. Za opisivawe pona{awa naelektrisanih tela mo`e da se koristi elek­tri~no klatno. To je kuglica od papira, zovine sr`i ili stiropo­ ra, koja visi o tankom svilenom koncu na stalku od stakla, ebonita ili polivinila. Kada stakle­ nu {ipku protrqamo svilom (ili ebonitnu {ipku krznom), pa je prinesemo kuglici, {ipka }e privu}i kuglicu (sl. 3.16). U slede}em ogledu koristi}emo dva elektri­ ~na klatna. Ako staklenom {ipkom naelektri­ {e­mo kuglice oba klatna, one }e se odbijati (sl. 3.17, pod a). Ove kuglice bi se me|usobno odbija­ Sl. 3.16. Naelektrisana le i da su bile naelektrisane ebonitnom {ip­ {ipka privla~i elektri~no klatno kom (sl. 3.17 , pod b).

Sl. 3.17. Istoimeno naelektrisana tela se o∂bijaju, raznoimeno naelektrisana privla~e

41


TRE]A LABORATORIJSKA VE@BA MEREWE SILA TREWA PRI KLIZAWU I KOTRQAWU Zadatak Izmerite intenzitete sila trewa klizawa i kotrqawa koriste}i dina­ mometar. Odredite odnos intenziteta ovih dveju sila. Pribor ‡ ravna horizontalna podloga du`ine 1 m (a) ‡ dinamometar (b) ‡ telo u obliku paralelopipeda sa to~kovima (v)

Uputstvo Na ravnu podlogu postavite paralelopiped tako da strana sa to~kovima bude okrenuta nagore. Vezati dinamometar za paralelopiped. Lagano, du`

Slika 1

54


ose dinamometra i paralelno sa podlogom, povla~iti dinamometar dok se paralelopiped ne pokrene. Dok se paralelopiped polako i ravnomerno kre}e po podlozi, o~itavati vrednost vu~ne sile na dinamometru (sl. 1). Intenzi足 tet vu~ne sile odgovara intenzitetu sile trewa klizawa. Paralelopiped, zatim okrenuti i postaviti to~kovima na ravnu horizontalnu podlogu. Po足 noviti ceo tok eksperimenta kao i u prethodnom slu~aju. Ovako dobijen in足 tenzitet vu~ne sile odgovara intenzitetu sile trewa kotrqawa. Dobijene rezultate u ova dva eksperimenta ra~unski uporediti preko wi足 hovih odnosa. Dobijene rezultate uneti u tabelu.

Telo

Intenzitet sile trewa klizawa Fkl [ N ]

Intenzitet sile trewa kotrqawa Fko [ N ]

Odnos intenziteta sila trewa klizawa i trewa kotrqawa Fkl Fko

Paralelopiped

Kocka Vaqak Zakqu~ak __________________________________________________________________ __________________________________________________________________ __________________________________________________________________ __________________________________________________________________ __________________________________________________________________ __________________________________________________________________ __________________________________________________________________

55


PETA LABORATORIJSKA VE@BA ODRE\IVAWE GUSTINE TELA Gustina ~vrstih tela pravilnog geometrijskog oblika mo`e da se odredi merewem mase i dimenzija tela. Zapremina tela se odre|uje pomo}u odgovaraju­­ }ih formula. Za mawa ~vrsta tela (koja se ne rastvaraju u vodi), nepravilnog geometrijskog oblika, gustina mo`e da se odredi potpunim potapawem tela u menzuru u koju je prethodno nasuta te~nost poznate gustine (voda). Na osnovu promene nivoa te~nosti u menzuri o~itava se zapremina istisnute te~nosti koja je brojno jednaka zapremini ~vrstog tela. Masa tela se izmeri terazija­ ma, a gustina odre|uje ra~unski, na osnovu poznate formule. Dakle, gustina te~nosti mo`e se odrediti merewem wene mase i zapremine. ρ=

m . V

Za br`e odre|ivawe gustine te~nosti koristi se are­ ometar. To je zatvorena staklena cev na ~ijem se dowem delu nalazi olovna sa~ma ili `iva. Na gorwem su`enom kraju cevi (konstantnog preseka) nalazi se graduisana skala. Na podeqku skale koji se poklapa sa nivoom te~nosti o~itava se gustina te~nosti. Postoje dve vrste areometra. Za te~nosti ~ija je gusti­ na ve}a od gustine vode nulti podeqak skale je na gorwem kraju su`ene cevi (slika pod a). Druga vrsta areometra se koristi za te~nosti ~ija je gustina mawa od gustine vode. Nulti podeqak skale ovih areometra je na dowem kraju su`ene cevi (slika pod b). U ovoj laboratorijskoj ve`bi odre|ujemo, merimo gu­ stinu ~vrstih tela nepravilnog oblika pomo}u menzure.

Pribor Terazije sa tegovima, telo ~ija se gustina odre|uje, men­ zura i sud sa vodom.

99


Uputstvo 1. Pomo}u terazija izmerite masu tela nepravilnog oblika (m). 2. Naspite vodu u menzuru i pro~itajte wenu zapreminu (Vv). 3. Telo, kojem je prethodno izmerena masa, spustite u menzuru sa vodom i pro~itajte ukupnu zapreminu tela i vode (Vu). 4. Izra~unajte zapreminu tela: V t = Vu ‡ Vv 5. Odredite gustinu tela pomo}u formule ρ =

m . Vt

Prikazivawe rezultata Dobijene podatke unesite u tabelu Masa tela m [kg]

Zapremina vode Vv [cm3]

Ukupna zapremina Vu [cm3]

Zapremina tela Vt [cm3]

Gustina tela  kg  ρ  3 m 

Zakqu~ak __________________________________________________________________ __________________________________________________________________ __________________________________________________________________ __________________________________________________________________ __________________________________________________________________

Napomena: Ako telo ne mo`e da stane u menzuru da bi mu se odredila za­ premina, onda koristite sud sa prelivom i menzuru.

100


SADR@AJ Po{tovani nastavnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dragi u~enici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Upotreba testova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3 4 5

UVODNI DEO. FIZIKA â&#x20AC;Ą PRIRODNA NAUKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [ta izu~ava fizika? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Fizika i druge nauke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dana{wa fizika ra|a sutra{wu tehniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Metodi istra`ivawa u fizici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Osnovni oblici materije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sistematizacija i obnavqawe gradiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Test znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7 9 9 9 10 12 13 14

MEHANI^KO KRETAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Materijalna ta~ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Referentno (uporedno) telo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Putawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Relativnost kretawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pre|eni put . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Brzina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Brzina kao fizi~ka veli~ina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Promenqivo pravolinijsko kretawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sredwa vrednost brzine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grafi~ko predstavqawe kretawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sistematizacija i obnavqawe gradiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prva laboratoriska ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pitawa i zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Test znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

15 16 16 17 18 18 21 21 22 23 24 26 28 33

SILA. UZAJAMNO DELOVAWE (INTERAKCIJA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

Sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gravitaciona sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Elektri~na sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Magnetna sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sila elasti~nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Merewe sile . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sila trewa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sila otpora sredine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sistematizacija i obnavqawe gradiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Druga laboratorijska ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tre}a laboratorijska ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

146

38 39 40 42 43 44 45 48 49 51 54


Pitawa i zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Test znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 MEREWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64

Osnovne i izvedene veli~ine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Merewe du`ine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Merewe povr{ine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Merewe zapremine tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Merewe vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preciznije merewe vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ta~nost merewa. Apsolutna i relativna gre{ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sistematizacija i obnavqawe gradiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ^etvrta laboratorijska ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mikrometarski zavrtaw . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pitawa i zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Test znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

66 66 68 69 71 73 73 75 77 80 81 86

MASA I GUSTINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

Masa tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Zakon inercije (Prvi Wutnov zakon) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Masa i te`ina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Merewe mase tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Gustina supstance . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Odre|ivawe gustine ~vrstih i te~nih tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Sistematizacija i obnavqawe gradiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Peta laboratorijska ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 [esta laboratorijska ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Sedma laboratorijska ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Pitawa i zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Test znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 PRITISAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

Pritisak ~vrstih tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Pritisak u te~nostima i gasovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 Paskalov zakon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Atmosferski pritisak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 Tori~elijev ogled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 Barometri i manometri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Sistematizacija i obnavqawe gradiva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Osma laboratorijska ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Pitawa i zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Test znawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

147



Fizika 6