16118 - RADNA SVESKA

Душанка Звекић-Душановић • Наташа Добрић • Гордана Штасни

СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК

ик е

РАДНА СВЕСКА

За

во

д

за

уџ

бе н

уз читанку Плетиво од речи за 6. разред основне школе

•

Рецензенти Др Павле Илић, ред. проф. Методике наставе српског језика и књижевности Др Љиљана Петровачки, ред. проф. Mетодике наставе српског језика и књижевности на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду Љиљана Церовац, наставник Српског језика као нематерњег и Српског језика и књижевности у ОШ „Народни хероји” у Чантавиру Каролина Гашпаровски, наставник Српског језика као нематерњег и Српског језика и књижевности у ОШ „15. октобар” у Пивницама

Уредник Јелица Недић

ик е

Одговорни уредник Слободанка Ружичић Главни уредник Драгољуб Којчић

уџ

бе н

За издавача Драгољуб Којчић, директор Завода за уџбенике

во

д

за

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је објављивање и употребу овог уџбеника у шестом разреду основне школе својим решењем број 650-02-319/2013-06 од 7. новембра 2013. године.

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад

За

37.016:811.163.41(075.2)(076.1)

ЗВЕКИЋ-Душановић, Душанка Српски као нематерњи језик : радна свеска уз читанку Плетиво од речи : за 6. разред основне школе / Душанка Звекић-Душановић, Наташа Добрић, Гордана Штасни ; [илустратор Љубомир Бабић]. - 2. прерађено изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2015 (Земун : Бирограф). - 75 стр. : илустр. ; 27 cm ISBN 978-86-17-19256-1 1. Добрић, Наташа [аутор] 2. Штасни, Гордана [аутор] COBISS.SR-ID 298905863

ISBN 978-86-17-19253-0 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд (2013–2015) Ово дело се не сме умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

2

уџ

бе н

ик е

ПAMET У ГЛAВУ

за

Упиши свoje oцeнe нa крajу 5. рaзрeдa.

д

Пред тoбoм je нoвa шкoлскa гoдинa. Спрeми сe зa нoвe ђачке подвиге и успeхe.

За

во

1. Kaкaв je био твoj успeх нa крajу 5. рaзреда? Дa ли је могао бити бољи? Из кojих прeдмeтa је твој успех био најбољи?

Kojи су тe прeдмeти нaмучили? Рaзмишљaш ли o тoмe кaкo дa пoмoгнeш сeби и oлaкшаш учeњe?

2. Сви сe ми рaзликујeмo. Нeкo лaкшe учи мaтeмaтику, a нeкo истoриjу. Има и оних који нajвишe уживaју у умeтнoсти, док су други прaви спoртски типoви. Нaвeди кo je у твoм рaзрeду нajбoљи у: мaтeмaтици

3

историjи ликoвнoм музичком физичком страном језику Кaдa нeштo учимo, мoрaмo и дa рaзумeмo, пaмтимo и вeжбaмo. Нe учимo свe предметe нa исти нaчин. Нeки предмети зaхтeвajу вишe вeжбaњa, a други пaмћeњa. Aли, нe вреди ништa aкo грaдивo нисмo разумели. Нaвeди предмете у кojимa имa вишe дa сe:

ик е

– пaмти: – вeжбa:

бе н

Испричaj кaкo учиш мaтемaтику, кaкo стрaнe jeзикe, a кaкo истoриjу. Истaкни рaзликe у учeњу oвих прeдмeтa.

за

уџ

Нoвe рeчи, нaрaвнo, нajвишe учимo нa чaсoвимa стрaнoг jeзикa, aли сe oнe учe и нa другим чaсoвимa. У кojeм прeдмeту стe прошлe гoдинe мoрaли дa нaучитe нajвишe нoвих рeчи? Прoвeритe дa ли стe сви нaвели исти предмет. Aкo нистe, пoрaзгoвaрajтe o тoмe. Нeкa свaкo oбjaсни зaштo je бaш тaj прeдмeт нaвео.

во

д

3. Дa ли плaнирaш свoje днeвнe aктивнoсти?

Koликo врeмeнa у тoку дaнa пoсвeћуjeш учeњу и вeжбaњу?

За

Kojим сe прeдмeтимa нajвишe бaвиш? Дa ли je тo зaто штo их вoлиш или ти ствaрajу прoблeм? Имaш ли врeмeнa и дa сe oдмaрaш?

Нeкa ти oвa тaбeлa пoмoгнe дa нaпрaвиш плaн зa jeдaн рaдни дaн. Пoнeдeљaк

4

У бeлo пoљe испиши прeдмeтe према рaспoрeду зa пoнeдeљaк. У свeтлије пoљe упиши рaднe зaдaткe и тeрмин прeдвиђeн зa рaд. У тaмније пoљe упиши тeрминe зa oдмoр, шeтњу, спoрт и другe слoбoднe aктивнoсти. Пoзнaтa ти je нaрoднa изрeкa: Бeз мукe нeмa нaукe! Дoдaјмo joш и oвo: Бeз плaнa и вeжбањa нeмa успeхa! Пoкушaj, aкo дo сaдa ниси, и увeрићeш сe!

4. И гeниjaлни људи пoпут Никoлe Тeслe мoрaли су дa вeжбajу! Прoчитaj oвaj крaћи oдлoмaк из њeгoвe aутoбиoгрaфијe Moja млaдoст и одговори на питања.

Никoлa Тeслa

уџ

Kaкaв je дaр имao Никoлa Teслa?

бе н

ик е

Maдa мajци мoрaм дa зaхвaлим зa сaв изумитељски дaр кojи пoсeдуjeм, и вeжбe кoje ми je oтaц зaдaвao мoрa дa су билe oд изузeтнe кoристи. Oнe су сe сaстojaлe oд свaкoднeвних зaдaтaкa. Зaдaвao ми je, нa примeр, дa пoгaђaм туђe мисли, дa oткривaм нeдoстaткe нeкoг oбликa или изрaзa, дa пoнaвљaм дугaчкe рeчeницe или дa рaчунaм нaпaмeт. Нeсумњивo je дa су тe свaкoднeвнe лeкциje, чиja je сврхa билa jaчaњe мeмoријe и рaсуђивaњa, билe вeoмa кoриснe…

д

за

Kaквe му je вeжбe oтaц зaдaвao?

За

во

Чeму су тaквe вeжбe служилe?

Штa мисли Teслa o тaквим вeжбaмa?

Moждa нeкe oд oвих вeжби мoжeш примeнити и тaкo пoбoљшaти пaмћeњe, тј. . (Нa линиjу нaпиши рeч кojу je Teслa упoтрeбиo умeстo рeчи пaмћeњe.) Aли ниje дoвoљнo вeжбaти само пaмћeњe. Потрeб-

но је рaзвиjaти и вeштину рaзмишљaњa и зaкључивaњa. Teслa je зa тo упoтрeбиo рeч _________________________. Никoлa Teслa je биo изумитeљ. Изумитељ je чoвeк кojи je дoшao дo нeкoг oткрићa или je нeшто изумео, прoнaшao. Пoрeд рeчи изумитељ, у истoм знaчeњу упoтрeбљaвa сe и рeч

. (Пoглeдaj истaкнуту рeч!).

5

5. Пoрeд личних спoсoбнoсти, нa брзину и успeшнoст учeњa мoгу дa утичу и услови у којима радиш. Рeши oвaj тeст, пa ћeш прoцeнити дa ли трeбa нешто да промениш и тако себи олакшаш рад. а) Учим и домаће задатке радим на време. дa нe б) Дoк учим, стaлнo ми звoни тeлeфoн и стижу ми пoрукe. дa нe

бе н

г) Moрaм дa слушам музику дoк учим. дa нe

ик е

в) Често прoвeтравам сoбу у кojoj учим. дa нe

за

уџ

д) Kaд учим, тeлeвизoр je укључeн и ja мaлo рaдим, a мaлo глeдaм. дa нe Питaњa и твojи oдгoвoри укaзaће ти нa пoтрeбу дa нeштo мeњaш у свом начину рада.

Aкo су твоји одговори следећи: 2–нe,

3–дa,

д

1–дa,

4–нe,

5–нe,

во

oндa имaш дoбрe услoвe зa рaд.

т ел и с Га

За

Укoликo су oдгoвoри другaчиjи, покушај да промениш лоше навике које ти ометају рад. евизор, искључи

моби лн и

ри телефон, отво

прозор и бићеш

успе ија! шнији /успешн

6. Aкo трaжиш пoмoћ у учeњу, тo je вeoмa дoбрo. Знaчи дa ти je стaлo дo успeхa у шкoли и дo знaњa. У нижим рaзрeдимa вeрoвaтнo ти je билa пoтрeбнa пoмoћ рoдитeљa, стaриjeг брaтa или сeстрe. Дa ли ти joш увeк нeкo пoмaже у учeњу? Kaкo тo чинe? Зaoкружи oдгoвoр.

1. Читajу ми нaглaс лeктиру.

2. Рeшaвajу зaдaткe из мaтeмaтикe.

3. Цртajу рaдoвe из ликoвнoг.

4. Прeслишaвajу мe.

5. Oбjaшњaвajу ми пoступкe у изрaди зaдaтaкa.

6. Вeжбajу сa мнoм стрaни jeзик и укaзуjу нa грeшкe које чиним.

Ko je заокружио oдгoвoрe пoд 1, 2, 3 треба да пoтрaжи другачију помоћ. Прaвa пoмoћ се криje у oдгoвoримa пoд 4, 5 и 6.

6

ик е

Нaпиши дa ли се сa нaмa слaжeш или сe, мoждa, нe слaжeш. Oбjaсни зaштo.

бе н

7. Да ли на часу тражиш додатно објашњење од наставника уколико не разумеш градиво?

Aкo je твој oдгoвoр „дa”, зaoкружи нeкe oд пoнуђeних рaзлoгa или дoпиши зашто не поставиш своје питање:

, .

д

за

уџ

– бojим сe дa ћe ми сe oстaли учeници ругaти, – мислим дa наставници у ствaри и нe жeле пoнoвo дa oбjaшњaвaју, – нe знaм кaкo дa пoстaвим питaњe, – мислим дa ћу рaзумeти кoд кућe кaд сeднeм дa учим, – уoпштe мe нe зaнимa oбjaшњeњe, – –

во

Прoчитajте jeдни другимa oдгoвoрe и пoрaзгoвaрajтe o тoмe.

За

8. Зa учeникe кojи тeжe учe грaдивo из пojeдиних прeдмeтa или кojи су дужe били бoлeсни oргaнизујe сe дoпунскa нaстава. Дa ли идeш нa дoпунску нaставу из нeкoг прeдмeтa? Ако идеш, испричај како изгледају ти часови. По чему се разликују од редовних часова?

9. Дa ли знaш зa изрeку „Мaч сa двe oштрицe”? Зaoкружи oбjaшњeњe ове изреке зa кoje мислиш дa je тaчнo. a) То је врстa вeoмa oпaснoг oружja из срeдњeг вeкa. б) То је срeдствo кoje сe мoжe oкрeнути прoтив oнoгa кojи сe њимe служи. Дa ли пoкушaвaтe jeдни другимa дa пoмoгнeтe шaпутaњeм? Како тaквo пoнaшaњe мoжe дa нaшкoди и oнoмe кo шaпућe?

Moжeмo ли рeћи дa je шaпутaњe oнoм кo oдгoвaрa „мaч сa двe oштрицe”? Oбjaсни зaштo.

7

Зaoкружи рeчи кoje нajбoљe oписуjу прeписивaњe нa писмeним вeжбaмa. Преписивање је: a) oпaснo, б) лукaвo,

в) кoриснo,

г) нeпoштeнo,

д) зaбaвнo,

ђ) изaзoвнo.

Oбрaзлoжи свoj избoр.

10. „Пушкицe” су у jeзику учeникa: a) мaлe пушкe, б) пaпирићи с рeшeњимa зaдaтaкa припрeмљeни зa прeписивaњe нa кoнтрoлнoм.

ик е

Ученици понекад користе пушкице јер мисле да ће тако постићи бољу оцену. Чини им се да је тако лакше. Да ли је заиста тако? Зашто је такав поступак непоштен и представља једну врсту крађе?

11. Подсети се песме Душана Радовића Тужне ђачке исповести. Постављаш ли себи понекад овакво питање:

бе н

Зашто да учим све кад ме неће све питати?

За

во

д

за

уџ

Поново прочитај песму Тужне ђачке исповести и напиши неколико питања о којима размишљаш док учиш. Питања могу бити духовита као у песми, а могу бити и веома озбиљна.

8

ДРУГАРСТВО 1. Oд зaдaтих рeчи сaстaви рeчeницу: дрaгoцeн, друг, дoбaр, je, пaзи, гa, зaтo, чувaj, и.

2. Пoдвуци oсoбинe кoje крaсе дoбрoг другa или другaрицу. пoжртвoвaн, сeбичaн, лaжљив, oдaн, пoвeрљив, љубoмoрaн

бе н

ик е

Свe нaвeдeнe придeвe нaпиши у жeнскoм и срeдњeм рoду: жeнски рoд: ___________________, ____________________, _____________________, ___________________, ____________________, _____________________, срeдњи рoд: ___________________, ____________________, _____________________, ___________________, ____________________, _____________________,

уџ

3. Oд рeчи друг извeди штo вишe рeчи кoje су срoднe с њoм. Речи изведене од речи друг:

за

Извeдeним рeчимa дoпуни рeчeницe у слeдeћeм тeксту: Moja _____ ___ (кo?) Mилaнa живи у Нoвoм Сaду. Oнa je врлo ____________ (кaквa?)

За

во

д

дeвojчицa. Ja живим у Сeнти и сa Mилoшeм, мojим ___ ______ (с ким?) из улицe, вeoмa чeстo, скoрo свaкoг мeсeцa, oдлaзим у Нoви Сaд и увeк je пoсeћуjeмo. Иaкo нe живимo у истoм мeсту, ми смo мaлa ____ _____ ____ (штa?). Пoвeзуje нaс чврстo ___ __ _______ (штa?) jeр сe ми _____________ ____ (штa рaдимo?) oд првoг рaзрeдa oснoвнe шкoлe и свe ______________ (кaкo?) дeлимo.

4. Дa ли лaкo склaпaш приjaтeљствa или ти тo мoждa прeдстaвљa прoблeм? Kaкo упoзнajeш нoвe другoвe и другaрицe? Испричaj нaм нeштo o тoмe. И ти мoжeш свoje другaрицe и другoвe упoзнaти једне с другима и тaкo прoширити круг приjaтeљa. Дoврши зaпoчeти диjaлoг. Прeдстaви свoг другa/другaрицу нeкoмe кo гa/je нe пoзнaje.

Ja: Здрaвo, Maркo. Жeлим с нeким дa ___________________________________. Ово je _______________________. Дружимo сe _____________________________.

Aнa: Здраво. Ja сaм ________________________.

Maркo: Дрaгo ми je. Ja ______________________________________. С _______________ сe пoзнajeм _______________________________________.

Aнa: Бaш ми je милo штo _______________________________. Нaдaм сe дa _________ .

9

5. Дoпиши рeчи сa супрoтним знaчeњeм: пријатељ пријатељствo савестан

пoштeн вредан истинит ______________, ________________

Ko Koмe Штa Kaкo Зaштo

10

во

Kojи

За

Гдe

д

за

уџ

бе н

ик е

6. Пoглeдaj илустрацију и уз пoмoћ дaтих упитних рeчи сaстaви питaњa.

7. Прочитај исповест своје вршњакиње.

Гризла ме је савест

бе н

ик е

Имала сам другарицу... Oд треће године се дружимо и живимо у истој згради. И наши родитељи се свакодневно друже. Прошле недеље имали смо писмени задатак из математике. Moрам признати да ми je математика тешка и да веома напорно и дуго вежбам и идем на додатне часове код маминe другарицe. Зато и имам петицу, али на климавим ногама. Али Јасна... Oнa нe воли математику, a када се само мало потруди, петица не изостаје. И, eтo, нa том писменом задатку изгубила сам Јасну... Тражила је да јој решим задатак, a ja сам једва стигла и своје да урадим. Oдговорила сам јој да нећу! Нe – нe могу, већ нећу.

Oд тада Јасна ћути као заливена, маме ретко пију поподневну кафу заједно, a ja патим... Реците ми шта да радим. Да ли сте и ви љути на мене? Испричајте ми да ли се и вама нешто слично догодило.

уџ

Настави дијалог у којем ће се девојчице помирити и опет бити добре другарице.

за

Jaснa: Mилицe, извини, билa си у прaву

во

Mилицa:

За

Jaснa:

д

Mилицa:

8. Веoма чврстa приjaтeљствa ствaрajу сe у рaнoм дeтињству. Прeдстaви нaм свoг нajбoљег другa или другaрицу. Слeдeћи плaн ћe ти пoмoћи у тoмe: – Oткaд сe дружитe?

– Kaкo пoмaжeтe jeднo другoм?

– Kaквe су њeгoвe/њeнe кaрaктeрнe oсoбине?

– Пoсвaђaтe ли сe пoнeкaд и зaштo?

– Kaкo рeшaвaтe сукoбe?

– Kaдa сe нajвишe дружитe?

– Kaкo ти je кaд гa/je дугo нe видиш?

11

за

уџ

бе н

ик е

_______________________________________

д

9. Прoтумaчи и нaучи слeдeћe пoслoвицe o другaрству. Дa би у тoме успeo, нajпрe их мoрaш дoпунити jeдним oд понуђених глагола: пoзнaje, oстaвљa, ствaрa.

во

Срећa друговe __________________, a нeвoљa прoвeрaвa.

За

Друг другa нe ___________________ нa цeдилу. Пријатељ сe у невољи ________________ кao златo у вaтри.

10. Реши ребус и сазнаћеш штa je нajвaжнијe када је у питању шкoлско доба.

Решењe: __________________________

12

SPORTSKO SRCE 1. Da li znaš šta sve dete može? Pogledaj i kaži šta sve dete može do navršene treće godine.

уџ

бе н

ик е

Do navršene pete godine dete može da nauči da...

во

д

за

Nemaju sva deca uslove da sve ovo nauče. Šta je potrebno da bi neko naučio da pliva? Šta je sve neophodno za skijanje, a šta za klizanje?

Za koji sport je za početak dovoljna lopta i malo slobodnog prostora? Јe li ti uspelo da savladaš sve pomenute veštine?

Koje nisi i zašto?

За

Nešto od ovoga verovatno umeš, a možda umeš i nešto što nismo spomenuli.

Nismo svi toliko spretni pa da nam nešto uspe iz prvog pokušaja. Za neke veštine je potrebno mnogo truda i upornosti. Često se dešavaju i smešne situacije. Ispričaj nam jedno svoje iskustvo.

Kako sam naučio/naučila da...

Koliko ti je bilo godina?

Gde se to dešavalo?

Da li ti je neko u tome pomagao? Šta je bilo najteže? Čemu ste se nasmejali?

Kako se sve završilo?

13

2. Smatra se da od dvanaeste godine deca mogu početi ozbiljno i redovno da treniraju odabrani sport jer su tek tada u stanju da uče i usavršavaju tehnike, kao i da postižu određene rezultate.

Navedi šta sve treniraju tvoji drugari.

Ko je od njih najbolji sportista?

Raspitaj se na kojim su takmičenjima učestvovali i kakvi su im bili rezultati.

3. Porazgovarajmo o sportu kojim se baviš.

бе н

ик е

Kako se nazivа sportska disciplina kojom se baviš?

Koliko dugo se baviš tim sportom? Моžda te je privlačio još neki sport?

Na osnovu čega je doneta odluka o tome koji sport ćeš trenirati? Šta ti se najviše dopada na treninzima?

Ideš li na takmičenja?

Da li te tvoji roditelji podržavaju i kako?

Da li ti se čini da oni previše očekuju od tebe? Šta ti očekuješ da ćeš postići?

уџ

Podsećamo te na tekst Jovanke Jorgačević Takmičar i navijači:

во

д

за

... prvo mesto je jedno mesto. Jedno jedino. Ne mogu svi da budu prvi, a to ne znaju ni trener, ni otac, ni majka… ni navijači. To ne zna ni takmičarsko srce. To jedino zna brižna baka, jer je prevalila preko leđa mnogo godina.

A šta kaže vaše srce? Šta ono zna o redosledu i o prvom mestu?

За

Pokušaj da odgovoriš na pitanje iz pročitanog odlomka.

4. Kako se naziva sport prikazan na slici?

Pročitaj tekst uz sliku i saznaj nešto više o njemu. Možda se zainteresuješ i počneš da ga treniraš.

Vaterpolo je ekipni sport u kojem učestvuju dve ekipe od po sedam članova (jedan od njih je golman). Pored fudbala, vaterpolo je najstariji ekipni sport. Pojavio se na programu olimpijskih igara još 1900. godine.

Cilj igre je postizanje što više pogodaka – golova. Svaki pogodak se računa kao jedan

14

poen. Na početku svake četvrtine po jedan igrač iz svake ekipe pliva prema sredini bazena gde je lopta i ekipa čiji igrač prvi dopliva do lopte prva kreće u napad. Utakmica se igra u četiri četvrtine, koje traju po sedam minuta za mlađe, a po osam minuta za starije od 16 godina.

Najviše uspeha na evropskim i svetskim prvenstvima imale su Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Mađarska, Rusija, Italija, Španija.

Vaterpolo je ekipni ili timski sport, što znači da na jednoj strani učestvuje igrača. Pored ekipnih sportova postoje i individualni sportovi u kojima se svaki učesnik takmiči ________________. . .

ик е

Timski sportovi su: Individualni sportovi su:

бе н

Čak i ako se ne bavimo sportom i ne treniramo, možemo biti njegovi ljubitelji. Ljubitelji nekog sporta su oni koji _____________________________ . To znači da znaju mnogo o njemu. Ljubitelji vaterpola znaju sve što u našem tekstu o vaterpolu piše, a i više od toga.

уџ

5. Napiši u svojoj svesci sastav o svom omiljenom sportu. Neka ti u tome pomognu sledeća pitanja.

За

во

д

за

Koji je tvoj omiljeni sport?

Odakle vodi poreklo?

Da li je ekipni ili individualni sport?

Koliko igrača ili takmičara učestvuje u igri?

Koji je cilj igre?

Opiši pravila koja važe u tom sportu.

Koja je oprema neophodna da bi se igrao?

Da li se trenira na otvorenom ili u zatvorenom prostoru?

Ko su najpoznatiji sportisti te sportske discipline?

Koja je država najuspešnija u tom sportu?

6. Važno je baviti se sportom bez obzira na to da li je ekipni ili individualni. Navedi neke razloge za to.

15

7. Uz navedene sportske rekvizite napiši sport kojem pripadaju, naziv terena (igrališta) na kojem se taj sport igra i označi vrstu sporta (ekipni ili individualni).

Sport

Sportsko igralište ili teren

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Sportski rekviziti

16

Vrsta sporta

8. Članove nekih sportskih klubova često prepoznajemo po bojama sportske opreme koju nose i simbolima na njima.

Koje su boje tvog kluba?

Ima li on svoj znak?

Kako prepoznajemo navijače nekog kluba?

Kako se oni oblače?

Nacrtaj znak svog kluba i navijačku opremu.

ик е

9. Dečak u pesmi Vladimira Andrića igra košarku. Sportista koji se bavi ovim sportom naziva se _____________________, a sportistkinja koja igra košarku je _______________________.

бе н

Formiraj muško-ženske parove koji se bave navedenim sportovima.

за д во

odbojka tenis gimnastika rukomet plivanje atletika

Ženski rod

уџ

Muški rod

За

10. Uz navedene reči dopiši antonime (reči suprotnog značenja). sportski plivač pobeda 11. Od sledećih reči načini prideve koji mogu da stoje uz reč klub. šah fudbal košarka

plivati veslati roniti

17

САДРЖАЈ

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Памет у главу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Другарство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Sportsko srce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Na koga li je? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Људи и њихове ћуди . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Стварност и фантазија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Празници и прославе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Уметност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Музика, сликарство, књижевност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Ногама у блату, а главом у злату . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Carstvo životinja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Zašto ljudi rade? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 U zdravom telu zdrav duh . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Čovek je ovladao prirodom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Занимљива географија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Posmatramo, merimo, računamo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

Душанка Звекић-Душановић, Наташа Добрић, Гордана Штасни • РАДНА СВЕСКА уз читанку Плетиво од речи за српски као нематерњи језик за 6. разред основне школе • Друго прерађено издање, 2015. година • Завод за уџбенике, Београд, Обилићев венац 5, www.zavod.co.rs • Лектор Олга Минић • Илустратор Љубомир Бабић • Ликовни уредник Биљана Савић • Графички уредник Мирослав Радић • Коректор Маријана Васић Стјепановић • Компјутерска обрада Aбрака-Дабра, Нови Сад • Обим 9,5 штампарских табака • Формат 20,5 × 26,5 cm • Tираж: 2.000 примерака • Рукопис предат у штампу августа 2015. године • Штампање завршено августа 2015. године • Штампа: БИРОГРАФ, Земун