Issuu on Google+

Милија Николић • Милка Андрић

Радна свеска за српски језик и књижевност

6

KБ 16112

8 600262 024497

www.zavod.co.rs

Милија Николић • Милка Андрић

Радна свеска

за српски језик и књижевност за 6. разред основне школе


Др Милија Николић др Милка Андрић

Радна свеска

за српски језик и књижевност за 6. разред основне школе

Завод за уџбенике


1

БИРАМО РЕЧИ ЗА РАЗГОВОР О ПРИЧИ

Богаћење речника

Пчела на капи Једном су у неком селу украдене кошнице. Власник кошница се забринуо како да их нађе. Један од сељака му рече: „Ја ћу ти их наћи!“ Скупили су се сви сељани, а овај им је повикао: „Е сада нека каже ко је украо кошнице! Ја га знам, па зато нека се сам јави. Ено га, онај је (и показа руком) што му стоји пчела на капи!“ Један од сељака махну руком да је отера и тако се одаде. Народна прича




Одабери речи којима ћеш оценити вредност приче Пчела на капи и одредити особине њених ликова: мудрог сељака и крадљивца. Прича је ______________, _______________, ________________, ___________________, _______________ и _______________. Одабери из следећег списка и подвуци шест речи (придева) које, по твом мишљењу, означавају особине и вредности ове приче. ЗАНИМЉИВА, ДОСАДНА, ШАЉИВА, ПОУЧНА, НАМЕТЉИВА, ДУХОВИТА, САЖЕТА, ПОВРШНА, ЗАСТАРЕЛА, ОРИГИНАЛНА, НАИВНА, УВЕРЉИВА Сељак је ______________, _______________, ________________, ___________________, _______________ и _______________. Од понуђених придева упиши оне који казују особине сељака који је открио крадљивца. НАМЕТЉИВ, СНАЛАЖЉИВ, МУДАР, ВИСПРЕН, ПОНОСИТ, НАДМЕН, СПРЕТАН, НАСРТЉИВ, ОШТРОУМАН, СУМЊИЧАВ, ЛУКАВ, ДУХОВИТ Крадљивац је ______________, ____________, _______________, ___________________, _______________ и _______________. Од понуђених придева упиши оне који описују особине крадљивца. ОТРЕСИТ, НЕСПРЕТАН, ЛАКОВЕРАН, ПОВОДЉИВ, НАИВАН, ЛАКОМИСЛЕН, НЕСТРПЉИВ, УОБРАЖЕН, БРЗОПЛЕТ, ПРЕПРЕДЕН, НЕПРОМИШЉЕН, ГОРД Значења речи које одабираш и уписујеш сигурно су ти позната. Али, међу речима које изостављаш вероватно има и оних које су ти делимично или потпуно непознате. − Распитај се о њиховим значењима, а можеш их потражити и у речницима. Тако ћеш свој речник обогатити новим речима.




2

БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА

Вежбање Навешћемо доста речи које означавају карактерне особине људи, њихове врлине и мане. Размишљај о њиховим значењима. То ће ти помоћи да боље упознаш људе и сигурније процениш њихову нарав и понашање. УЧТИВ, ОДГОВОРАН, ЗАЈЕДЉИВ, ХВАЛИСАВ, САВЕСТАН, РАСПУШТЕН, ОДЛУЧАН, ПОНОСИТ, ЧАСТАН, РАЗМАЖЕН, СМЕО, ПЛЕМЕНИТ, УОБРАЖЕН, ОТМЕН, РАЗБОРИТ, ЛАКОМ, ПРОДУХОВЉЕН, НАДАРЕН, ГОРД, НАПРАСИТ, ТОЛЕРАНТАН, БРЗОПЛЕТ, БАСТАШАН, СНИСХОДЉИВ, ОТРЕСИТ, НАДМЕН, ПОТУЉЕН, ВИСПРЕН Већина ових речи је у твом активном речнику јер их употребљаваш у говору. Неке од њих познајеш, али их не користиш, јер ти њихово значење није довољно познато. Зато су оне у твом пасивном речнику. Ту су вероватно и неке теби непознате речи. − Распитај се код старијих или својих другова шта оне значе. Наведеним речима се исказују (пр)оцене људских особина. − Подвуци оне које означавају врлине.




3

ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЈЕЗИЧКО ОСЕЋАЊЕ Изражајност гласова

Навешћемо стихове из две песме. Једна описује треперење јасика у јутарњој светлости, а друга дочарава снажне ударе буре. Шта шуме јасике беле, пречисте горске деве, сребрне кад им стреле јутарње сунце хитне, и зраком кликну шеве?

У прозоре и вратнице лупа бура тмурних ура; дршћу мале двокатнице. Бура. Бура. Бура. Бура.

Момчило Настасијевић (Јасике)

Тин Ујевић (Бура на Брачу)

Стихови Момчила Настасијевића пуни су светлости. Они дочаравају треперење јасика и зраче ведрим расположењем. − Који самогласници у њима појачавају утиске светлости, усхићености и ведрине? − То су самогласници ___ и ___ . Рушилачка моћ и бучање буре нарочито се истичу вокалом __ и сугласницима _____ и _____ . И песник Душан Радовић осећа посебну изражајност гласова.

У Све је У нечем У, УнУтра. УвУкло се У рУпУ, УтонУло У дУбинУ, УмУкло У УжасУ, Усахло У мУкУ, УснУло У хУмци… Угаси У, Упали Е! ФЕњЕр бЕлЕ мЕсЕчинЕ. Зашто песник глас Е назива фЕњером бЕлЕ мЕсЕчинЕ? Подвуци Е у песми Јасике и тако покажи како се оно стално „пали“ и светлуца. У вУче нeкУд У тамУ и дУбинУ. Са овим се слажу сви песници. Да ли и ти тако доживљаваш глас У? 


4

ИЗВЕДЕНЕ РЕЧИ

Изведенице већином именују предмете по некој особини а најчешће по њиховом облику, изгледу и намени.

1) Листови имају мноштво различитих облика који се исказују следећим изведеним придевима: срцаст (лист), јајаст, копљаст, рецкаст, игличаст, тестераст, прстаст, копитаст, зракаст, пераст, сабљаст, стреласт... Сви су ти придеви _________ од _________ творбеним наставком ___. Сваки од њих означава облик својствен именици од које је придев постао. Размисли каква је улога ока у препознавању разних облика и стварању нових речи. 2) Утврди шта је заједничко у значењима следећих изведеница: учило, шило, мотовило; покривач, резач, подметач; љуљашка, читанка, пиштаљка; кочница, држалица, дизалица. Све су те ствари добиле назив по својој намени. Њихови називи су __________ од глаголске_________ и творбених наставака: – ____, – _____, – _____, – ____. Оне означавају _______________ помоћу којих се обављају радње назначене глаголском основом. 3) Од понуђених именица изведи одговарајуће придеве и глаголе. Именице цвет лед зид слух ред ноћ

Придеви ______________ ______________ ______________ ______________ ______________ ______________

Глаголи ________________ ________________ ________________ ________________ ________________ ________________ 


5

МОЋ УМИЛНИХ И ЉУПКИХ РЕЧИ

Све умањенице (деминутиви) јесу изведене речи. Оне означавају мале и умањене предмете и бића. А све што је малено, младо и неодрасло делује нам привлачно, драго и љупко, просто нас изазива да га помилујемо и усвојимо. Када се имена неких „опасних“ бића умање, постају потпуно безопасна. Понеко се плаши (штреца) и при самом помену имена као што су змија, жаба, лисица и ђаво. Али, када се та имена умање, па се каже змијуљак, змијче, жапче, лија, ђаволак, ђаволица, онда та умањена имена постају сасвим безазлена, па и драга. Овакве умањенице су речи из милоште (умилне речи) или хипокористике. Нарочито су лепе сунашце, срдашце, усташца, луче, голупче, собичак, стручак. Деминутиви и умилне речи се лако римују (сликују) па се деца њима поигравају и стварају своје прве стихове. Тако док цртају чика Глишу, певуше: Тачка, тачка, тачкица, црта, црта, цртица − и готова главица.

Народне говорне вежбе У народу се пази на правилан изговор гласова. Кад деца у изговору мешају Ч и Ћ, онда име се за говорну вежбу даје брзалица сачињена од деминутива: Четири ЧавЧиЋа ЧуЧеЋи на ЧунЧиЋу ЋиуЧу. Док траже неку изгубљену ствар, деца се упућују да певуше гаталицу са деминутивима: КонЧиЋу, вранЧиЋу, Шта тражим наЋи Ћу. А за вежбање је створена и следећа песмица (пошалица): Рекао је доћи ће: кад напоји вочиће и побије кочиће, док напуни лончиће и повеже кончиће. Јасно је да тај „сметењак“ неће никад доћи, а да су главни ликови у песмици − деминутиви и сугласници Ч и Ћ. 10


6

УМИЛНЕ И ЉУПКЕ РЕЧИ У ПОЕЗИЈИ Заљубљени младић исказује своју жељу следећом песмом:

Једва чекам... Једва чекам да недеља дође, Танана Милена у јагоде пође И понесе плетено котарче, У котарче свилено марамче, У марамче сјајно огледалче. Кад с’ огледа, на ме да погледа. Заљубљени младић једва чека да види танану Милену (обе су љупке речи). Посебна драж песме је што је уз Милену све привлачно, љупко и драго јер је виђено очима засењеним љубављу и лепотом. Танана (витка, танковијаста) лепотица у песми не носи котарицу, мараму и огледало, већ ___________ , ___________ и _________ . Песма има дивну мелодију, па замоли некога да ти је отпева а ти му се придружи. Ево још једне певљиве народне песме са деминутивима: Чобан тера овчице преко једне речице. Све му овце пређоше, само једна не може. Чобан узе гранчицу, па претера овчицу.

Које речи у песми показују да чобан воли своје стадо и да према свакој овци нежно поступа? − Како би песма деловала да је чобан узео грану или мотку, па по овци... Али, гранчица је нежна и крхка, па и са лишћем, те се њоме овчица може само помиловати. Потражи некога ко ће ти отпевати и ову песму. 11


7

СЛОЖЕНИЦЕ СА ПРЕФИКСИМА

Вежбање 1) Префикси са и су већином означавају заједништво особа, претежно у пару. На пример: сарадник, сувозач. Иако је значење оба префикса исто, њихова пријемчивост према другим речима се разликује. − Провери и покажи своје језичко осећање за правилну употребу тих префикса. Створи помоћу њих сложенице са следећим речима: _____говорник, _____станар, _____играч, _____власник, _____учесник, ____грађанин, ____путник, ____борац, ____творац, ____парник, ____брат 2) Помоћу различитих префикса додатих на исту реч стварају се и сложенице супротног значења (антоними). На пример: затворити − отворити, увући − извући. Уз следеће сложенице напиши њихове антониме који су постали на исти начин. заградити − ________________ ископати − __________________ дотерати − _________________ саградити − _________________ помагати − _________________ открити − _ _________________ долазак − __________________ навика − ____________________ укључен − _ ________________ утовар − ____________________ улаз − _____________________ састављено − ________________ 3) Улогу префикса већином обављају предлози, а ређе понека друга реч. Помоћу префикса се од једног основног глагола може створити више сложених глагола. Додавањем префикса на основни глагол створи групе сложених глагола. Да ти помогнемо: чинити − учинити, сачинити, починити, причинити, начинити, зачинити гледати − _______________________________________________ ___________________________________________________________ везати − ________________________________________________ ___________________________________________________________ ложити − _______________________________________________ ___________________________________________________________ 12


8

СЛОЖЕНИЦЕ НАСТАЛЕ ОД ПУНОЗНАЧНИХ РЕЧИ

Много је сложеница настало срастањем две пунозначне речи. (Подсети се. Пунозначне речи су _______________, ______________, _______________ и _______________ .) 1) Напиши сложенице које именују ствари по њиховој практичној намени и људе по њиховим занимањима. Предмет који: мери потрошњу струје − _ ____________________ брани од ветра − ____________________________ показује пут − _ _____________________________ брани од кише − _ ___________________________ служи за прање судова − _ ____________________ мери углове − _______________________________ Човек који: реже стакло − _______________________________ лови рибу − _ _______________________________ обрађује земљу − ____________________________ власник је брода − ___________________________ коричи (везује) књиге − ______________________ пази на кућу − ______________________________ 2) Иако бројеви нису пунозначне речи, и они учествују у грађењу сложеница. На пример: стонога (гусеница са сто ногу), троугао, троношка (столица са три ноге). − Створи даље сложенице према следећем подсетнику: улица са два смера − ____________________ (улица), одмор од петнаест дана − _____________ (одмор), педесет година рада − ___________ (рад), број са четири цифре − _____________ (број), аждаја са три главе − ____________ (аждаја).

13


Назови ветар Ветар који у рано пролеће отвара пупољке и развија гору назива се развигор и развигорац. − Баш лепа имена. Али, ако ти ветар однесе капу, па је још и поваља по блату, можеш га у бесу назвати капоносац, капокрађа, кршикапа. − Није забрањено стварати нове речи. Оне ничу у ситуационим изазовима. Стварај нова имена за ветар. Назови га по његовом „учинку“ када: − мрси косу − ____________________________ − суши баре − _ __________________________ − леди дах − _____________________________ − млати шуму −_ _________________________ − носи снег − ____________________________ − мрзне уши − ___________________________

14


9

ПОРОДИЦА РЕЧИ

Допуни следеће реченице речима које у свом саставу имају заједничку реч (корен) − род. Ове године је добро род________ воће. Сви су род_________ дошли на род__________ састанак. Свако воли свој род____ крај. Пазе се као да су рођ_________ браћа. Сваки ___род има свој језик. Изађи из града, па уживај у ________роди. Деда је прославио шездесети рођ________________. На свадбу су дошле род_______ младенаца. Основно васпитање добија се у ___род_______. Епске ___род___ песме опевају јуначка дела. Распореди речи из те породице према начину на који су постале (по њиховом постанку). 1) Речи изведене суфиксима: _______________________________ ____________________________________________________________ 2) Речи сложене са префиксима: ____________________________ 3) Речи постале помоћу суфикса и префикса: _________________ ____________________________________________________________ 4) Сложеница настала од пунозначних речи: _________________

15


10

РАЗВИЈАЊЕ ЈЕЗИЧКОГ ОСЕЋАЊА Значењске везе речи

Често нас случајни поглед на неки предмет подсети на друге предмете и на поједине личности и догађаје. Деси се, на пример, да видимо негде штап па се сетимо деде или нам искрсне у сећању нека његова прича. Зачујемо шум док сипамо воду у чашу, и одједном се у мислима нађемо на обали реке или мора. Слично предметима, и речи имају способност да нас упућују једне на друге. Када чујемо неку реч, обично замислимо оно што она именује, али се уз то сетимо и многих особина, радњи и предмета који су у блиској вези с њеним значењем. Тако се у нашој свести појављује велики број речи које са почетном речју имају блиске значењске везе. На пример: реч очи. Ако о њој и њеној употреби дуже размишљамо, може нас упутити на читаве ројеве других речи. Ево:

16


У том значењском (асоцијативном) кругу све речи су пријемчиве уз именицу очи, као да се за њу везују. Спремне су да с њом стварају реченице. Уочи у том кругу придеве који се могу употребити као атрибути уз именицу очи. Подвуци глаголе који могу бити предикати уз субјекат очи. Прави реченице следећег састава: атрибут + именица + глагол. Запази и именице на које су очи упутиле. − Групиши их према начинима њихове мисаоне везе са речју очи. На пример: 1) објекти запажања очима, 2) осећања која се изражавају (огледају, „читају“) у очима, 3) појаве и предмети по нечему слични очима. Коришћењем речи из тог значењског круга напиши четири реченице следећег састава: атрибут + очи + предикат + објекат. На пример: Бистре очи посматрају звезде. 1. ______________________________________________________ 2. ______________________________________________________ 3. ______________________________________________________ 4. ______________________________________________________

17


15

ЗВУЧНИ И БЕЗВУЧНИ СУГЛАСНИЦИ

Приликом изговарања појединих сугласника, као што су Б и Д, гласне жице (гласнице) трепере, па се чују звучнији шумови. Зато су ти гласови звучни сугласници. Приликом изговарања других сугласника, попут П и Т, гласнице су непокретне, па су шумови мукли, готово нечујни. Зато су такви сугласници безвучни. Ако се звучни сугласници изговоре шапатом, гласнице се умире, па се чују безвучни сугласници. Тако сваки звучни сугласник прелази у свог безвучног парњака. − Провери шапутањем како Б прелази у П, а Д у Т. Све звучне и безвучне сугласнике сврстај на одговарајуће место у следећој табели. Звучни сугласници

Б

Безвучни сугласници

П

Г

Ђ Т

З Ш

Ч

/

/

/

Ф

Х

Ц

Испод звучног сугласника упиши његов безвучни парњак а изнад безвучног сугласника − његов звучни парњак. Звучне парњаке немају сугласници ____, _____ и ____ . Напомена. − Тачност свог решења провери помоћу примера и објашњења из уџбеника. Остали сугласници: Ј, Р, В, Л, Љ, ____, ____, ____ (допуни групу) изразито су звучни па су по томе блиски самогласницима. Зато се називају сонанти (гласници).

Чист рачун Допуни одговарајућим бројевима (сабирцима и збиром) следећи „рачун“: Звучни − _______ Безвучни − _______ Гласници − _______ Укупно − _______ сугласника Кад им се дода ___ _______, добије се ____ гласова наше азбуке. 23


43

ЛОКАЛИЗМИ

Ево како хвалисави ловац Калча прича о себи и своме љубимцу псу Чапи.

Калчин Чапа − Антика-пас, што ти кажем! − рече Калча. − Полани у зимњо време беше, кад си идо један пут у лов сас тога мојега Чапу за кога ти саг казујем − туј што беја батли, мани се! А толко ги утепа зајци, да ги не мога све сам да понесем, веће си узедо под ћирију једно магаре из лојзе што је, па га натовари сас потепани зајци. А беше ги толка мнозина, да се салте по онија његови големи уши познаваше дек је магаре а није коњ: толко ги сијасвет зајци потепа тагај! Леле!! Што се намучи таг. Пече звезда одозгорке, како у лето; зној липти, бошке, липти та да поцрцамо и магаре и ја! А мен ми стаде жал нешто за оноја магаре што ће да липсује ода онај голем товар и врућину; а летњо време, знајеш како је! А премисли се па у памет и тој: Што ће ми, викам, толко! Кој ће да га поруча толко месиште! Те се присети убаво, па поскида и курталисава магаре. Па си зареди, па у овуј кућу зајца, у онуј срндака, у 59


онуј па шотку, све по пријатељи и по сиротињске куће! А мен ми остаде сал три срндака за три побратима и зајац и јаребица камењарка за мен. Те си напраји један таратор за ћеф од зелене краставице, те се убаво наруча! Ето такав ти је мој Чапа! Стеван Сремац (Из приповетке Ивкова слава) Калчина ловачка прича пуна је локалних (дијалекатских) речи са подручја призренско-тимочког говора. Локализме не мораш посебно тражити и бележити. Они се сами намећу. Само се потруди да схватиш Калчине ловачке лагарије. − Шта је у његовој причи смешно? У чему све претерује? Кад је отишао у лов, а када се враћа?

60


48

НЕЛИЧНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

Поједини глаголски облици немају граматичко лице, па спадају у неличне глаголске облике. Има их пет. Препознаћеш их у следећим ­примерима. 1. Боље је с мудрим плакати него с лудим певати. _________________________ 2. Научи плачући, па уживај певајући. ______________________ 3. Победивши Турке на Љубићу и ослободивши Чачак, Милош крену ка Драгачеву. _________________ 4. На излету се певало, свирало и веселило. __________________ 5. Све је на време купљено и намештено. ______________ (У реченицама 4. и 5. нелични глаголски облици су у саставу перфекта.) Уз сваку реченицу напиши назив истакнутог неличног глаголског облика. Нелични глаголски облици не могу да буду у функцији глаголског _______________________. Инфинитив се завршава наставцима -_____ и -_____. Одбијањем тих наставака добија се инфинитивна, односно аористна ___________. Инфинитив служи за грађење сложеног глаголског времена ________ ____ и за допуну глагола непотпуног ________________. (На пример: Волим пецати. То мораш знати. Не смемо закаснити.) Посебне облике за сва три рода имају следећи нелични глаголски облици: ____________________ и ____________________. Радни глаголски придев служи за грађење четири сложена глаголска облика: _______________________, _____________________, ____________________ и ____________________. Трпни глаголски придев имају само ________________ глаголи. Глаголски прилог садашњи немају ________________ глаголи. Одреди функцију глаголских прилога у следећим реченицама. Поздравио нас је смешећи се. Поздравио нас је махнувши руком. Завршивши посао, обрадовах се. 66

__________________ __________________ __________________


Садржај

Милија Николић

Српски језик

1. Бирамо речи за разговор о причи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 2. Богаћење речника − Оцењивање карактера и нарави . . . . . . . . . . . 7 3. Провери своје језичко осећање − Изражајност гласова. . . . . . . . . . 8 4. Изведене речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 5. Моћ умилних и љупких речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 6. Љупке речи у поезији. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 7. Сложенице са префиксима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 8. Сложенице од пунозначних речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 9. Породица речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 10. Развијање језичког осећања − Значењске везе речи. . . . . . . . . . . . 16 11. Побуђивање језичког осећања − Значењски кругови речи . . . . . 18 12. Говорни органи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 13. Самогласници и сугласници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 14. Сугласници по месту изговора. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 15. Звучни и безвучни сугласници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 16. Једначење сугласника по звучности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 17. Палатализација. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 18. Сибиларизација. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 19. Јотовање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 20. Једначење сугласника по месту творбе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 21. Непостојано а. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 22. Прелазак л у о. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 23. Акценат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 24. Богаћење речника − Казивање особина и вредности. . . . . . . . . . . 34 25. Комуникативне и предикатске реченице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 26. Састав простих реченица − Исказивање реченичних чланова. . 36 27. Независне и зависне реченице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 28. Функције именица у реченици. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 29. Атрибутска и предикатска функција придева. . . . . . . . . . . . . . . . . 40 30. Придевске заменице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 31. Показне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 32. Присвојне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 33. Упитне и односне заменице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 129


34. Неодређене, опште и одричне заменице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 35. Глаголски облици. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 36. Аорист. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 37. Аорист у приповедању. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 38. Имперфекат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 39. Плусквамперфекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 40. Изражајност императива. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 41. Потенцијал (могућни начин) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 42. Футур II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 43. Локализми. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 44. Глаголски прилог садашњи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 45. Глаголски прилог прошли. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 46. Глаголска времена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 47. Глаголски начини. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 48. Нелични глаголски облици. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 49. Правописна вежба. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 50. Значење устаљених израза (фразема). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Милка Андрић

Књижевност 1. Чудна нека звезда плава. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 2. Дела љубави. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 3. Мудрост светом влада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 4. Све је свето и честито било. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 5. Светлост песме и певања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 6. Сунчеви дарови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

130


Милија Николић • Милка Андрић

Радна свеска за српски језик и књижевност

6

KБ 16112

8 600262 024497

www.zavod.co.rs

Милија Николић • Милка Андрић

Радна свеска

за српски језик и књижевност за 6. разред основне школе


Radna sveska za srpski jezik i književnost