Српски као нематерњи језик ЛЕТИМО СА ЗВЕЗДАМА Читанка за 6. разред основне школе - 16014

Српски као нематерњи језик Гордана Штасни

• Наташа Добрић

ЛЕТИМО СА ЗВЕЗДАМА Читанка за 6. разред oсновне школе

KБ 16014

www.zavod.co.rs

Гордана Штасни • Наташа Добрић

Српски као нематерњи језик

ЛЕТИМО СА ЗВЕЗДАМА ЧИТАНКА

за 6. разред oсновне школе

Рецензенти Др Жарко Бошњаковић ред. проф. на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду Др Весна Крајишник, ванр. проф. у Центру за српски као страни језик Филолошког факултета Београдског универзитета и предавач Методике српског као страног језика на мастер програму Српски као страни језик Љиљана Церовац, професор Српског језика као нематерњег и Српског језика и књижевности у средњој Техничкој школи „Иван Сарић” у Суботици

Уредник Јелица Недић Одговорни уредник Слободанка Ружичић Главни уредник Драгољуб Којчић За издавача Драгољуб Којчић, директор

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је овај уџбеник својим решењем број 650-02-00373/2018-07 од 21. 1. 2019. године за издавање и употребу у 6. разреду основне школе.

ISBN 978-86-17© Завод за уџбенике, Београд, 2019. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Кључне речи: народна басна, бик, зец, снага, брзина, храброст

Пре него што прочитамо басну Басне су кратке приче у којима су главни ликови животиње. У баснама животиње имају људске особине. Свака басна има поуку. Поуком се истиче да су неке људске особине добре и пожељне, а друге, као што су: хвалисавост, глупост, себичност и лењост, непожељне. Подсети се басни које си раније читао/читала. Неке од њих су Лисица и гавран и Лав и лисица. Које особине имају животиње у тим баснама? Чему нас басне уче?

А, Б Бик и зец Бик је видео зеца како као стрела бежи преко поља, па му је позавидео на брзини. Кад су се једном срели, рече му: – Благо теби кад си тако брз! Ти можеш да побегнеш и најопаснијем непријатељу! Ништа у животу не бих више желео него да сам тако брз. Тада бих могао да побегнем од сваког непријатеља. Насмејао се зец бику, па му је одговорио: – Луда је твоја жеља, пријатељу! Дао бих ја радо своју брзину за твоје оштре и снажне рогове. Боље је поносито се борити с непријатељем, него целог века срамно пред њим бежати. Према народној басни

Mање познатe речи и изрази позавидети, позавидим – овде: пожелети оно што неко други има; благо теби – овде: лако је теби; рог, рога м. род (мн. рогови) – део животињског тела који је на глави неких животиња (јелен, бик); снажан, снажна, снажно – јак; поносно – овде: с осећањем задовољства због успеха постигнутог својим трудом; целог века – овде: целог живота; срамно – с непријатним осећањем због неког ружног поступка

15

Разумео/разумела сам басну На основу садржаја басне допуни реченице понуђеним речима. брз

позавидео

веома брзо

може да побегне

оштре и снажне

брзину

Бик је видео зеца како ________________ трчи преко поља. Бик је зецу ______________ на брзини. Зец ________________________ и најопаснијем непријатељу. Бик жели да буде _________ као зец. Зец би радо дао своју _____________ за бикове _________________ рогове.

Разговарамо о басни Ко су главни јунаци ове народне басне? Повежи животињу с особином коју у басни има. БИК брз

снажан

ЗЕЦ плашљив

храбар

поносан

На чему је бик позавидео зецу? Прочитај гласно његове речи. Зашто је пожелео да буде брз као зец? Зашто је зецу смешна и луда бикова жеља? Шта зец жели више од брзине?

Размишљамо и тражимо Прочитај истакнути део реченице, а затим напиши на коју се особину он односи. Зец трчи као стрела преко поља.

Зец је веома брз.

Бик је завидео зецу. ______________________________ Бик не бежи од непријатеља.

∗

______________________________

Зец увек бежи од непријатеља. ______________________________ Потражи у басни реченицу која највише личи на пословицу. Испиши је на линији, а затим реци како је разумеш. _____________________________________________________________________

16

Пишемо и стварамо Препричај басну према плану. Уради то писмено.

– Спази бик зеца.

– Благо теби кад си тако брз.

– Насмеја се зец бику.

– Боље је... _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________

∗

_____________________________________________________________________ Са другом/другарицом из клупе драматизуј басну Бик и зец. Задатак урадите у свесци, а онда заједно глумите на часу.

17

Кључне речи: море, ласта, зец, риба, свитац, небо, звезде

Пре него што прочитамо текст Имаш ли ти неког необичног друга? Зашто је он необичан? Испричај како се с њим дружиш?

А, Б Дај ми крила један круг Море има барку, једро и катарку. Море, море, буди друг – дај ми барку један круг! Тако ми се база широм морских стаза... Ласта има крила – лети све до Нила. Ласто, ласто, буди друг – дај ми крила један круг! Да обиђем луг, да одем на југ... Кад мрав зрно сруши, чују зечје уши. Зече, зече, буди друг дај ми уши један круг! Да ослушнем и ја како жито клија...

Mање познатe речи и изрази барка, барке ж. род – чамац једро, једра ср. род – направа од коже или платна троугластог облика која помоћу ветра покреће брод катарка, катарке ж. род – греда на палуби брода за коју је причвршћено једро, јарбол базати, базам – ићи без циља, лутати луг, луга м. род – мала шума, шумарак клијати, клијам – пуштати клицу, заметак биљке

29

У рибе пераја сребрнога сјаја. Рибо, рибо, буди друг – дај пераја један круг! Да ме жеља мине, да видим дубине... Ноћу крај живица светли фењер свица. Свиче, свиче, буди друг – дај ми фењер један круг! Позајми ми моћ да осветлим ноћ... На небу се звезде као птице гнезде. Небо, небо, буди друг – дај ми звезду један круг! Бићу лепши још кад ставим тај брош...

пераје ср. род и пераја ж. род – орган за пливање код рибе; минути, мине – проћи; живица, живице ж. род – жива ограда; фењер, фењера м. род – светиљка уоквирена стаклом у којој обично гори плин или свећа; свитац, свица м. род – врста инсекта који ноћу светли; моћ, моћи ж. род – снага, сила; брош, броша м. род – врста накита који се иглом прикопча за одећу и носи обично на грудима

Владимир Андрић

Разумео/разумела сам песму У табелу упиши назив онога кога дечак моли да му буде друг и шта од њега тражи. море

барка

Тако ми се база широм морских стаза... Да обиђем луг, да одем на југ... Да ослушнем и ја како жито клија... Да ме жеља мине, да видим дубине... Позајми ми моћ да осветлим ноћ... Бићу лепши још кад ставим тај брош...

30

Разговaрамo о песми Шта би дечак радио када би му море дало барку? Зашто жели ластина крила? А шта би радио када би имао зечје уши? Шта би учинио са свичевим фењером? Ко може да му помогне да види морске дубине? Чиме би се дечак украсио да буде још лепши?

Читамо и рецитујемо Замисли да си на месту дечака из песме. Читај ову песму наглас. Потруди се да то чиниш што лепше и изражајније. Научи напамет део песме који ти се највише допада.

Разговарамо

∗

Кад добри другови желе нешто да позајме један од другог, кажу: „Дај ми један круг.” Тако друга можеш да замолиш да ти на кратко позајми свој бицикл или лопту. Од кога све дечак из ове песме тражи један круг? Шта жели да позајми од њих? Од кога би ти затражио један круг? Шта би позајмио/позајмила?

Размишљамо и маштамо Упиши поред стихова у табели да ли су издвојене песничке слике визуелне или звучне. Кад мрав зрно сруши, чују зечје уши. У рибе пераја сребрнога сјаја. Ноћу крај живица светли фењер свица. На небу се звезде као птице гнезде. Шта мислиш, зашто дечак жели да свичевим фењером осветли ноћ? Где би ти све завирио/завирила и шта би ноћу фењером осветлио/осветлила?

31

Кључне речи: поздрав, сусрет, растанак

Пре него што прочитамо текст Како се на твом матерњем језику људи међусобно поздрављају када се сретну, а како када се растају? Како поздрављаш старије особе, а како своје другове и другарице?

А Речи којима се поздрављамо (Одломак)

Речи којима се поздрављамо – било да су српске или на другим језицима – најчешће изражавају добре жеље – за добро здравље, добар и успешан дан, пријатно вече или лаку и безбрижну ноћ. Такви су и поздрави: Здраво! Живео! Здрав био! У здрављу! Срећно! Срећан пут! и др. Неки од ових поздрава изговарају се само при сусрету (Добро јутро! Добар дан!), неки само на растанку или када некога некуд пратимо (Лаку ноћ! Срећан пут!), а неки, опет, и у једној и у другој прилици (Здраво!). Најчешћа жеља која се преноси поздравом била је и остала – здравље, јер је то највеће богатство које један човек може да има. Тако је настала и сама реч поздрав (од по-здрав) као и глаголи поздравити, поздрављати и сл. Значења поздрава Здраво! = „Буди здрав!” или: „Желим ти да будеш здрав!” Добро јутро! = „Желим ти добро јутро!” Добар дан! = „Желим ти добар дан!” Добро вече! = „Желим ти добро вече!” Лаку ноћ! = „Желим ти лаку ноћ!” Према тексту Речи којима се поздрављамо Милана Шипке

Mање познатe речи и изрази прилика, прилике ж. род – овде: ситуација

42

Разумео/разумела сам текст На основу текста напиши у табелу поздраве који одговарају датој ситуацији. Поздрави који се изговарају при сусрету

Поздрави који се изговарају при растанку

Поздрави који се изговарају и при сусрету и при растанку

____________________

____________________

____________________

____________________

____________________

____________________

____________________

____________________

____________________

____________________

____________________

____________________

Разговарамо о тексту Шта се поздравима најчешће изражава? Прочитај текст још једном у себи и подвуци поздраве које не употребљаваш. Какве жеље преносимо тим поздравима? Како је настала реч поздрав? Зашто је здравље највеће богатство?

Причамо, пишемо Који ћеш поздрав употребити у следећим ситуацијама: а) ујутру при сусрету са непознатом одраслом особом: _______________________________________________ б) увече кад идеш на спавање: ___________________________________________ в) при сусрету са својим друговима и другарицама: _________________________ г) током дана кад се растајеш са старијим особама: _________________________ д) када пратиш некога на путовање: ______________________________________

43

Кључне речи: излет, паковање, кофер

Пре него што прочитамо текст Испричај нам да ли волиш да идеш на излет и с ким обично идеш на њега? Како се припремаш за излет и шта носиш са собом?

А, Б

Микица иде на излет

Лица: Микица, Павле, Драган (Насред позорнице сто и на њему повећи путнички кофер. Микица нешто распрема по њему. У углу пећ. Изненада се споља чује позивање: „Микице, Микице.” То Микицу зову његови другови Павле и Драган.) Микица (прилази прозору; даје руком знак друговима да дођу горе): Хајде, попните се. Павле (из дворишта): Зар још ниси готов? Драган (из дворишта): Пожури... Микица: Сад ћу. Дођите горе. (Враћа се столу и наставља да распоређује ствари по коферу.) Павле и Драган (улазе): Здраво, здраво. Микица: Здраво. Ево, сад ћу ја. Павле: Треба одмах да пођемо. Закаснићемо. Љутиће се учитељ. Микица: Неће... Стићи ћемо на време. Драган: А шта ти је то? Шта радиш? Микица: Спремам се, видите. Павле: Па нећеш ваљда и тај кофер да носиш на излет! Микица: Него шта! Узео сам један мањи, али не може све да ми стане. Драган: Па ти као да се селиш из стана... Или бар као да путујеш у бању на три недеље. Павле: А већ после подне ћемо се вратити са излета. Микица: Па, знате, нешто ипак морам понети. Не могу тек онако, без ичега.

Mање познатe речи и изрази бања, бање ж. род – лековито одмаралиште;

49

Драган: А како ми не носимо? Сваки по једну кесу... са ручком и ужином. Нешто новца у џепу и готово... Микица: Ја тако не могу. Није ни то много. Много би било кад бих носио три кофера. А овај један ћу лако. Павле: Али кад ти не треба... Драган: Нико други неће носити. Ни ранац, ни школску торбу, а камоли оволики кофер. Микица: Други нека раде како хоће, а ја ћу како ја знам. Моћи ћу, ако затреба и да седнем на њега. Уосталом, сам ћу да носим. Нећу никога молити да ми помогне. Павле: Али зашто? Зашто, кад ти не треба? Микица: Зато. Шта ја знам шта све може бити... Лепо каже моја тетка Ленка: Може да захлади и усред лета... На пример, ову поткошуљу морам понети. (Показује је и враћа у кофер.) Драган: Зар по оваквом времену? Микица: Ех, овакво време! Промени се зачас... Павле (угледа на столу једну бочицу): А шта је ово? Микица: То су ми капљице... Ако ме заболи стомак. Павле: А употребљаваш ли увек те капљице? Микица: Не употребљавам. Али, знаш, може случајно да ме заболи, а онда шта ћу? Тамо нема апотеке... Понећу и овај јод и мало вате и један завој... не... два завоја – то свакако. (Узима их из ормара и ставља у кофер.) Драган: А зашто два завоја?! Зар ти није доста један? Микица: Требало би, у ствари, четири, јер имамо две руке и две ноге, али нека сада оволико...Чекај, чекај, кад сам већ поменуо ноге, добро сам се сетио... (Изађе у суседно одељење и враћа се носећи у руци дубоке ципеле.) Павле: Нећеш, ваљда, и те ципеле да стрпаш у кофер? Микица: Хоћу, него шта! Могу да упаднем тамо у какву баруштину, па шта ћу онда цео дан са мокрим ногама? Павле: Да нећеш и зимски капут да носиш? Микица: Нећу, али ово шалче, видиш, хоћу. поткошуља, поткошуље ж. род – мајица која се носи испод кошуље када је хладно; јод, јода м. род – течност за чишћење ране; вата, вате ж. род – пречишћен памук, који служи најчешће за хигијенску употребу; завој, завоја м. род – танка прозирна памучна трака за повезивање рана; одељење, одељења ср. род – овде: соба, просторија; шалче, шалчета ср. род – мали шал

50

Драган: А шта ће ти? Топло је... Микица: Знам, али мени је грло осетљиво. Уосталом, у коферу има још места, а ветар зачас удари. Лепо каже... Павле: Тетка Ленка, је ли? Микица: Да, лепо каже она. Драган: Па, ако ћемо тако, онда може и киша да падне. Микица: Јест, право кажеш. Умало што нисам заборавио кишобран. (Узима кишобран, отвара га, загледа га споља и изнутра и, пошто га опет затвори, пребаци га преко леве руке.) Тако. А сад можемо да кренемо. (Узима десном руком кофер са стола, док у левој држи кишобран. Крене ка излазу.) Ваљда нисам ништа заборавио. Павле: Ваљда ниси... Хајдемо. Драган: Хајдемо. (Павлу, да Микица не чује): Ако се још задржимо, овај ће и пећ да понесе, да му се нађе... ЗАВЕСА Према комаду Гвида Тартаље

Разумео/разумела сам текст Допуни реченице на основу текста Микица иде на излет. Микица, Павле и Драган иду _____________________. Павле и Драган спремни долазе по ___________________. Он је још увек ______________________ и није ____________________________. Микица пакује ствари у ___________________ и изгледа као да се сели ____________________. Павле и Драган су понели _____________________________ и нешто _______________________, а Микица је понео ______________________________________________________ и замало да заборави ___________________________.

Разговарамо о тексту Ко је главни јунак у комаду Микица иде на излет? По чему се Микица разликује од својих другова? Чиме су изненађени његови другови? Због чега су нестрпљиви? Шта је све Микица понео на излет?

51

Шта Павле и Драган мисле о томе? Шта ти је у овом комаду смешно? Чињеница је да Микица претерује. Шта би се могло избацити из његовог кофера? Да ли су му кофер и ствари из њега уопште потребни? Прочитај реченице којима се завршава комад. Зашто Микица не треба да чује ове речи?

Причамо, пишемо Како се ти припремаш за излет? Ко ти помаже да се спремиш? У чему носиш потребне ствари? Да ли се некада припремаш самостално за излет? Испричај како се сналазиш у ситуацијама кад заборавиш нешто што ти је потребно.

∗

Стварамо Покушај да саставиш план и на основу њега напишеш како се Микица провео на излету.

52

Кључне речи: Тиса, дечак, пецање, неуспех, успех

Пре него што прочитамо текст Испричај како се осећаш и понашаш када доживиш неуспех, а како када доживиш успех.

Б Кућа крај Тисе (Одломак)

Наша нова кућа налазила се уз саму обалу. Требало је напра­вити само десетак корака низ стрме бетонске степенице, сагнути се, спустити руку надоле и – осетити у влажној, раширеној шаци благу струју воде која је богзна куда отицала. [...] Једно послеподне угледао сам на супротној обали људе који су пецали. Зажелео сам и ја да то учиним, иако нисам имао појма о пецању. У малом дућану на првом углу купио сам за уштеђени новац пецачки прибор са дугачким тршчаним прутом који се и на нај­ма­њи покрет савијао на свом тањем крају. У радњи су ми овај прибор и потпуно саставили, тако да сам са највећим нестрпљењем поју­рио према реци. [...] Бацио сам удицу у Тису и узалуд чекао да риба почне да трза, све до сутона. Кад је студен са воде почела неким тајанственим рукама да се хвата и за моју кожу, попео сам се сломљен у кућу, носећи у руци трску са удицом, разочаран у себе и у реку која је мој први озбиљнији покушај у животу дочекала хладно, смрачено и ћутећи. Кад је отац те вечери дознао за мој први рибарски неуспех, ударио је у такав смех да сам дуго, постиђен и изгубљен, гледао у зид, чекајући да се тај непријатни смех утиша. Умало нисам запла­као. У ствари, можда је то Mање познатe речи и изрази дућан, дућана м. род – продавница; трска, трске ж. род – барска биљка са шупљом стабљиком; тршчани, тршчана, тршчано – који је направљен од трске; трзати, трзам – овде: нагло повлачити удицу (риба); сутон, сутона м. род – полумарак између заласка сунца и почетка ноћи, сумрак; студен, студени ж. род – јака хладноћа;

55

био плач, са сузама које нико сем мене није видео. Тек сам после очевог смеха дознао за своју грешку која је била и те како велика, једном речју – основни услов сваког риболова. Отац се, наиме, није смејао зато што нисам ништа уло­вио, него што на удицу нисам стављао никакав мамац – ни глисту, ни кукца, па чак ни мрвицу хлеба. Кад сам дознао за ово, као да ми се тежак камен свалио са срца, јер сам тек сада осетио да велики по­ду­хват са мојим пецањем [...] није потпуно пропао. Отва­рала се нова нада. Лежећи у кревету пожелео сам да ноћ тра­је само тренутак, да бих пре­скочио ту мрачну провалију, која се та­ко неумољиво постављала изме­ђу мене и мог сутрашњег пецања. Уморан од маштања, заспао сам дубоким сном. Кад сам се про­­будио, цела соба је пливала у светлости. [...] Убрзо сам стајао на обали држећи у руци танку трску која се неосетно љуљала у свом врху о који је био завезан канап с уди­цом. Овога пута, на њеном врху копрцала се мала глиста, тек изва­ђена испод једног камена. Кад је после неког времена трска почела да се савија и канап затеже, затреперео сам у дотад непознатом узбуђењу. Црвенкаст шаранчић, са провидним ружичастим перајима, копрцао се кроз ва­здух и блескао на сунцу. Неколико тренутака сам га окретао у руци, разгледајући његове влажне крљушти које су, дивно распо­ре­ђене, личиле на оне округле црепиће којима су биле покри­­вене многе куће у мом суседству. Нисам могао да одолим свом неочекиваном одушевљењу. Трком сам појурио према кући, пре­скачући по два степеника, и задихан и нем стајао пред мајком дуго, држећи у руци шаранче које се још увек надимало отварајући с времена на време своја округласта уста. У подне, као и обично, цела наша породица је седела за сто­лом. Уз мој тањир, у коме је било јело као и код осталих, стајао је још један мали та­њи­ рић, тацна за кафу, у којој се, мало савијен руменео испржен шаран. Иако је био тако мали да се могао појести у једном залогају, ја сам дуго мљацкао то слатко месо, откидајући са танких костију трун по трун. [...] Стеван Раичковић мамац, мамца м. род – природно или вештачко средство за хватање животиња; кукац, кукца м. род – инсект; подухват, подухвата м. род – посао, акција и сл. од великог значаја за некога; провалија, провалије ж. род – велико удубљење у земљи са стрмим странама; овде: препрека; неумољиво – без милости; копрцати се, копрцам се – изводити брзе покрете ногама, рукама, телом, бацакати се, отимати се; блескати, блескам – сијати, светлети; крљушт, крљушти ж. род – танак слој којим је покривена кожа рибе; надимати се, надимам се – надувавати се, пунити се ваздухом; трун, труна м. род – мали део нечега, мрвица

56

Разговарамо о причи Како започиње прича Кућа крај Тисе Стевана Раичковића? Ко је главни јунак ове приче? Шта је дечак пожелео и како се припремио за тај подухват? Како се осећао када је почео да пеца? Зашто је био разочаран и у себе и у реку? Прочитај тај део текста. Како је отац реаговао на његов први риболовачки неуспех? Како се дечак осећао? Када је дечак осетио олакшање? Како се осећао те ноћи у кревету у ишчекивању сутрашњег дана? Шта је у њему изазвало велико узбуђење? Како је зaвршио дечаков риболовачки трофеј? Како се он осећао за ручком? Прочитај те реченице.

Читамо и тражимо Подвуци реченице у тексту у којима се говори о дечаковим осећањима. Прати промене у његовом расположењу и наведи их.

Препричавамо Самостално састави план препричавања. Увод: ________________________________________ Ток радње: ___________________________________ Врхунац: _____________________________________ Завршетак: ___________________________________

∗

Према састављеном плану, писмено препричај текст.

Стварамо Описивање доприноси лепоти и изражајности текста, зато вежбај – опиши своју омиљену реку или неки предео из природе.

57

САДРЖАЈ ТИХО, ТИШЕ, КО ПАДАЊЕ КИШЕ А и Б Драган Лукић: Шапутање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 А и Б Драган Лукић: Где је торба?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 А и Б Војислав Донић: Школске речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Б Гвидо Тартаља: Подела улога. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 А и Б Народна басна: Бик и зец. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 ДАЈ МИ КРИЛА ЈЕДАН КРУГ А и Б Народна лирска песма: Мајка Јову у ружи родила . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Б Бранислав Нушић: Прва љубав . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 А и Б Народна бајка: Биберче. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 А и Б Владимир Андрић: Дај ми крила један круг. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 А и Б Никола Тесла: Мачак. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 ЧИТАЊЕ ЈЕ, КАО И ЖИВОТ, ОЗБИЉНА И ПРЕДИВНА СТВАР Б Милан Шипка: Перо. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Б Десанка Максимовић: Штампарске грешке, из часописа Полетарац – Пролеће . . . . . . . 36 А Игор Коларов: СМС приче – Упутство за употребу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 А и Б Александра Миливојевић: Шта је рециклажа папира? из часописа Национална географија јуниор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 А Милан Шипка: Речи којима се поздрављамо. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 А и Б Народна прича: Свијету се не може угодити. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 ШТА ЈЕ ЛЕПО ДА СЕ РАДИ ЛЕТИ Б Драган Лукић: Шуге . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 А и Б Гвидо Тартаља: Микица иде на излет. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 А Владимир Андрић: Кошаркаш. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Б Стеван Раичковић: Кућа крај Тисе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Б Љубивоје Ршумовић: Шта је лепо да се ради лети. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

• •

Гордана Штасни и Наташа Добрић

Српски као нематерњи језик ЛЕТИМО СА ЗВЕЗДАМА Читанка за 6. разред основне школе Прво издање, 2019. годинa Завод за уџбенике, Београд, Обилићев венац 5 www.zavod.co.rs Лектура Завод за уџбенике Дизајн Сашењка Мељников Ивановић Графички уредник Мирослав Радић Коректор Маријана Васић Стјепановић Компјутерска припрема Бранка Пајић Обим 3,75 штампарских табака Формат 16,5 × 23,5 cm Тираж 4.000 примерака Рукопис предат у штампу 2019. године. Штампање завршено 2019. године. Штампа

•

•

•

•

•

•

•

• •

• •

•