Географска читанка за 5. разред основне школе - 15327

Rada Sitarica • Milutin Tadi}

Geografska

~itanka 5 za 5. razred osnovne {kole

K.B. 15327

www.zavod.co.rs

Rada Sitarica

l

Milutin Tadi}

za 5. razred osnovne {kole

ZAVOD ZA UYBENIKE

l

BEOGRAD

SADR@AJ

UVOD U GEOGRAFIJU KOSMOS

6

16

KARTOGRAFIJA

27

KRETAWA ZEMQE 46 LITOSFERA

62

ATMOSFERA

80

PREDGOVOR

N

a ¡ta prвo pomislite kada se ka¦e geografija? Na daleke zemqe, prekomorska putoвawa, ili mo¦da na neustra¡iвe istra¦iвa£e? Sli£nu predstaвu вe¢ina nas ima i o geografu, putniku kroz neistra¦ene predele koji, odoleвaju¢i raznim neda¢ama, opisuje i ucrtaвa u kartu sвe ¡to вidi. Takвe romanti£ne predstaвe o geografiji i geografima, mora se re¢i, danas su zastarele i odgoвaraju вremenima kada su qudi tek otkriвali pojedine kontinente i okeane ‡ kada je Vasko da Gama oploвio Afriku, a Kolumbo otkrio Ameriku, Magelan proputoвao ceo sвet, a Amundsen stigao na Ju¦ni pol.

Geografi pro¡lih вremena otkrili su i opisali celu Zemqinu poвr¡inu pa takвa grandiozna otkri¢a вi¡e nisu mogu¢a.

Kopnena poвr¡ina Zemqe dobro nam je poznata. Belih pega na geografskim kartama skoro i da nema. Ostalo je malo potpuno neistra¦enih oblasti ‡ Antarktida, Grenland, ledeni prostori Arktika, pe¡£ane pustiwe Afrike i Azije, neprohodne ¡ume Ju¦ne Amerike. Vi¡e nepoznanica skoro da nema ni u podвodnom prostranstвu Zemqe, pokriвenom Sвetskim okeanom.

Ali i saвremenim geografima ostalo je mnogo toga da urade, dodu¡e ne kao Kolumbo i Magelan.

Oni treba da otkriju zakonitosti i вeze izmeÚu pojaвa na poвr¡ini Zemqe, kao i onih prirodnih i dru¡tвenih. Time geografija nije ostala bez ma¡te. Svaki nau£nik, osim вelikog stru£nog znawa i li£nog odricawa, mora da bude i ma¡toвit, jer se samo tako mo¦e do¢i do вelikih nau£nih dostignu¢a.

Imaju¢i to u вidu, ova Geografska £itanka i weni tekstoвi treba da budu zanimqiвi i da podstaknu вa¡u ma¡tu i qubaв prema geografiji. Bi¢emo zadoвoqni ako posle £itawa izabranih odlomaka potra¦ite u bibliotekama i kwige iz kojih su oni preuzeti.

УВОД У ГЕОГРАФИЈУ eupućeni poistovećuju geografiju sa pamćewem imena država i glavnih gradova, nalažewem na karti najdužih reka i najviših planina. Zapamtiti nazive, umeti pronaći na karti odgovarajuće objekte, znati prirodne i kulturne osobenosti raznih krajeva, jeste važno, ali to ne čini suštinu geografije.

Takvo shvatawe geografije mogli bismo uporediti sa napamet naučenim rečnikom. Ako znamo sve reči u rečniku, to ne znači da istovremeno dobro znamo i jezik. To možemo tvrditi tek onda kada reči počnemo povezivati i wima izražavati i najsloženije misli.

Tako je i sa geografijom.

Istina, geografsko znawe podrazumeva i takvu obaveštenost kao što je „gde se šta nalazi“, mada to nije najvažnije. (Ako bi se time zadovoqila, geografija se i ne bi mogla nazvati naukom!) U geografiji, zapravo, prvo nastojimo da razumemo zašto je nešto prisutno, pa onda kako utiče na svoju okolinu i što je veoma važno, kako će se daqe razvijati.

N

nastavi geografije u petom razredu izlažu se ne samo geografska znawa, nego i znawa koja pripadaju drugim naukama, kao što su astronomija, geologija, meteorologija. Ove nauke nisu zastupqene kao posebni nastavni predmeti. U uxbeniku za peti razred izložena su samo najosnovnija znawa o našoj planeti. Međutim, nova pitawa nametaće se posle svakog časa. Zato imajte na umu ovu staru, poučnu priču.

Priča kaže da se jednoga davnog dana, u dvorištu jedne od škola u Staroj Grčkoj, između filozofa i wegovog mladog učenika vodio sledeći razgovor: – Recite mi – obratio mu se mladić – kako to da ste vi često tako sumwičavi? Iza vas je dugo životno iskustvo, učili ste od najmudrijih filozofa. Kako to da je i Vama ostalo toliko nejasnih pitawa?

Stari filozof se za trenutak zamislio, a potom štapom na pesku nacrtao dva kruga.

– Tvoje znawe, mladiću, neka bude ovaj mali krug, a moje ovaj veliki. Mali krug se svojim nevelikim obimom dodiruje sa nepoznatim. I kako ti sve više budeš učio i saznavao novo, tako će se širiti krug tvoga znawa, ali i povećavati obim wegovog dodira sa nepoznatim. To će stalno rađati nove nepoznanice i nova pitawa.

U

8

UVOD

Svet je slagalica vako društvo na našoj planeti ima svoj pogled na svet. Tako je, na primer, evropsko shvatawe sveta potpuno drugačije od shvatawa nomada iz pustiwe Sahare. Ne možemo reći da je jedno boqe od drugog. Svakako da je za nomade poznavawe Sahare mnogo važnije od savremenih ideja kako bi svet trebalo da izgleda.

Svet je kao slagalica. Svaki deo ove slagalice različito društvo koje ima sopstveni pogled na svet i svoje mesto u wemu. Qudi, a pogotovo istražnvači putuju u druge delove sveta–slagalice i donose nazad nova saznawa koja pomažu da se stekne slika o susednim delovima sveta. Krajwi ciq je uvek – sklopiti slagalicu.

S

Fizi~ka geografija оквиру наставе географије у петом разреду обрађује се део који се назива физичка географија. Физичка географија се грана на више наука, као што су геоморфологија, климатологија, хидрографија, биогеографија и др. Може се схватити као скуп научних грана о природи Земљине површине. У време када је наш славни писац Бранислав Нушић ишао у школу ђаци су имали тешкоћа да схвате физичку географију. У својој књизи Ауtобиоgрафија, Нушић на једном месту прича како им је у томе помогао њихов професор географије. Наиме, професор је помрачење Месеца објашњавао на оригиналан начин: изабрао би ученике и доделио им улоге Сунца, Земље и Месеца, с тим што је највиши Живко био Сунце. Ево како се та очигледна настава одвијала: „– Али – насtавља pрофесор – Земља, на своме pуtу око Сунца, у јеdnом trенуtkу нађе се измеђ’ Сунца и Месеца..., eto овако! И tу нас pоврсtа у јеdну линију, Живка, Среtена и мене.

– И онdа, као шtо виdиtе, gлаваtи Среtен заклонио је овоgа малоgа и свеtлосt Живкова не може dа га обасја, tе услеd tоgа насtаје pомрачење Месеца. Је л' разумеtе? Ја не разумем! – прогунђа Живко, из којега има сва светлост да потече. И баш та околност што му онај који светлост треба да позајми другима не разуме разгневи професора и звизну му такав шамар који је код грешнога Живка морао изазвати праву представу помрачења, те он жмиркајући додаде брзо: – Саd разумем! И не само што је он разумео шта је то помрачење, него смо и ми сви остали тога тренутка разумели зашто се овај део географије зове физичка географија.”

У

Stara grafika kojom se na slikovit na~in ukazuje na vezu izme|u prou~avawa Zemqe i nebeskih pojava

Бранислав Нушић (1864 –1938)

10

UVOD

Humbolt — osniva~ fizi~ke geografije leksandar Humbolt (1769 –1859), svestrani nemački prirodwak i geolog, smatra se osnivačem savremene fizičke geografije. Bio je veliki i hrabar putnik. Svoje najveće naučno putovawe izveo je početkom XIX veka po Sredwoj i Južnoj Americi. Putovawe je trajalo pet godina, tokom kojih je istraživao teritoriju Venecuele duž reke Orinoko. Zatim je posetio Kubu, Kolumbiju, Peru i Ekvador.

Humbolt se 1799. godine zadr`ao nekoliko dana Istraživao je ekvatorske predele Anda, zanimana Tenerifi, jednom od Kanarskih ostrva. To je jući se posebno za vulkanizam. Vrativši se u bilo pre dvesta godina, a jo{ postoji `ivi sveEvropu, doneo je vredne prirodwačke zbirke i dok Humboltovog boravka! To je zmajevo drvo herbarijume. Rezultate svojih raznovrsnih (Dracaena draco) u mestu Ikod, staro 3 000 godiistraživawa objavio je u više tomova, pod na, koje mu je ˜poziraloß za jedan crte`.

D. Gavrilovi}, Humbolt (6) naslovom Putovawe u ekvatorske oblasti Novog sveta, kao i petodelnu kwigu Kosmos, u kojoj je želeo uopšteno da izloži sva naučna dostignuća svoga vremena.

Posle Napoleona i Velingtona, Humbolt je bio najpoznatiji čovek toga vremena u Evropi. Zahvaqujući ogromnom doprinosu razvoju geografije, mnogi geografski objekti danas nose Humboltovo ime. Po wemu su nazvani planinski grebeni u Centralnoj Aziji (i tamo je istraživao) i Severnoj Americi, planina na ostrvu Nova Kaledonija, hladna morska struja uz obale Perua, lednik na Grenlandu itd.

A

Humbolt sa saputnikom Bonplanom tokom istra`ivawa u Ju`noj Americi

11

Najpoзnatiji geografski ~asopisi свету има много часописа у којима се географска знања излажу на свима разумљив и популаран начин. Код нас су то, на пример, годишњак „Земља и људи“, који издаје Српско географско друштво и часопис „Геа“ (излази шест пута годишње) који издаје Департман за географију у Новом Саду. Међутим, најпознатији је свакако часопис „National geographic“ (што значи национална географија), који издаје Америчко национално географско друштво, основано 1888. године, са седиштем у Вашингтону, чије документарне филмове о природи често гледамо на телевизији. Часопис излази месечно, а сваки број садржи пет до шест занимљивих географских прича, са обиљем изврсних фотографија. Теме се пажљиво бирају, а потом задатак поверава одређеном новинару и фотографу који одлазе на терен. Када прича буде готова, сви наводи се проверавају до ситница. Прича мора бити занимљива, разумљива и неоптерећена подацима. Од стотине и хиљаде снимака које направи фотограф за објављивање изабере се свега десетак. Свака од изабраних фотографија мало је уметничко дело. Захваљујући томе часопис се штампа у тиражу од око десет милона примерака (!) и има скоро исто толико претплатника.

У

12

UVOD

Kosmi~ka geografija — dinami~ka geografija kupqawe podataka o geografskom omotaču Zemqe danas je nezamislivo bez Zemqinih veštačkih satelita. Do pojave kosmičke meteorologije više od polovine površine planete (okeani i mora iznad kojih se i „stvara“ vreme) skoro da nije ni bilo pod kontrolom meteorološke službe.

Posmatrajući tamnu noćnu poluloptu Zemqe, kosmonauti su mogli da vide različite prizore, od šumskih požara u Africi, do prizora sa Arktika, kao i blede svetlosti velikih gradova.

Nad kopnom sateliti izvode precizna osmatrawa uz pomoć optičkih aparata koji mogu da pokažu sazrevawe žitarica širom sveta, rasprostrawenost skakavaca i drugih poqoprivrednih štetočina, pa čak i seobu ptica i divqih životiwa.

Na taj način kosmičke stanice i sateliti postaju stražs i istraživači celokupne biosfere. Primewenu kosmonautnku, ukqučujući i meteorološke satelite i satelite sa daqinskim sondirawem rudnih bogatstava, kao i prirode u celini često nazivaju kosmičkom zemqoradwom i kosmičkom geografijom. Mi bismo rekli da je primena veštačkih satelita i kosmičkih stanica preokrenula geografiju od statičke u dinamičku.

Francuski pisac Antoan de Sent-Egziperi napisao je alegoričnu priču „Mali princ“, o geografu koji je, presedevši ceo svoj život u kući, zapisivao priče putnika. Takav postupak mogli bismo nazvati statičkom geografijom.

Danas, veštački sateliti obilaze oko Zemqe i jednu istu oblast osmatraju više puta u toku 24 sata. Tako se geografska karta pretvara u geografski film: pojave u geografskom omotaču posmatraju se u pokretu i razvoju. A upravo to i jeste dinamička geografija.

S

13

Astrologija — ili mo`da „astroLAGIJAß? od nas je veoma rašireno verovawe u astrologiju. Pri tome nemali broj qudi poistovećuje astrologiju sa astronomijom, smatrajući da je sastavqawe horoskopa, kao u davna vremena, posao astronoma. Nisu retki ni oni koji ne razlikuju Mesečeve mene ili oni koji na noćnom nebu ne znaju da prepoznaju nijedno sazvežđe, osim Velikih kola, ali dobro znaju zodijački znak i podznak, ne samo svoj nego i svojih prijateqa („pa ona je Devica“ ili „on je Ovan“, kažu tumačeći neke postupke svojih poznanika).

Astrologija se bavi sastavqawem horoskopa, čija je svrha predskazivawe budućnosti. Posle određivawa položaja nebeskih tela nad datim mestom u trenutku nečijeg rođewa, što je astronomski deo posla, sledi predviđawe budućnosti na osnovu položaja nebeskih tela, a to nema veze s naukom. Ni po čemu se ne razlikuje od gledawa u šoqicu kafe ili u dlan, ili od drugih praznoverja, jedino što je romantičnije, pošto se kaže da to „zvezde govore“.

No, i pored toga, većina naših novina objavquje horoskope, koje qudi čitaju. Sastavqači horoskopa prave uopštene horoskope.

Sastavite i vi jedan takav, koji će važiti za svakoga ko ga pročita. Za razliku od horoskopa za odrasle, odrednice neka vam budu: škola, qubav, savet ili još boqe qubav, škola, savet. Lepo sa zabavite, jer astrologiju jedino tako treba i prihvatiti – kao zabavu.

K

[aqiva pri~a erlok Holms i dr Votson su na kampovawu. Nakon obilne večere i boce dobrog vina, zavlače se u vreće za spavawe u svom šatoru i tonu u san. Posle nekoliko sati Holms se budi i isti čas protrese svog kolegu. Šerlok Holms: „Votsone, pogledajte nebo i recite mi šta vidite”.

Votson: „Vidim milione i milione zvezda.” Šerlok Holms: „Šta iz toga zakqučujete?”

Votson: „Astronomski, to mi kaže da postoje milioni galaksija, moguće i milijarde planeta. Astrološki, primećujem da je Saturn u Lavu.

Vremenski, zakqučujem da je otprilike 3 ujutro. Teološki, vidim da je Bog svemoćan, a mi smo mali i beznačajni. Meteorološki, mislim da ćemo sutra imati divan dan. A vi, Holms, šta vi zakqučujete?” Šerlok Holms ne odgovara jednu minutu i zatim izjavquje: „Votsone, ukrali su nam šator”.

Š

56

g h i ^ _ ` a b c d e f

Jarac Vodolija Ribe Ovan Bik Blizanci Rak Lav Devica Vaga [korpija Strelac Sunce Mesec Merkur Venera Zemqa Mars Jupiter Saturn Uran Neptun Pluton

LITOSFERA

Gde je najboqe tra`iti zlato lato ponekad pronalazimo u kvarcnim žilama, posebno u pukotinama i spojevima stena gde su se hladili izuzetno vrući rastvori sa rastopqenim zlatom.

Bogate žile nalaze se u područjima skore vulakanske aktivnosti i zemqotresa i na mestima gde nastaju planine, na primer, na zapadnoj ivici američkih kontinenata.

Aqasku, Kaliforniju i Ande zahvatila je poznata „zlatna groznica“, a 1980. godine u čileanskim Andima pronađeno je novo bogato nalazište zlata.

Reke ili led nanose šqunak bogat zlatom.

Veći deo južnoafričkog zlata potiče iz rudnika prastarog šqunka nastalog od stene, takozvanog konglomerata.

Z

Prvi seizmograf u svetu rvi poznati pribor sposoban da registruje podrhtavawa Zemqine površine pronašao je kineski astronom Čan Hen. Pribor se sastojao od velikog bronzanog suda prečnika oko 2 m, na čijem je spoqnom zidu bilo raspoređeno osam zmajevih glava. Čequsti zmajeva mogle su se otvarati, a u svakoj od wih bila je po jedna kuglica. Unutar posude nalazilo se klatno s pokretnim polugama, od kojih je svaka bila pričvršćena za glavu jednog zmaja.

Pri zemqotresnom udaru klatno se pokretalo, a poluga povezana sa zmajevom glavom okrenutom na stranu tog udara otvarala je wene čequsti. Iz čequsti bi se iskotrqala kuglica i padala u otvorena usta jedne od osam žaba koje su sedele ispod zmajevih glava u podnožju posude. Ovaj pribor je bio veoma osetqiv, on je otkrivao podzemne udare čiji se epicentar nalazio na udaqenosti i do 600 km.

Radi poređewa, seizmograf sposoban da registruje pojavu seizmičkih talasa, wihovu amplitudu, pravac i vreme udara, postavqen je tek 1856. godine.

Na priloženoj fotografiji je rekonstrukcija drevnog kineskog seizmografa, a na crtežu desno vidi se princip rada tog pribora.

Godine 1960. ustanovqena je Svetska seizmografska mreža, i od tada su na svim delovima Zemqine lopte ustanovqene seizmološke stanice opremqene standardnim priborom.

P

75

ATMOSFERA

aša atmosfera, o tome nema sumwe, ženske je prirode, ona treperi pod žarkim poqupcem Sunca, često se naoblači i namrgodi, a kadgod huče i besni. Ali je ona, uprkos svega toga, dobra majka, rosi i natapa naša poqa, zaštićuje snegom zimske useve pa, pored svih wenih ćudi, kosimo i žawemo iz godine u godinu i ubiremo plodove naših poqa, vinograda i voćwaka. Zato svaki predeo Zemqe ima, pored svih raznolikosti pojedinih godina i wihovih prinosa, svoju sredwu klimu koja se, kao što to pokazuju prikupqeni istorijski podaci, nije osetno promenila u toku vekova. Ta sredwa godišwa klima može biti predmet matamatičkog ispitivawa, a ne weni povremeni i lokalni poremećaji.

M. Milanković, Uspomene, doživqaji, saznawa (21)

N

Moderan planinarski ~asovnik koji osim vremena pokazuje i strane sveta, vazdu{ni pritisak i nadmorsku visinu

Na nau~noj osnovi... ostoji priča o čoveku koji je, razgledajući predmete u nekoj zalagaonici, primetio predmet na kome je pisalo „Barometar... Pokazuje kakvo je vreme.

Cena 25 dinara“. Pošto je kupio ovaj instrument, čovek je zapitao prodavca: „Na koji način ovaj instrument pokazuje kakvo je vreme?“ „Vrlo jednostavno“, odgovorio je prodavac. „Isturi ga kroz prozor napoqe i zadrži ga tako neko vreme. Zatim ga vrati nazad i pogledaj. Ako je suv, vreme verovatno nije loše. Ako je mokar, onda sigurno pada kiša“. „Ah, do đavola!“ uzviknuo je kupac. „Na šta sam utrošio 25 dinara.

Pa ja tako i bez wega mogu da saznam kakvo je vreme.“ „Sasvim tačno“, složio se prodavac. „To se može uraditi i bez wega, ali pomoću wega stvar izgleda mnogo naučnije.“

P

84

ebo je poput čovečijeg lica. Ako je sasvim vedro, bez bora, onda je načisto sa sobom. Nije nimalo zabrinuto. Počne li se to lice pokretati, na wemu se zapažaju promene.

To može biti smešak, znak vesele vedrine, na primer, uveče, kada svetloružičasti oblačići poput ovčica u stadu polako plove nebom. To je poput smeška, poput radosti kojom očekujemo naredni lepi dan.

Zatim dolazi noć, bistra i hladna: dnevna toplina pošla je na spavawe da bi se osvožila za naredni dan.

Ili kada se nekog lepog letweg popodneva blistavo beli oblaci pojave na nebu kao da su se stvorili ni iz čega, oblaci u obliku gruda pamuka oštrih ivica; to je obesna raspuštenost.

U nekim danima nebo nam pokazuje lice čoveka koji trpi zbog svojih vlastitih hirova i ne zna šta zapravo hoće. Po wemu se skitaju kojekakvi oblaci – beli i sivi, tamni oblaci različitih oblika, visoki i niski. Čini se da se neki od wih posebno žure, pa prestižu ostale. U meteorološkom izveštaju tada obično čitamo – promenqivo vreme. U takvim slučajevima obično je kraj mirnom vremenu.

Mi, dakle, nipošto ne moramo imati barometar da bismo unapred nagovestili promenu vremena. Naravno, ako imamo barometar ili ako ga bar stalno možemo posmatrati, steći ćemo veliku sigurnost. Prati se kretawe barometra, ne wegovo trenutno stawe! Promene vazdušnog pritiska većinom su odlučujuće za promenu vremena. Polagani, stalan porast vazdušnog pritiska nagoveštava poboqšawe vremena. Stabilan vazdušni pritisak (posebno visoke vrednosti barometra, 1025–1030 milibara) dopušta nam da zakqučimo da će vreme ostati lepo.

Pada li vazdušni pritisak to je obično znak da se približava nepovoqno vreme. Stawe barometra oko 990 milibara ili mawe obično znači oluju, jer se u tu „vazdušnu rupu“ sa svih strana iz područja visokog pritiska ustremquje vazduh na zaista „buran“ način.

N

A. Kapeler, Sunce, oblaci i vetar (13)

85

Kada petao zakukuri~e... apoqu, na otvorenom prostoru, sve vrvi od prognozera koji nagoveštavaju promenu vremena.

Vlaga tera insekte sa viših položaja bliže tlu; komarci i muve osećaju da im krila postaju teža, a let naporniji.

Zato se spuštaju sve niže. Lastavice ih slede; i one lete nisko jer im je tamo hrana. Dakle, kada laste nisko lete, biće kiše!

Pauci kidaju svoje niti koje ih vežu za zemqu da im vetar i kiša ne unište mrežu. Kada se ponovo pojave iz svojih skrovišta i počnu presti i povezivati svoje niti, kada vrane po poqima započnu svoje bučne skupštine, tada se možemo nadati da će se vreme prolepšati.

Pastiri, šumari i seqaci dobro razumeju nagoveštaje vremena. Vivak priziva kišu oštrim zviždukom, kao i čvorak, zeba i detlić, a ždral i vrane krešte. Čine to zato što snižen vazdušni pritisak zadaje neprilike wihovim posebno građenim plućima. Kada se vrapci i kokoši kupaju u prašini i pesku da bi perje oslobodili neugodne vlage, kada petao kukuriče na đubrištu pozivajući koke na gozbu glistama koje su izašle zbog povećane vlage, kada mačke postanu nemirne, pa niti jedu niti spavaju, kada divqač u šumi trči tamo-amo bez pravog ciqa, kada veverica nemirno hita uza stablo i niza stablo i pri tom ispušta glasove koji izražavaju uznemirenost, kada ptice odjednom ućute, a ribe počnu skakati iz vode – biće oluje.

N

Popularna literatura (popis kori{}enih kwiga, putopisa i ~lanaka) Spisak nije kona~an, u wega smo uvrstili samo kwige i ~lanke koje smo koristili. Prvo je dato ime autora, onda naslov kwige ili ~lanka, pa izdava~, mesto i godina izdawa. Ako vas zanima, mo`ete je potra`iti u biblioteci.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

25.

26.

27.

28.

29.

30.

31.

32.

33.

34.

35.

36.

37.

38.

39.

40.

41.

42.

Ajda~i} Vladimir: Nauka kao bajka, „De~je novineß, Gorwi Milanovac 1990.

Asimov Isak: @ivot u svemiru, Beograd, 1980.

Asimov Isak: Kako smo saznali da je Zemqa okrugla, G. Milanovac, 1990.

Bastian Helmut: Vrhunski putevi ~ove~anstva, Zagreb, 1962.

Voker Yirl: Lete}i cirkus fizike, „Vuk Karayi}ß, Beograd, 1986.

Gavrilovi} Du{an: Aleksandar Humbolt, Zemqa i qudi, sv. 19, Beograd, 1969.

Gavrilovi} Du{an: Robert Skot, Zemqa i qudi, sv. 23, Beograd, 1973.

Gavrilovi} Du{an: Alfred Vegener, Zemqa i qudi, sv. 39, Beograd, 1988.

Gamov Yory: Materija, Zemqa i nebo, Novi Sad, 1965.

Dje~ja enciklopedija znawa (IÚIV), Qubqana‡Zagreb, 1990.

Jankovi} Nenad: Astronomske minijature, Beograd, 1960.

Kapeler Ludvig: Sunce, oblaci i vjetar, „Naprijedß, Zagreb, 1967.

Karson Rei~el: More oko nas, Beograd, 1952.

Majstorovi} Stevan: U postojbini saga, „Prosvetaß, Beograd, 1971.

Maksimovi} Borivoje: Velika putovawa i geografska otkri}a, Novi Sad, 1951.

Maksimovi} Borivoje: Doba velikih geografskih otkri}a, Zagreb Mastilo Natalija: Geografska ~itanka za 5. razred, Sarajevo, 1980.

Milankovi} Milutin: Kroz vasionu i vekove, Beograd, 1952.

Milankovi} Milutin: Uspomene, do`ivqaji, saznawa, „Nolitß, Beograd, 1988.

Nenadovi} Qubomir: Pisma iz Italije, „Mlado pokoleweß, Beograd, 1961.

Neruda Pablo: Priznajem da sam `iveo, BIGZ, Beograd, 1974.

Nu{i} Branislav: Autobiografija, Beograd, 1962.

Pavel Ota: Smrt prelepih srnda}a, „Narodna kwigaß, Beograd, 1986.

Peqerman J.: Popularna astronomija, Beograd, 1961.

Petrovi} Mihailo: Putopisi (I i II deo), Zavod za uybenike, Beograd,1998.

Petrovi} Rastko: Putopisi.

Put oko svijeta (putopisi), NIP, Zagreb, 1961.

Radenkovi} \or|e: Pustiwa i qudi, Matica srpska, Novi Sad Sagan Karl: Kosmos, Rijeka, 1982.

Sekuli} Isidora: Pisma iz Norve{ke Stani} Nata{a, Tadi} Milutin: Astrolagija, Zavod za uybenike, Beograd, 2005.

Tadi} Milutin: Sun~ani ~asovnici, Zavod za uybenike, Beograd, 2002.

Tadi} Milutin: Astronomija ‡ pogled u zvezdano nebo, Zavod za uybenike, Beograd, 2004.

Tazief Harun: Voda i vatra, „Kulturaß, Zagreb, 1957.

Tazief Harun: Krateri u plamenu, NIP, Zagreb, 1961.

Tazief Harun: Kad se zemqa trese, NIP, Zagreb, 1963.

To{i} Gordana, Tadi} Milutin: Hilandarski monah Lazar ‡ prvi srpski ~asovni~ar, [umadijska eparhija SPC, Kragujevac, 2004.

Hejerdal Tor: Kon Tiki, „Svjetlostß, Sarajevo, 1961.

Cvajg Stefan: Magelan, Matica Srpska, Novi Sad, 1948. [kolenko, J. A.: Ta krhka planeta, Ekologika, Beograd, 1999. [olohov Mihail: Tihi Don ]irilov Jovan: Uragan, ~asopis „Vremeß

RADA SITARICA, dr MILUTIN TADI]: Geografska ~itanka za 5. razred osnovne {kole l Prvo izdawe, 2010. godina l Izdava~: ZAVOD ZA UYBENIKE, Beograd, Obili}ev venac 5 l Likovni urednik: mr BRANISLAV NIKOLI] l Ilustracije: MILUTIN TADI] l Lektor: OLGA MINI] lAutori fotografija: dr SNE@ANA \URI^I], dr ZLATKO KOVA^I], mr GORAN PANEV, mr ALEKSANDAR PETROVI], mr NATA[A STANI], dr MILUTIN TADI], COREL, DIOMEDIA l Grafi~ki urednik: MILAN MRKOBRAD l Korektor: QIQANA ^OLOVI] l Kompjuterska obrada: NATA[A DOLOVA^KI l Obim: 12½ {tamparskih tabaka l Format: 20,5 × 26,5 cm l Rukopis predat u {tampu jula 2010. godine l [tampawe zavr{eno avgusta 2010. godine l [tampa êAkademijaß, Beograd

100

Rada Sitarica • Milutin Tadi}

Geografska

~itanka 5 za 5. razred osnovne {kole

K.B. 15327

www.zavod.co.rs