Issuu on Google+


Милија Николић Мирјана Николић

РАДНА СВЕСКА за српски језик

за 5. разред основне школе

Завод за уџбенике


ПОЈМОВИ И РЕЧИ ПОДСЕЋАЊЕ

1

Језик је с в е м у што постоји у природи и друштву, што је човек упознао, измислио и створио дао ______________. То је учињено помоћу ______________. Појединости из материјалне и духовне стварности које су ушле у људску свест и искуство називају се ______________. Појмови могу бити материјални (чулни) и духовни (мисаони). За материјалне појмове кажемо да су ______________, а за духовне да су ______________.

ВЕЖБАЊЕ Богатство света је неисцрпно и несамерљиво а означено је безбројним појмовима. Како се језик прилагодио стварности и оспособио да је исказује, лакше се увиђа кад се називи појмова, односно њихова имена, разделе и групишу у више значењских подручја. У свако појмовно и значењско подручје упиши по пет одговарајућих речи. Конкретна стварност Ствари: кућа, капа, чешаљ, ___________________________________ ___________________________________________________ Бића: човек, биљка, овца, _____________________________________ ___________________________________________________ Природне појаве: киша, сунце, ветар, ___________________________ ___________________________________________________

3


Српски језик и језичка култура

Апстрактна стварност Радње: мислити, мишљење; писати, писање, _____________________ ___________________________________________________ Особине: искреност, искрен, искрено; марљивост, марљив, марљиво, ___________________________________________________ Осећања: радост, радостан, радосно; љубав, усхићење, ____________ ___________________________________________________ Значењска подручја, могу се још више разгранавати и „ситнити“ на речи које означавају облике, простор, време, материју, количину, покрете, звуке, боје...

2

ПУНОЗНАЧНЕ РЕЧИ

ПОДСЕЋАЊЕ

Речи које означавају појмове имају пуно значење, па су то __________ речи. Пунозначне речи су ____________ , ____________ , ______________ и прилози. Пунозначне речи именују и одређују појмове.

Женидба Душанова

Вашар у Тополи У скуповима речи (синтагмама) главна реч именује појам. Остале га одређују, служе му као одреднице или одредбе.

4


Српски језик и језичка култура

13

СЛОЖЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ

 Подвлачењем предиката (личних глаголских облика) покажи колико је радњи исказано следећом реченицом. Зима још није дошла, а пао је велики снег. Пошто та реченица садржи ________________ предиката: ____ ____________ и ________________ , она је ________________ од две просте реченице.  На исти начин (подвлачењем предиката) утврди од колико је простих реченица састављена следећа сложена реченица: Снег пада, али пошто је још топло, он се брзо топи и претвара у баре и блато. Колико је у сложеној реченици ________________ , толико је у њој ________________ реченица. Према томе, наведена реченица је сложена од четири просте реченице. 1. Снег пада, 2. али пошто је још топло, 3. он се брзо топи 4. и претвара у баре и блато.

20


Радна свеска

АТРИБУТ

15

У твојој читанци су два сажета, али и раскошна описа. Оба је написао Вук Караџић. Речима је дочарао слику виле и изглед Хајдук-Вељка.

„Виле живе по великим планинама и по камењарима око вода. Вила је свака млада, лијепа, у бијелу танку хаљину обучена и дугачке, низ леђа и прси распуштене косе.“ „Вељко је био танка и висока струка, смеђе косе и врло мали бркова, дугуљасти суви образа, широки уста и подугачка, мало покучаста, носа; и није му много више било од 30 година кад је погинуо.“ Напомена. – У овом опису је изостављано слово х, јер га је Вук касније увео у нашу азбуку. Отуда облици мали, уместо малих (бркова), дугуљасти суви, уместо дугуљастих сувих (образа).  Подвуци атрибуте у наведеним описима. – Која врста речи најчешће обавља улогу атрибута? Атрибути су ________________ додаци који именицом означен појам одређују по особини, припадности, количини, грађи, положају, времену и другим својствима. Атрибутску службу најчешће обављају ________________ и именице. У именичким скуповима речи појављују се именице са својим придевским атрибутима, па заједно стварају сложен атрибут вишег реда за неку надређену именицу. На пример, у скупу речи: (Вељко) дугуљастих сувих образа има четири атрибута: 1. сувих (образа), 2. дугуљастих (образа), 3. дугуљастих сувих (образа), 4. дугуљастих сувих образа (Вељко). Атрибути се могу исказивати и придевима и именицама, а да при томе имају готово иста значења. То потврђују примери из Андрићевог 23


Српски језик и језичка култура

записа Мостови. Ту су атрибути већином казивани придевима, што је приказано у следећем моделу: камени железни дрвени сарајевски римски

МОСТОВИ

од ____________ од ____________ од ____________ у ____________ из _________ старог _________

 Атрибуте означене придевима искажи именицама.

16

АПОЗИЦИЈА

Допуни апозицијама следеће реченице. При томе пази на употребу запета!

Хајдук Вељко ____________________________________ је погинуо бранећи Неготин од Турака. Милош Војиновић _________________________________ је пошао незван ујаку у сватове. Манастир Ђурђеви ступови ________________________________ ускоро ће бити обновљен. Мештровићева скулптура Победник ________________________ _________ налази се на Калемегдану. Са Косова и Метохије, из ___________________________________ протеране су многе, српске породице.

24


Радна свеска

25

ЗНАЧЕЊА И ФУНКЦИЈЕ ПАДЕЖА

 У левој колони су називи падежа, а у десној њихова најчешћа значења и функције. – Спој стрелицом сваки падеж са његовим значењем. Падежи

Значења и функције:

номинатив генитив датив акузатив вокатив инструментал локатив

друштво и средство место; прави објекат место; неправи објекат име речи; субјекат правац и намена дозивање и обраћање припадност, део нечега

Разликуј значење падежа од његове функције (улоге, службе). У реченици: Ишли смо обалом реке – облик обалом је инструментал са значењем места, а у реченици има функцију прилошке одредбе за место. Облик реке је генитив који означава припадност, а у функцији је атрибута. Значења падежа односе се на место, правац, време, начин, количину, друштво, средство... Функције (службе) односе се на чланове реченице исказане падежима: субјекат, предикат, објекат, атрибуте и прилошке одредбе. Подсети се. – Поједини падежи имају једнаке облике. Све именице имају једнаке облике у _____________ и _____________ једнине, а у множини су једнаки _____________ , _____________ и _____________ . За именице мушког рода у једнини важи следеће правило. Ако означавају нежто живо, једнаки су им ____________ и ___________ , а кад означавају нешто неживо, онда су им једнаки _____________ и _____________ .

35


Радна свеска

46

СЛАГАЊЕ ПРЕДЛОГА СА ПАДЕЖИМА

Следећи преглед (табела) показује који предлози иду са којим падежом. (Табелу допуни одговарајућим падежима именица брат и град.) ГЕНИТИВ

Од, до, из, с(а), преко, поред КОГА? брата крај, иза, изнад, испод, око, ЧЕГА? града после, пре, ради, због ДАТИВ к(а), према, упркос КОМЕ? ________ ЧЕМУ? ________ АКУЗАТИВ на, о, у, по,за, уз, над, под, КОГА? _________ низ, кроз, пред, међу ШТА? _________ ИНСТРУМЕНТАЛ с(а), под, над, за, пред, КИМ(Е)? _______ ЧИМ(Е)? _______ ЛОКАТИВ на, о, у, по, при, према КОМЕ? ________ ЧЕМУ? ________

Номинатив и вокатив су _____________ падежи и они се употребљавају без предлога. Локатив се увек употребљава само са предлозима. Остали падежи, а то су ____________ , _____________ , _________ ____ и ____________ , употребљавају се са предлогом и без предлога. На основу табеле утврди који се предлози слажу са по д в а падежа. Предлози пред, над, под, за, међу слажу се са _____________ и _____________ . Предлози у, на, по, о слажу се са ____________ и ____________ . Са генитивом и инструменталом слаже се предлог __________ . Са дативом и локативом иде предлог ____________ . 61


Радна свеска

и ујаку који те имаде!“ – За чију се све срећу и радост родио Милош? – Размисли колико је Милош рођен, а колико створен јунак? – Докажи да су његови духовни и уметнички родитељи народни певачи. Ако Женидбу Душанову прочиташ у целини, доживећеш знатно више узбуђења, а Милош ће ти постати још занимљивији и дражи јунак.

ДОМОВИНА Душан Васиљев

57

Истраживачки задаци Родољубље (патриотизам) је једно од најсложенијих осећања. Оно обједињује сва осећања која су неопходна за напредак, слободу, опстанак и будућност народне заједнице и њених појединаца. Зато сваки стих у песми Домовина носи снажну поруку, па песму ваља читати са осећањем, али и дубоко размишљајући о њеној поруци. – Тако учини и ти.

Сложеност родољубивог осећања У песму о домовини песник уноси и нека твоја најнежнија осећања. – У којим стиховима препознајеш те с в о је љубави? За које су све појаве и вредности (мотиве) те љубави везане? Помоћу стихова из песме докажи да је родољубље (патриотизам) сложено осећање, у којем су обједињене многе љубави.

Највеће вредности домовине Првим стихом се истиче да домовина „није мртва груда“. – Чиме се све у песми показује да домовину чине њени љ у д и који је у срцу 77


Српски језик и језичка култура

носе, за њу живе и стварају, и с њом деле радост и тугу? – По чему закључујеш да су човек и народ, њихов живот, њихова прошлост и будућност, љубави и снови највеће вредности домовине?

Виши смисао песничких слика Домовина је „љубав за облак што плови овуда“. – Ако размишљаш и машташ о облаку, у слици ће се појавити бескрајно пространство, неизмерна висина и небо и с л о б о д н о к р е т а њ е птица и облака. Тада ће те обузети осећање лепоте и слободе. Тако си открио виши и прави смисао (значење) песничке слике. Песник је рачунао на твоју стваралачку способност да преко облака наслутиш и осетиш слободу. Удубљивањем у следеће песничке слике откривај њихов виши и прави смисао: „Домовина: – то је љубав за руже што су на гробљима свеле.“ (Шта ти ова слика казује о смени нараштаја, о прецима и потомцима?) – то је љубав за тугу птица које се селе.“ (Који се то људи крију иза птица које напуштају своја гнезда?) – то су наше бајке бескрајне.“ (По чему су то слични свет бајки и живот у отаџбини?) – то су сви наши снови“. (Наведи неке своје снове, жеље и чежње везане за домовину.)

Чежња за отаџбином (носталгија) Чежња за отаџбином (домовином) назива се носталгија. То је снажно осећање које обузима људе који су отишли из своје отаџбине, па се у новој земљи осећају као странци. Носталгију посебно испољавају старији чланови исељеничких породица. Они чезну да се врате у своја родна места у Србији и Црној Гори да на родној груди проведу последње дане и да ту буду сахрањени. Једва чекају да се састану са својим земљацима, да разговарају на српском језику, да се греју на старим огњиштима, да прођу стазама детињства и младости. Посебно воле да певају и слушају народне песме из свог завичаја.

78


Радна свеска

САДРЖАЈ 1. Појмови и речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 2. Пунозначне речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 3. Активан и пасиван речник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 4. Народне пословице о језику и говору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 5. Сликовити народни изрази (фраземи) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 6. Пренесена (фигуративна) значења речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 7. Управни и неуправни говор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 8. Дијалог . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 9. Реченице у говорној улози. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 10. Радозналост . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 11. Просте реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 12. Глаголски и именски предикат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 13. Сложене реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 14. Скупови речи у реченици (синтагме) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 15. Атрибут . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 16. Апозиција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 17. Прилошке одредбе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 18. Објекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 19. Прави и неправи објекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 20. Именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 21. Служба именица у реченици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 22. Писање назива установа и предузећа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 23. Писање вишечланих географских имена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 24. Промена именица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 25. Значења и функције падежа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 26. Означавање дужином самогласника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 27. Личне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 28. Промена личних заменица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 29. Поређење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 30. Устаљена поређења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 31. Придеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 32. Поређење придева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 33. Епитети. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 34. Правописни подсетник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 35. Бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 36. Писање и обележавање бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 37. Глаголи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 38. Глаголи према предмету радње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 39. Глаголи по трајању радње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 40. Основна глаголска времена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

93


Српски језик и језичка култура

41. Промена временског гледишта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 42. Персонификација. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 43. Прилози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 44. Прилози у загонеткама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 45. Предлози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 46. Слагање предлога са падежима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 47. Везници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 48. Узвици. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 49. Ономатопеја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 50. Речце . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Истраживачки задаци за пручавање и тумачње књижевних дела 51. Упутства за поновљено и истраживачко читање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 52. Вила зида град – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 53. Поход на мјесец – Бранко Ћопић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 54. Еро с оног свијета – народна приповетка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 55. Житија Ајдук Вељка Петровића – Вук Ст. Караџић . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 56. Женидба Душанова – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 57. Домовина – Душан Васиљев . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 58. Мостови – Иво Андрић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 59. Зимско јутро – Војислав Илић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 60. Српска дјевојка – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 61. Свети Саво – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 62. Наджњева се момак и девојка – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 63. Прва бразда – Милован Глишић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 64. Дјевојка цара надмудрила – народна приповетка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 65. Аждаја и царев син – народна бајка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

94



Radna sveska za srpski jezik