Page 1


Милија Николић Мирјана Николић

РАДНА СВЕСКА за српски језик

за 5. разред основне школе

Завод за уџбенике


ПОЈМОВИ И РЕЧИ ПОДСЕЋАЊЕ

1

Језик је с в е м у што постоји у природи и друштву, што је човек упознао, измислио и створио дао ______________. То је учињено помоћу ______________. Појединости из материјалне и духовне стварности које су ушле у људску свест и искуство називају се ______________. Појмови могу бити материјални (чулни) и духовни (мисаони). За материјалне појмове кажемо да су ______________, а за духовне да су ______________.

ВЕЖБАЊЕ Богатство света је неисцрпно и несамерљиво а означено је безбројним појмовима. Како се језик прилагодио стварности и оспособио да је исказује, лакше се увиђа кад се називи појмова, односно њихова имена, разделе и групишу у више значењских подручја. У свако појмовно и значењско подручје упиши по пет одговарајућих речи. Конкретна стварност Ствари: кућа, капа, чешаљ, ___________________________________ ___________________________________________________ Бића: човек, биљка, овца, _____________________________________ ___________________________________________________ Природне појаве: киша, сунце, ветар, ___________________________ ___________________________________________________

3


Српски језик и језичка култура

Апстрактна стварност Радње: мислити, мишљење; писати, писање, _____________________ ___________________________________________________ Особине: искреност, искрен, искрено; марљивост, марљив, марљиво, ___________________________________________________ Осећања: радост, радостан, радосно; љубав, усхићење, ____________ ___________________________________________________ Значењска подручја, могу се још више разгранавати и „ситнити“ на речи које означавају облике, простор, време, материју, количину, покрете, звуке, боје...

2

ПУНОЗНАЧНЕ РЕЧИ

ПОДСЕЋАЊЕ

Речи које означавају појмове имају пуно значење, па су то __________ речи. Пунозначне речи су ____________ , ____________ , ______________ и прилози. Пунозначне речи именују и одређују појмове.

Женидба Душанова

Вашар у Тополи У скуповима речи (синтагмама) главна реч именује појам. Остале га одређују, служе му као одреднице или одредбе.

4


Српски језик и језичка култура

13

СЛОЖЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ

 Подвлачењем предиката (личних глаголских облика) покажи колико је радњи исказано следећом реченицом. Зима још није дошла, а пао је велики снег. Пошто та реченица садржи ________________ предиката: ____ ____________ и ________________ , она је ________________ од две просте реченице.  На исти начин (подвлачењем предиката) утврди од колико је простих реченица састављена следећа сложена реченица: Снег пада, али пошто је још топло, он се брзо топи и претвара у баре и блато. Колико је у сложеној реченици ________________ , толико је у њој ________________ реченица. Према томе, наведена реченица је сложена од четири просте реченице. 1. Снег пада, 2. али пошто је још топло, 3. он се брзо топи 4. и претвара у баре и блато.

20


Радна свеска

АТРИБУТ

15

У твојој читанци су два сажета, али и раскошна описа. Оба је написао Вук Караџић. Речима је дочарао слику виле и изглед Хајдук-Вељка.

„Виле живе по великим планинама и по камењарима око вода. Вила је свака млада, лијепа, у бијелу танку хаљину обучена и дугачке, низ леђа и прси распуштене косе.“ „Вељко је био танка и висока струка, смеђе косе и врло мали бркова, дугуљасти суви образа, широки уста и подугачка, мало покучаста, носа; и није му много више било од 30 година кад је погинуо.“ Напомена. – У овом опису је изостављано слово х, јер га је Вук касније увео у нашу азбуку. Отуда облици мали, уместо малих (бркова), дугуљасти суви, уместо дугуљастих сувих (образа).  Подвуци атрибуте у наведеним описима. – Која врста речи најчешће обавља улогу атрибута? Атрибути су ________________ додаци који именицом означен појам одређују по особини, припадности, количини, грађи, положају, времену и другим својствима. Атрибутску службу најчешће обављају ________________ и именице. У именичким скуповима речи појављују се именице са својим придевским атрибутима, па заједно стварају сложен атрибут вишег реда за неку надређену именицу. На пример, у скупу речи: (Вељко) дугуљастих сувих образа има четири атрибута: 1. сувих (образа), 2. дугуљастих (образа), 3. дугуљастих сувих (образа), 4. дугуљастих сувих образа (Вељко). Атрибути се могу исказивати и придевима и именицама, а да при томе имају готово иста значења. То потврђују примери из Андрићевог 23


Српски језик и језичка култура

записа Мостови. Ту су атрибути већином казивани придевима, што је приказано у следећем моделу: камени железни дрвени сарајевски римски

МОСТОВИ

од ____________ од ____________ од ____________ у ____________ из _________ старог _________

 Атрибуте означене придевима искажи именицама.

16

АПОЗИЦИЈА

Допуни апозицијама следеће реченице. При томе пази на употребу запета!

Хајдук Вељко ____________________________________ је погинуо бранећи Неготин од Турака. Милош Војиновић _________________________________ је пошао незван ујаку у сватове. Манастир Ђурђеви ступови ________________________________ ускоро ће бити обновљен. Мештровићева скулптура Победник ________________________ _________ налази се на Калемегдану. Са Косова и Метохије, из ___________________________________ протеране су многе, српске породице.

24


Радна свеска

25

ЗНАЧЕЊА И ФУНКЦИЈЕ ПАДЕЖА

 У левој колони су називи падежа, а у десној њихова најчешћа значења и функције. – Спој стрелицом сваки падеж са његовим значењем. Падежи

Значења и функције:

номинатив генитив датив акузатив вокатив инструментал локатив

друштво и средство место; прави објекат место; неправи објекат име речи; субјекат правац и намена дозивање и обраћање припадност, део нечега

Разликуј значење падежа од његове функције (улоге, службе). У реченици: Ишли смо обалом реке – облик обалом је инструментал са значењем места, а у реченици има функцију прилошке одредбе за место. Облик реке је генитив који означава припадност, а у функцији је атрибута. Значења падежа односе се на место, правац, време, начин, количину, друштво, средство... Функције (службе) односе се на чланове реченице исказане падежима: субјекат, предикат, објекат, атрибуте и прилошке одредбе. Подсети се. – Поједини падежи имају једнаке облике. Све именице имају једнаке облике у _____________ и _____________ једнине, а у множини су једнаки _____________ , _____________ и _____________ . За именице мушког рода у једнини важи следеће правило. Ако означавају нежто живо, једнаки су им ____________ и ___________ , а кад означавају нешто неживо, онда су им једнаки _____________ и _____________ .

35


Радна свеска

46

СЛАГАЊЕ ПРЕДЛОГА СА ПАДЕЖИМА

Следећи преглед (табела) показује који предлози иду са којим падежом. (Табелу допуни одговарајућим падежима именица брат и град.) ГЕНИТИВ

Од, до, из, с(а), преко, поред КОГА? брата крај, иза, изнад, испод, око, ЧЕГА? града после, пре, ради, због ДАТИВ к(а), према, упркос КОМЕ? ________ ЧЕМУ? ________ АКУЗАТИВ на, о, у, по,за, уз, над, под, КОГА? _________ низ, кроз, пред, међу ШТА? _________ ИНСТРУМЕНТАЛ с(а), под, над, за, пред, КИМ(Е)? _______ ЧИМ(Е)? _______ ЛОКАТИВ на, о, у, по, при, према КОМЕ? ________ ЧЕМУ? ________

Номинатив и вокатив су _____________ падежи и они се употребљавају без предлога. Локатив се увек употребљава само са предлозима. Остали падежи, а то су ____________ , _____________ , _________ ____ и ____________ , употребљавају се са предлогом и без предлога. На основу табеле утврди који се предлози слажу са по д в а падежа. Предлози пред, над, под, за, међу слажу се са _____________ и _____________ . Предлози у, на, по, о слажу се са ____________ и ____________ . Са генитивом и инструменталом слаже се предлог __________ . Са дативом и локативом иде предлог ____________ . 61


Радна свеска

и ујаку који те имаде!“ – За чију се све срећу и радост родио Милош? – Размисли колико је Милош рођен, а колико створен јунак? – Докажи да су његови духовни и уметнички родитељи народни певачи. Ако Женидбу Душанову прочиташ у целини, доживећеш знатно више узбуђења, а Милош ће ти постати још занимљивији и дражи јунак.

ДОМОВИНА Душан Васиљев

57

Истраживачки задаци Родољубље (патриотизам) је једно од најсложенијих осећања. Оно обједињује сва осећања која су неопходна за напредак, слободу, опстанак и будућност народне заједнице и њених појединаца. Зато сваки стих у песми Домовина носи снажну поруку, па песму ваља читати са осећањем, али и дубоко размишљајући о њеној поруци. – Тако учини и ти.

Сложеност родољубивог осећања У песму о домовини песник уноси и нека твоја најнежнија осећања. – У којим стиховима препознајеш те с в о је љубави? За које су све појаве и вредности (мотиве) те љубави везане? Помоћу стихова из песме докажи да је родољубље (патриотизам) сложено осећање, у којем су обједињене многе љубави.

Највеће вредности домовине Првим стихом се истиче да домовина „није мртва груда“. – Чиме се све у песми показује да домовину чине њени љ у д и који је у срцу 77


Српски језик и језичка култура

носе, за њу живе и стварају, и с њом деле радост и тугу? – По чему закључујеш да су човек и народ, њихов живот, њихова прошлост и будућност, љубави и снови највеће вредности домовине?

Виши смисао песничких слика Домовина је „љубав за облак што плови овуда“. – Ако размишљаш и машташ о облаку, у слици ће се појавити бескрајно пространство, неизмерна висина и небо и с л о б о д н о к р е т а њ е птица и облака. Тада ће те обузети осећање лепоте и слободе. Тако си открио виши и прави смисао (значење) песничке слике. Песник је рачунао на твоју стваралачку способност да преко облака наслутиш и осетиш слободу. Удубљивањем у следеће песничке слике откривај њихов виши и прави смисао: „Домовина: – то је љубав за руже што су на гробљима свеле.“ (Шта ти ова слика казује о смени нараштаја, о прецима и потомцима?) – то је љубав за тугу птица које се селе.“ (Који се то људи крију иза птица које напуштају своја гнезда?) – то су наше бајке бескрајне.“ (По чему су то слични свет бајки и живот у отаџбини?) – то су сви наши снови“. (Наведи неке своје снове, жеље и чежње везане за домовину.)

Чежња за отаџбином (носталгија) Чежња за отаџбином (домовином) назива се носталгија. То је снажно осећање које обузима људе који су отишли из своје отаџбине, па се у новој земљи осећају као странци. Носталгију посебно испољавају старији чланови исељеничких породица. Они чезну да се врате у своја родна места у Србији и Црној Гори да на родној груди проведу последње дане и да ту буду сахрањени. Једва чекају да се састану са својим земљацима, да разговарају на српском језику, да се греју на старим огњиштима, да прођу стазама детињства и младости. Посебно воле да певају и слушају народне песме из свог завичаја.

78


Радна свеска

САДРЖАЈ 1. Појмови и речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 2. Пунозначне речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 3. Активан и пасиван речник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 4. Народне пословице о језику и говору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 5. Сликовити народни изрази (фраземи) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 6. Пренесена (фигуративна) значења речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 7. Управни и неуправни говор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 8. Дијалог . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 9. Реченице у говорној улози. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 10. Радозналост . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 11. Просте реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 12. Глаголски и именски предикат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 13. Сложене реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 14. Скупови речи у реченици (синтагме) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 15. Атрибут . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 16. Апозиција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 17. Прилошке одредбе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 18. Објекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 19. Прави и неправи објекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 20. Именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 21. Служба именица у реченици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 22. Писање назива установа и предузећа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 23. Писање вишечланих географских имена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 24. Промена именица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 25. Значења и функције падежа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 26. Означавање дужином самогласника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 27. Личне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 28. Промена личних заменица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 29. Поређење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 30. Устаљена поређења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 31. Придеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 32. Поређење придева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 33. Епитети. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 34. Правописни подсетник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 35. Бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 36. Писање и обележавање бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 37. Глаголи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 38. Глаголи према предмету радње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 39. Глаголи по трајању радње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 40. Основна глаголска времена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

93


Српски језик и језичка култура

41. Промена временског гледишта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 42. Персонификација. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 43. Прилози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 44. Прилози у загонеткама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 45. Предлози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 46. Слагање предлога са падежима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 47. Везници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 48. Узвици. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 49. Ономатопеја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 50. Речце . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Истраживачки задаци за пручавање и тумачње књижевних дела 51. Упутства за поновљено и истраживачко читање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 52. Вила зида град – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 53. Поход на мјесец – Бранко Ћопић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 54. Еро с оног свијета – народна приповетка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 55. Житија Ајдук Вељка Петровића – Вук Ст. Караџић . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 56. Женидба Душанова – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 57. Домовина – Душан Васиљев . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 58. Мостови – Иво Андрић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 59. Зимско јутро – Војислав Илић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 60. Српска дјевојка – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 61. Свети Саво – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 62. Наджњева се момак и девојка – народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 63. Прва бразда – Милован Глишић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 64. Дјевојка цара надмудрила – народна приповетка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 65. Аждаја и царев син – народна бајка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

94


Radna sveska za srpski jezik  

Radna sveska za srpski jezik za 5. razred osnovne škole

Radna sveska za srpski jezik  

Radna sveska za srpski jezik za 5. razred osnovne škole

Advertisement