Page 1


Milija Nikoli} Mirjana Nikoli}

Српски језик и језичка култура za 5. razred osnovne {kole

Zavod za uxbenike


Језик и стварност Jezik je svemu {to su qudi upoznali i stvorili dao ime. U~iweno je to pomo}u re~i. Svaka re~ ima svoje zna~ewe, pa je tako dobilo svoj naziv sve ono {to je priroda darovala i {to su qudi izmislili i stvorili.

Појмови и речи Pojedinosti iz materijalne i duhovne stvarnosti koje su qudi upoznali i saznali, koje su u{le u wihovu svest i iskustvo, nazi­vaju se pojmovi. To su prirodne pojave, stvari, bi}a, radwe, osobine, a i sve ono {to ~ovek zapa`a i o ~emu razmi{qa i ma{ta. U jeziku je svaki pojam dobio svoje ime, a time i mogu}nost da bude iskazan i bli`e odreðen. Znawe o svakom pojmu se {iri i usavr{ava. Pojmovno bogatstvo ~ovek sti~e celoga `ivota. Tako upoz­naje svet i bogati svoje znawe i iskustvo. Ako smo r a d o z n a l i i zainteresovani, sve {to nam je poznato mo`e postati jo{ poznatije. Tako, poznat ti je pojam ozna­~en imenicom p u `. Ali o pu`u }e{ znatno vi{e saznati od radoznalog posmatra~a i nadarenog pisca.




Пуж Po livadama i ba{tama pu`eva najvi{e ima oko Ðurðevdana i one dve-tri nedeqe izmeðu prole}a i leta, kad zareðaju slatkovodne no}ne ki{e, koje miri{u na mlad krompir, na vlatalu p{enicu i na bagremov cvet... Iz te vla`ne prezasi}enosti izmili ~itav jedan puze}i pu`evski narod. Bog sveti zna gde su dotle bili i kud sutra nameravaju, tek sad su tu. Vuku se i iza wih ostaje srebrnkasta sr`, rosni kristal~i}i koji ubla`avaju trewe namre{kane ko`e i trave. Nikakva ih prepreka ne zbuwuje: ako treba pu` }e se celo pre podne pentrati uz okomitu stenu, i celo popodne }e se spu{tati niz drugu stranu – ne}e ni poku{ati da stenu zaobiðe. Kad se sudari sa sun~evim zrakom, pu` ustukne, skotura se u svojoj ku}ici, navu~e na otvor tanku srebrnu zavesu, i zaspi; san ponekad potraje u ve~nost... Na pu`u su, dakako, najzanimqiviji rogovi. On ih uvla~i brzinom s kojom mu se pribli`ava{: ako si da­leko, onda polagano, a ako te oseti blizu, smota ih u dva-tri tr­zaja. Pri uvla~e­­wu, rogovi se `alosno sme`uraju, kao da se izduvavaju, da se na kraju izgube u drhtavim jamicama, takore}i bez traga. Milovan Danojli]

(Iz Balade o siroma{tvu) Obrati pa`wu na uverqivost, ta~nost i preciznost zapa`awa u opisu pu`a. – Zami{qaj slike koje pokazuju izgled i kretawe pu`a u raznim prilikama: wegov trag, savlaðivawe stene, pona{awe na suncu, uvla­~ewe rogova... Navoðewem mno{tva tih i takvih zna~ajnih pojedi­ nosti doka`i da opis ima vrhun­sku umetni~ku vrednost.

– ^ime je ovaj opis pro{irio i obogatio tvoje znawe o pu`u? Pu` je osnovni pojam koji je postao glavni motiv (tema) opisa. Ali u prikazivawu pu`a u~estvuje i mno{tvo drugih pojmova. – Ka`i nekoliko re~i koje imenuju i odreðuju te pojmove. Na primer: liva­da, ba{ta, Ðurðevdan, nedeqa... Pojmovi mogu biti materijalni (~ulni) ili konkretni i duhov­ ni ili apstraktni. Zato se i imenice koje ih ozna~avaju dele na konkret­ne i apstraktne imenice.




Српски језик и језичка култура

Ka`i nekoliko konkretnih imenica koje se pojavquju u tekstu, na primer: pu`, ki{a, krompir, cvet... Navedi i primere za apstraktne imenice, poput ovih: misao, `eqa, nada, iskrenost, raðawe, ma{ta...

Od imenice pojam izveden je glagol POJMITI. [tampan je krupnim slovima jer je prepun i prebogat zna~ewima. Glagol pojmiti obuhvata najva`nije misaone radwe na kojima se temeqe u~ewe i znawe. Pojmiti zna~i razumeti, shvatiti, saznati, usvo­jiti, nau~iti. RAZUMETI SHVATITI POJMITI

SAZNATI USVOJITI NAU^ITI

– U kojoj prilici se nekome ka`e da o ne~emu – nema pojma? (Daqi rad u Radnoj svesci, ve`bawe 1)

Пунозначне речи U opisu je puno re~i koje prikazuju izgled i osobine pu`a, vreme, mesto, na~in i okolnosti wegovog ispoqavawa. – Nave{}emo neke od tih re~i po vrstama koje su ti ve} poznate.

Вежбање

Vrste re~i

1. livada, prole}e, ki{a, stena, ve~nost, _________, _________, _________, _________, (________________) 2. imati, mirisati, zbuwivati, poku{ati, _________, _________, _________, _________, (________________) 3. no}ni, mlad, bagremov, sun~ev, srebrn, _________, _________, _________, _________, (________________) Svakoj vrsti re~i dodaj jo{ ~etiri primera, a na kraju (u zag­radi) upi{i odgovaraju}u vrstu re~i.




Imenice, pridevi i glagoli ozna~avaju pojmove, pa prema tome imaju puno zna~ewe. Zato su to punozna~ne re~i. Punozna~ne re~i su i prilozi. (O wima vidi na str. 141 ove kwige.) Re~i koje ne ozna~avaju pojmove, ve} samo isti~u odnose i veze izmeðu wih jesu pomo}ne re~i. U slede}oj re~enici istaknute su pomo}ne re~i. Po livadama I ba{tama pu`eva najvi{e ima OKO Ðurðevdana I ONE DVE-TRI nedeqe IZMEÐU prole}a I leta KAD zareðaju slatkovodne no}ne ki{e, KOJE miri{u NA mlad krompir.

Именовање и одређивање Za puno sporazumevawe nije dovoqno samo pomenuti usamqeno ime pojma. Govorne prilike iziskuju da se pojmovi bli`e odreðuju, da se opisuju, obja{wavaju i konkretizuju. To se ~ini pomo}u skupova re~i ili sintagmi. U svakoj sintagmi se glavni i vode}i pojam imenuje, ali se i odreðuje pomo}u drugih punozna~nih re~i. Tako se uz imeni­ce pojavquju atributi, a uz glagole prilo{ke odredbe. Na primer: bagremov miri{qavi ne`an plavi

cvet c v e t bagrema c v e t jorgovana c v e t zumbula iz ba{te

U navedenim skupovima re~i (sintagmama) glavna re~ je ime­nica ____________________ . Ostale punozna~ne re~i je odreðuju i one su u ulozi ____________________ . Funkciju atributa ovde obavqaju: pridevi: _______________ , _________________ , _______________ , ________________ , i imenice: _________________ , _______________ , _______________ , _____________. (Upi{i prideve i imenice iz navedenih primera.) (Radna sveska, ve`bawe 2)




Састав реченица Obnavqawe i pro{irivawe

Без метка Nemci samo {to se nisu podigli... Na polo`aju osta sam U~a. Okrenu se ka kosi. Glavnina be{e za{la u {umu. On zari glavu u sneg, grlo mu se ste`e, suze zapeko{e. Ne ni{ane}i, pritisnu okida~. Rafal nije bio dug; on je i daqe o~ajno pritiskivao okida~, prst ga je zaboleo, ali ma{ingever je }utao. – Bez metka! – prostewa upla{eno. U tom trenutku kao da ga neko dohvati za vrat, on sko~i i poguren jurnu da be`i, zaklawaju}i se za bukve, pra}en pucwavom iz nekoliko nema~kih mitraqeza. Be`ao je nasumice, ni{ta ne ose}aju}i, sve dok je imao snage i svesti, a onda se sru{io... Nije znao koliko je le`ao, niti je smeo da pogleda gde se nalazi. „Rawen sam... – pomisli. – Rawen sam. Municija je istro{ena...“ Planina bruji od eksplozija. Iz grma pred wim prhnu pti~ica i slete na dva koraka od wega. On zadrhta, upla{i se i otvori o~i. Mala sura pti~ica, sa {iqastim kqunom i belom prugom oko vrata kao ogrlicom, zbuweno je stajala. Grudi su joj se nadimale, perje se kostre{ilo otkrivaju}i beli~asto meko paperje. Dobrica ]osi]

(Iz romana Daleko je sunce) Prona|i u tekstu p r o s t e re~enice. – Odredi koje su od wih ne­pro{irene, a koje pro{irene. Poka`i i re~enice koje kazuju po dve ili vi{e radwi. – Podvuci p r e d i k a t e u tim slo`enim re~enicama. Po broju predikata (li~nih glagolskih oblika) prepozna}e{ koliko je prostih re~enica u slo`enoj.

(Radna sveska, ve`bawa 9, 10) 30


Именице Изведене и неизведене именице Prepoznaj u slede}im re~enicama izvedene i neizvedene (korenske) imenice: Zid se ru{i. Treba pozvati zidara. Izme|u novih ku}a nalazi se i jedna stara ku}ica. Lekar je nekada bio lep i mlad ~ovek. Ali lepota i mladost brzo prolaze. Izgleda da od starosti nema leka. Treba znati i umeti. Iz dobrih kwiga se sti~u znawe i umewe. Poka`i koje su od tih imenica izvedene: a) od drugih imenica, b) od prideva, v) od glagola. – Obele`i nastavke za gra|ewe re~i.

U tekstu su neizvedene imenice zid, ku}a i lek. Od wih su izvedene imenice zidar, ku}ica i lekar. To je u~iweno pomo}u nastavaka -ar i -ica. Od prideva lep, mlad i star izvedene su imenice lepota, mladost i starost. Na prideve su dodavani tvorbeni nastavci -ota i -ost. Imenice znawe i umewe postale su od posebnog oblika glagola znati i umeti pomo}u nastavka -we (poreklom od n + je). Neizvedene (korenske) imenice su naj~e{}e jednoslo`ne, a re|e dvoslo`ne re~i, kao: dan, put, zid, red, vid, lek, rod, sud, rad, vuk; ruka, noga, ku}a, ki{a, reka, majka... Izvedene imenice postaju od korenskih re~i i izvedenih osnova. Izvode se od drugih imenica, prideva i glagola pomo}u brojnih nastavaka. Zato i spadaju u grupu najmasovnijih re~i. Nave{}emo naj~e{}e nastavke za izvo|ewe imenica. Nemoj ih u~iti napamet, ve} se potrudi da sa svakim od tih nastavaka ka`e{ (izvede{) jo{ po neku imenicu.

66


Српски језик и језичка култура

Tvorbeni nastavci a) Za vr{ioce radwi: -a~, -ar, -ac, -lac kopa~, kroja~, voza~; pekar, zidar, lekar; livac, lovac, gledalac, stvaralac, mislilac... b) Za osobine i pojave: -ost, -o}a, -ota iskrenost, mladost, savesnost; vredno}a, tvrdo}a, sku­ po}a; lepota, toplota, grehota... v) Za radwe, stawa i ose}awa: -we (-je), -wa, -ba u~ewe, slu{awe, divqewe; gradwa, `udwa, pretwa, ~e`wa; selidba, berba, `urba... g) Za mesto: -i{te, -onica igrali{te, svrati{te, klizali{te; ~itaonica, gostionica, radionica, ~ekaonica... d) Za sredstvo: -ka, -lo, -a~ quqa{ka, klizaqka, svetiqka; u~ilo, vratilo, {ilo; reza~, podmeta~, pokriva~... |) Za umawivawe (umawenice, deminutive): -ica, -i}, -ak, -ence {umica, glavica, kwi`ica; puti}, prsti}, nosi}; listak, kutak, da{ak; telence, burence, detence... e) Za uve}avawe (uve}anice, augmentative): -ina, -etina, -urina nosina, kaputina, kowina; kapetina, babetina; pti~urina, glavurina, ku}erina...

67


ВежбањА 1. a) Ka`i {to vi{e imenica koje su izvedene od korenskih imenica: dom, red, vid, dim, rod, rat, ruka. b) Izvedi {to vi{e imenica od prideva: `iv, nov, kriv, beo, zdrav, crn, siv, brz, sâm. v) Kazuj umawenice (deminutive) i uve}anice (augmentative) od imenica: oblak, {uma, krava, magla, noga, zgrada. 2. Od glagola se izvode imenice koje ozna~avaju radwe i wihove vr{ioce, kao i mesta i sredstva za obavqawe radwi. Slede}u tabelu popuni imenicama koje su izvedene od glagola. Izvedene imenice Glagoli

Radwa

Vr{ilac

Mesto

Sredstvo

igrati

igrawe

igra~

igrali{te

igra~ka

u~iti svirati klizati ~istiti ~itati raditi {tedeti kovati pisati

(Radna sveska, ve`bawa 20, 21)

68


Pogledaj raznovrsne oblike nacrtane ruke i razli~ite oblike imenice ruka. Sve }e uraditi ve{ta R U K A. (subjekat)

Lopta se odbila od R U K E. (odvajawe)

Lopta je poletela ka R U C I. (pravac)

Saobra}ajac je podigao R U K U. (objekat)

Divimo ti se, ve{ta R U K O. (dozivawe)

Pokazao je pravac R U K O M. (sredstvo)

Lopta je sada u R U C I. (mesto)

Ruka mewa svoju ulogu. Ona svoj oblik prila足 go|ava obavqawu raznih poslova (slu`bi). 72

Isto tako i imenica RUKA mewa svoj oblik prema ulozi (slu`bi) koju vr{i u re~enicama.


Српски језик и језичка култура

Zamisli da su na svakoj slici nacrtane po dve ili vi{e ruku. – Kako bi tada glasili oblici imenice ruka u mno`ini. (Sve }e uraditi ve{te RUKE. Lopta se odbila od RUKU... – Kazuj daqe sam.)

Imenice mewaju svoj oblik prema slu`bi koju imaju u re~enici. Zato su one promenqive re~i. Oblici imenica nazivaju se pade`i, kojih je sedam u jednini i sedam u mo`ini. Po pade`ima se mewaju imenice, zamenice, pridevi i pojedini brojevi. Evo svih oblika (pade`a) imenice ku}a:

ОСНОВА

Zapazi {ta se u tim oblicima mewa, a koji deo re~i ostaje nepromewen.

Pri promeni imenica ve}i deo re~i se ne mewa. On ostaje isti u svim pade`ima. Taj nepromenqivi deo re~i naziva se osnova. Mewaju se samo zavr{eci re~i koji se nazivaju nastavci za oblik. 73


Одељци (пасуси) у тексту Obrati pa`wu na o d e q k e (pasuse) u tekstu Prva filmska predstava (str. 145). Svakom odeqku daj kratak naslov. – [ta pojedine odeqke ~ini posebnim celinama? – A {ta im je zajedni~ko, {ta ih spaja? – Kako po~iwe{ (obele`ava{) novi odeqak u pismenom sastavu? Objasni kako posebna sadr`ina (doga|aji, motivi, predmetnost), vreme i mesto uti~u na stvarawe odeqaka u tekstu.

Odeqci ili pasusi su mawe tekstualne celine, obi~no sa~iwe­ ne od nekoliko re~enica. Svaki odeqak ima posebnu sadr`inu, koja se prirodno povezuje sa sadr`ajem drugih odeqaka i tako uklapa u celinu sastava. Odeqci doprinose jasnosti, preglednosti i lepoti pismenog rada. Novinski ~lanak Prva filmska predstava sa~iwen je od ~etiri odeqka. U svakom od wih izve{tava se o jednom posebnom doga|aju koji ulazi u tok {ireg doga|aja. Samim tim svaki odeqak ozna~ava pomerawe radwe i smewivawe doga|aja po vremenu i mestu. Naslovi odeqaka ~inili bi p l a n ~lanka (sastava). Sadr`ina 1. Prva filmska predstava u svetu 2. Prvi (bezvu~ni) filmovi 3. Prvi zvu~ni film 4. Prva filmska predstava kod nas

Vreme Mesto 1895. god. Pariz (opis bez vremena i mesta) 1928. god. (Amerika) 1896. god Beograd

Nov odeqak po~iwe uvo|ewem novog sadr`aja (novog doga|aja, motiva, predmeta opisivawa) i promenom vremena i mesta radwe. Nov odeqak po~iwe i sa promenom gledi{ta, stavova i ose}awa. Odeqak po~iwe novim redom, uvu~enim za ~etiri slovna znaka.

ПИСМЕНИ САСТАВ Prika`i do`ivqaj koji je propra}en jakim ose}awem. Odaberi jednu od slede}ih tema: Priznajem – bio sam kriv Kasno kajawe Qutio sam se na samoga sebe Pre obrade teme predvidi sadr`inu pojedinih odeqaka. Tako }e{ stvoriti plan pismenog sastava. 148


Српски језик и језичка култура

Везници Преварени БЕРБЕРИН Jedan seqak doveze na svome magarcu veliko breme drva u grad. Berberin, koji je stajao na vratima svoje berbernice, ugleda seqaka i upita ga: „[ta staje to {to je magarcu na le|ima?“ Seqak re~e cenu i pogode se. Ali berberin ne uze samo drva, ve} i samar, govore}i da je platio za sve {to je magarcu na le|ima. Okupqeni gra|ani to potvrdi{e. Druge nedeqe doveze opet seqak na svome magarcu drva u grad. Proda ih na pijaci, pa svrati berberinu i upita ga: „Koliko tra`ite da mene i moga pomo}nika obrijete?“ Berberin re~e cenu, a seqak izvu~e novce, plati i sede u stolicu. Kad je bio gotov, ustane seqak i uvede svog magarca da berberin, prema pogodbi, i wega obrije. Berberin se po~e protiviti, ali gra|ani stanu na seqakovu stranu. [ta je mogao, vrati on seqaku samar i novce za neobrijanog pomo}nika. Narodna pri^a Lu@i^kih Srba U toj {aqivoj pri~i istakli smo re~i: i, ve}, da, pa, a, ali. – Pogledaj ih u tekstu i obrati pa`wu na wihovu ulogu u re~enicama. – Poka`i kada te re~i vezuju proste re~enice u slo`enoj. – Prona|i i primere u kojima re~ i povezuje dve re~i.

U slo`enoj re~enici: Seqak re~e cenu i pogode se – dve proste re­ ~enice povezane su re~ju i. U primeru: Proda ih na pijaci, pa svrati u berbernicu – proste re~enice su spojene (vezane, sastavqene) re~ju pa. Po{to re~i i i pa vezuju proste re~enice, nazivamo ih veznicima. U primeru: „Koliko tra`ite da mene i moga pomo}nika obrijete? – veznik i povezuje re~i u skupu: mene i moga pomo}nika. Tako je i u primeru: Vrati on seqaku samar i novce, gde su dve re~i povezane veznikom i (samar i novce). Veznici su nepromenqive re~i koje vezuju re~i i re~enice. Veznici i i pa spajaju re~enice ~ije su radwe istog ili sli~nog smera. Na primer: „Proda ih (drva) na pijaci, pa svrati berberinu i upita ga...“ Sve su te radwe (proda, svrati, upita) usmerene istom ciqu i izme|u wih nema suprotnosti. – A da li je tako i u re~enici: Berberin se po~e protiviti, ali gra|ani stanu na seqakovu stranu. Radwe u toj slo`enoj re~enici su u suprotnosti. Berberin se protivio seqakovom zahtevu, ali mu gra|ani nisu dali za pravo, su149


Српски језик и језичка култура

Садржај Gradivo iz gramatike

Jezik i stvarnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Pojmovi i re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Punozna~ne re~i. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Jezi~ko ose}awe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Aktivan i pasivan re~nik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Upravni govor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Neupravni govor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Re~enice u govornoj ulozi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Sastav re~enica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Proste re~enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Glagolski i imenski predikat. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Slo`ene re~enice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Skupovi re~i u re~enici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Imeni~ki dodaci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Atribut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Apozicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Glagolski dodaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Prilo{ke odredbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Objekat. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Red re~i u re~enici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Imenice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Izvedene i neizvedene imenice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Promena imenica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Funkcije i zna~ewe pade`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Nominativ – osnovni oblik imenice (pade` subjekta) . . . . . . . . . . 75 Genitiv – pade` za kazivawe pripadnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Dativ – pade` za kazivawe pravca i namene. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Akuzativ – pade` objekta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Vokativ – pade` za dozivawe i obra}awe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 Instrumental – pade` za kazivawe dru{tva i sredstva. . . . . . . . . . 83 Lokativ – pade` za ozna~avawe mesta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Zamenice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Imeni~ke zamenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Promena li~nih zamenica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Li~na zamenica za svako lice – sebe, se. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

157


Pridevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Zna~ewe i vrste prideva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Rod i broj prideva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100 Pridevski vid. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Pore|ewe prideva (komparacija). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Slu`ba prideva u re~enici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Promena prideva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 Brojevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 Glagoli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Glagoli po trajawu radwe (glagolski vid) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Glagoli prema predmetu radwe (glagolski rod). . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Infinitiv (neodre|eni glagolski oblik). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Infinitivna osnova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Prezent (sada{we vreme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Prezentska osnova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 Prezent pomo}nih glagola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Radni glagolski pridev. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 Perfekat (pro{lo vreme). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 Futur (budu}e vreme). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 Predlozi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Veznici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 Uzvici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 Re~ce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 JEZI^KA kultura i pismenost Imenovawe i odre|ivawe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Nadre|enost, podre|enost i prire|enost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Jezi~ko ose}awe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Aktivan i pasivan re~nik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Prenesena zna~ewa re~i. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Slikoviti narodni izrazi (frazemi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Narodne poslovice o jeziku i govoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Dijalog. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25 Isticawe zna~ewa re~enica intonacijom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Slikawe re~ima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Opis predela (pejza`). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Personifikacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Na izvorima re~i. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

158


Српски језик и језичка култура

Pobu|ivawe jezi~kog ose}awa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Portret. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Otkrivawe ose}awa posmatrawem lica i pokreta. . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Plan pismenog sastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Pisawe odri~ne re~ce ne. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Crtica (-). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Pisawe naziva ustanova, preduze}a i organizacija. . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Pisawe vi{e~lanih geografskih imena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Ozna~avawe du`inom samoglasnika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88 Nagla{avawe re~i u re~enici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Pore|ewe (komparacija). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Upotreba ta~ke i zapete (;) i nekoliko ta~aka (...). . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Pisawe prideva izvedenih od vlastitih imena. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Epitet. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Stvarala~ko ma{tawe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 Onomatopeja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Zna~ajne pojedinosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Poja~avawe i ubla`avawe izraza. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Odlike vaqanog izra`avawa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 Izgovor dugo nagla{enih samoglasnika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Odeqci (pasusi) u tekstu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 Tematika pismenih sastava i govornih ve@bi [ta sam postigao (-la) lepim re~ima (23), Zanimqiv razgovor (25), Raspravqali smo o zna~ajnom problemu (25), Razgovoru nikad kraja (25), Zanimqiv predeo (45), ^udna i sme{na stvar (50), Portret dragog poznanika (63), Osoba koja mi slu`i za ugled (63), Li~nost koju volim i po{tujem (63), Da imam ~arobnu mo} (112), Da sam nau~nik stvorio bih (112), Dobio sam ~arobnu lampu (112), Zami{qam sebe u ulozi nastavnika (112), [ta bih izmislio (112), Moj izum (112), Neverovatno, ali mogu}e (112), Na krilima ma{te (112), Zvuci {ume (121), Raspevana {uma (121), Neo~ekivana radost (137), Prijatno iznena|ewe (137), Lice mi se razvedrilo (137), Otkrio sam lepotu koju drugi nisu primetili (140), Radoznalo oko u~inilo me radosnim (140), I priroda se samnom radovala! (140), Priznajem – bio sam kriv (148), Kasno kajawe (148), Qutio sam se na samoga sebe (148), Pokazao sam {ta znam i umem (156), Postigao sam {ta sam `eleo. – Evo kako... (156), Moj najve}i uspeh (156).

159


Srpski jezik i jezička kultura  

Srpski jezik i jezička kultura za 5. razred osnovne škole

Advertisement