SRBIJA I EU: ODNOSI SA ITALIJOM

SPECIJAL JUL 2023

https://euractiv.mondo.rs

SRBIJA I EU: ODNOSI SA ITALIJOM

SPECIJAL JUL 2023

https://euractiv.mondo.rs

SPECIJALNI IZVEŠTAJ APRIL 2023

Italiju i Srbiju povezuje istorijsko prijateljstvo zasnovano na intenzivnim političkim, kulturnim i ekonomsko-trgovinskim odnosima, što pokazuje činjenica da će naredne godine biti obeleženo 145 godina diplomatskih odnosa i 15 godina strateškog partnerstva. Značaj koji Italija pridaje Srbiji pokazuje se i kontinuiranim posetama najviših italijanskih zvaničnika Beogradu.

Srbija i Italija ostvaruju snažnu privrednu saradnju koja iz godine u godinu beleži bolje rezultate. Ekonomski odnosi Srbije i Italije mogu poslužiti kao primer uspešne i konsolidovane saradnje, Da Italija predstavlja jednog od najvećih stranih investitora u našoj zemlji dokazuje činjenica da više od 1.700 italijanskih kompanija posluje na teritoriji Srbije i zapošljava preko 50.000 radnika u sektorima automobilske industrije, tekstila, građevinarstva i mnogim drugim.

O svemu ovome kao i o mnogim drugim temama govorimo u EURACTIV specijalu posvećenom sveukupnim odnosima Italije, članice EU i Srbije koja je u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Sadržaj

Nj.E. Luka Gori, Ambasador Italije u Srbiji: Bilateralni odnosi Italije i Srbije su definitivno u fazi procvata

Anino De Venecija, predsednik Italijansko-srpske privredne komore: Pohvalio bih birokratiju u Srbiji

Kakav je interes italijanskih kompanija za poslovanjem u Srbiji?

Komora italijansko-srpskih privrednika je centar za unapređenje saradnje između dve zemlje

Klimatskim akcijama do dugoročnih poslovnih prilika za kompanije i vlade

Povezivanje putem privrede

Bilateralni odnosi Italije i Srbije su definitivno u fazi procvata

Tekst: Aleksandra Vrbica

Nj.E. Luka Gori, Ambasador Italije u Srbiji

Ambasador Italije u Republici

Srbiji Luka Gori za EURACTIV specijal govorio je o odnosima dve zemlje i spoljnotrgovinskoj razmeni koja je svake godine sve veća, ističući da je Srbija strateški region za Italiju.

Kakvi su bilateralni odnosi Srbije i Italije?

Italija i Srbija su postigle odličan nivo političkog dijaloga. Italijanska vlada je obnovila svoj angažman u regionu kroz niz poseta i inicijativa. Naša premijerka Đorđa Meloni sastala se sa predsednikom Vučićem u Tirani u decembru i u Veroni u aprilu. Potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova i međunarodne saradnje Antonio Tajani posetio je Beograd dva puta, jednom u novembru zajedno sa ministrom odbrane Gvidom Krosetom, a jednom u martu sa ministrom univerziteta i istraživanja Anom Marijom Bernini, povodom Poslovno-naučnog foruma. Takođe, potpredsednik Tajani je u januaru u Trstu predsedavao Nacionalnom konferencijom o Zapadnom Balkanu, dok je u aprilu u Rimu održao sastanak ministara spoljnih poslova iz regiona. Konačno, u maju je naš ministar poljoprivrede, prehrambenog suvereniteta i šuma Frančesko Lolobriđida

otvorio Međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu. Bilateralni odnosi Italije i Srbije su definitivno u fazi procvata.

Zapadni Balkan zauzima centralno mesto u italijanskoj spoljnoj politici. Šta to podrazumeva?

Italija je na Srbiju i Balkan oduvek gledala kao na strateški region i zajedno sa Beogradom rešavamo neke ključne zajedničke izazove. Mir i stabilnost u regionu, migracioni tokovi, rast i ekonomski razvoj, tehnološke inovacije - ovo su oblasti u kojima Italija i Srbija sarađuju. Sigurnost Zapadnog Balkana je ključna. Italija je posebno angažovana na Kosovu sa KFOR-om. S obzirom na trenutne tenzije, ključno je da se radi na deeskalaciji tenzija. EU je predložila plan. Beograd i Priština treba da se vrate za pregovarački sto kako bi sproveli najnovije dogovore postignute u Briselu u februaru i u Ohridu u martu, počevši od stvaranja Zajednice srpskih opština.

Kolika je spoljnotrgovinska razmena Srbije i Italije i koliko je učešće italijanskih kompanija u BDP-u Srbije?

Italija je jedan od najvećih trgovin-

skih i ekonomskih partnera Srbije. Prema podacima iz 2022. godine, u Srbiji je trenutno registrovano oko 1.200 italijanskih kompanija koje su ukupno otvorile čak 50.000 radnih mesta. Iste godine naša bilateralna trgovina dostigla je rekordnu vrednost od 4,6 milijardi evra (+10,5% u odnosu na 2021.), od čega je italijanski izvoz bio 2,58 milijardi evra (6,6% ukupnog uvoza Srbije), a uvoz Srbije iz Italije oko milijardu evra (8,4% ukupnog izvoza Srbije). Italija je trenutno treći najveći komercijalni partner Srbije, što je potvrđeno i u prvom kvartalu 2023. godine, kada smo dostigli vrednost bilateralne trgovine od 1,45 milijardi evra. Italijanske kompanije doprinose BDP-u Srbije sa preko 5%.

Nedavno je održan srpsko-italijanski Poslovno-naučni forum u Beogradu. Kako će to doprineti daljem razvoju ekonomskih i drugih odnosa Italije i Srbije?

Ovaj forum je izraz naše vizije da razvijemo organsku strategiju i stavimo ekonomsku saradnju u centar italijanskog prisustva u Srbiji i na Zapadnom Balkanu. Tom prilikom smo doveli u Beograd 150 italijanskih kompanija. Organizovali smo 450 B2B sastanaka i potpisali 13 ugovora. Naš cilj je da ob-

novimo naše ekonomsko prisustvo u Srbiji fokusiranjem na mogućnosti koje nude neki strateški sektori sa važnijom tehnološkom komponentom, kao što su zelena i energetska tranzicija, održiva poljoprivreda i agrotehnologija, infrastruktura i naučna saradnja. Radimo na tome da italijanske investicije u Srbiju budu sa što je moguće više inovativnijim sadržajem i visokom dodatom vrednošću, uključujući i oblasti kao što su veštačka inteligencija i digitalizacija. Kao nastavak foruma, namera nam je da na jesen organizujemo veliki događaj posvećen inovacijama i start-ap kompanijama. Pored toga, kao konkretnu potvrdu angažmana Italije, preko naših kreditno-izvoznih agencija, Cassa Depositi e Prestiti, SACE i SIMEST, stavićemo na raspolaganje niz finansijskih instrumenata koji za cilj imaju podršku internacionalizaciji italijanskih kompanija u Srbiji.

Italija je bila zemlja partner 90. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Svečanom otvaranju prisustvovali su ministar poljoprivrede, prehrambenog suvereniteta i šumarstva Italije Frančesko Lolobriđida, kao i predsednik ICE-a Mateo Zopas i izvršni direktor Filiera Italiana Luiđi Skordamalja. Kakvu je poruku Italija želela da pošalje, s obzirom na prisustvo ovih eminentnih gostiju na sajmu?

Prisustvo ministra Lolobriđide u Novom Sadu bilo je veoma značajno, kao i učešće 21 italijanske kompanije na Sajmu. Poljoprivredno-prehrambeni sektor je jedan od pokretačkih sektora srpske privrede, sa karakteristikama koje teritoriju Srbije čine idealnom platformom za razvoj organske poljoprivrede, sa značajnim mogućnostima za plasman i izvoz domaćih proizvoda. Bilateralna trgovina poljoprivrednim proizvodima između Italije i Srbije zabeležila je u 2022. obećavajući rast od 10%, sa vrednošću od preko 552 miliona evra. Pozicija Italije u mašinskom sektoru je veoma značajna. U 2022. godini Srbija je uvezla iz Italije mašina u vrednosti od 50 miliona evra (+26,6% u odnosu na 2021.). Među italijanskim kompanijama postoji i veliki interes za razvoj partnerstava u drugim važnim sektorima za poljoprivredu - od poljoprivredne mehanizacije do infrastrukture, kao i za razvoj centara za skladištenje svežih proizvoda. Na Poslovno-naučnom forumu smo potpisali dva memoranduma vezanih za agro-sektor - jedan između Privredne komore Srbije i Filiera Italia o unapređenju saradnje u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije i drugi između CREA i Instituta BioSense o saradnji u agrotehnici.

Koje ključne reforme Srbija treba da sprovede na putu ka članstvu u Evropskoj uniji?

Hteo bih da pohvalim trud koji vaša vlada ulaže u sprovođenju važnih reformi, počevši od nedavno sprovedenih reformi u oblasti pravosuđa. Ostaje još dosta toga da se uradi, neophodan je dalji rad i politička posvećenost za nastavak i produbljivanje reformi, posebno u ključnim oblastima slobode medija i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ohrabrujemo vladu da nastavi sa svojim naporima, u skladu sa prioritetima koje su definisani u Izveštaju Evropske komisije o Srbiji. Potpuno smo svesni frustracije koja postoji u Srbiji u vezi sa procesom proširenja koji je postao veoma složen. Trebaju nam nove ideje. Brza integracija Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište mogla bi postati novi pokretač promena, kako je nedavno napomenula predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Italija je, u svakom slučaju, posvećena ubrzavanju procesa proširenja i uvek će biti nepokolebljivi pobornik evropskog puta Srbije.

Već godinu dana živite u Srbiji. Sigurno znate koliko se ovde ceni italijanska kultura i umetnost i da Srbi veoma vole italijansku kuhinju, vina i modu. Koji je Vaš najupečatljiviji utisak o Beogradu?

Beograd me je opčinio. To je nesumnjivo evropska prestonica izvanredne dinamike. Zapanjila me multikulturalnost grada. U Beogradu imate sve što se vezuje za Zapad, ali i za Istok. Bio sam impresioniran kreativnošću i sposobnošću mlađih generacija na polju tehnoloških inovacija, kao i njihovom velikom ljubavi prema Italiji. Kada se predstavim kao ambasador Italije, prvo što vidim na licima ljudi je osmeh. Zbog toga se osećam izuzetno ponizno i počašćeno što predstavljam Italiju u Srbiji i ovde promovišem našu kulturu.

KUDA GOD TE SNOVI VODILI

PUTNO OSIGURANJE JE UZ TEBE

Pohvalio bih birokratiju u Srbiji

Tekst: Jelena Jevtić EURACTIV.RS

Urazgovoru s Aninom De Venecijom, predsednikom Italijansko-srpske privredne komore za Euractiv Specijal, otkrivamo njegove perspektive i uvide o ekonomskoj saradnji između Srbije i Italije. Kao predsednik komore, De Venecija donosi značajne informacije o postojećim poslovnim vezama, mogućnostima za dalji razvoj i konkretne inicijative usmerene ka jačanju privredne saradnje između dve zemlje.

Kako biste ocenili trenutnu ekonomsku saradnju između Srbije i Italije?

Trenutnu ekonomsku saradnju između Srbije i Italije, kao i proteklih godina, možemo oceniti kao solidnu, i u stalnom porastu, ali očigledno je da ima puno potencijala za dalji razvoj. Upravo na takav potencijal ukazao je Biznis forum iz marta meseca u Beogradu, koji je okupio veliki broj privrednika iz Italije, i koji su snažno podržale vlade obe naše zemlje. Takođe, primećujemo sve veće interesovanje za naše kompanije i privrednike u poljoprivrednom sektoru, naročito nakon veoma uspešnog sajma u Novom Sadu i nakon posete italijanskog ministra.

U kojim delatnostima najčešće posluju italijanske firme u Srbiji a u kojim bi trebalo poraditi na jačanju poslovnih veza?

Imamo tradicionalno jake veze u poljoprivrednom sektoru i prehrambenim proizvodima, ali i sve veću saradnju beležimo u svim onim sektorima u kojima je neohodno zalaganje radne snage. Italijanske kompanije upošljavaju veliki broj radnika oba pola. Italija ima vrhunske rezultate u proizvodnom sektoru, tako da ne moramo insistirati samo na proizvodnji prehrambenih proizvoda. Veoma interesentni sektori su svi oni koji

Anino De Venecija, predsednik Italijansko-srpske privredne komore

zahtevaju preciznu mehanizaciju u proizvodnji, robotika, kao i mnogo toga još. Dobar je trenutak da poguramo saradnju i u ovom pravcu.

Koje biste pozitivne karakteristike poslovanja u Srbiji izdvojili?

Možda će se neko iznenaditi, ali bih pohvalio birokratiju i administrativne procedure u Srbiji. Izvesni koraci su znatno pojednostavljeni, vidim konstantan napredak u tome u poslednjih nekoliko godina, naročito u domenu digitalizacije i javne uprave. U ovom domenu Srbija je zaista napredna i digitalizacija olakšava poslovanje svima, naročito nama Italijanima koji smo postali rezidenti u Srbiji. U poređenju sa Srbijom,

Italija u ovom trenutku, zaostaje znatno za Srbijom, i još je u dalekoj prošlosti. U Srbiji, politika nastoji da podrži one koji donose posao i nove ideje.

Kako italijansko-srpska privredna komora podržava poslovne veze između dve zemlje I koje su konkretne inicijative preuzete za jačanje privredne saradnje?

Komora italijansko-srpskih privrednika ima desetine inicijativa kojima nastoji da približi naše dve zemlje i omogući privrednicima bolju razmenu i uspešnije poslovanje. Pre svega, delujemo sinhronizovano sa ostalim akterima Sistema Italija, pre svega sa Ambasadom i nastojimo da našim aktivnostima

dopunimo sve njihove inicijative. Naše kompanije bile su prisutne i na Biznis forumu, ostvarile su niz dobrih kontakata, potom na Danima italijanskog dizajna su imale priliku da se predstave, a na sajmu poljioprivrede skrenuli smo im pažnju da posete veoma interesantna predavanja, pa samim tim uspostave nove poslovne veze. Komora prati trendove u digitalizaciji i inovacijama, i ove godine je povela delegeaciju start up kompanija iz Srbije na festival inovacija We Make Future u Riminiju. Upravo čekamo izveštaj sa tog sajma.

U novembru, u okviru nedelje italijanske kuhinje u svetu, organizovaćemo naš tradicionalni sajam MADE IN ITALY gde će italijanski proizvođači predstaviti svoje proizvode i organizovaćemo seriju bilateralnih sastanaka sa domaćim zainteresovanim kompanijama.

Takođe, nedavno smo predstavili deo potencijala regije Kampanija i grada Napulja. Uz pomoć naših sponzora, promovisali smo i nove avionske veze sa ovim delom Italije. Napulj smo predstavili kroz pesmu i kulturno-turistističku ponudu. U narednim godinama nastojaćemo da skrenemo pažnju i na druge, ovde ne toliko poznate destinacije.

Koji su, prema vašem mišljenju, glavni uslovi za dalji privredni rast i razvoj Srbije?

Glavni pokretači daljeg privrednog razvoja mogu biti višestruki i obično se govori o naprednim tehnologijama u ovom kontekstu. Međutim, mi moramo nastojati da aktiviramo i angažujemo sve naše kompanije članice iz svih privrednih grana. U našoj Komori, Imamo puno kompanija iz oblasti proizvodnje, te ne moramo insistirati ni na kompanijama koje se bave visokom tehnologijom. Koliko god da je tehnologija važna, to je naravno neosporno, ne smemo zaboraviti da u Srbiji još uvek ima značajan broj stanovništva koji nemaju odgovarajuću stručnu spremu za rad u takvom okruženju.

Faktoring rešenje za regionalno povezivanje kupaca i dobavljača

Internacionalna platforma za faktoring grupe

Intesa Sanpaolo dostupna u Srbiji

uspešno funkcioniše sa više od 3,000 aktivnih kompanija.

Digitalna Confirming platforma optimizuje upravljanje likvidnošću za kupce i osigurava brze isplate dobavljačima, čime se troškovi usled kašnjenja smanjuju za obe strane, a rizik neplaćanja je eliminisan. U isto vreme, banka postaje partner u lancu snabdevanja, što podiže nivo poverenja i za kupce i za dobavljače.

„Uvođenjem Confirming platforme na tržište Srbije, Banca Intesa pruža mogućnost svojim klijentima koji se bave izvozom da brzo, efikasno i bez potrebe potpisivanja dodatne dokumentacije digitalno prodaju međunarodna potraživanja od ino-kupaca i na taj način iskoriste prednosti ubrzanja novčanog toka i ostvare finansiranje bez dodatnih obaveza prema banci. S druge strane, klijenti koji se bave uvozom moći će da preko platforme svojim ino-dobavljačima prodaju potraživanja bez prava na regres i tako ostvare povoljnije uslove za nabavke i potencijalno prošire obim sradnje sa svojim partnerima. U uslovima velikog pritiska na globalne lance snabdevanja, mi jačamo regionalnu povezanost kupaca i dobavljača, pružajući podršku izvozno-uvozno orijentisanoj privredi koja ima kapacitet da doprinese povećanju ekonomske aktivnosti u našoj zemlji“, izjavio je Predrag Milenović, direktor Divizije za poslovanje sa privrednom i član Izvršnog odbora Banca Intesa.

Oslanjajući se na međunarodno iskustvo i ekspertizu matične

Intesa Sanpaolo grupe, Banca

Intesa posebnu pažnju posvećuje kontinuiranom praćenju trendova, unapređenju postojećih i uvođenju novih proizvoda i usluga, kao i naprednih praksi na domaće tržište.

Jedan od najsvežijih primera je lansiranje Confirming, nove digitalne platforme za faktoring koju je razvila Intesa Sanpaolo.

Kao jedinstveno rešenje za finansira-

nje međunarodnog lanca snabdevanja, nova platforma omogućiče dobavljačima (izvoznicima) koji posluju u Italiji, Rumuniji, Mađarskoj, Slovačkoj, Sloveniji, Albaniji i Srbiji onlajn povezivanje i prodaju potraživanja prema kupcima koji se nalaze u pomenutim zemljama bez regresne osnove, dok će u narednom periodu sistem biti proširen i na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Ove zemlje, koje posluju u okviru Divizije međunarodnih banaka članica (ISBD) Intesa Sanpaolo grupe, uvode platformu nakon Italije, u kojoj ovaj sistem u

„Posvećeni smo pružanju podrške razvoju poslovanja klijenata i pristupanju novim poslovnim prilikama na tržištima centralne i jugoistočne Evrope na kojima smo prisutni,“ rekao je Đuzepe Feraro, direktor Sektora za privredu i MSP ISBD. „U skladu sa novom dimenzijom međunarodnog poslovanja, Confirming omogućava nesmetane transakcije i unapređuje ulogu međunarodnih lanaca vrednosti u kojima velika i mala preduzeća imaju ključne uloge u podržavanju ekonomije“.

Zahvaljujući uvođenju Confirming platforme na dodatna tržišta, Banca Intesa postaje važan partner u međuregionalnom komercijalnom lancu vrednosti, od čega će svi njeni klijenti imati direktnu korist.

Kakav je interes italijanskih kompanija za poslovanjem u Srbiji?

Umartu ove godine, održan je važan poslovni forum koji je okupio predstavnike srpskih i italijanskih kompanija sa ciljem daljeg jačanja ekonomske saradnje između dve zemlje.

Poseta Srbiji najveća je italijanska delegacija u poslednjih 10 godina, a sam događaj najveći poslovni forum u poslednjih pet godina na bilateralnom nivou.

Forum je bio prilika za razmenu ideja, identifikovanje novih poslovnih mogućnosti i stvaranje dugoročnih partnerstava u različitim sektorima. Ovaj važan događaj naglašava sve veću privrednu povezanost između Srbije i Italije, otvarajući vrata za inovacije i prosperitet u obe zemlje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tom prilikom da je Italija iskreni prijatelj Srbije, na kog smo mogli da računamo i na našem evropskom putu, kao i u saradnji po svim važnim pitanjima. Vučić je istakao da je spoljnotrgovinska razmena dve zemlje dostigla prošle godine 4,6 milijarde evra, dok je Italija rangirana kao drugi najveći investitor.

ŠTA JE DOGOVORENO

NA FORUMU?

U okviru Foruma za poslovnu i naučnu saradnju Srbije i Italije potpisano je više sporazuma i memoranduma o saradnji između dve zemlje u više oblasti.

Zajedničku izjavu o saradnji dve zemlje potpisali su ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić i potpredsednik Saveta ministara i ministar spoljnih poslova Italije Antonio Tajani.

Potpisani su sporazumi o filmskoj koprodukciji, o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola, zatim memorandum o razumevanju između Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstva infrastrukture i transporta Italije.

Takođe je potpisan memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i Agencije za osiguranje poslova spoljne trgovine SACE, zatim memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i Instituta za internacionalizaciju italijanskih kompanija SIMEST, kao i memorandum o razumevanju između Vlade Srbije i banke Caša Depositi e Prestiti.

Tehnološke inovacije, zelena trancizija, poljoprivreda i infrastruktura

Na forumu su održana tri okrugla stola: Tehnološke inovacije: Zelena i energetske tranzicija, zatim Održiva poljoprivreda i Agri-tek i Infrastruktura.

Kako je zaključeno na panelu koji se tiče zelene tranzicije, Srbiju očekuju velika ulaganja u zelenu transformaciju, održive izvore energije i energetsku transformaciju. Italijanske kompanije su prepoznate kao nosioci značajnih tehnologija u ovoj oblasti. U Srbiji već postoje i neki od velikih investitora, poput “Fintela“ koji  investira u vetroparkove u Srbiji. Cilj ovog panela bile su nove ideje i novi predlozi za unapređenje saradnje dveju zemalja u ovoj veoma važnoj oblasti za Srbiju.

Kada je reč o poljoprivredi, na forumu je bilo reči o primeni novih tehnologija u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, jer je Italija jedna od zemalja lidera na svetskom tržištu u toj oblasti.

Na Forumu je razmatrano i pitanje saradnje u putnoj i železničkoj infrastrukturi, kao i na drugim velikim infrastrukturnim projektima, pošto je Italija zainteresovana da se poveže infrastrukturno sa Srbijom i drugim zemljama Zapadnog Balkana.

Tekst: Jelena Jevtić EURACTIV.RS

GLAVNE PORUKE FORUMA

Na forumu je učestvovalo 246 kompanija iz Srbije i 149 italijanskih. Ocena većine ovih privrednih subjekata jeste da je forum bio veoma uspešan sa konkretnim rezultatima, a poruke koje je Forum direktno su usmerene na pozivanje italijanskih kompanija da ulažu u Srbiju.

Kako je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež u tekstu pod naslovom “Investicije u Srbiji: ulaznica za ceo region” objavljenom u italijanskom poslovnom dnevniku Il Sole 24 Ore naveo, nema boljeg mesta od Srbije za ulaganje.

“Nema danas od Srbije boljeg mesta za ulaganje, boljeg mesta da plasirate, sačuvate i uvećate svoj kapital. Svaki evro danas uložen u srpsku ekonomiju, na jednom od malobrojnih rastućih tržišta i jednoj od najperspektivnijih tačaka na investicionoj mapi Evrope, vrlo brzo i višestruko će vam se vratiti”.

U ovom teksttu Čadež je naveo i šta je to što Srbija nudi investitorima. Kako ističe, osim blizime tržišta, očuvane sigurnosti, stabilnosti i rasta, potbvrđenog kreditnog rejtinga, investitori biz-

nis pokreću jednostavnije, građevinske dozvole dobijaju brže i posluju lakše i jeftinije.

“U Srbiji su niži operativni troškovi nego na konkurentskim lokacijama. Imamo čitav paket - poreskih i carinskih olakšica, državnih subvencija i podsticaja za ulaganje u istraživanje i razvoj, podršku lokalnih samouprava, funkcionalnu infrastrukturu… Kompanije koje u Srbiji proizvode već izvoze bez carina na tržišta sa 1,3 milijarde potrošača širom sveta, a u toku su pregovori o slobodnoj trgovini sa Kinom, Južnom Korejom i UAE”, naveo je Čadež.

NOVO POGLAVLJE

U jednoj od poruka, Čadež ističe i da je Forum otvorio novo poglavlje u privrednim odnosima.

“Interesovanje potencijalnih investitora se širi, iz sektora tradicionalne saradnje - automobilske, tekstilne i industrije obuće, mašinske, elektro, metaloprerađivačke, drvne i prehrambene industrije, na teren zelene i energetske tranzicije, primene visokih tehnologija u proizvodnji hrane, e mobilnosti”.

Investitori iz Italije mogu da računa-

ju na lokalne firme kao pouzdane partnere i na IT sektor kao oslonac visokotehnološkim kompanijama koje u Srbiji osim fabrika sve više otvaraju i svoje istraživačko razvojne centre, smatra Čadež i dodaje da je ono najvažnije na šta investitori mogu da računaju jesu –ljudi.

“Imamo konkurentnu, obučenu, kvalifikovanu radnu snagu i vrsne stručnjake i inženjere priznate u svetu”, ističe predsednik PKS.

U ENERGETIKU SRBIJA

ULAŽE 16-17 MILIJARDI EVRA

U svom tekstu u kom je poslao poruke italijanskim ivestitorima, istakao je da Srbija pokreće velike projekte zelene i energetske tranzicije. Samo u sektoru energetike, piše Čadež, trebalo bi da uložimo 16-17 milijardi evra.

“Ništa manji nije prostor za investicije u projekte za tretman svih vrsta otpada i otpadnih voda, čija je procenjena vrednost oko 15 milijardi evra. Za to nam je značajan priliv stranog privatnog kapitala i dragocen trasfer znanja, savremenih tehnologija i opreme”.

Za kraj, Čadež se osvrnuo i na poljoprivrednu, ali i saradnju u oblasti građevive.

“Srbija ima snažnu sirovinsku bazu i tradiciju u poljoprivrednoj proizvodnji i preradi, a italijanske investicije u nova postrojenja i modernizaciju postojećih na bazi agritech-a doneće proizvode više dodate vrednosti i obostrane koristi – Srbiji bolji izvozni učinak, a investitorima veći profit”, piše i zaključuje: “Velike mogućnosti za italijansku građevinsku industriju da se uključi u kapitalne infrastrukturne projekte koje Srbija realizuje uz podršku EU”.

Poslovni forum između Srbije i Italije, održan u martu, bio je inspirativni most koji je povezao dve zemlje na putu ka ekonomskom prosperitetu. Kroz intenzivnu razmenu ideja, tehnologija i resursa, forum je postavio snažne temelje za dalje unapređenje privredne saradnje.

IZVOR: PRIVREDNA KOMORA SRBIJE/ DRAGAN KUJUNDŽIĆ

Komora italijansko-srpskih privrednika je centar za unapređenje saradnje između dve zemlje

Oaktivnostima koje je organizovala Komora italijansko-srpskih privrednika i koje će ogranizovati u narednom period u autorskom tekstu za naš specijal piše zamenica generalnog sekretara Komore, Marija Antić.

Komora italijansko-srpskih privrednika aktivna je više od dvadeset godina i okuplja najznačajnije domaće i italijanske kompanije iz različitih sektora. U Upravnom odboru Komore su direktori i predstavnici najvećih italijanskih kompanija u Srbiji i domaći privrednici koji posluju sa Italijom. Stoga je Komora važno uporište i centar za unapređenje saradnje između ove dve zemlje.

Kao jedan od neizostavnih aktera Sistema Italije, Komora prati smernice Ambasade Italije, tesno sarađuje sa Italijanskim institutom za spoljnu trgovinu, ima podršku Italijanskog instituta za kulturu, i sarađuje i razmenjuje iskustva sa udruženjem industrijalaca Konfindustrija. Ciljevi Komore su uvek usmereni na dobrobit svojih članica dok istovremeno promoviše vrednosti MADE IN ITALY, kao jedinstvenog svetskog fenomena u svim privrednim granama, a prvenstveno u prehrambenoj, automobilskoj, tekstilnoj industriji i dizajnu.

Autorski tekst EURACTIV.RS

Marija Antić, Komora Italijansko-srpskih privrednika

ČIME SE KOMORA BAVILA

OD POČETKA GODINE?

Od početka godine Komora je organizovala nekoliko dijaloga sa institucijama, uradila brojna istraživanja tržišta za potrebe članica, učestvovala na važnim sajmovima u Italiji, promovisala sajmove u Srbiji pred potencijalnim italijanskim izlagačima, itd. Početak godine obeležila je velika poslovna manifestacija Business & Science Forum koji je okupio članove Komore i omogućio im sastanke sa potencijalnim partnerima iz Italije. Komora se već priprema za sledeće izdanje ovog Foruma i željno ga iščekuje.

U maju mesecu Komora je s posebnom pažnjom ispratila Sajam poljoprivrede u Novom Sadu, koji je ove godine posetio italijanski ministar poljoprivrede Frančesko Lolobriđida. Podsetićemo da je Komora krajem 2022. potpisala sporazum o saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i turizam, te u skladu s tim nastoji da pruži što veću podršku kompanijama iz Vojvodine koje posluju s Italijom. Jedan od budućih projekata Komore biće usmeren na razmenu iskustava i znanja između vojvođanskih i italijanskih vinara, ali u planu su i mnogi drugi. Primera radi, nedavno je Komora potpisala i sporazum sa vojvođanskim udruženjem Zeleni navigator zapadnog Balkana kojim se otvaraju vrata za saradnju na polju zaštite životne sredine.

SAJAM WEMAKEFUTURE KOJI SE POSEBNO ISTIČE

Od svih dosadašnjih aktivnosti posebno se ističe sajam We Make Future, sajam digitalnih inovacija u Riminiju na kojem je Komora povela delegaciju srpskih startap kompanija. U junu mesecu Komora je priredila veče napolitanske muzike u Italijanskom institutu za kulturu. Bila je to prilika da promovišemo Napulj, regiju Kampanija, a da ujedno

uz podršku našeg sponzora omogućimo nekolicini studenata italijanistike da besplatno otputuju u ovaj grad.

Kao važan član mreže svih italijanskih komora u inostranstvu, učestvovali smo i ove godine na svetskom skupu komora u okolini italijanskog grada Askoli Pičeno. To je bila prilika da razmenimo iskustva sa drugim italijanskim komorama u svetu, ali i da se upoznamo sa brojnim kompanijama iz regije Marke koje su zainteresovane da posete Srbiju i ispitaju mogućnosti proširenja poslovanja. Dodatni podsticaj kompanijama iz regije Marke pružaju i fondovi lokalne komore koji mogu finansirati internacionalizaciju i posete sajmovima u inostranstvu. Najveće interesovanje za Srbiju iz regije Marke vlada među vinarima, proizvođačima prehrambenih proizvoda i obuće.

REGULATIVA U REGISTRACIJI DIJETSKIH SUPLEMENATA

U septembru mesecu, za potrebe svoje članice, farmaceutske kuće Vemax Pharma, i u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Italije, Komora će u Rimu organizovati skup na temu regulative u registraciji dijetetskih suplemenata. To će biti prva inicijativa ovog tipa i od velikog značaja za razmenu iskustava između Italije i Srbije na polju farmaceutske industrije.

Takođe u septembru, u saradnji sa drugim bilateralnim komorama, biće

organizovan međunarodni koktel na kojem će naše članice moći da se sastanu sa članicama drugih komora i uspostave saradnju sa kompanijama iz drugih zemalja.

U oktobru i novembru, Komora će okupiti delegaciju domaćih kompanija iz građevinarstva i elektro-mašinske industrije i omogućiti im besplatno učešće na dva sajma i besplatan boravak u Bariju tokom trajanja ovih sajmova.

MADE IN ITALY IN SERBIA

Događaj od najvećeg značaja za Komoru je svakako sajam italijanskih prehrambenih proizvoda i pića pod nazivom MADE IN ITALY IN SERBIA koji se tradicionalno odvija u okviru nedelje italijanske kuhinje u svetu. Ove godine očekujemo veću posetu nego prošlih godina, a namera nam je da, pored vinara i proizvođača testenina, prednost damo proizvođačima i drugih manje poznatih tradicionalnih italijanskih proizvoda. Na ovaj sajam biće pozvani svi najvažniji domaći distributeri, a Komora će organizovati prema njihovim interesovanjima, takozvane B2B sastanke i ispratiti dalji razvoj i tok pojedinačnih saradnji.

Kao i svake godine, i ovu godinu nameramo da zaključimo u svečanom tonu, organizacijom gala večeri za sve članove, predstavnike najvažnijih institucija, kao i domaće i italijanske poslovne i diplomatske zajednice.

Klimatskim akcijama do dugoročnih poslovnih prilika za kompanije i vlade

Koje su sve delatnosti Zelenog navigatora Zapadnog Balkana (Western Balkans Green Navigator-WBGN), kao i šta je u planu po pitanju saradnje sa Komorom italijanskosrpskih privrednika za EURACTIV specijal “Odnosi Srbije i Italije ”otkriva direktorka ove poslovne asocijacije Jelena Trenkić.

Šta je WBGN? Sa kojim ciljem je osnovana Vaša asocijacija i čime se sve ona bavi?

Zeleni navigator Zapadnog Balkana je poslovna asocijacija, odnosno vodeća inicijativa javnog i privatnog sektora Zapadnog Balkana koja razvija i implementira sveobuhvatne strategije i projekte smanjenja emisija koji pretvaraju klimatske akcije u dugoročne poslovne prilike za kompanije i vlade.

Zeleni navigator Zapadnog Balkana pomaže preduzećima i drugim relevantnim zainteresovanim stranama da izgrade otpornost na brzo promenljive propise, zahteve potrošača i globalna očekivanja.

Posvećeni smo promenama regulatornih okvira, harmonizaciji javnih finansijskih podsticaja, povećanju zelenog finansiranja i ulaganja u čiste i zelene tehnologije, finansiranju održivih zelenih ekonomija zasnovanih na prirodnim resursima i klimatski pametnoj ekonomiji.

Svojim aktivnostima pomažemo kompanijama da smanje sopstvene emisije, da smanje emisije iz lanca vrednosti, odnosno da integrišu klimu u svoju poslovnu strategiju. U partnerstvu sa međunarodnim ekspertima Zeleni navigator podržava kompanije na putu dekarbonizacije, tako što objedinjuje propise, meri emisije i pruža alate za izveštavanje i finansiranje. Uz našu podršku, kompanije bolje upravljaju ekološkim i društvenim rizicima uz pristojnu stopu prinosa i koristi za životnu sredinu.

WBGN je nedavno potpisala Me-

morandum o saradnji sa Komorom italijansko-srpskih privrednika u Beogradu. Kako je došlo do te saradnje?

Zeleni navigator Zapadnog Balkana sarađuje sa vladama, privatnim sektorom, finansijskim institucijama i partnerima na postavljanju standarda za zeleno bankarstvo, proširenju spektra finansijskih instrumenata i kanalisanju globalnih tokova kapitala ka prilikama na tržištima u razvoju. Zajedničkim prisustvom na skupovima koji su obrađivali ovu temu, prepoznali smo obostrani interes i sa Komorom italijansko-srpskih privrednika u Beogradu dogovorili saradnju.

Cilj ovog protokola o saradnji je da kroz međusektorski dijalog i inspirativna partnerstva informišemo i utičemo kako na institucije koje kreiraju politiku, tako i na privredu u vezi sa klimatskim rešenjima koja se razvijaju.

Koje će sve aktivnosti zajedno sprovoditi WBGN i Komora italijanskosrpskih privrednika u Beogradu?

WBGN i Komora italijansko-srpskih privrednika u Beogradu planiraju da organizuju info-dane, seminare, konferencije, okrugle stolove i javne diskusije o strateškim i regulatornim prioritetima za unapređenje privrednog ambijenta i podsticanje procesa prilagođavanja klimatskim promenama, da organizuju susrete kako bi se obezbedila razmena informacija u vezi sa aktivnostima koje se odnose na klimatske promene, manifestacije koje bi za cilj imale promociju i informisanje privrednih i drugih subjekata o klimatskim promenama.

Sigurni smo da ćemo zajedničkim delovanjem u oblasti edukacije i promocije investicionih potencijala i primere najbolje prakse u procesu prilagođavanja klimatskim promenama kreirati podsticajne mehanizme za podršku sistematskog uključivanja aspekata klimatskih promena u strategije, programe i poslovanje privrednih subjekata.

Tekst: Aleksandra Vrbica EURACTIV.RS

Jelena Trenkić, direktorka Zelenog navigatora Zapadnog Balkana

Povezivanje putem privrede

Izvor: PKS EURACTIV.RS

Usrcu Evrope, Srbija i Italija ostvaruju snažnu privrednu saradnju koja iz godine u godinu beleži bolje rezultate. Spoljnotrgovinska razmena dve zemlje porasla je za 10,5 odsto u odnosu na 2021. godinu, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Da Italija predstavlja jednog od najvećih stranih investitora u našoj zemlji dokazuje činjenica da više od 1.700 italijanskih kompanija posluje na teritoriji Srbije u sektorima automobilske industrije, tekstila, građevinarstva i mnogim drugim.

A šta su dve zemlje donele jedna drugoj? Dok su italijanski investitori koji su našli dom u Srbiji, doneli su sa sobom tehnologiju, stručnost i nova radna mesta, Srbija je postala magnet za italijanske investicije, nudeći povoljan poslovni ambijent, mladu i obrazovanu radnu snagu, kao i geografsku poziciju koja je idealna za širenje tržišta.

Spoljnotrgovinska ramena između Srbije i Italije

Prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2022. godini ukupna spoljnotrgovinska razmena u robi sa Italijom iznosila

je 4,578.5 milijarde evra, što je za 10,5 odsto više u odnosu na 2021. godinu.

Ukupan izvoz iznosio je 1.992.1 milijardi evra i u odnosu na prethodnu godinu beleži povećanje od 8,3 odsto. Uvoz je iznosio 2,586.4 milijarde evra i beleži povećanje od 12,2 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Neki od najvažnijih izvoznih proizvoda Srbije u Italiju u 2022. godini bili su pšenica, kukuruz, pneumatici, automobile itd. Kada se govori o najvažnijim uvoznim proizvodima iz Italije u Srbiju, to bi bili lekovi, proizvodi od plastike, keramičke pločice, bakar, cevi i creva itd.

Koliko je Italija uložila u Srbiju i koji su najvažniji međudržavni sporazumi?

Prema zvaničnim podacima Ambasade Italija u Srbiji, ukupna ulaganja iz Italije u Srbiju iznose preko 3 milijarde evra. Sektori u kojima se beleže ulaganja su bankarstvo, automobilska industrija i osiguranje.

Kada su u pitanju najvažniji međudržavni sporazumi (od ukupno 172 potpisana), samo neki od značaja za razvoj bilateralnih ekonomskih odnosa su Sporazum o uzajamnoj administrativnoj pomoći između Vlade SR Jugoslavije i Vlade Italije u sprečavanju, istraživanju

i suzbijanju carinskih prekršaja, koji je stupio na snagu 2010. godine; Sporazum između SM SCG i Vlade Republike Italije o saradnji u oblasti odbrane, koji je stupio na snagu 2006.; Sporazum o saradnji između Srbije i Italije u oblasti energetike; Sporazum o saradnji u oblasti ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja između Republike Srbije i Regije Veneto, koji je stupio na snagu 2020. godine.

Zajedničke aktivnosti

Dve zemlje ostvarile su značajne zajedničke aktivnosti koje su pomogle unapređenju saradnje među državama. Među poslednjima su poslovni forum “Srbija-Italija“, organizovan u saradnji sa Udruženjem “Legacooperativa” januara 2019. Godine, “Forum sa poslovnu i naučnu saradnju Srbije i Italije“, organizovan u saradnji sa italijanskom agencijom za trgovinu (ITA) i Ambasadom Italije u Srbiji 2023.

Poslovne zajednice Srbije i Italije imaju punu podršku najviših institucija i zvaničnika koji su ekonomiju stavili u vrh svoje agende, poruka je sa “Foruma za posolovnu i naučnu saradnju Srbije i Italije” u Palati Srbija koji je okupio više od 800 privrednika, predstavnika institucija i asocijacija.

Kretanje robne razmene (2017-2023/3) (u milionima EUR)

Za informacije o EURACTIV Specijalima...

Kontaktirajte nas

BOJANA ZIMONJIĆ JELISAVAC

Glavna i odgovorna urednica bojana.zimonjic@mondo.rs tel. +381(0) 64 82 46 823

TANJA BANKOVIĆ

Menadžer za specijalne projekte tanja.bankovic@euractiv.rs   tel. +381(0) 63 20 77 25

NATAŠA NEŠIĆ

Advertajzing menadžer natasa.nesic@euractiv.rs tel. +381(0) 60 50 50 903