ODNOSI SRBIJE I HRVATSKE

ODNOSI SRBIJE I HRVATSKE

SPECIJAL

DECEMBAR 2023.

https://euractiv.mondo.rs

ODNOSI SRBIJE I HRVATSKE

SPECIJAL

DECEMBAR 2023

https://euractiv.mondo.rs

Bilateralni odnosi između Srbije (tada SR Jugoslavije) i Republike Hrvatske uspostavljeni su 1996. godine potpisivanjem Sporazuma o normalizaciji odnosa. Ako bismo u dve reči trebali da opišemo političke odnose između Srbije i Hrvatske u proteklih 27 godina onda bi te dve reči bile “TOPLO, HLADNO”.

Međutim ono što ohrabruje a što je veoma bitno je činjenica da postoji interes da se unaprede sveukupni odnosi i saradnja u svim oblastima od značaja za obe zemlje i stabilnost čitavog regiona.

Dok bilaterala beleži uspone i padove, sa druge strane ekonomska saradnja dve zemlje sa sigurnošću se može reći beleži samo uspone. Nekada malo manje ,nekada malo veće ali u svakom slučaju se ide napred. Kao potvrda tome je i podatak da Hrvatska pripada grupi 20 vodećih investitora u Srbiji, sa velikim ulaganjima u različite sektore, od trgovine i usluga, do prerađivačke industrije. A sa druge strane u poslednjih nekoliko godina postignut je i pozitivan iskorak u pogledu ulaganja srpskih kompanija u sektor turizma i poljoprivrede u Hrvatskoj.

Kroz EURACTIV specijal posvećen sveukupnim odnosima Hrvatske i Srbije predstavljamo sve aspekte saradnje između Hrvatske koja je već deceniju članica Evropske unije i Srbije koja je u procesu pristupanja EU.

Sadržaj Evrointegracije Srbije veoma važne za nas, ali i čitav region

4

Hrvatski bankarski sektor trenutno je u jako dobroj poziciji

6

Potencijal vidimo i u zajedničkim nastupima na trećim tržištima

10

Rodna ravnopravnost u kompanijama kao imperativ

12

Biznis ne poznaje barijere, dokaz Hrvatski poslovni klub u Beogradu

14

Rekordan rast spoljnotrgovinske razmene između Srbije i Hrvatske

16

4

SPECIJAL ODNOSI SRBIJE I HRVATSKE

EURACTIV

Evrointegracije Srbije veoma važne za nas, ali i čitav region Tekst: Milena Antonijević EURACTIV.RS

NJ.E. Hidajet Biščević, Ambasador Hrvatske u Beogradu

SPECIJAL ODNOSI SRBIJE I HRVATSKE

U

specijalnom izdanju EURACTIV-a Odnosi Srbije i Hravtske, svoje viđenje o ovoj temi izneo je ambasador Republike Hrvatske u Beogradu, Nj.E. Hidajet Biščević.

Prema njegovim rečima, odnosi Srbije i Hrvatske su u poslednje vreme na sve višem diplomatskom nivou. Ipak, kako je napomenuo, na njihovoj izgradnji se mora još mnogo raditi, u obostranom interesu. On je kazao da Hrvatska, ne samo da veruje, već i podstiče ubrzanje srpskog puta evrointegracija.

Mandat ste započeli 2020. godine u nezahvalno vreme pandemije Covid 19. Tada je Premijer Plenković rekao da mu za poziciju ambasadora u Beogradu treba ne samo najiskusniji hrvatski već i jedan od najiskusnijih evropskih diplomata. Iz te izjave se jasno moglo zaključiti da je Vaše poznavanje prilika i odnosa sa Srbijom veliko. Da li je uz takva očekivanja bilo teško prihvatiti poziciju ambasadora u Srbiji?

S obzirom na moje iskustvo “suočavanja s izazovima” tokom karijere, od Turske i Rusije do Bosne I Zapadnog Balkana u širem smislu, nije bio problem prihvatiti se još jednog izazova. Jer, iskreno, za Hrvatsku, i ne samo za Hrvatsku, Srbija jeste izazov, pre svega zbog toga što se očekivanja Hrvatske, i ne samo Hrvatske, u smislu opredjeljenja Srbije za evropsku demokratsku perspektivu još suočavaju s političkim realnostima Srbije koje još, u znatnoj meri, imaju i drugačiji sadržaj.

FOTO: STEFAN STOJANOVIĆ

Kako biste sada opisali diplomatske odnose Srbije i Hrvatske u odnosu na pre tri godine? Da li ima napretka?

Rutinski diplomatski odgovor upućivao bi na seriju susreta na višim i visokim nivoima poslednjih meseci.

U realnosti smo još uvek daleko od prevladavanja stagnacije. Još su na stolu brojna otvorena pitanja, još će biti potrebno”proveriti” kolika je sprem-

nost Beograda da se, prevladavajem tih pitanja iz prošlosti, okrenemo bilateralnim odnosima koji bi u potpunosti bili utemeljeni na načelima ravnopravnosti, uzajamnosti, nemešanja u unutrašnja pitanja...Dakle, na načelima koja su ključna za međudržavne odnose u interesu mira, stabilnosti i saradnje.

Kao predstavnik zemlje koja je ove godine obeležila deceniju članstva u EU, kako vidite put evrointegracija Srbije?

Već sam spomenuo da je evrointegracijski put Srbije itekako važan za Hrvatsku, ali I za ceo ovaj deo evropskog juga, kao i za trajnu stabilizaciju Zapadnog Balkana. Sa svoje strane, ne samo da očekujemo snažno ubrzanje tog puta, već ga i podstičemo. Setite se Zagrebačkog samita ili postojanog nastupa Hrvatske unutar Unije kad je o tome reč. Ali, da upotrebim metaforu, auto ne može voziti samo “na guranje”, automobilu treba snažan motor. Uz to, ako je EU jedna od opcija jer, nije teško primetiti i “geopolitičko koketiranje” s drugim partnerima, tada celi proces ide sporije. Možda to odgovara delu političke elite, pa i delu stanovništva, ali nisam siguran da odgovara trajnom interesu Srbije. Jer, propuštanje vozova znači ostajanje na stanici. Ja čvrsto verujem da je vreme za Srbiju da donese strategijske, državničke odluke o svojoj budućnosti.

Koliko je Hrvatska napredovala od trenutka ulaska u EU? Na kom polju je postignuto najviše napretka, a gde i dalje postoji prostor da se uradi više?

Hrvatska je u EU ušla na talasu zajedničke nacionalne energije i okupljenosti oko istog cilja, čak uprkos brojnim tada vidljivim i nevidljivim

EURACTIV

5

otporima. Ali, snaga cilja bila je jača i otuda je danas Hrvatska izvan ovog, na žalost, još nesređenog prostora Zapadnog Balkana. To je, u uslovima današnje konfrontacije Istoka i Zapada, ogroman korak. Dakle, članstvo u Uniji, članstvo u NATO, Schengen, evrozona...sve su to garancije, snažan okvir za unutrašnji napredak i sigurnost, koliko ekonomsku tako i u širem sigurnosnom pogledu. Svakako nije ni Hrvatska lišena svojih “dečjih bolesti”, još su potrebni napori u brojnim sektorima, od pravosuđa do zdravstva, upravljanja političkim procesima.

Svakako ne sumnjam u spremnost za nastavak reformi, za dubinsko unapređenje društva.

Kako je na hrvatsku ekonomiju uticalo uvođenje evra kao zvanične valute?

Kad matematika pokaže da je u hrvatski proračun došlo 12 milijardi eura, odgovor je jasan. Izbeći ću poređenja, ali ako ovde govorimo o mogućem usporavanju investicija, povlačenju stranih preduzeća, mogućem usporavanju pregovora, tada je sasvim jasna cena “geopolitičkog koketiranja” koje sam spomenuo. Što se Hrvatske tiče, sve je to osiguralo stabilniji okvir za ekonomiju, za izvoz i podiglo kreditni rejting zemlje.

Kako biste opisali život u Srbiji, i koliko ste ranije, dok ste radili kao novinar, posećivali našu zemlju?

S obzirom na novinarske i brojne ranije diplomatske dolaske u Srbiju, nekako se usuđujem reći da poznajem zemlju, društvo, ljude, razmišljanja. Srbija ima sposobne, radne, otvorene ljude. Srbija ima ogromne resurse i potencijale. Iako to najmanje, odnosno uopšte ne zavisi od mene, voleo bih da vidim dok sam još na ovoj dužnosti u Beogradu, da se ti potencijali društva probude i pokrenu.

6

SPECIJAL ODNOSI SRBIJE I HRVATSKE

EURACTIV

Hrvatski bankarski sektor trenutno je u jako dobroj poziciji Tekst: Jelena Jevtić EURACTIV.RS

O

d pripreme za uvođenje evra do prilagođavanja inflaciji, kako se Hrvatska navikla na novu

valutu.

Kako se Hrvatska snašla nakon uvođenja evra, kao zvanične valute, na koji način je to uticalo na privredu, ima li straha od rastuće inflacije u svetu i mogućih uticaja na domaće finansije, koji su glavni izazovi za hrvatski bankarski sistem u budućnosti, o ovim ali i o mnogim drugim temama za EURACTIV je govorio Boris Vujčić, guverner Hrvatske narodne banke.

Prošlo je skoro godinu dana od kako je Hrvatska uvela evro kao službenu valutu. Kako se Hrvatska narodna banka spremala za ovu promenu i kako biste sumirali ovaj period od uvođenja evra u finansijske tokove do danas?

Angažman HNB-a je započeo 2017. godine, saradnjom s Vladom na izradi zajedničke strategije uvođenja eura. Posao nije završen ni uvođenjem eura budući da se i dalje operativno prilagođavamo učestvovanju u kreiranju i sprovođenja zajedničke monetarne politike. Kao jedan od ključnih stubova u procesu uvođenja evra izdvojio bih uspostavljanje bliske saradnje s Evropskom centralnom bankom, odnosno pristupanje bankovnoj uniji, kao potvrdu kvalitetnog nadzora i stabilnosti finansijskog sastava. Zahtevne su bile i praktične pripreme za uvođenje evra,

od usklađivanja propisa, informatičkih i tehničkih prilika, pa do izrade, odnosno nabavke i distribucije gotovine evra, koja je bila pravi logistički pothvat. Detaljne pripreme omogućile su lakši prelazak na euro, što se ogleda i u jačanju javne podrške zajedničkoj valuti.

Na samom početku od kako je uveden evro kao službena valuta, Hrvatska je imala problem s neobjašnjivim poskupljenjima kojima su bili izloženi njeni građani. Šta se tačno tada dogodilo? Kako je uvođenje evra uticalo na ekonomiju zemlje, ali i na svakodnevni život građana?

Iako je Hrvatska evro uvela u periodu povišene inflacije, početkom godine smo zabelžili tek blago povećanje cena. “Dodatno” povećanja cena bilo je ograničeno na pojedine uslužne delatnosti, kao što su kafići i restorani ili frizerski saloni, ali učinak tog povećanja cena na inflaciju procenjujemo na otprilike 0,4 odsto. To je ocena u skladu s očekivanjima i iskustvima drugih zemalja koje su već uvele evro.

Budući da je evro uveden mesec ili dva nakon što je inflacija dosegla vrhunac, a inflacija se smanjila i neposredno nakon uvođenja, sam evro nije uticao na javnu percepciju inflacije, koja se u januaru takođe smanjila. S druge strane, građani su se brzo navikli na pogodnosti koje im je doneo evro, kao što su uštede na provizijama kod putovanja

ili naručivanja robe putem Interneta, a prepoznat je i doprinos ublažavanju aktualnog rasta kamatnih stopa. Čini se da Vam je uvođenje evra u Hrvatskoj bio profesionalni cilj.

Međutim, trenutak u kom se desilo bio je poprilično nesvakidašnji.

Mamurluk od pandemije i rat u Europi u jeku. Kako ste Vi lično doživeli ovu promenu, jeste li bili uplašeni zbog okolnosti u kojima ste uveli evro?

Uvođenje evra mi je omogućilo malo mirniji san u ovim nestabilnim vremenima opterećenim brojnim neizvesnostima. Taj proces je ojačao otpornost domaće privrede i dodatno pogurao njegov oporavak od pandemijske recesije tako da ekonomska aktivnost danas nadmašuje stopu koju bismo mogli očekivati temeljem trenda zabeleženog uoči pandemije. Takođe, približavanje trenutka uvođenja evra postepeno je ublažavalo uticaj globalnih poremećaja i poskupljena sirovina i energenata na uticaj domaće valute, koji je bio ključno sidro monetarne i finansijske stabilnosti. Konačno, otklanjanje rizika je smanjilo premiju rizika države, a time ujedno ograničilo prenos viših globalnih kamatnih stopa na domaći finansijski sastav.

Hrvatska je već deset godina članica EU, Srbija toliko kandidat za članstvo. Šta bi Srbija morala

Boris Vujčić, guverner Hrvatske narodne banke

EURACTIV

7

FOTO: STEFAN STOJANOVIĆ

SPECIJAL ODNOSI SRBIJE I HRVATSKE

8

ispuniti u ekonomskom i finansijskom smislu kako bi ispunila neophodne uslove za pridruživanje bloku?

Nisam upoznat s pojedinostima pristupnih pregovora Republike Srbije.

Generalno mogu reći da je pristupanje države kandidatkinje EU čvrsto strukturiran proces temeljen na propisanoj metodologiji, pravilima i procedurama.

U tom procesu kandidatkinja mora da uskladi zakonodavstvo s pravnim okvirom EU i zadovoljiti jasne ekonomske kriterijume. Kao tadašnji zamenik glavnog pregovarača mogu preneti pozitivno iskustvo Hrvatske koja je pristupne pregovore iskoristila kako bi provela brojne reforme s ciljem jačanja konkurentnosti i otpornosti domaće privrede.

Snažan rast cena nekretnina u Hrvatskoj nastavljen je i u drugom tromesečju, pokazuju podaci koje su objavili Državni zavod za statistiku (DZS) Hrvatske i Eurostat.

Postoji li tu izvor neke domaće, ali i regionalne krize?

Cene stambenih nekretnina još se uvećavaju. Ipak, na tržištu su vidljive naznake slabljenja aktivnosti. Tako se već godinu dana smanjuje broj transakcija, a naročito broj stranaca koji kupuju nekretnine u Hrvatskoj. Čak i ako slabija aktivnost preokrene trendove i dovede do pada cena stambenih nekretnina, to ne bi trebalo znatnije uticati na banke. Pre svega, eventualni pad cena bi mogao ostati razmerno blagog intenziteta budući da se na tržištu i dalje nudi malo novih stanova. Takođe, ukupni dug je umeren, što dodatno ublažava rizike za stabilnost finansijskog sastava.

Držanje inflacije pod kontrolom posao je guvernera centralnih banaka. Kako

SPECIJAL ODNOSI SRBIJE I HRVATSKE

Vama to ide – brinete li se zbog rasta cena, hoće li se, po Vašem mišljenju, inflacija dugoročno ukoreniti ili očekujete njen pad i stabilizaciju i zašto?

U Upravnom vijeću smo itekako svesni štetnog uticaja dugog razdoblja povišene inflacije i delimo odlučnost da je u primerenom roku dovedemo na ciljanih dva odsto. Čvrsto sam uveren da ćemo u tome i uspeti. Trendovi nam u ovom trenutku uglavnom idu na ruku.

Inflacija se u ovoj godini osetno smanjila kao odraz nižih cena sirovina i energenata, a izrazito zaoštravanje monetarne politike i usporavanje privrede, koje je za sada na putanji takozvanog “mekog sletanja”, trebali bi dodatno spustiti inflaciju. Ipak, taj put je još pun rizika. Cene energenata i prehrambenih sirovina prethodnih godina su nas više puta iznenađivale u uslovima jačanja klimatskih i geopolitičkih rizika.

Takođe, tržište rada je još vrlo snažno uz rekordno nisku nezaposlenost i velike zahteve za povećanjem plata, što se najviše odražava na cene usluga.

Ukoliko se neki od tih rizika obistine, to bi moglo tražiti dodatno zaoštravanje monetarne politike kako ne bismo morali dodatno odlagati povratak inflacije.

Prošle godine bili ste redovni učesnik sastanaka guvernera Europske centralne banke, a od ove ste i sami član Upravnog vijeća ESB-a.

Kao visoki zvaničnik ove institucije, kakva su Vaša predviđanja o kamatnim stopama? Hoće li biti još uvećanja i od čega će zavisiti?

Pri donošenju odluka posebno pratimo tri grupe varijabli.

Prvu čine privredni i finansijski pokazatelji koji utiču na izglede za inflaciju.

Važno je i kretanje takozvane temeljne inflacije, odnosno

EURACTIV

inflacije bez kolebljivih cena hrane i energije, na koje monetarna politika ne utiče. Konačno, pratimo i snagu transmisije monetarne politike, odnosno kretanje različitih tržišnih kamatnih stopa i njihov utjicaj na privredu. Pritom, kao guverner centralne banke u zemlji kojoj je hiperinflacija u “živom” sećanju, nešto veću težinu pridajem aktuelnoj inflaciji nego projekcijama.

Naš pogled na budućnost i dalje je “zamagljen” pa smatram da je trenutno pametno u monetarnoj politici voditi se izrekom “bolje sprečiti nego lečiti”.

Kao što još ne mogu definitivno otkloniti mogućnost da inflacija premaši putanju koja bi je u naredne dve godine trebala dovesti do 2 odsto, isto tako držim otvorenom i mogućnost dodatnog povećanja kamatnih stopa.

Koji su glavni izazovi za hrvatski bankarski sistem u budućnosti?

Kratkoročno, banke bi se u okruženju usporavanja privrede i povećanja kamatnih stopa mogle suočiti s nešto višom stopom neprihodujućih kredita i skupljim izvorima finansiranja. Ti me rizici za sada ipak preterano ne brinu. Hrvatski bankarski sektor trenutno je u jako dobroj poziciji jer uz vrlo dobru likvidnost ostvaruje visoke profite. Međutim, dok smo kratkoročno ponekad skloni precenjivati izazove, za malo dalju budućnosti vredi obrnuto pa često nismo u stanju sagledati kompletnu sliku. Na primer, klimatske promene i nužnost zelene tranzicije predstavljaju dodatne izvore rizika za banke, ali i novu poslovnu priliku. Nadalje, banke su se do sada uspešno branile od izazivača koji su počeli intenzivnije primenjivati informacijske i komunikacijske tehnologije u finansijama. Ipak, u budućnosti će morati još brže digitalizovati poslovanje kako bi smanjile troškove poslovanja, stvorile nove usluge i nove kanale prodaje i odvojile se od konkurencije. Brz razvoj veštačke inteligencije dodatno povećava izazove povezane s primenom novih tehnologija.

10

SPECIJAL ODNOSI SRBIJE I HRVATSKE

EURACTIV

Potencijal vidimo i u zajedničkim nastupima na trećim tržištima Tekst: Jelena Jevtić EURACTIV.RS

Č

lanica Evropske unije već deset godina Hrvatska, nasuprot Srbiji koja se već više od decenije bori za svoje mesto u istom evropskom klubu, jedna je od tema našeg razgovora sa predsednikom Hrvatske gospodarske komore Lukom Burilovićem.

Kako kaže Burilović za EURACTIV, Hrvatska i Srbija su komšijske zemlje koje se dobro poznaju i razumeju tržišta jedni drugih, pa otuda i saradnja. Ipak, po njegovim rečima, jedini značajni rizik za dalji razvoj ekonomske saradnje je nemogućnost, ili nedostatak volje za pridruživanjem EU u dosledno vreme.

“To je pre svega politička odluka, ali nisu zanemarljive ni ekonomske implikacije. Svakako da bi za ekonomsku saradnju dve zemlje bilo bolje da Srbija u dogledno vreme pristupi Uniji i da trguju na zajedničkom tržištu bez barijera, što bi trebalo da bude zajednička perspektiva i krajnji cilj svih zemalja Zapadnog Balkana“, ističe naš sagovornik.

U ovom intervjuu, Burilović deli svoje perspektive o izazovima i mogućnostima koje EU pruža, istražujući ključne tačke u razvoju dugoročnih ekonomskih odnosa između Hrvatske i Srbije. Razgovaramo o tome kako će se ovaj odnos oblikovati u narednim godinama i kako će to uticati na stabilnost i prosperitet celog regiona.

Hrvatska je u Evropskoj uniji deset godina, dok je Srbija kandidat za članstvo više od decenije. Šta Srbiji nedostaje u ekonomskom smislu da bi ispunila sve zahteve EU?

Luka Burilović, predsednik Hrvatske gospodarske komore

U formalnom smislu, Srbiji nedostaje 35 poglavlja iz pristupnih pregovora.

Proces nije jednostavan, Hrvatska je to

prošla i dobro znamo da zahteva brojna prilagođavanja, a u nekim segmentima i savladavanje otpora. Međutim, ono što

SPECIJAL ODNOSI SRBIJE I HRVATSKE

je za Hrvatsku predstavljalo prednost je gotovo jednoglasni konsenzus ključnih političkih i društvenih aktera da je pridruživanje EU strateški cilj Hrvatske.

Pre svega, pred Srbijom je strateška odluka o svom političkom i ekonomskom pravcu u narednim decenijama. Voleli bismo da Srbija izabere evropski put, uveren sam da bi to bilo dobro i za Srbiju i za sve zemlje u regionu, ali odluka o tome je na građanima i političkim strukturama u Srbiji.

Skoro godinu dana je prošlo od uvođenja evra u Hrvatskoj. Kako je usvajanje jedinstvene valute uticalo na hrvatsku privredu i da li se to nekako odrazilo na poslovanje srpskih kompanija u Hrvatskoj i hrvatskih kompanija u Srbiji?

Posle skoro godinu dana u zoni evra, verujem da je uvođenje evra bio veliki dobitak za Hrvatsku, a tajming nije mogao biti bolji. Hrvatska danas ima pristup svim mehanizmima Evropske centralne banke, značajno je smanjila valutnu izloženost privrede, a imamo niže premije rizika koje su se desile još u julu prošle godine, kada je objavljeno da Hrvatska ulazi u evro zonu.

Takođe, prvi put smo dobili čisti investicioni rejting, što je najbolji dokaz pozitivnih promena u usvajanju evra.

Prelazak na evro je bio relativno jednostavan jer je Hrvatska već bila visoko „evroizovana” ekonomija, štedimo i zadužujemo se u evrima, a prelazak na zajedničku valutu je znatno pojednostavio poslovanje hrvatskih izvoznika.

Takođe, početkom oktobra ove godine, agencija Fitch potvrdila je hrvatski rejting „BBB+“ i poboljšala izglede sa stabilnih na pozitivne. Kreditni rejting Hrvatske dugo je bio ispod investicionog nivoa, a danas smo na korak do najvišeg „A“ nivoa, čime bi se ušli u krug najstabilnijih svetskih ekonomija.

Kako ocenjujete trgovinske izazove i mogućnosti koje su se pojavile za hrvatske kompanije na jedinstvenom tržištu EU u poslednjih deset godina i kako to utiče na konkurentnost hr-

vatske privrede u odnosu na druge evropske zemlje?

Hrvatska je danas u znatno boljoj poziciji u odnosu na krizu iz 2008. godine. Za 10 godina članstva robni izvoz se udvostručio, zaduženost preduzeća i stanovništva je opala, a hronični deficiti na tekućem računu platnog bilansa postali su održivi suficiti. Uprkos stagnaciji privredne aktivnosti u jeku pandemije 2020. godine, udeo javnog duga u BDP-u opada, a od 2013. do danas otvoreno je 200.000 novih radnih mesta, uglavnom u privatnom sektoru. Danas je hrvatska privreda uspešno integrisana u evropsku, što je čini otpornijom na poremećaje tržišta. Pre deset godina smo strahovali za konkurentnost i opstanak naših proizvoda i kompanija na velikom evropskom tržištu, a danas već poslujemo na trećim tržištima. Nije zanemarljiva ni činjenica da ćemo iz fondova EU do 2027. godine dobiti skoro 22 milijarde evra.

S obzirom na geopolitičke i ekonomske izazove u regionu, kako Hrvatska privredna komora vidi ulogu Hrvatske u jačanju ekonomske saradnje između zemalja Balkana, uključujući i Srbiju, i kako bi se ojačali ekonomski mostovi između ovih zemalja?

Hrvatska podržava evropski put zemalja u regionu. Kao zemlja koja je i sama prošla zahtevan i dug put pristupanja Evropskoj uniji, svesni smo mogućnosti koje članstvo u EU pruža za razvoj privrede, ali i društva u celini. Hrvatska gospodarska komora igrala je aktivnu i važnu ulogu u procesu pristupanja Uniji, preko 40 stručnjaka iz HGK-a je bilo aktivno uključeno u pregovarački proces i u ovom segmentu spremni smo podeliti svoja znanja sa kolegama iz komora u regionu kako bi se olakšao ovaj zahtevni proces. Potencijal vidimo i u zajedničkim nastupima na trećim tržištima, a verujem da će iskustvo naših privrednika biti od koristi srpskim kolegama u njihovom nastupu na zajedničkom tržištu.

EURACTIV

11

Uprkos brojnim poteškoćama tehničke prirode, spoljnotrgovinska razmena između Hrvatske i Srbije raste iz godine u godinu. Na koji način se postojeće poteškoće mogu prevazići kako bi se saradnja podigla na još veći nivo?

Ekonomska saradnja naših zemalja nema alternativu, a verujem da postoji potencijal za dalji rast u brojnim sektorima. O tome svedoči i rast razmene između Hrvatske i Srbije, koja se udvostručila u poslednjih 10-ak godina, kada je Hrvatska već ušla u Uniju. HGK, u aktivnoj saradnji sa Privrednom komorom Srbije, radi na stvaranju povoljnih uslova koji će omogućiti lakšu međusobnu saradnju kompanija iz obe zemlje. Naime, kada je u pitanju privredna saradnja, prošle godine smo održali sastanak sa kolegama iz Privredne komore Srbije u Vinkovcima gde smo definisali šest tačaka za bržeg prekograničnog kretanja roba, što je posebno važno sada kada je Hrvatska u šengenskom prostoru. Takođe treba napomenuti da naša kancelarija u Beogradu svakodnevno radi na povezivanju preduzetnika iz Hrvatske i Srbije.

Kako biste ocenili dugoročnu perspektivu ekonomskih odnosa Srbije i Hrvatske?

Mi smo komšije, dobro se poznajemo i razumemo naša tržišta. Srpski i hrvatski potrošači navikli su na mnoge brendove i proizvode, posebno u prehrambenoj industriji, a ova saradnja bi trebalo da se pojača u narednim godinama. Jedini značajan rizik za dalji razvoj naše ekonomske saradnje vidim u nemogućnosti ili nedostatku volje za prudruživanjem EU u dogledno vreme.

To je pre svega politička odluka, ali nisu zanemarljive ni ekonomske implikacije.

Svakako da bi za ekonomsku saradnju dve zemlje bilo bolje da Srbija u dogledno vreme pristupi Uniji i da trguju na zajedničkom tržištu bez barijera, što bi trebalo da bude zajednička perspektiva i krajnji cilj svih zemalja Zapadni Balkan.

12

SPECIJAL ODNOSI SRBIJE I HRVATSKE

EURACTIV

Rodna ravnopravnost u kompanijama kao imperativ Tekst: Jelena Nikolić EURACTIV.RS

P

odatak da u Srbiji svega 15 odsto žena ima udela u upravnim odborima kompanija, 19 odsto u BiH, a u Hrvatskoj 26,2 ne ohrabruje već podstiče da se radi na tome da se taj procenat uveća.

Rodna ravnopravnost podrazumeva jednako učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog života. Kako ukloniti razlike u zaradama između muškaraca i žena, na koji način prevazići barijere polova prilikom dodele funkcija, uvećati procenat žena na rukovodećim položajima, ali i mnogim drugim temama razgovarali smo sa Marinom Rožić, glavnom sekretarkom Hrvatske gospodarske komore (HGK) i predsednicom Eurochambres Women Network.

Pre godinu dana ste preuzeli predsedavanje mrežom Eurochambres Women Network u čijem fokusu je rodna ravnopravnost – na koji način se ona može promovisati među kompanijama u EU ili podstaći da se to polje razvija?

“Eurochambersova mreža žena” deluje već dugi niz godina u sklopu “Eurochambersa”. Glavni cilj nam je deljenje znanja, praksi, umrežavanja i stvaranja strateških partnerstava. Mrežu čine predstavnice pojedinih zemalja nominovanih od strane nacionalnih delegata, članica “Eurochambersa”.

Istakla bih dve konkretne aktivnosti, jednu koja je nedavno održana i drugu koju uskoro planiramo da održimo.

Na panelu “Mreže žena Eurocham-

bresa”, održanom u maju ove godine u Rimu, čuli smo kako je kod nekih kompanija rodna ravnopravnost duboko utkana u korporativni DNK. Npr. brojka od 41 odsto žena zaposlenih u jednoj našoj IT kompaniji, ali u IT industriji uopšteno, pokazuje da su poslodavci već spremni za promene i da se svest o ovim zahtevima prenosi na celokupnu privredu. U jednoj našoj banci 72,9 zaposlenih čine žene, što je zaista impresivna brojka.

Trinaestog novembra ove godine će se održati “A path towards a more female-friendly business Environment” na kom planiramo da održimo raspravu na trenutno najvažnije teme ženskog preduzetništva, a to su pristup finansiranju, veštine i rodna ravnopravnost.

U svakom slučaju, podizanje svesti o ovoj temi kroz konferencije, debate i panele svakako će doprineti spremnosti na promene koje predlaže nova EU direktiva.

Posmatrajući Srbiju i Hrvatsku, kao dve susedne zemlje (jedna članica EU, druga ne), uviđate li razliku u zastupljenosti žena na vodećim pozicijama i, prema Vašem mišljenju, koji su načini da se to promeni nabolje?

EIGE (European Institut of Gender Equality) objavio je najnovije podatke o ženama i muškarcima u upravnim telima, odnosno na rukovodećim pozicijama. Uz zemlje EU podaci su rađeni i za sedam zemalja koje primaju potporu iz

Instrumenta predpristupne pomoći EU a to su Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i Turska.

U tim zemljama udeo žene na rukovodećim mestima bio je od 19 posto npr. u Turskoj i BIH do 15 u Srbiji. U Hrvatskoj ta brojka od 26.2% žena u upravnim odborima i na rukovodećim mestima. Cilj nam je svakako najmanje 40 posto. Prednosti žena u upravljačkim telima su jasne. Kada je udeo žena u upravama kompanija 30 do 40 posto, istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će kompanije imati bolje finansijske rezultate i veći povrat, a tu su i bolji ESG rezultati vezani uz okolinu i društvo.

Koji su najnoviji trendovi kad se govori o ekonomskoj nezavisnosti žena u EU? Tu bih istakla direktivu o transparentnosti plata koju je Veće EU donelo u aprilu ove godine. Njom se definišu nova pravila za borbu protiv diskriminacije u pogledu plate i uklanjanje razlika u zaradi između muškaraca i žena.

Toj transparentnosti će pomoći i obveza izveštavanja kompanija.

Kompanija sa više od 250 zaposlenih će morati svake godine da podnosi izveštaj odgovarajućem nacionalnom telu o razlici u plati.

Manje kompanije i poslovni subjekt (one s više od 150 zaposlenih) dužne su da podnesu izvještaj svake tri godine.

Ako izveštaj ukaže na razliku u plati

SPECIJAL ODNOSI SRBIJE I HRVATSKE

EURACTIV

13

Marina Rožić, glavna sekretarka HGK i predsednica Eurochambres Women Network

veću od 5 %, koja se ne može opravdati objektivnim, rodno neutralnim kriterijumima, preduzeća će morati da provedu zajedničku procenu plata u saradnji s predstavnicima radnika. Nova direktiva uključuje odredbe o naknadi za žrtve diskriminacije u plati i odredbe o sankcijama, uključujući novčane kazne za poslodavce koji krše pravila.

Na koji način “Eurochambres” može podstaknuti temu rodne ravnopravnosti i među kompanijama u EU? Može li se uticaj Mreže proširiti i izvan granica EU i uticati na ravnopravnost i u zemljama koje nisu članice?

“Eurochambres” je udruženje evropskih komora osnovano 1958. godine.

Predstavlja više od 20 miliona kompanija u Evropi, sa 46 članova i evropskom mrežom od 1.700 regionalnih i lokalnih komora. Kompanije članice zapošljavaju više od 120 miliona radnika, a više od 93 posto su male i srednje kompanije.

HGK je članica “Eurochambresa” od 2000. godine.

Osim već pomenutih aktivnosti i inicijativa EWN mreže, istakla bih potrebu da kreatori politika osiguraju preduzetnicama pristup alatima i informacijama koji pomažu njihovom poslovanju i rastu. Inicijative za

podršku preduzetnicama moraju se pojednostaviti i promovisati, posebno na nacionalnim nivoima. Potrebno je učiniti više kako bi se ženama omogućilo da mogu osigurati finansije koje su im potrebne za razvoj poslovanja kao i da ne budu u nepovoljnom položaju zbog svog pola ili područja delovanja. EWN mreže u saradnji sa odborima u “Eurchambersu” koji prate pojedine politike EU, kao npr. politike vezano na razvoj veština, može uticati na kreatore politika. Članice “Eurochambersa”, pa tako i EWN mreže jesu i zemlje izvan EU tako da su uključene u aktivnosti i inicijative koje promovišemo.

14

SPECIJAL ODNOSI SRBIJE I HRVATSKE

EURACTIV

AUTORSKI TEKST MARIJE RADULOVIĆ, PREDSEDNICE HPK

Biznis ne poznaje barijere, dokaz Hrvatski poslovni klub u Beogradu D a biznis i novac ne poznaju granice i političke barijere, dokazuje postojanje Hrvatskog poslovnog kluba u Beogradu već punih 17 godina. Tokom tih godina i privredna i politička situacija u zemlji se menjala, ali je saradnja na polju biznisa ipak opstajala i širila se. Veliki broj hrvatskih preduzeća došao je ili se vratio na ove prostore, neke hrvatske kompanije baš tada su ponovo dolazile sa svojim proizvodima i uslugama u Srbiju, a mnoge su kasnije šireći poslovanje u region ponovo dočekane i na ovim prostorima. Uloga Hrvatskog poslovnog kluba tokom čitavog perioda svog postojanja bila je da kompanijama koje dolaze daje informacije o tržištu, uslovima poslovanja, carinskim propisima, kao i da im pomaže u pronalaženju poslovnog prostora i ostvarivanju poslovnih kontakata. HPK je podrška i malim i srednjim preduzećima, kako hrvatskim koja se otvaraju u Srbiji, tako i ovdašnjim koja na bilo koji način žele da sarađuju sa njima, na srpskom ili na hrvatskom tržištu.

Tokom proteklog perioda, i broj članova se povećavao tako da HPK sada broji više od 40 ozbiljnih kompanija, malih i srednjih preduzeća ali i nekoliko preduzetnika. Svi oni su pronašli interes da razmenjuju znanje i iskustva na našim okupljanjima ali i mimo njih. HPK je suorganizator brojnih konferencija i okupljanja na kojima naši članovi imaju priliku kako da učestvuju, tako i da budu deo poslovne mreže. Jedna od takvih konferencija bila je i “Transport i logistika: u srcu privrede” održana krajem oktobra u

saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Slovenačkim poslovnim klubom, Confindustria Serbia i predstavništvom Hrvatske gospodarske komore u Srbiji.

Ovo posebno ističemo jer je privreda Srbije izuzetno zainteresovana za transportno i logističko povezivanje, a transportni pravac Italija-Slovenija-Hrvatska najbrži put Srbije ka EU. Istovremeno, razvijali smo saradnju i sa drugim stranim komorama, poslovnim klubovima i predstavništvima, a jedan od zajedničkih “projekata” je i organizacija Međunarodnog Networking koktela sa još 13 bilateralnih privrednih komora u Srbiji, kojem već nekoliko godina prisustvuje više od dvesta domaćih i stranih privrednika i visokih zvanica.

Naravno, ima još puno prostora za širenje saradnje, od saradnje u oblasti novih tehnologija, preko mogućnosti zajedničke proizvodnje u manjim preduzećima, posebno kad je reč o prekograničnoj saradnji na teritoriji Vojvodine i Slavonije za šta su i članovi

Kluba zainteresovani. Potreba postoji i kad je reč o realizaciji zajedničkih projekata u oblasti energetike, zaštite životne sredine, skladištenja i brige i otpadu. Iz svega ovoga proizilazi i niz drugih mogućnosti, posebno kad je reč o malim i srednjim preduzećima.

Aktivnosti za naredni period planiramo tako da budemo uvek u toku sa novim trendovima i da o našim saznanjima informišemo naše članove. Nove tehnologije kao trend koji se ubrzano razvija, nose sa sobom i prilične opasnosti po poslovanje, pa smo se mi kao klub priključili Inicijativi za jačanje bezbednosti podataka koja okuplja kompanije i poslovna udruženja koja svojim delovanjem mogu da doprinesu jačanju svesti o rizicima poslovanja u digitalnom okruženju. Cilj nam je da budemo u toku sa opasnostima, ali i načinima preventive i mogućnostima finansijske nadoknade kad je reč o štetama od sajber napada i socijalnog inženjeringa, i da širenjem informacija doprinesemo opštoj bezbednosti.

Unapredite svoje poslovanje pomoću integrisanih SD Worx rešenja.

SD Worx, vodeći evropski provajder digitalnih HR rešenja i usluga obračuna zarada, sada je prisutan u Srbiji i regionu. Sa više od 7.000 zaposlenih u preko 20 zemalja donosi 75 godina iskustva stečenog širom Evrope.

Zakoračite u budućnost sa nama!

16

SPECIJAL ODNOSI SRBIJE I HRVATSKE

EURACTIV

Rekordan rast spoljnotrgovinske razmene između Srbije i Hrvatske Izvor: Privredna komora Srbije

S

poljnotrgovinska razmena između Srbije i Hrvatske u prvoj polovini 2023. premašila je prošlogodišnju, pa je u tokom prvih šest meseci tekuće godine iznosila 985,6 miliona evra odnosno za 75,2 miliona veća od one zabeležene tokom prve polovine prethodne godine (u procentima 8,3% uvećanja).

Izvoz u ovom periodu vredeo je 549,9 miliona evra, što je za 44,6 miliona evra više (za 8.8 %) od istog perioda prethodne godine. Uvoz u prvom polugodištu ove godine porastao je za 30,8 miliona evra i iznosio 435,8 miliona, što predstavlja povećanje od 7,6% u odnosu na isti pe-

riod 2022. godine. Ostvareni suficit u robnoj razmeni između Srbije i Hrvatske, tokom prvih šest meseci iznosio je 114,1 milion evra i bio za 13,8 miliona veći, u odnosu na prethodnu godinu, kada je iznosio 100,3 miliona evra.

Povećanje razmene između Srbije i Hrvatske rezultat je povećanja otpreme izvozne robe, kao i povećanja uvoza većeg dela roba kojima trguju dve zemlje. Rast izvoza zabeležili su proizvodi od plastične mase 20.3%, kotlovi, mašine i uređaji 42%, odeća i pribor 16.3%, te hartija i karton 49%. Rast uvoza zabeležen je kod uljanog semenja, plodova, industrijskog i lekovitog bilja za

više od 3 puta, zatim stakla i proizvoda od stakla za 22,6%, prerađevina od mesa, riba i beskičmenjaka za 31,2%, te plastičnih masa za 26.5%.

Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Hrvatske u toku 2022. godine iznosila je 2,047 milijardi evra i bila je za 710 miliona evra veća od one zabeležene tokom 2021., u procentima za 53.2 % uvećana.

Izvoz je vredeo 1,154 milijardi, što je za 472,8 miliona evra više (u procentima za 69,7 %) od istog perioda prethodne godine, a uvoz uvećan za 237 miliona evra i iznosio je 897,2 miliona.

To predstavlja povećanje od 35,9% u

SPECIJAL ODNOSI SRBIJE I HRVATSKE

odnosu 2021. godinu.

Ostvarni suficit u robnoj razmeni između Srbije i Hrvatske, tokom 2022 godine, iznosio je 253,2 miliona evra i bio je za 235,8 miliona evra veći, u odnosu na prethodnu godinu, kada je iznosio 17,4 miliona. Povećanje suficita rezultat je značajnijeg povećanja izvoza robe u Hrvatsku, u odnosu na povećanje uvoza robe sa ovog tržišta.

Ovaj značajan rast u trgovinskoj razmeni između Srbije i Hrvatske, premašujući 50%, proizlazi iz povećanja kako izvoza tako i uvoza. Povećanje izvoza roba na hrvatsko tržište rezultat je povećanja isporuke dobara koja inače čine deo trgovinske aktivnosti između ove dve zemlje. Posebno je istaknut porast izvoza mineralnih goriva, plastičnih masa, đubriva, odeće i pribora, kotlova i mašina, gvožđa i čelika, masnoća i ulja, proizvoda na bazi žitarica, nameštaja i posteljine, hartije i kartona. Povećanje vrednosti izvoza u ovom periodu takođe je rezultat rasta cena dobara, koji je delimično posledica ratnih sukoba u Ukrajini.

U ukupno ostvarenom izvozu Srbije u 2022. godini Hrvatska je na 6. mestu

i učestvuje u njemu sa 4,2 %, a po visini uvoza iz zemalja sveta, ostvareni uvoz iz Hrvatske u 2022. godini svrstava ovu zemlju na 14. mesto sa 2,3% ukupnog uvoza Srbije.

U 2022. godini 5.241 domaći privredni subjekat ostvario je spoljnotrgovinsku razmenu sa republikom Hrvatskom.

Do početka avgusta 2023. godine registrovano je 907 privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Hrvatske.

Od ukupno ostvarenog prometa između Srbije i Hrvatske tokom prethodne godine, 10% (203,85 miliona evra), ostvaruju kompanije osnovane hrvatskim kapitalom. U ukupnom izvozu Srbije u Hrvatsku, pravna ili fizička lica iz Hrvatske plasirala su robu u vrednosti od 61,8 miliona evra, tj. 5,3% Od ukupnog uvoza robe iz Hrvatske ove kompanije su uvezle u Srbiju robu u vrednosti od 142,04 miliona evra, što predstavlja 15,8%.

Sektori delatnosti u kojima je registrovano najiše hrvatskih privrednih subjekata u prvom polugodištu 2023. godine su trgovina na veliko i malo i

EURACTIV

17

popravka motornih vozila (39,5%), stručne, naučne i inovacione i tehničke delatnosti (12,2%) i administrativne i pomoćne uslužne delatnosti (11,39%).

Najvažniji uvozni i izvozni proizvodi u prvoj polovini 2023. godine Među najvažnijim izvoznim proizvodima našli su se mineralna goriva, ulja i voskovi, plastične mase i proizvodi, kaučuk i proizvodi, kotlovi, mašine i uređaji, reaktori i slično; takođe su se izvozili i proizvodi na bazi žitarica, skroba, brašna ili mleka.

Na listi su se našli i odeća i pribor, nameštaj, posteljina, dušeci, jastuci, montažne zgrade, đubriva, hartija i karton, električne mašine i oprema i njihovi delovi, proizvodi od gvožđa i čelika.

Kada je reč o uvozu, za isti vremenski period, na listi su se našla mineralna goriva, ulja i voskovi, bitumenozne materije, uljano semenje i plodovi, industrijsko i lekovito bilje, kotlovi, mašine i uređaji, reaktori, hartija i karton, staklo i proizvodi, so, sumpor, zemlja i kamen, gips, kreč i cement, razni proizvodi za ishranu, prerađevine od mesa, riba i beskičmenjaka, plastične mase i proizvodi, kaučuk i proizvodi.

Za informacije o EURACTIV Specijalima...

Kontaktirajte nas BOJANA ZIMONJIĆ JELISAVAC Glavna i odgovorna urednica bojana.zimonjic@mondo.rs tel. +381(0) 64 82 46 823 TANJA BANKOVIĆ Menadžer za specijalne projekte tanja.bankovic@euractiv.rs tel. +381(0) 63 20 77 25 NATAŠA NEŠIĆ Advertajzing menadžer natasa.nesic@euractiv.rs tel. +381(0) 60 50 50 903