POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA SPECIJAL

SEPTEMBAR 2023.

https://euractiv.mondo.rs

POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

SPECIJAL

SEPTEMBAR 2023

https://euractiv.mondo.rs

Evropska unija je posvećena postizanju održivog razvoja kroz povećanje koherentnosti između industrijskih, ekoloških, klimatskih i energetskih politika i prepoznaje potrebu za hitnim rešavanjem novih izazova sa kojima se suočava naša planeta, kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta i iscrpljivanje resursa.

Međutim, EU je svesna da se održivost ne odnosi samo na zaštitu okoline, već i povećanje ekonomskog prosperiteta i društvenog blagostanja.

Zato je održivi razvoj, koji balansira ekonomske, društvene i ekološke probleme, od suštinskog značaja za stvaranje otpornog i inkluzivnog društva.

O svemu ovome kao i o tome kako i koliko je Srbija usaglašena sa ovim ciljevima Evropske unije, govorili smo na EURACTIV konferenciji “POLITIKA ODRŽIVOSTI-MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA”, a brojne tekstove na ovu temu možete pročitati I u ovom specijalu.

Sadržaj Cilj nam je da pomognemo Srbiji da ispuni kriterijume za članstvo u EU

4

Naša vodeća misija je transfer znanja ka kompanijama

8

Integrisanje ovih faktora u donošenje odluka koristiće svima

12

Kako će Evropska unija urediti održivost?

14

Partnerstvo za održivu budućnost: Kako UNDP spaja sektore u Srbiji?

18

Održive prakse u poslovanju: Koje su prilike i izazovi za kompanije?

20

Strategije, akcioni planovi i zakoni za veću održivost Evrope

24

“POLITIKA ODRŽIVOSTI-MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA”: Važna tema za put Srbije ka Evropskoj uniji

28

4

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

EURACTIV

Cilj nam je da pomognemo Srbiji da ispuni kriterijume za članstvo u EU Tekst: Aleksandra Vrbica EURACTIV.RS

NJ.E. Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

O

odnosima Srbije i Švedske koja je najveći bilateralni donator Srbije u oblasti reforme životne sredine, ali i o drugim temama, EURACTIV je razgovarao sa ambasadorkom Kraljevine Švedske Anikom Ben David. Švedska je jedna od najodrživijih zemalja na svetu i prva je zemlja na svetu koja je još 1967. godine donela Zakon o zaštiti životne sredine.

Koja je bila ključna tačka za prepoznavanje značaja održivosti u Vašoj zemlji?

Da, Šveđani su počeli da se veoma angažuju na pitanjima životne sredine već šezdestih godina prošlog veka. Širenje opasnih hemikalija u prirodi bilo je naš rani alarm za uzbunu. Od tada, sa svakom decenijom, rasla je svest o tome među ljudima, a ekološki angažman je takođe eksponencijalno rastao. Osamdesetih godina prošlog veka primenjene su šire društvene reforme u upravljanju otpadom i industrijskom zagađenju. A od članstva u EU devedesetih godina 20. veka naš rad je dodatno uvećan, kao i naša saradnja sa drugim zemljama, što je veoma važno jer zagađenje životne sredine je i dalje aktuelno na našim granicama.

Verujem da postoji nekoliko razloga za snažan angažman i zvaničnika i građana u našoj zemlji, a to su prvenstveno dobro poznavanje životne sredine i sloboda izražavanja sadržana u našem Ustavu, što je pomoglo ljudima da izraze svoju zabrinutost. I, naravno, jaki i slobodni mediji sa novinarima koji se bave istraživačkim novinarstvom, a koji mogu da prate ekološke nepravilnosti i prekršaje, pokrenuti široku društvenu debatu i pozivati počinioce na odgovornost.

Rekla bih da je najveće dostignuće naše zemlje to što smo došli do tačke u kojoj je društveni i politički angažman za implementaciju zelene ekonomije

toliko jak da se više ne vraćamo unazad.

Klimatska i energetska kriza učinile su da su Švedska i EU još posvećenije na putu ka održivosti. Nema povratka!

Krajem juna završeno je treće švedsko predsedavanje Savetom EU. Jedan od prioriteta ovog predsedavanja bila je ekološka održivost (zelena i energetska tranzicija). Šta je urađeno po tom pitanju tokom tih šest meseci?

Naše predsedavanje je u velikoj meri bilo obeleženo ruskim ratom protiv Ukrajine i naravno, naš rad je bio usmeren na očuvanje jedinstva EU u tom pogledu. Međutim, nastavak neophodne zelene tranzicije bio je jedan od naših prioriteta. Uspeli smo da se sve zemlje članice dogovore oko strožih ograničenja u EU u vezi sa industrijskim zagađenjem, što je dobrodošlo postignuće, ako mogu tako da kažem.

A jedan od najvećih klimatskih paketa mera na svetu “Spremni za 55” prešao je ciljnu liniju tokom švedskog predsedavanja.

Ovo novo zakonodavstvo menja pravila igre vezane za klimatsku politiku jer sve države članice moraju da urade svoj deo, dok EU preuzima vodeću ulogu u klimatskim aktivnostima. Paket mera uključuje pravila za rad infrastrukture za punjenje električnih vozila širom EU, zabranu prodaje novih automobila na benzin i dizel od 2035. godine, održivija goriva u pomorstvu i avijaciji, te obnovljivu energiju. Nova klimatska politika EU predstavlja veliki uspeh za klimatske aktivnosti i ključni je potez u tome da EU postane prvi klimatski neutralan kontinent na svetu do 2050. godine.

Kroz “Spremni za 55.” EU će postaviti još veće ciljeve za smanjenje emisije ugljičnog dioksida u celoj EU, a sve države članice moraće da ispune obavezujuće klimatske ciljeve.

Uz podršku Kraljevine Švedske

EURACTIV

5

i Evropske unije, Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije pokrenulo je prošle godine projekat separacije kućnog otpada pod nazivom „O-DVA-JA-MO“ širom Srbije. Koji su ciljevi tog projekta i dokle se stiglo sa njegovom implementacijom?

Veoma smo ponosni na projekat ODVA-JA-MO. Reč je o vrlo praktičnom projektu koji ima za cilj da se deo otpada koji nastane u domaćinstvima reciklira, kako bi se smanjile količine otpada koje završavaju na deponijama. U našoj zemlji 1 posto otpada završi na deponiji. Želimo da sa vama podelimo naša iskustva kako biste i vi to postigli.

Cilj projekta O-DVA-JA-MO je povećanje stope reciklaže u 17 opština u Srbiji na 15% u naredne dve godine.

Do sada su rezultati vrlo obećavajući i pokazuju značajan mesečni porast recikliranog otpada.

Prema postojećim podacima, stopa reciklaže kućnog otpada u Srbiji je manja od 2%, dok se u EU reciklira 48% komunalnog otpada. Povećanje ovog postotka ostaviće dubok trag na kvalitet života ljudi u Srbiji i zato to veoma podržavamo. Švedska je jedan od najvećih donatora Srbije na njenom putu ka članstvu u EU i ujedno najveći bilateralni partner Srbije u oblasti reforme životne sredine. Koji su ciljevi ovog partnerstva?

Sveobuhvatni cilj je da se pomogne Srbiji da ispuni kriterijume za članstvo u EU, a pravna tekovina EU je takođe ono što uokviruje našu bilateralnu saradnju. Mnogo se trudimo da pomognemo Srbiji da postigne standarde EU na sistematičan, dugoročan i predvidljiv način. Ovo zahteva mnogo ulaganja i mnogo planiranja, ali je fundamentalni deo procesa pristupanja i ima ogromne koristi za zemlju na mnogim nivoima.

6

Šveđani su poznati po razvijenoj ekološkoj svesti, a cela zemlja je posvećena smanjenju emisije CO2 i većoj upotrebi obnovljivih izvora energije. Osim toga, brojni su primeri inovativnih pristupa restauraciji starih zgrada. Možete li da podelite sa nama neke od ovih dobrih praksi koje bismo mogli da upotrebimo?

Pre svega, rekla bih da je angažman i učešće građana odigralo ključnu ulogu u švedskom iskustvu. Ostali ključni elementi su bili: • Održivi javni prevoz

SPECIJAL TRŽIŠTE OSIGURANJA: PERSPEKTIVE I IZAZOVI

• Ulaganje u zelenu tehnologiju • Održivo stanovanje • Održiva poljoprivreda • Održiv stil života zasnovan na znanju i svesti o tome kako održivi život može da poboljša naše živote u smislu kvaliteta i dužine.

Tokom Vašeg boravka u Srbiji, šta ste prepoznali kao najkritičnije probleme na kojima treba da radimo kada je u pitanju održivost i zaštita životne sredine?

Srbija je u poslednjih nekoliko godina počela da reformiše ekološko zakonod-

EURACTIV

avstvo tako što je takođe postavila okvir za održivi razvoj. Sa zadovoljstvom podržavamo ovaj proces.

Ali sprovođenje reforme životne sredine i postizanje održivosti je dug proces. Ovde švedsko-srpska saradnja može pomoći u jačanju zelene tranzicije u Srbiji. Radimo sa EU i sa našim srpskim partnerima u oblastima kao što su reforma upravljanja otpadom, reciklaža i dalji razvoj zelenih tehnologija i ekspertize. Švedska je najveći bilateralni donator Srbije u oblasti reforme životne sredine.

Ukratko, Srbija je u fazi kada je uspostavila dobre mehanizme. Sada je implementacija ključna.

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

EURACTIV

7

Uvek je trenutak da doprinesemo da naše okruženje i mi budemo bolji U

ovom plementinom zadatku, kompanije imaju priliku da pokažu kako vode računa o faktorima vezanim za životnu sredinu, društvenu odgovornost i korporativno upravljanje, što predstavlja takozvani ESG – Environmental, Social & Corporate governance.

O aktivnostima i projektima kompanije MPC Properties kojima direktno učestvuju u ostvarivanju Zelene Agende, ali i edukuju klijente o važnosti održivog poslovanja, za EURACTIV govori Nevena Martinović, Innovation and Community Manager, MPC Properties.

MPC Properties je realizovao dosta projekata u sklopu sprovođenja svoje Zelene Agende, koji su novi projekti u planu?

Imajući u vidu trenutne globalne rizike i međuzavisnost finansijske, ekološke i društvene vrednosti, kao i činjenice da je sektor nekretnina veliki potrošač prirodnih resursa ali i sektor koji pruža usluge prostornog i ljudskog iskustva, nama u kompaniji MPC Properties je jako važno da utičemo na širenje svesti o tome da izgrađeno okruženje bude održivo. U skopu naše ESG strategije pokrenuli smo niz zelenih inicijativa, od razvijanja solarnih elektrana na krovovima naših objekata, reciklaže, kompostiranja, preko promocije alternativnih vidovatransporta, implementacije zelenih krovova, do promocije biodiverziteta i urbanog pčelarstva. Naš cilj je da gradimo održiv portfolio koji doprinosi zajednici i Zelenoj Agendi putem implementacije inovativnih rešenja koja sman-

iranje na tržištu.

Koji je, po vašem mišljenju, pravi trenutak za primenu inovacija i novih tehnologija?

Nevena Martinović, Innovation and Community Manager, MPC Properties

juju karbinski otisak na životnu sredinu.

U narednom periodu fokus će nam biti na razvoju solarnih elektrana, kao i na ugradnji zelenog krova na UŠĆE SC sa sistemom prikupljanja kišnice radi umanjenja efekta “toplotnog ostrva” i doprinosa biodiverzitetu.

Prošle godine ste organizovali serijal edukativnih ESG događaja pod nazivom „ESG Sessions “, možete li nam reći nešto više o tome? „ESG Sessions“je bio serijal besplatnih edukativnih radionica koje smo pokrenuli sa kompanijom PwC Srbija, sa ciljem da zakupce u okviru MPC poslovne mreže bliže upoznamo sa globalnim inicijativama koje podržavaju borbu protiv klimatskih promena. Kroz mesečna okupljanja predstavljali smo im zašto je za kompanije važno da usvoje ESG strategiju, pokazali im najbolje ESG prakse kroz različite industrije, ali i ukazali na korake koji vode do kreiranja kvalitetnog izveštaja za merenje nefinansijskog učinka i eksterno pozicion-

Uvek je trenutak da razmišljamo drugačije i da doprinosimo da naše okruženje, pa i mi sami, budemo bolji i napredniji. Važno je razgraničiti upotrebu tehnologije, jer ćemo mi svoj cilj ostvariti samo ukoliko je adekvatno primenimo. Inovacija je tu da olakša, pojednostavi i učini lagodnijim iskustvo korisnika, a ono što mene raduje jeste činjenica da je tehnološko tržište već poprilično razvijeno da čak i neadekvatne odluke, koje su deo svakog razvoja, nisu toliko ni skupe i dalekosežne.

Kompanija MPC je jedan od osnivača Facility Management Business Association of Serbia (FMBAS). U čemu je njen značaj za razvoj industrije Facility Management-a u Srbiji?

Nekretnine imaju veliki i dugoročan uticaj na životnu sredinu i energetsku efikasnost. Sa druge strane svaki čovek u proseku provede oko 85 odsto svog života u zatvorenom prostoru, te je krucijalno da budemo odgovorniji prema našim objektima. FMBAS asocijaciju smo osnovali sa kompanijama sa ogromnim iskustvom i ekspertizom iz industrije Marera Property Management i Tokata, a sa ciljem da unapredimo energetsku efikasnost objekata i zakonodavni okvir, doprinesmo edukaciji tržišta i regionalnoj saradnji, ali i da zajedničkim snagama pružimo doprinos smanjenju sive ekomonije.

8

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

EURACTIV

Naša vodeća misija je transfer znanja ka kompanijama Tekst: Aleksandra Vrbica EURACTIV.RS

O

tome šta sve obuhvata cirkularna ekonomija, kako ona funkcioniše u Srbiji, kao i o ekološkim evropskim integracijama, ali i o drugim temama za EURACTIV specijal „Održivost“ govori Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS. Šta sve obuhvata cirkularna ekonomija?

Svakog dana se sve više priča i raspravlja na temu cirkularne ekonomije. Imamo mnogo definicija i mnogo tumačenja šta je i dokle seže cirkularna ekonomija. Dobar deo ljudi vidi cirkularnu ekonomiju kroz prizmu upravljanja otpadom što je samo delić ili jedna cigla u soliteru. Linerna ekonomija koju toliko dugo primenjujemo nas je udaljila od prirode i od životne sredine i svaka sledeća generacija je bila dalje

od prirode, a ni ne znajući da to radi, samo je pratila prethodnu generaciju.

Danas smo nažalost možda i kasno počeli da se osvešćujemo i to pod prisilom zagađenja. Cirkularna ekonomija je novi pristup načina življenja i poslovanja i na prvom mestu usklađena sa prirodom, tako da će potrajati dok se ljudi ne vrate na pravi način života, a to znači da nikog i ništa ne remetimo i ne zagađujemo. Kada je u pitanju

Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

pokretanje novog posla ili proizvodnje, neće moći samo biznis plan da bude važan, već će se kretati od sagledavanja kompletnog posla kako će uticati na okolinu, tj. životnu sredinu od same izgradnje, preko načina snabdevanja do proizvodnje, skladištenja i distribucije proizvoda, a poseban naglasak se daje na rešenje kako će se obezbediti da se proizvod kojem prođe rok upotrebe, ili radni vek, vrati kod proizvođača ili operatera koji prerađuje otpad. Produžiti radni vek i upotrebu proizvoda (osim hrane) biće prioritet, kao i upotreba delova za novu proizvodnju do konačnog zbrinjavanja.

Kako funkcioniše cirkularna ekonomija u Srbiji i na čemu još treba raditi?

Cirkularna ekonomija u Srbiji ne zaostaje mnogo za EU, štaviše neke naše kompanije su uveliko cirkularne, ali ne zbog populizma, nego zbog zdrave odluke da nije profit najvažniji, nego napredak lokalne zajednice. Ono što otežava kompanijama poslovanje je što država trenutno nema mehanizam da „nagradi“ takve kompanije, npr. smanjenje poreza na dobit ili oslobađanje od ekoloških naknada. Da se razumemo, ni EU nije rešila taj problem, ali uveliko raspravlja.

Cirkularni proizvod je skuplji i samim tim ima nezdravu konkurenciju od istog proizvoda koji nije cirkularan. Trenutno se sa puno napora radi na sistemu merenja cirkularnosti, tako da će svaki proizvod imati svoj takoreći pasoš u kojem će biti zabeležena i potrošnja energije i vrsta energije, vrsta sirovine, da li je korišćen reciklažni materijal i, na kraju, kako se reciklira proizvod i u kom procentu. Biće u tom pasošu još podataka, ali u svakom slučaju kupci će imati dosta informacija.

Naša vodeća misija u Privrednoj komori Srbije jeste transfer znanja ka kompanijama, posebno u delu dekarbonizacije poslovanja, moramo ohrabriti kompanije da gledaju u budućnost i da menjaju model poslovanja. Inače, konkurentnost će sve više zavisiti od

toga koliko ozelenjavamo proizvodnju.

Srbija ima strateške dokumente u cirkularnoj ekonomiji i najvažniji i najteži je proces primene i uvođenja predviđenih mera. Zelena transformacija Srbije će omogućiti rast od 1% BDP godišnje.

Samo se vratimo par nedelja unazad kada su ciklon i poplave napravili havariju na javnoj infrastrukturi, poljoprivredi i stanogradnji od blizu 500 miliona evra, a sada imamo i superćelijsku oluju koja je pogodila Vojvodinu i zapadnu Srbiju, sa ogromnom štetom. Klimatske promene su najveća pretnja za nacionalnu bezbednost Srbije u budućnosti.

Dokle se stiglo sa ekološkim evropskim integracijama?

Ministarstvo zaštite životne sredine zajedno sa Vladom Republike Srbije, na svom putu ka evropskim integracijama podiže kvalitet životne sredine u Srbiji.

Kako je jedan od glavnih prioriteta Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije održivi ekonomski razvoj Srbije, u tom smeru su i usmerene aktivnosti.

U predhodnom periodu je dosta urađeno na unapređenju regulatornog okvira, koji je osnova za primenu na terenu. S tim u vezi treba napomenuti sledeće.

Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije započelo je izradu krovnog strateškog dokumenta u oblasti zaštite životne sredine - Strategije zaštite životne sredine, koja će značajno doprineti sprovođenju Zelene agende za Zapadni Balkan i ubrzati evropske integracije.

U prethodnom periodu doneti su sledeći akti: - Strategija razvoja niskougljeničnog razvoja sa izrađenim digitalnim klimatskim atlasom, - Nacionalni utvrđen doprinos (NDC) (plan je da se do 2030. smanjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 33.3% u odnosu na 1990, - Uredba o inventaru GHG,

EURACTIV

9

- Program zaštite vazduha Republike Srbije za period 2022-2030 sa Akcionim planom (prvi put donet u RS), - Program razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2022-2024, - Nacionalni Program upravljanja otpadom za period 2022-2031, sa Akcionim planom za period 20222024 i - Plan upravljanja rečnim slivom.

U proceduri za usvajanje su: Program upravljanja kanalizacionim muljem za 2023 - 2032 sa Akcionim planom 2023 - 2027, Zakon o kontroli opasnosti od velikih akcidenata od opasnih materija i Zakon o strateškoj proceni uticaja i Zakon o proceni uticaja.

Budžet Ministarstva zaštite životne sredine za 2023. je dodatno povećan 310% u odnosu na 2020. godinu, što govori o posvećenosti države da se rešavaju ekološki problemi i podižu standardi.

Mere zaštite vazduha se sprovode kako je predviđeno Programom zaštite vazduha Republike Srbije za period 2022-2030 sa Akcionim planom i lokalnim planovima kvaliteta vazduha, koji se stalno unapređuju i uz podršku EU. Tokom poslednjih nekoliko godina značajno su porasla ulaganja u poboljšanje kvaliteta vazduha, pre svega, za unapređenje sistema grejanja/kotlarnica u različitim opštinama. Ministarstvo zaštite životne sredine je iz nacionalnog budžeta tokom 2022. godine, odvojilo sredstva za prelazak 821 individualne kotlarnice na ugalj ili drva u domaćinstvima širom Srbije da pređu na ekološki prihvatljiva alternativna goriva. Rekonstruisano je i 35 kotlarnica u zgradama koje su u nadležnosti jedinica lokalne samouprave i zamenjene su njihove stare jedinice za proizvodnju toplotne energije novim ekološki prihvatljivim i energetski efikasnim kotlovima.

Ulaganje javnog sektora u zaštitu životne sredine, u zaštitu vazduha, otpadne vode i upravljanje otpadom u različitim fazama implementacije ili

10

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

pripreme iznosi oko 4,7 milijardi evra.

Ministarstvo zaštite životne sredine je identifikovalo potrebe za ulaganjem u sve tri oblasti i u toku je izrada odgovarajućih projektnih predloga za potencijalne izvore. Prioriteti uključuju podršku sektoru zaštite vazduha, ulaganja u završetak projekata upravljanja otpadnim vodama u aglomeracijama iznad 15.000 PE, uključujući upravljanje muljem, dalje proširenje separacije izvora, sekundarno odvajanje, upravljanje biološkim i građevinskim otpadom i otpadom od rušenja i konačno, sanaciju nesanitarnih deponija za regione sa operativnim sistemima.

I proces primene usklađenih propisa/ standarda EU u Srbiji se nastavlja, ne zbog samog procesa evropskih integracija, već zbog nas samih.

Kako je Srbija usaglašena sa Agendom 2030?

Delokrug rada Ministarstva zaštite životne sredine je veoma kompleksan i odnosi se na više ciljeva održivog razvoja. Sprovođenje većine međunarodnih ugovora, direktno ili indirektno je povezano sa sprovođenjem Ciljeva održivog razvoja, odnosno Agende 2030.

Sektori u čijem delokrugu rada su oblasti upravljanja hemikalijama, upravljanja otpadom i otpadnim vodama, cirkularne ekonomije i održivog razvoja, klimatskih promena, zaštite zemljišta, zaštite voda, zaštite od buke, vibracija i nejonizujućeg zračenja, zaštita prirode i biodiverziteta, industrijskog zagađenja, projekti koji se sprovode u saradnji sa UN agencijama, kao i projekti finansirani iz EU i međunarodnih fondova, imaju vezu sa sprovođenjem Ciljeva održivog razvoja.

Protokol o vodi i zdravlju u vezi je za sprovođenjem Cilja održivog razvoja 6, a Evropski proces životne sredine i zdravlja i Deklaracija iz Ostrave, doprinosi realizaciji ciljeva 5, 6, 11 i 13.

U oblasti upravljanja hemikalijama, biocidnim proizvodima i otpadom, postignut je doprinos u ostvarivanju

COR 12, kroz ekološki prihvatljivo upravljanje hemikalijama, kroz ograničenja i zabrane proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija koje predstavljaju neprihvatljiv rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Sprovođenjem aktivnosti značajno su smanjene emisije hemikalija u vazduh, vodu i zemljište i minimizovan je negativan uticaj po zdravlje ljudi, što je u vezi sa ostvarivanjem specifičnog cilja 12.5.

Republika Srbija je potpisnica Deklaracije o hemijskom lizingu kojim je dat doprinos ostvarivanju COR 12.6.

Aktivnosti u vezi sa ciljem 12 sprovode se u okviru Odeljenja za upravljanje otpadom i Odseka za cirkularnu ekonomiju i održivi razvoj.

Usvajanjem dokumenata javnih politika iz ovih oblasti značajno se doprinosi sprovođenju COR kroz mere i aktivnosti predviđenih akcionim planovima.

Arhuska konvencija sprovodi COR 16 Agende 2030 - Mir, pravda i snažne institucije, kojim se omogućava odgovorno, inkluzivno, participativno i reprezentativno donošenje odluka na svim nivoima, obezbeđenje pristupa javnosti informacijama, promovisanje vladavine prava na nacionalnom i međunarodnom nivou i jednaka pravna zaštita.

Kada je u pitanju strateški okvir iz oblasti zaštite životne sredine koji pokriva Agendu 2030 i ciljeve održivog razvoja, u toku je izrada Strategije zaštite životne sredine - Zelena agenda, u kojoj će biti obuhvaćeni svi važni COR za oblast zaštite životne sredine. Pored pomenute, usvojena je i Strategija niskougljeničnog razvoja Republike Srbije do 2030. sa projekcijama do 2050. godine. Doneti su Programi iz oblasti zaštite vazduha, upravljanja otpadom, cirkularne ekonomije i zaštite prirode, kao dokumenta javnih politika koji su podrazumevali integrisanje Ciljeva održivog razvoja.

Kako srpske kompanije mogu da iskoriste Digitalnu platformu za cirkularnu ekonomiju (CE-HUB)?

Koji je njen cilj?

EURACTIV

Digitalna platforma je zamišljena kao alat za kompanije koje žele da pređu na cirkularni model poslovanja i olakša i omogući kontakte sa drugim kompanijama, naučnom zajednicom, stranim ekspertima i slično. Pored te vrste pomoći, biće dostupna dokumentacija koja je aktuelna, važeći zakoni i podzakonski akti, kao i studije, analize i primeri dobre prakse. Ono što je najbitnije - na platformi se nalazi baza otpada, nusproizvoda i prestanak statusa otpada koju će svaka kompanija moći da popunjava i na taj nači da rešava svoj otpad, a i kompanije koje se bave preradom otpada će imati uvid ko i koliko ima otpada. Na ovaj način uspostavićemo uvid u tokove materijala u Srbiji. Snažno guramo proces industrijske simbioze kako bi od generisanog otpada stvarali novu vrednost, podstičemo industrijske parkove koji će biti cirkularni, da se što manje otpada odlaže na deponije. Srbija godišnje „sahrani“ 100 miliona evra reciklabilnih sirovina u divlje deponije i smetlišta. Moramo to da menjamo!

Kakav je uticaj cirkularne ekonomije na zaštitu životne sredine?

Svi aspekti u cirkularnoj ekonomiji imaju za cilj čistiju životnu sredinu.

Energetska efikasnost, smanjenje otpada, ponovno iskorišćenje otpada, a sve počinje od dizajna proizvoda u kome je bitno da se ispoštuju principi cirkularne ekonomije kako bi proizvod ili usluga što manje uticali na životnu sredinu negativno. To su vezani procesi. Održiva proizvodnja traži i održivu potrošnju i smanjenje konzumerizma i promenu navika. Od nas zavisi budućnost. Verujem da će Z generacija, koja dominira u populaciji, imati odgovor za budućnost, jer samo promene navika, kako gradimo, trošimo, kako se vozimo, kako proizvodimo, vode nas u održiva vremena.

U suprotnom porast prosečnih temperatura, donose i velike probleme nacionalnoj ekonomiji, zdravlju i bezbednosti stanovništva.

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

EURACTIV

11

NIS A.D. NOVI SAD: Održivo poslovanje za dobrobit zajednice U

dobrom delu država izveštavanje o održivom razvoju regulisano je zakonom.

Ovi izveštaji se ujedno smatraju najboljom vrstom komunikacije kompanija sa svim zainteresovanim stranama, putem koje biznis informiše zajednicu o najvažnijim poslovnim i društveno odgovornim aktivnostima i projektima.

Takođe, izveštaji su značajni jer javnost stiče transparentan uvid u napore koje kompanije čine, ne samo na ekonomskom napretku, već i na planu zaštite životne sredine, jačanja bezbednosti na radu, brige o zaposlenima i zajednici u kojoj posluju, korporativnim društveno odgovornim aktivnostima, kao i o načinu na koji se poslovni svet odnosi prema prirodnim resursima.

U Srbiji oblast izveštavanja o održivom razvoju još nije zakonski regulisana, ali jedan deo kompanija redovno izveštava o svojim dostignućima i napretku u ovoj oblasti . Među kompanijama koje kontinuirano objavljuju izveštaje su NIS, Delta, Delez, Tetrapak, Tarket, Nestle, Coca Cola HBC, Hemofarm, kao i kompanije iz finansijskog sektora.

Tako je, na primer, kompanija NIS krajem maja objavila Izveštaj o održivom razvoju za 2022. godinu pod sloganom „Naša održiva zajednica“. U ovoj kompaniji navode da su i tokom prošle godine nastavili da pružaju snažan doprinos osnovnim principima održivog razvoja: ekonomskom napretku, razvoju ljudskih resursa, zaštiti životne sredi-

ne i podršci zajednici. Kompanija NIS je pionir u oblasti izveštavanja o održivom razvoju na domaćem tržištu, jer je nedavno publikovani izveštaj 13. po redu koji je verifikovan od strane nezavisne revizorske kuće. Izveštaj je u potpunosti usklađen sa standardima vodeće organizacije u svetu u oblasti održivog poslovanja - Global Reporting Initiative (GRI), kao i sa sektorskim GRI standardom iz oblasti nafte i gasa, koji je stupio na snagu početkom 2023. godine, čime je dodatno unapređena metodologija izveštavanja.

U oblasti održivog razvoja, kompanija NIS se rukovodi globalnim ciljevima Ujedinjenih nacija i u Izveštaju prepoznaje 12 od 17 ciljeva čijem ostvarenju doprinosi svojim aktivnostima. Među ovim ciljevima su i oni koji se tiču razvoja zajednice, ali i zaštite životne sredi-

ne, akcije za klimu i razvoja ljudskih resursa. U Izveštaju kompanije NIS se navodi da je u 2022. godini u ekološke projekte investirano gotovo 315 miliona dinara, a da je od 2009. godine u ekološke projekte i projekte kojima se indirektno ostvaruje pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine ukupno uloženo više od 900 miliona evra. Osnovni ciljevi NIS-a u oblasti zaštite životne sredine su usmereni na poštovanje svih propisa koji se odnose na vazduh, vodu i zemljište, te na što manje generisanje, veći stepen reciklaže i zbrinjavanje nastalog otpada.

NIS je ujedno nastavio sa ulaganjima u razvoj zaposlenih.

Ceo tekst možete pronaći na euractiv.rs

12

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

EURACTIV

Integrisanje ovih faktora u donošenje odluka koristiće svima Tekst: Aleksandra Vrbica EURACTIV.RS

O

važnosti ESG-a (Environmental, Social and Governance), njegovoj regulativi u Srbiji i EU, između ostalog, za EURACTIV specijal “Održivost” govori Vladimir Hrle, advokat i vođa IFC-ovog savetodavnog programa za ESG u Srbiji.

Kakvo je trenutno stanje u Srbiji kad je reč o ESG-u?

Postoji mnogo primera privrednih društava u Srbiji koja usvajaju zdrave prakse u vezi sa ESG-om, pri čemu su motivisana postizanjem veće transparentnosti, ulaskom na strana tržišta i uključivanjem u lance snabdevanja, kao i privlačenjem kapitala.

Srpska poslovna zajednica ima priliku da prihvati promene koje će doneti dugotrajne i temeljne koristi građanima Srbije i zemlji. Integrisanje ESG faktora u procese donošenja odluka u privrednim društvima će doneti koristi ne samo datom privrednom društvu, već i njegovim zaposlenima, njegovim kupcima, zajednici u kojoj posluje i, u konačnom, zemlji u celini.

Kako privredna društva mogu da učine ESG sastavnim delom svog poslovanja?

Privredna društva mogu da uključe ESG u svoje procese prvenstveno putem aktivnog upravljanja rizicima koji proističu iz njihovog poslovanja, kako bi sprečila uticaj njihovog poslovanja na ljude i životnu sredinu i postala odgo-

Vladimir Hrle, advokat, vođa IFC-ovog savetodavnog programa za ESG u Srbiji

vornija i transparentnija, takođe, i kako bi poboljšala svoj poslovni učinak i bila u mogućnosti da privuku novi svež kapital iz različitih međunarodnih izvora koji sada sve više uzimaju u obzir pitanja

održivosti prilikom donošenja odluka o ulaganjima. Fokus je na onim ESG pitanjima, koja mogu bitno (materijalno) uticati na poslovni učinak, što se razlikuje od sektora do sektora, odnosno može imati

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

različit stepen važnosti u zavisnosti od toga o kom se privrednom društvu radi.

Kakva je relacija dobiti i održivosti?

Načelno gledano, pitanjima ESG-a se poklanja veća pažnja kako bi se ostvarili i finansijski prinosi i pozitivan uticaj na ljude i životnu sredinu, te se stoga investitori sve više okreću održivim investicijama. Dobre ESG prakse pomažu privrednim društvima da poboljšaju svoju reputaciju, smanje troškove i ojačaju odnose sa zainteresovanim stranama.

Na duži rok, privredna društva sa dobrim ESG praksama su takođe značajno uspešnija u poslovanju od drugih uporedivih privrednih društava.

Prema Globalnom savezu za održiva ulaganja, investicije koje uključuju ESG faktore zabeležile su rast od 25 odsto, dostigavši 23 milijarde (biliona) USD u periodu od 2018-2020. godine.

Pored toga, IFC je nedavno analizirao učinak 656 privrednih društava u svom portfelju. Privredna društva sa dobrim ekološkim i socijalnim učinkom su često bila uspešnija od onih koja to nemaju, za 210 baznih poena (BPS) kad je u pitanju prinos na sopstveni kapital (ROE) i za 110 baznih poena kad je u pitanju prinos na ukupnu imovinu (ROA).

Kakva je regulativa u Srbiji i koji je uticaj regulative EU, po pitanju ESG? ESG zauzima posebno mesto u Evropskoj uniji, koja preduzima zakonodavne, tj. regulatorne korake radi integrisanja ESG faktora u poslovanje i izveštavanje privrednih društava. Privredna društva su obavezna da izveštavaju o čitavom nizu tema vezanih za ESG, uključujući uticaje na životnu sredinu, socijalna pitanja i pitanja koja se odnose na zaposlene, poštovanje ljudskih prava, borbu protiv korupcije i podmićivanja.

U Srbiji je jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije tranzicija ka „Zelenoj agendi“, što je obuhvatilo važno usvajanje Okvirnog dokumenta za izdavanje zelenih obveznica 2021. godine, kao i razvoj

tržišta kapitala, za koje su dobre prakse i obelodanjivanja u vezi sa ESG-om od suštinske važnosti.

U budućem periodu će, na prvom mestu, biti važno da privredna društva iz Srbije, uključujući i određena mala i srednja preduzeća (MSP), usklade svoje standarde i sa Direktivom o dužnoj pažnji za održivo poslovanje (trenutno u proceduri usvajanja, koje se očekuje u zavisnosti od pregovora između Evropskog saveta, Komisije i Parlamenta), ali i u određenoj meri sa Direktivom EU o izveštavanju o korporativnoj održivosti (kojom će se standardi EU u pogledu izveštavanja o održivosti učiniti obaveznim za privredna društva iz EU od 2024. godine), sve u cilju kako bi se srpska privredna društva otvorila prema tržištu EU. Na primer, neko MSP sa Zapadnog Balkana neće moći da se kvalifikuje kao mogući dobavljač za kupca sa sedištem u EU osim ako ne ispunjava zahteve Direktive o dužnoj pažnji za održivo poslovanje. Shodno tome, poseban fokus treba staviti na izgradnju kapaciteta domaćih firmi da ispune zahteve EU i učestvuju u lancu vrednosti privrednih društava sa sedištem u EU. Zašto je bitno nefinansijsko izveštavanje o održivosti?

Pre nego što investitori uđu na tržišta u razvoju poput Srbije, potrebno je da bolje razumeju ova tržišta i imaju poverenja u njih. Potrebne su im proverene informacije koje su potpune, tačne i pouzdane u skladu sa prihvaćenom međunarodnom praksom kako bi mogli da donose ispravne odluke o ulaganjima.

Izveštavanje o održivosti je bitna komponenta za unapređenje transparentnosti, jačanje poverenja u privatni sektor i oblikovanje budućnosti tržišta kapitala, što je za Srbiju od posebnog značaja s obzirom na tekuće inicijative za razvoj tržišta kapitala.

Srbija je već usvojila određeni okvir za izveštavanje o ESG-u. Zakonom o računovodstvu uvedena je obaveza obelodanjivanja u vezi sa ESG-om za privredna društva od javnog interesa sa preko

EURACTIV

13

500 zaposlenih. Očekuje se da će se dalje sprovođenje ove obavezujuće zakonske odredbe intenzivirati u narednom periodu.

S tim u vezi, koji su izazovi za privredna društva?

Mnoga privredna društva na tržištima u razvoju, uključujući Srbiju, imaju poteškoće kad je u pitanju izveštavanje koje ide dalje od finansijskog izveštavanja i shodno tome ne objavljuju kvalitetne podatke vezane za održivost.

Najveći izazov je nedostatak odgovarajućih upravljačkih struktura.

U cilju izveštavanja o ESG-u, privrednim društvima bi bila od koristi edukacija na ovu temu i usvajanje boljih praksi i alata. Stoga će im u narednom periodu biti potrebne obuke, kao i podrška za izgradnju kapaciteta o novim zahtevima i standardima.

Koji je neki primer konkretnih aktivnosti u oblasti ESG-a u Srbiji?

IFC u Srbiji sprovodi Program za integrisanje ESG standarda, u partnerstvu sa švajcarskim Državnim sekretarijatom za ekonomske poslove SECO. Cilj je da se podstakne usvajanje ESG standarda od strane privrednih društava, izgrade kapaciteti lokalnih posrednika (partnera) za pružanje obuka i savetodavnih usluga u vezi sa ESG-om, kao i da se unapredi regulatorno okruženje za ESG. Kroz Program se pruža podrška finansijskim institucijama – uključujući banke, fondove privatnog kapitala i investitore – da integrišu ESG standarde u svoje investicione procese i promovišu održive finansijske proizvode, podstičući na taj način bolje usmeravanje kapitala privrednim društvima sa dobrim učinkom u pogledu upravljanja i održivosti. U saradnji sa globalnim timom IFC-a za ESG, Program trenutno radi na pripremi uporedne studije o referentnim vrednostima EU/ Međunarodnog odbora za standarde održivosti (ISSB) što će na kraju dovesti do osavremenjenog alata IFC-a za obelodanjivanje i pomoći privrednim društvima da ispune sve buduće zahteve.

14

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

Kako će Evropska unija urediti održivost?

E

vropska unija je posvećena postizanju održivog razvoja kroz povećanje koherentnosti između industrijskih, ekoloških, klimatskih i energetskih politika. EU prepoznaje potrebu za hitnim rešavanjem novih izazova sa kojima se suočava naša planeta, kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta i iscrpljivanje resursa. Kako bi promovisala održivu, niskokarbonsku i resursno efikasnu ekonomiju koja je ujedno konkurentna i otporna, EU je postavila ambiciozne ciljeve održivosti.

Ovi ciljevi uključuju smanjenje emisije gasova staklene bašte za 55% do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu, postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine i 32% udela obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije do 2030. godine. EU takođe ima za cilj povećanje energetske efikasnosti za najmanje 32,5% do 2030. godine, smanjenje upotrebe jednokratne plastike za 50% do 2030. i postizanje nulte zagađenosti vazduha, vode i zemlje do 2050. godine.

Pored toga, u planu EU je i povećanje pol-

joprivrednih površina koje se koriste za organsku proizvodnju za 100% do 2030. godine, smanjenje upotrebe i rizika od hemijskih pesticida za 32,5% do 2030. godine i obnavljanje 10 miliona hektara degradiranog zemljišta do 2030. godine.

Kako bi ostvarila ove ciljeve, EU je osmislila ambiciozan plan za transformaciju ekonomije EU u cirkularnu, gde se vrednost proizvoda i materijala održava što je duže moguće, donoseći velike ekonomske koristi za potrošače, ekonomske grane i društvo u celini. EU takođe podržava evropsku industriju u prelasku na klimatski neutralnu ekonomiju i poboljšava energetsku efikasnost proizvoda kroz zakone o ekološkom dizajnu.

EU je svesna da se održivost ne odnosi samo na zaštitu okoline, već i povećanje

EURACTIV

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

CILJEVI ODRŽIVOSTI EU Okvir za razvoj globalnih održivih politika pruža Agenda UN-a do 2030. godine i njenih 17 ciljeva održivog razvoja (SDG). Shodno tome, Evropska komisija je u novembru 2016. objavila saopštenje o implementaciji Agende 2030 od strane EU. U periodu od 2017. do 2019. godine, Komisija je svoj pristup implementaciji SDG-a objavila u tri glavna dokumenta: Evropski konsenzus o razvoju - usvojen je 2017. godine i predstavlja okvir koji reguliše spoljašnje razvojne mere EU. On definiše viziju sveta bez siromaštva, gde je održivi razvoj prioritet i gde EU funkcioniše u partnerstvu sa zemljama u razvoju. Konsenzus identifikuje pet prioritetnih područja delovanja: ljudi, planeta, prosperitet, mir i partnerstvo.

Sledeći koraci za održivu evropsku budućnost – u novembru 2018. godine Evropska komisija objavila je saopštenje pod nazivom „Čista planeta za sve: evropska dugoročna strateška vizija za prosperitetnu, mod-

FOTO: SHUTTERSTOCK

ekonomskog prosperiteta i društvenog blagostanja. Održivi razvoj, koji balansira ekonomske, društvene i ekološke probleme, je od suštinskog značaja za stvaranje otpornog i inkluzivnog društva. Kroz svoje ciljeve i politike održivosti, EU ima za cilj stvaranje optimalnog poslovnog okruženja za održivi rast, otvaranje novih radnih mesta i inovacije.

EURACTIV

15

ernu, konkurentnu i klimatski neutralnu ekonomiju“. Ovaj dokument sadrži viziju klimatski neutralne Evrope do 2050. godine i predlaže da EU smanji emisiju štetnih gasova do 2030. godine na najmanje 55% ispod nivoa iz 1990. godine.

Ka održivoj Evropi do 2030. godine u januaru 2019. godine, Evropska komisija objavila je dokument o održivoj Evropi do 2030. U dokumentu su navedeni putevi kojima bi EU mogla da krene da bi postigla ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDG) i predlaže da EU treba da uključi ciljeve održivog razvoja u svoju politiku i više ulaže u istraživanje i inovacije.

Kada je reč o ispunjavanju postavljenih ciljeva, “Izveštaj o održivom razvoju Evrope 2022” pokazuje da je EU postigla mali napredak u ostvarenju ciljeva održivog razvoja (SDG) od 2020.

Pandemija korona virusa i druge krize dovele su do preokreta u ciljevima koji se tiču eliminacije siromaštva, dobrog zdravlja i blagostanja, kao i dostojanstvenog rada i ekonomskog rasta. Dok je EU postigla ili je na putu da postigne oko 66% SDG-a navedenih u izveštaju, ostvaren je ograničeni napredak u ispunjavanju 20% ciljeva, a kod 13% ciljeva ide se u pogrešnom smeru.

U izveštaju se ističe da se EU suočava sa najvećim izazovima u oblastima odgovorne potrošnje i proizvodnje i održivih prehrambenih sistema. Nedostatak napretka u ispunjenju cilja koji se tiče industrije, inovacija i infrastrukture i sve veće nejednakosti unutar zemalja takođe predstavljaju značajne izazove za EU. Osim toga, dok su evropske zemlje na vrhu globalnog indeksa SDG-a zbog dobrih rezultata u vezi sa ostvarenjem socio-ekonomskih SDG-a, to takođe ima tzv. “efekat prelivanja” na ostatak sveta, posebno kroz neodržive lance snabdevanja. U izveštaju se naglašava da postizanje partnerstva za ciljeve takođe ima značajne izazove u Evropi, delom zbog toga što su samo četiri članice EU ispunile cilj da 0,7% svog bruto nacionalnog dohotka alociraju na zvaničnu razvojnu pomoć.

16

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

EURACTIV

Šta bi Srbiji doneo depozitni sistem za upravljanje ambalažom?

P

repoznajući odgovornost u sprovođenju, primeni i promociji principa cirkularne ekonomije i unapređenju trenutnog sistema upravljanja ambalažnim otpadom, Apatinska Pivara, Carlsberg Srbija, Coca-Cola HBC, Heineken Srbija i Knjaz Miloš osnovali su Asocijaciju proizvođača pića (APP), koja će se fokusirati upravo na pomenute važne i aktuelne teme. . Osnovni cilj Asocijacije je unapređenje postojećeg sistema produžene odgovornosti proizvođača i uvođenje adekvatnog depozitnog sistema za upravljanje ambalažom u Republici Srbiji.

Depozitni sistem za upravljanje ambalažom DRS predstavlja sistem kod kog se definisani iznos depozita za ambalažu plaća na prodajnom mestu prilikom kupovine proizvoda, a vraća potrošaču prilikom njenog povrata.

Ovo je sistem koji već uveliko uspešno funkcioniše, ili je u fazi pripreme u mnogim državama Evrope. Ukoliko se postavi na pravi način, depozitni sis-

tem omogućava visok procenat povrata ambalaže, te pozitivno utiče na smanjenje zagađenja, veću reciklažu, kao i primenu principa cirkularne ekonomije.

Ko se nalazi u članstvu Asocijacije i šta je cilj delovanja?

U članstvu Asocijacije nalaze se kompanije kojima je primarna delatnost proizvodnja, odnosno distribucija alkoholnih i bezalkoholnih pića i flaširane vode. Jedan od ključnih ciljeva Asocijacije jeste zajednički rad i uvođenje i implementacija novog sistema za upravljanje ambalažnim otpadom - depozitnog sistema, kao i podrška unapređenju sistema produžene odgovornosti proizvođača.

Takođe, ova asocijacija se zalaže za unapređenje i drugih javnih politika od značaja za sektor hrane i pića. Šta su osnovni principi depozitnog sistema?

Neophodno je da depozitni sistem bude razvijen u skladu sa lokalnim specifičnostima tržišta Republike Srbije i posebno tržišta maloprodaje pića, kao i da uzme u obzir navike potrošača, geografsku strukturu i stepen ekonomske razvijenosti društva. Zbog toga su članovi Asocijacije utvrdili osnovne principe depozitnog sistema: Neprofitan DRS – buduća organizacija, koja će upravljati depozitnim sistemom, ne može raspoređivati dobit svojim osnivačima. Ona je obavezana da ostvarenu dobit investira u unapređenje samog sistema, sa ciljem povećavanja

njegove efikasnosti; Nacionalna pokrivenost – Depozitni sistem trebada bude zakonski obavezujući za sve učesnike i da ima nacionalnu pokrivenost, kako bi omogućio ravnopravno učešće za sve i ista prava za potrošače, gde god da se nalaze; Upravljanje depozitnim sistemom – osniva ga i vodi sektor koji snosi obavezu produžene odgovornosti proizvođača za ambalažu koju stavlja na tržište, a kroz posebnu organizaciju (buduća „Depozitna organizacija“), što je u skladu sa načelom „zagađivač plaća“, koji je suština produžene odgovornosti proizvođača (odgovornost za ambalažu koju je stavio na tržište i nakon konzumacije proizvoda od strane proizvođača). Depozitna organizacija funkcioniše po principima transparentnosti i jasnog finansijskog upravljanja koji treba da osigura najniže moguće troškove sistema, uz postizanje najviših ciljeva zaštite životne sredine; Bez međusobnog subvencionisanja materijala – U Depozitnom sistemu se ne primenjuje unakrsno subvencionisanje ambalažnih materijala, što znači da se prihodi i rashodi jedne vrste materijala primenjuju isključivo na taj materijal; DRS pristupačan za potrošača – Jedan od ključnih preduslova za funkcionisanje depozitnog sistema je razumevanje potrošača i njihova uključenost. Ovo se, između ostalog, postiže jasnom komunikaciojom cene proizvoda odvojeno od vrednosti depozita, kao i programima edu-

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

kacije. Takođe, sam sistem treba da bude pristupačan potrošaču, što podrazumeva dovoljan broj lokacija za povraćaj ambalaže; Materijali uključeni u depozit i kategorije pića – Uzimajući u obzir iskustva drugih zemalja, kao i trenutno stanje u Republici Srbiji u oblasti sakupljanja ambalažnog otpada, članovi Asocijacije su saglasni da Depozitni sistem u svojoj inicijalnoj fazi treba da obuhvata ambalažu pića od PET materijala i aluminijuma zapremine do 3 litra (uključujući, a ne ograničavajući se na pivo, prirodne mineralne vode, izvorske i stone vode, osvežavajuća bezalkoholna pića, voćne sokove, voćne nektare i druga bezalkoholna osvežavajuća pića). Važno je razmotriti uvođenja i drugih materijala i kategorija pića u kasnijim fazama, na osnovu naknadnih evaluacija sistema i procena efikasnosti, kako bi se sistem upravljanja ambalažom unapredio, po potrebi;

Vlasništvo nad materijalom – Vlasništvo nad prikupljenim materijalom (ambalažom) ima Depozitna organizacija. U cilju smanjenja količine ambalažnog otpada kroz proizvodnju ambalaže sa učešćem recikliranog materijala, neophodno je obezbediti cirkularnost ambalaže, odnosno stvoriti preduslov da se od iskorišćene PET boce ili limenke, kreira nova (bottle-to-bottle, can-to-can); Vrednost depozita– Vrednost depozita treba da bude određena na bazi analize svih ekonomskih efekata, tako da predstavlja dovoljan podsticaj za potrošača da vrati ambalažu, a da sa druge strane ne izazove poremećaje odnosne kategorije pića. Ova vrednost treba da bude jasno iskazana, odvojeno od maloprodajne cene i izuzeta od oporezivanja PDV-om, uzimajući u obzir prirodu ove naknade.

Period za implementaciju depozitnog sistema – Imajući u vidu iskustva

EURACTIV

17

drugih zemalja, a u cilju povećanja efikasnosti sistema, i prilagođavanja tržištu, period za implementaciju depozitnog sistema treba bude dovoljno dug da omogući pravilnu pripremu i implementaciju sistema bez negativnih efekata na učesnike sistema; Kaucijski sistem za boce koji trenutno postoji u Srbiji - Depozitni sistem, kao i sistem produžene odgovornosti proizvođača u najranijim fazama treba da prepozna i predvidi postojanje povratne ambalaže za pića (kaucijski sistem), kako bi se isključili kasniji dodatni troškovi za potrošače i industriju.

Rezultati uvođenja depozitnog sistema u Evropi Cilj Evropske unije za 2025. godinu jeste da 65 odsto ambalaže bude reciklirano. , Specifični ciljevi za staklo i metal postavljaju letvicu nešto više, na 70 odsto, dok je cilj za plastiku 50 odsto. Prema dostupnim javim informacijama, bar 10 zemalja EU planira tranziciju na depozitne sisteme u narednim godinama.

Postoje sistemi gde sistem prikupljanja ambalažnog otpada već dobro funkcioniše, primera radi, u Belgiji se plastične boce prikupljaju u domaćinstvima zajedno sa drugim plastičnim otpadom, dok se staklene flaše moraju odneti na određeno mesto.

Iako nema depozita za staklene boce, Belgija ima visoku stopu recikliranja stakla.

Neki od primera dobro primenjenog depozitnog sistema uključuju Litvaniju, koja je ovaj sistem uvela 2016. godine, posle čega je procenat prikupljanja ambalaže za piće u drugoj godini primene bio 92 odsto.

U Nemačkoj sve radnje koje prodaju pića imaju obavezu da preuzmu ambalažu i da vrate depozit kupcu, nezavisno od toga da li je piće kupljeno baš u tom objektu, što je jedan od ključnih principa primene depozitnog sistema. Slovačka je depozitni sistem uvela od 2022. i značajan fokus stavlja na edukaciju potrošača.

18

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

EURACTIV

Partnerstvo za održivu budućnost: Kako UNDP spaja sektore u Srbiji?

Tekst: Aleksandra Vrbica EURACTIV.RS

K

roz intervju za EURACTIV sa Katarinom Sajc, portfolio menadžerkom za saradnju sa privatnim sektorom u UNDP, saznali smo o strategiji uz pomoć koje se se ova agencija zalaže za podršku održivom poslovanju i sveobuhvatnom unapređenju održivog razvoja u Srbiji.

Kako UNDP podstiče saradnju između privatnog sektora i društvenih aktera u cilju postizanja održivog poslovanja i unapređenja održivog razvoja u Srbiji?

Kako bi se ostvario napredak i postigli Ciljevi održivog razvoja (Sustainable Development Goals - SDG), neophodno je partnerstvo svih delova jednog društva. Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) upravo deluje kao integrator ili povezujući faktor između aktera iz privatnog, javnog i civilnog sektora, naučne i kreativne zajednice, njihovih kapaciteta, resursa i znanja.

UNDP tradicionalno sarađuje sa javnim i civilnim sektorom u cilju postizanja održivog razvoja, ubrzavanja strukturnih transformacija i izgradnju

Katarina Sajc, portfolio menadžerka za saradnju sa privatnim sektorom u UNDP

otpornosti na krize i šokove. Sa druge strane, privatni sektor, sa svojim resursima, sposobnostim i znanjima, je prepoznat kao ključni partner u postizanju Ciljeva održivog razvoja. On igra važnu ulogu kao pokretač ekonomskog rasta, obezbeđuje dobra i usluge, generiše poreske prihode za finansiranje društvene i ekonomske infrastrukture,

i ono što je posebno važno, razvija nova i inovativna rešenja koja pomažu u suočavanju sa društvenim izazovima.

UNDP globalno saradjuje sa privatnim kompanijama različitih veličina i profila, uz prethodnu pažljivu analizu i procenu njihovih aktivnosti. U partnerstvu sa korporacijama i velikim kompanijama, i u saradnji sa javnom upravom i ostalim akterima, najčešće sprovodimo razvojne projekte čiji je cilj rešavanje nekog društvenog problema. Ove kompanije često imaju i jasno definisane strateške planove za održivi razvoj kako bi doprinele zaštiti i unapređenju životne sredine i društvenom napretku. Dobar primer je projekat digitalne platforme za donaciju hrane “Tanjir po tanjir”, koji smo realizovali 2021. godine u partnerstvu sa kompanijom Delhaize Srbija, i u saradnji sa Bankom hrane i humanitarnim organizacijama. Platforma je urađena kako bi na jednostavan način viškovi voća i povrća, koji su u skladu sa standardima za ishranu, mogli da stignu do onih kojima su potrebni. To istovremeno doprinosi ostvarivanju više Ciljeva održivog razvoja.

Takođe, UNDP trenutno sprovodi

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

projekat “Vlasina čista ljubav”, gde u partnerstvu sa kompanijom Coca Cola Hellenic Bottling Company, uz blisku saradnju sa Turističkom organizacijom opštine Surdulica i Planinarskim savezom radimo na uređenju, unapređenju i digitalizaciji 47 kilometara pešačkih i planinarskih staza na području Predela izuzetnih odlika “Vlasina”. Ovaj projekat je primer podrške razvoju održivog turizma za potrebe savremenih posetilaca, a uz poštovanje statusa zaštite ovog jedinstvenog područja.

Na koji način UNDP podržava domaće inicijative i kompanije u Srbiji koje teže ka održivom poslovanju?

Domaća mikro, mala i srednja preduzeća predstavljaju kičmu srpske privrede, budući da obuhvataju dve tre?ine zaposlenih u formalnom poslovnom sektoru. UNDP pruža ekspertsku ili finansijsku podršku kako bi ove kompanije rasle u skladu sa principima održivog poslovanja. Tako smo ove godine, u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije i Smart kolektivom, organizovali treninge na temu ESG (Environmental, Social and Governance) standarda za mala i srednja preduzeća.

ESG standardi se odnose na skup kriterijuma koji se tiču životne sredine, društvenih i upravljačkih pitanja koje kompanije uzimaju u obzir pri upravljanju svojim poslovanjem, a investitori prilikom ulaganja. Ovi standardi su postali deo javnih politika i zakona, a usklađivanje poslovnih strategija sa ESG kriterijumima postaje obavezujuće za veliki broj kompanija, naročito za one koje posluju na tržištu Evropske unije.

Putem javnih poziva za dostavljanje predloga inovativnih projekata, UNDP podržava domaće kompanije da

predlože i sprovedu rešenja koja doprinose postizanju određenih ciljeva održivog razvoja. Tako je u toku proces odabira projekata za ekološki prihvatljivu i organsku poljoprivredu u blizini zaštićenih područja, u okviru šire inicijative na sprovođenju Zelene agende u Srbiji. Predlozi projekata treba da ponude rešenja za smanjivanje upotrebe proizvoda od sintetičkih hemikalija koji se koriste u proizvodnji hrane - pesticida, veterinarskih lekova i đubriva. To su projekti koji imaju ekološku, socijalnu i finansijsku održivost i pomažu da se poljoprivredna proizvodnja transformiše ka održivim prehrambenim sistemima, zaštiti životne sredine i očuvanju biodiverziteta, pored ostvarivanja profita.

Možete li da istaknete neke od najznačajnijih dostignuća i uspešnih projekata koje je UNDP sproveo u Srbiji na polju održivog razvoja?

Tokom 2020. godine, u jeku pandemije COVID19, UNDP je na području Valjevskih planina pokrenuo pilot projekat Staze Srbije. Želeli smo da unapredimo i promovišemo planinarske i pešačke staze među građanima i građankama Srbije. Naš cilj je bio pružanje stručne i ekspertske podrške lokalnim mikro, malim i srednjim preduzećima (MMSP) u oblasti turizma, ugostiteljstva i kreativnih industrija, kako bi unapredili svoje poslovanje u skladu sa načelima održivog razvoja. Posebno uspešnim se pokazala desetonedeljna obuka na temu korišćenja podataka za bolje donošenje poslovnih odluka, koja je već uspela da pomogne polaznicima i polaznicama da naprave promenu u svom poslovanju1.

Ovaj projekat pokrenuo je dalje inicijative sa privatnim sektorom - pre svega u oblasti održivog turizma, kao na primer pomenuti projekat “Vlasina

1 Kako digitalne veštine pomažu ženama: priča iz Valjeva | Ujedinjene nacije u Srbiji (un.org) 2 Climate, Community and Choice: Booking.com Reveals the Trends Shaping Sustainable Travel in 2022

EURACTIV

19

čista ljubav”, koji sprovodimo sa kompanijom Coca Cola HBC. Upravo je projekat Staze Srbije kod nas i uveo temu održivog turizma, koji je globalno veliki trend, jer savremeni posetioci sve više traže poštovanje ekoloških i društvenih standarda i lokalno autentično iskustvo. Uz podršku UNDP, u maju ove godine Srbija je postala članica Globalnog saveta za održivi turizam (Global Sustainable Tourism Council - GSTC), što će omogućiti da dobije podršku za razvijanje nacionalnih standarda održivosti u turizmu i da se promoviše kao zemlja održivog, domaćinskog turizma širom sveta.

Uvođenje poslovanja i praksi koje su u skladu sa principima održivosti je od posebne važnosti za kompanije iz sektora turizma, budući da, prema najnovijim istraživanjima platforme booking.com, preko tri četvrtine turista želi iskustvo održivog turizma i u skladu sa tim planiraju svoja putovanja u narednih 12 meseci2.

Koji su ključni dugoročni planovi i prioriteti UNDP-a za podršku održivom razvoju u Srbiji u narednih 5 godina, i na koji način će se osigurati kontinuirana podrška unapređenju održivosti ekonomije, društva i životne sredine?

Strateški prioriteti UNDP koji su definisani za period 2021 - 2025. godine, a koje kao i sva dokumenta usvaja Izvršni odbor, se odnose na sve delove društva i obuhvataju korišćenje potencijala zelene, održive i inkluzivne ekonomije, zatim, razvoj javnih politika i praksi koji u svojoj osnovi imaju blagostanje, društvenu jednakost i ljudski potencijal, i unapređenje efikasnosti institucija i javne uprave u službi građana i privrede. UNDP će nastaviti da razvija programe i projekte koji povezuju različite društvene aktere, privatni, javni i civilni sektor, i koji samo zajednički mogu da odgovore na kompleksne izazove i razvojne prioritete Srbije.

20

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

EURACTIV

Održive prakse u poslovanju: Koje su prilike i izazovi za kompanije?

U

ključivanje održivih praksi u poslovanje može da donese finansijsku i socijalnu korist kompanijama, uključujući povećanje poverenja među deoničarima, širenje baze kupaca i povećanje prodaje proizvoda. Evropska unija je predstavila viziju održivije budućnosti i, dok implementacija održivih praksi može da bude kratkoročno skupa i složena, ona stvara mnoge mogućnosti za industrije EU, kao što su pristup novim tržištima i povećani tokovi prihoda kroz inovacije.

Usvajanje prakse održivosti pruža konkurentsku prednost za kompaniju kada se pravilno implementira.

Održivost može da doprinese široj svrsi i novim rezultatima za kompanije koje teže održivosti, može da pomogne kompanijama da se više posvete ostvarenju svojih osnovnih ciljeva kao što su efikasnost, održivi rast i povećanje vrednosti kompanije za deoničare, te pružiti nemerljive beneficije kao što je bolje pozicioniranje kompanije u javnosti i bolja reputacija.

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

EURACTIV

21

Za neke kompanije, održivost predstavlja priliku da objedini svoje napore pod jednim opštim konceptom i za to steknu javno priznanje. Za druge, održivost znači suočavanje sa poslovnim praksama koje bi na kraju mogle da imaju negativan uticaj na njihovo poslovanje. Ipak, mnoga preduzeća su počela da shvataju važnost razvoja i implementacije plana održivosti.

Vredi napomenuti da održivost i javna posvećenost osnovnim poslovnim praksama mogu da postanu jednako važne kao i kod kompanija na berzi.

Ako se ovaj trend nastavi, kompanije koje nemaju plan održivosti mogle bi se suočiti sa tržišnim kaznama.

MOGUĆNOSTI I PREDNOSTI ODRŽIVE POSLOVNE PRAKSE

FOTO: SHUTTERSTOCK

Među benefitima za kompanije po pitanju održivosti ističu se: Dugoročno smanjeni troškovi: Na primer, unapređenje opreme ili tehnologije može da zahteva značajna početna ulaganja, ali to može rezultirati poboljšanom efikasnošću, smanjenim operativnim

troškovima i povećanom produktivnošću.

Takođe, ulaganje u programe obuke i razvoja zaposlenih može dovesti do kvalifikovanije radne snage, što opet dovodi do kvalitetnijih proizvoda, većeg zadovoljstva kupaca i konkurentske prednosti na duge staze. Osim toga, kratkoročna ulaganja u održive prakse, kao što je smanjenje potrošnje energije ili otpada, mogu da rezultiraju značajnim uštedama na vremenu, te pozitivno delovati na životnu sredinu i na krajnje rezultate kompanije.

Tržišna pozicija: Ovakve kompanije postižu bolje rezultate na srednji i dugi rok i značajno poboljšavaju svoje tržišne performanse. Razmatranja ESG (Environment, Social, Governance) ciljeva nisu samo presudna za društvenu i ekološku odgovornost kompanije, već i za njen dugoročni ekonomski uspeh. Kompanije koje daju prioritet održivosti i društvenoj odgovornosti mogu takođe da postignu bolji finansijski učinak i zadobiju veće poverenje investitora što bi opet moglo da dovede do povećanog toka kapitala, boljeg pristupa finansiranju i povećane konkurentnosti na tržištu.

Povećana dobit: Noviji podaci pokazuju da će aktiva ESG-a dostići

22

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

cifru od 53 milijarde dolara do 2025. godine, što predstavlja otprilike jednu trećinu globalne aktive. Kao rezultat toga, kompanije koje daju prioritet održivosti će imati koristi od sve veće potražnje za ESG investicijama i potencijalno privući veći broj investitora. Ulaganjem u održive prakse, kompanije mogu da se pozicioniraju kao lideri u tranziciji ka ekološki i društveno svesnijim ekonomijama, što može opet da donese dugoročnu finansijsku korist.

Poboljšan imidž u javnosti: Potražnja za održivim proizvodima i uslugama među potrošačima konstantno raste, tako da primena održivih poslovnih praksi može da poboljša imidž kompanije u javnosti, što može dovesti do povećanja prodaje, profita i tržišnog udela.

Veće zadovoljstvo zaposlenih: Baveći se društvenim uzrocima i socijalnim pitanjima, preduzeća mogu da pokazati da vrše pozitivan uticaj na društvo, što takođe može dovesti do povećanog zadovoljstva i motivacije zaposlenih. Održiva preduzeća obično daju prioritet etičkom tretmanu radnika, što može dodatno da poveća zadovoljstvo zaposlenih i spreči njihov odlazak iz kompanije. Na primer, kompanija može da pruži podršku radničkim sindikatima ili da implementira pravedniju politiku vezanu za plate i beneficije koja se primenjuje na sve zaposlene bez obzira na njihov položaj u radnoj organizaciji.

Povećana lojalnost kupaca: Potrošači se sve više orijentišu ka kompanijama koje aktivno doprinose poboljšanju društva. Ovo otvara mogućnost za kompanije da steknu konkurentsku prednost nudeći održive i društveno odgovorne opcije. Štaviše, društvena odgovornost je ključna za preduzeća kako bi imali pozitivnu reputaciju i izgradili jake odnose sa zajednicom u kojoj posluju.

Korišćenje potencijala za inovacije: Održivi razvoj zahteva inovativne tehnologije i nove poslovne modele koji mogu da doprinesu zaštiti životne sredine i povećanju efikasnosti. Kompanije koje ulažu u istraživanje i razvoj ovih novih rešenja mogu da otvore sebi nova

tržišta i ostvare nove tokove prihoda, kao i da povećaju konkurentnost.

Reputacija: Održiva poslovna praksa može da poboljša reputaciju kompanije i da privuče kupce, investitore i talente koji cene njihovu društvenu odgovornost. Investitori će u ovakvim kompanijama prepoznati dugoročnu finansijsku korist i podržati održivo poslovanje. Zaposleni takođe daju prednost društveno odgovornim organizacijama i daju prioritet održivosti, što dovodi do njihovog većeg zadovoljstva sa radnim mestom, smanjenje fluktuacije i posvećenije radne snage, a što opet doprinosi dugoročnom uspehu.

POTENCIJALNI IZAZOVI ZA INDUSTRIJSKE SUBJEKTE U KONTEKSTU ODRŽIVOG RAZVOJA

Pored svih navedenih prednosti održive poslovne prakse, treba obratiti pažnju na potencijalne izazove: Značajni kratkoročni troškovi: Uključivanje održivih praksi u poslovanje kompanije može da bude skup poduhvat, pogotovo kratkoročno. Razlog tome je što održive prakse često zahtevaju značajna ulaganja.

Oko 49.000 kompanija u Evropskoj uniji su dužne da objave informacije o održivosti. Kako bi pomogla da se ove kompanije što je više moguće rasterete, EU je usvojila direktivu koja ima za cilj smanjenje nepotrebnih troškova izveštavanja o održivosti. Međutim, kompanije i dalje mogu da imaju prilično velike jednokratne, ali i višekratne troškove na godišnjem nivou kako bi se uskladile

EURACTIV

sa direktivom o održivosti.

Složenost: Održivi razvoj je kompleksna tema koja zahteva od kompanija da uzmu u obzir ekološke, društvene i ekonomske efekte svog poslovanja. Ovo se može pokazati kao prevelik zalogaj posebno za mala i srednja preduzeća (MSP) koja imaju ograničene resurse na raspolaganju. Međutim, postoji nekoliko načina na koje MSP mogu prevladati ove izazove i integrisati održivost u svoje poslovanje, kao što je saradnja sa drugim preduzećima, industrijskim udruženjima ili nevladinim organizacijama (NVO) kako bi imali pristup potrebnom znanju i stručnosti.

Nadogradnja čitavih lanaca nabavke: Ključni aspekt za postizanje održivosti u celom lancu nabavke su odgovorne poslovne prakse. Kompanije moraju da uzmu u obzir ne samo svoje poslovanje već i ekološke i društvene uticaje aktivnosti svojih dobavljača - od nabavke sirovina do transporta i upravljanja otpadom.

Konkurentnost: Ekonomske grane koje imaju značajan uticaj na životnu sredinu i društvo su pod pojačanim nadzorom regulatora i javnosti. Kao rezultat toga, ove kompanije mogu da se suoče sa izazovima u održavanju svoje konkurentske prednosti. Takođe, moraju da se dobro snalaze u složenim propisima i zahtevima, te da razviju strategije za minimiziranje njihovog uticaja na životnu sredinu i društvo. Pored regulatornih rizika, kompanije mogu da budu izložene i reputacijskim rizicima ako se smatra da njihova praksa ima negativne ekološke ili društvene uticaje.

Sve u svemu, iako postoje značajne mogućnosti da ekonomija EU ima koristi od održivog razvoja, postoji i nekoliko izazova koje ona mora da reši.

Kompanije koje daju prioritet održivosti moraju da budu spremne da investiraju u nove tehnologije, poslovne modele i prakse, kao i da blisko sarađuju sa dobavljačima i zainteresovanim stranama kako bi osigurale održivost u celom lancu snabdevanja.

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

EURACTIV

23

Održivi proizvodi: Jasni ciljevi privlače potrošače V

iše od 60 odsto potrošača spremno je da izdvoji veću sumu novca za proizvod sa održivim pakovanjem, a njih čak 74 odsto smatra da kompanije danas više brinu o životnoj sredini nego što je to bio slučaj pre 10 godina. Ovo su samo neki od zaključaka poslednjih studija posvećenih odnosu potrošača prema održivom poslovanju i proizvodima, a kuriozitet koji one otkrivaju jeste taj da potrošači sve češće daju prednost onim proizvodima iza kojih prepoznaju jasne ciljeve.

Prema poslednjem istraživanju revizorske kuće Price Waterhouse Coopers, sprovedenom ovog proleća na tržištima Velike Britanije, Nemačke i Indije, ve-

lika većina potrošača će se pre odlučiti za proizvod kompanije koja deli njihove vrednosti. Istovremeno, nedavno objavljena studija McKinseya i NielsenIQa navodi kako se preferencije potrošača razlikuju zavisno od načina na koji određeni proizvodi pomažu održivosti i koliko su te tvrdnje precizne. Tako će proizvodi sa oznakama “vegan” i “carbon zero” pre biti izbor potrošača i ostvariti veći rast u poređenju sa onima koji neodređeno kažu “održivi proizvod”.

Popularnost održivih proizvoda potvrđuje i podatak da su tokom poslednjih pet godina 56 odsto ukupnog tržišnog rasta u SAD činili proizvodi koji doprinose održivosti, istaknuto je

u nedavno objavljenoj studiji McKinsey i NielsenIQ-a. Međutim, postoje razlike u preferencijama i u ovom segmentu.

Na primer, proizvodi koji doprinose karbonskoj neutralnosti zabeležili su veći tržišni rast od onih koji ističu svoju održivu ambalažu.

Kompanije u Srbiji u velikoj meri prate globalne trendove. Sve je više proizvoda sa oznakama koje ističu održivu proizvodnju, kao i usluga koje potrošači prepoznaju kao priliku da podrže društveno odgovorni i održivi pristup poslovanju, i na taj način pomognu planeti.

Jedan od najboljih primera koji to potvrđuje je uloga klijenata OTP banke u zaštiti životne sredine. Naime, oni su samo korišćenjem usluga banke doprineli sadnji hiljada stabala širom sveta, čime su pokazali na koji način održivi proizvodi mogu da privuku potrošače. OTP banka je jedina banka u Srbiji koja treću godinu zaredom učestvuje u ovoj globalnoj inicijativi kompanije Mastercard. U saradnji sa organizacijom Conservation International i World Resources Institutom, Priceless Planet koalicija ima cilj da sadnjom novih šuma doprinese smanjenju posledica klimatskih promena.

Samo tokom 2021. godine u ovu akciju uključilo se 15 hiljada klijenata OTP banke, dok je u 2022. godini taj broj porastao na 18 hiljada. Svi oni otvorili su paket račun u banci ili aktivirali mobilni novčanik, a za svakog od njih posađeno je jedno drvo.

Ceo tekst možete pronaći na euractiv.rs

24

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

EURACTIV

Strategije, akcioni planovi i zakoni za veću održivost Evrope E

vropska unija ima za cilj da transformiše evropsku zajednicu u modernu, resursno efikasnu i konkurentnu ekonomiju u kojoj se rešavaju klimatski i ekološki izazovi i transformišu u mogućnosti, dok je tranzicija pravedna i inkluzivna za sve. Zato EU kontinuirano ulaže napore da kreira okvir kako bi svi novi zakoni sadržali i ciljeve održivosti. Za period 2019-2024, Evropska komisija je to postigla kroz sledeće inicijative:

Evropski zeleni dogovor: Za cilj ima postizanje ugljenične neutralnosti u celoj EU do 2050. godine i fokusira se na energiju, transport, industriju i poljoprivredu.

Plan uključuje različite ciljeve, kao što su smanjenje emisije gasova staklene bašte, povećanje upotrebe obnovljive energije, povećanje energetske efikasnosti i zaštita biodiverziteta. Zeleni dogovor takođe ima za cilj rešavanje socijalnih pitanja, kao što je otvaranje novih radnih mesta, te ima za cilj da obezbedi pravednu tranziciju ka održivoj ekonomiji za sve.

Industrijska strategija EU: Do 2030. trebalo bi da se razvije barem 40% ključnih tehnologija koja su Evropskoj uniji potrebne za borbu protiv klimatskih promena. Strategija je osmišljena da podstakne domaću industriju i smanji zavisnost od stranih dobavljača, uglavnom Kine.

Strategija za tekstilnu industriju: U strategiji EU za tekstil, koju je Evropska komisija usvojila 30. marta 2022.

FOTO: SHUTTERSTOCK

STRATEGIJE EU

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

toji da preispita ceo prehrambeni lanac kako bi se poboljšala njegova održivost na svakom koraku - od proizvodnje do potrošnje. Strategija ima za cilj da za 50% smanji upotrebu i rizik od hemijskih pesticida do 2030. godine, te da 25% poljoprivrednog zemljišta EU bude pod organskom proizvodnjom do 2030. godine.

AKCIONI PLANOVI EU

godine, navedeni su zahtevi koji se tiču produženja veka trajanja tekstila, odnosno njegove reciklaže, pružanja jasnijih informacija o tekstilu, digitalnog pasoša proizvoda, zaustavljanja uništavanja neprodanog ili vraćenog tekstila i subvencija za povećanje održivosti proizvoda.

Strategija za zgrade i građevinski sektor: Ova strategija će se baviti održivošću građevinskih proizvoda, uključujući zahteve da pojedini građevinski proizvodi sadrže reciklirane sastojke, te podržava trajnost i prilagodljivost objekata koji su izgrađeni u skladu sa principima kružne ekonomije, a odnose se na projektovanje zgrada.

Strategija EU o biodiverzitetu do 2030: Cilj je da se poveća otpornost društava na buduće pretnje kao što su uticaj klimatskih promena, šumski požari, nesigurnost u snabdevanju hranom, epidemije bolesti, zaštita divljih životinja i borba protiv ilegalne trgovine divljim životinjama.

Strategija za hemijsku industriju: Komisija je predložila usvajanje revidirane Uredbe o klasifikaciji, označavanju i pakovanju hemikalija (CLP) koja će zabraniti upotrebu najštetnijih hemikalija u potrošačkim proizvodima i stimulisati ulaganja i inovacije u proizvodnji i upotrebi hemikalija koje su sigurne i održive tokom svog životnog ciklusa.

Strategija “od njive do trpeze”: Kao deo Zelenog dogovora, ova strategija nas-

Najvažniji instrumenti koji su kreirani kao podrška gore navedenim strategijama su: Spremni za 55%: Ovaj paket mera ima za cilj modernizaciju postojećeg zakonodavstva u skladu sa klimatskim ciljevima EU za 2030., odnosno za smanjenje emisija gasova staklene bašte (GHG) za najmanje 55 odsto.

Industrijski plan “Zelenog dogovora”: Plan ima četiri glavna stuba za postizanje klimatske neutralnosti u industrijskom sektoru. Ovi stubovi podrazumevaju pojednostavljeni regulatorni okvir za net-zero tehnologije, olakšan pristup kritično važnim materijalima za proizvodnju, brže finansiranje zelene tranzicije i proširenje sporazuma o slobodnoj trgovini.

REPowerEU: Cilj ovog plana jeste da se prekine zavisnost EU od ruskih fosilnih goriva i da se ubrza tranzicija ka čistoj energiji. REPowerEU se oslanja na tri stuba: diverzifikacija snabdevanja energijom, ušteda energije i energetska efikasnost i ubrzano uvođenje obnovljive energije.

Novi akcioni plan za cirkularnu ekonomiju: Novi akcioni plan najavljuje inicijative koje će trajati tokom čitavog životnog ciklusa proizvoda. Cilj je da se kroz dizajn proizvoda promovišu procesi cirkularne ekonomije, podstiče održiva potrošnja, spreči pojava otpada i da se korišćeni resursi zadrže u ekonomiji EU što je moguće duže.

Akcioni plan o nultom zagađenju: Vizija nulte zagađenosti do 2050. godine zasniva se na tome da se zagađenje vazduha, vode i tla svede na nivoe koji se više ne smatraju štetnim za zdravlje i

EURACTIV

25

prirodne ekosisteme. Ovo je deo ciljeva koji moraju da se ispune do 2030. godine kako bi se smanjio nivo zagađenja izvora.

ZAKONI EU

Neki od najznačajnijih propisa koji su deo pratećeg okvira koji reguliše održivost u EU su sledeći: Evropski zakon o klimi: Njime se postavlja pravno obavezujući cilj neto nulte emisije gasova staklene bašte do 2050. godine i novi cilj za 2030., odnosno smanjenje neto emisije gasova staklene bašte za najmanje 55% u odnosu 1990. godinu.

Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu: Komisija je predložila nova pravila koja se odnose na proizvodnju ambalaže kojom će se smanjiti potreba za korišćenjem prirodnih materijala, povećati kapaciteti za reciklažu u Evropi, kao i učiniti Evropu manje zavisnom od primarnih resursa i spoljašnjih dobavljača.

Evropska direktiva o nefinansijskom izveštavanju (NFRD): Evropska direktiva o nefinansijskom izveštavanju (NFRD) nalaže velikim kompanijama da izveštavaju o društvenim pitanjima, pitanjima vezanim za zaposlene i okolinu, ljudskim pravima, mitu i korupciji.

Direktiva o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD): CSRD je stupio na snagu 5. januara 2023. godine, donoseći ažurirane propise koji sadrže poboljšanje zahteve kompanijama da prijavljuju bitne društvene i ekološke informacije. Velika, mala i srednja preduzeća koja se nalaze na berzi su sada u obavezi da sastavljaju izveštaje o održivosti.

Nova strategija održivog finansiranja i akcioni plan za finansiranje održivog rasta: Akcioni plan o održivom finansiranju bio je suštinski korak u opredeljenosti EU u vezi sa osnovnim elementima održivog finansijskog sistema, uključujući taksonomiju EU, Uredbu o obelodanjivanju održivih finansija (SFDR), Direktivu o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD) i evropski standard zelenih obveznica.

26

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

EURACTIV

EUROBANK DIREKTNA: Nagrađena za unapređenje zelene ekonomije U

svajanjem ESG principa kompanije uspešno usklađuju svoje poslovne strategije sa ciljevima održivosti. Osim što na ovaj način pozitivno utiču na životnu sredinu, društvo i upravljanje, raste i poverenje između finansijskih institucija i klijenata koji sve više cene održive poslovne prakse ESG faktori igraju ključnu ulogu u donošenju odluka o ulaganjima, dok zelena ekonomija i održiv poslovni pristup dobijaju na značaju. Strategije za postizanje održivog razvoja i prevazilaženje kako ekoloških, tako i socijalnih izazova tiču se svih zainteresovanih strana i predstavljaju važan segment poslovanja.

Održiva načela poslovanja Eurobank Direktne predstavljaju temelj poslovne strategije Banke. Od samog osnivanja, Eurobank Direktna aktivno sprovodi prakse i mere iz oblasti zaštite životne sredine sa ciljem da smanji negativan uticaj na životnu sredinu. Energetska efikasnost, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, postavljeni principi zelenih nabavki, odgovorno upravljanje otpadom i reciklaža, samo su neke od inicijativa koje Banka podržava, a na ovaj način aktivno doprinosi transformaciji privrede ka održivijoj budućnosti i pozitivnom uticaju na naše okruženje.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) dodelila je Eurobank Direktnoj priznanje „Deal of the Year - Green

Trade“ (sustainably sourced materials) za kontinuiranu inicijativu u prelasku ka zelenoj ekonomiji. Ovo priznanje EBRD Programa za podsticaj zelene trgovine, prvi put dodeljeno jednoj banci na našem tržištu, uručeno je Eurobank Direktnoj u maju ove godine na EBRD Godišnjem sastanku i biznis forumu u Samarkandu.

“Ova nagrada dodatno potvrđuje posvećenost Eurobank Direktne održivoj ekonomiji zasnovanoj na razvoju zelene tehnologije. Kao učesnici EBRD Programa za podsticanje zelene trgovine, ponosimo se što je Eurobank Direktna prepoznata kao banka koja podržava srpsku privredu i unapređuje međunarodnu trgovinu u skladu sa principima održive ekonomije“, izjavio je Milan Vićentić, član Izvršnog odbora Eurobank Direktne.

Odgovarajući na sve veći zahtev za održivim proizvodima i uslugama širom sveta, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pokrenula je 2016. godine Program za podsticaj zelene trgovine (Green TFP). Program ima za cilj da podstakne trgovinu održivim proizvodima, promoviše ekološku odgovornost u poslovanju i doprinese smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu.

Kroz svoje angažovanje u EBRD Programu za podsticaj zelene trgovine, Eurobank Direktna podržava finansiranje održivih materijala, podstiče njihovu primenu doprinoseći unapređenju održivosti industrijskih procesa. Na ovaj način Eurobank Direktna osnažuje i implementira ESG principe sa ciljem potpune transformacije privrede na putu ka zelenoj ekonomiji.

28

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

EURACTIV

“POLITIKA ODRŽIVOSTI-MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA”: Važna tema za put Srbije ka Evropskoj uniji Tekst: Milena Antonijević EURACTIV.RS

P

rva konferencija koju EURACTIV. rs organizuje u Srbiji, pod nazivom POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA, održana je 7. septembra u Privrednoj komori Srbije, koja je institucionalni partner konferencije.

Program konferencije je osmišljen na

osnovu analize javnih politika, koju je pripremio EURACTIV, i obuhvata širok spektar tema održivosti poslovanja koje su razmatrali eminentni stručnjaci iz javnog i privatnog sektora.

Razgovaralo se o održivom razvoju, dobrim primerima iz prakse, izazovima sa kojima se suočavamo, kao i o regula-

tivi i izveštavanju. Još jedna od tema bila je i koji su dalji koraci u približavanju Evropskoj uniji kad je u pitanju politika održivosti.

Kroz 4 interaktivne sesije učesnici panela su dali odgovore na ključna pitanja o politici održivosti u Srbiji, inkorporaciji ESG strategije u poslovne ciljeve, poveza-

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

EURACTIV

29

nosti profita i održivosti, kao primere iz prakse.

U uvodnom delu konferencije govorili su Anna Sofija Erasmi, zamenica ambasadorke Švedske u Srbiji i Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne Komore Srbije, koji su se složili da je tema konferencije vrlo važna za put Srbije ka Evropskoj uniji te da je EURACTIV započeo dinamičnu diskusiju sa temama koje su bitne za našu zelenu tranziciju.

KAKO ĆE EU UREDITI ODRŽIVOST? NAČIN ŽIVOTA ĆE BITI NAČIN POSLOVANJA Prvi panel bio je na temu politike održivosti u Evropskoj uniji, kao i u Srbiji, i o tome da li će način života biti način poslovanja. Na panelu su diskutovali stručnjaci koji su auditorijumu približili ovu oblast i to: Radman Šelmić, savetnik predsednika Privredne komore Srbije za zelenu i cirkularnu ekonomiju i digitalnu transformaciju, zatim Biljana Ramić,

Anna Sofija Erasmi, zamenica ambasadorke Švedske u Srbiji

šefica odseka za strategije, programe, planove i lokalnu energetiku u Ministarstvu rudarstva i energetike i Vladimir Hrle, advokat i vođa savetodavnog programa International Financial Corporation za ESG u Srbiji.

Evropska unija je posvećena postizanju održivog razvoja kroz povećanje koherentnosti između industrijskih, ekoloških, klimatskih i energetskih politika. EU pre-

poznaje potrebu za hitnim rešavanjem novih izazova sa kojima se suočava naša planeta, kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta i iscrpljivanje resursa. Kako bi promovisala održivu, niskokarbonsku i resursno efikasnu ekonomiju koja je ujedno konkurentna i otporna, EU je postavila ambiciozne ciljeve održivosti. Među ovim ciljevima su: smanjenje emisije gasova sa efektom

30

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

Panel 1

Panel 2

Panel 3

Panel 4

staklene bašte za 55 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu, postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine, 32 odsto udela obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije do 2030. godine.

Međutim, EU je svesna da se održivost ne odnosi samo na zaštitu okoline, već i povećanje ekonomskog prosperiteta i društvenog blagostanja. Zato je održivi razvoj, koji balansira ekonomske, društvene i ekološke probleme, od suštinskog značaja za stvaranje otpornog i inkluzivnog društva.

Panelisti su saglasni da Srbija, iako nije članica EU, i samim tim obavezana

ovi ciljevima, ipak se obavezala na smanjenje dekarbonizacije i ide ka opštim ciljevima EU, menja zakonodavni okvir i smernice za zelenu tranziciju. U EU postoji praksa koja ima stroga pravila poslovanja sa kompanijama po pitanju održivosti i mi moramo da se rukovodimo politikama koje kreiramo kako bi bili partneri kompanija iz Evropske unije. Najveći izazovi sa kojima se Srbija susreće i koje tek treba da prevaziđe kako bi ostvarila veću energetsku efikasnost kao uslov održivog razvoja lokalnih zajednica su sredstva ali država Srbija je posvećena ovoj oblasti i pronalazi načine da prati zacrtanu mapu.

EURACTIV

IZAZOVI I PRAKSE - DA LI JE PRIMENA ESG PRINCIPA TROŠAK ILI INVESTICIJA? Korporativna održivost se ne odnosi samo na ekonomski profit, već i promociju društvene i ekološke odgovornosti. Ovaj pristup se sastoji od tri međusobno zavisna stuba: životne sredine, društvene odgovornosti i ekonomske održivosti, ili termin koji se već odomaćio u javnosti - ESG. Na tu temu na drugom panelu su diskutovali Maja Mandrapa Gašić, menadžerka za integrisana rešenja u Programu UN za razvoj /UNDP/ u Sr-

SPECIJAL POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA

dobri ali moramo permanetno raditi na promociji i realizaciji. Kompanije moraju da postave konkretne ciljeve u pogledu poslovanja, odgovornosti i strategija. Ukoliko želimo da budemo konkurentni, moramo da se rukovodimo pravilima i principima koje vladaju u EU i u zemljama članicama, jer bez usklađivanja nećemo moći da budemo konkurentni. Mi kao pojedinci moramo da razgovaramo, da shvatimo značaj ove teme i damo lični doprinos zelenoj tranziciji.

FOTO: STEFAN STOJANOVIĆ-MONDO, GORAN ZLATKOVIĆ

KAKO ODRŽIVOST PODSTIČE RAST?

biji, Tijana Koprivica, predsednica UN Globalnog dogovora i direktorka održivog poslovanja Delta Holdinga i Danko Kalkan, Senior Manager, CCaSS - ESG Advisory Services, Ernst & Young d.o.o.

Panelisti su saglasni da moramo da se rukovodimo principima društvene odgovornosti. Ujedinjene nacije su 2015. donele Rezoluciju o održivom razvoju a potpisnik je i Republika Srbija. Tako da se mi već rukovodimo principima u cilju zelene tranzicije, odgovorne potrošnje, povećanje energetske efiasnosti, smanjenje energetskog siromaštva. Pokazatelji su

Na trećem panelu EURACTIV konferencije “Politika održivosti - model budućeg poslovanja” učesnici su razgovarali o održivosti u različitim sektorima i dali odgovore na pitanje - kako održivost podstiče rast.

Učesnici panela koji dolaze iz različitih industrija pričali su iz svog ugla o ovom aspektu održivog poslovanja a na pitanja su odgovarali prof. dr Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost PKS, Milena Mićanović, direktorka za komunikacije i odnose sa javnošću OTP banke i Nada Stamatović, ekspertkinja za održivo poslovanje Nelt Grupe.

Oni su zaključili da održivost može i mora da se poveže sa poslovanjem i da bi to trebalo da bude naša strategija jer kako su naveli - ukoliko investirate u održivost, investirate u budućnost, a dobrobiti su brojne. I profit i budućnost kroz održivost su naši ciljevi. Dugoročne koristi mogu da se vide kroz vreme, neke kasnije, neke pre. Svakako, promocija je u ovom kontekstu veoma važna a sve je veća podrška institucija i organizacija na ovom putu.

Oni su poručili da nema kompanije koja ne troši neki prirodni resurs i zato svi moramo da povedemo računa o potrošnji resursa, energetskoj efikasnosti i drugim aspektima.

EURACTIV

31

CIRKULARNA EKONOMIJA: INOVATIVNO RAZMIŠLJANJE U SVIM PROCESIMA PROIZVODNJE Četvrti panel u okviru konferencije je pod nazivom Cirkularna ekonomija: Akcenat na inovativno razmišljanje u svim procesima proizvodnje.

Na ovu temu diskutovali su Aleksandra Vučinić, šefica Odseka za cirkularnu ekonomiju i održivi razvoj u Ministarstvu zaštite životne sredine, Milan Veselinov, direktor CIREKON D.O.O i Tanja Basta iz Alijanse za cirkularna pakovanja.

Zaključak panelista je da moramo da koristimo inovativne programe kao komponentu biznis modela cirkularne ekonomije. Inovacije se nalaze gotovo u svim oblastima. Inovativno razmišljanje utiče na očuvanje životne sredine, uštedu energije, smanjenje emisije gasova, dekarbonizaciju. Povezanost sektora je jako važna, jer ne možemo izolovati proizvodnju ili reciklažu, sve je deo jednog procesa cirkularnog poslovanja i svaka karika u lancu mora dati svoj doprinos.

Mapa puta za cirkularnu ekonomiju koja postoji oko tri godine dala jedan presek stanja gde je Srbija u cirkularnoj ekonomiji, koje su manjkavosti i nedostaci, a koje su dobre prakse. Naša država dosta radi na ovom polju i dostigli smo da se zemlje regiona ugledaju na nas i našu mapu puta. Naravno, dug je put pred nama, ali smo ponosni na ono što smo do sada uradili, rekli su panelisti.

Zaključak sa sva četiri panela mogao bi biti da smo svi na istoj strani, i proizvođači i životna sredina. Zapravo, tako bi trebalo da bude, pa je na svakom od nas da da lični doprinos.

Konferenciji su prisustvovali predstavnici Ministarstva energetike, Delegacije Evropske unije, Ambasade Švedske, Privredne komora Srbije, Privredna komore Vojvodine, Razvojnog fonda Vojvodine, UNDP-a, UN Globalnog dogovora, predstavnici privrednih komora u Srbiji i mnogobrojnih kompanija.

Za informacije o EURACTIV Specijalima...

Kontaktirajte nas BOJANA ZIMONJIĆ JELISAVAC Glavna i odgovorna urednica bojana.zimonjic@mondo.rs tel. +381(0) 64 82 46 823 TANJA BANKOVIĆ Menadžer za specijalne projekte tanja.bankovic@euractiv.rs tel. +381(0) 63 20 77 25 NATAŠA NEŠIĆ Advertajzing menadžer natasa.nesic@euractiv.rs tel. +381(0) 60 50 50 903