ODNOSI SRBIJE I SLOVENIJE

SPECIJAL FEBRUAR 2024.

https://euractiv.mondo.rs

ODNOSI SRBIJE I SLOVENIJE

SPECIJAL FEBRUAR 2024.

https://euractiv.mondo.rs

Zvanični diplomatski odnosi između Srbije i Slovenije uspostavljeni su decembra 2000. godine. Od tada pa na ovamo odnosi između dve zemlje su prijateljski i intenzivni, saradnja se odvija u mnogobrojnim sadržajima i nivoima, politički kontakti su česti i redovni. Redovno se održavaju zajednička zasedanja obe vlade. Slovenija aktivno podržava i pristupanje Srbije Evropskoj uniji. U vreme slovenačkog predsedavanja EU bio je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU. Slovenija je bitno doprinela i viznoj liberalizaciji za srpske državljane i bila je među glavnim zagovornicima dodele datuma za početak pregovora za članstvo u EU.

Dobra politička saradnja i jačanje međusobnog poverenja, povoljno utiče i na obim ekonomske saradnje jer se Srbija svrstava u vrh država po obimu slovenačkih investicija a u poslednje vreme je sve jači povratni tok srpskih investicija u Sloveniju.

Slovenačka privreda, osim što je izvozno orijentisana, sve više je i investiciona. Investicije su zasnovane na slovenačkoj ekonomskoj klimi pa su tako i najveća ulaganja u bankarstvo, osiguranje, zelenu energiju.

O svemu ovome ali i mnogim drugim temama opširnije u EURACTIV specijalu: ODNOSI SRBIJE I SLOVENIJE.

Sadržaj

„Srbija napreduje i postaje sve više evropska“

Kontinuitet i kvalitet u radu ključni faktori za dugovečnost

Srbija je druga najvažnija zemlja za slovenačke investitore

Analiza spoljnotrgovinske razmene

Srbije i Slovenije: Svi trendovi, izazovi i potencijali za jačanje saradnje

SPK aktivnosti koje su obeležile prethodnu godinu: Kratak pregled aktivnosti Komore

4 7

10

12

15

„Srbija napreduje i postaje sve više evropska“

Tekst: Milena Antonijević EURACTIV.RS

Nj.E.Damjan

Bergant, Ambasador Slovenije u Beogradu

Uokviru Euractiv specijala

“Odnosi Srbije i Slovenije” govorio je Nj.E. Damjan Bergant, Ambasador Slovenije u Srbiji.

Prema njegovim rečima, naše zemlje imaju tradicionalno dobre i korektne odnose i saradnju na mnogim poljima, uključujući politička, ekonomska, kulturna i druga pitanja.

Kako kaže Njegova Ekselencija Damjan Bergant, Srbija je mnogo uradila po pitanju reformi, ali je čeka još dosta posla i naporan rad na putu evrointegracija, a Slovenija je uvek bila spremna da pomogne Srbiji, što i čini.

On je za Euractiv govorio i o razlikama između Srba i Slovenaca, kao i o onim koje karakterišu naše zemlje i države.

Na poziciji ambasadora Slovenije u Srbiji ste već više od tri godine, kako ocenjujete saradnju naših zemalja?

Srbija i Slovenija imaju tradicionalno dobre međusobne odnose. Zadatak svakog predstavnika u zemlji domaćinu je da pomogne u jačanju odnosa između dve zemlje. I sam sam u Srbiji više od tri godine i moj mandat se polako bliži kraju, pa bih možda mogao konkretnije da ocenim odnose u poslednje tri godine.

Poslednjih godina Slovenija i Srbija imaju značajnu razmenu kontakata, uprkos preprekama koje su uticale na naš zajednički rad. Posebno mislim na period kovida, koji je skoro godinu i po dana praktično zaustavio funkcionisanje pojedinaca, kompanija i država uopšte. Pod ovim mislim i na globalna kretanja u međunarodnoj zajednici, kao na primer, napad Ruske Federacije na nezavisnu i suverenu Ukrajinu, koji je u početku rezultirao u nijansama različitih vizija EU i Srbije. Mislim i na brojne izbore u Srbiji koji svaki put

zaustavljaju dinamiku političke saradnje Srbije sa zemljama partnerima, uključujući Sloveniju.

Bez obzira na sve ovo, mogu da ocenim da dve zemlje korektno i dobro sarađuju na političkom, ekonomskom, kulturnom i drugim poljima. Slovenija, kao i ja lično, bismo želeli da Srbija brže napreduje na evropskom putu jer bi članstvo Srbije u EU dodatno produbilo naše međusobne odnose. Podigli bismo našu saradnju u svim oblastima na viši nivo. Dinamika približavanja EU zavisi pre svega od Srbije i njenih građana, a Srbija se nažalost, ne tako brzo kreće putem reformi i prilagođavanja EU. Pre svega je problem što građani Srbije u velikoj meri nisu zainteresovani za ulazak Srbije u EU, uglavnom zato što ne shvataju šta im dobro članstvo donosi i nisu sigurni u to da će i njihovi životi biti mnogo kvalitetniji kada Srbija postane članica EU.

Po mom mišljenju, rukovodstvo Srbije zajedno sa EU, treba da bude u stanju da bolje predstavi prednosti članstva Srbije u EU i na taj način pomogne građanima da razumeju EU. Postaje samo po sebi razumljivo da EU na razne načine finansijski pomaže razvoju Srbije, a građani Srbije toga nisu ni svesni.

Slovenija je uvek bila spremna da pomogne gde god je bilo potrebno i tako i čini, ali zajednički napori do sada nisu dali željeni rezultat. Nadam se da će u narednom četvorogodišnjem periodu ovaj proces biti brži i više cilju orijentisan.

Više puta ste izjavili da podržavate Srbiju na putu evrointegracija. Kako vidite naš trenutni evropski put?

Da ste rekli da Srbija u poslednjem periodu nije uradila ništa na putu evro integracija, lagali biste. Srbija radi

na različitim reformama, posebno u oblasti pravosuđa. Veoma je bitno, da se usvojeni zakoni sprovedu i u praksi. Sada dolazi faza koja se odnosi na sprovođenje reformskog procesa. Neophodno je sprovesti zakone koji su usvojeni, što je teži zadatak. Za EU, a isto tako i na terenu, će konkretan rezultat biti vidljiv tek kada reforme budu sprovedene i budu funkcionisale.

Takođe, slobode izražavanja ili mediji, su veoma važna oblast na kojoj Srbija radi. Rezultati još nisu tu, a nadam se da će biti vidljivi posebno kada je u pitanju dostupnost i pluralizam elektronskih medija, koji bi građanima pomogli da na različite načine dobiju različite informacije.

Međutim, Srbiju čeka još dosta napornog rada na putu evro integracija. Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala važan je korak na putu reformi. Na kraju, ali ne i najmanje važno, tu je oblast zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i spoljnih odnosa, koje je izuzetno važno za EU. U pitanju je približavanje spoljne politike politici EU. U tom pogledu Srbija i dalje zaostaje.

U jednom intervjuu sam rekao da ukoliko želite da budete deo porodice, morate takođe da preuzmete vrednosti porodice ili morate početi da se ponašate po pravilima porodice. Jednostavno ne možete biti deo porodice samo kada to želite.

Pojedinci kažu da se ulaskom u EU gube nezavisnost i suverenitet, dok ja lično ne delim to mišljenje. Reč je o postavljanju suvereniteta i nezavisnosti na viši nivo, što omogućava bolji život i državi i građanima, što je još važnije.

Smatrajte da će članstvom Srbije u EU srpski jezik postati jedan od zvaničnih jezika EU. Ili da će građani Srbije kao građani EU imati priliku da rade bez ograničenja u bilo kojoj zemlji EU. Nisu

li to pogodnosti koje građane i državu stavljaju na viši nivo? A upravo su to prednosti o kojima Srbija još uvek nije uspela da informiše svoje građane i time ojača udeo onih koji bi verovali u EU i želeli da Srbija što pre postane deo ove važne i istorijske integracije.

Slovenija je Srbiji važan ekonomski partner. Za koje privredne grane su najviše zainteresovani slovenački investitori?

Slovenačka privreda, osim što je izvozno orijentisana, sve više je i investiciona. To je posebno poznato na Zapadnom Balkanu. Slovenija ili slovenačke kompanije su u prošlosti ulagale dosta u ovu oblast, posebno u Srbiji. Očekuje se da će se trend nastaviti pošto je interesovanje veliko.

Investicije su zasnovane na slovenačkoj ekonomskoj klimi. Imamo ulaganja u bankarstvo, osiguranje, zelenu energiju. Značajna su i mala i srednja preduzeća koja obezbeđuju poluproizvode za različite industrije i traže tržišta za svoju proizvodnju. Velike investitore Srbija privlači i zbog njene blizine, veličine tržišta, radne snage i drugih pogodnosti.

Nadam se da će u budućnosti biti više investicija u Srbiji, kao što se nadam i investicijama srpskih preduzeća u Sloveniji. Ova razmena ekonomski jača obe zemlje, što je jako važno.

Kako ocenjujete položaj Slovenaca u Srbiji, a kako položaj Srba u Sloveniji?

I Slovenci u Srbiji i Srbi u Sloveniji imaju povoljne uslove za svoje delovanje. Nema osnova za žalbe ni u Beogradu, ni u Ljubljani. Sve što povremeno dolazi iz Ljubljane pod izgovorom nepriznavanja statusa Srba su problemi koji proizilaze iz problema pojedinaca koji žele da skrenu pažnju na sebe kroz probleme koji zapravo ne postoje i time dovedu do toga da se politika drži takvog prividnog

problema. Slovenci u Srbiji, sa kojima sam u bliskom kontaktu, zadovoljni su, kao i Srbi u Sloveniji.

Na kojim poljima vidite prostor za unapređenje saradnje i odnosa Slovenije i Srbije?

Postoji mnogo mogućnosti za unapređenje odnosa. Slovenija i Srbija bi u budućnosti mogle da budu tesno povezane u oblasti saradnje u okviru međunarodnih organizacija. Veze u međunarodnoj zajednici su u sadašnjoj situaciji još važnije, a zemlje se međusobno povezuju kako bi lakše ostvarile svoje interese. Slovenija i Srbija bi mogle bolje da sarađuju u ovoj oblasti.

Možda bi neka druga država mogla da bude uključena u ovu saradnju i da se ona razvije u trilateralnu ili kvadrilateralnu saradnju. Naravno, takva saradnja mora biti uslovljena ravnopravnošću partnera. Izazovi sa kojima se međunarodna zajednica trenutno suočava su mnogobrojni. I delimo mnoge zajedničke vrednosti koje bismo lakše mogli da predstavimo zajedno.

I inače, vidim mogućnost dalje ekonomske saradnje dve zemlje, u smislu još više investicija sa obe strane, o čemu sam već govorio.

Na političkom planu vidim mogućnost nastavka razmene poseta na svim nivoima. Naravno, Srbija prvo mora da formira Vladu što pre posle izbora. Što se tiče saradnje u oblasti kulture, ne treba isticati da je to saradnja na prilično visokom nivou i da će se nastaviti bez problema.

Ukratko, prilike postoje i verovatno će biti iskorišćene. Već sada se radujem fudbalskoj utakmici Srbije i Slovenije na Evropskom prvenstvu u junu u Nemačkoj. Sport je jedina oblast u kojoj možemo da budemo protivnici. Neka pobedi bolji. Sve ostalo moramo raditi zajednički i saveznički.

Često se u Srbiji Slovenija navodi kao primer uređenosti, a definitiv-

no je bivša jugoslovenska republika koja je ostvarila najviše napretka na svim poljima. Imate li neki „recept” koji možemo prekopirati na putu ka napretku i boljem životnom standardu?

Drago mi je ako je to istina. Koliko god da kažem da jesmo i moramo biti saveznici, ipak smo različiti. Možda i u tome što Slovenci državu doživljavaju drugačije od Srba. Država nije nešto o čemu će neko da brine, ali svi smo mi država. Zato je potrebno u Srbiji internalizovati da, ako želite da imate uređeno okruženje i uređenu državu, svaki pojedinac mora i da uradi nešto za to.

Kada to dođe do svesti svakog pojedinca, to će se odraziti i na bolji kvalitet života. Time ne mislim da Srbija nije uređena zemlja i da u njoj nema kvalitetnog života. I takođe je ispravno da Srbija ostaje privržena svojim vrednostima i tradiciji i da se ne prilagođava u svemu drugim zemljama, pa ni Sloveniji.

Razlika između Slovenaca i Srba je uglavnom u tome što smo različiti po duši i mentalitetu. U Srbiji je možda više centralizma i egoizma u pojedinim segmentima, ali u Sloveniji u drugim oblastima. Ali, u protekle tri godine primetio sam da se i Srbija menja, hteli ili ne hteli, i da postaje sve više evropska i da je na putu reda i napretka. Ovo je svakako dobra stvar u određenim stvarima.

I pored svega, u Srbiji ne sme sve da postane tako „plemenito” kako bi rekli u Sloveniji. Srbija ne sme u potpunosti da funkcioniše, kao Slovenija na putu napredovanja, jer će izgubiti svoj šarm i identitet. Možda je malo više haosa na putu ili nepokošena i neuređena okolina puta ono što Srbiji daje šarm i izdvaja je od Slovenije. Da li je lepota netaknute prirode Stare planine bolja od urednosti i masovnih turističkih poseta slovenačkih Julijskih Alpa? Na ovo pitanje, svaki pojedinac moći će da odgovori za sebe.

Kontinuitet i kvalitet u radu ključni faktori za dugovečnost

Tekst: Jelena Nikolić EURACTIV.RS

Danijela Fišakov, predsednica Slovenačkog poslovnog kluba

Tokom 20 godina postojanja Slovenački poslovni klub demonstrirao je mnoge kvalitete koje su doprinele njegovoj dugovečnosti i vitalnosti, a otvorena komunikacija, razmena iskustava i uspostavljanje poslovnih veza učestvovali su u povećanju vrednosti i značaju organizacije.

U čemu je tajna trajanja, gde sebe vide za 10 godina, na kojim poljima Slovenija i Srbija mogu da učvrste i prošire poslovnu saradnju...o ovim ali i mnogoim drugim temama za EURACTIV je govorila Danijela Fišakov, predsednica Slovenačkog poslovnog kluba.

Kako biste opisali ključne faktore koji su doprineli dugovečnosti i vitalnosti SPK?

Obeležavanje 20 godina postojanja impresivno je dostignuće za svaku organizaciju. Ključni faktor za dugovečnost je kontinuitet u radu, stalno angažovanje i podrška članova. Aktivnosti članstva nisu prestajale od samog nastajanja SPK do danas, a ni krizna vremena ga nisu ugrozila. Suštnina poslovnih klubova je u izgradnji jakih mreža i povezivanju njegovih članova.

SPK je uspeo da izgradi snažnu mrežu članova koji aktivno sarađuju, podržavaju jedni druge i značajno doprinose njegovoj vitalnosti, organizuje brojne zanimljive i korisne događaje, kao i aktivnosti, uvek relevantne za interese članova. One obuhvataju različite formate delovanja, počev od rada “jedan na jedan” do organizovanja vrlo posećenih poslovnih konferencija, seminara, radionica, panel rasprava, društvenih događaja i drugih inicijativa.

Sve ovo vreme SPK se predano trudi da svojim članovima konstantno isporučuje raznovrsne vrednosti i članovi ih pronalaze kroz dobijanje informacija i stručnih saveta, stvaranja poslovnih prilika, pristupa resursima ili nekog drugog oblika podrške. Da bi ostao relevantan tokom svih ovih godina, ne samo da smo morali

da aktivnosti i programe prilagođavamo u skladu sa promenama u ekonomskom i društvenom okruženju, nego i konkretnim potrebama svojih članova. U tom prilagođavanju SPK se pokazao vrlo uspešan i inovativan.

Koji su planovi za narednih 10 godina?

Veliki sam zagovornik saradnje i povezivanja privrednika iz Slovenije i Srbije, a i šire. Stalni prioritet je dalji razvoj mreže kontakata i povezivanje privrednika i poslovnih organizacija iz Slovenije i Srbije kako bi se osnažili postojeći poslovni odnosi i stvorili novi. U tom smislu organizujemo susrete i događaje koji privrednicima pružaju priliku za upoznavanje, razmenu ideja i uspostavljanje novih poslovnih veza. Sve značajnija će biti i uloga SPK u promovisanju investicionih prilika u regionu.

Saradnja sa drugim poslovnim klubovima i organizacijama u regionu će jačati, a mi ćemo se fokusirati na stvaranje partnerstava sa drugim poslovnim klubovima i razmenu iskustava i najboljih praksi kako bi se unapredila poslovna klima u okruženju i stvorila platforma za uspešnu regionalnu saradnju. Nastavćemo da promovišemo investicije i poslovne prilike kao i da pružamo podršku svojim članovima u njihovom poslovanju.

Koje prednosti poslovanja u Srbiji biste istakli kao ključne za strane investitore?

Poslednjih godina Srbija se pozicionirala kao jedna od najznačajnijih investicionih destinacija Centralne i Istočne Evrope. Prednosti poslovanja u Srbiji ogledaju se kroz konkurentne poreske stope koje su među najnižima u Evropi, restruktuiran i stabilan finansijski sistem, jednostavne procedure osnivanja i registracije preduzeća, jednostavne procedure za obavljanje spoljno-trgovinskog poslovanja i realizaciju ulaganja,

slobodan pristup tržištu od preko 1,1 milijarde potrošača, kvalitetno poslovno okruženje uz sistem podsticajnih mera koje daje država, te obrazovanu radnu snagu, posebno u oblasti informacionih tehnologija, inženjeringa i jezika. Razvoj inovativnih tehnologija privlači strane investitore i povećava atraktivnost Srbije kao poslovne destinacije.

Ove prednosti, zajedno sa drugim faktorima, čine Srbiju atraktivnom destinacijom za strane investicije u određenim industrijama. Nastavak ulaganja u infrastrukturu, u puteve, železnice, vodne puteve i aerodrome bi još povećao atraktivnost za investiranje u Srbiju.

Koje korake Slovenija i Srbija mogu preduzeti kako bi unapredile svoje sektore obrazovanja, istraživanja i inovacija?

Srbija i Slovenija u velikoj meri već grade svoje ekonomije zasnovane na znanju, ali postoji prostor za značajno poboljšanje u ovoj oblasti. Kada je reč o učenju jednih od drugih, obe zemlje imaju bogatu tradiciju u oblasti obrazovanja i istraživanja, a postoje i konkretne prilike za saradnju. Slovenački univerziteti i instituti imaju bogato iskustvo u istraživanju i razvoju u različitim oblastima, a neke slovenačke kompanije zauzimaju liderske pozicijhe u svojim sektorima. One bi mogle da budu mentor ili partner srpskim startapima, koji su u fazi razvoja ili rasta, te da im pomognu da uspešno plasiraju svoje proizvode i usluge na evropskom tržištu.

S druge strane, Srbija ima bogat izvor vrlo kvalifikovane radne snage, uključujući i stručnjake u oblastima kao što su informacione tehnologije, inženjering i druge nauke. Ovi stručnjaci bi mogli da doprinesu slovenačkim kompanijama u njihovom poslovanju. U domenu razmene znanja obe zemlje raspolažu značajnim potencijalima i mogu puno da nauče jedna od druge. Velike su mogućnosti za zajedničke

projekte u oblasti istraživanja i razvoja. Ovakvi projekti će unaprediti inovacije i konkurentnost obe zemlje.

Kako SPK planira da jača saradnju između slovenačkih i srpskih kompanija u oblasti zaštite životne sredine, sprovođenja “Green deala” i prilagođavanja novim okolnostima poslovanja?

Razvoj industrije je čovečanstvu osim napretka doneo i neophodnu potrebu za zaštitom životne sredine. Sprovođenje “Green deal-a” i prilagođavanje novim okolnostima poslovanja predstavljaju veliki izazov za sve ekonomije u svetu, uključujući Srbiju i Sloveniju. Kao i svi izazovi i ovi se lakše i uspešnije prevazilaze zajednički. U tom smislu, puno je prostora za bolju saradnju dveju zemalja u ovoj oblasti. Pre svega, postoji prostor za saradnju između slovenačkih i srpskih kompanija koje deluju u oblasti proizvodnje i korišćenja održivih materijala, proizvodnje zelene energije i u drugim oblastima koje doprinose očuvanju životne sredine. Ove kompanije treba da razmenjuju iskustva i znanja i da zajednički rade na razvoju novih proizvoda i usluga. Slovenačke i srpske institucije u oblasti istraživanja i razvoja imaju kapacitete za razvoj novih tehnologija i inovacija koje će doprineti očuvanju životne sredine i sprovođenju “Green deal-a”.

S obzirom da je Slovenija članica EU, a da je Srbija na najboljem putu dostizanja EU standarda, neiscrpne su mogućnosti za saradnju kada je reč o razvoju politika i strategija, te sprovođenju propisa o zaštiti životne sredine i održivom razvoju. Konačno, obrazovanje i svest o zaštiti životne sredine ključni su faktori za uspešno sprovođenje održivog razvoja. Obe zemlje mogu zajednički da rade na podizanju svesti o važnosti očuvanja životne sredine kroz obrazovne programe, javne kampanje i druge aktivnosti. Saradnja na ovom polju donela bi mnoge koristi za obe zemlje

i doprinela očuvanju životnog prostora za buduće generacije.

U svetlu aktuelnih ekonomskih izazova, kako SPK vidi ulogu Slovenije i Srbije u regionalnoj saradnji, posebno u promociji investicija i poslovnih prilika?

Uloga Slovenije i Srbije u regionalnoj saradnji može biti ključna za promociju investicija i poslovnih prilika. Njihova zajednička inicijativa i saradnja mogu bitno doprineti jačanju ekonomske stabilnosti u regionu, privlačenju investitora i stvaranju povoljnog poslovnog okruženja. Slovenija i Srbija, kao zemlje sa visokim ekonomskim potencijalom, mogu zajednički raditi na stvaranju regionalnih inicijativa koje će privući investicije i unaprediti poslovne prilike. Kroz jačanje infrastrukture, olakšavanje poslovnog okruženja i promovisanje inovacija ove zemlje mogu dodatno privući pažnju međunarodnih investitora. Promovisanje sektora visoke tehnologije, digitalne transformacije i zelene ekonomije može dodatno ojačati poziciju ovih zemalja u privlačenju investicija.

Međusobno povezivanje privrednih komora, edukacija radne snage i razmena iskustava u oblasti inovacija mogu stvoriti snažan temelj za regionalni ekonomski rast. Ove aktivnosti ne samo da bi podržale održiv ekonomski razvoj već bi i doprinele jačanju političkih i kulturnih veza između Slovenije i Srbije. U krajnjoj liniji, fokus na zajedničkim regionalnim projektima, kao i promocija transparentnosti i predvidljivosti u poslovanju, mogu postaviti Sloveniju i Srbiju kao lidera u privlačenju investicija i stvaranju povoljnog poslovnog ambijenta u regionu.

Kako regionalno povezivanje i objedinjavanje resursa, prema vašem viđenju, doprinose širenju poslovanja u regionu, ali i stvaranju čvrste osnove za uspeh na udaljeni-

jim tržištima?

Regionalno povezivanje i objedinjavanje resursa donose niz prednosti koje podržavaju širenje poslovanja u regionu i stvaranje čvrste osnove za uspeh na udaljenijim tržištima. Pre svega, regionalna saradnja omogućava deljenje resursa među zemljama u regionu. To uključuje radnu snagu, infrastrukturu, tehnološka rešenja i sirovine. Takođe, povezivanjem se poboljšavaju konkurentske pozicije regionalnih preduzeća na globalnom tržištu. Firme iz regiona zajednički mogu kreirati jaču ponudu i lakše zadovoljiti zahteve globalnih potrošača.

Sasvim je sigurno da regionalno povezivanje ne samo da pruža čvrstu osnovu za rast poslovanja u samom regionu već istovremeno stvara i tržišnu platformu koja olakšava izlazak na udaljenija tržišta.

Koje specifične izazove i prilike prepoznajete u ovom dinamičnom poslovnom okruženju?

U današnjem dinamičnom poslovnom okruženju, pre svega, mnogo je izazova vezanih za brzu promenu tehnologija, prilagođavanje novim trendovima i implementaciju inovacija. Konkurentnost zahteva stalne inovacije, visok kvalitet proizvoda i usluga kao i efikasno upravljanje troškovima. Uz sve ovo, jedna od najbitnijih karakteristika dinamičnog poslovnog okruženja je nepredvidivost. Moguća nestabilnost tržišta, politička nestabilnost, ekonomske krize ili prirodne katastrofe i epidemije mogu izazvati neizvesnost na tržištu i otežati dugoročno planiranje. Istovremeno, poslovno okruženje u kretanju stvara prilike za nove poslovne poteze. Tome doprinosi digitalna transformacija poslovanja jer omogućava efikasnije procese, bolju analitiku i novi način interakcije sa klijentima. Olakšana povezanost sa globalnim tržištem pruža priliku za povećanje broja klijenata i partnera te diversifikaciju prihoda.

Srbija je druga najvažnija zemlja za slovenačke investitore

Tekst: Jelena Aleksić EURACTIV.RS

Slovenija i Srbija dve su zemlje sa dugom zajedničkom istorijom između kojih se u poslednje dve decenije nalazi – Evropska unija. Ovo, međutim, ne sprečava ni jednu ni drugu u razmeni investicija, dobara i radne snage. Naprotiv, sudeći po rečima zvaničnika i jedne i druge zemlje, međusobno se podržavamo na putu Evropske unije u slučaju Srbije, odnosno na putu ekonomskog rasta, u slučaju Slovenije.

O ovim i mnogim drugom temama smo razgovarali sa ekonomskim savetnikom u ambasadi Slovenije u Beogradu, Milošem Kosićem.

I jedna i druga, Srbija i Slovenija, su zemlje koje imaju međusobni interes za jačanje ekonomske saradnje i ona je gotovo iz godine u godinu sve bolja. Ipak, koji sektori, po vama, nisu dovoljno iskorišćeni?

Slovenija i Srbija imaju dobre, intenzivne i razgranate odnose u oblasti ekonomije. Prošle godine, robna razmena između ove dve države iznosila je 2,15 milijardi evra, što je povećanje od 15 odsto u odnosu na 2021. Uveren sam da ćemo i ove godine zabeležiti rekordne iznose robne razmene. Još važnije su direktne investicije. Do sada su slovenačke kompanije investirale više od 1,8 milijardi evra u Srbiju, čime je ona postala druga najvažnija destinacija za slovenačke ekonomske investicije. Ove brojke potvrđuju da je Srbija ključni ekonomski partner Slovenije izvan EU. Danas se ceo svet suočava sa transfor-

macijom u globalnoj ekonomiji, koju diktiraju tehnološke, geopolitičke, socijalne i kulturne promene. Slovenija i Srbija, kao dva relativno mala ekonomska entiteta, su još osetljivije na ove izazove. Međutim, upravo ta dinamika stvara nove poslovne prilike za obe zemlje. Obnovljivi izvori energije, biotehnologija, svemirske tehnologije, zelene tehnologije, održivi turizam, veštačka inteligencija - su ekonomske oblasti, na kojima se u obe zemlje dešava izuzetan procvat i gde moramo da tražimo sinergiju i nove

ekonomske prilike.

Srbija i Slovenija imaju jedan politički/geografski/ekonomski problem – između nas se nalazi Evropska unija. Koliko nam ovo otežava ili, naprotiv, olakšava saradnju u sve tri ove oblasti, sa fokusom na ekonomsku?

Ne slažem se da je Evropska unija problem, odnosno da se nalazi između Slovenije i Srbije. Slovenija će sledeće godine obeležiti 20 godina članstva u EU. Tokom tog perioda ostvarili smo značajan ekonomski napredak i politički smo se dokazali kao pouzdan partner, čije su ključne vrednosti vladavina prava i održivi razvoj. Takođe, i Srbija je deo evropske porodice, a moje lično uverenje je da joj je mesto u Evropskoj uniji. EU je to takođe jasno istakla više puta. Poslednja odluka EU da izdvoji šest milijardi evra za reforme i investicije na Zapadnom Balkanu, od kojih će najveći deo biti namenjen Srbiji, šalje jasnu poruku zemljama regiona da moramo svi biti spremni za proširenje EU na Zapadni Balkan do 2030. godine.

Ekonomsku saradnju između Srbije i Slovenije treba posmatrati i kao saradnju između Srbije i EU. A to u osnovi znači poštovanje pravila i standarda EU, koji pre svega služe zaštiti ljudi, uključujući zaštitu ljudskih prava, socijalnu pravdu, održivi razvoj i zaštitu životne sredine. Poštovanjem ovih pravila, Srbija takođe štiti sopstvene građane i

Miloš Kosić, Ekonomski savetnik u ambasadi Slovenije

kompanije. Ipak, proces prilagođavanja evropskom zakonodavstvu je dugotrajan i zahteva mnoge reforme.

Vi ste ekonomski savetnik amabasade Slovenije u Beogradu. S tim u vezi, upoznati ste sa ovdašnjim ekonomskim kretanjima i odnosima. Koliko Srbija koristi iskustva Slovenije kao zemlje koja je prošla put do članstva u EU?

Slovenija je svoj put ka članstvu u EU prošla pre više od 20 godina. Tokom tog vremena, svet i EU su se temeljno promenili. Teško je pronaći paralele između približavanja punopravnom članstvu u EU za Sloveniju i trenutnog procesa za Srbiju. Svaka država ima različito polazište i sam proces približavanja je jedinstven. Bitnije je kako Slovenija, kao članica EU, sada pomaže Srbiji na njenom putu ka EU.

Slovenija pruža pomoć Srbiji od 2004. godine u prilagođavanju zakonodavstva i jačanju institucija. Tokom ovog perioda, uspešno smo sproveli 13 projekata u okviru međuinstitucionalne saradnje (twinning projekti) na poljima koordinacije evropskih poslova, poljoprivrede, pravosuđa, zaštite ličnih podataka, revizije trošenja javnih sredstava, zakonitih migracija, ljudskih prava, revizije javnih nabavki, borbe protiv organizovanog kriminala, azila, policijske saradnje i oblasti hemikalija.

Slovenački stručnjaci takođe redovno učestvuju u sprovođenju TAIEX pomoći. Ovaj instrument EU omogućava transfer znanja i iskustava u prilagođavanju pravnog okvira EU u određenim oblastima (samo u prvoj polovini 2023. godine, Slovenija je sprovela pet takvih događaja).

S obzirom na to da su i twinning i TAIEX projekti finansirani od strane EU, smatram važnim i projekte dvostrane pomoći. Od 2010. godine, realizovano je više od 100 takvih projekata, ukupne vrednosti više od dva miliona evra. I ovi projekti su uglavnom usmereni ka brzom prilagođavanju pravnom okviru EU.

Sa svim navedenim oblicima saradnje, izražavamo jasan stav da je Srbija prijateljska država i važan ekonomski partner za budućnost.

Da li postoje, i ako da, koje su to zakonske prepreke u srpskom sistemu koje slovenačkim investitorima najviše smetaju za ulaganje u Srbiji?

Srbija, kao i svaka država, ima svoje specifično ekonomsko okruženje. Strani investitori pre nego što ulažu, analiziraju pozitivne i negativne aspekte poslovnog okruženja, na osnovu kojih odlučuju da li će investirati u određenu zemlju i u kojem obimu. S obzirom na to da je Srbija privukla 4,4 milijarde evra stranih investicija tokom prošle godine, od kojih dolazi najveći deo iz EU, smatram da je srpsko poslovno okruženje generalno veoma povoljno za strane investitore, uključujući i slovenačke. Međutim, postoje i prilike za poboljšanja.

Na primer, u svom godišnjem izveštaju o Srbiji, Evropska komisija relativno uspešno ocenjuje napredak u ekonomiji, ali, između ostalog, poziva Srbiju na reforme koje bi obezbedile nezavisnost pravosuđa, adekvatnu pravnu sigurnost, efikasnu borbu protiv korupcije i njeno smanjenje, kao i smanjenje uticaja države na privredu.

Slične zaključke donosi i Savet stranih investitora (FIC - Foreign Investment Council), koji svake godine priprema Belu knjigu sa preporukama za veći ekonomski rast u Srbiji. U ovogodišnjoj Beloj knjizi je izneto gotovo 400 preporuka za poboljšanje poslovnog i investicionog okruženja. Najveći naglasak stavljen je na pregovore sa EU, kontrolu inflacije, fiskalnu optimizaciju, smanjenje javnih izdataka i konačnu reorganizaciju državnih infrastrukturnih preduzeća, posebno u oblasti energetike.

Koje su perspektive i izazovi za unapređenje saradnje između Slovenije i Srbije u vezi sa migracijom radne snage i kako to može do-

prineti obostranom ekonomskom prosperitetu?

Kada se odlučuju za odlazak u inostranstvo, što je uvek teška odluka, građani Srbije često biraju Sloveniju zbog istorijske povezanosti, kulturne i jezičke blizine, međuljudskih veza. Srpski radnici su veoma traženi u Sloveniji, jer su dobro obučeni za poslove koje obavljaju i veoma su marljivi. Slovenija i Srbija su 2019. godine potpisale Sporazum o zapošljavanju državljana Srbije u Republici Sloveniji. Od stupanja na snagu sporazuma do danas izdato je više od 25.000 radnih dozvola za državljane Srbije. Međutim, u poslednjim godinama primećen je pad zahteva za radom u Sloveniji, a za to postoji nekoliko razloga. Jedan od njih su zakonske odredbe, po kojima radnici nakon pet godina neprekidnog boravka u Sloveniji više ne moraju imati radnu dozvolu. Veći problem, ipak, predstavlja nedostatak radne snage. Međutim, svestan sam da je na tržištu rada sve manje radnika, jer odlaze u druge zemlje ili žele ostati u Srbiji, gde se povećuje životni standard. Lično smatram da bi se trebalo još intenzivnije raditi na politikama koje bi stvarale uslove da se radnici nakon određenog perioda u inostranstvu vrate kući i jačaju domaću privredu stečenim znanjem. Na ovaj način moguće je privući još više stranih investicija, jer bi investitori imali visoko obučenu radnu snagu u Srbiji s znanjem i iskustvima stranih privreda.

Primetan je i sve veći trend zapošljavanja slovenačkih državljana u Srbiji i povećanja broja slovenačkih kompanija ovde. Srbija je tržište nekoliko puta veće od Slovenije i sve više postaje odskočna daska ka ostalim tržištima u regionu, zbog čega je u porastu i interes slovenačke privrede za sveprisutnošću u Srbiji. Protok i razmena ljudi, ideja i kapitala između Srbije i Slovenije donosi ne samo ekonomske koristi, već obogaćuje oba društva. To su i ključne vrednosti na kojima se temelji EU, i nadam se, da će i Srbija što pre da postane član ovog evropskog društva.

Analiza spoljnotrgovinske razmene Srbije i Slovenije: Svi trendovi, izazovi i potencijali za jačanje saradnje

Izvor: Privredna komora Srbije

Spoljnotrgovinska razmena

između Srbije i Slovenije u prvih devet meseci 2023. godine je iznosila 1,24 milijardi evra i bila za 147,7 miliona evra manja, odnosno za 2,7 odsto, od one ostvarene tokom prvih 9 meseci 2022. godine. Izvoz u posmatranom periodu vredeo je 548,4 miliona evra, što predstavlja za 12,3 miliona evra manju vrednost (za 2,2odsto manje) u odnosu na prvih 9 meseci 2022. godine, kada je iznosio 560,7 miliona evra.

Vrednost uvoza u prva tri kvartala 2023. godine, dostigla je 696,1 miliona evra, što predstavlja za 18 miliona evra manje, odnosno za 2,5% manje u odnosu na isti period 2022. godine. Kako su i uvoz robe iz Slovenije i izvoz na ovo tržište, u prvih devet meseci 2023. godine bili manji od vrednosti ostvarenih tokom prvih 9 meseci 2022. godine zabeleženo je smanjenje deficita u razmeni sa Slovenijom sa 153, 4 miliona evra na 147,7 miliona evra.

Pad izvoza zabeležen je kod većine od 88 vrsta roba kojima srpske kompanije trguju sa Slovenijom, kao i kod većine od 92 roba koje se uvoze. Izuzetak pretstavljaju mineralna goriva, ulja i voskovi čiji je izvoz porastao za više od 8 puta.

Najvažniji izvozni proizvodi u prvoj polovini 2023. godine bili su:

Kotlovi,mašine i uređaji; električne mašine i oprema i njihovi delovi; aparati merni, kontrolni, precizni; plastične mase i proizvodi; aluminijum i proizvodi od aluminijuma; mineralna goriva,ulja i voskovi; nameštaj, posteljina, dušeci, jastuci; gvožđe i čelik; vozila šinska, mehanička signalna oprema; bakar i proizvodi od bakra.

Najvažniji uvozni proizvodi u prvoj polovini 2023. godine bili su: farmaceutski proizvodi; električne mašine i oprema i njihovi delovi; kotlovi, mašine i uređaji; mineralna goriva, ulja i voskovi; plastične mase i proizvodi; drumska vozila, pribor i delovi; hartija i karton; vozila šinska, mehanička signalna oprema; gvožđe i čelik.

Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Slovenije u 2022. godini je iznosila je 1,7 milijardi evra i bila za 292 miliona evra veća, odnosno za 20,7 odsto veća, od one ostvarene tokom 2021. godine. Izvoz u posmatranom periodu vredeo je 738,9 miliona evra, što predstavlja za 54,1 milion evra manju vrednost (za 7,9 odsto manje) u odnosu na 2021. godinu.

Vrednost uvoza u 2022. godini, dostigla je 957,1 milion evra, što je za 237,8 miliona evra više, odnosno za 33% više u odnosu na 2021. godinu. Porast uvoza robe iz Slovenije u 2022.

godini je bio veći od porasta izvoza Srbije na ovo tržište, te je zabeležen deficit u razmeni sa Slovenijom iznosio 218,2 miliona evra, dok je tokom 2021. godine zabeležen deficit iznosio 34,5 miliona evra.

Visina deficita u razmeni između Srbije i Slovenije rezultat je značajnijeg povećanja uvoza, najviše mineralnih goriva, ulja i voskovi; bitumenozne materije, čak 5,6 puta više, a zatim sledi značajniji uvoz farmaceutskih proizvoda i lekova (za 54% više) i uređaja i električnih mašina, koji su uvezeni za po 30 odsto više nego 2021. godine.

Najvažniji izvozni proizvodi u 2022. godini bili su: kotlovi,mašine i uređaji; električne mašine i oprema i njihovi delovi; plastične mase i proizvodi; kaučuk i proizvodi; aparati merni, kontrolni; aluminijum i proizvodi od aluminijuma; gvožđe i čelik; nameštaj, posteljina, dušeci, jastuci; montažne zgrade; bakar i proizvodi od bakra; proizvodi od gvožđa i čelika; drvo i proizvodi od drveta.

Tokom 2022. godine 4.502 privredna subjekta iz Srbije poslovao je sa Slovenijom, njih 1.385 je samo izvozilo, 2.260 je samo uvozilo robu, a 857 privrednih subjekata registrovanih u Srbiji obavljalo je i uvoz i izvoz robe u Sloveniju/iz Slovenije.

U Srbiji je do početka avgusta tekuće godine poslovalo 1.035 aktivanih privredni subjekata čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Republike Slovenije. Najveći broj njih posluje u sektorima trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, te stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, prerađivačke industrije, administartivne i pomoćne uslužne delatnosti, građevinarstva i informisanja, komunikacija i poslovanja nekretninama, saobraćaja i skladištenja, te finansijskih delatnosti i osiguranja.

Promet koji su u 2022. godini ostvarili privredni subjekti čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Republike Slovenije, iznosio je 418,6 miliona evra (neke obavljaju promet u oba smera), pri čemu su uvezle i izvezle robu u (približno) istoj vrednosti od 209,5 miliona evra, odnosno 209,1 milion evra. Navedeni podaci ukazuju da pomenuti privredni subjekti ostvaruju 21,9% od ukupnog izvoza u Sloveniju i 28,3% od ukupnog uvoza robe iz Slovenije, u 2022. godini.

Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Slovenije u prvih devet meseci 2023. godine je iznosila 1,24 milijardi evra i bila za 147,7 miliona evra manja,

odnosno za 2,7 odsto manja, od one ostvarene tokom prvih 9 meseci 2022. godine. Izvoz u posmatranom periodu vredeo je 548,4 miliona evra, što predstavlja za 12,3 miliona evra manju vrednost (za 2,2 odsto manje) u odnosu na prvih 9 meseci 2022. godine, kada je iznosio 560,7 miliona evra.

GRUPE PROIZVODA ZA

POVEĆANJE IZVOZA (BOX)

Perspektivni sektori za saradnju Srbije i Slovenije su prehrambena industrija, industrija plastike, industrija nameštaja i metalska industrija.

Grupe proizvoda za povećanje izvoza u Sloveniju su plastika i proizvodi od plastike, nameštaj, aluminjum i proizvodi od aluminijuma, ostaci i otpaci iz prehrambene industrije, olovo i proizvodi od olova, mlečni proizvodi, voće i povrće i njihovi proizvodi, kakao preparati.

Vrednost uvoza u prva tri kvartala 2023. godine, dostigla je 696,1 miliona evra, što predstavlja za 18 miliona evra manje, odnosno za 2,5% manje u odnosu na isti period 2022. godine.

Kako su i uvoz robe iz Slovenije i izvoz na ovo tržište, u prvih devet meseci 2023. godine bili manji od vrednosti

ostvarenih tokom prvih 9 meseci 2022. godine zabeleženo je smanjenje deficita u razmeni sa Slovenijom sa 153, 4 miliona evra na 147,7 miliona evra.

Pad izvoza zabeležen je kod većine od 88 vrsta roba kojima srpske kompanije trguju sa Slovenijom, kao i kod većine od 92 roba koje se uvoze. Izuzetak pretstavljaju mineralna goriva, ulja i voskovi čiji je izvoz porastao za više od 8 puta.

Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Slovenije u 2022. godini je iznosila je 1,7 milijardi evra i bila za 292 miliona evra veća, odnosno za 20,7 odsto veća, od one ostvarene tokom 2021. godine. Izvoz u posmatranom periodu vredeo je 738,9 miliona evra, što predstavlja za 54,1 milion evra manju vrednost (za 7,9 odsto manje) u odnosu na 2021. godinu. Vrednost uvoza u 2022. godini, dostigla je 957,1 milion evra, što je za 237,8 miliona evra više, odnosno za 33 odsto više u odnosu na 2021. godinu.

Deficit u razmeni između Srbije i Slovenije rezultat je značajnijeg povećanja uvoza, Mineralna goriva,ulja i voskovi;bitumenozne materije čak 5,6 puta više, a zatim sledi značajniji uvoz farmaceutskih proizvoda i lekova (za 54 odsto više) i uređaja i električnih

Izvor:

mašina i opreme i njihovih delova, koji su uvezeni za 30 odsto više nego 2021. godine.

Najvažniji izvozni proizvodi u 2022. godini bili su kotlovi, mašine i uređaji; električne mašine i oprema i njihovi delovi; plastične mase i proizvodi; kaučuk i proizvodi; aparati merni,kontrolni; aluminijum i proizvodi od aluminijuma; gvožđe i čelik; nameštaj, posteljina, dušeci, jastuci; montažne zgrade; bakar i proizvodi od bakra; proizvodi od gvožđa i čelika; drvo i proizvodi od drveta.

Najvažniji uvozni proizvodi u 2022. godini bili su farmaceutski proizvodi; mineralna goriva,ulja i voskovi; kotlovi, mašine i uređaji; električne mašine i oprema i njihovi delovi; plastične mase i proizvodi;kaučuk i proizvodi; gvožđe i čelik; hartija i karton;proizvodi od hartije,kartona; vozila drumska; proizvodi od gvožđa i čelika.

Porast uvoza robe iz Slovenije u 2022. godini je bio veći od porasta izvoza Srbije na ovo tržište, te je zabeležen deficit u razmeni sa Slovenijom iznosio 218,2 miliona evra, dok je tokom 2021. godine zabeležen deficit iznosio 34,5 miliona evra. Tokom 2022. godine Slovenija je bila na 16. mestu po visini razmene Srbije sa partnerima u svetu, dok je u ranijem periodu Slovenija Srbiji bila

10. ili 13. partner u ukupnoj razmeni sa svetom.

Tokom 2022. godine zabeleženo je povećanje izvoza (u većem procentu), kao i uvoza, što je doprinelo smanjenju pokrivenosti uvoza izvozom na 77,2 odsto, što je ispod prosečne višegodišnje pokrivenosti u razmeni između Srbije i Slovenije.

PREKO ČETIRI HILJADE

PRIVREDNIH SUBJEKATA KOJI POSLUJU SA SLOVENIJOM

Tokom 2022. godine 4.502 privredna subjekta iz Srbije poslovao je sa Slovenijom, njih 1.385 je samo izvozilo, 2.260 je samo uvozilo robu, a 857 privrednih subjekata registrovanih u Srbiji obavljalo je i uvoz i izvoz robe u Sloveniju/iz Slovenije. Povećanje deficita u razmeni između Srbije i Slovenije u prvih šest meseci 2023. godine, u odnosu na isti period 2022. godine, rezultat je neznatnog povećanja uvoza i neznatnog smanjenja izvoza određenih proizvoda.

Porastao je uvoz električnih mašina i opreme kao i drumskih vozila, pribora i delova, šinskih vozila, mehaničke signalne opreme. Takođe, deficitu je doprineo i pad izvoza određenih proizvoda koje srpske kompanije plasiraju na tržište

Slovenije. Plastične mase i proizvodi pali su za 42,5 odsto zatim aluminijum i proizvodi od aluminijuma za 21,1, a izvoz gvožđa i čelika za 52,5 odsto.

PRIVREDNI SUBJEKTI SLOVENIJE U SRBIJI

U Srbiji je do početka avgusta tekuće godine poslovalo 1.045 aktivanih privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Republike Slovenije.

Promet koji su u 2022. godini ostvarili privredni subjekti čiji su većinski vlasnici pravna i/ili fizička lica iz Slovenije, iznosio je 418,6 miliona evra (neke obavljaju promet u oba smera), pri čemu su uvezle i izvezle robu u (približno) istoj vrednosti od 209,5 miliona evra, odnosno 209,1 milion evra. Navedeni podaci ukazuju da pomenuti privredni subjekti ostvaruju 21,9% od ukupnog izvoza u Sloveniju i 28,3 odsto od ukupnog uvoza robe iz Slovenije, u 2022. godini.

Najveći broj njih posluje u sektorima stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, prerađivačke industrije, administartivne i pomoćne uslužne delatnosti, građevinarstva i informisanje, komunikacija i poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo.

SPK aktivnosti koje su obeležile prethodnu godinu

Autor teksta: Slovenački poslovni klub

Slovenački poslovni klub (SPK) je poslovno udruženje koje već punih 20 godina predstavlja stabilan most između privreda Srbije i Slovenije, kao i jak oslonac svojim članovima u svim njihovim aktivnostima i poslovnim poduhvatima. Jedan od ključnih faktora koji je SPK učinio dugovečnim je kontinuitet u radu i u stalnom angažovanju i podršci njegovih članova.

U 2023. godini, klub je imao 148 članova i uspešno je organizovao preko 20 događaja, među kojima su niz radnih doručaka sa najaktuelnijim temama, 2 Speed Business Meetinga, regionalne konferencije, kao i mnoge druge događaje i sastanke, čime je članovima pružio kontinuiran pristup najnovijim informacijama iz poslovnog okruženja i mogućnosti za direktnu komunikaciju i umrežavanje.

FEBRUAR 2023

RADNI DORUČAK NA

TEMU „ELEKTRONSKO

EVIDENTIRANJE

OBRAČUNA PDV U SISTEMU

ELEKTRONSKIH FAKTURAIZAZOVI IZ PRAKSE“

Radni doručak na temu „Elektronsko evidentiranje obračuna PDV u sistemu elektronskih faktura - izazovi iz prakse“, SPK je uspešno organizovao u saradnji sa svojim članom IB Interbilanz Consulting & Audit d.o.o., a uz podršku Ministarstva finansija Republike Srbije u hotelu Radisson Collection Hotel, Old

Mill u Beogradu. Cilj radnog doručka bio je pružanje informacija i rešavanje izazova u vezi sa elektronskim evidentiranjem obračuna PDV-a u sistemu elektronskih faktura, omogućujući učesnicima da steknu dublje razumevanje i reše konkretne izazove iz prakse.

MART 2023

INTERNATIONAL COFFEE BREAK KOPAONIK

U saradnji sa 7 bilateralnih organizacija u Srbiji, SPK je održao tradicionalni „International Coffee Break”, poseban networking događaj u okviru Kopaonik Business Foruma, na kom su prisustvovali predstavnici kompanija članica u Restoranu Casa Hotela Grand. Skup je organizovan u saradnji sa Komorom italijansko-srpskih privrednika, Helenskim privrednim udruženjem, Hrvatskim poslovnim klubom, Nemačko-srpskom privrednom komorom, Britansko-srpskom privrednom komorom, Nordijskom poslovnom alijansom i Belgijsko-srpskom poslovnom asocijacijom. Učesnici su imali sjajnu prilika da upoznaju predstavnike ostalih bilateralnih organizacija u Srbiji i saznaju više o mogućnostima saradnje, o njihovim aktivnostima i planovima.

APRIL 2023

CEO DRUŽENJE

SPK je u saradnji sa svojim članovima Dragon Maritime Group i Terramagica or-

ganizovao veoma uspešno CEO druženje u Klubu Privrednika. Cilj događaja bio je da okupi generalne direktore i vlasnike kompanija članica da između sebe podele ideje i iskustva, i bolje se upoznaju.

Svi prisutni su uživali i imali priliku da se uz fantastičnu srpsku kuhinju i ekskluzivna slovenačka vina druže i sklope nove poslovne veze. Ovaj uspešni događaj odraz je saradnje Srbije i Slovenije, koji je na sve višem nivou, ali i Slovenačkog poslovnog kluba sa svojim članovima, gde je opravdan besprekoran ugled i kvalitetan rad SPK.

MAJ 2023

REGIONALNA KONFERENCIJAPOSLOVANJE SA SVRHOM

Regionalna konferecija Poslovanje sa svrhom pod sloganom „Cela regija - jedna konferencija” organizovana je u saradnji SPK i njenog člana D.R. Gilbert Centar Group u hotelu Mona Plaza u Beogradu. Na veliko zadovoljstvo svih prisutnih, u uvodnom delu učesnicima se obratio ministar unutrašnje i spoljne trgovine, Tomislav Momirović. Konferencija je okupila preko 200 učesnika i 30 govrnika, pružajući priliku za inspirativna predavanja, panel diskusije i neformalno druženje, promovišući ideje o regionalnom povezivanju i saradnji.

JUN 2023

POSLOVNA KONFERENCIJA O TRANSPORTNOJ LOGISTICI SLOVENIJE

U partnerstvu sa Gospodarskom zbornicom Slovenije (Udruženja za saobraćaj i Centar za međunarodno poslovanje), agencijom SPIRIT Slovenija, Slovenačkim železnicama, Lukom Koper, a uz podršku Privredne komore Srbije, SPK je organizovao Poslovnu konferenciju o transportnoj logistici - konferencija slovenačke logistike za potrebe srpske privrede i tržišta, na kojoj je u sastavu poslovne delegacije prisustvovalo više od 30 slovenačkih kompanija, a učestvovalo preko 120 privrednika.

Svrha slovenačke delegacije bila je da predstavi i promoviše kompetencije, kapacitete i usluge slovenačkog transportnog i logističkog sektora za potrebe Srbije i regiona, čime se oživljava značaj

i vodeća uloga Slovenije i podstiče veća saradnja između regiona Zapadnog Balkana i ostatka Evrope.

SEPTEMBAR 2023

INTERNATIONAL NETWORKING COCKTAIL

Nastavivši tradiciju okupljanja predstavnika prestižnih kompanija u Srbiji, u organizaciji sa čak 16 bilateralnih privrednih komora i poslovnih udruženja, SPK je organizovao „International Networking Cocktail“ u hotelu Metropol u Beogradu koji je okupio više od 350 predstavnika kompanija članica udruženja. Učesnici koktela su bili predstavnici kompanija

iz široke palete industrija i sektora, članovi Slovenačkog poslovnog kluba i bilateralnih udruženja prisutnih u Srbiji, uključujući Belgijsko-srpsku poslovnu asocijaciju, Britansko-srpsku privrednu komoru, Brazilskosrpsku privrednu komoru, CANSEE Kanadsko-srpsko poslovno udruženje, Francusko-srpsku privrednu komoru, Helensko privredno udruženje Srbije, Holandsko-srpsko poslovno udruženje, Hrvatski poslovni klub, Irsko-srpsku privrednu komoru, Japansku poslovnu alijansu u Srbiji, Komoru italijansko-srpskih privrednika, Nemačko-srpsku privrednu komoru, Nordijsku poslovnu alijansu, Poslovni klub UAE & Srbija,

Radni doručak na temu „Elektronsko evidentiranje obračuna PDV u sistemu elektronskih faktura - izazovi iz prakse“

Poslovna konferencija o transportnoj logistiic Slovenije

International networking cocktail

International Coffee Break Kopaonik

Švajcarsko-srpsku trgovinsku komoru, Udruženje italijanskih industrijalaca-Confindustria Serbia.

OKTOBAR 2023

DRUGA REGIONALNA

KONFERENCIJA LOGISTIKA

I TRANSPORT: U SRCU

PRIVREDE

SPK je konferenciju “Transport i logistika: U srcu privrede” održao u partnerstvu sa Udruženjem italijanskih industrijalaca - Konfindustrija Srbija, Privrednom komorom Srbije i Hrvatskom gospodarskom komorom u Privrednoj komori Srbije na kojoj se okupilo preko 250 privrednika iz četiri zemlje. Konferen-

cija je bila organizovana u formi interaktivnih i dinamičnih panela, koji su imali za cilj da ponude inovativna rešenja i nove strategije, ali i identifikuju kritična pitanja koja se tiču sektora transporta i logistike. Učesnici su imali tu čast da im se obrati Nj.E. Damjan Bergant, ambasador Republike Slovenije u Beogradu i Goran Vesić, Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

DECEMBAR 2023

NOVOGODIŠNJI SUSRET

I PROSLAVA 20 GODINASLOVENAČKI POSLOVNI KLUB

Slovenački poslovni klub proslavio je jubilarni 20. rodjendan svog poslovanja u

hotelu Hyatt Regency u Beogradu. Tradicionalni Novogodišnji susret okupio je preko 200 zvanica kako bi proslavili impresivan jubilej i sve dosadašnje poslovne uspehe. Članovima, prijateljima, predstavnicima Ambasade Republike Slovenije u Srbiji kao i predstavnicima drugih mnogobrojnih kompanija u uvodnom delu obratili su se predsednica kluba Danijela Fišakov, kao i Nj.E. Damjan Bergant, ambasador Republike Slovenije u Beogradu. Za značajan doprinos i veliku podršku, SPK je uputio zahvalnice državnim institucijama obe države, kao i najvernijim kompanijama članovima koji su od samog početka svojom aktivnošću oslonac i podrška u poslovanju i razvoju samog kluba.

Druga regionalna konferencija logistika i transport-u srcu privrede

Novogodišnji susret i proslava 20 gpdina SPK

CEO Druženje Regionalna konferencija-Poslovanje sa svrhom

Za informacije o EURACTIV Specijalima...

Kontaktirajte nas

BOJANA ZIMONJIĆ JELISAVAC

Glavna i odgovorna urednica bojana.zimonjic@mondo.rs

tel. +381(0) 64 82 46 823

TANJA BANKOVIĆ

Menadžer za specijalne projekte tanja.bankovic@euractiv.rs

tel. +381(0) 63 20 77 25

NATAŠA NEŠIĆ

Advertajzing menadžer natasa.nesic@euractiv.rs

tel. +381(0) 60 50 50 903