SRBIJA I EU:ODNOSI SA NEMAČKOM

SRBIJA I EU: ODNOSI SA NEMAČKOM

specijal jul 2023

https://euractiv.mondo.rs

specijalNi iZVeŠTaj apRil 2023

Nemačka je najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije u Evropskoj uniji. Budući da politički odnosi od 2000. godine ne otežavaju saradnju Beograda i Berlina, a pre svega, zahvaljujući obostranim ekonomskim interesima privredna saradnja dve zemlje je u stalnom usponu. Nemačka je samim tim i jedan od najznačajnijih investitora u Srbiju što pokazuje I brojka od 860 registrovanih aktivnih privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici državljani Nemačke.Investicije nemačkih kompanija donele su nova radna mesta, tehnologiju i stručnost, doprinoseći modernizaciji srpskog privrednog sektora. Najnoviji rezultati ovogodišnjeg istraživanja Nemačko-srpske privredne komore pokazuju da postoji kontinuirano poverenje nemačkih kompanija u Srbiju kao investicionu destinaciju.

Ovu činjenicu potvrđuje i regionalni B2B projekat koji ima za cilj da nemačke firme pronađu dobavljače iz traženih industrijskih oblasti u Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana.

O svemu ovome kao i o mnogim drugim temama govorimo u EURACTIV specijalu posvećenom sveukupnim odnosima Nemačke, članice EU i Srbije koja je u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Čvrste veze i partnerstva Nemačke i Srbije na polju privredne saradnje

Dva uzastopna rasta spoljne trgovine između Srbije i Nemačke

Vizija nam je da do 2050. dekarbonizujemo sektor

Kvalitetni kadrovi - važna karika u poslovanju nemačkih investitora

Interesovanje nemačkih investitora za Srbiju i dalje veliko

„Nemačka inicijativa za pronalaženje dobavljača u državama Zapadnog Balkana 2023.“

Od 2010. do danas Nemačka je u Srbiju uložila 2,6 milijarde evra

Čvrste veze i partnerstva Nemačke i Srbije na polju privredne saradnje

Milan Grujić, predsednik Nemačko-srpske privredne komore i generalni direktor kompanije ZF Srbija

Tekst: Milena Antonijević EURACTIV RS

Milan Grujić, predsednik

Nemačko-srpske privredne komore i generalni direktor kompanije ZF Srbija, za Specijal EURACTIV-a govorio je o privrednoj saradnji dve zemlje, perspektivama i razvoju.

Kako biste ocenili odnose Nemačke i Srbije po pitanju ekonomske saradnje?

Nemačka i Srbija su uspostavile čvrste veze i partnerstva na polju privredne saradnje. Preko dve decenije prisustva nemačkih investitora u Srbiji je dovoljan dokaz trajnog partnerstva dve zemlje. Nemačka je najveći trgovinski partner Srbije, a nakon dve godine, sa dvocifrenim rastom u odnosu na prethodnu, trgovinska razmena u 2022. godini dostigla je 8,3 milijarde evra i očekujemo da se takav trend nastavi.

Investicije nemačkih kompanija donele su nova radna mesta, tehnologiju i stručnost, doprinoseći modernizaciji srpskog privrednog sektora. Iako je Nemačka u 2023. godini zvanično ušla u recesiju, to ne umanjuje značaj naše ekonomske saradnje. Recesija može imati kratkoročan uticaj na privrednu aktivnost, ali dugoročni temelji našeg partnerstva ostaju čvrsti.

Nemačko-srpska privredna komora sprovela je tokom februara i marta ove godine istraživanje o privrednom ambijentu u Srbiji među kompanijama, članicama Komore. Šta su pokazali rezultati?

Najnoviji rezultati ovogodišnjeg istraživanja Nemačko-srpske privredne komore ukazuju na činjenicu da postoji kontinuirano poverenje nemačkih kompanija u Srbiju kao investicionu destinaciju, uprkos izazovima na polju geopolitike i

globalne ekonomije. Skoro polovina anketiranih (47 odsto) svoje poslovanje ocenjuje dobrim, a samo 6 odsto nedovoljno dobrim. I prognoze poslovanja za aktuelnu godinu sadrže optimizam – samo 7 odsto anketiranih strahuje od pogoršanja.

Konkurentnost radne snage i stručnog kadra se već nekoliko godina unazad nalazi na prvom mestu među faktorima zadovoljstva kompanija članica Komore na šta sam posebno ponosan jer smatram da tome umnogome doprinosi uvođenje sistema dualnog obrazovanja. Kontinuirano pružanje podrške unapređenju i osnaživanju sistema dualnog obrazovanja jeste jedan od strateških ciljeva Nemačko-srpske privredne komora jer je upravo ovaj model obrazovanja potreba biznisa i osnova za konkurentnu privredu.

Sve više centara za istraživanje i razvoj u Srbiji koje otvaraju upravo nemačke kompanije, naše članice, predstavljaju faktor koji se ove godine nalazi po prvi put na listi faktora zadovoljstva, i to na drugom mestu. Dakle, Srbija je prepoznata kao mesto koje nudi izuzetne uslove za razvoj ovakvih centara jer je srpska ekonomija sve više okrenuta startap sceni, IT tržištu I digitalizaciji.

Da li je globalna ekonomska kriza uticala na tok trgovinske razmene između Srbije i Nemačke?

Globalna ekonomska kriza zaista jeste imala određeni uticaj na tok trgovinske razmene između Srbije i Nemačke. Imajući u vidu stopu inflacije i geopolitičke konflikte, kao i troškove koji se nemačkoj industriji i privredi nameću kada je reč o ceni energenata, logično je da postoji izvesna doza pesimizma kod određenog broja kompanija.

Kada kriza postane globalna, nedostatak potpune uključenosti u međunarodne lance vrednosti dola-

zi više do izražaja. Slabosti u ekonomijama drugih zemalja dovode do smanjenja potražnje u Srbiji.

Drugim rečima, ako kompanije u Nemačkoj neometano posluju i dobavljači će takođe poslovati dobro ovde, u Srbiji. Međutim, ukoliko su tamo pogođeni krizom, to ćemo osetiti i mi ovde.

Ipak, važno je naglasiti da postoji kontinuirani interes i predanost obe strane za održavanje i unapređenje trgovinske razmene. Srbija je protekle godine imala rekordan nivo direktnih stranih investicija – 4,4 milijarde evra. Ukoliko su strane kompanije zainteresovane za ulaganje u Srbiju ili ako je s druge strane izvoz značajno porastao što je, videli smo, bio slučaj u protekloj godini, to su sve jasni pokazatelji poverenja u privredni potencijal zemlje.

Nemačka i Srbija su dugogodišnji partneri u trgovini i investicijama, i ta saradnja se temelji na dugoročnom i održivom partnerstvu. Obe zemlje dakle prepoznaju važnost međusobne ekonomske povezanosti i nastavljaju da razvijaju i održavaju poslovne veze.

U kojim oblastima vidite prostor za dalji razvoj trgovinske razmene između dve zemlje?

Na prvom mestu, istakao bih sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT). Srbija je postala privlačna destinacija za investicije u oblasti IKT sektora, sa kvalifikovanim stručnjacima i konkurentnim troškovima rada. Nemačke kompanije mogu iskoristiti ovu priliku za ulaganje u srpske IKT kompanije ili uspostavljanje partnerstava u cilju razvoja inovativnih rešenja i digitalnih tehnologija.

Druga oblast jeste svakako energetika i obnovljivi izvori energije. Srbija poseduje značajan potencijal za razvoj obnovljivih izvora energije, kao što su solarna i vetroenergi-

ja. Nemačka je lider u ovim oblastima i uveliko pruža ekspertizu, tehnologije i investicije za razvoj energetskog sektora u Srbiji. Partnerstva između nemačkih i srpskih kompanija mogu doprineti modernizaciji energetskog sektora i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva. Upravo na takvim projektima mi u Komori radimo u cilju osnaživanja i modernizacije srpskih kompanija i razmene know-how-a sa nemačkim partnerima. Konačno, Nemačka i Srbija su potpisale deklaraciju o strateškoj saradnji u klimatskom delovanju. Time su dve zemlje potvrdile spremnost da zajednički učestvuju u globalnoj borbi protiv klimatskih promena i da zajednički rade na stvaranju zelene, održive i efikasne ekonomije.

Da li je, prema Vašem viđenju Srbija,( i ako jeste, koliko?) napredovala u sferi tehnologije i digitalizacije u proteklih par godina?

Digitalna transformacija je postala prioritetna oblast za vladu i privredu Srbije, te su preduzeti brojni koraci u cilju podsticanja razvoja digitalne ekonomije i tehnoloških inovacija.

U proteklim godinama, Srbija je uložila značajne napore u razvoj infrastrukture i kapaciteta za informaciono-komunikacione tehnologije (IKT), o tome sam već govorio. Pokrenuti su projekti za izgradnju brze internet infrastrukture, unapređenje

digitalne pismenosti i podršku startap ekosistemu.

Uz podršku države i privatnog sektora, srpski startapi su postali sve vidljiviji na globalnoj sceni. Postoji značajan broj uspešnih tehnoloških startapa koji su privukli investicije i ostvarili značajan rast. Ovi startapi su uglavnom fokusirani na razvoj softverskih rešenja, veštačku inteligenciju, e-trgovinu, finteh i druge napredne tehnologije.

Međutim, iako je Srbija napredovala u sferi tehnologije i digitalizacije, još uvek postoje izazovi koji se moraju prevazići. Potrebno je nastaviti sa ulaganjem u obrazovanje i usavršavanje digitalnih veština, podršku inovacijama i razvoj preduzetničkog ekosistema. Takođe, važno je unaprediti regulativni okvir kako bi se podstakla digitalna ekonomija i zaštitili podaci i privatnost korisnika.

Kako nemački investitori vide srpske radnike? Šta ističu kao naše prednosti, a šta kao mane?

Nemački investitori često ističu da srpski radnici poseduju dobre tehničke veštine, visok nivo obrazovanja i radnu disciplinu. Oni su cenjeni zbog svoje motivacije, pouzdanosti i sposobnosti prilagođavanja novim radnim okruženjima. Srpski radnici se često opisuju kao fleksibilni i spremni za timski rad, što je veoma važno u savremenom poslovnom okruženju.

S druge strane, nedostatak rad-

ne snage u Srbiji je izazov sa kojim se suočavaju kako nemački investitori, tako i srpska privreda uopšte. Manjak kvalifikovane radne snage u određenim sektorima može biti ograničavajući faktor za dalji ekonomski razvoj.

Nemački investitori prepoznaju značaj uvođenja sistema dualnog obrazovanja i smatraju da ono pomaže u osposobljavanju radnika za konkretne poslove i olakšava njihovu integraciju u radno okruženje.

Nemačko-srpska privredna komora podržava razvoj i implementaciju dualnog obrazovanja u Srbiji i aktivno radi na povezivanju privrednih subjekata, partnerskih i obrazovnih institucija.

Da li imate najave za otvaranje nekih novih nemačkih kompanija u Srbiji do kraja godine?

Uz podršku Vlade Srbije i drugih partnerskih institucija, mi u Komori nastojimo da održavamo povoljan ambijent za privlačenje investicija i unapređenje privredne saradnje. U tom smislu, iako ne možemo otkriti konkretna imena kompanija ili detalje o budućim investicijama, možemo izraziti optimizam u vezi sa daljim dolaskom nemačkih kompanija u Srbiju. Postoji kontinuirani interes nemačkih investitora za srpsko tržište i verujemo da će se ova saradnja nastaviti progresnom linijom u budućnosti.

Dva uzastopna rasta spoljne trgovine između Srbije i Nemačke

Tekst: Milena Antonijević EURACTIV RS

Alexander Markus, izvršni član UO Nemačko-srpske privredne komore, za Specijal EURACTIV-a govorio je o ekonomskoj saradnji Nemačke i Srbije, prognozama i perspektivama.

Nemačka je godinama jedan od najvećih investicionih partnera u Srbiji. Sa rastom od 25% u 2022. godini trgovinska razmena je dostigla 8.3 milijarde evra. Kakve su Vaše prognoze do kraja ove godine?

Ukoliko podrobnije analiziramo trgovinsku razmenu Srbije i Nemačke, možemo da uočimo da je postojao rast od 25 odsto ne samo u 2022. godini u poređenju sa 2021. godinom, nego i u 2021. godini u odnosu na 2020. godinu - dakle, postignuta su dva uzastopna rasta spoljne trgovine između naših zemalja u visini od 25 odsto.

Ovakav rezultat svakako se može pripisati tzv. efektu nadoknade (catch-up effect) nakon pandemije koronavirusa, ali u manjoj meri. Pad

spoljne trgovine između Srbije i Nemačke u 2020. godini usled pandemije koronavirusa bio je znatno manji i iznosio je samo 2 odsto.

Teško je u ovom trenutku davati prognoze, Nemačka se trenutno nalazi u recesiji, samim tim privredne aktivnosti se smanjuju. Prema poslednjem izveštaju nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, nemački bruto domaći proizvod beleži negativan rast od 0,3 odsto. Apsolutno gledano, on iznosi 3.870 milijardi evra, što je čak 60 puta više od bruto domaćeg proizvoda Srbije.

Ne verujem da će srpska privreda osetiti posledice recesije u Nemačkoj, sve dok recesija ostaje na ovako niskom nivou. Međutim, u Nemačkoj pojedini ekonomski analitičari govore o potrebi usmeravanja nemačke privrede, pa čak i celokupne svetske privrede, ka “post-rastu” ili “degrowth” ekonomiji. U tom kontekstu, i uzimajući u obzir političku situaciju u svetu, kao i invaziju Rusije na Ukrajinu, minus 0,3 odsto izgleda više kao stabilnost nego katastrofalna pretnja.

Osim toga, rezultati ovogodišnjeg

istraživanja Nemačko-srpske privredne komore o uslovima poslovanja u Srbiji za 2023. godinu pokazuju da se perspektiva nemačke privrede ovde na terenu nije pogoršala. štaviše, optimizam nemačke privrede u Srbiji ponovo raste. S obzirom na aktuelne izazove, trgovinska razmena između Nemačke i Srbije možda neće ostvariti dvocifren rast u odnosu na prethodnu godinu, ali će i dalje značajno rasti. Stoga sam, kao i nemačka privreda ovde u zemlji, optimističan kada je reč o dugoročnim perspektivama naše bilateralne ekonomske saradnje.

U kojim sektorima je najveća razmena između dve zemlje?

Prema poslednjim dostupnim podacima, jedan od najznačajnijih sektora u kojima se ostvaruje najveća trgovinska razmena između Srbije i Nemačke jeste automobilska industrija. Domaći proizvođači automobilskih delova sve više postaju deo globalnih lanaca snabdevanja, dok su s druge strane nemački proizvođači automobila otvorili svoje fabrike u Srbiji.

Nemačka je svetski lider u proizvodnji mašina i opreme, a Srbija je postala važan partner u ovoj industriji. Trgovinska razmena u ovom sektoru obuhvata različite vrste mašina, alata i opreme. Srbija je takođe domaćin nekoliko proizvođača mašina koji sarađuju sa nemačkim kompa-

nijama. Nemačka je poznata po proizvodnji visokokvalitetne elektronike i električnih uređaja, dok se Srbija ističe kao proizvođač elektronskih komponenti i uređaja. Nemačko-srpska privredna komora već godinama pruža podršku u povezivanju srpskih i nemačkih kompanija, kao i uključivanju srpskih kompanija u međunarodne lance vrednosti kroz projekat Nemačka inicijativa za pronalaženje dobavljača u državama Zapadnog Balkana. Ovaj regionalni B2B projekat sledeće godine obeležava jubilej –10 godina postojanja.

Koliko Srbija radi na ekonomskom razvoju i ka čemu je najviše orijentisana?

Srbija aktivno radi na stvaranju povoljnog poslovnog okruženja kako bi privukla strane investitore te shodno tome ostvarila izvesne pomake u poboljšanju zakonodavstva, smanjenju administrativnih prepreka, pružanju podsticaja za strane investicije. Srbija se posebno fokusira na razvoj sektora automobilske industrije, IK-tehnologija, agrobiznisa i energetike u cilju podsticanja ekonomskog rasta, a samim tim i privlačenja potencijalnih investitora.

Srbija ulaže napore u razvoj infrastrukture i aktivna je u promovisanju regionalne saradnje kako bi poboljšala ekonomske veze sa susednim zemljama, a samim tim širenje investicija i ekonomske integracije u regionu.

Alexander Markus, izvršni član UO Nemačko-srpske privredne komore

Kako nemački investitori ocenjuju poslovanje u Srbiji? Na kojim poljima, prema njihovom mišljenju, ima prostora za unapređenje?

Nemačke i srpske kompanije, članice Nemačko-srpske privredne komore, i ove godine su pozitivno ocenile privrednu klimu u Srbiji i izrazile pozitivna očekivanja u okviru sopstvenog poslovanja. Uprkos aktuelnoj krizi, 87 odsto kompanija-učesnica ankete ponovo bi investiralo u Srbiji.

Prilikom ocenjivanja faktora koji utiču na poslovanje u Srbiji, najlošije su ocenjene: raspoloživost radne snage, borba protiv korupcije i kriminala, politička i socijalna stabilnost, kao i transparentnost u javnim tenderima.

Budući da mnoge nemačke kompanije proizvode u Srbiji za tržište Evropske unije i da su mnoge srpske kompanije integrisane u lanac snabdevanja nemačkih kompanija, potreban je veći angažman u pogledu ispunjavanja ekoloških standarda, klimatskih promena i zaštite životne sredine, s obzirom da je novi nemački Zakon o dužnosti pažnje u dobavljačkim lancima zvanično stupio na snagu 1. januara 2023. godine. Ovo je prilika da Srbiju pozicioniramo kao investicionu destinaciju blisku Evropskoj uniji i kao inovativnog partnera koji proaktivno pristupa i radi na velikim izazovima u vezi sa klimatskim promenama.

Da li je do kraja godine planirano povećanje broja radnih mesta u nemačkim kompanijama u Srbiji?

Kada je reč o razvoju poslovanja i dodatnom zapošljavanju u 2023. godini, prema poslednjim rezultatima ekonomskog istraživanja Nemačkosrpske privredne komore, 44 odsto anketiranih kompanija planira povećanje broja zaposlenih, 52 odsto kompanija ne planira nikakve promene u broju zaposlenih, dok samo 4 odsto ispitanih pretpostavlja da će broj zaposlenih u njihovim kompanijama opadati. Ovaj rezultat ukazuje na činjenicu da će nemačke kompanije nastaviti da otvaraju nova radna mesta u Srbiji. Međutim, ovaj trend je trenutno ugrožen usled nedostatka radne snage.

Pandemija, a zatim i rat u Ukrajini uzdrmali su globalnu ekonomiju i doneli novu ekonomsku krizu. Kakvo je trenutno stanje na tržištu privrede?

Trenutno stanje na tržištu privrede zaista predstavlja izazov, s obzirom na globalne događaje koji su uzdrmali ekonomiju. Pandemija kovida i ruska

invazija na Ukrajinu imaju značajan uticaj na tržište i izazivaju određene ekonomske turbulencije.

Posledice ove krize osećaju se u mnogim zemljama. Pandemija Kovida-19 imala je izuzetno veliki uticaj na globalnu ekonomiju, uzrokujući prekide u lancima snabdevanja, pad potražnje i smanjenje privredne aktivnosti. To je najpre dovelo do pada, a zatim, usled rata, do povećanja cene energenata što je dodatno opteretilo tržište i podstaklo inflaciju širom sveta.

Nema sumnje da se nemačko poslovno okruženje suočava sa izazovima smanjene potražnje, povećanih troškova i sveobuhvatnom promenom poslovne klime. Ipak, Nemačka je poznata po svojoj snažnoj privredi i sposobnosti da se prilagodi promenama. Zato verujem da će se nemačka privreda oporaviti. Svaka kriza donosi i potencijal za promene. To se naziva disrupcijom razvoja. Na kraju, Nemačka će postići održivi rast u skladu sa ciljevima razvoja i iz ove krize će izaći jača.

Nemačko-srpska privredna komora ostaje posvećena podršci privrednicima u ovim turbulentnim vremenima. Kroz naše aktivnosti, nastojimo da pružimo informacije, savete i resurse koji će pomoći našim članicama da prevaziđu izazove i pronađu nove poslovne prilike.

Vizija nam je da do 2050. dekarbonizujemo sektor

Tekst: Aleksandra Vrbica EURACTIV . RS

Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije za EURACTIV specijal Srbija i EU: Odnosi sa Nemačkom, govorila je o energetskoj tranziciji, kao i o planovima u vezi sa obnovljivim izvorima energije.

Koliki je udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu Srbije? Koji su dalji planovi po pitanju unapređenja regulatornog okvira za povećanje kapaciteta mreže?

U prošloj godini, oko dve trećine električne energije dobijeno je iz termoelektrana, iz HE dobijamo oko 26 odsto, a 3,4 odsto iz ostalih obnovljivih izvora energije (OIE). Nove ciljeve definisaćemo kroz izradu Integrisanog nacionalnog i klimatskog plana, a naša vizija, u skladu sa ambicijama Srbije da postane punopravna članica EU, jeste da do 2050. dekarbonizujemo naš energetski sektor. Naravno, tranzicija može da bude uspešna samo ukoliko je finansijski održiva i socijalno odgovorna, što znači da nas očekuje dug period u kojem ćemo postepeno smanjivati proizvodnju iz uglja i povećavati učešće OIE u energetskom miksu.

Pored utvrđivanja strateških cilje-

va, glavni preduslovi su unapređenje regulatornog okvira, koji je kontinuiran proces, i investicije u nove energetske kapacitete i infrastrukturu. To podrazumeva kako povećanje proizvodnih kapaciteta, tako i razvoj prenosne, ali i distributivne mreže, što je posebno važno zbog integracije novih elektrana iz OIE, koje se očekuje u narednim decenijama.

Najvažnije projekte definisali smo kroz plan prioritetnih investicija u energetici koji je usvojila Vlada Republike Srbije, i koji obuhvata investicije u vrednosti od oko 15 milijardi evra u narednim godinama. Na listi su ključni projekti u svim oblastima resora (proizvodni kapaciteti i prenosna mreža, gas, nafta…), sa jasnim vremenskim planom u pogledu toga koji projekti treba da se realizuju do 2030. a koji su deo dugoročnih planova. U elektroenegetskom sektoru prioriteti uključuju završetak

TE Kostolac B3, izgradnju RHE Bistrica, zatim obezbeđivanje redovnih kapitalnih remonta i revitalizaciju

HE Đerdap 2, a u sektoru OIE to su vetropark Kostolac, izgradnja šest samobalansiranih solarnih elektrana visokog kapaciteta do 1GW. Na prenosnoj mreži, najznačajniji tekući projekat je izgradnja Transbalkanskog koridora, koji je projekat od regionalnog značaja, a radiće se i na modernizaciji distributivne mreže

koja će povećati pouzdanost njenog rada i smanjiti gubitke na mreži.

U Srbiji vlada veliko interesovanje za energiju Sunca i vetra. Šta donose izmene Zakona o obnovljivim izvorima energije?

Izmenama Zakona o korišćenju OIE omogućili smo uvođenje novih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, na način koji neće ugroziti sigurnost snabdevanja. U uslovima kad se operator sistema suočavao sa 20 GW zahteva

za nove solarne i vetroelektrane, što je tri puta veći kapacitet od ukupnog kapaciteta svih postojećih elektrana u Srbiji, bilo je potrebno da izmenimo ovaj zakon tako da investitori imaju sigurnost i predvidljivost pri planiranju projekata, a da obezbedimo siguran i pouzdan rad sistema. Između ostalog, izmenama zakona predviđeno je da garantovani snabdevač neće preuzimati za sve proizvođače balansnu odgovornost, već samo za one koji su stekli podsticaje i to privremeno dok ne zaživi unutardnevno tržište, dok će komercijalni projekti

po komercijalnim principima rešavati balansnu odgovornost. Za kupceproizvođače definisani su novi limiti za domaćinstva i ostale krajnje kupce tako da će kupci-proizvođači biti samo oni krajnji kupci koji instaliraju solarne panele do 10,8 kW, u slučaju domaćinstava, odnosno do 150 kW za ostale kategorije krajnjih kupaca. Granice u pogledu maksimalnog kapaciteta za domaćinstva i komercijalne kupce definisane su u skladu sa evropskom praksom, a koncept kupca-proizvođača usmerili smo ka malim kupcima koji treba da pokupe be-

nefite od ovog modela. Veliki potrošači biće usmereni ka konceptu aktivnih kupaca, sa većim odgovornostima, što će biti detaljnije uređeno kroz izmene Zakona o energetici koje planiramo da donesemo u narednom periodu.

U 2015. godini zaključeni su značajni međunarodni sporazumi usvajanjem UN-ove Agende za održivi razvoj do 2030. i ciljeva održivog razvoja praćenih Pariskim sporazumom o klimi. Među 17 ciljeva održivog razvo-

Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije

ja iz ove Agende, koje su prihvatile 193 države članice UN 25. septembra 2015, nalazi se i pristupačna i čista energija - tj. pristup pouzdanoj i održivoj energiji za sve. Kako se Srbija uskladila sa ovim ciljem?

Zemlja sa visokim udelom uglja u proizvodnji električne energije kao što je Srbija, mora naći meru između EU ambicija da dostigne klimatsku neutralnost i resursa kojima raspolaže da taj put učini ostvarivim i obezbedi dostupnost energije.

Povoljna okolnost je veliko interesovanje investitora za projekte obnovljivih izvora energije. Nastojimo da dalje poboljšavamo investicioni ambijent. Podstičemo investicije u energetsku efikasnost. Kao i u EU, izlazak iz uglja mora biti praćen mehanizmima pravedne tranzicije. Potrebna su značajna sredstva za izlazak iz uglja da bi se zaštitili radnici i stvorili određeni preduslovi za tranziciju. Za te svrhe u EU izdvojeno je 100 milijardi evra. Domaća industrija oslonjena na energetiku, mora osvajati nove tehnologije i povezivati se sa inostranim partnerima.

Razumemo da su svi ciljevi globalnog održivog razvoja međusobno povezani i da su promene u energetici i klimi samo deo ukupnih socijalno-ekonomskih procesa. Sve navedeno su elementi socijalne kohezije i održivog razvoja.

U završnoj je fazi izrada Integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu, a njegovo usvajanje očekuje se ove godine, kao i nova Strategija razvoja energetike. Šta to sve podrazumeva?

Zajedno sa novom strategijom razvoja energetike, INEKP će biti okvir naše energetske politike u narednim godinama i decenijama, a strateški cilj je ostvarivanje energetske nezavisnosti i sigurnost snabdevanja po najnižoj ceni za građane i privredu. Integrisani nacionalni plan za energetiku i klimu (INEKP) je praktično naša “mapa puta” za prolazak kroz proces energetske tranzicije. Ovim dokumentom odredićemo naše ciljeve do 2030, sa projekcijama do 2050. godine kad je reč o učešću OIE u energetskom miksu, što podrazumeva i postepeno smanjivanje proizvodnje električne energije iz uglja. Takođe, ovim dokumentom definisaćemo i ciljeve u oblasti energetske efikasnosti i smanjenju emisija gasova

sa efektom staklene bašte.

U svakoj od ovih oblasti težićemo ciljevima koji su ambiciozni, ali realni, pa bi, između ostalog, za učešće OIE u bruto finalnoj potrošnju target bi trebalo da bude između 30 i 40 odsto, a ciljani udeo OIE u proizvodnji električne energije oko 45 odsto. Kad je reč o smanjenju emisija štetnih gasova, naš cilj će biti  da emisije do 2040, u odnosu na 1990. godinu, smanjimo za 34 odsto do 2030, odnosno za 52 odsto do 2040.

Paralelno sa definisanjem nacrta Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za javne konsultacije, finaliziraće se i nacrt nove Strategije razvoja energetike koja, kao i INEKP, treba da bude usvojena do kraja godine..

Brno Belgrade Bucharest

We are where you are

Kvalitetni kadrovivažna karika u poslovanju nemačkih investitora

Model dualnog obrazovanja odgovor je obrazovnog sistema Srbije na rastuću potrebu privrede za kvalitetnim kadrovima sa naprednim znanjima. Dualno obrazovanje je rešenje i za mlade koji žele da nauče kako da celoživotno uče i napreduju, i rešenje koje im omogućava da se ubrzo po završetku školovanja zaposle i još brže napreduju u karijeri.

Znanja koja mladi stiču kroz dualni model učenja u našoj zemlji, mogu da primene i valorizuju u celom svetu. Obrazovan i stručno osposobljen kadar u skladu sa razvojem digitalizacije, automatizacije i Zelenom agendom jedan je od ključnih faktora koji opredeljuje moderne i uspešne kompanije kada odlučuju o narednoj investicionoj destinaciji. To su potvrdili i predstavnici Nemačko-srpske privredne komore na skupu održanom povodom predstavljanja rezultata istraživanja među svojim članovima o privrednoj klimi u Srbiji.

Rezultati su pokazali da bi, uprkos aktuelnoj krizi, 87 odsto anketiranih kompanija ponovo investiralo u Sr-

biji, a već treću godinu zaredom pozitivnu ocenu dobijaju faktori koji se odnose na tržište rada u našoj zemlji: kvalifikacije, produktivnost i spremnost zaposlenih za rad. To znači da Srbija još kako može da odgovori na

savremene izazove i obezbedi kvalitet obrazovanja, a samim tim i kadrova.

Svaka druga nemačka kompanija koja kod nas posluje najavljuje nova zapošljavanja, i zato su upravo kadrovi izazov daljeg razvoja naše sarad-

Prof. Dr Gabrijela Grujić.direktor Kancelarije za dualno obrazovanje i NOKS

nje. Imajući u vidu prognoze koje su date tokom ankete - da će nemačka ulaganja u Srbiji u 2024. godini dostići 10 milijardi evra, a broj zaposlenih najrazličitijih poslovnih profila 100.000, to je ogromna šansa za mlade i obrazovane da se zaposle u nekoj od ovih kompanija.

U Srbiji posluju uspešne nemačke kompanije, između ostalih “Simens”, “Robert Bosch“, „ZF Srbija“, „Brose“, „Gruner“, „Hansgrohe“, „ContiTech“... „Kontinental automotiv Srbija“ ima i R&D centar, a proizvodi savremena rešenja za najveće proizvođače u automobilskoj industriji. Nedavno je u Valjevu otvorena fabrika kompanije „Bizerba“, jednog od vodećih svetskih proizvođača vaga i dobavljača hardverskih i softverskih rešenja u tehnologiji vaganja, sečenja i etiketiranja proizvoda.

Veliki doprinos razvoju srpske privrede i zapošljavanju daje nemački “MTU Maintenance Srbija“ koji ima fabriku za popravku delova motora za avione u Staroj Pazovi, ali i zapaženu ulogu u razvoju dualnog obrazovanja. Ova investicija, vredna 100 miliona evra, već u startu je omogućila otvaranje 500 radnih mesta, sa planom da se tokom vremena zaposli do 2.000 ljudi. Kroz saradnju sa Tehničkom školom Stara Pazova i Vazduhoplovnom akademijom, omogućava obrazovanje srednjoškolaca i studenata koji planiraju da rade u sektoru vazdušnog saobraćaja.

U razvoju dualnog obrzovanja u Srbiji, od samog početka imali smo podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), a od 2016. godine intenziviramo saradnju u ovoj oblasti. Danas naš rezultat u brojkama izgleda ovako: Modernizovano je šest obrazovnih profila uz podršku GIZ-a, više od 200 kompanija ostvarilo je partnerstvo sa nekom od 63 srednje stručne škole koje su modernizovale profile,

a upisano je više od 4.500 učenika. Više od polovine učenika je našlo zaposlenje u roku od šest meseci po završetku školovanja.

Napredujući u sistemu dualnog obrazovanja, današnji podaci na nivou celokupnog srednjeg i visokog obrazovanja izgledaju ovako: usvojena su dva zakona: Zakon o dualnom obrazovanju i Zakon o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, 72 dualna obrazovna profila, 150 škola, 13.500 učenika, 11 visokoškolskih ustanova, 46 akreditovanih studijskih programa i 600 studenata.

Rezultat na koji smo svi ponosni, jeste i što danas nemačke kompanije javno govore da su srpski stručnjaci zaposleni u njihovim kompanijama u Srbiji veoma traženi i u centralama u Nemačkoj. To znači da smo uradili dobar posao u implementaciji dualnog modela, ali moramo još brže da radimo, jer nam predstoji dalje unapređenje kvaliteta dualnog modela obrazovanja. jedan od načina da to uradimo jeste novo zakonsko rešenje.

Ministarstvo prosvete i Kancelarija za dualno obrazovanje i NOKS izradili su Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o dualnom obrazovanju. Cilj ovog akta je da ispravi sve manjkavosti koje smo uočili u implementaciji prethodnih godina. Mogućnost povećanja fonda sati učenja kroz rad i to 60 odsto za trogodišnje obrazovne profile i 40 odsto za četvorogodišnje, jedna je od glavnih predviđenih izmena. Predviđeno je i pojednostavljenje akreditacije za poslodavce za učenje kroz rad, zatim formiranje mešovitih odeljenja, vrednovanje kvaliteta učenja kroz rad; utvrđivanje nadležnosti i uloge Kancelarije za dualno obrazovanje i NOKS, kao i uvođenje statusa trening centra za škole. Predvideli smo i uvođenje trening Alijansi poslodavaca.

Suština novih rešenja jeste da osi-

guramo kvalitet obrazovanja kroz čvršće povezivanje teorije i prakse. Kompetencije koje mladi budu sticali na ovaj način, obezbediće im sigurnu i uspešnu karijeru, dok će kompanijama obezbediti održivost i inovativnost. Od izuzetne važnosti je i uvođenje statusa trening centra za škole, kako bi mogle da donose novu, razvojnu dimenziju u povezivanju obrazovanja i privrede u dualnom i neformalnom obrazovanju odraslih, kao i u podizanju kapaciteta poslodavaca.

Ono što je za nas kao kreatore politika važno, jeste da omogućimo veću orijentaciju obrazovnog sistema ka budućim potrebama tržišta rada i društva u celini. jedan od mehanizama je uspostavljanje sistema prognoza koja će znanja i veštine biti tražene i u skladu sa tim unapređivanje upisne politike na svim nivoima obrazovanja, što je već prepoznato u Akcionom planu za implementaciju Strategije za razvoj obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine.

Prilikom razvoja standarda kvalifikacija rade se brojne analize koje pokazuju da li su određena znanja i veštine traženi, kako bismo znali da li je potrebno inovirati kvalifikaciju ili je gasiti. Ovakav pristup omogućava da mladi već po izlasku iz sistema obrazovanja imaju tržišno prepoznata znanja i veštine. Upravo zato, razvoj dualnog obrazovanja je od izuzetnog značaja, ne samo za razvoj privrede, već i zato što su mladi školovani kadrovi po dualnom modelu u poziciji da biraju.

Da zaključimo, filozofija obrazovanja postaje filozofija života mladih ljudi kako bi se obezbedila brzina u karijernom napredovanju, sa motivisanošću za celoživotnim učenjem. Naš slogan „Dualno obrazovanje – da znam šta radim“ zajednički su imenitelj inovativne, narastajuće srpske privrede i osiguranja kvaliteta srpskog obrazovanja.

KOMPANIJA KOJA

SE NALAZI U TOP 10 IZVOZNIKA IZ SRBIJE

Henkel Srbija je već dugo kompanija koja se nalazi u prvih 10 izvoznika iz Srbije. Godinu 2022. završili su na osmom mestu najvećih izvoznika sa izvozom od skoro 500 miliona evra. Ukupan promet koji kompanija beleži u Srbiji iznosio je 570 miliona evra u 2022. godini.

Kako nam je za EURACTIV Specijal ispričala Gordana Brašić, predsednica i HR direktorka Henkela u Srbiji, zbog ovih rezultata, procenjuje se da je učešće Henkela u bruto domaćem proizvodu Srbije oko 0,9 odsto.

U poslednjih 20 godina, koliko kompanija posluje u Srbiji, sproveli su brojne projekte modernizacije i unapređenja proizvodnih pogona uvođenjem novih tehnologija, i sve to u skladu sa strategijom održivog poslovanja. O svemu tome, razgovaramo sa Gordanom Brašić, Henkel Srbija.

Henkel je već godinama među top 10 izvoznika iz Srbije. Koliko se tržišta snabdeva proizvodima koju su napravljeni u Srbiji

i koliki je vaš udeo u BDP-u Srbije?

Kompanija Henkel Srbija se već dugi niz godina nalazi među vodećim izvoznicima iz Srbije. Prošle godine smo bili na 8. mestu najvećih izvoznika sa izvozom vrednim skoro 500 miliona evra, što predstavlja rast od 34,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Naš ukupan promet iznosio je 570 miliona evra, što je povećanje od trećine u odnosu na 2021. godinu. Više od 90 odsto naše proizvodnje izvozi se na 50 tržišta širom sveta.

Prema našim procenama učešće Henkel Srbija u BDP-u iznosi oko 0,9 odsto. Naši brendovi iz sektora Henkel Consumer Brands i Adhezivi Tehnologije zauzimaju vodeće pozicije na tržištu robe široke potrošnje, ali i na industrijskom tržištu. Zahvaljujući osluškivanju potreba potrošača i uvođenju inovacija u naš portfolio, uspevamo da zadržimo vodeću poziciju u svojim kategorijama.

Vaša kompanija posluje na tri lokacije u Srbiji. Koje su to loka-

cije i kako su organizovani poslovanje i proizvodnja u njima?

Koliko Henkel Srbija zapošljava ljudi?

Henkel je u Srbiji prisutan više od 20 godina, a naša kompanija posluje na tri lokacije - Kruševac, Beograd i Inđija. U Kruševcu trenutno imamo pet fabrika za proizvodnju kućne hemije i regionalni logistički centar. U Inđiji, koja je prva Henkelova grinfild investicija, se nalaze fabrike tečnih maltera i građevinskih lepkova, a administrativni centar za poslovanje kompanije se nalazi u Beogradu.

Prisutnost na različitim lokacijama omogućila nam je optimalno organizovanje poslovanja i proizvodnje. Smatramo da su naši zaposleni ključni za uspešno poslovanje kompanije, te se uvek trudimo da ulažemo u njihov razvoj i napredak,

ali i da stvorimo motivišuće radno okruženje za ostvarenje njihovog punog potencijala.

Gde je Henkel Srbija u odnosu na matičnu kompaniju? Šta se sve iz iskustva Henkela na globalnom nivou primenjuje u Srbiji i gde još ima prostora za dalji razvoj kompanije ovde?

Naše fabrike za proizvodnju u Srbiji veoma su značajne u Henkelovom globalnom sistemu. Brojne inovacije na polju modernizacije i proizvodnje Henkel Global predstavljene su prvo u Srbiji. Izuzetno smo ponosni na naš tim koji je nedavno osvojio prestižnu nagradu Fritz Henkel Award za inovacije na Somat Excellence, tabletama za mašinsko pranje posuđa koje se proizvode u Kruševcu.

Henkel Srbija je, kao i globalna kompanija, posvećena liderstvu u održivosti sa željom da održimo ravnotežu između ekonomskog uspeha i društvene odgovornosti. Na lokalnom nivou, primenjujemo globalnu Strategiju održivosti, u svim aktivnostima naše kompanije duž celog lanca vrednosti, od proizvodnje do saradnje sa kupcima. Osim toga, realizujemo različite projekte koji za cilj imaju očuvanje životne sredine, dok u okviru MIT projekata koje iniciraju i realizuju naši zaposleni stvaramo bolje uslove za život onima kojima je to najpotrebnije.

Privatizacija “Merime” u Kruševcu smatra se jednom o najuspešnijih na našim prostorima. Takođe, ova fabrika je dobila sertifikat za energetsku

efikasnost, kao i međunarodni LEED sertifikat za liderstvo u energetskom dizajnu za očuvanje životne sredine. Šta to podrazumeva?

Fabrika u Kruševcu postigla je značajne uspehe u energetskoj efikasnosti, dobijajući brojne nagrade i sertifikate. Među prvim fabrikama u Srbiji dobila je ISO 50.001 sertifikat za energetsku efikasnost, kao i međunarodni Gold lEED sertifikat. Gold lEED sertifikat je prestižno priznanje koje se dodeljuje objektima koji ispunjavaju visoke standarde održivog dizajna i performansi. Takođe, fabrika se ističe optimizovanim procesom proizvodnje zahvaljujući postavljenim meračima koji pružaju uvid u potrošnju vode, struje, gasa, kvalitet proizvodnje i efikasnost linije koja nas zanima. Onlajn praćenje ovih podataka pomaže u kontinuiranom praćenju procesa proizvodnje i očuvanju životne sredine.

Koji su dalji planovi Vaše kompanije po pitanju energetske efikasnosti?

Mnogo toga smo već uradili, ostvarili smo cilj nultog otpada na deponiju, instalirali smo toplotne pumpe, radimo na optimizaciji sistema korišćenja vode, na primer skupljamo kišnicu i koristimo električnu energiju iz obnovljivih izvora. jedan od primera dobre prakse koji je trenutno u procesu realizacije, jeste izgradnja solarne elektrane koja će proizvoditi 6 MW električne energije za naše potrebe. Henkel

Global izabrao je Kruševac kao jednu od prvih lokacija za implementaciju solarnih elektrana i time ćemo biti korak bliže cilju nulte emisije CO2.

Gordana Brašić, predsednica i HR direktorka Henkela u Srbiji

Idemo sa tržištem, a ne za njim

Brose Grupa je porodična kompanija i jedan od vodećih dobavljača za automobilsku industriju u svetu, a mi za EURACTIV Specijal razgovaramo sa Andijem šmitom, direktorom ljudskih resursa u kompaniji.

U ovom intervjuu, razmatramo strategije koje Brose Grupa koristi za privlačenje vrhunskih talenata i ulaganje u razvoj svojih zaposlenih. šmit otkriva ključne elemente njihovog uspeha, uključujući usredsređenost na unutrašnje i spoljašnje brendiranje, saradnju sa lokalnim obrazovnim institucijama i prilagođavanje konstantnim promenama u tehnološkom sektoru.

Postoji li “siguran način” privlačenja vrhunskih talenata, i ako da, kako to izgleda?

Mislim da je najbolja strategija za privlačenje vrhunskih talenata dobar, privlačan i “stvaran” poslodavac. To znači da ono što se vidi i što je privlačno “spolja”, mora biti vidljivo i unutar kompanije da bi se zaposleni zadržali. Kada se ljudi osećaju dobro u kompaniji, deliće to iskustvo sa drugim zaposlenima, porodicom, prijateljima, itd. Naravno, naknade i paket beneficija takođe treba da budu privlačni i danas igraju još važniju ulogu u privlačenju vrhunskih talenata sa tržišta.

Mi aktivno promovišemo našu kompaniju i karijerne mogućnosti kroz različite kanale, kao što su aktivna podr-

ška univerzitetima u Srbiji i lokalnim srednjim školama u Pančevu i kroz učešće na sajmovima zapošljavanja u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Pančevu i Vršcu. Takođe, organizovali smo više od deset dana otvorenih vrata za učenike, studente i inženjere, prikazujući na taj način našu fabriku i proizvode koje razvijamo i proizvodimo u Pančevu. Osim toga, koristimo društve-

ne mreže kako bismo predstavili naše mogućnosti za karijeru u Brose Srbija i dali uvid u to kako je raditi u našem timu.

Kako Brose Grupa podržava razvoj svojih zaposlenih i investira u njihovo obrazovanje?

Prvo, kroz liderstvo. Menadžeri

Andi šmit, HR direktor u Brose Grupi

igraju važnu ulogu u razvoju naših zaposlenih. Zato smo implementirali program liderstva koji je startovao prošle godine za celokupni menadžment tim. Pored toga, naš globalno implementiran proces upravljanja performansama i talentima pruža mogućnost zaposlenima i menadžerima da razgovaraju o opcijama za razvoj u Brose Grupi, kao i da se usaglase o individualnim merama razvoja poput internih i eksternih treninga.

Brose svojim zaposlenima takođe omogućava pristup platformi za učenje linkedIn learning kako bi podržao samoinicijativno učenje. Ovo omogućava svakom zaposlenom da upravlja svojim profesionalnim i ličnim razvojem.

Kao jedan od najvećih proizvođača auto-delova koji zapošljava preko 650 ljudi u Srbiji, na koji način Brose Grupa sarađuje sa lokalnim obrazovnim institucijama kako bi obezbedila kvalifikovanu radnu snagu?

Za Brose, sistematska podrška mladim ljudima je deo našeg imidža kao porodične kompanije koja glo-

balno posluje.

U Srbiji, saradnja sa lokalnim institucijama je ključ za budući uspeh. Uspostavili smo saradnju sa Elektrotehničkim fakultetom i Mašinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, kao i sa Elektronskim fakultetom Univerziteta u Nišu i Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu. Različiti projekti sa fakultetima, donacije i opremanje laboratorija, kao i promocija programa prakse su jedna od glavnih oblasti saradnje. Takođe podržavamo i sponzorišemo studentske organizacije poput Road Arrow, Beovia, BEST, H-Bridges, pomažući im da rade na svojim projektima i da se takmiče na međunarodnim takmičenjima sa studentskim organizacijama iz drugih zemalja.

Takođe, ove godine ćemo početi da učestvujemo u Regionalnom fondu za izazove u saradnji sa srednjom školom u Pančevu.

Konkretno, kako Brose Grupa pristupa obuci zaposlenih s obzirom na stalne promene u tehnološkom sektoru i nove zahteve tržišta?

Idemo sa tržištem, a ne za njim. Ta-

kođe, ovde menadžeri igraju ključnu ulogu zajedno sa našim HR sektorom. Oni prate potrebe zaposlenih na osnovu njihove pozicije i usklađuju odgovarajuće obuke i akcije. Na primer, 2022. godine organizovali smo u saradnji sa našim eksternim partnerom Klett tromesečni program obuke o održavanju mehatroničkih sistema kako bismo dodatno edukovali naše zaposlene u Odeljenju za održavanje.

Koji su dugoročni ciljevi Brose Grupe u vezi sa ulaganjem u obrazovanje zaposlenih i kako ovi ciljevi doprinose uspehu kompanije?

Razvoj zaposlenih je kontinuirana tema koja počinje od trenutkapočetka studija, pa sve do početka karijere u kompaniji. Stoga je važno da održavamo dobru saradnju sa našim partnerima iz srednjih škola i univerziteta s jedne strane, a s druge strane, da nastavimo da pratimo tržište i redovno razmatramo naše potrebe za obukama, kako bismo ostali u toku. Kompanija ostaje uspešna kada imamo kvalitetno obrazovane i motivisane ljude na čelu.

Interesovanje nemačkih investitora za Srbiju i dalje veliko

Najnoviji rezultati ukazuju na činjenicu da postoji kontinuirano poverenje nemačkih kompanija u Srbiju kao investicionu destinaciju

Nemačke i srpske kompanije, članice Nemačko-srpske privredne komore, pozitivno su ocenile privrednu klimu u Srbiji i izrazile pozitivna očekivanja u okviru sopstvenog poslovanja, a uprkos aktuelnoj krizi, 87 odsto kompanija-učesnica ankete ponovo bi investiralo u Srbiji. Već treću godinu zaredom pozitivnu ocenu dobijaju faktori koji se odnose na tržište rada u Srbiji: kvalifikacija, produktivnost i spremnost zaposlenih za rad.

Nemačko-srpska privredna komora sprovela je tokom februara i marta ove godine istraživanje o privrednom ambijentu u Srbiji među kompanijama članicama Komore. Najnoviji rezultati ukazuju na činjenicu da postoji kontinuirano poverenje nemačkih kompanija u Srbiju kao investicionu destinaciju, uprkos izazovima na polju geopolitike i globalne ekonomije, istaknuto je danas na konferenciji za novinare.

Rezultati istraživanja pokazuju da se ocena ekonomske situacije u Srbiji za 2023. godinu nije pogoršala, naprotiv optimizam u privredi Srbije ponovo raste.

Skoro polovina anketiranih (47%) svoje poslovanje ocenjuje dobrim, a samo 6 odsto nedovoljno dobrim. I prognoze poslovanja za aktuelnu godinu sadrže optimizam - samo 7 odsto anketiranih strahuje od pogoršanja.

Kada je reč o razvoju poslovanja i dodatnom zapošljavanju u 2023. godini, 44% anketiranih kompanija planira povećanje broja zaposlenih, 52% kompanija ne planira nikakve promene u broju zaposlenih, dok samo 3 odsto ispitanih pretpostavlja da će broj zaposlenih u njihovim kompanijama opadati. Ovaj rezultat nedvosmisleno ukazuje na činjenicu da će nemačke kompanije nastaviti da otvaraju nova radna mesta u Srbiji.

Tokom 2023. godine 34 odsto anketiranih preduzeća planira uvećanje investicija, dok 13 odsto najavljuje smanjenje investicija. Prilikom ocenjivanja faktora koji utiču na poslovanje u Srbiji, najlošije su ocenjene: raspoloživost radne sna-

ge, borba protiv korupcije i kriminala, politička i socijalna stabilnost, kao i transparentnost u javnim tenderima. Zadovoljavajuće ocene nemačko-srpskih kompanija dobili su kriterijumi koji se odnose na tržište rada u Srbiji: kompanije su zadovoljne sa kvalifikacijom, produktivnošću i spremnošću zaposlenih za rad. Po prvi put se među faktorima zadovoljstva nalaze uslovi za istraživanje i razvoj, kao i kvalitet i dostupnost lokalnih dobavljača.

Predsednik Nemačko-srpske privredne komore i generalni direktor kompanije ZF Srbija Milan Grujić je u svom uvodnom izlaganju istakao da Srbija intenzivno radi na ekonomskom razvoju kao i da je srpska privreda snažno orijentisana ka izvozu i kreiranju konkurentnih uslova za nove investicije.

„Važan osnov je i ubrzani infrastrukturni razvoj i stabilna energet-

ska situacija sa konkurentnim cenama. Takođe, Srbija je jedina zemlja u regionu koja je usvojila Zakon o dualnom obrazovanju i kontinuirano radi na promociji i osnaživanju sistema dualnog obrazovanja u cilju kreiranja obrazovanih kadrova po meri privrede. Upravo ove okolnosti privlače u Srbiju nemačke investitore“ naglasio je predsednik Nemačko-srpske privredne komore, podsetivši da je Nemačka najveći i najvažniji trgovinski partner Srbije, i da je sa rastom od 25% u 2022. godini trgovinska razmena dostigla 8.3 milijarde evra.

Naše očekivanje je da se ovakav trend nastavi, i naša prognoza je da ćemo u 2024. godini dostići 10 milijardi evra i 100.000 ljudi najrazličitijih poslovnih profila koje zapošljava nemačka privreda u našoj zemlji, zaključio je Grujić.

Izvršni član Upravnog odbora Ne-

mačko-srpske privrende komore Aleksander Markus je tokom predstavljanja rezultata istraživanja rekao da sve više centara za istraživanje i razvoj u Srbiji koje otvaraju upravo nemačke kompanije - članice Komore, predstavljaju faktor koji se ove godine nalazi po prvi put na listi faktora zadovoljstva, na drugom mestu.

„Dakle, Srbija je prepoznata kao mesto koje nudi izuzetne uslove za razvoj ovakvih centara jer je srpska ekonomija sve više okrenuta startap sceni, IT tržištu i digitalizaciji“, poručio je Markus.

Stalni zamenik ambasadorke SR Nemačke u Srbiji, Karsten Mejer-Vifhauzen je tokom panel diskusije izjavio je da je Nemačka, neprekidno od 2016. godine, najveći trgovinski partner Srbije, što je dokaz dubokih ekonomskih odnosa naših dveju država. Međutim, Mejer Vifhauzen ističe da istraživanje o investicionoj

klimi i uslovima poslovanja u Srbiji pokazuje takođe u kojim oblastima još ima potencijala za poboljšanja: u obrazovanju i u raspoloživosti stručne radne snage, kao i u stvaranju pravne sigurnosti i suzbijanju korupcije. Reč je o oblastima u kojima Nemačka, rečima i delima, podržava Srbiju, npr. u okviru razvojne saradnje, poručio je stalni zamenik ambasadorke SR Nemačke u Srbiji.

Nemačko-srpska privredna komora deo je globalne mreže od 150 kancelarija nemačkih privrednih komora u inostranstvu i delegacija nemačke privrede u više od 90 zemalja. Komora aktivno radi na poboljšanju ekonomskih uslova u Srbiji i unapređenju nemačko-srpske trgovine i saradnje u svim privrednim aspektima. Sa preko 400 članica, Nemačkosrpska privredna komora predstavlja najveću i jednu od najvažnijih bilateralnih komora u Srbiji.

AHK Istraživanje

Fokus saradnje Srbije i Nemačke je na sprovođenju zelene agende

Član Upravnog odbora Nemačkohrvatske privredne komore i Country Manager Hrvatske, Srbije, Slovenije i Bosne i Hercegovine u kompaniji Rödl&Partner, Radu-Dragos Dobrescu, govorio je za specijalno izdanje EURACTIV-a na temu privredne saradnje između Srbije i Nemačke.

Dobrescu je istakao bitnu ulogu Srbije u jačanju ekonomskih veza između, ne samo između ove dve zemlje, već i između Nemačke i čitavog Zapadnog Balkana, naglašavajući potrebu za daljim unapređenjem poslovnog okruženja. Takođe je istakao perspektive i potencijal za nove oblasti saradnje, posebno u sprovođenju zelene agende.

Kako biste ocenili ekonomske odnose Srbije i Nemačke, posebno u pogledu mogućnosti poslovanja međunarodnih kompanija koje posluju u Srbiji?

Smatramo da su odnosi bliski, a od 2000. godine sarad-

nja Nemačke sa Srbijom prolazi kroz postepene promene Fokus saradnje je na sprovođenju zelene agende, konkretno na razvoju obnovljivih izvora energije i povećanju energetske efikasnosti. U tu svrhu, Nemačka je uspostavila strateško partnerstvo za klimu sa Srbijom i regionom Zapadnog Balkana. Sve nemačke kompanije teže da postanu klimatski neutralne do 2045. godine, tako da je za njih ve-

oma važno da mogu da obezbede snabdevanje obnovljivom energijom u narednim decenijama kada budu razmatrali investicije u Srbiji.

Druge tačke saradnje uključuju stručno obrazovanje i osposobljavanje, podršku srpskom privatnom sektoru i dobro upravljanje.

Koji su glavni izazovi sa kojima se nemačke kompanije suočavaju prilikom poslovanja u Srbiji?

Vlada Srbije se suočava sa složenim političkim, socijalnim i ekonomskim izazovima. Ovi izazovi uključuju nedostatak vladavine prava, političko mešanje u privredu, sporo pravosuđe, kao i nepredvidljivost zakonodavstva i regulative. Međutim, Srbija ima ključnu ulogu u osiguravanju političke stabilnosti u jugoistočnoj Evropi i centralna je partnerska zemlja za nemačku razvojnu saradnju u regionu. Kao član Nemačko-srpske privredne komore - AHK, dobro smo upoznati sa tim da su nemački investitori ocenili ekonomsku

Radu-Dragos Dobrescu, Rödl & Partner

klimu u Srbiji kao veoma povoljnu i istakli da je došlo do povećanja poverenja nemačkih kompanija u Srbiju, kao i da se procenjuje da bi skoro 95 odsto kompanija koje već posluju u Srbiji ponovo investiralo. U budućnosti, ove dve zemlje bi mogle više da sarađuju u industrijskim sektorima kao što su agro-prehrambena industrija, metaloprerađivačka industrija, drvna i tekstilna industrija, građevinarstvo ili IT sektor.

Koju ulogu Rödl&Partner igra u unapređenju ekonomske saradnje između Srbije i Nemačke, i koji sektori ili oblasti su trenutno najznačajniji za tu saradnju?

Od osnivanja pre više od 40 godina, firma Rödl & Partner uvek se trudila da pronađe ravnotežu između stabilnog rasta i održivog profita. Kao rezultat toga, godišnji obim prihoda sada je porastao na 588,6 miliona evra (pre 10 godina taj iznos je bio 281,3 miliona evra). Kao advokati, poreski savetnici, konsultanti za upravljanje i IT i revizori, prisutni smo sa preko 100 sopstvenih kancelarija u oko 50 zemalja.

Pored toga, ogroman angažman Rödl & Partnera u Srbiji, zajedno sa klijentima, rezultirao je bliskom podrškom međunarodnim kompanijama prisutnim u Srbiji koje nisu nemačkog porekla. Naš sektor je dosta složen i prati ga veliki broj poslovnih propisa. Mnoge kompanije teže da uproste ovu složenost, a mi nudimo usluge samostalnih savetnika sa velikim iskustvom u više zemalja.

Kako biste opisali rezultate zajedničkih projekata između Rödl&Partnera i srpskih kompanija do sada i možete li nam reći neke konkretne primere uspešne saradnje?

Naš uspeh je uvek zasnovan na uspehu naših nemačkih klijenata: Rödl & Partner uvek je tu gde njegovi klijenti vide potencijal za svoje poslovno angažovanje. Umesto da stvaramo veštačku mrežu franšiza ili povezanih društava, odlučili smo se da uspostavimo sopstvene kancelarije i oslonimo se na multidisciplinarnu i prekograničnu saradnju među našim kolegama. Takav je slučaj i sa našom kancelarijom u Beogradu, koja je u poslednjih 10 godina uspela da okupi veliki broj stručnjaka i sposobna je da pruži bogato međunarodno iskustvo.

Od kada ste prisutni u Srbiji i kakvi su vam planovi za budućnost?

Otvorili smo kancelariju u Beogradu 2012. godine, a naš plan je da konsolidujemo svoju prisutnost

na tržištu, privučemo mlade stručnjake zainteresovane za međunarodnu karijeru i oblikujemo sledeću generaciju stručnjaka kako bismo podržali postojeće i nove klijente.

Međutim, Srbija se i dalje suočava sa izazovima koji ograničavaju njen potencijalni rast, kako na kratke, tako i na srednje i duže staze. Po našem mišljenju, da bi privukla što više investitora, Srbija mora da nastavi da radi na poboljšanju poslovnog okruženja i, pre svega, mora da unapredi borbu protiv korupcije i da poboljša javne nabavke i vladavinu prava. Sve u svemu, za investitore je uvek važno da imaju stabilan okvir na koji mogu da se oslone.

Mi se ne fokusiramo samo na Srbiju, već i na region Zapadnog Balkana, jer verujemo da ove zemlje nude prilično dobar izbor veoma interesantnih rešenja, što smo i videli u proteklih deset godina.

„Nemačka inicijativa za pronalaženje dobavljača u državama Zapadnog Balkana 2023.“

Regionalni B2B projekat ove godine 12. oktobra u Kelnu. Cilj projekta - da nemačke firme pronađu dobavljače iz traženih industrijskih oblasti u Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana

Nemačko-srpska privredna komora, predstavništva nemačke privrede u zemljama Zapadnog Balkana (AHK), Privredna komora Srbije (PKS), kao i nemačko Udruženje za upravljanje materijalima, uvoz i logistiku (BME e.V), pozivaju kompanije iz Srbije i zemalja Zapadnog Balkana da budu deo regionalnog B2B projekta „Nemačka inicijativa za pronalaženje dobavljača u državama Zapadnog Balkana“ koji se sprovodi već devetu godinu zaredom. Do sada je u okviru ovog projekta realizovano preko 3.500 B2B susreta tokom kojih su brojni ugovori sklopljeni.

Cilj projekta je da nemačke firme pronađu proizvođače iz traženih industrijskih oblasti u Srbiji i državama Zapadnog Balkana. Preko 50 nemačkih kompanija potvrdilo je svoje učešće u projektu. Zainteresovane nemačke kompanije dolaze pretežno iz metaloprerađivačkog sektora, dobavljačkog sektora za autoindustriju, sektora prerade i proizvodnje materijala od plastike, kao i manji broj kompanija iz elektro i elektronskog sektora.

Koncept projekta je baziran na tzv. „B2B – reverse sourcing“ mehanizmu i od ove godine celokupan „matchmaking“ se odvija onlajn. Nemački kup-

ci su izneli svoje proizvodne zahteve na platformi www.bmematchmaking. com. Dodatne informacije o projektu i načinu prijave dostupne su na sajtu Komore.

Pozivaju se sve zainteresovane kompanije da uzmu učešće u projektu, u skladu sa zahtevima prijavljenih nemačkih kompanija. Rok za dostavljanje prijave je 28. jul 2023. godine. Za sve informacije u vezi sa prijavnim formularom, kao i profilima nemačkih kompanija na osnovu kojih se precizno navodi šta bi sve kompanija/proizvođač iz regiona trebalo da sadrži u svom proizvodnom portfoliju, kako bi ispunila neophodne kvalifikacije za os-

tvarivanje potencijalne saradnje, molimo zainteresovane da se obrate Nemačko-srpskoj privrednoj komori. Dodatne informacije o projektu dostupne su na sajtu Komore.

Nemačka inicijativa za pronalaženje dobavljača u državama Zapadnog Balkana se realizuje od 2015. godine pod pokroviteljstvom Ministarstva za ekonomiju i energetiku SR Nemačke u okviru Programa za razvoj stranih tržišta za mala i srednja preduzeća SR Nemačke, uz podršku predstavništva nemačke privrede u zemljama Zapadnog Balkana (AHK), kao i nemačkog Udruženje za upravljanje materijalima, uvoz i logistiku (BME e.V).

shutterstock

Osim što je najveća ekonomska sila u EU, Nemačka je i jedna od najmnogoljudnijih zemalja na teritoriji Evrope. Zato je prirodno da srpksa privreda gravitira prema njoj, kao što se manji objekti približavaju većim.

Saradnja između nemačke i srpske privrede raste iz godine u godinu, a dokazano, nemačke kompanije Srbiju vide kao izuzetno mesto za investiranje i otvaranje proizvodnih pogona.

Prema podacima Agencije za privredne registre Republike Srbije, na teritoriji Republike Srbije registrovano je 860 aktivnih privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici državljani Nemačke.

Najveći broj privrednih subjekata registrovan je u oblasti trgovine na veliko i malo i popravka motornih vozila, zatim prerađivačka industrija i na trećem mestu su stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti.

Kakav je izvoz i uvoz bio 2022. godine?

Kada je u pitanju ukupna spoljnotrgovonska robna razmena Srbije i Nemačke, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u 2022. je iznosila 8,2 milijardi evra, što je porast od 26,4 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Izvoz Republike Srbije prošle godine je iznosio 3,78 milijardi evra, što je u odnosu na 2021. godinu porast od 38 odsto , dok je uvoz iznosio 4,45 milijardi, što je u odnosu na godinu ranije porast od 18 odsto.

Razmena u robi s Nemačkom raste i u 2023.

Kada je u pitanju 2023. godina, prema podacima RZS od januara do marta ove godine ukupna spoljnotrgovinska razmena u robi sa Nemačkom iznosila je 2.240 miliona evra, što je porast od 21,67 odsto u odnosu na isti period 20022. godine.

Ukupan izvoz u periodu od januara do marta 2023. iznosio je

Od 2010. do danas Nemačka je u Srbiju uložila 2,6 milijarde evra

1.063,1 miliona evra, što je porast od 26,68 odsto u odnosu na isti period 2022. godine, dok kad je u pitanju uvoz za navedeni period, on je iznosio 1.176,9 miliona evra (porast od 17,44 odsto u odnosu na isti period 2022. godine).

Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni u periodu od januara do marta 2023. godine iznosio je 113,8 miliona evra. To je u odnosu na isti period prethodne godine -30,14 odsto.

šta se najviše izvozilo u Nemačku?

Tokom prošle godine, prema dostupim podacima PKS, vodeći izvozni proizvodi bili su setovi podvodnika za paljenje (13 odsto), delovi za mašine (7 odsto) kao i preparati za pranje i čišćenje (3 odsto), dok su vodeći uvozni proizvodi, pored nerazvrstane robe po skladištenju i nerazvrstane robe u slo-

bodnoj zoni čine i žice od rafinisanog bakra i ostali lekovi za maloprodaju. Počev od 2010. godine i zaključno sa 2022. godinom, prilivi po osnovu ulaganja nemačkih rezidenata u Republiku Srbiju iznosili su oko 2,6 milijarde evra čime je Nemačka zauzela 5. mesto na listi zemalja sa najvećim ulaganjima u Srbiju u navedenom periodu.

Iako geografska udaljenost dveju zemalja nije velika, ona podstiče ekonomsku saradnju koja donosi koristi za obe strane - od međusobne trgovine do investicija iz zemlje koja obiluje kapitalom.

Međutim, činjenica je da ova ekonomska saradnja ima mnogo veći značaj za Srbiju kojoj je Nemačka je jedan od ključnih ekonomskih partnera.

Tekst: Jelena Jevtić EURACTIV . RS

shutterstock

Za informacije o EURACTIV Specijalima...

Kontaktirajte nas

BOJANA ZIMONJIĆ JELISAVAC

Glavna i odgovorna urednica

bojana.zimonjic@mondo.rs

tel. +381(0) 64 82 46 823

TANJA BANKOVIĆ

Menadžer za specijalne projekte

tanja.bankovic@euractiv.rs   tel. +381(0) 63 20 77 25

NATAŠA NEŠIĆ

Advertajzing menadžer natasa.nesic@euractiv.rs

tel. +381(0) 60 50 50 903