SRBIJA I EU: ODNOSI SA AUSTRIJOM

SRBIJA I EU: ODNOSI SA AUSTRIJOM

SPECIJALNI IZVEŠTAJ APRIL 2023

https://euractiv.mondo.rs

Prvi diplomatski odnosi između Austrije i Srbije uspostavljeni su još davne 1874. godine, i do danas su uglavnom išli uzlaznom putanjom na svim nivoima. Intezivirani su krajem 2000. što je rezultiralo učestalim radnim posetama, značajnim investicijima iz Austrije i brojnim kulturnim manifestacijama koje svedoče o bliskoj saradnji.

Zbog toga danas Austrija predstavlja jednog od najvećih investitora u Srbiji, i broji oko 900 aktivnih privrednih subjekata čiji su većinski vlasnici državljani Austrije, koji zapošljavaju preko 20.000 radnika.

Kroz EURACTIV specijal posvećen sveukupnim odnosima Austrije i Srbije predstavljamo sve aspekte saradnje između Austrije,članice Evropske unije i Srbije. Kroz brojne intervjue i tekstove govorimo o izazovima koji čekaju Evropu, o Srbiji i procesu pristupanja EU, o trenutnim projektima i perspektivama za unapređenje saradnje, kao i o kulturnim odnosima koji sežu nekoliko vekova u prošlost, te mnogim drugim temama.

Sadržaj

Povoljna poslovna klima za austrijske kompanije u Srbiji

Austrijske investicije među najznačajnijim u Srbiji

Srbija u Austriji ima strateškog partnera

Trideset godina jedinstvenog tržišta Evrope

Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Austrije u stalnom porastu

Austrijsko-srpski odnosi počivaju na kulturi

Povoljna poslovna klima za austrijske kompanije u Srbiji

Nj. e. Kristijan Ebner, ambasador Austrije u Srbiji

Tekst: Tamara Milošević Grbić EURACTIV.RS

Ambasador Austrije u Srbiji

Kristijan Ebner za Euractiv specijal govori o izazovima koji čekaju Evropu ove godine, o Srbiji i procesu pristupanja Evropskoj uniji, potpisanim sporazumima između dve zemlje, srpskoaustrijskoj ekonomskoj saradnji, investicijama, kao i o srpskoj zajednici u Austriji.

Imajući u vidu povratak svetske ekonomske krize prošle godine, prouzrokovane dvogodišnjom pandemijom virusa korona i intenziviranom ratom u Ukrajini, koji izazovi čekaju Evropu ove godine?

Nezakonita ruska agresija protiv Ukrajine i dalje je najveći izazov za Evropu. To je napad na naše zajedničke vrednosti i na naš evropski način života. Ovaj rat ima dalekosežne negativne implikacije na rešavanje drugih ključnih izazova, od ekonomskog oporavka nakon pandemije, klimatskih promena i snabdevanja energijom do tehnološke tranzicije i bezbednosti hrane.

Međutim, da citiram Žana Monea (Jean Monnet), jednog od pokretača evropskih integracija – „Evropa će biti iskovana u krizama i biće zbir rešenja usvojenih nakon tih kriza“. U tom smislu već smo postali jači i ujedinjeniji. Preduzeli smo hrabre i jedinstvene korake kao odgovor na rusku agresiju, a rešavamo i sve druge izazove za koje nam je potrebna pomoć naših partnera i prijatelja. A Srbija je ključni partner i prijatelj, te kao najveća država na Zapadnom

Balkanu ima posebnu odgovornost u regionu.

Stoga mi je drago što je Srbija učestvovala na Šumanovom bezbednosnom i odbrambenom forumu u Briselu, održanom u martu, gde smo razgovarali o koherentnijoj i sveobuhvatnijoj mreži odnosa u oblasti bezbednosti i odbrane sa međunarodnim i regionalnim partnerima, u cilju jačanja kolektivne otpornosti i rešavanja hibridnih pitanja, manipulacije stranim informacijama i sajber-pretnje.

EU je najbolji partner i najveći donator u Srbiji. Gde vidite Srbiju u pogledu reformi i procesa pristupanja EU u narednom periodu?

Opšti tempo pristupnih pregovora Srbije zavisiće od napretka Srbije u sprovođenju reformi vezanih za vladavinu prava i normalizaciju odnosa s Kosovom. Pozdravljam to što je Srbija saglasna s predlogom EU za put normalizacije i njegovim aneksom o primeni. Obe strane moraju da shvate da alternativa ne postoji i moraju da imaju ozbiljan pristup implementaciji. Nadam se da ćemo nakon nedavnog sastanka u Ohridu moći da iskoristimo ovaj zamah za revitalizaciju procesa pridruživanja Srbije.

Još jedan kritičan korak u procesu pridruživanja je usklađivanje sa spoljašnjom politikom EU, posebno sa stavom EU o Rusiji. Moskva ima znatan potencijal za destabilizaciju Zapadnog Balkana. Bilo bi naivno da pretpostavimo da je predsednik Putin bacio oko samo na Ukrajinu. Kao najveća država na Zapadnom

Balkanu, Srbija ima posebnu odgovornost prema regionu. Nijedna zemlja ne može sebi da dozvoli da bude na distanci, s obzirom na tako očigledan napad na najosnovnija načela međunarodnog prava. Austrija želi da pohvali Srbiju što je podržala osudu ruskog agresorskog rata od strane međunarodne zajednice na Generalnoj skupštini UN.

Ipak, Srbija treba da ima koherentan put delovanja i da odmah uvede sankcije Rusiji, kao što je većina zemalja u regionu već učinila. Od zemlje kandidata kao što je Srbija Austrija očekuje potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU. Države koje žele da budu deo EU ne mogu da ostanu po strani kada su u pitanju tako suštinske stvari.

Takođe se zalažemo da EU ispuni svoja obećanja o proširenju. Moramo da pronađemo načine da proces pristupanja učinimo opipljivijim. Bitno je da se napredak u reformama nagradi konkretnim koristima za države kandidate i njihove građane.

Srbija i Austrija imaju tradicionalno dobru saradnju, o čemu svedoče brojni sporazumi potpisani u poslednjih nekoliko decenija. Koji su sporazumi od ključnog značaja za bilateralnu saradnju?

Naravno da imamo niz važnih bilateralnih sporazuma koji definišu naše odnose. Ali, da budemo iskreni, najvažniji elementi naših bilateralnih odnosa nisu toliko formalni sporazumi koje su potpisale naše vlade koliko odlični međuljudski kontakti koje smo razvili.

U Austriji živi i radi više od 120.000 ljudi srpskog porekla, koji svakodnevno doprinose našem društvenom i kulturnom životu. Takođe, preko 400 austrijskih kompanija u Srbiji ima oko 20.000 zaposlenih. Time se stvara čvrsta mreža ličnih kontakata i prijateljstava na kojima gradimo našu tradicionalno dobru saradnju.

Austrija je jedan od vodećih investitora u Srbiji. Krajem 2022. godine rekli ste da je srpsko-austrijska ekonomska saradnja jača nego pre pandemije. Šta je okosnica tako dobrih odnosa?

Iako je pandemija bila ekonomski izazovna za sve sektore, naši investitori su u Srbiji našli dobre i stabilne uslove za obavljanje svojih privrednih aktivnosti. U 2021. izvoz Austrije u Srbiju porastao je za 24%, na skoro 852 miliona evra, dok je izvoz Srbije u Austriju iznosio skoro 705 miliona evra (+24,6%).

S obzirom na to da imaju dugogodišnje iskustvo u poslovanju u Srbiji, austrijske kompanije su postale veliki igrači, pogotovo u sektoru bankarstva i osiguranja. Tu su i nove poslovne prilike. Potreba za modernizacijom industrije i infrastrukture

otvara mogućnosti i potencijal za rast kroz upotrebu austrijskog znanja.

U Srbiji trenutno posluje oko 400 austrijskih kompanija. Njihovi predstavnici kažu da naša zemlja ima povoljnu poslovnu klimu. Koje su prednosti Srbije?

Pored međusobnog razumevanja mentaliteta i kulture, za pozitivnu investicionu klimu u Srbiji su važni i rano prisustvo austrijskih kompanija na tržištu bivše Jugoslavije i prepoznatljivost austrijskih brendova. To je i razlog zašto brojne međunarodne kompanije pokrivaju područje jugoistočne Evrope iz Austrije, a posebno iz Beča.

Pored toga, geografska blizina (Beograd je udaljen svega oko 600 km od Beča ili Graca), kao i već postojeće saobraćajne veze sa Austrijom

značajne su prednosti Srbije. Srbi su treća najmnogobrojnija nacija u Austriji. Koliko srpska zajednica pomaže austrijskoj privredi? Takođe, Srbi se nalaze na veoma važnim pozicijama u Austriji, poput Bogdana Roščića iz Beograda, koji je direktor Bečke državne opere. To govori u prilog tome da se Srbima u Austriji veruje i da se poštuju. Šta biste želeli da istaknete o ovom pitanju?

Srpska zajednica u Austriji je već dugi niz godina važan deo našeg društva. Od advokata do medicinskih sestara, od direktora opere do poljoprivrednika, u Austriji svuda možete pronaći ljude srpskog porekla. Ipak, ključna stvar, bilo u Srbiji bilo u Austriji, za dobijanje ovih poslova jeste marljivost pojedinca, pouzdanost i uživanje u radu i dobrom životu.

Brno Belgrade Bucharest

We are where you are

Austrijske investicije među najznačajnijim u Srbiji

Jirgen Šreder, trgovinski savetnik Ambasade Austrije u Beogradu

Tekst: Tamara Milošević Grbić EURACTIV.RS

FOTO:

Austrija je jedan od najvećih investitora u Srbiji. Srpsko tržište još uvek ima ogroman potencijal jer se poslovni sektori stalno razvijaju, rekao je Jirgen Šreder, trgovinski savetnik Ambasade Austrije u Beogradu za Euractiv specijal. On smatra da u spoljnotrgovinskom pogledu Srbija i Austrija imaju značajnu uvozno-izvoznu razmenu, kao i da austrijske kompanije mogu ponuditi i rešenja koja bi pomogla nacionalnoj kompaniji za proizvodnju električne energije da se izbori s velikim brojem novih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora.

Koliko iznose austrijske investicije na godišnjem nivou i koje od značajnih investicija biste izdvojili?

Austrija i Srbija gaje već dugo privredne odnose i s ponosom možemo da kažemo da austrijske strane investicije, počev od 2000. godine, ukupno iznose oko 2,9 milijardi evra, što nas je poslednjih decenija učinilo jednim od najznačajnijih investitora na srpskom tržištu. S tim u vezi je možda zanimljiv podatak da se poslednjih godina povećao broj upita austrijskih kompanija u pogledu osnivanja preduzeća u Srbiji, na šta smo veoma ponosni. Želeo bih da istaknem da cenimo svaku austrijsku kompaniju koja posluje u Srbiji, ali je očigledno da dominiraju sektori bankarstva, osiguranja i logistike.

Prošle godine izvoz je povećan za preko 20 odsto u oba smera. Kakve su projekcije za tekuću godinu?

S obzirom na trenutne geopolitičke promene i napredak po pitanju članstva u EU, nije čudno da nije samo Srbija već su i sve

države Zapadnog Balkana zabeležile privredni rast. Posebno je austrijski izvoz u Srbiju u 2022. godini premašio sva naša očekivanja, postavljajući novi rekord s više od milijardu evra, što je povećanje od približno 22 odsto. S druge strane, uvoz u Austriju takođe je porastao za skoro 27 procenata! Veoma

obnovljivih izvora, tj. da usaglasi proizvodnju s potražnjom.

Zašto je Srbija interesantna za austrijske kompanije? Možete li nam reći da li će još austrijskih kompanija otvoriti svoje poslovnice u Srbiji?

smo zadovoljni razvojem trgovinskih odnosa nakon pandemije i očekujemo da ćemo videti sličan porast 2023. godine, međutim, još je rano za dalja predviđanja.

Koji segmenti imaju najveći potencijal za unapređenje ekonomske saradnje dve zemlje?

Postoji nekoliko sektora koji imaju veliki potencijal, ali smatram da je zbog činjenice da su austrijske kompanije veoma jake i među vodećim kompanijama u oblasti zelenih tehnologija i zelene energije u svetu, ovo jedan od najvećih potencijala za budući rast i širenje, a posebno što je Vlada Srbije najavila da će nastaviti sa otvaranjem tržišta za obnovljivu energiju. Osim toga, smatram da austrijske kompanije mogu ponuditi i rešenja koja bi pomogla nacionalnoj kompaniji za proizvodnju električne energije da se izbori s velikim brojem novih proizvođača električne energije iz

Nekoliko je faktora koji utiču na atraktivnost Srbije kao potencijalnog tržišta. Pre svega, a verujem da je to jedan od glavnih faktora, Srbija i Austrija imaju dugu istoriju i kulture su donekle međusobno povezane. U Austriji postoji velika srpska zajednica, posebno u Beču, što izaziva interesovanje za srpsko tržište i pogoduje trgovinskim odnosima. Srbija je bliska, ali u isto vreme i dovoljno strana. Veoma je dobro povezana sa zapadnom Evropom, ali u isto vreme nije deo EU, što je čini interesantnom za kompanije koje tek kušaju strane vode. Štaviše, srpsko tržište još uvek ima ogroman potencijal, a poslovni sektori se stalno razvijaju. Posebno Beograd ima živu poslovnu zajednicu, koja privlači mnogo stranih investitora i kompanija. Kao zvanični zastupnici privrede Austrije zaista smo veoma ponosni što možemo da kažemo da smo već preko 70 godina u Srbiji i da je razvoj ovde zapanjujući. Međutim, što je najvažnije, tržište je relativno stabilno i predvidivo, što je uvek dodatna prednost. Kao što sam ranije naveo, interesovanje za ulazak na srpsko tržište je i dalje veoma prisutno i očekujemo da će još više austrijskih kompanija učini taj korak. Veoma me zanima da vidim kako će se poslovni odnosi razvijati.

Naš fokus ostaje na obezbeđivanju ekonomske, ekološke i društvene održivosti

Roland Raith, generalni direktor Gebrüder Weiss Srbija i Crna Gora govorio je za specijalno izdanje EURACTIV-a, Srbija i EU: Odnosi sa Austrijom, o kompaniji Gebrüder Weiss, koja je lider u transportu i logistici u svetu i jedna od najstarijih u toj oblasti, kao i o poslovanju, perspektivama i ulaganjima u Srbiju.

Gebrüder Weiss je najstarija transportna i logistička kompanija na svetu. Kakve sve usluge kompanija može ponuditi klijentima?

U oblasti drumskog transporta Gebrüder Weiss pruža usluge transporta za terete delimičnog i kompletnog utovara, kao i specijalni transport, uključujući intermodalna rešenja, kao što je kombinovanje drumskog i železničkog transporta. Drugi glavni stub poslovanja su rešenja za vazdušni i pomorski transport širom sveta, za uvoz i izvoz robe. U oblasti logistike Gebrüder Weiss nudi prilagođena rešenja za lanac snabdevanja, uključujući skladištenje, komisioniranje i pakovanje robe. Pored toga, portfolio usluga uključuje projektnu logistiku, što podrazumeva specijalizovana rešenja za transport teške i vangabaritne robe. Pored ovih osnovnih usluga, imamo i usluge sa dodatom vrednošću, kao što su carinjenje, konsalting i IT rešenja koje zaokružuju portfolio.

Polazeći od tržišta alpsko-dunavskog regiona i istočne Evrope, Gebrüder Weiss danas prevozi sve vrste robe drumom, morem ili vazduhom na sve kontinene. Kako ste odlučili da proširite vaše poslo-

vanje ulaskom na tržište Srbije pre 19 godina?

Pre 19 godina, tržišni potencijal i geografski položaj Srbije u okviru mreže Zapadno Balkanskih država bili su ključni za ulazak na ovo tržište. Sa

Tekst: Tamaru Milošević Grbić EURACTIV.RS

Roland Raith, generalni direktor Gebrüder Weiss Srbija i Crna Gora

FOTO: GEBRÜDER WEISS

bližim trgovinskim vezama između zemalja Zapadnog Balkana i njihovog približavanje Evropskoj uniji, tržišni potencijal za investitore će se i dalje povećavati. Smatramo da je poslovno okruženje u Srbiji povoljno i mi verujumo u dalji ekonomski razvoj zemlje.

Šta se promenilo u vašoj kompaniji od otvaranja filijale u Srbiji 2004. godine? Kako je ta promena uticala na saradnju u oblasti transporta i logistike u regionu?

Od našeg ulaska na tržište 2004. godine, razvili smo lokaciju u Beogradu u regionalno čvoršte. Naš logistički terminal u Dobanovcima je polazna tačka za naše redovne usluge prevoza robe u susedne zemlje. Druge promene od 2004. godine odnose se na proširenje naših usluga kućne dostave za snabdevanje krajnjim kupcima u okviru e-trgovine. Uvođenje “myGW portala” u Srbiji je takođe bio važan korak. Ovaj digitalni korisnički portal omogućava našim klijentima da digitalno obrade i transparentno prate sve procese otpreme i dokumentacije za svoje pošiljke. Gebrüder Weiss Srbija je prošle godine obradio preko 240.000 pošiljki i prevezao oko 347.400 tona robe.

Usluge prevoza su se drastično promenile u poslednje vreme, posebno od pandemije Korona virusa. Kako se Gebrüder Weiss prilagođava tim promenama?

Sveobuhvatne promene u zahtevima za pružaoce transportnih i logističkih usluga u principu nisu ništa neobično. Kroz dugu istoriju Gebrüder Weiss-a ima mnogo primera za to. Proizvodnja i prodajna tržišta industrije se menjaju, a nastaju i nova. Kada se tokovi robe menjaju, Gebrüder Weiss brzo reaguje, bilo preko svojih sopst-

venih filijala ili strateškim partnerima i naravno sa odgovarajućim transportnim vezama i IT rešenjima. Međutim, pandemija koronavirusa je zaista bila poseban izazov. Morali smo da na najbolji mogući način zaštitimo zdravlje naših zaposlenih, ali I da istovremeno održimo lanac snabdevanja. Uspeli smo u tome tako što smo konstantno i direktno komunicirali sa našim klijentima i svakodnevno se prilagođavali trenutnoj situaciji. Fleksibilnost i agilnost porodičnog preduzeća bili su od posebne pomoći u tom pogledu.

Koliko ljudi Gebrüder Weiss zapošljava u Srbiji i u šta je sve kompanija uložila (logistički terminali, vozila, nekretnine, parking mesta)?

U Gebrüder Weiss Srbija zaposleno je 280 ljudi na četiri lokacije u Beogradu-Dobanovci, Nišu, Novom Sadu i Strojkovcu. Od našeg ulaska na tržište 2004. godine, kompanija je uložila više od 18 miliona evra. Gebrüder Weiss Srbija ima na raspolaganju 20.000 kvadratnih metara logističkog prostora sa kapacitetima za 14.000 paleta, kao i 4.100 kvadratnih metara poslovnog prostora.

Šta je strateški cilj Gebrüder Weiss -a u Srbiji?

Nameravamo da nastavimo razvijanje poslovanja i jačamo našu poziciju u Srbiji. Iako težimo daljem rastu, naš fokus ostaje na obezbeđivanju ekonomske, ekološke i društvene održivosti. Sastavni deo naše politike je posvećenost kvalitetu i postizanju dugoročnog uspeha, na globalnom i lokalnom nivou, tražeći ekološki prihvatljivija transportna rešenja i doprinoseći razvoju društvenog okruženja u kojem poslujemo. Planiramo da u 2023. godini uložimo preko 1,2 miliona evra kako bi

dodatno unapredili našu GW infrastrukturu u Srbiji.

Pitanje zaštita životne sredine je kritičnije nego ikad. Koje mere Gebrüder Weiss preduzima kako bi smanjio karbonski otisak koji vaša vozila proizvode? Mi, ali i naši klijenti sve više obraćamo pažnju na to kako logističke usluge učiniti što energetski efikasnijim. U Srbiji imamo pet niskoemisionih CNG kamiona na gas. Uspostavili smo održiviji transportni lanac železnicom do Centralne Evrope za velike klijente. Sa ovim meramo smo postigli smanjenje emisije CO2 od 580 tona u 2022.godini. Pored toga, planiramo da uvedemo sistem za energetski monitoring ove godine i opremimo naš logistički terminal u Beogradu fotonaponskim sistemima. Gebrüder Weiss želi da bude klimatski neutralan do 2030. godine. Zbog toga smo još 2021. godine pokrenuli “Zero Emissions” uslugu, koja omogućava korisnicima da izračunaju emisiju CO2 transportovanog tereta i promoviše sertifikovane projekte zaštite klime.

Kakvi su poslovni planovi Gebrüder Weiss-a na globalnom nivou?

Generalno, logistika prati industrijske sektore na globalnim tržištima i prilagođava svoju ponudu svetskim uvoznim i izvoznim tržištima. Kompanija redovno procenjuje tržišne prilike i ulaže u nove tehnologije i usluge kako bi poboljšala svoj portfolio. Skorašnju primer je porast protoka robe Srednjim koridorom Novog puta svile u centralnoj Aziji, između Kine i Evrope. Gebrüder Weiss proširuje svoje transportne i logističke usluge u zemljama duž Srednjeg koridora, južno od Rusije, kako bi se prilagodili ovom trendu.

Srbija u Austriji ima strateškog partnera

hovo unapređenje, za Euractiv specijal govori Nada Knežević, direktorka predstavništva Privredne komore Srbije u Austriji.

Kada srpska preduzeća odluče da prošire poslovanje na tržište Evropske unije, najčešće to urade u Austriji. Zašto je to tako?

Da bi se jedno srpsko preduzeće našlo na tržištu Evropske unije, ono mora da bude spremno na velike troškove, dugoročno planiranje, kao i dodatno angažovanje radnika sa specifičnim znanjima. Treba posedovati znanje koje se tiče pravne

regulative poslovanja u EU, a za proizvode se podrazumeva da su atestirani. Nakon toga sledi analiza konkurencije, uspostavljanje poslovnih kontakata i obrada tržišta. O tome koliko uspešno posluju srpska preduzeća u Austriji i gde još ima prostora za nji-

Odluka da se poslovanje najčešće proširi na austrijsko tržište leži u činjenici da se ono percipira kao ulazna vrata na čitavo nemačko govorno područje. Ukoliko se na ovom, inače zaista zahtevnom tržištu, ostvari uspeh, onda je to ozbiljna i značajna referenca za neki sledeći korak, koji logično sledi, a koji potom poslovično ide u pravcu Nemačke, odnosno Švajcarske. Austrijsko tržište je iz srpske perspektive bliže, ne samo geografski već i s obzirom na sličnu veličinu države, pošto je Nemačka desetostruko veća, a Švajcarka percipirana kao u velikoj meri zatvoreno tržište. Kada uspostavite poslovanje na austrijskom tržištu, onda već imate osnovne alate za dalju ekspanziju, pošto tada već imate znatno iskustvo, potrebnu sertifikaciju, kredibilne reference, a najčešće već i zaposlene koji govore nemački jezik. Moguće je ostvariti

FOTO: PRIVATNA ARHIVA

Tekst: Aleksandra Vrbica EURACTIV.RS

Nada Knežević, direktorka predstavništva Privredne komore Srbije u Austriji

poslovanje i na engleskom jeziku, ali je za jedan ozbiljan i dugoročan rad nemački jezik ipak neizostavan. Dakle, nemačko govorno područje u okviru EU, koje je daleko najveće i platežno najsnažnije u okviru čitave zajednice, glavni je motiv zašto se srpska preduzeća odlučuju na dolazak na austrijsko tržište. Jedan od argumenata koji se često pominje jeste znatno prisustvo srpske dijaspore, ali je njegov značaj u različitoj meri bitan, odnosno u prvom redu zavisi od toga šta je delatnost kojom se kompanija bavi ili vrsta proizvoda koji se plasira.

Koji su sve benefiti za srpsko tržište zbog saradnje sa austrijskim, u različitim sektorima (privreda, turizam, IT...)?

Austrijska privreda je otvorena i snažno eksportno orijentisana. Od svakih 10 evra koje austrijska privreda zaradi nešto preko šest evra se ostvaruje na osnovu izvoza, pri čemu je svako drugo radno mesto u državi direktno zavisno od eksporta. Ekspertiza u pogledu izlaska na strana tržišta i plasiranje sopstvenih proizvoda je nešto što austrijsku privredu čini vrlo posebnom, i to je specifično znanje koje bi i mi trebalo da usvojimo i iskoristimo u sopstvenom nastupu na stranim tržištima. Uspostavljanje kontakata, marketinške aktivnosti, lobiranje je nešto što je na zaista visokom nivou, i to u globalnom poređenju, ali u istoj meri i sam kvalitet proizvoda. Kada su usluge u pitanju, a to se u prvom redu odnosi na turizam i ugostiteljstvo, austrijske kompanije su vanredno uspešne, a svaki transfer znanja i iskustva u ovom pogledu za srpsku privredu je vrlo dragocen. Kroz rast privredne saradnje i kooperacije sa austrijskim preduzećima, koji su sve intenzivniji, srpska privreda uči i razvija se brže nego što bi to bio slučaj da se oslanjamo samo

na sopstvene snage. Međutim, ima oblasti u kojima se izuzetno uspešno nosimo po kvalitetu sa austrijskim kompanijama, odnosno u kojima ne zaostajemo nimalo, kao što su npr. usluge u IT sektoru. Postoje srpske kompanije koje već u kontinuitetu posluju na austrijskom tržištu i koje su izuzetno uspešne u poslovima kojima se bave, kvalitetom ne samo da idu u korak sa austrijskim nego često nude i kvalitet više. Ovakvi primeri su dragoceni u smislu stvaranja pozitivnog imidža srpskih proizvoda, a njihovo propagiranje jedan od načina da se polako prevazilaze predrasude koje strana tržišta imaju kada su u pitanju srpski proizvodi i usluge. Borba s predrasudama je izuzetno težak posao, a to najbolje znaju ona srpska preduzeća koja se uspešno bave izvozom.

Kako biste ocenili saradnju privrednih komora Srbije i Austrije i gde još ima prostora za njeno unapređenje?

Privredna komora Srbije u Privrednoj komori Austrije ima snažnog i, usudila bih se da kažem, strateškog partnera. Komunikacija dve komore je vrlo intenzivna i kontinuirana, na svim nivoima, tako da sam mišljenja da je teško naći oblast u kojoj nismo ostvarili saradnju. Sarađujemo počev od samog institucionalnog i operativnog rada komore, definisanja strategija rada, ponuda usluga i neposredne podrške privredi, organizacije zajedničkih događaja, transfera znanja i ekspertize u oblastima od značaja, uspostavljanja komunikacije i saradnje između preduzeća. Saradnja će se razvijati i produbljivati vremenom, onako kako se povećava prožimanje dve privrede, ali teško da mogu da kažem da postoji nova oblast saradnje koju do sada već nismo započeli. Ovo se ne odnosi samo na saradnju austrijske sa srpskom komorom već

se odnosi i na naše regionalne inicijative, u kojima je Privredna komora Srbije jedan od ključnih nosilaca. I u pogledu ovih aktivnosti Privredna komora Austrije je pouzdan partner koji jasno sagledava potrebu povezivanja širih regiona.

Šta smatrate najvećim uspehom kada su u pitanju odnosi Austrije i Srbije?

Teško da mogu da izdvojim jednu temu ili oblast, pa da je nazovem najvećim uspehom. U ovom trenutku mislim da možemo da budemo zadovoljni načinom na koji raste trgovinska razmena između dve države. Prethodne 2022. godine, prema podacima Statistike Austrije, trgovinska razmena dve države dostigla je vrednost od nešto preko

1,9 milijardi evra. Deo povećanja razmene u prethodnoj godini leži svakako i na rastućoj inflaciji, ali kada imate u vidu da je trgovinska razmena naše dve države prvi put u istoriji prešla granicu od jedne milijarde evra 2016. godine, a da je onda do 2022. njena vrednost skoro duplirana, onda je to, po meni, veliki pomak.

Klijentima nudimo širok spektar usluga, od ideje do realizacije

Filip Boršik, generalni direktor

IB Interbilanz Consulting & Audit d.o.o., za Euractiv specijal govorio je o značaju srpskog tržišta i pružanju konsultantsko-revizorskih usluga u preko 10 različitih industrija.

IB Interbilanz je osnovan u Austriji, a trenutno je aktivan u osam

zemalja. Koje su to dobre prakse iz EU koje bi mogle da unaprede pružanje konsultantskih i revizorskih usluga u Srbiji?

- IB Interbilanz Beograd, kao deo internacionalne grupacije sa sedištem u Austriji, dolaskom na srpsko tržište doneo je svoje iskustvo,

znanje, kao i dobru praksu poslovanja u oblasti finansijskog konsaltinga. Regulativa Republike Srbije tokom poslednjih 20 godina je usklađivana i unapređivana na bazi nama bliskih zemalja iz EU. Ovde bih istakao i značaj kompanija iz EU za srpsko tržište, pre svega njihovo insistiranje na pravnoj regulativi. Niko ne želi da

Filip Boršik, GM, IB Interbilanz Consulting & Audit d.o.o.

investira svoj kapital, know-how i ostale resurse ako nema pravnu regulativu i poslovnu klimu pogodnu za investiranje. To su bazične stvari koje je Srbija prihvatila i unapređivala tokom ovog perioda.

Što se tiče oblasti u kojoj IB Interbilanz posluje, to je konkretno usklađivanje našeg zakona o računovodstvu i reviziji sa MSFI standardima. U oblasti procena vrednosti imovine regulativa je usaglašena sa EU 2015. godine, donet je zakon o proceniteljima i stavljen je pod okrilje Ministarstva finansija.

Šta se po pitanju saradnje Srbije i Austrije promenilo tokom 19 godina, od kada je IB Interbilanz Consulting & Audit d.o.o. osnovan kao deo IBD Groupa GmbH?

- Dosta toga se promenilo, s mog stanovišta nabolje, naravno. Srbija je dosta napredovala na svim poljima, a pre svega na jačanju pravnofinansijske regulative, stvaranju investicionog ambijenta za domaća i strana ulaganja, samim tim to je dovelo do značajnih investicija od strane svih članica EU. Ovde bih naglasio značaj EU kao našeg glavnog trgovinskog partnera, koji se često zaboravlja, a tu bih posebno izdvojio Austriju, kao jednog od najznačajnijih. Svedoci smo rekordnog iznosa na polju bilateralne ekonomske razmene u 2022. godini. Srbija je važno tržište za Austriju i sa više od 400 preduzeća, koja upošljavaju oko 20.200 zaposlenih, Austrija je i dalje  jedan od najvećih investitora u Srbiji. Prema poslednoj anketi Adventage Austria (https://www.advantageaustria. org/rs), Srbija se poslednjih godina etablirala kao izuzetno atraktivno investiciono tržište za austrijska preduzeća. Prema rezultatima njihove ankete, to se, između ostalog, može pripisati političkoj stabil-

nosti, radno-pravnim uslovima i predvidivosti ekonomske politike. Dodatni podsticaj za ulaganje u Srbiju je visok stepen digitalizacije i kvalitet domaćih dobavljača.

Za pružanje kojih usluga je specijalizovan IB Interbilanz u Srbiji?

- IB Interbilanz Consulting & Audit d.o.o. je osnovan pre 18 godina, kao deo IB Interbilanz Groupa iz Austrije, i pruža ceo spektar usluga revizije, poreskog savetovanja i računovodstva za više od 150 renomiranih internacionalnih i domaćih kompanija. Poreski saveti i menadžment konsalting su sastavni deo IB Interbilanz usluga. Kao dugoročni partneri, podržavamo naše klijente i pružamo usluge i u inostranstvu, uzimajući u obzir specifične okolnosti i zahteve klijenata od ideje do realizacije. Naše znanje i iskustvo podrazumevaju više vrednosti za klijente u vreme brzih promena, kad kompanije moraju da koriste sve dostupne instrumente i da preduzmu globalni pristup planiranju kako bi osigurale donošenje boljih odluka. Pored poreskog savetovanja i revizije, poslovno savetovanje je takođe ključna komponenta IB Interbilanz usluga. Podržavamo naše klijente u strateškom planiranju poreza i pratimo ih kontinuirano. Takođe zastupamo klijente pred poreskim vlastima. U zavisnosti od potreba klijenta, prikupljamo i organizujemo račune, koordiniramo evidentiranje transakcija, kreiramo unose u knjige, pravimo mesečne izveštaje i isporučujemo rezultate na vreme. Svoje usluge prilagođavamo specifičnim zahtevima klijenta za kontni plan i analitičke izveštaje. Takođe, način na koji vršimo obračun zarada garantuje poštovanje svih zakona o radu, platnom spisku i socijalnom

osiguranju. Klijentima nudimo širok spektar usluga savetovanja o transakcijama i tržištu kapitala. Nudimo usluge spajanja i kupovine (kupovina i prodaja) uključujući procenu vrednosti, due diligence i upravljanje transakcijama. Nudimo usluge procene vrednosti imovine i kapitala, a kreću se od pojedinačnih mašina i opreme do nekretnina i kompleksnih kompanija. Pružene usluge vrednovanja koriste se za finansijsko izveštavanje, transformaciju, finansiranje kolaterala, osiguranje, potencijalnu prodaju ili kupovinu, likvidaciju, spajanje i akviziciju. Takođe nudimo usluge vezane za strategiju održivog razvoja, koje podrazumevaju izradu modela koji na kvalitetan način zadovoljavaju društveno-ekonomske potrebe i interese građana, a istovremeno uklanjaju ili znatno smanjuju uticaje koji prete ili štete životnoj sredini i prirodnim resursima.

Kako bi se poslovanje u vašoj oblasti promenilo kad bi Srbija postala članica EU?

- Ulazak Srbije u EU, što je, nadam se, cilj svih nas, doveo bi do daljeg unapređenja poslovanja u svim sferama, a sigurno i u oblasti finansijskog konsaltinga. To predstavlja sigurnost za sve aktere na tržištu. Ono što je trenutni nedostatak našeg sistema jeste primena regulative koja trenutno nije na nivou zemalja EU. Ulaskom u EU i to će se promeniti. Stoga, ključ je u primeni jasno definisanih pravila.

Trideset godina jedinstvenog tržišta Evrope

Tekst: Milena Antonijević EURACTIV.RS

Unutrašnje tržište EU jedno je od najvećih dostignuća projekta evropskih integracija. Danas se sastoji od 27 država sa oko 450 miliona stanovnika. Procenjuje se da je jedinstveno tržište stvorilo 56 miliona dodatnih radnih mesta u Evropi, 70 odsto robnog izvoza malih i srednjih preduzeća i trgovinu robom koja čini oko 25 odsto bruto domaćeg proizvoda Evropske unije.

Potencijal posebno dolazi do izražaja u sektoru usluga. Evropska komisija procenjuje da bi uklanjanje barijera potencijalno moglo da prikupi 457 milijardi evra godišnje.

Unutrašnje tržište EU je u srcu Evrope, ali se suočava s brojnim izazovima u trenutnim globalnim neizvesnostima.

Nedavne krize kao što su pandemija kovida 19, rat u Ukrajini i energetska kriza pokazuju koliko unutrašnje tržište EU može biti krhko u takvim vremenima.

Osim toga, glavne prepreke prekograničnim aktivnostima na unutrašnjem tržištu EU i dalje su restriktivni nacionalni i složeni propisi, nepoštovanje i zaobilaženje evropskih propisa, loša implementacija i primena Direktive o uslugama te nacionalni zahtevi koji ograničavaju slobodno

kretanje robe. Tu je i sve veća tendencija nacionalnog protekcionizma i sprovođenje indirektno diskriminatornih mera prema investitorima iz drugih zemalja članica, različiti poreski sistemi i problemi sa upućivanjem radnika i postupcima javnih nabavki.

Evropska unija zavisi od unutrašnjeg tržišta koje dobro funkcioniše. Tridesetu godišnjicu treba shvatiti kao priliku da se radi na daljem razvoju unutrašnjeg tržišta EU kako bi se ono osiguralo za budućnost.

Od 1993. godine, jedinstveno ev-

ropsko tržište „Goods Services Capital Persons” osigurava slobodu prednosti jedinstvenog tržišta i označava 27 država članica, 447 miliona ljudi, 23 miliona kompanija, 14,522 milijarde € BDP (2021). Zbog jedinstvenog tržišta Evropska unija je postala jedno od najmoćnijih trgovinskih područja na svetu.

UČEŠĆE U GLOBALNOM

GDP 2021. GODINE

Uzajamno priznavanje profesionalnih kvalifikacija i slobodno kretanje

FOTO: SHUTTERSTOCK

lica omogućili su da oko sedam miliona građana EU radi u drugoj zemlji Evropske unije. Zahvaljujući usaglašavanju i međusobnom priznavanju standarda, kompanije su u mogućnosti da prodaju svoje proizvode na tržištu od 447 miliona ljudi.

Jedinstveno evropsko tržište je domaće za MSP. Dvadeset šest odsto MSP su kompanije izvoznice, 23% MSP izvozi u druge zemlje u okviru jedinstvenog tržišta, 9% izvozi u druge evropske zemlje (van EU), 4% (takođe) izvozi u Severnu Ameriku.

ZNAČAJ ZA AUSTRIJSKU EKONOMIJU

Uklanjanje barijera dovelo je do znatnog povećanja trgovine unutar EU.

Oko 70% ukupne spoljne trgovine Austrije (izvoz i uvoz) ostvaruje se sa ostalih 26 zemalja EU. U izvozu je to bilo 1995. godine – 33 od 42 milijarde evra, dok je 2021. bilo 112 od 166 milijardi evra.

Od članstva u EU, odnos Austrije (robe i usluga, mereno kao udeo u BDP) povećao se sa 33,6% na 55,9% i time je iznad proseka EU.

Samo stopa izvoza robe povećana je sa 23,4% na 41,5%. Na svaku izvezenu milijardu obezbeđuje se oko 10.000 radnih mesta. To znači da skoro svako drugo radno mesto u Austriji direktno ili indirektno zavisi od izvoza.

Od pristupanja Austrije EU, strane kompanije su ulagale u ovu zemlju u proseku oko sedam milijardi evra godišnje (1995–2021). U tri godine pre pristupanja, strane direktne investicije bile su oko 1,3 milijarde evra godišnje. Investicije

stranih kompanija u Austriji su tako u proseku povećane pet puta. Obim direktnih investicija u Austriji je povećan sa 16 milijardi evra u 1995. na 188 milijardi evra u 2021. Osim toga, austrijske investicije u inostranstvu su snažno porasle od pristupanja EU. Akcije su porasle na približno 229 milijardi evra u 2021. godini.

TRIDESETA GODIŠNJICA JEDINSTVENOG TRŽIŠTA

Preporuke austrijske privrede za otporno, konkurentno, jedinstveno tržište koje otključava svoj puni potencijal su:

• Smanjenje birokratije i izbegavanje prevelikih opterećenja za preduzeća;

• Osiguranje jednoobrazne primene, implementacije i sprovođenja postojećih pravila jedinstvenog tržišta;

• Osiguranje lanca snabdevanja bez trenja, koji će biti otporan čak i u vremenima krize;

• Fokusiranje na jedinstveno tržište za usluge na kojem su najveći potencijali ostvarivi;

• Fokusiranje na ekonomsku dimenziju vladavine prava na jedinstvenom tržištu;

• Sprovođenje eks-ante provera konkurentnosti da bi se održala globalna konkurentnost;

• Proširenje šengenske zone ka punom potencijalu jedinstvenog tržišta;

• Umesto stvaranja novih propisa, implementirati pravila jedinstvenog tržišta u zemljama kandidatima u ranoj fazi;

• Proširiti evrozonu na sve zemlje jedinstvenog tržišta.

EU USLUGE ZA PREDUZETNIKE

Enterprise Europe Network aktivna je u:

• 600 partnerskih organizacija u 60 zemalja sa preko 3.000 eksperata;

• Ostvaruje 200 B2B susreta za austrijske kompanije u Evropi;

• Savetuje 2.580 kompanija (MSP) svake godine, što rezultira sa ukupno 5.000 transnacionalnih sastanaka B2B stručnjaka.

Ona pomaže austrijskim kompanijama da rastu kako u Evropi tako i na međunarodnom nivou. Evropska mreža preduzeća, sufinansirana od strane Evropske komisije, najveća je servisna mreža za kompanije širom sveta.

Savezna privredna komora Austrije deluje kao koordinator za Mrežu preduzeća Evrope u Austriji. Austrijske kompanije imaju koristi od Enterprise Europe Networka na mnogo načina:

• Centralna kontakt-tačka za sva pitanja u vezi sa EU;

• Stručni pravni saveti o pitanjima vezanim za EU i pomoć u svim evropskim aktivnostima;

• Usluge i rešenja za trgovinske barijere na jedinstvenom tržištu (preko SOLVIT-a);

• Informacije i pristup najnovijim istraživačkim programima i tehnološki razvoj;

• Procena održivosti za kompanije, uključujući identifikaciju potencijala za poboljšanje;

• Evropsko tržište za inovativne proizvode ili usluge i povezivanje poslovnih partnera.

Više od dve decenije poslovanja kompanije OMV u Srbiji

OMV Srbija je prva kompanija koja je uvela koncept multifunkcionalne benzinske stanice na naše tržište. Stalnim ulaganjem u razvoj mreže, OMV je ostvarila brojna poslovna partnerstva i otvorila mnoga radna mesta.

Prva OMV benzinska stanica u Srbiji, Lapovo Sever otvorena je pre 21 godinu, a do danas, austrijska kompanija OMV u Srbiji je otvorila čak 63 benzinske stanice.

- Sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da OMV u Srbiji nastavlja da

podiže standard u svim segmentima poslovanja. Naš prioritet je brzo prilagođavanje i uspešno reagovanje na potrebe kupaca koje se stalno menjaju i rastu. Pre 21 godinu na srpsko tržište smo doneli novi koncept poslovanja i novu viziju benzin-

FOTO: OMV SRBIJA

USPEH JE REZULTAT TIMSKOG RADA I STALNOG UNAPREĐIVANJA KVALITETA PROIZVODA I USLUGA

ske stanice, a već više od dve decenije posvećeni smo razvoju i inovacijama u cilju pružanja najkvalitetnijih proizvoda i usluga. Veoma sam ponosan što sam deo istorije i razvoja OMV Srbija – kaže Decebal Sorin Tudor, generalni direktor OMV Srbija.

OMV – STANICE ZA LJUDE I VOZILA

OMV benzinske stanice su multifunkcionalni servisni centri – benzinske stanice za ljude i vozila. Na OMV pumpama potrošači mogu da se snabdeju gorivima, mazivima i uslugom pranja automobila. Tu je 58 VIVA prodavnica i restorana idealnih za pauzu u putovanju, koji nude osveženje, obroke i širok asortiman visoko kvalitetnih kafa. U OMV ističu da su posebno ponosni na proširenje asortimana kafe na Single Origin – kafu jedinstvenog geografskog porekla, 100% arabiku, čiji kvalitet prepoznaju i oni sa najprefinjenijim ukusom. Pored toga, kompanija OMV je od 2012. godine, partner “Fair trade-a” i uvela je “Fair trade” standard na svim benzinskim stanicama.

OMV je prva u Srbiji uvezla i ponudila gorivo sa 100 oktana iz svoje rafinerije u Austriji. I danas, OMV MaxxMotion 100plus benzin ispunjava najviše zahteve kvaliteta Svetske povelje o gorivu (WWFC), kategorija

6, što omogućava maksimalnu efi-

kasnost motora i minimalnu emisiju izduvnih gasova. OMV MaxxMotion Performance Diesel je idealan izbor u zimskim uslovima i jedini na srpskom tržištu pouzdan do -38oC tokom zimskih dana.

OMV svojim kupcima nudi komfor, široku ponudu i kvalitet, bilo da je reč o korišćenju auto-perionica, kupovini karata za koncerte i sportske događaje, TAG uređaja i dopuna…

Kako bi proširio svoje usluge praćenjem potreba i trendova potrošača, OMV Srbija je od 2022. godine do sada, u saradnji sa partneri-

ma, obezbedila 11 mesta za e-punjače za električna vozila, a ovu mežu nastavlja da širi i ove godine. Takođe, na krovu benzinske stanice OMV Ražanj, instalirana je i počela sa radom solarna elektrana koja će svake godine proizvesti 72.000 kWh čiste električne energije i nadoknaditi 23% ukupne potrošnje objekta.

BRIGA ZA DRUŠTVO I SREDINU

Kompanija OMV posvećena je izgradnji održivog sveta i ostvarivanju konkretnih ciljeva u vezi sa klimom kao što su: neto nulta emisija gasova sa efektom staklene bašte iz operacija do 2050. godine ili ranije, liderska pozicija u cirkularnoj ekonomiji plastike (zahvaljujući inovativnim rešenjima kao što je ReOil®) i najmanje 60% portfelja proizvoda sa niskim sadržajem i bez ugljenika.

OMV Srbija podržava niz dobrotvornih organizacija i učesnik je velikog broja humanitarnih akcija. Podrška lokalnoj zajednici važan je deo aktivnosti i angažovanja resursa. A značajan segment poslovanja predstavljaju brojni saradnici, partneri i klijenti: mala, srednja i velika preduzeća sa kojima OMV uspešno sarađuje, i doprinosi opštoj slici privrede u Srbiji.

- Zahvalni smo svima koji su nam ukazali poverenje i koji su nas podržavali. Nadamo se da će i u narednim decenijama vaša putovanja počinjati na OMV benzinskim stanicama – kaže Decebal Sorin Tudor, generalni direktor OMV Srbija.

Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Austrije u stalnom porastu

Prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2022. godini ukupna spoljnotrgovinska razmena u robi sa Austrijom iznosila je 1,783.9 milijardi evra, što je porast od 31,3 odsto u odnosu na isti period 2021. godine.

Ukupan izvoz u 2022. bio je 832.5 miliona evra, što je porast od 30,2 odsto u odnosu na isti period 2021. godine, dok je ukupan uvoz u 2022. godini iznosio 951.4 miliona evra, što je porast od 32,2 odsto u odnosu na isti period 2021. U 2022. godini ostvaren je deficit sa Austrijom od 118.9 miliona evra, što je porast od 47,9 odsto u odnosu na isti period 2021. Pokrivenost uvoza izvozom u 2022. godini bila je 87,5 odsto.

Rast u austrijskom izvozu odnosio se prvenstveno na grupe proizvoda s tradicionalno najvećim obrtom, među kojima su mašine i električni uređaji, reaktori i kazani, papir i karton, plastika, đubrivo i farmakološki proizvodi, dok Austrija iz Srbije uvozi pretežno elektronske uređaje i mašine, krevete i rasvetu, gvožđe i čelik, sapun i deterdžente, staklo i voće.

PRIVREDNI SUBJEKTI S VEĆINSKIM AUSTRIJSKIM KAPITALOM U SRBIJI

Prema podacima Agencije za privredne registre Republike Srbije, na teritoriji Republike Srbije registrovano je 719 aktivnih privrednih subjekata (na dan 3. 2. 2023) čiji su većinski vlasnici državljani Austrije, odnosno pravna lica registrovana u Austriji.

INVESTICIJE

Prema metodologiji Narodne banke Srbije, ukupna neto ulaganja rezidenata Republike Austrije u Republici Srbiji u periodu od januara 2010. do

septembra 2022. godine iznosila su preko 2,7 milijardi evra. Prema podacima RAS, najveći austrijski investitori u Srbiji su: Telekom Austria Group sa 950 miliona evra, Raiffeisen Zentralbank Österreich AG – 500 miliona evra, zatim OMV I Bank Austria Creditanstalt (HVB) / UniCredit Bank, čije su pojedinačne investicije 150 miliona evra, kao i Kronospan sa investicijama vrednim 135 mil. evra. Investicije Telekom Austria Groupa spadaju u 10 najvećih SDI po pojedinačnim kompanijama do danas.

Značajna za Srbiju je i podrška Privredne komore Austrije u oblasti dualnog obrazovanja i digitalizacije.

Kretanje spoljnotrgovinske robne razmene između Srbije i Austrije u periodu 2017–2022. godine (u milionima evra)

Broj privrednih subjekata neto uvoznika iz Austrije – 2.874

Broj privrednih subjekata neto izvoznika u Austriju – 1.013

Broj privrednih subjekata koji ostvaruju spoljnotrgovinsku razmenu u oba smera – 640

Napomena:

Austrijsko-srpski odnosi počivaju na kulturi

Okulturnim odnosima Austrije i Srbije, koje su vremenom kreirali umetnici i locirali dve zemlje u evropski prostor, širenju kontakata i delatnosti u svim oblasti-

ma umetnosti i nauke i prisustva i u svim ostalim mestima i gradovima pored prestonice, za Euractiv je govorio Adrijan Fajks, direktor Austrijskog kulturnog foruma Beograd.

Kako se moj mandat na funkciji direktora Austrijskog kulturnog foruma Beograd bliži kraju, na velikom sam iskušenju da pružim osvrt na četiri intenzivne i plodonosne godine sa svo-

Tekst: Adrijan Fajks EURACTIV.RS

Adrijan Fajks, direktor Austrijskog kulturnog foruma Beograd FOTO: AUSTRIJSKI KULTURNI FORUM BEOGRAD

jim timom u Srbiji i da stavim naglasak na više od 300 događaja, među kojima se nalaze projekti digitalne umetnosti „At Second Glance“, velika izložba Ervina Vurma „Jedan minut zauvek“, austrijski filmski festivali, saradnja sa studentima, događaji umrežavanja i još mnogo toga što smo realizovali.

Pošto ovakve retrospektive uvek budu pomalo preuveličane, ja bih umesto toga izneo tri teze o značaju austrijskog kulturnog rada u inostranstvu, čiju 50. godišnjicu ove godine obeležavamo u Ministarstvu spoljnih poslova Austrije. O raznovrsnom programu se možete informisati preko naših društvenih mreža i početne stranice veb-sajta kako biste stekli jasniju sliku.

ZAJEDNIČKA KULTURA JE OSNOVA USPEŠNE SPOLJNE POLITIKE

Austrijsko-srpski kulturni odnosi sežu nekoliko vekova u prošlost i neizmerno su obogatili obe zemlje. Da navedem samo neke od bezbrojnih primera: prve srpske novine izašle su u Beču 1813, kao i Srpski rečnik Vuka Karadžića 1816; u Beču je štampana i prva karta Kneževine Srbije. Velikani slikarstva Uroš Predić i Paja Jovanović, kao i nauke Nikola Tesla, Milutin Milanković i Jovan Cvijić studirali su u Beču ili Gracu. Nasuprot tome, rad umetnika kao što su Jakob Alt, Julija Vitgens ili Feliks Kanic ne mogu se razumeti bez znanja o njihovim putovanjima i boravku u Srbiji. Lista bi se lako mogla nastaviti do današnjih dana.

Na takvim referentnim tačkama, daleko više od onih iz diplomatske ili vojne istorije, počivaju naši odlični bilateralni politički i ekonomski odnosi. Zajednički kulturni okvir koji Srbiju i Austriju locira u (cen-

tralno)evropski kulturni prostor kreirali su umetnici, intelektualci i naučnici, a ne političari.

Stoga je zadatak austrijske kulturne delatnosti u inostranstvu da ovu zajedničku kulturnu osnovu proširi u otvorenom dijalogu sa zemljom domaćinom i da je dopuni savremenim sadržajima kako bismo se i u budućnosti razumeli – zato smo izabrali moto za tribinu kulture „IZvan tradicije“ (iz tradicije / izvan tradicije).

KULTURNA DELATNOST U INOSTRANSTVU TREBA DA SE POZABAVI VELIKIM PITANJIMA NAŠEG VREMENA

Trenutno se suočavamo s najmanje tri velika civilizacijska izazova – klimatskim promenama, neverovatnim prodorom veštačke inteligencije i globalnim i agresivnim antihumanizmom i antiracionalizmom na pragu Evrope – koji se očigledno mogu prevazići samo nadnacionalnom saradnjom.

Zbog brzine razvoja, našim društvima nedostaje prilagođen konceptualni, filozofski i estetski okvir i uverljive utopije. Ove praznine mogu početi da popunjavaju samo filozofi i filozofkinje, umetnici i umetnice, književnici, književnice, naučnici i naučnice koji su, naravno, međunarodno umreženi.

Spoljna kulturna politika Austrije i austrijski kulturni forumi mogu da daju mali ali suštinski doprinos ovome, zbog čega će fokus u narednih nekoliko godina biti na ovim temama budućnosti i na interdisciplinarnim, na izložbama zasnovanim na dijalogu u „Laboratorijama nade“, koje će u skladu s dugoročnim fokusom austrijske spoljne politike biti realizovane

2024. godine u Sarajevu, Tirani i Beogradu.

LOKALNO PRISUSTVO JE VAŽNIJE NEGO IKAD

Mreža austrijske spoljne kulturne politike, sa svojih trideset austrijskih kulturnih foruma i desetinama ambasada širom sveta, mogla bi izgledati kao zastarela u vremenima dominacije društvenih medija, onlajn konferencija, videa na zahtev i muzičkog striminga.

Međutim, upravo zbog preplavljenosti digitalnim sadržajem i kontaktima, jedno veče u bioskopu, otvaranje izložbe ili naučna radionica ostavljaju trajniji utisak od sati konzumacije digitalnih medija. Kvalitet iskustva je važniji od pukog kvantiteta.

Zato naša spoljna kulturna politika mora i dalje da se fokusira na uspostavljanje ličnih kontakata, mreža i neočekivanih iskustava. Za Austrijski kulturni forum Beograd to znači nastavak širenja naših kontakata i delatnosti u svim oblastima umetnosti i nauke i našeg fizičkog prisustva i u svim ostalim mestima i gradovima pored prestonice.

Za informacije o EURACTIV Specijalima...

Kontaktirajte nas

BOJANA ZIMONJIĆ JELISAVAC

Glavna i odgovorna urednica

bojana.zimonjic@mondo.rs

tel. +381(0) 64 82 46 823

TANJA BANKOVIĆ

Menadžer za specijalne projekte

tanja.bankovic@euractiv.rs   tel. +381(0) 63 20 77 25

NATAŠA NEŠIĆ

Advertajzing menadžer natasa.nesic@euractiv.rs

tel. +381(0) 60 50 50 903