75 GODINA DIPLOMATSKIH ODNOSA SRBIJE I IZRAELA

75 GODINA DIPLOMATSKIH ODNOSA SRBIJE I IZRAELA

SPECIJAL MAJ 2023

https://euractiv.mondo.rs

Država Izrael ove godine obeležava 75 godina od proglašenja nezavisnosti, i isto toliko od uspostavljanja prvih diplomatskih odnosa sa Srbijom.

Diplomatski odnosi su uspostavljeni 1948.godine (prekinuti od Junskog rata 1967. do 1991, kada su zvanično obnovljeni).

Danas, 30 godina nakon obnavljanja, Srbija i Izrael imaju dobre prijateljske veze i bilateralne, ekonomske i političke odnose. U Srbiji posluje preko 70 izraelskih kompanija i njihovo prisustvo predstavlja značajan faktor ne samo za privrede dve zemlje već i sveukupnim odnosima Izraela i Srbije.

Srbija je pre dve godine otvorila i predstavništvo Privredne komore Srbije u Jerusalimu što je doprinelo unapređenju ekonomske saradnje Srbije i Izraela.

Kroz EURACTIV specijal posvećen sveukupnim odnosima Izraela i Srbije predstavljamo sve aspekte saradnje između dve zemlje. S obzirom na činjenicu da je Srbija u procesu pristupanja EU, prioritet je na obnovljivoj energiji i sajber sigurnosti kao sektorima koji će se mnogo više eksploatisati u budućnosti.

Sadržaj

Prioriteti srpsko-izraelske saradnje su obnovljiva energija i sajber sigurnost

Srpsko-izraelski poslovni klub doprinosi razvoju privrede i stvaranju novih radnih mesta

Veliki potencijali za unapređenje ekonomske saradnje Srbije i Izraela

Izrael je lider u proizvodnji solarne energije

Izraelska sajber infrastruktura čvrsto pozicionirana

Inovativnim rešenjima do adekvatnog snabdevanja vodom

Bezbedno i efikasno odvajanje

“zelenog” vodonika

4

8

10 11

Prioriteti srpsko-izraelske saradnje su obnovljiva energija i sajber sigurnost

Tekst: Milena Antonijević EURACTIV.RS

Ambasador Izraela u Srbiji, Nj.E. Jahel Vilan FOTO:

Ambasador Izraela u Srbiji Jahel Vilan za Euractiv Specijal govorio je o odnosima Srbije i Izraela, ekonomskoj saradnji i sporazumima, saradnji u oblasti zelene energije, kao i o obeležavanju 75. godišnjice izraelske nezavisnosti.

Direktna avio-linija kompanije “Air Serbia” koja će povezati Beograd i Tel Aviv ponovo je uspostavljena početkom aprila. Koliko će, kome i zbog čega najviše značiti ova linija?

Da, nakon tri godine pauze zbog pandemije, “Air Serbia” je ponovo uspostavila let za Tel Aviv na jedan od najvećih jevrejskih praznika – Pashu. Ambasada i ta kompanija zajedničkim koktelom su obeležile ovaj važan korak, koji će približiti dve zemlje i na poslovnom i turističkom planu. Ova ruta će svakako dobro poslužiti izraelskim poslovnim ljudima koji rade u Srbiji, kao i srpskim poslovnim ljudima i turistima iz obe zemlje. “Air Serbia” ima za cilj da privuče Izraelce koji putuju u Severnu Ameriku da koriste Beograd kao svoje evropsko čvorište. Nadamo se da ćemo se vratiti na broj izraelskih turista koji su posetili Srbiju pre pandemije. Tokom 2017. godine, koja je bila rekordna, 40.000 izraelskih turista je posetilo vašu zemlju.

Za prvih osam meseci 2022. godine izvoz Srbije u Izrael porastao je za 45%. Koji su najvažniji sporazumi koji su potpisani između Srbije i Izraela i šta nam možete reći o ekonomskoj saradnji dveju zemalja i koristima po obe?

Vrednost naše bilateralne robne razmena je bila oko 113 miliona

dolara u 2022. godini, što predstavlja povećanje od pet odsto u odnosu na godinu ranije. Imajući u vidu da naše dve zemlje nemaju preferencijalni trgovinski sporazum, činjenica da bilateralna trgovina svake godine organski raste je pozitivan signal. Otvaranje predstavništva Privredne komore Srbije u Jerusalimu definitivno je doprinelo rastu srpskog izvoza u Izrael u odnosu na godinu pre otvaranja, a samim tim i povećanju ukupne bilateralne trgovine. Srbija tradicionalno najviše izvozi gume, cigarete i delove turbo-motora u Izrael, s tim da je ovaj potonji proizvod rezultat investicije izraelske firme “Bet Shemesh Engines”. Osim toga, tu su i izvozni proizvodi kao sveže i smrznuto voće, konditorski proizvodi i hrana za kućne ljubimce koji su našli svoje mesto na izraelskom tržištu. S druge strane, Srbija iz Izraela uglavnom uvozi herbicide, fungicide, medicinske instrumente i digitalne aparate. Poslednjih godina na srpskom tržištu su prisutni i neki izraelski poljoprivredni artikli kao što su avokado i urme. Sigurno je da robna razmena još više može da raste. Postoji inicijativa da imamo neku vrstu derivata sporazuma o slobodnoj trgovini, čija je opravdanost upitna s obzirom na to da će Srbija ući u EU i tako će dve zemlje automatski imati koristi od slobodne trgovine.

Između ostalog, Srbija i Izrael su uspostavili saradnju i u oblasti zelene energije. Šta je do sada urađeno na ovom polju?

Srbija i Izrael su još u februaru 2022. potpisali memorandum o razumevanju vezan za saradnju u oblasti zelene energije. Od tada beležimo povećano interesovanje izraelskih investitora za obnovljive izvore energije u Srbiji, i to pretežno solarne. Ponosni smo na rezultate

i doprinos kompanije “Engliht Energy”, koja, preko svog partnera “New Energy Solutionsa”, upravlja vetroelektranom “Kovačica” i gradi vetroelektranu “Pupin”.

Srbija je znatno prilagodila svoje zakone onim iz oblasti obnovljivih izvora energije, te postavila ambiciozne ciljeve u energetskom miksu, koji privlači naše investitore. Nadamo se da će se njihove namere ostvariti u bliskoj budućnosti.

Šta nam možete reći o početku rada zajedničkog komiteta za ekonomsku i trgovinsku saradnju?

Osnivanje zajedničkog komiteta je dogovoreno tokom istorijske posete predsednika Rivlina Srbiji 2018. godine. Nažalost, zbog izbora prvo u Izraelu, zatim u Srbiji i onda ponovo u Izraelu, vratili smo se na početnu tačku, odnosno čekamo imenovanje predsedavajućih sa obe strane. U svakom slučaju, nadamo se da će se ovo obaviti na prvoj sednici komiteta, koja će se održati ove godine.

Izrael će uskoro proslaviti 75 godina nezavisnosti. Na koji način će ova godišnjica biti obeležena u Srbiji?

Pripremamo mnoge projekte kojima ćemo proslaviti 75. godišnjicu države Izrael, a čiji će fokus biti na posebnim odnosima između Srbije i Izraela. Zajedno s našim sjajnim partnerima u Srbiji radimo na zajedničkim projektima iz oblasti kulture, tehnologije, inovacija, urbanog razvoja i mnogih drugih oblasti. Otkriću vam samo jednu od mnogobrojnih aktivnosti – 31. maja izraelski umetnik Kutiman prvi put nastupa sa svojim bendom u Beogradu. Predstaviće svoj novi album “Open” u Bitef Art kafeu. Osim toga, u okviru manifestacija

povodom 75. rođendana Izraela i u okviru meseca matematike, zajedno sa Centrom za promociju nauke pripremamo i drugo izdanje manifestacije “Svrati na nauku”. Srpski i izraelski predavači, ugledni profesori i naučnici govoriće o zanimljivim naučnim temama u Beogradu i Novom Sadu sa ciljem da se javnost, u neformalnom okruženju, zainteresuje za nauku. Takođe, očekujemo da će izraelski stručnjaci u bliskoj budućnosti održati predavanja o inovacijama i tehnologiji na različitim konferencijama širom Srbije. Imamo i planove za jesen za projekte iz oblasti dizajna, zelenih površina i grafičkog dizajna, koje ovom prilikom ipak nećemo otkriti. Neka budu iznenađenje!

Da li nam možete najaviti neku od novih izraelskih investicija u Srbiji?

Nedavno sam prisustvovao otvaranju tržnog centra BIG u Novoj Pazovi. To je njihov deseti maloprodajni prostor u Srbiji. Kompanija zapošljava oko 10.000 ljudi i planira dalje širenje u narednoj godini sa otvaranjem tržnih centara u Čačku i Šapcu.

“AFI Europe Srbija”, kao jedan od najvećih izraelskih investitora u nekretnine, nastavlja sa svojim razvojem, i to:

Airport City – nova faza razvoja na prednjoj parceli;

Skyline – Skyline AFI Tower je nedavno završen, a njegov poslovni prostor je već u potpunosti izdat, što predstavlja znak poverenja u kvalitet koji ovaj investitor ima. Skyline AFI Home je stambeni koncept koji je trenutno u izgradnji;

AFI City Zmaj – najnoviji je građevinski projekat. Ovo je poslovni park u Zemunu čija prva faza tek treba da se završi.

Pored razvoja u našem vodećem sektoru nekretnina, imamo i nove iz-

raelske investitore u oblastima kao što su informacione tehnologije, obnovljivi izvori energije i sajber sigurnost koji su otvorili svoje kancelarije i/ili su pred dolaskom na srpsko tržište.

Na kojim poljima se saradnja između Srbije i Izraela može proširiti i unaprediti?

Prioritetni sektori koje mi, kao ambasada, promovišemo jesu čista tehnologija koja uključuje obnovljive izvore energije i tretiranje otpadnih voda, visokotehnološki i startap ekosistemi, rešenja vezana za sajber sigurnost i poljoprivreda. S obzirom na činjenicu da je Srbija u procesu pristupanja EU, prioritet dajemo obnovljivoj energiji i sajber sigurnosti kao sektori-

ma koji će se mnogo više eksploatisati u budućnosti. Izrael ima vrhunsku i efikasnu tehnologiju tretiranja otpadnih voda – kao zemlja tretiramo 80% otpadnih voda, koje se kasnije koriste u poljoprivredi. U skladu sa svojom specifičnom geopolitičkom pozicijom, Izrael je morao da se suoči sa sajber pretnjama mnogo ranije nego zemlje na Zapadu, tako da naša zemlja ima širok dijapazon rešenja vezanih za sajber sigurnost za vlade, kompanije i infrastrukturu od kritične važnosti. Pozivamo i pozdravljamo srpske vlasti i privatne kompanije da se direktno ili uz našu podršku angažuju sa izraelskim kompanijama kako bi uživali u čistoj životnoj sredini, bezbednosti, efikasnosti i višem životnom standardu za sve.

Srpsko-izraelski poslovni klub doprinosi razvoju privrede i stvaranju novih radnih mesta

Uokviru specijalnog izdanja posvećenog istoriji, razvoju i unapređenju odnosa između Srbije i Izraela, za Euractiv donosimo i intervju s Draganom Miloševićem, predsednikom Srpsko-izraelskog poslovnog kluba u Nišu, koji je kulturnim, ekonomskim I političkim povezivanjem unapredio privrednu saradnju dve zemlje i okupio preduzetnike, investitore i predstavnike privrednih komora sa idejom da se podstakne razvoj novih poslovnih veza i unapredi postojeća saradnja.

Šta je prethodilo osnivanju Srpsko-izraelskog kluba?

Srpsko-izraelski odnosi imaju bogatu istoriju prijateljstva, koja datira još od 1948. godine, kad je Izrael proglašen za nezavisnu državu. Srpski narod je uvek pružao podršku i simpatije Izraelu, dok je Izrael takođe bio naklonjen Srbiji i srpskom narodu. Tokom godina, ova dva naroda bila su naklonjena jedan drugom i pružala su snažnu podršku i simpatije, a kroz vreme su uspostavili snažne diplomatske i kulturne veze.

U Nišu je osnovan Srpsko­izraelski

klub prijateljstva, koji je posvećen promovisanju kulturne, ekonomske i političke saradnje između Srbije i Izraela, a okuplja brojne istaknute predstavnike srpske i izraelske poslovne zajednice, predstavnike vlada i političke elite.

Kao logičan nastavak aktivnosti

Kluba prijateljstva, formiran je Srpsko-izraelski poslovni klub, sa ciljem da se ojača privredna saradnja. Ovaj klub okuplja preduzetnike, investitore i predstavnike privrednih komora iz obe zemlje, sa idejom da se podstakne razvoj novih poslovnih veza i unapredi postojeća saradnja.

Tekst: Tamara Milošević Grbić EURACTIV.RS

Dragan Milošević, predsednik Srpsko­izraelskog poslovnog kluba u Nišu

Srpsko-izraelski poslovni klub ima za cilj da poveže kompanije iz Srbije i Izraela, da podstakne investicije i da razvije zajedničke projekte u različitim oblastima, uključujući poljoprivredu, turizam, energetiku, informacione tehnologije i mnoge druge.

Koliki je njegov doprinos unapređenju privredne saradnje Izraela i Srbije i šta je do sada urađeno?

Srpsko-izraelski poslovni klub ima za cilj da ojača poslovne veze između Srbije i Izraela i da na taj način doprinese daljem razvoju privrede i stvaranju novih radnih mesta u obe zemlje.

Klub organizuje različite aktivnosti koje omogućavaju članovima da se upoznaju, razmene iskustva i informacije, i da na taj način unaprede svoje poslovne aktivnosti. Među aktivnostima su poslovni susreti, konferencije, seminari, prezentacije, kao i različite manifestacije.

Organizovanje manifestacija i događaja koji doprinose razvoju zajednice u kojoj delujemo je nešto što nas posebno raduje. Upravo iz tog razloga, sa velikim zadovoljstvom smo organizovali donaciju za osvetljenje 800 tabli u školama na teritoriji Niša. Uvereni smo da je budućnost naše zemlje u znanju, te smo odlučili da na ovaj način olakšamo učenicima da se školuju u prijatnijem ambijentu.

Koje su oblasti u kojima je moguće saradnju podići na viši nivo?

Sa zadovoljstvom primećujemo da broj kompanija zainteresovanih za međusobnu saradnju između ove dve zemlje neprestano raste. Ponosimo se što možemo da ih povezujemo i olakšavamo uspostavljanje poslovnih veza. Posebno

nas raduje što su kompanije koje su zainteresovane za saradnju iz različitih industrija i oblasti, kao što su IT, agrotehnologija, energetika, turizam, infrastruktura, finansije i mnoge druge. Smatramo da postoji veliki potencijal za unapređenje saradnje u gotovo svim oblastima, što nas dodatno motiviše da radimo na jačanju veza između srpskog i izraelskog poslovnog sektora.

Srpsko-izraelski poslovni klub je otvoren za nove ideje, inicijative i predloge od strane svojih članova i partnera. Verujemo da je kroz kreativnu saradnju i inovativne projekte moguće ostvariti obostrane koristi za obe zemlje. Nastojimo da pružimo podršku kompanijama u ostvarivanju njihovih poslovnih ciljeva i da budemo podrška u izgradnji održivih poslovnih veza.

Gde je pozicionirana Srbija na polju privredne saradnje sa Izraelom?

Srbija je poslednjih godina ostvarila značajan napredak u razvoju privrednih veza sa Izraelom, a posebno na polju saradnje između pojedinih gradova i regiona. Jedan od najinteresantnijih primera takve saradnje je onaj između gradova Niša i Berševe.

Niš se u Srbiji smatra centrom elektronske industrije, s obzirom na to da u njemu tradicionalno posluje veliki broj kompanija koje se bave proizvodnjom elektronike. Sa druge strane, Berševa u Izraelu je poznata po svojoj startap sceni i visokotehnološkoj industriji, sa više unicorn kompanija nego cela Evropa. Saradnja između ova dva grada ima za cilj da iskoristi njihove snage i komplementarnosti, kako bi se postigao zajednički razvoj i napredak. U tom smislu, postoje planovi za uspostavljanje direktnih poslovnih veza i razmenu znanja i

iskustava između srpskih i izraelskih kompanija, kao i za organizovanje različitih događaja i aktivnosti koje će podržati ovu saradnju.

Kakvi su vam planovi za naredni period kako bi se dodatno osnažila privredna saradnja dve zemlje?

Srpsko-izraelski poslovni klub ima ambiciozne planove za budućnost. Naš cilj je da kontinuirano radimo na unapređenju privrednih odnosa između Srbije i Izraela i da postignemo eksponencijalni rast u poslovnim odnosima. Nastavljamo s međusobnim povezivanjem i promocijom, kako bismo podstakli još više srpskih i izraelskih kompanija da se uključe u saradnju. Posebno nas raduje to što se, iako smo poslovni klub, naše veze često krunišu i prijateljstvom. Planiramo da organizujemo različite događaje i aktivnosti, poput konferencija, seminara, radionica i poslovnih foruma, kako bismo podstakli međusobnu saradnju i promovisali razmenu znanja. Nastavljamo da podržavamo srpske i izraelske kompanije u procesu povezivanja i pronalaženju pravih poslovnih partnera, kao i u prevazilaženju barijera i izazova u poslovanju. Uz podršku srpskih i izraelskih vlada, verujemo da postoji veliki potencijal za dalji rast i razvoj u privrednim odnosima između naših zemalja. Uvereni smo da će naši napori u jačanju privrednih veza između Srbije i Izraela doprineti ne samo ekonomskom rastu i razvoju već i boljem razumevanju i saradnji između naših naroda i kultura. Sakupiti se zajedno znači početak, raditi zajedno znači napredak, ostati zajedno znači uspeh! Zbog toga se radujemo budućim uspesima i ostvarivanju zajedničkih ciljeva radi unapređenja poslovnog, ali i opšteg životnog ambijenta.

Veliki potencijali za unapređenje ekonomske saradnje Srbije i Izraela

Izraela su poljoprivreda i prehrana: tržište organske proizvodnje i alternativnih proizvoda bez mesa i mleka je u porastu. Postoje značajni potencijali za saradnju u oblasti cloud computing i big data analytics,problem su visoke carine za pojedine grupe proizvoda

Ekonomska saradnja Srbije i Izraela unapređuje se saradnjom kompanija u inovacijama, primeni visokih tehnologija, naučnih znanja istraživanja u privredi, poljoprivredi, projektima u enrgetici i mnogim drugim oblastima.

Za Srbiju I Izrael od izuzetnog značaja je i stalni rast trgovinske razmene koji je primetan iz godine u godinu.

Izrael danas predstavlja rastuću ekonomiju koja se zasniva na visokom stepenu industralizacije i visokotehnoloških dostignuća. Kao posledica nedostatka prirodnih resursa i sirovina, Izrael je dosta ulagao u osposobljavanje visoko­kvalifikovane radne snage, kao i u razvoj naučnih centara. Dugi niz godina, Izrael je bio prepoznat i kao vodeći igrač u industriji poluprovodnika. Ova oblast industrije danas zapošljava više od 20.000

ljudi. Skoro sve vodeće svetske firme za poluprovodnike, imaju centre za istraživanje i razvoj u Izraelu. Izvoz Izraela u 2020. iznosio je 50,1 milijardi, dok je uvoz iznosio 69,3 milijardi dolara, iste godine ostvaren je deficit u spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni u iznosu od 19,2 milijardi dolara. Najveći izvoznici na izraelsko tržište u 2020. godini bili su SAD (26,2%), Kina (8,5%) i Velika Britanija (7,4%).

Spoljnotrgovinska razmena između Republike Srbije i Izraela u 2022. g. iznosila je 107,2 miliona evra. Najzastupljeniji proizvodi u izvozu Srbije u Izrael su cigarete, proizvodi od gume, dok su najzastupljeniji proizvodi u uvozu Srbije iz Izraela bili pesticidi.

Prema metodologiji Narodne banke Srbije, ukupna neto ulaganja rezidenata Izraela u Republici Srbiji u periodu 2010. – 2022. iznosila su 55,6 milijardi evra. Potencijali u saradnji sa tržištem

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-decembar 2022. godine, ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Izraelom iznosila je 107,2 milijardi evra što je povećanje od 17,4% u odnosu na prethodnu, 2021. godinu. Srbija je u posmatranom periodu u Izrael izvezla robu u vrednosti od oko 73,9 milijarde evra, čime je zabeleženo povećanje od oko 46,05% u odnosu na prethodnu godinu. U isto vreme, uvoz iz Izraela iznosio je 33,3 milijarde evra, odnosno isti je smanjen za nešto više od 18% u odnosu na prethodnu, 2021. godinu. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 221,9%.

Potencijal za unapređenje saradnje nalazi se u poljoprivredno prehrambenom sektoru (visoko tehnološka poljoprivreda, hrana sa većom dodatom vrednošću, održiva poljoprivreda), IT sektoru (Big data i Business analytics, Cloud computing, Internet of Things, Embedded Systems), biotehnologiji, zaštita životne sredine, obnovljivim energijama i turizmu.

Privredna komora Srbije osnovala je predstavništvo u Izraelu, koje zvanično, otpočelo sa radom novembra meseca 2021. godine.

FOTO: SHUTTERSTOCK

Izrael je lider u proizvodnji solarne energije

Tekst: Bojana Zimonjić Jelisavac EURACTIV.RS

Izrael je već decenijama lider po pitanju solarne energije, a postavio je ambiciozne ciljeve po pitanju obnovljive energije i očuvanja životne sredine koji bi trebalo da budu ostvareni do 2030. godine.

Po glavi stanovnika, Izrael je predvodnik u upotrebi solarne energije, i praktično svako domaćinstvo je koristi za zagrevanje vode. Ova zemlja na pravi način je iskoristila mnoštvo sunčanih sati između umerene i tropske zone, pa koristi svaku priliku da energiju dobije od Sunca.

U februaru ove godine, prvi put je dostignut cilj od 10% energije dobijene iz obnovljivih izvora.

Kancelarija za električnu energiju prati energetski sektor i njegovo usklađivanje sa vladinim ciljevima proizvodnje iz obnovljivih izvora. Kako bi se dodatno stimulisao rast ove industrije, nedavno je objavila reformu koja je usmerena ka proizvodnji više energije iz obnovljivih izvora, a koja ne bi opteretila mrežu.

Reforma će građane stimulisati da skladište obnovljivu energiju i da je “otpuste” u mrežu uveče i tokom noći. Izrael je posvećen cilju da do 2030. godine 30% ukupne električne energije proizvodi iz ob -

novljivih izvora, a solarna će biti najzastupljenija.

Jedan od izazova sa kojima se zemlja suočava u ostvarivanju ovog cilja, piše “Times of Israel”, činjenica je da električna mreža ne može da apsorbuje svu solarnu energiju tokom dana i popodnevnih časova kada je Sunce jako. Godinama se pozivalo na proširenje i unapređenje mreže, ali se to još uvek nije dogodilo, zbog čega se novi zahtevi za ugradnju solarnih panela povremeno i odbijaju.

“Jedan od glavnih izazova je mogućnost za planiranje i razvoj

električne mreže dovoljnim tempom i u dovoljnom obimu. Zbog toga, predlažemo efikasniju upotrebu postojećih resursa tako što ćemo podstaći skladištenje i protok energije tokom večeri i noći, kada je mreža oslobođenija”, navodi se u reformi.

Ministarstvu se, dodaje taj list, povremeno zamera od strane aktivista za zaštitu životne sredine i fokus na industriju prirodnog gasa. Ministarstvo, međutim, podvlači da prirodni gas manje zagađuje okolinu od nafte i uglja i da bi trebalo da bude iskorišćen kao deo tranzicije ka obnovljivim izvorima energije.

FOTO: SHUTTERSTOCK

Izrael produžio suspenziju carina do 2028. godine

Aleksandar Nikolić, počasni konzul Republike Srbije u Izraelu i direktor Predstavništva Privredne komore Srbije u Jerusalimu govorio je za specijalno izdanje EURACTIV­a ­ 75 godina diplomatskih odnosa Srbije i Izraela - o odnosu dve zemlje i mogućnostima za izvoz.

Koji su ciljevi Predstavništva Privredne komore Srbije u Jerusalimu?

Premda prioritet rada Predstavništva Privredne komore Srbije u Jerusalimu ostaje na proaktivnom doprinosu umrežavanja srpskog inovativnog eko-sistema sa izraelskim, fokus je i na pospešivanju izvoza i sistematičnom apliciranju naših proizvođača na tendere ove bliskoistočne zemlje, konačno na dodatnim i još obimnijim investicijama.

Kolika je vrednost izvoza Srbije u Izrael i šta se sve izvozi?

Kontinuirano uvećanje našeg izvoza u Izrael, iako još uvek daleko od potencijala, sve je raznovrsnije. U 2022. visina izvoza dosegla je 65 miliona $, dok je u prva dva meseca tekuće godine zabeleženo uvećanje od 5,1 % u poređenju sa istim dvomesečjem lane.

Vodeći izvozni proizvodi bili su: cigarete, proizvodi od gume, gasne turbine, hrana za životinje, transmisije, aromatizovana voda, frižideri, smrznuto voće, te ovce i koze. Izrael je izrastao u najznačajnijeg spoljnotrgovinskog partnera naše zemlje na Bliskom istoku, a od zemalja bivše Jugoslavije Srbija je na drugom mestu po obimu izvoza u ovu mediteransku zemlju, posle Slovenije.

Kako je na odnose Izraela i Srbije uticalo obnavljanje direktnih letova između Beograda i TelAviva?

Obnavljanje direktnih letova između aerodroma Nikola Tesla i telavivskog Ben­Guriona, prošle godine od strane izraelske Arkie, a od 6. aprila i Er Srbije, samo na području prestonice doveli su do dupliranja broja noćenja u poređenju sa prvih 4 meseca prošle godine – približavajući se cifri od 10 hiljada, čime je Izrael ponovo najznačajniji bliskoistočni partner, a od van-evropskih zemalja na 4. mestu, posle Kine, SAD i Indije. Ovde je od dragocene pomoći bila saradnja sa kolegama iz Er Srbije, Turističke organizacije Srbije i Turističke organizacije Beograda, a koja se nastavlja još in-

Tekst: Aleksandra Vrbica EURACTIV.RS

Aleksandar Nikolić, direktor Predstavništva PKS u Jerusalimu

tenzivnijim tempom B2B sastanaka sa izraelskim putničkim agencijama i tur-operaterima, kao i planiranjem kulinarske prezentacije u Tel-Avivu, imajući u vidu nastupajuću sezonu godišnjih odmora, odnosno raspusta, te posebno jevrejskih praznika u septembru i oktobru. Deo putnika će koristiti Beograd kao konekciju za treće destinacije, a poslovnim ljudima dve zemlje omogućavanje direktnog leta, nešto dužeg od 2 ipo sata znači zaista mnogo.

Ono što je, međutim, neuporedivo izraženije, jesu ulaganja Izraelaca u našu zemlju, koja su od 2010. dostigla impozantnih 59,6 milijardi $, pri čemu se po nekretninama mogu izdvojiti vetropark u Kovačici i livnica u Adi. Od raznih vidova upošljavanja naših softverskih stručnjaka, treba pomenuti i poslovne jedinice otvorene u Beogradu od strane Playstudios-a i Elementor­a. Ovde svakako treba dodati inicijative i kooperaciju sa Ambasadom Države Izrael u Beogradu na polju obnovljivih izvora energije i inovativnih tehnologija prečišćavanja otpadnih voda.

Kakve su mogućnosti za izvoz u Izrael?

Koristim priliku da pozovem proizvodne kompanije širom Srbije da se upoznaju sa sveobuhvatno povoljnijom klimom za izvoz u Izrael. Izrael je perspektivno rastuće tržište zemlje pozitivnog prirodnog priraštaja, finansijski kredibilno, a koje usled nesnosne skupoće života već drugu godinu za redom proširuje podsticanje mere, poput nultih carinskih stopa i dramatičnog pojednostavljivanja standarda uvoznih zahteva. Posebno mi je zadovoljstvo da mogu da ažuriram da su 1. juna objavljeni dekreti kojima se

proširuje spisak trajno oslobođenih tarifnih brojeva od carinskih dažbina, kao i onih kojima se produžava prošlogodišnja suspenzija na različite vremenske periode, počev od kraja tekuće godine do 31. maja 2028. Jedan od značajnijih primera za našu izvoznu industriju jesu gume za automobile, autobuse i kamione. Time je prošlogodišnja kampanja poznata kao “Nulta carina” produžena za dodatnih 5 godina. Kada govorimo o prehrambenoj industriji, nastavlja se, u najvećoj meri, dokidanje carina u šest etapa, tokom 5 godina, zaključno sa 2027, pri čemu je neophodno podsetiti na zahtevno kašrut (košer/kosher) certificiranje, posebno kada se radi o proizvodima koji nisu biljnog porekla. U svakodnevnom radu izraelski uvoznici mi se, takođe, obraćaju u potrazi za dodatnim, alternativnim proizvođačima, u nameri da prošire konkurenciju, snižavajući cene i oslobađajući se zavisnosti.

Šta Izrael preduzima kako bi regulisao i podstakao uvoz i izvoz?

Izrael kontinuirano ažurira uredbe o uvozu i ublažava zahteve za

predtransportno testiranje i dokumentaciju za najveći deo proizvoda, ne uključujući prehrambene, koji podležu obaveznim standardima. Početkom 2021. Ministarstvo privrede i industrije Izraela donelo je novu uredbu o uvozu i izvozu, prema kojoj je započeto reklasifikovanje značajnog dela sopstvenih obaveznih standarda i ublažavanje klasifikacije uvoznih grupa.

Inače, u Izraelu postoji 500 obaveznih standarda (isključujući standarde za prehrambene proizvode) na koje ovaj regulatorni režim utiče, a podeljeni su u četiri uvozne grupe prema potencijalnim rizicima koje proizvodi predstavljaju za potrošače. Standardi grupe 1 pokrivaju proizvode sa najvišim potencijalnim rizikom, pri čemu će samo 150 standarda ostati u njoj, dok će ostali biti reklasifikovani u grupe 2,3 i 4. Suština je referisati se na postojeći izvoz u zemlje EU, UK ili SAD, te po prvoj pošiljci zaključivati dokumentaciju samo deklaracijom.

Ovim dodatno apelujem na naše izvoznike da se upoznaju sa ovim stimulansima, a jerusalimsko Predstavništvo PKS im stoji na punom raspolaganju za sve predmetne provere i sagledavanja, pružanje dodatnih i prikupljanje informacija, te pomoć na terenu, kao i adekvatna reklamiranja njihovih proizvoda. Predstavništvo PKS u Izraelu će, svakako, nastaviti sa predmetnim ažuriranjima koristeći mrežu regionalnih PK, te dovodeći u njih izraelske ekosistemske prezentore koji će se blagovremeno pripremati na bazi upita i dostavljenih poteškoća sa kojima se susreću zainteresovani privredni subjekti širom Srbije.

Samoposluga u gradu Ashqelon u Izraelu

Izraelska sajber infrastruktura čvrsto pozicionirana

Izrael je jedna od zemalja koje su veoma rano shvatile značaj sajber bezbednosti i danas je vodeća nacija u toj oblasti. Uporedo sa razvojem digitalnog sveta, pretnje, teror i

kriminal su se preselili u sajber stvarnost i Izrael se time pozabavio mnogo ranije nego druge zapadne ekonomije. Takođe, Izrael prednjači na listi zemalja izloženih sajber napadima,

a glavni ciljevi su vladine institucije i infrastruktura, što ukazuje da iza ovih napada stoje politički razlozi. Da bi se uhvatili u koštac sa izazovima, Vlada Izraela morala je da razvije i izgradi sa-

Tekst: Tamara Milošević Grbić EURACTIV.RS

FOTO: SHUTTERSTOCK

jber infrastrukturu. Izraelski sektor sajber bezbednosti danas je učvrstio svoju poziciju izvora inovacija u sajber bezbednosti širom sveta.

To je svakako zemlja na koju se treba ugledati, prvenstveno po pitanju razvoja i podsticaja inovativnog i visokoproduktivnog privatnog IT sektora, i sinergije tog privatnog sektora s vladinim institucijama i u sferi bezbednosti. Na Izrael se treba ugledati i u organizaciji i efikasnosti bezbednosne infrastrukture, kako digitalne, tako i analogne.

Pandemija je svima pokazala koliko je sajber bezbednost važna za zaštitu preduzeća i ličnih uređaja tokom rada. Pristupne tačke su se povećale, površine napada su rasle, a hakeri su pronalazili nove načine za napad na kompanije. Zanimljiv je podatak da se od pandemije koronavirusa broj sajber napada povećao za 630 odsto, a naročito na sisteme državnih institucija, finansijskog i energetskog sektora.

U okviru serije 2022 VC istraživanja koja je sprovedena u Izraelu prošle godine kako bi se pregledala prošla i dala predviđanja za 2023. godinu, kontaktirano je s desetinama vodećih fondova u Izraelu i zamoljeni su da navedu tri startapa koji zaslužuju pažnju u narednoj godini. Svaki VC menadžer je zamoljen da predstavi relativno nove startapove u svom portfoliju, ili one koji posluju malo ispod radara, i objasni zašto su odlučili da investiraju u ove kompanije.

U 2022. godini ukupno finansiranje izraelskih startapa u oblasti sajber bezbednosti palo je za dramatičnih 64%, sa 8,84 milijarde dolara u 2021. na 3,22 milijarde dolara, a broj finansiranja smanjen je sa 135 u 2021. na 94. U poređenju sa ukupnim finansiranjem u 2020. godini (2,22 milijarde dolara u 109 rundi finansiranja), čini se da je 2021. bila mrlja na radaru i da se industrija vraća tamo gde je stala 2020.

Podaci ukazuju i na to da je većina kapitala koja se prošle godine ulila u sajber bezbednost ušla u početni krug pokretanja sajber bezbednosti u ranoj fazi. Prosečna prva runda za 2022. zapravo je srušila rekord iz 2021. godine (sedam miliona dolara), dostigavši neverovatnih devet miliona dolara. Ukupno osnovno finansiranje je poraslo za 65%, sa 233 miliona dolara u 2021. na 384 miliona dolara u 2022. godini.

Ova zapanjujuća količina kapitala posvećena najranijim fazama izgradnje kompanije pokazuje stalno poverenje investitora u potencijal industrije sajber bezbednosti da inovira i izgradi rešenja za sve akutnije pretnje.

Teška ekonomija obično je praćena povećanim brojem prevara i sajber napadima. Usvajanje i konverzija korisnika postali su još važniji na ovom tržištu, sa preduzećima koja traže rešenja koja

smanjuju trenje za svoje krajnje kupce kako bi sprečila bilo kakve izvore odliva. Osnivanje timova u kompanijama u ranoj fazi koji se fokusiraju na rešavanje ovih problema nastaviće da privlači interesovanje investitora.

Uz rastuće geopolitičke tenzije i krizu u svetu kojoj smo svedoci, pitanje sajber bezbednosti danas je postalo prioritet u većini zemalja, pa tako i u Srbiji, koja bi trebalo da razvije IT sektor, ostvari s njim bolju saradnju u cilju ostvarivanja državnih interesa i usvoji asertivniji pristup na polju (sajber) bezbednosti. S tim u vezi nedavno je u Beogradu održan seminar na kom su izraelski eksperti predstavili rešenja za borbu s hakerima. Na seminaru, koji je bio zatvorenog tipa, srpskim bezbednjacima demonstrirani su potencijalni hakerski napadi i načini odbrane od njih. Učesnici seminara iz Srbije upoznati su s najsavremenijim paketima za rešavanje potencijalnih pretnji i metodama za zaštitu i bezbednost njihovih sistema. Konstantne promene u sajber prostoru zahtevaju neprestani razvoj novih metoda za bezbednost i zaštitu podataka. Ostvarivanjem ove saradnje Srbija će napraviti veliki iskorak u oblasti korporativne bezbednosti jer se Izrael smatra “sajber nacijom”.

Ambasada Izraela nastaviće da podržava i podstiče partnerstva izraelskih i srpskih kompanija u sajber sektoru, kao i u drugim sektorima.

Inovativnim rešenjima do adekvatnog snabdevanja vodom

ma useva kako bi se prilagodili dugim periodima suše; osposobljavanje korena biljke da raste u pravcima gde će moći da se snabde većom količinom vode; efikasniji sistemi za navodnjavanje useva sa senzorima koji će pokazati gde i kada je voda najpotrebnija.

Izrael ima hronični problem sa snabdevanjem vodom. U sušnoj zemlji s pustinjskom topografijom, gde kiša pada samo zimi, svaka kap vode je dragocena. Ve ć ina kišnice u Izraelu nakuplja se od oktobra do marta, ali se obično voda gubi zbog oticanja. Galilejsko more se približava najnižem nivou u istoriji.

Međutim, izraelski naučnici došli su do nekoliko inovativnih re šenja. Da bi se obezbedilo adekvatno snabdevanje vodom za izraelska domaćinstva, industriju i poljoprivredu, danas Izrael u velikoj meri zavisi od prečišćavanja otpadnih voda i desalinacije morske vode.

Samo desalinizacijom vode iz Sredozemnog mora – procesom kojim se uklanjaju so i druge nečistoće da

bi se dobila voda za piće – zadovoljava se oko 60 do 80 odsto izraelske potrebe za vodom. Prečišćena otpadna voda iz samo jednog postrojenja u širem regionu Tel Aviva snabdeva izraelske farme sa 140 miliona kubnih metara vode godišnje. Poređenja radi, Sjedinjene Američke Države koriste samo četiri odsto prečišćenih otpadnih voda za poljoprivredne svrhe, dok se u Izraelu skoro 90 odsto ovih voda ponovo koristi.

Takođe, Izrael koristi i „otpad“ koji ostane nakon procesa prečišćavanja voda. Metan koji se oslobađa koristi se za gorivo u postrojenjima za prečišćavanje i za đubrenje useva.

Druge mere podrazumevaju smanjenje potrošnje mesa (za proizvodnju jednog kilograma mesa potrebno je 15.000 litara vode), produžavanje roka trajanja povrća sprečavanjem gubitka vode; modifikovanje geno -

Glavni problemi sa snabdevanjem vodom u Izraelu manifestuju se u suvoj i kamenitoj pustinji Negev, koja čini 60 odsto površine zemlje. Tu se razvio patentirani metod za navodnjavanje kapanjem vode, čime se na najefikasniji način koristi neophodna količina. Ova metoda štedi ogromne količine vode koje bi preplavile polja i otišle u otpad.

U Negevu je smešten kibuc u kom se uzgaja 1.000 hektara biljke jojobe uz upotrebu sofisticiranog sistema za navodnjavanje „kap po kap“. Njega su osmislili Izraelci koji su naselili zemlju 1946. godine.

Danas se u kibucu nalazi Netafim, globalni proizvođač linija za ovu vrstu navodnjavanja, koji izvozi svoju tehnologiju za velika poljoprivredna preduzeća, kao i male poljoprivrednike u zemljama u razvoju.

Na taj način rešenje lokalnog problema ima dalekosežan uticaj.

„Tehnologija koja se bavi rešavanjem tog problema sada se vraća svetu“, primetio je glavni biomedicinski inženjer Šijam Čandra, „i ima priliku da nas dovede na bolje mesto kada su u pitanju klimatske krize i globalni napori za očuvanje vode.“

FOTO: SHUTTERSTOCK

Tekst: Aleksandra Vrbica EURACTIV.RS

Bezbedno i efikasno odvajanje “zelenog” vodonika

Izraelska kompanija H2Pro lider je u tehnologiji proizvodnje zelenog ugljenika, a nedavno je potpisala ugovor sa japanskom korporacijom Sumimoto vredn 250 miliona dolara, koji će biti realizovan do 2030. godine.

Kompanija je jedina koja ima licencu za proizvodnju elektrolizera razvijenog na Tehnion univerzitetu u Haifi.

Vodonik ne postoji u prirodi u “usamljenom” obliku, već se vezuje sa drugim molekulima kako bi formirao vodu ili hidrougljenike koji se nalaze u nafti i prirodnom gasu. Uz pomoć elektrolizera, vodonik može da se odvoji od vode i ukoliko se struja korišćena u ovom procesu dobija iz obnovljivih izvora, smatra se “zelenim” vodonikom.

Skladištenje i transport vodonika u gasnom obliku su svojevrsni izazov zbog velikog volumena. Zbog toga se vodonik često kombinuje sa azotom da bi se dobio amonijak, koji je kao tečnost mnogo manje zapremine.

U hemijskom procesu stvaranja amonijaka, koji zahteva relativno malo energije, dobije se “zeleni” amonijak ako je ta energija, opet, dobijena iz obnovljivih izvora.

H2Pro trenutno gradi pilog projekat koji može da proizvede 200 kilograma vodonika dnevno. U fabrici u industrijskoj zoni u blizini Nazareta, Izrael će tako započeti proizvodnju prvih komercijalno dostupnih elektrolizera u 2024. godini.

Tehnologija koju koristi kompanija H2Pro zasniva se na sistemu E-TAC, revolucionarnoj metodi od-

vajanja vodonika iz molekula vode. Slično elektrolizi, E­TAC (elektrohemijska, termalno aktivirana hemikalija) služi se strujom kako bi odvojila vodonik od vode. Ovaj proces omogućava proizvodnju “zelenog” vodonika na način koji zadržava visoku energetsku efikasnost unutar reaktora i sistemsku efikasnost od 95%.

Tehnologija je bezbedna jer razdvaja vodonik i kiseonik u dva koraka, ne dozvoljavajući gasovima da se mešaju zbog čega nema rizika od eksplozije.

FOTO: SHUTTERSTOCK

Tekst: Bojana Zimonjić Jelisavac EURACTIV.RS

Za informacije o EURACTIV Specijalima...

Kontaktirajte nas

BOJANA ZIMONJIĆ JELISAVAC

Glavna i odgovorna urednica bojana.zimonjic@mondo.rs

tel. +381(0) 64 82 46 823

TANJA BANKOVIĆ

Menadžer za specijalne projekte tanja.bankovic@euractiv.rs

tel. +381(0) 63 20 77 25

NATAŠA NEŠIĆ

Advertajzing menadžer

natasa.nesic@euractiv.rs

tel. +381(0) 60 50 50 903