{' '} {' '}
Limited time offer
SAVE % on your upgrade.

Page 1

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу ПУТОКАЗ

ПУТОКАЗ година III

јануар, 2016. број 3.

О школи

Актуелности

Занимљивости

Ученички радови


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

УВОДНА РЕЧ ДИРЕКТОРА Поштовани, Пољопривредно-хемијска школа из Обреновца је након елементарне непогоде и у 2015. години предузела све активности на подизању стандарда квалитета рада. Наставили смо са опремањем школе и школског огледног имања јер је то битан сегмент за квалитетан образовни рад. Грађевински радови на објекту школе су завршени, тако да је у грађевинском погледу објекат у потпуности у функцији. Комплетну обнову у виду грађевинско-занатских радова, као и неопходне опреме, финансирао је УНОПС – Организација УН за пројектне услуге. Помоћ у реконструкцији и набавци опреме, наставних средстава и учила пружили су бројни пријатељи и донатори школе, како би се наставни планови и програми одвијали у складу са Правилницима. Прослава школске славе 2015. године уприличена је у објекту школе у присуству пријатеља школе, који су пружили подршку и помоћ за време и након поплава ученицима и запосленима, којом приликом су уручени пригодни поклони (захвалнице и кованице са ликом Светог Саве), и то: - начелнику одељења за средње образовање и васпитање г-дину Драгану Маринчићу, - шефу Делегације Европске уније у Републици Србији Њ.Е. амбасадору г-дину Мајклу Девенпорту, - директору маркетинга YTO за Балкан г-дину Ли Ксу, на донацији трактора за школско имање у Грабовцу, - државном секретару Министарства пољопривреде и заштите животне средине гдину Жељку Радошевићу, - директорки Школе за основно и средње образовање са домом Свети Сава на Умци г-ђи Љиљани Вукошић, где је било привремено седиште школе док су трајали радови на обнови, - СП Ласта из Београда и ТА Соник турс из Београда, који су помогли у организацији екскурзије и матурске вечери ученика школе.


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

Овом приликом је и промовисан Европски дневник за школску 2014/2015. годину који добијају ученици другог разреда, као и прилагођено издање Европског дневника за одељењске старешине. Промовисан је часопис ученика Пољопривредно-хемијске школе Путоказ, који илуструје рад и успехе школе од Светог Саве 2014. године до Светог Саве 2015. године. Исказана је захвалност и осталим пријатељима школе, а припремљен је и пригодан програм ученика и запослених школе – рецитаторска секција, хор ученика школе, изложба радова ученика образовних профила оба подручја рада школе и друго. Подсекретарка УН-а и директорка УНОПС-а Грета Фаремо је у марту обишла Пољопривредно-хемијску школу у Обреновцу, која је обновљена средствима ЕУ. УНОПС је имплементациони партнер ЕУ на пројектима санације и изградње објеката оштећених у мајској поплави у Обреновцу. Она је том приликом рекла да је веома задовољна оним што је видела у самој школи и видно је била дирнута симболичним поклонима наших ученика. Своје утиске, који су очигледно били јаки и позитивни је изразила кроз захвалницу коју нам је потом упутила.

Сматрам да смо и ове године, иако још увек у нестандардним условима, успели да подигнемо стандарде квалитета рада у нашој школи, тј. да се трудимо да наставник примењује одговарајућа дидактичко-методичка решења на часу, да успех ученика показује да су остварени образовни стандарди, као и да у школи функционише систем подршке ученцима. Трудимо се да међуљудски односи буду на високом нивоу, да се резултати ученика и наставника подржавају и промовишу у једној безбедној средини за све, у пријатном школском амбијенту. У школи су обезбеђени потребни људски ресурси, тако да се трудимо да поштујемо мудрост јапанске пословице да нико на свету није јачи од човека који зна. Самим тим ћемо имати школу по мери ученика и запослених, а према потребама локалне средине. Директор школе Драгољуб Златановић, дипл. маш. инжењер.


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

СВЕТОСАВСКА ПРОСЛАВА

Школске 2014/15. године смо са посебним поносом, у посебним условима прославили школску славу – Светог Саву. Наша школа је обновљена, а прослава је припремана са великом љубављу и уз безрезервно залагање ученика и запослених. Припремљене су ученичке изложбе, као и изложба скулптура у дуборезу наставника Недељка Брајовића, кога смо ове године испратили у пензију, пригодан програм и дружење. У сваком случају, сви ови лепи тренуци ће остати у нашем сећању, али и документовани фотографијама.


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

НОВИНЕ У НОВОЈ ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ У новој школској 2015/16. години, двориште је добило нови украс. Током претходне школске године, Ученички парламент је дао предлог да се у школском дворишту изгради фонтана и да се уреди плато испред зграде. Од идеје до реализације није протекло пуно времена. Фонтана, украсно зеленило и три јарбола су нови украс у нашем дворишту.

Још су древне цивилизације нарочит значај поклањале води у пејзажу. У древном Египту канали за наводњавање украшавани су садњом љиљана. Инке су у Перуу градиле златне и сребрне водене базене и канале. Кинези, а касније и Јапанци, усавршили су водене баште. Кинески и јапански вртови су најбољи пример склада човека и природе. Већ у III веку н.е. усвојени су неки основни елементи источњачког врта: језеро, острвце, мост… Најлепши јапански вртови, као један од најважнијих елемената, садрже воду: извор, поток, слап, језеро… Током ренесансе, посебно у Италији, фонтане су украшаване не само зеленилом и цвећем, него и скулптурама. Водене баште достижу врхунац за време Луја XIV, који подиже врт у Версају са укупно 1.440 фонтана. Романтизам доноси баште и водене форме природних облика.Типичне су оне налик енглеском сеоском пејзажу. Историјски гледано, фонтане су увек биле луксуз и у њима је могао да ужива само мали број привилегованих и богатијих људи. И у данашњим вртовима фонтана, језерце или поток сан су сваког љубитеља баште.


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

САЈАМ ПРОЈЕКАТА У организацији Делегације Европске уније у Србији, у сарадњи са Канцеларијом за европске интеграције Владе Републике Србије и Информационим центром ЕУ, организован је Сајам пројеката који финансира Европска Унија – ЕУ и Србија на делу. Сајам је одржан у уторак, 17. марта 2015. године у Београду, у простору Миксер Хaуса. На позив шефа делегације ЕУ у Србији, господина Мајкла Девенпорта, директор Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу, Драгољуб Златановић се обратио присутнима. У свом обраћању се посебно захвалио представницима Делегације за указану помоћ у обнови школе након поплава у мају 2014. године.


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

СПОРТСКИ ТУРНИР

Господин Јоханес Хан, Европски комесар за политику суседства и преговоре о проширењу, посетио је Пољопривредно-хемијску школу. Наша школа је обновљена средствима Фонда солидарности ЕУ након поплава у мају 2014. године. Приликом посете, господин Хан је отворио спортски турнир који је организован поводом Дана Европе. На овом турниру су учествовали ученици из општина које су биле погођене поплавама 2014. године. Свечаном отварању су присуствовали и шеф делегације ЕУ у Републици Србији Мајкл Девенпорт, министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић, директор Канцеларије за обнову поплављених подручја Марко Благојевић, градоначеник Града Београда Синиша Мали, председник градске општине Обреновац Мирослав Чучковић и представници општине Обреновац.


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

Затварању турнира су присуствовали министар омладине и спорта Вања Удовичић и потпредседник Кошаркашког савеза Србије Игор Ракочевић, прослављени ватерполиста и кошаркаш. Златну медаљу у конкуренцији одбојкашица освојиле су девојчице из школе Дуле Караклајић из Лазаревца, док је злато у кошарци припало дечацима школе Анта Богићевић из Лознице.


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

ДОДЕЛА ДИПЛОМА Иако у невероватно тешким околностима, и прошле школске године, можда свечаније него икада раније, обележили смо завршетак школовања још једне генерације. Испратили смо их у живот са надом да ће им срењошколско образовање заувек остати у лепом сећању.


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

МАТУРА

Као и сваке године, последњи дан у школи и матурско вече су за наше матуранте посебан и незабораван део школовања. Тада престаје да постоји граница ученик – наставник, сви су пријатељи, задовољни што је један заједнички посао завршен на обострану корист.


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ Да би неко био ученик генерације, мора бити добар ученик, мора имати примерно владање, постићи извесне школске и ваншколске резултате, али мора бити примећен и од стране професора и својих вршњака. Милош Вратарић, ученик генерације за школску 2014/15. годину, управо је такав. Од првог разреда средње школе прво је уочена његова невероватна радозналост, спремност за сарадњу било које врсте, љубав према науци, истинољубивост, али и оно што је најважније – несебичност, оданост колективу и другарство. Умео је Милош и да шапуће друговима када одговарају, и да шаље цедуљице на контролним задацима, и да побегне са часа са остатком одељења онда када остали нису били спремни. Али, управо тим је и показао у каквог ће човека стасати.

Што се тиче његове радозналости и оданости науци, издвојићемо освојено треће место на Државном првенству истраживачких радова, са радом: Ефекат дексаметазона на биометријске параметре и концентрацију кортикостерона у серуму и хипокампусу одраслих пацова, и директну проходност на Биолошки факултет, који је Милош и уписао. Остале Милошеве успехе и ангажовања навешћемо таксативно, јер су многобројни и значајни, а сваки заслужује да буде поменут.

Њутн је рекао: То што знамо је капљица, то што не знамо је море, а ми желимо Милошу да читавог живота сакупља капљице и њима напуни своје море.


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

Милош је као полазник Истраживачке станице Петница (2013) похађао и Зимски и Летњи семинар, а као стари полазник (2014) је учествовао на Зимском семинару Геологије и вода (Методе гео истраживања), на Пролећном семинару (Самостални радови полазника), на Латњем кампу (Реализација истраживачких радова) и Јесењем семинару (Геологија и животна средина). Учествовао је и на НИС-овом семинару о геологији литосфере, пореклу фосилних горива, њиховом истраживању и технолошкој преради, као и заштити животне средине, 14.11.2014 – 17.11.2014. Године 2014. писао је и реализовао истраживачки рад у ИС Петница под називом: Фактори загађења подземних вода села Кожуар. Од 2014. године, Милош постаје млађи сарадник Истраживачке станице Петница и учествује у семинарима из области Хидрохемија (Вода у природи, Истраживање природних вода, Климатске промене на Земљи), а као стари полазник, позван је 2015. године на Зимски семинар Геологије и вода (Методе истраживања). Године 2015. писао је два истраживачка рада у ИС Петница, под називом: Хидрохемијске карактеристике воде реке Обнице, Адсорпција тешких метала помоћу глине из Петничке пећине. Веома значајно је и освојено 2. место у пројекту Винчине научионице I, Института за нуклеарне науке Винча, са научно-истраживачким радом: Филтрационе особине геополимерних материјала. Такође је учествовао у Зимским Винчиним научионицама, где је излагао научно-истраживачки рад Филтрационе особине геополимерних материјала; освојио 1. место у пројекту Винчине научионице II, Института за нуклеарне науке Винча, са научно-истраживачким радом Уклањање тешких уља из воде помоћу ексфолираног графита. Учествовао је и у Винчиној летњој научној сцени, где је излагао научноистраживачки рад Уклањање тешких уља из воде помоћу ексфолираног графита, као и у пројекту Винчине научионице III, Института за нуклеарне науке Винча, са научно-истраживачким радом Геопросторна дисперзија загађивача кроз земљиште. Од 2015. године Милош је члан Регионалног центра за таленте Београд. Написао је научно-истраживачки рад Ефекат дексаметазона на биометријске параметер и концентрацију кортикостерона у серуму и хипокампусу одраслих пацова и са њим освојио треће место на Државном првенству истраживачких радова у организација Министарства просвете Републике Србије и Центра за таленте Успешно је похађао Зимску школу молекуларне биологије у трајању од 10.01.2015 – 13.01.2015, учествовао на Републичком такмичењу из опште и неорганске хемије у школској 2011/12. години и био учесник пројекта Наука око нас, факултета за Физичку хемију -Наука око нас 3, новембар 2012. -Наука око нас 4, март и новембар 2013. -Наука око нас 5, март и новембар 2014. Учесник је и рализатор пројекта Мини сајам науке у Обреновцу, октобар 2013, а промовисао је науку и у оквиру блок наставе у школи: -школска 2012/2013 – блок настава за I разред, Техничар за индустријску и фармацеутску технологију -блок настава за I разред, Техничар за заштиту животне средине


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

СВЕТСКИ ДАН ХРАНЕ Светски дан хране, 16. октобар, ученици Пољопривреднохемијске школе су провели са малишанима из вртића Перка Вићентијевић. Тако су наши ученици, придружујући се обележавању овог дана, подржали предшколску децу у њиховим малим-великим подвизима, заједно учествовали у разним активностима, као што је прављење сувенирчића које су добијали посетиоци на свечаном пријему.

Свој допринос обележевању Дана хране дале су ученице одељења IV-3: Јована Петровић, Тијана Филиповић, Маријана Филиповић, Анђелина Зајић, Оливера Јовичић, Милена Драгојловић, Милица Авдаловић, Душица Тодоровић, Аница Димитријевић, са наставницом Биљаном Вулетић, и ученице одељења III-6: Тамара Каначки и Јована Токовић, са наставницом Биљаном Јараковић.

Читав овај догађај је пропраћен смехом, дружењем са децом, разговорима, а ученици су отишли пуног срца и са осмесима на лицима. И оно што је најважније – схватили смо шта све може да се створи када се удруже искуство и машта.

Маријана Филиповић IV-3


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

NON SCHOLAE SED VITAE DISCIMUS (Ne učimo za školu, već za život, Seneka)

Још један диван дан на школском имању... Само, то није био баш обичан дан са уобичајеним обавезама. Тога дана су наше школско имање улепшали и оплеменили ученици одељења II-2 из Прве обреновачке основне школе. Заједно смо се дружили са животињама, понешто урадили у пластеницима, понешто научили, помагали једни другима и, што је најважније, смејали се и поделили дивна искуства.


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

По њиховим насмејаним лицима можемо да закључимо да ће многи од њих једнога дана пожелети да се нађу на нашем месту, у нашој школи.

Јелена Мурар IV-3


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

НАШИ УЧЕНИЦИ У ПЕТНИЦИ

На предлог наставника Владимира Марошанина, мог одељењског старешине, конкурисао сам за Зимски семинар Геонаука у истраживачком центру Петница, на који сам и примљен. Семинар је трајао шест дана. Највише ме је обрадовало то што су семинару присуствовали ученици из целе земље, као и из земаља у окружењу, тако да сам стекао много пријатеља који имају слична или иста интересовања као и ја. Услови за рад и боравак су били одлични, али је било и прилично напорно. Сваки дан нам је до најситнијих детаља био организован. Свако јутро, после доручка, имали смо радни договор за дан који је пред нама. После договора смо одлазили на предавања, која су водили професори са факултета из области геологије и хемије. После ручка смо имали слободно време до 15:30. То време смо користили да се одморимо, али и да се припремимо за наставак предавања која су трајала до вечере. Трећи сет предавања је почињао у 21:00 и трајао до поноћи. Иако је било веома напорно, боравак у Петници је био веома користан и помогао ми је да употпуним своја знања из области хемије. Надам се да ћу бити поново позван, јер је ово било једно велико искуство за мене.


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

Истраживачка станица Петница је организација која се професионално бави подршком и образовањем младих који превазилазе ниво регуларних школских програма, по чему је јединствена на територији средње и југоисточне Европе. Истраживачка станица Петница смештена је у селу Петница, око 7 km југоисточно од Ваљева, тј.око 90km југозападно од Београда. Тренутно постоји 16 научних програма у Станици, који покривају 16 наука или научних дисциплина 

антропологија,

археологија,

астрономија,

биологија,

геологија,

примењена физика и електроника,

историја,

лингвистика,

математика,

Молекуларна биомедицина (раније: хумана биохемија),

психологија,

рачунарство,

социокултурна антропологија,

физика,

хемија,

хемија вода.

Сем ових, постоје и програми библиотекарства (или науке о информацијама), Експлораторијум (семинар посвећен методологији научног истраживања), кампови праћења метеорских ројева, Летња научна школа (чији су полазници ученици седмог разреда основне школе), као и семинари посвећени наставницима.

Никола Станојевић III-5


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

У ПОСЕТИ ХЕМОФАРМУ

Хемофарм је водећа фармацеутска компанија у Србији и на Западном Балкану. Њихов препознатљив слоган: Свако добро! који се увек помиње уз назив ове фармацеутске куће, није ништа друго до стари српски поздрав којим су људи једни другима желели леп дан. Тим слоганом компанија жели да се приближи људима и да изгради међусобно поверење. У обиласку ове фармацеутске куће, ученици смера Техничар за индустријску фармацеутску технологију могли су видети како изгледа погон, као и шта значи бити одговоран за сваки лек или неки други производ који изађе из овог простора. Ученици одељења III-5 и IV-5 Пољопривредно-хемијске школе могли су видети и на кратко учествовати у паковању препарата који су изашли из погона, као и прошетати кроз разне пратеће погоне који чине комплекс фабрике. То су погони чврстих и течних форми, стерилних форми, погони инјекционих производа, Фабрику пластичне амбалаже и простор за правилно складиштење готових производа. Током овог обиласка, ученици су, поред визуелног искуства, имали на располагању инжењера ове фабрике, тако да су могли да сазнају шта год желе из света фармације. Након овог обиласка фабрике у Вршцу, ученици су посетили и фабрику у Шапцу.

Ирена Ристић IV-5


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

БУДУЋИ ФАРМАЦЕУТИ НА БЛОК НАСТАВИ Ученици IV-5 одељења Пољипривредно- хемијске школе добили су прилику да у апотеци Вива у Обреновцу буду део фармацеутског тима. Ђаци су, заједно са фармацеутима из апотеке, припремали разне препарате за кожу, као што су тоници, креме и масти, и у томе били врло успешни. Ово је први пут да ово одељење има праксу у апотеци, тако да смо били веома узбуђени и еуфорични. Трудили смо се да се колико год можемо уклопимо у систем лабораторијске производње и били неизмерно задовољни резултатима. Упознали смо се са правилима која сваки фармацеут мора поштовати, како због себе, тако и због пацијента или купца који ће тај препарат користити. Научили смо да је фармација веома одговоран посао, видели како тече припрема и паковање производа, и сада смо скоро спремни да се упустимо у самосталан рад у фармацеутској технологији.

Ирена Ристић IV-5


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

НА ПРАКТИЧНОЈ НАСТАВИ ИЗ ФИЗИЧКЕ ХЕМИЈЕ - Учење кроз забаву – На практичној настави, осим учења, има и пуно забаве. Погледајте како фантастично изгледа адсорпциона хроматографија (хроматографија у колони).

Адсорпциона хроматографија (хроматографија у колони) представља раздвајање супстанци на основу њиховог различитог афинитета према једном истом адсорбенсу. За ово се може користити колона испуњена адсорбенсом. У горњи део колоне се унесе испитивана смеша, а затим се кроз колону пропушта чист растварач. Испитиване компоненте, првобитно адсорбоване на врху колоне, десорбују се под дејством растварача, затим адсорбује на следећем слоју адсорбенса, док растварач иде даље. Супстанца која се слабо адсорбује спушта се низ колону брже, тако да се после извесног времена добија хроматограм који се састоји из потпуно одвојених зона.

Марина Ђорђевић IV-5


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

ЛЕК, ЗАЧИН И УКРАС (Лековито и зачинско биље) Дугогодишње интересовање и љубав према лековитом биљу желела сам да поделим са својим ученицима и преточим у оазу мириса и боје.

Ове године смо кроз програм вежби, практичне наставе и секције из овог наставног предмета оплеменили централну површину на школском имању са 22 леје различитих биљних врста. При избору смо се водили идејом да, осим високе фитотерапеутске вредности, биљке задовоље и естетски критеријум током целе године. Површина је пројектована у сарадњи са колегом Драганом Куртешанином, а сви послови око неге су резултат тимског рада ученика и наставника. Најзаступљеније су врсте локалног поднебља: жалфија, нана, матичњак, тимијан, враниловка, рузмарин и др. Међуредни простори су затрављени, тако да површина делује занимљиво и декоративно. Велика заинтересованост ученика и развијање љубави према лековитом биљу су додатни мотив за нове идеје у наредном периоду.

Биљана Вулетић, наставник пољопривредне групе предмета


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ЕКСКУРЗИЈА Јутро је било сунчано и топло. Све је најављивало савршен дан. Долазим до Спортско-културног центра Обреновац одакле би требало да кренемо на дводневну екскурзију. Атмосфера је еуфорична, лица су насмејана, спремна за пут, дружење и уживање. Нестрпљиво чекамо полазак. Коначно кренусмо. Обишли смо Смедеревску тврђаву, ергелу у Љубичеву, а онда смо посетили Виминацијум. У Виминацијуму смо видели мамута и ископине града. Ко је желео, могао је да прође кроз узан мрачан тунел. Простор је био заиста мали и било је загушљиво, па смо сви кроз тунел протрчали. Било је то занимљиво искуство. Обишли смо и музеј који се налази у оквиру налазишта. Након тога, стигли смо у Голубац, где смо се опуштали и одмарали поред Дунава. Дан је био предиван, сунчан и не превише топао. Дунав је био прелеп, сијао је на поподневном сунцу. У даљини су се видели обриси планина и ветрењача. Сунчев сјај је полако слабио, а небо је добијало нове боје, од љубичасте до наранџасте. Дунав је тада био још лепши и заноснији. Предвече смо кренули ка хотелу Лепенски Вир у Доњем Милановцу. Наравно, дан је за нас тек почињао. Град, дискотека, нове љубави, нова другарства... Скоро нико није ту ноћ спавао. Сви су били срећни, иако за то није постојао неки посебан разлог. Довољно је било то што смо заједно. Сутрадан, после доручка, стигли смо у Лепенски Вир, а после тога смо посетили и хидроелектрану Ђердап. Тога дана је било прилично хладно. Падала је и киша, али то нама није сметало. У једном тренутку, схватили смо да су нам осећања помешана. Били смо и тужни и срећни. Тужни што екскурзија није трајала дуже, а срећни јер се враћамо кући пуни утисака и незаборавних тренутака које ћемо заувек памтити.


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

Ана Петровић III-5


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ ЗАСАВИЦА Пошто у трећем разреду нисмо ишли на екскурзију, као техничари за заштиту животне средине могли смо да, у оквиру блок наставе, посетимо Специјални резерват природе Засавица. Резерват је стављен под заштиту државе 1977. године као природно добро и станиште је великог броја угрожених биљних и животињских врста. Оно што је интересантно је да је овај резерват од 2005. године дом за више породица даброва, који су пре око стотинак година били уништени у целој држави. Поред тога, на Засавици је изграђен објекат за посетиоце, а откако се дабар вратио, одржавају се и кампови за Природњаке из Србије, али и других држава... Послушали смо лепо предавањео најзанимљивијим врстам, а неке смо имали прилику и да видимо. Најважније је да смо се лепо дружили и пар сати провели у природи, заборавивши на телефоне, компјутере, уопште- свакодневицу...


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

Невена Марјановић IV-4


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ове године смо посетили Међународни сајам заштите животне средине, који је био одржан од 14. до 16. октобра на Београдском сајму... Паралелно са њим, одржан је и Сајам енергетике... Мото који обједињује ове две међусобно зависне области био је „Зелена енергија―. Област заштите животне средине представља важно глобално питање и у међусобној је вези са даљим развојем енергетског сектора. Фокус сајма било је питање управљања отпадом, унапређење правне регулативе у области управљања отпадом, развој рециклажне индустрије... Послушали смо и нека предавања и учествовали у разним активностима којима нам је приближена важност екологије и очување здраве животне средине.

Невена Марјановић IV-4


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

ЧУДА СУ СВУДА 9. фестивал науке Традиционална посета Фестивалу науке постала је посебан део нашег школовања. Сваки одлазак значи ново искуство и ново сагледавање света који нас окружује, али на један потпуно нов и занимљив начин. Кроз забаву и игру може се научити много тога. И ове године смо доживели нова искуства – открили смо таласну страну светлости, тражили душу у машинама, путовали геолошким времепловом и видели још триста чуда, али и схватили да је човек чудо, јер је управо он тај који, упознајући и истражујући, ствара од света занимљиво место.


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

Невена Марјановић IV-4


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

ЏЕЗ БАЛЕРИНА Када се у једној особи споје љубав према екологији и џез балету, то изгледа овако:


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

Лепосава Kоларевић, ученица одељења IV-4, бави се овом врстом балета већ четири године. Тренира у балетском студију Идеа, а најлепше искуство је доживела на такмичењу у Бечу, где је, са својим другарицама, освојила прво место у модерном и друго место у џез балету. Каже да доживљаје из Беча неће никада заборавити. Поред напорних припрема, треме пред такмичења, ове девојке су пронашле времена и да прошетају градом, али и да посете оперу, позориште, Катедралу Светог Стефана и двор Марије Терезије.

Беч важи за светски главни град музике јер су у њему радили и вековима стварали композитори који су дали пресудан печат светској музичкој сцени, пре свега на пољу класичне музике. Најпознатији представници из групе бечких класика (1780— 1827) су Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен, Франц Шуберт, Франц Лист, Јоханес Брамс, Јохан Штраус (млађи), Јохан Штраус (старији), Франц Лехар, Антон Брукнер, Густав Малер као и чланови Друге бечке школе почетком 20. века (Арнолд Шенберг, Антон Веберн, Албан Берг) и Ернст Кренек. У светским размерама су познати бечки валцер, Хор бечких дечака, традиционалне музичке манифестације као што је Новогодшњи концерт бечке филхармоније, бечки балови, као и многобројна културна здања попут Опере и многобројних градских позоришта, галерија и музеја.

Невена Пејић IV-4


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

ХВАТАЧ СНОВА Одувек ме је занимала традиција и култура индијанских племена. Читајући и проучавајући њихов живот и обичаје, наишао сам на причу о предмету који је био неизоставан део покућства сваког Индијанца. Колико су Индијанци водили рачуна и бринули о сваком сегменту свог живота, веровали у моћ природе и моћ нечега што је далеко изнад њиховог схватања, показује и Хватач снова. Хватач снова је настао у индијанским племенима, а касније је овај симбол и ритуални предмет усвојен од стране неких суседних народа кроз бракове и трговине. Веровање је да хватач снова мења снове неке особе. Само добрим сновима ће бити дозвољено да дођу до спавача, а лоши снови ће остати ухваћени и нестаће са светлошћу дана. Лепи снови пролазе кроз овај ритуални предмет и спуштају се низ перје на спавача.

Лука Фитош II-5


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ЛИТЕРАРЦИ О СЕЋАЊУ И ЗАБОРАВУ (ПРОЉЕЋА ИВАНА ГАЛЕБА, ВЛАДАН ДЕСНИЦА) Сећање. Сећање и заборав... Сећање је тако кратко, а тако дуг заборав. Некада заборава и нема. Често нам нешто остане тик испод површине сећања и само чека повољан тренутак када ће испливати на површину. Од чега зависи шта ћемо задржати у својој ризници сећања, а шта ће отићи у вечни заборав? И зашто некада оно што мислимо да никада нећемо заборавити – заборавимо, а оно што нам је на први поглед безначајно, уреже се у памћење и прати нас кроз живот попут сенке, прогањајући нас кад год падне мрак? Concert champêtre... Не радимо то свесно, не знамо зашто је то тако и над тим немамо контролу. Или, можда, свест не зна шта ради подсвест? Можда, завезаних очију, својим вештим рукама бира шта ће ићи у кутак сећања, а шта у кутак заборава. Можда... Владан Десница je студирао права и филозофију у Загребу и Паризу. Радио је као адвокат, а затим је прешао у државну службу. Године 1934. покренуо је књижевноисторијски годишњак „Магазин сјеверне Далмације“. Књижевним радом почео је да се бави пред Други светски рат, а интензивно тек после ослобођења. Писао је песме, поеме, кратке приче и новеле углавном са тематиком своје родне Далмације. Најпознатији роман му је Прољећа Ивана Галеба објављен1957. у Загребу. Роман „Зимско љетовање“ објавио је 1950, то је први српски роман са тематиком из Другог светског рата. Неке од његових приповедака имају антологијску вредност: Посјета, Прича о фратру са зеленом брадом, Флорјановић, Конац дана, Бунаревац, Солилоквији господина Пинка. У значајнија дела убраја се збирка песама „Слијепац на жалу“ и драма „Љестве Јаковљеве“. Бавио се и филмом, написао је сценарио за филм „Концерт“ 1954. једнан од најзначајнијих филмова југословенске кинематографије. По његовом сценарију је снимљен и филм „Првада“ 1962, а после његове смрти „Пред зору“ 1974. на основу истоимене новеле, која је реалистичка анализа градско-сеоских односа у оквиру ратних дешавања. Године 1974. по новели „Флоријановић“ снимљена је истоимена ТВ драма.

Тамара Влаховић IV-3


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

ЗОГРАФОФА ХРАБРОСТ И ИНАТ КАО СИМБОЛ ИСТРАЈНОСТИ И ВЕРНОСТИ ( Манасија, В. Попа )

Манастир Манасија или Манастир Ресава је један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада такозваној „Моравској школи―. Налази се на територији Поморавског округа, на око 30 километара од ауто-пута Београд-Ниш, близу Деспотовца. Манастир Манасија је задужбина деспота Стефана Лазаревића. Зидање је почето 1407, а градња је окончана 1418. године. Манастирска црква је посвећена Светој Тројици, а освештана је о празнику Светог духа. Цео комплекс је опасан великим зидовима који су служили за одбрану. То је била утврђена целина која се састојала од укупно 11 кула, од којих се истицала донжон кула, познатија као

Плаво – боја која означава почетак и крај живота. Небо је плаво... Под њим се рађамо и под њим умиремо. Златно... Сјај, материјално богатсво, византијски крст... Моћ која је подарена зографу јесте једино што има у животу. То је она моћ коју човек сам осваја, коју човек сам себи даје – моћ погледа у бескрај и сам видик који се пружа до последњег крова куће и последњег стабла јабуке. На том видику зограф види и свој крај, и земаљске муке које му предстоје. Смрт, која долази по њега, долази у облику живе мржње према њему и његовом народу. Без обзира на мучан поглед који пуца пред духовним очима, без обзира на предосећање будућих догађаја, он се враћа у манастир и наставља да слика без страха. Зашто бежати од смрти када је физичка смрт извесна и када је оваква смрт само увод у нешто друго, у нешто веће? Смрт долази у облику војске ноћи, али зографова вера и његов инат чине ту смрт слатком. У очима, на дну ноћи, опет почетак, опет небо, са звездом која као свећа зове у нови живот.

Жељко Павловић, IV-1


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

МАЛИ БУДУЋИ ПИСЦИ Иако су одабрале да се баве екологијом и фармацијом, ученице наше школе, Милица Поповић (IV-4) и Ана Петровић (III-5), из године у годину доказују кoлико талента имају и за уметност. Ове године су имале ту част да њихови радови буду уврштени у Зборник стваралаштва младих Србије и дијаспоре. Честитамо им и желимо пуно среће!

Све на длану пише Има нешто чудно што нас спаја од самог почетка, па све до краја. Постоји нека јака веза, можда судбина, можда звезда. Створена је чудна нит пре нас самих, једне ноћи, година давних. Знале су више силе да смо ми посебно нешто, сковале су добар план, спојиле нас вешто. Ал има и ту нека грешка, па морала је бити, не може се све савршено уклопити. Ана Петровић

Боје Тмурно подне... Сликар је у својој палети помешао црну и белу... Свуда изнад кровова комеша се сива боја, која је све гушћа и гушћа... скоро као тесто... Почела је киша... Одједном, благо светло се проби кроз зрак. То Сунце нежно пружа своје златне прсте кроз сивило. И тада, сасвим изненада, изнад сивих кровова, појави се дуга. Чаробна. Својим бојама пркоси сивилу. Можда Сликар у својој палети више неће мешати црну и белу... Можда ће бар мало обојити овај свет. Милица Поповић


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

РЕНЕСАНСНА НАСТАВНИЦА На нашу срећу, иако је 21. век, још увек траје време ренесансних људи, широко образованих и са разноврсним интересовањима. Таква је наша наставница физике, Смиљка Милићевић, која уме да објасни шта је то динамика флуида, али и да напише предивне стихове. Сама о својој поезији каже: Моја песничка радозналост, преточена у ове лирске минијатуре, требало би да читаоце обогати неким новим сазнањима. Од њих зависи да ли ће разумети моју поруку или ће уградити и нешто сопствено доживљено.

Под стопалом Вечан је пут Ка звездама Чудна је нада у бесмртност малог света Постајемо инсекти Под нечијим Стопалом

Иза хоризонта

Лето

Зимска светлости Снови се низ тебе сливају

Угашен ореол Старе цивилизације Биљка што осети Удар весла у пролазу Дуж обале Топли ваздух што вид развејава

Никла си из самог смисла Зимска светлости Дуж твојих ивица Мудрују старе сове

Суочавање

Скок

Са кишом што носи истину Са земљом што носи тајну Са Сунцем што носи наду Са собом што носим...

У бездан даљине Пази ломљиво У бездан близине Пази шкодљиво У свој бездан Пази дирљивo

( збирка Док ходам по прстену )


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

УЧИМО ЈЕЗИКЕ, УПОЗНАЈЕМО СТРАНЕ КУЛТУРЕ BRIGITTE BARDOT Brigitte Bardot, tout aussi connue sous les initiales de BB, est née le 28 septembre 1934. à Paris. Avec 48 films et plus de 80 chansons en près de vingt et un ans de carrière, Brigitte Bardot est une des artistes françaises les plus célèbres (dans la France des années 1950-1970). Un rôle mythique de femme libérée, dans Et Dieu créa la femme, annonce une décennie pendant laquelle elle sera la star parmi les stars. Elle tourne avec les plus grands acteurs ou réalisateurs. En 1973, elle met un terme à sa carrière cinématographque et se consacre dès lors à la défense des animaux. En 1986, elle crée sa propre fondation, qui porte son nom et se bat sur tous les fronts: contre la chasse aux phoques, la consommation de viande de chien et de chat en Corée du Sud, les abattages rituels. B.B. a été mariée quatre fois: à Roger Vadim, Jacques Charrier, Gunter Sachs et Bernard d′Ormale.

БРИЖИТ БАРДО Брижит Бардо, такође позната по иницијалима ББ је рођена 28. септембра 1934. године у Паризу. Са четрдесет осам филмова и више од осамдесет песама у двадесетједногодишњој каријери, Брижит Бардо је једна од најпознатијих француских уметница ( у Француској током педесетих и седамдесетих година двадестетог века). Митска улога ослобођене жене у филму И Бог створи жену означава деценију током које ће она бити звезда међу звездама. Снима са највећим глумцима и режисерима. Године 1973. приводи крају своју кинематографску каријеру и од тог тренутка се посвећује заштити животиња. Године 1986, оснива своју фондацију, која носи њено име и бори се на свим фронтовима: против лова на фоке, конзумирања псећег и мачијег меса у Јужној Кореји, ритуалних клања животиња. ББ је била удата четири пута. Њени мужеви су Роже Вадим, Жак Шарије, Гинтер Сакс и Бернар д′Омал. Милица Радосављевић, наставник француског језика


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

The Infamous British Killer -Jack the Ripper The identity of the killer of five - or possibly six - women in the East End of London in 1888 has remained a mystery, but the case has continued to horrify and fascinate. Between August and November 1888,the Whitechapel area of London was the scene of five brutal murders. The killer was dubbed 'Jack the Ripper'. All the women murdered were prostitutes, and all except for one - Elizabeth Stride - were horribly mutilated. The first murder, of Mary Ann Nicholls, took place on 31 August. Annie Chapman was killed on 8 September. Elizabeth Stride and Catherine Eddoweson were murdered 30 September and Mary Jane Kelly on 9 November. These are often referred to as the 'canonical five' Ripper murders, although Martha Tabram, stabbed to death on 6 August 1888, is considered by some 'ripperologists' to be the first victim. There has been much speculation as to the identity of the killer. It has been suggested that he or she was a doctor or butcher, based on the evidence of weapons and the mutilations that occurred, which showed a knowledge of human anatomy. Many theories have been put forward suggesting individuals who might be responsible. One theory links the murders with Queen Victoria's grandson, Prince Albert Victor, also known as the Duke of Clarence, although the evidence for this is insubstantial. Violence to prostitutes was not uncommon and there were many instances of women being brutalised, but the nature of these murders strongly suggests a single perpetrator. The murderer is also sometimes thought to have made contact by letter with several public figures. These letters, like the chalk message, have never been proved to be authentic, and may have been hoaxes. Jack the Ripper was never caught and he is not thought to have killed again after November 1888.

Озлоглашени британски убица -Џек Трбосек Идентитет убице пет, а могуће и шест жена у источном Лондону 1888. године остаје мистерија, али овај случај наставља да ужасава и фасцинира. Од августа до новембра 1888. године област Лондона Вајтчепел била је поприште пет бруталних убистава. Убица је назван "ЏекТрбосек". Све убијене жене биле су проститутке, и све осим једне, Елизабете Страјд, биле су ужасно осакаћене. Прво убиство, Мери Ен Николс, десило се 31. августа. Ени Чепмен је убијена 8. септембра. Елизабет Страјд и Кетрин Едоусон убијене су 30. септембра а Мери Џејн Кели 9. новембра. Ова Трбосекова убиства се често називају "канонских пет", иако се Марта Табрам, која је избодена на смрт 6. августа 1888. године сматра првом жртвом према неким "Трбосеколозима". Било је много спекулација по питању идентитета убице. Претпостављало се да је он или она лекар или месар на основу коришћеног оружја и сакаћења који су показали познавање људске анатомије. Многе теорије су изнете и указују на појединце који би могли бити одговорни. Једна теорија повезује ова убиства са унуком краљице Викторије, принцом Албертом Виктором, који је такође познат и као војвода од Кларенса, иако су докази за ово слаби. Насиље према проституткама није било неуобичајено и било је много случајева где су жене брутално нападане, али природа ових убистава снажно указује на једног починиоца. Сматра се да је убица понекад остваривао контакт са неколико јавних личности путем писама. Никада није доказана аутентичност ових писама и сматра се да су можда била подметнута. Џек Трбосек никада није ухваћен и сматра се да није поново убијао након новембра 1888. године. Kристина Штајцар, наставник енглеског језика


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ЧОВЕК МОРА ОСТАТИ УЧЕНИК И ОНДА КАДА ПОСТАНЕ УЧИТЕЉ

Овако су наставници наше школе једног викенда уживали у учењу. У нашој школи је одржан семинар о превенцији насиља у школама – Мој ученик жртва, посматрач или починилац насиља.


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА НАСТАВНИКА

Почетком ове школске године наставнице Гордана Поповић и Гордана Тимотијевић Ђаковић су заједно са једном средњом школом из Француске покренуле пројекат на порталу eTwinning. Пројекту, под називом Bread as Tradition, прикључиле су се и две школе из Грчке и једна из Словачке. Ученици који ће представити обредне врсте хлебова и наше обичаје својим вршњацима из Европе су: Мирјана Војиновић, Катарина Станимировић, Младен Павловић, Никола Поповић и Душан Драгојевић из II/6, Христина Манојловић и Лука Николић из I/1 и Ана Николић из II/1.


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

НАШИ БУДУЋИ МАЈСТОРИ

Овако су наши пекари и месари, на завршном испиту, показали своје умеће.


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

ТАКМИЧЕЊЕ МЕСАРА На Републичком такмичењу ученика у подручју рада пољопривреда и прерада хране, наш ученик Новица Петровић, чији је ментор била наставница Татјана Љубичић, бранио је боје наше школе и постао званично трећи месар Србије. Честитамо!

Осим што су показали да су мајстори свог заната, Новица Петровић и Ана Нешић су постигли и значајне резултате на релевантном такмичењу.


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

САЈАМ ЕТНО ХРАНЕ И ПИЋА У оквиру блок наставе, наши ученици су и ове године посетили Сајам етно хране и пића на ком су представљени храна и пиће ужих географских подручја прављени по посебној рецептури. У излагачком делу смо могли видети националне специјалитете, а у ревијалном су излагана специфична традиционална јела. У сваком случају, ова манифестација увек доноси уживање за сва чула.

Јелена Мурар IV-4


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

НАШИ МАТЕМАТИЧАРИ

Наши ученици, који традиционално учествују на Републичком такмичењу из математике, и прошле школске године су остварили завидне резултате. Такмичење је одржано 25. априла 2015. године у Пожаревцу. Наш тим су чиниле: Ивана Јовановић (први разред), Мара Благојевић (други разред) и Јелена Ранковић (трећи разред), на челу са наставницом Иваном Нешић. Ученица Јелена Ранковић је освојила треће место. Приликом боравка у Пожаревцу биле су организоване различите активности, као што су посета Народном музеју, изложби слика Дијане Козовић, Галерији Милене Павловић Барили, а уприличен је и пријем код градоначелника.


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

КИНОЛОШКА СЕКЦИЈА

Ученици Кинолошке секције су посетили XI међународну изложбу паса, која је одржана у Обреновцу 10.10.2015. године и доживели незаборавна искуства у дружењу са псима.

МЕЂУНАРОДНА ИЗЛОЖБА ПАСА CACIB 2015. Чланови Кинолошке секције су и ове године посетили Међународну изложбу паса. Ко су били фаворити, показују фотографије:


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

ИЗЛОЖБА КУЋНИХ ЉУБИМАЦА

У нашој школи је, и поред свих недаћа које су нас задесиле, одржана традиционална изложба кућних љубимаца под називом Покажи свог љубимца. Кинолошки саваз Србије је донирао пехаре и књиге. На изложби је изабран најлепши расни пас и најлепши мешанац. Изложбу је подржало и Хумано друштво Обреновца, које је организовало и удомљавање, а чланови су организовали и едукацију о одговорном власништву. Уз много смеха, љубави и дружења, још једном смо доказали колико смо јаки и колико радимо на неговању и промовисању лепих ствари везаних за нашу струку. Поред редовних учесника на оваквим изложбама, куца и маца, одушевили су нас многи веома необични љубимци. Фотографије овде говоре више од речи и сигурни смо да ће изазвати осмех на сваком лицу.

Јелена Ранковић IV-1


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ВЕТЕРИНАРИ Блок настава – Центар за репродукцију и вештачко осемењивање Велика Плана Ученици смера Ветеринарски техничар, посетили су, у оквиру блок наставе, Центар за репродукцију и вештачко осемењивање Велика Плана, који се бави производњом и дистрибуцијом семена бикова и нерастова за вештачко осемењивање. Основна делатност Центра је: •вршење селекције, •узимање семена, •преглед семена, •разређивање и конзервисање, •чување и транспортовање семена. Семе се чува у течном азоту у одређеним контејнерима на температури од -196ºC. Дубоко замрзавање је савремени метод чувања семена. Центар је основан 1957. године са циљем да се сузбију полне заразе, повећа репродуктивна способност и унапреди генетски потенцијал популације говеда у Србији.

Приредио: Душан Малбашић IV-1


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

НЕОБИЧНИ ЉУБИМЦИ

Kада сам први пут чула да се рептили чувају као кућни љубимци, и ја сам пожелела једног. Недуго затим сам добила прилику да усвојим једног гуштера, леопардa гекона по имену Брена. Брена живи у тераријуму, храни се бубама и занимљиво је да веома ретко пије воду. Воли када је извадим из тераријума и пустим да шета по соби, али пошто је врло мала, морам да водим рачуна да се негде не сакрије. Пре месец дана сам добила још једног гуштера, доста већег од Брене. Он је брадати змај, или агама. Зове се Пак. Храни се истим бубама као и Брена, али поред њих једе и црве, као и воће. Ужива да се купа у кади, али и да се сунча цео дан на својој грани. Пошто је крупнији, њега могу да пустим да се шета без страха да ће се изгубити. Њих двоје живе у одвојеним тераријумима и никада се не срећу, зато што би Брена ветоватно завршила у Паковом стомаку. Будни су само када се тек угаси светло.Тада Пак још увек није заспао, пошто је дневни гуштер, а Брена тада излази јер је ноћни гуштер. Никада се нисам покајала што сам почела да гајим овакву врсту животиња и верујем да ће се њихов број временом повећати.

Миња Станивук II-1


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

А, ПОСЛЕ НАПОРНОГ РАДА - ДИВЧИБАРЕ Један од пројеката, у који су се укључили ученици наше школе је пројекат уређивања градских површина. Уз помоћ наставнице Биљане Вулетић, ученице одељења IV-3 и III-3: Марина Јовановић, Оливера Јовичић, Маријана Филиповић, Аница Димитријевић, Анђелина Зајић, Гордана Вучетић, Ивана Павловић и Милица Авдаловић, уредиле су простор испред Сбербанке у Обреновцу. Биљни материјал, којим се располагало је кадифица. Поред уживања у раду, уживало се и у награди, а награда за добро одрађен пројекат је био излет на Дивчибаре. Поред уживања у самом путовању, у разгледању, шетању, фотографисању, можда и највеће уживање је било само дружење. Тога дана смо са наставницима имали искључиво пријатељски однос, и то искуство је можда најдрагоценије са овог путовања.

Гордана Вучетић IV-3


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

НОВОГОДИШЊИ АРАНЖМАНИ ( Техничар хортикултуре )


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ТЕХНИЧАР ХОРТИКУЛТУРЕ

Показаћемо вам шта смо научили ове године:

Подни аранжмани морају да буду до 1,5 м висине. Користе се за декорисање великих холова, бина, позоришних сала и сл.

Апстрактни аранжмани подсећају више на дела из примењене уметности него на цветне аранжмане. У изради преовлађују више вештачки материјали него материјали из природе.

Анђелина Зајић IV-3


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

НОВОСТИ НА ШКОЛСКОМ ИМАЊУ Значајна новина у школској 2014/15. години је свакако увођење новог смера: Руковалац-механичар пољопривредне технике. Ученици овог смера су значајна подршка на имању нашим пољопривредним техничарима и наставницима. Наше имање је такође обогаћено и новим машинама и механизацијом, коју користе и ученици и наставници у обављању редовних послова на имању.

Трактор у агрегату са двобраздним плугом припремљен за орање.

Трактор и прскалица у раду (вози ученик Николић Никола IV/2)

Мерни инструменти за обављање инспекције машина, опреме и уређаја за примену средстава за заштиту биља, добијени као донација Европске уније.


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПЧЕЛАРСКА СЕКЦИЈА Историјат коришћења меда

Први знаци о коришћењу меда јављају се у сумерским и вавилонским текстовима писаним клинастим писмом. У почетку се користио као обредно средство у поливању прагова кућа и жртвеника. У мешавини са вином, мед се користио за поливање клинова светих грађевина. Мед се спомиње у Библији, Курану и у списима многих грчких писаца. У Египту се мед користио приликом балсамовања. У великом броју домаћинстава употребљавао се као заслађивач. Због своје драгоцености служио је и као средство плаћања, а веровало се и да животиње храњене медом представљају посебан дар боговима. У Античкој Грчкој мед се најчешће користио као дар боговима и душама умрлих. Грци су сматрали да је Медовина, алкохолно пиће са медом, свето пиће Олимпа. У Европи се мед користио најчешће за исхрану, прављење малтера и напитака и као лековито средство. У Немачкој је током 11. века пиво заслађивано медом, а немачки феудалци су свој данак плаћали у пчелињем воску и меду. На америчким континентима, колонизацијом Шпаније у 16. веку, откривено је да су мексички и централноамерички домороци били искусни пчелари. Северноамерички народи називали су европске пчеле: муве белог човека.


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

НОБЕЛОВА НАГРАДА ИЗ ХЕМИЈЕ 2015. Шведска краљевска академија наука је одлучила да награди Томасa Линдалa, Полa Модричa и Азизa Санкарa Нобеловом наградом из Хемије 2015. за њихов рад Механистичка истраживања корекција грешака у ДНК Оштећење генетског материјала представља опасност по све организме. Да би се успротивиле овим оштећењима, ћелије су еволуирале низ сложених механизама којим се поменута оштећења у ДНК поправљају. Данас увелико познајемо ове механизме захваљујући пионирском раду ова три велика научника на овом пољу науке. О основама Људски геном садржи информацију која је довољна да се реконструише цео човек. Током сваке ћелијске деобе, више од три милијарде базних парова ДНК су реплицирани и пребачени у ћерке ћелије. Упркос великој ефикасности механизма репликације ДНК, могу се појавити и грешке у репликацији. Око 3.7 1013 грешака могу се акумулирати током живота човека. Већина ових грешака ће остати притајене, али неке могу узроковати озбиљне болести Молекул ДНК има ограничену хемијску стабилност, склон је спонтаном пропадању. Процеси попут хидролизе и оксидације се дешавају у битним количинама in vivo, делом због реактивних метаболита који су створени у физиолошким процесима. Када додамо спољашње факторе, као што су радијација и хемијски агенси, оштећивање ДНК ће бити још проминентније. Инхерентна нестабилност ДНК представља у исти мах и опасност али и могућност. Оштећења на ДНК могу: блокирати битне ћелијске процесе као што су ДНК репликација и транскрипција, изазвати нестабилност генома и смањивати изражај гена. Све ово може довести до рака, неуродегенеративних поремећаја и биолошког старења. У исти мах, одсуство мутација би учинило Дарвинову еволуцију природном селекцијом немогућом. У даљој линији, хемијски агенси могу имати и лековити ефекат; могу се користити за лечење рака, правећи ДНК оштећења која заустављају неке ћелијске процесе а подстичу програмирану ћелијску смрт. Ћелије су развиле начине да спрече оштећења ДНК и да иста одржавају на подношљивом нивоу. У њиховим радовима су описана четири елементарна начина. Фотореактивација – први механизам поправке ДНК Током 1920 – их година, амерички генетичар Херман Милер, добитник Нобелове награде из медицине 1946 – е, открио је да X – зраци могу да узрокују мутацију и да убију ћелије. Касније су нађени разни агенски, укључујући УВ зраке, који утичу на ћелију. Десило се велико откриће касних 1940 – их када је Алберт Келнер истраживао опоравак оштећених бактеријских ћелија услед дејства УВ светлости. Открио је да видљива светлост може драматично стимулисати раст и опоравак ћелије после инхибиције у расту узроковане УВ светлошћу. Освалд Ајвери и његови сарадници су показали у 1944. да ДНК јесте материјал који се наслеђује, а у касним 1950 – им се показало да највероватније УВ зраци имају за мету ДНК. У то време Ренато Дулбецо, добитник Нобелове награде из медицине 1975 – е, претпоставио је да фотореактивација у ствари јесте ензимска реакција зависна од количини видљиве светлости. Тачност ове претпоставке је потврдио Станли Руперт у серији експеримената. Користећи раствор ензима присутних у Escherichia coli и Saccharomyces cerevisiae успео је да поправи оштећења на ДНК након што је раствор подвргао видљивој светлости. Ензим је назван фотолиаза. Поправљање ДНК у мраку Додатно фотореактивацији, УВ оштећења се могу поправити у процесу који је не зависи од


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

присуства светлости. Да УВ радијација проузрокује димеризацију суседних молекула тимина у ДНК знало се у 1960 – ој. Пар година касније Џејн Сетлоу и Ричард Сетлоу су показали да димери тимина инактивирају трансформацију ДНК у бактерији Hemophilus influenzae. Године 1964, Ричард Сетлоу долази до невероватног открића да делови озрачене ДНК нестају из генома велике молске масе и да се потом појављују у фракцијама као молекули ниске молске масе. Вилијам Карер је прецизно интерпретирао овај резултат као отклањање димера тимина из ДНК. Откривањепоправљања нуклеотидских база сечењем На основу свог посматрања да се урацил често појављује у ДНК, Томас Линдал је дошао до закључка да постоји ензимски пут којим се поправљају ова и друге врсте оштећења. Линдал је својеручно открио и изоловао урацил – ДНК гликозилазу (УНГ) као први протеин за поправљање у E. Coli. Две године касније налази другу гликозилазу, специфичну за 3 – метиладенин мутацију на ДНК. Данас знамо да УНГ представља основу велике породице ових протеина који су оркестрирани у ову врсту поправке ДНК, басе еxцисион репаир БЕР. Линдал је показао да УНГ не реагује са РНК. Такође је показао да скелет ДНК остаје нетакнут што је имплицирало присуство друге категорије ензима, апуринске/апиримидинске ендонуклеазе. Линдал је имао већ разрађен концепт БЕР у свом раду из 1974. и у наредним годинама други су верификовали његов модел БЕР. Током других истраживања Линдал је могао да потврди БЕР на људским ћелијама. Процес БЕР БЕР започиње када ДНК гликозилаза препозна и хидролитички отклони оштећени нуклеотид. Ћелије сисара садрже велики број ДНК гликозилаза, које делују на различите облике оштећења. Апуринска/апиримидинска ендонуклеаза потом расцепљује скелет ДНК са 5’ стране. Потом ДНК полимераза β(пол - β) попуни шупљину насталу исецањем. У коначном кораку ДНК лигаза III/XRCC1 интерагује са пол – β, смењује полимеразу и катализује формирање фосфодиестарске везе. Испод следи шематски приказ БЕР. Шематски приказ БЕР. Данас познајемо више од стотину различитих оштећења која поправља БЕР.

Закључак Томас Линдал, Пол Модрич и Азиз Санкар су направили револуционарна открића о ензимским механизмима ДНК поправке. Линдал је показао да је ДНК нестабилан молекул чак и при физиолошким условима. Вођен експериментом Линдал је идентификовао потпуно нову групу ДНК гликозилаза и описао је њихове улоге у БЕР. Модрич је трансформисао један други облик поправке ДНК. Mismatch repair из детаљних генетских посматрања, прво у бактеријама а касније у еукариотским ћелијама. Санкар је објаснио молекуларне механизме у фотореактивацији, првој описаној форми ДНК поправке. Такође је из ћелијских екстраката и генетике па све до детаљног молекуларног описа учествујућих механизама реформисао ово поље.

Приредио: Миша Томан IV-5


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

НОВОСТИ ИЗ СВЕТА ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА Како написати имејл? Људи мисле да им је мејл, поред Фејсбука, Вибера и Скајпа, непотребан, али веома се варају. Замисли да треба да пошаљеш своју биографију некој агенцији или фирми. И, шта? Послаћеш преко Фејса и – нећеш добити посао! Наравно, зачудићеш се. Зашто ниси добио посао, а лепо си написао све? Једноставно је – са погрешног је места послата биографија. Јер Фејс не служи за то, Фејс је за: Хеј, шта радиш? Како си?, а не за пословне разговоре. Схватиће те неозбљно и управо зато треба да научиш да пишеш мејл. ЈАСНО ФОРМУЛИСАТИ АДРЕСУ И ―SUBJECT‖ Поред јасно формулисане адресе примаоца, битан је део мејла који се зове ―subject‖, тј наслов мејла који служи како бисте у пар речи објаснили тему о којој пишете у самом писму. Наслов је врло битан, јер велики број писама која се шаљу у својству рекламе бивају избрисана. Због тога је битно да јасно назначите шта желите да кажете писмом. Наслов треба да буде добар и занимљив, јер самим тим привлачи пажњу примаоца. Још један од разлога зашто мејл треба да буде јасан је и то што ће људи касније у сандучету са примљеном поштом моћи да нађу баш онај мејл који сте ви послали. ПИСМО ЗПОЧНИТЕ ПОЗДРАВОМ, А ЗАВРШИТЕ ПОТПИСОМ Имејл као и сва писма започињу са љубазним поздравом: Поштовани/Цењени XY. Испод поздарава би требало да стоји увод којим бисте свог ,,саговорника― увели у поенту приче. Прича, као што сам већ рекла, мора да буде прецизна, да се не поставља питање: Шта је писац хтео раћи?. Закључак служи да јасно нагласите шта желите да постигнете поруком. ПОШТУЈТЕ ПРИВАТНОСТ ТУђИХ МЕЈЛОВА Када шаљете мејл на велики број адреса, боље је да не стављате 10-15 адреса у поље ―то‖, него да формирате групу пријатеља у оквиру свог мејл-налога. На тај начин, прималац неће моћи да види списак адреса свих оних који су примили тај мејл. Друга опција је да не ставите адресе у ―bcc‖ него у „то―. Људи, који су добили тај мејл, могу да га проследе даље, тако да ће мого људи добити списак мејлова ваших приајтеља. Иста правила важе и када прослеђујете (forward) нечији мејл на већи број адреса. У том случају можете да избришете из последњег текста списак мејлова љјуди који су тај мејл првобитно добили. ПРАВИЛНО НАПИШИТЕ ПИСМО Правилно написано пословно писмо треба да буде кратко, јасно и љубазно. У форми имејла не треба да будете детаљни и опширни. Што је могуће краће треба да напиште шта желите, у крајњем случају закажете састанак, лични или телефонски, приликом ког бисте објаснили све детаљно. Уколико је нешто веома важно, дужи опис морате додати у ―attachment‖. Наравно, писмо треба да буде граматички и правописно исправно, јер особа која треба да прочита вашу поруку мора да спозна информације које желите да истакнете.

ИЗБЕГАВАЈТЕ ПИСАЊЕ ПОВЕРЉИВИХ ПОДАТАКА И ИНФОРМАЦИЈА ЗА КОЈЕ СМАТРАТЕ ДА НЕ БИ ТРЕБАЛО ПУНО ЉУДИ ДА ЗНА


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ОЗНАКА ЗА ХИТАН МЕЈЛ Информације које су веома важне треба означити црвеним знаком узвика или заставицом, да би прималац знао шта вам је приоритет. ТРАЖЕЊЕ ПОТВРДЕ ПРИМАЊА МЕЈЛА Потврда пријема мејла није увек неопходна, јер то може да буде заморно ако дневно добијате пуно мејлова. Потврде тражите уколико оне имају неког смисла. ОДГОВОРИТЕ НА ВРЕМЕ Ако сте добили мејл, пожељно је одговорити на њега у року од 24 часа, осим ако нисте у могућности. У сваком случају, на мејл одговорите што пре уз додатно објашњење у кратким цртама.

ВИБЕР ИЛИ ВАЈБЕР? Вибер или Вајбер? Шта ти мислиш? Нађен је одговор на то питање. Човек, који је створио Вибер је иначе Белорус. На конференцији за штампу поводом питања како се правилно изговара име ове апликације, рекао је да је правилно Вибер. Зашто? Па, Вибер је настао од реци вибрација, тако да га не можемо звати другачије, него онако како је написано. Међутим, генерални директор Вибера за Централну и Источну Енглеску каже супротно. Тако да се битка и даље води. Новости о Виберу Једна од најуноснијих и омиљенијих апликација у Србији званично је побољшана у новој Андроид верзији. У оквиру стратегије Вибер константно креира нове забавне функције за своје кориснике. У понуди је читава палета - од забавних стикера до јавних чатова који омогућавају корисницима размену порука са познатим личностима. Ето шта је ново у Вибер 5.6.0 апликацији за Андроид:     

Група:свиђања поруке,свиђа ми се - у ћаскањимa групе, Преусмеравање порука јавног ћаскања: делите поруке са пријатељима мноого лакше, Мега поруке: текстуалне поруке сада могу да имају и до 7000 знакова, Боље стање видео порука: нове функције унапређују искуства, Јавна ћаскања: доступна на таблетима.


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

ТРИКОВИ СА ФЕЈСА

Време је да се упознате са триковима на Фејсу за које можда нисте знали: 1. Уредите фотографије у Фејсбуку Тестирајте Фејсбук алатке за обраду фотографија. Можете убацити разне филтере, текст и налепнице. 2. Паметно користите Friend Tacker Ако не желите да ваша адреса буде свима доступна, напавите приватни списак пријатеља који ће једини добијати обавештење те врсте. 3. Објављујте на Фејсу чак и кад нисте на њему За то треба приступ „post-by-email― адреси коју можемо користиити за објављивање текстова, фотографија и видеа са телефона. 4. Објављујте гифове, чак и у коментарима Фејс омогућава објављивање гифова путем постављања линкова у статус, али то засад није могуће у коментарима, осим ако нисте инсталирали посебну екстензију за Chrome. 5. Проверите приватност Facebookcheckup нуди потупак у три корака помоћу којег можете погледати поставке и променити их. 6. Не пропустите забаву Можете се претплатити на нотификације и остати у току са објавама. 7. Прилагодити New Feed себи Кликните на иконицу катанца у горњем десном углу и одаберите News Feed Preferences. 8. Можете послати поруку без преузимања апикације Постоје два начина како заобиићи инсталирање Месинџера. У првом је довољно да отворите facebooк.com на свом мобилном претраживчу. Други начин је тежи. Почните да преузимате апликацију Messenger, а чим се појави круг са квадартом у којем пише „стоп― куцните по њему како би зауставили download. Кад се вратите у Фејс апликацију, требало би да се појави и таб за поруке. СРЕЋНО!!!

IT стране уредила Лепосава Коларевић IV-4


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

САВЕТИ ПЕДАГОГА Имам профил на Фејсбуку, значи постојим, данас је мишљење младих. Неко тражи најједноставнију комуникацију, неко нова познанства, а неко чак и партнера. Нови профили на њему свакодневно ничу, а дружење и сајбер разговори не престају. Поред неспорних квалитета и предности, Фејсбук има и лоше стране. Прва и најважнија јесте губитак приватности. Свесно или несвесно, ми друштвеној мрежи откривамо све… шта волимо, где излазимо, са киме излазимо, шта купујемо, једном речју откривамо СВЕ што нам се дешава у животу. Чак и када коментаришемо слике, објављујемо статусе, ―лајкујемо‖ различите странице и групе, откривамо своја интересовања. Према тим информацијама тачно се зна које ће нам рекламе бити постављене. Дешавало се да, управо због овог вида комуникације, многи људи изгубе посао, раскину са партнерима, буду преварени или злоупотребљени на разне начине. Честа су узнемиравања јер преваранти и лопови користе лаковерне чланове. Слаб успех у школи или на послу је повезан са губитком слободног времена. Уместо да учите, ви сте на Фејсбуку. Уместо да спавате, ви сте на омиљеној мрежи и све вам се чини занимљивим. А када се освестите, схватите да је већ прошло много времена које сте могли паметније да искористите. Након свега овога долазимо до закључка да Фејсбук може да буде користан ако се употребљава на ПРАВИ начин! А то значи да треба да пазите шта пишете, шта постављате, у које се групе пријављујете и кога прихватате за ―пријатеља‖. Ризик који су са собом донели сајтови за дружење и упознавање смо олако прихватили, а то није игра.

Педагог: Миљана Чолаковић


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПУТОКАЗ

У ЗДРАВОМ ТЕЛУ, ЗДРАВ ДУХ Миливоје Гарић, ученик одељења IV-5, открио нам је да је љубав према фудбалу нешто што се код њега никада неће угасити: - Када сам био мали и видео - Роберта Карлоса како игра за Реал из Мадрида, знао сам шта ми је циљ у животу. Миливоје је са шест година почео да тренира у клубу Обреновац 1905 и у овом клубу се задржао десет година. За то време, постигао је запажене резултате на више турнира, чак и неким интернационалним. Гарић прича са поносом о турнирима у Барселони, Паризу, Минхену, градовима Мађарске, где су он и његов тим били шампиони или заузели неко од првих места. Када је напунио шеснаест година, прелази у београдски клуб БАСК (Београдски академски спортски клуб). За сада се може похвалити победом на Београдском турниру, као и првим местом на табели Београдске лиге. У јануару ће бити прекомандован у први тим, а у јуну га чека потписивање уговора за неки италијански клуб. Када се осврне на своје успехе, Миливоје каже да никада неће заборавити почетак: -

Никада нећу заборавити свој први сусрет са лоптом. Тог тренутка сам спознао своју највећу љубав! Миливоју је највећи сан да заигра за шпанску лигу Примера, а ми му држимо палчеве да своје снове и оствари.

Најбржи гол дао је Уругвајац Рикардо Оливера за тим Рио Негро. Гол је дат у трећој секунди. Највише голова у каријери постигао је Бразилац, Артур Фридерних. Овај фудбалер затресао је мрежу 1329 пута. На другом месту је Пеле са 1281, а трећи је Немац Гранз Биндер са 1006 голова. Највећи број голова које је постигао један играч на једној утакмици је 16.

Ирена Ристић IV-5


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

СПОРТИСТИ Анђела Мирковић – бадминтон Тренира две године. Успеси: такмичење у Београду за јуниорке; освојено друго место. Амбиције: Желела би да овај спорт постане заступљенији код нас и да једнога дана постане тренер. Мина Петковић – карате Тренира седам година. Успеси: Освојено друго такмичењу у Обреновцу.

место

на

Владимир Лапчевић – карате. Тренира девет година. Успеси: првак Балкана Амбиције: Желео би да постане тренер.

Катарина Ашковић – рвање Тренира годину дана. Успеси: Освојено друго место на такмичењу у Сомбору. Узор: Давид Штефанек. Александра Матић – рвање. Тренира две године. Успеси: Прво место на такмичењу у Сомбору. Александар Адамовић – одбојка Тренира девет година. Успеси: Прваци Србије 2013. године; треће место у Србији за кадете. Узор: Вања Грбић.

Наши кошаркаши-Ове године су у нашу школу стигла и два перспективна кошаркаша. Марко Тмушић и Милош Тулимировић, ученици прве године, већ 7 година тренирају кошарку у КК Обреновац, на позицији крила (бек). Највећи успех до сада је учешће и победа на међународном турниру у Верони, у Италији, 2013. године и освајање првог места. Марко има и освојено друго место на турниру у шутирању тројки у организацији прослављеног кошаркаша Игора Ракочевића. Баскеташи вас моле, кошарку у школе, јер позитивно утиче на раст и развој сваког детета 

Приредила: Ивана Рафаиловић


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у ОбреновцуПУТОКАЗ

СВЕТСКИ БОЛ (Weltschmerz) Да ученици наше школе имају различита интересовања показује и следећа прича о матуранту Николи Тулимировићу који свира у бенду, који јесте скоро настао, али има добру перспективу. У ери неке другачије музике, оне коју нам пласирају медији, треба имати храбрости па свирати оно што је за већину наших вршњака ретро, али да није оваквих момака, не бисмо ни знали да постоје оне праве вредности и да постојимо ми који још увек негујемо исте.

• Здраво, Никола, драго ми је да могу да причам са тобом. Како си?

• Здраво. Драго је и мени што си ме звала. Право да ти кажем – одлично сам, уживам. • Одлично! Ако си расположен за разговор, занима ме када сте почели, тј. како је дошло до формирања бенда? • Почели смо пре око пола године. Седели смо код друга и причали о неким другим стварима. Сасвим случајно смо почели да причамо и о музици, кад ето – дођосмо на идеју да се и ми опробамо на том пољу. И, ето, сад дајем први интервју (смех) • Занимљиво. Ко би рекао да ћете догурати довде?! (смех) Како се бенд зове? •Weltschmerz односно Светски бол. • У који жанр би сврстао музику којом се бавите? •Свирамо све што и сами слушамо – од регеа, рока, па до метала, панка. • Радите обраде или имате своје песме? • За почетак радимо обраде за које смо дорадили музику. Тренутно све још увек увежбавамо. • Баш сте свестрани. Да ли и ви, као неки други новији алтернативни бендови, спајате по неколико жанрова, изражавајући на тај начин бунт против било каквих стандарда и норми? • Управо то радимо. Имамо различите врсте песама, по њима радимо и музику, а свака песма онда добије некакав свој спој. • Ко је у бенду задужен за писање песама, а ко ради на музици? •Текстове пише наш певач Баша (Александар Бранковић), а музику радимо сви заједно – тако да у том делу свако остави свој печат. • Ако се не варам, вас је четворица? • Да, то су: Александар Бранковић Баша (певач), Игор Иванов Рус (бас), Никола Јовановић Џони (гитара) и моја маленкост на бубњевима. • Чујем да свирате по многим култним местима. Имате ли ускоро неку свирку? Где можемо да вас чујемо? • Тренутно радимо на новим песмама, али јавићемо када будемо негде свирали. • Желим вам пуно успеха у даљем раду. Надам се да ће следећи интервју који будем радила са вама, бити интервју са зваздама. • Хвала на лепим жељама. Можда ћемо се једног дана заједно сетити овог разговора – ти ћеш тада бити познати новинар, а ја славни музичар.

Лепосава Коларевић IV-4


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ПОСЕТИЛИ СМО...

Ова година је била веома забавна. Као и сваке године, имамо различите врсте фестивала као и музичких концерата. За сваки профил људи је било по нешто. Чувени Beer-fest је био најпосећенији баш због разноликости програма. На сцени сте могли видети музичаре који нису изводили једну те исту врсту музике, већ је свако био различит и по томе уникатан. Слушали смо велике звезде, што са наше сцене, тако и стране. На мене су највећи утисак оставили бендови као што су Apocalyptica, гудачки квартет уз чију музику свако може уживати, Човек без слуха чији текстови колико могу да те орасположе, толико могу и да те расплачу. Чувени гитариста Zakk Wylde, због чијег умећа се кожа јежи. Занимљивије је слушати уживо групу или појединца коме се дивите, него то радити преко интернета. Претпостављам да се свако од вас бар једном осећао узбуђено док је ишчекивао да неко кога цени изађе на бину. Верујем да је свако од вас био на неком дешавању које ће памтити дуго времена, а ако нисте, имате времена да пронађете нешто што вас испуњава.

Лепосава Коларевић IV-4


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у ОбреновцуПУТОКАЗ

КОНЦЕРТ ГОДИНЕ У НОВОМ САДУ

Концерт године важи за манифестацију која редовно привлачи пажњу јавности, а нарочито љубитеља квалитетне музике. У овом облику, манифестација је почела да постоји 1993. године, а увеличавали су је бројни, сада већ култни бендови, попут ЕКВ, Love Hunters, Забрањеног пушења и многих других. Ове године сам први пут посетила овај концерт и моја очекивања су у потпуности испуњена. Атмосфера је била одлична, а како и не би када је било присутно око 10000 људи, пуних енергије и позитивног расположења. Многи бендови су продефиловали бином, а концерт се завршио наступом познатог панк-рок бенда Хладно пиво, на челу са Милетом Кекином. Поред овог бенда, за љубитеље тврђег звука нашли су се и Mortal Kombat, Ритам нереда, Гоблини, Пикник... Посебну атмосферу направили су Orthodox Celts и Ничим изазван својим специфичним звуком и занимљивим текстовима. Концерт године је специфичан по томе што негује другачији вид музике од оног који је медијски заступљен. Доживљај је употпуњен и амбијентом града у ком се концерт одржава. Нови Сад је град који одише историјом, културом, уређеним улицама, бициклистичким стазама, љубазним људима и бендовима који живе своју музику.

Кристина Ровчанин IV-5


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

БИБЛИОТЕКАР НАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ СНЕЖНИ МОТИВИ У ПОЕЗИЈИ ВОЈИСЛАВА ИЛИЋА 1. ВРЕМЕНСКИ ОКВИРИ И КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКА УСЛОВЉЕНОСТ ПЕСНИЧКЕ ПОЈАВЕ ВОЈИСЛАВА ИЛИЋА Док је у Европи реализам увелико давао значајне књижевно-уметничке резултате, у Србији се осамдесетих година деветнаестог века још увек певало по инерцији и заносом и идејама већ добрано истрошеног романтизма. Зато ће појава младог Војислава Илића на сивом суморном небу српског песништва, упркос неповољним критичарским оценама угледних критичара такозване београдске школе, засветлети као метеор, како су већ приметили неки знаменити тумачи српске поезије. Како је за кратког живота песниковог (1860-1894) било изузетно тешко време у Србији, бременито многим историјско-политичким недаћама (Српско – турски рат, репресивни режим Милана Обреновића те сина му наследника Александра...); уз то крхког и нестабилног здравља, Војислав Илић је само делимично стицао образовање у редовном школовању но то му није сметало да се у знаменитој Илића кући уз оца Јована и браћу му Милутина, Драгутина и Жарка, за своје време угледне и познате писце и јавне личности, као и уз многе пријатеље њихове породице, такође знамените интелектуалце, упозна како са историјом књижевности тако и са савременим европским књижевним токовима. Увидевши да епигонство и песничко подражавање Змаја, Јакшића и Костића није добар начин да се песнички оствари, Војислав Илић се окреће новим идејама певања и мишљења на тренутке блиским онима које је у Србији пропагирао Светозар Марковић. 2. ТЕМАТСКО-МОТИВСКА РАЗУЂЕНОСТ ИЛИЋЕВИХ ПЕСАМА С обзиром на то да Војислављева слободољубивост и морално-политичка чистота, сасвим очекивано, нису могли бити у сагласју са ауторитарним и репресивним режимом какав, свакако, јесте био краља Милана Обреновића, добар део своје песничке енергије Илић је преточио у сатиричну и бунтовну поезију трпећи због тога многе репресалије па и затворске казне и прогонства. Међу овим песмама истичу се Маскенбал на руднику, Посланица пријатељу,Посланица с неба једном друштву, Елегија једне свиње... Поред сатиричних песмама Илић је писао и песме инспирисане грчко-римском и словенском митологијом (Тибуло, Коринтска хетера, Смрт Катонова, Нимфа…) Но за овај рад је свакако најзначајнији опус Илићеве дескриптивне (описне) лирике у којима су доминантни различити пејзажи углавном руралног дела Србије у различитим временским околностима и годишњим добима. Међу таквим песмама - пејзажима истичу се Јесен, Вече,Зимско јутро, У позну јесен,Сиво суморно небо, Јутро на Хисару код Лесковца, Зимска идила... 3. СНЕЖНИ МОТИВИ У ПЕСМИ „ЗИМСКО ЈУТРО― Песма Зимско јутро спада у ону врсту дескриптивних песама у којима се реалистички објективизована стварност нуди као интегрална слика без икакве индивидуализације и уплитања песниковог коментара, осећања или било каквог става. Она „непосредно комуницира― са читаоцем. Песма је испевана у четири катрена са истим распоредом рима (а, б, ц, б) и комбинацијом дугих и кратких стихова (14, 15, 15, 8) чиме се уз коришћење још неких стилских језичких средстава као што су асонанца и алитерација постиже динамичност, ритмичност и мелодичност певања. У иницијалном катрену песник нас готово елиптичном реченицом уводи у временски оквир песме ( Јутро је) и одмах креће са, сликарски речено, питорескним детерминисањем пејзажа


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у ОбреновцуПУТОКАЗ (Оштар мраз спалио зелено лисје) Најзад се уводи по први пут мотив снега (А танак и бео снег покрио поља и равни и сниски тршчани кров. У даљи губе се брези И круже видокруг тавни) Снежна белина је доминанта прве строфе која је урамљена тамним обрисима брегова у даљини. Таква слика, боље рећи подлога слике подразумева невину тишину, мир и спокој зимског јутра на селу. Сагласност боја и звукова јесте одлика песама француских парнасоваца и симболиста што указује на то да је песник макар и посредно био упознат са њиховом поетиком. С обзиром на то да се ради о описној песми и логично је да већ од самог почетка доминирају епитети као стилске фигуре (оштар мраз, зелено лисје, танак, бео снег, сниски,тршчани кров, видокруг тавни) Следећа строфа у амбијенталну тишину сеоског зимског јутра уводи нови детаљ …будан петао…живосно лупнувши крилом, Поздравља зимски дан Петао, дакле, живосно…поздравља зимски дан химнично славећи га и радујући му се; па иако звучним ремети гласом / тај мир у часу милом он се не доживљава као страно, у деструктивном смислу реметилачко тело у овој природној хармонији, он је њен саставни, употпуњујући део. Без њега би пејзаж био прилично стереотипан, залеђен и беживотан; што није слика која би одговарала истини и која би умиривала читаоца, напротив. У трећем катрену градацијским редоследом песник уводи човека и то не човека ратара, паора, сељака већ ловца који са псима погурен у поље журипокривен копреном белом. Илићев ловац је дисонантна и контрастна фигура у овом пејзажу. Његов глас јесте тежак и промуко. Он својом појавом заиста даје тамне обрисе и сенке у овој слици. Можда се ловцем симболично представља она човекова деструктивна и рушилачка енергија којом често сече грану на којој седи, а можда је опет и то и складу, ма како болно и свирепо изгледало, са човековим местом врховног предатора у свеопштем ланцу исхране. Тек доживљај песме свој коначан асоцијативни склоп има у самом читаоцу. Уводни стих завршне строфе Свуда је пустош и мир, морам признати, делује логички и семантички помало ишчашено и контрадикционо у односу на целину понуђене слике. Пустош је углавном појам који означава апсолутно одсуство живота, уништење и апокалиптичност, а мир показује високи степен хармоничности и усклађености у човеку и природи као и у синонимној варијанти утишаност и заустављеност у покрету, концентрисаност на нешто… Но било како било уз ову малу језичку непрецизност имамо ипак заокружену и успешно завршену песничку слику изласка из ноћи обележеног гашењем ноћних кандила и сусретом са свежим јутарњим дахом што прелеће долине мирне уз шум што се разлеже благ, кад својим студеним крилом (дах) у голе гранчице дирне. Очигледно је и на примеру ове песме да Војислав Илић вешто барата формом, композицијом и метриком певања. Њему је сасвим јасно било естетско начело његовог знаменитог савременика антологичара и књижевног критичара Богдана Поповића да песма мора бити цела лепа. 4. СНЕЖНИ МОТИВИ У ПЕСМИ „ЗИМСКА ИДИЛА― „Зимска идила― је нешто другачија дескриптивна песма од претходно анализиране. У њој песник у чисто лирски дескриптивни рам интерполира илити умеће дигресивну наративну епизоду, приповеда у стиху. И на крају вештом комбинацијом ова два начина певања добијамо занимљиву песничку слику сличну онима из соба наших предака које висећи на зиду урамљене и ретуширане, умивене и дотеране мајсторским умећем фотографа сведоче о временима и личностима којих више нема. Иницијална строфа нуди готово исту слику зимског амбијента на селу као и песма „Зимско јутро―. Све је покривено снегом, и долине и поља равна. Чак се појављују и стереотипни или слични епитети /поља равна, горе тавне, дах студени,поље пусто…)


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

Одмах после описа пејзажа песник даје као контрастну слику топлоте и живости ентеријера скромне избице. Пламен весело пуцкара, мачак на банку дрема…Дугачке и светле сенке по зиду чудно се вију/а око огњишта сниског дечица озебла седе. Увођењем деде као лирског јунака који стрпљиво пуни лулу дуваном и мирно пушећи ослушкује ветрину што пољем дува песник припрема читаоце за промену динамике певања и разбијање монотоније зимског битисања. Деда у овој конотацији постаје митолошка појава, непресушни извор мудрости и занимљивих прича. Смењивањем слике унутрашњег породичног живота детаљима који допиру споља као што су шкрипа волујских дрвених кола, грактање гаврана, „разговор“ комшије Панте, који се из горе враћа, испреже стоку и чељад по кући псује…у ствари су само песникова довитљивост да се одлагањем постигне драматичност ишчекивања оног главног што следи-дедине приче. Дедина прича заузима централно место песме и најдужи део њен од десет катренских строфа. Она је занимљива, лепа, питка, ненаметљиво поучна и хришћански утемељена. То је прича о малом Павлу, немирном дечаку, који некада давно (одлика народних бајки и приповедака) живљаше са својом сиромашном мајком у истом селу као деда. Да би се постигла уверљивост приповедања деда користи и историјске чињенице за детерминисање хронологије догађаја као што је Бунопартин полазак на Русе. Није важна тачна година догађаја јер она и није пресудна у самој причи. Много је битније да су временске прилике биле веома сличне и да су реке замрзле рано и да је снег од осам стопа поља и горе крио и да је једног дана када мајка није била код куће Павле некуд отишао и није се враћао /дечија непослушност као узрок недаће и трагедије/. Мајка је непрестано туговала, живот клела и молила Бога да јој макар место каже на ком оконча Павле. Господ је најзад одлучио да са Светим Петром потражи малог Павла и да га мајци врати. Нашавши га у Рајском врту где јабуке златне на дрвету бере /библијски хришћански мотив/ , Господ уз благи очински прекор Павла шаље назад забринутој мајци. Нашле су га полузамрзнутог на сеоском друму сеоске кириџије. Он је испричао, између осталог и деди, /појачавање уверљивости и истинитости приче/ када се опоравио о свом боравку на небу али, што је најбитније, од тада је мајку слушао лепо /срећан бајколики завршетак што аргументује васпитни циљ лирске нарације /. Централни наративни део песме затвара се поновним сликама снежне, и опасностима бремените зиме. Овога пута зимска идила није у екстеријерној слици већ управо у њеном утицају на збијање породичног језгра, извора свих топлина и лепота. Наравно и у овој својој песми беспрекорно одмереним хексаметрима Војислав илић показује да је мајстор песничке форме и заната.

ЗАКЉУЧАК Иако је реалистичка епоха којој је песник припадао углавном у српској књижевности остварена кроз прозна дела, мора се признати да уз све недостатке и мањкавости примећене од званичне критике Војиславу Илићу припада часно место у историји српског песништва. ЛИТЕРАТУРА 1 ПАВИЋ, Милорад: Војислав Илић, Београд, „Рад―, 1963. 2. ИВАНИЋ, Душан: Пјесничко дело Војислава Илића, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 2002. /предговор избору песама/ 3. ГАВРИЛОВИЋ, Зоран: Војислав Илић, Београд : „Рад―, 1963. /предговор избору песама 4. МИЛИНЧЕВИЋ, Васо: Поетско дело Војислава Илића, Београд: Народна књига, 1961. /предговор Избору из дела В.И/

Влада Батинић, библиотекар Пољопривредно-хемијске школе


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у ОбреновцуПУТОКАЗ

ШКОЛСКА РАПСОДИЈА

Кад у школу уђе Престаје сва граја Само кружи шапат Стигао је Злаја!

За право и правду Он се вазда стара Да се ту не огреши Води секретара

Што се школа блиста Ко излог у радњи Теткицама свима Хвала на сарадњи

О дневник се отимају У њему је спас Благо оном ко је Отиш'о на час

С парама је близак Као крвно сродство За њих главом јемчи Наше рачуноводство

И тако по плану Живот школе тече Сви причају своје Али раде онако Како Злаја рече

Оно мало веселих У зборници чами Препуштени судбини, образовној драми

Мимо књига углавном Њему мисли теку Зато ретко свраћа У библиотеку

Најпре Бога назове Дигне атмосферу А онда им спусти Педагошку меру

Ако би код њега Стани мало, лане Најпре се пријави Код наше Иване

Свако би распредао Да се боље схвати Ал' их Злаја сасече: Мани празне приче Где су резултати?

Они што истрче Ко теле пред руду Што мисле да може Пре зоре да сване Углавном су с тога Гости педагога

Да у школи не буде Прекобројно стање На праксу их Слоба Шаље на имање

Да рибице имају И хране и воде О томе рачуна Два мајстора воде

Праведан и строг Јер тако се мора Да на(с)м* Бог сачува Таквог директора!

* Непотребно прецртати

Влада БАТИНИЋ


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

ЛИКОВНА СЕКЦИЈА Духовни живот, коме припада и уметност, јесте сложено, али одређено кретање. Ово кретање је пут ка сазнању, оно садржи унутрашњи смисао и сврху. Свако перципирање стварности је наш индивидуални доживљај. Ликовна белешка нам визуелним путем открива романтичну страст, приближава емоције ствараоца, а посматрача провоцира да их осети. Књижевност, музика, ликовна уметност нам здружено, свака кроз сопствени појавни облик, саопштава колико је унутрашњи свет човека нужан и неодвојив од свакодневне материјалне реалности. Цртежи Зорице Гавриловић, IV-5:

Цртежи Тамаре Влаховић IV-3:

Душанка Новаковић, наставник ликовне уметности


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у ОбреновцуПУТОКАЗ

НАШ ПУТОКАЗ Наша школа има богат и занимљив живот. Сваког дана, ученици различитих профила са различитим интересовањима, доживљавају и размењују своја искуства. Свачега ту има - од хемијских огледа, преко израда цветних аранжмана, пецива, до дружења са животињама на имању -и увек је весело. Наша жеља је да у овом часопису прикупимо барем делић тих дешавања, да их поделимо и сачувамо од заборава. Током читаве године сакупљамо и припремамо материјал да бисмо забележили и пренели атмосферу која влада у нашој школи. Часопис уређују ученици, чланови новинарске секције, али и сви они који имају нешто интересантно да поделе. Током три године, колико већ постоји овај часопис, број ученика који учествују у раду се повећава, а самим тим, и број страна  Захваљујемо се свим ученицима, као и запосленима, који дају свој допринос у стварању овог часописа. Међутим, морамо посебно да се захвалимо ученици Лепосави Коларевић (IV-4), која нам је помагала од првог броја и веровала заједно са нама у успех овог пројекта. Надамо се да смо јој пружили прилику да развија своју љубав према новинарству и можда открије свој будући позив. Желимо јој пуно среће и успеха у даљем животу, и са нестрпљењем очекујемо њене будуће новинарске приче 

Часппис припремили чланпви нпвинарске секције Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Уредник: Мина Веселинпвић Технички уредник: Таоа Старчевић


ПУТОКАЗ

Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу

Profile for Tanja Starcevic

Putokaz 2016  

Putokaz 2016  

Advertisement