{' '} {' '}
Limited time offer
SAVE % on your upgrade.

Page 1

Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле Пбренпвац

Гпдина I јануар 2014. брпј 1.

П щкпли Ушенишки радпви Дещаваоа Занимљивпсти Јануар, 2014


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Ппщтпвани, Претхпдне гпдине пстаће запамћене у истприји щкпле пп бпгатству идеја, великпј марљивпсти ушеника и свих заппслених, али и пп брпјним инвестицијама. Све щтп је урађенп претхпдних гпдина ималп је један циљ: бпљи услпви живпта и рада ушеника. Ппсебна пажоа у претхпднпм перипду је ппклпоена настави и ушеоу и ппстигнућима ушеника. Тпме ћемп тежити и у будућнпсти какп бисмп кпд оих развили функципналнп знаое из свих предмета и такп их псппспбили за живпт и квалитетнп пбављаое ппслпва за кпје су се щкплпвали. Мисија щкпле је да ппстане регипнални центар за струшнп пбушаваое. Такп ћемп успещнп служити и лпкалнпј заједници да успещнп пдгпвпри на пптребе тржищта рада. Наща струшнпст ће пружити младима и пдраслима релевантне и савремене квалификације кпје ће им пбезбедити ппсап и пмпгићити напредпваое и прпфесипналнпј каријери) Визија Ппљппривреднп-хемијске щкпле је да будемп преппзнати пп свпјим флексибилним и мпдерним услпвима у пбушаваоу, међунарпднпм прпфилу и стандардима у ппреми кап и нащпј блискпј и ефикаснпј сарадои са ппслпвним светпм. Сви нащи ушеници мпрају искусити ппсвећенпст у раду свих заппслених, кпја резултирају бпљим мпгућнпстима заппщљаваоа или наставка щкплпваоа. У пквиру мпдернизације система средоег струшнпг пбразпваоа щкпла ушествује у реализацији крпз некпликп кљушних пбласти, и тп: управаое, наципнални систем квалификација, псигураое квалитета, кпнтинуиранп струшнп пбразпваое и набавке ппреме. Самп пваквпм стратегијпм мпжемп пправдати мисију Ппљппривреднп-хемијске щкпле а дппринети да реализујемп визију щкпле ,,щта желимп да будемп у будућнпсти“. Драгпљуб Златанпвић

Адреса шкпле: Ппљппривреднп-хемијска щкпла 11500 Пбренпвац улица: Милпща Пбренпвића 90 Телефпн/факс: 011 8721 375 Факс: 011 8721 532 e-mail: office@polj-hemskola.edu.rs e-mail: phskola@gmail.com http://www.polj-hemskola.edu.rs/index.html 3


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Пољопривредно - хемијска школа у Обреновцу

Ппљппривреднп-хемијскп шкплствп у Обренпвцу ппстпји пд 1977. гпдине када се рефпрмпм први пут јавља ппљппривредна и хемијскп-технплпшка струка. Накпн псам гпдина, 1985. гпдине, Образпвни центар у Обренпвцу се, у пквиру нпве рефпрме шкплства, дели на две шкпле: Шкплски центар „27. март“ и Образпвни центар „Буда Давидпвић“. Ппљппривреднп –хемијска струка је припала Шкплскпм центру. Гпдине 1990, 09. пктпбра, пдлукпм Окружнпг суда у Бепграду, Ппљппривреднпхемијска шкпла „ппчиое свпј сампстални живпт“ и у пктпбру 2010. је прпславила 20 јубиларних гпдина. Оснпвна делатнпст: - Образпваое и псппспбљаваое ученика у пбразпвним прпфилима III и IV степена у два ппдручја рада: ппљппривреда, прпизвпдоа и прерада хране и хемија, неметали.

4


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

- Образпваое ванредних ученика крпз дпквалификацију и преквалификацију у пбразпвним прпфилима III и IV степена у два ппдручја рада: ппљппривреда, прпизвпдоа и прерада хране и хемија, неметали. За реализацију пбразпвнп-васпитнпг рада кпристе се учипнице, кабинети и лабпратприје кпје се налазе у старпј и нпвпј згради шкпле. - 22 учипнице, - специјализпване учипнице за биплпгију, математику и физику, - лабпратприје за хемијскп-технплпшку групу предмета, - кабинети за ппљппривредну групу предмета, рачунарствп и инфпрматику, ветерину, ппљппривредну технику, - мултимедијални кабинет, - фискултурна сала и сппртски терени, - библиптека са читапницпм, - Ученички клуб, - пекара

5


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Огледно имање

На шкплскпм пгледнпм имаоу, кпје се налази у селу Грабпвац, удаљенпм пкп 7 килпметара пд Обренпвца, пбавља се деп праксе и практичне наставе за неке пбразпвне прпфиле у ппдручју рада ппљппривреда, прпизвпдоа и прерада хране. На ппвршини пд 5ha налазе се засади разних биљних култура, впћоак, ппвртоак, винпград, цветне ппвршине, паркпвске ппвршине, пластеник, винарија, две учипнице и штала са два кпоа.

6


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Забава у хемијској лабораторији

Хемија је наука кпја има щирпк спектар примене пд медицине, фармације, индустрије дп хране и забаве. Присутна је свуда пкп нас, мада тпга нисмп ни свесни. Иакп се бави вепма пзбиљним задацима, хемија са друге стране има и свпју щарену и забавну страну. Ппмислићете: Какп је тп мпгуће? - Пнда сигурнп никада нисте ппсетили једну хемијску лабпратприју. Ту се, заправп, какп неки умеју да кажу, шестп дпгађа „ магија“. Да, некпме се неке хемијске реакције мпгу ушинити кап трикпви или кап пптпунп неверпватне, али истина је да је хемија врлп забавна, акп се ппрезнп ппступа и са пунп знаоа. Неке хемијске реакције изазивају пдущевљеое, ппгптпвп кпд деце. Ппнекад су тп свакпдневне ствари кпје се дпгађају и ван лабпратприје, а ми забправљамп да припищемп тај знашај хемији. Али шиоеница је да хемишари кап мађипнишари успевају да неким једнпставним експериментима увек изазпву пдущевљеое ппсматраша.

7


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Наши хемичари Пва страница нащих нпвина ппсвећена је једнпј сасвим пбишнпј ушеници другпг разреда. Зпве се Галина Јевђенпвић. Већ пд сампг ппшетка, у мпм пдељеоу су се истицале мнпге пспбе: неке пп изгледу, неке пп нашину ппнащаоа, а неке пп ушеоу и раду. Галина је не самп дпбар ушеник, већ на првпм месту дпбар друг. Увек је ту да нам ппмпгне, да нас бпдри и пружи нам савет. Пве гпдине, на Републишкпм такмишеоу средоих струшних щкпла из ппщте и непрганске хемије, пстварила је неверпватан успех. Псвпјила је другп местп ппјединашнп, а наща щкпла је у групнпм пласману заузела првп местп. Велики труд и уппрнпст су се исплатили. За такп велики успех заслуге припадају и оеним прпфеспркама Светлани Живкпвић и Јелени Тпмпвић. Галина и даље ради истим темппм и свима нама је велики узпр. Ми се трудимп да, кап и пна, будемп све бпљи и бпљи, јер самп тада успех неће изпстати.

Текст написала: Бпјана Стефанпвић 8


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу 

Зашто си се одлучио да се бавиш хемијом?

Од малена ме је занимала лабораторија и све те чудне ствари у њој. Када сам дошао у средњу школу, професорка Бранка Мрђа је приметила моје склоности према хемији и позвала ме да учествујем у такмичењу. На припремама за такмичење сам доста научио и све ми је постајало занимљивије и занимљивије. 

Реци нам нешто више о том такмичењу?

На почетку припрема за такмичење нисам имао превелику амбицију, знате како сви говоре: ,,Хемија је претешка’’, па сам мислио да нећу ниста постићи. Како су припреме одмицале, све више сам учио и било ми је све лакше и лакше. Такмичење се одржало у Врању од 26-28. априла. По завршетку такмичења, нашао сам се на средини листе такмичара и то ми је показало да сам погрешио што нисам вежбао од почетка припрема, али исто тако и показало да треба да наставим да се трбавим хемијом.

Играмо се и учимо са Милошем Вратарићем

После Винче уследина је Петница. Реци нам нешто више о томе?

Конкурс Института за нуклеарне науке Винча je био први корак у ,,свет хемије’’ после такмичења. Шта си радио у Винчи?

У Винчу сам први пут отишао у новембру 2012. По доласку сам се упознао са члановима своје групе и одмах смо почели са радом. Добили смо тему ''Филтрационе особине геополимерних материјала''. Прво смо имали предавање о геополимерима и о експерименту који ћемо радити. Био је то један прелеп радни дан у Институту, а нама су дали задатак да направимо научни постер којим ћемо представити наш рад у мају. Постер смо послали у Институт, а као одговор добили да морамо да спремимо и једно предавање за јануар 2013, којим ћемо показати шта смо радили. Пред предавање сам имао велику трему, јер је то било прво предавање које сам одржао, али све се добро завршило. Убрзо је дошао и 9. мај, дан отворених врата Института, када смо представљали наш постер. Представљање постера је добро прошло, а ја сам, са својом групом, осовијио друго место.

За Петницу сам се први пут пријавио на конкурсу за њихову школску 2013. Био сам пресрећан зато што су ме примили, иако нисам позван на хемију већ на хидрогеологију. Први семинар сам имао у априлу 2013. који је био чиста геологија и мало разочарење за мене, али и нови, поптпуно непознат свет. Касније сам добио писмо да ме позивају на летњи семинар у јуну и то је био семинар хидрохемије. На том семинару ми је било прелепо, 8 дана у лабораторији - сан сваког младог ученика кога занима хемија. Сада чекам јануар и нови семинар на ком ћу започети свој први истраживачки пројекат у Петници. 9


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Учествовао си и на Сајму науке у Обреновцу?

Да. То је био први пут да се тако нешто организује у нашем граду и било ми је драго што сам део тога. Студенти са факултета за Физичку хемију из Обреновца, у сарадњи са факултетом и Младима 11 500 су све организовали и позвали ме да будем део тога. Извели смо пар експеримената како бисмо Обреновчанима показали да хемија може да буде занимљива. Био је то прелеп дан и посећеност је била велика, због чега се надам да ћемо тај фестивал претворити у традицију. 

Да ли си радио јеш нешто у сарадњи са факултетом за Физичку хемију?

Јесам. Факултет сваке године, две суботе у марту и новембру организује манифестацију ,,Наука око нас’’ која се састоји од предавања и неколико вежби у лабораторији. Био сам на овој манифестацији у новембру 2012, марту 2013. и у новембру ове године.

Који су твоји даљи планови?

Да ли си се бавио промоцијом науке и у својој школи?

Уз одобрење професорке Бранке Мрђе, Сања Туропољац, Немања Маријановић (који су такође ученици наше школе) и ја смо прошле године организовали блок наставу за прве разреде хемијске струке. На том блоку смо извели неколико занимљивих експеримената и показали ученицима како хемија може да буде занимљива када се примени знање.

Тренутно радим постер за нов Винчин пројекат под називом ,,Уклањање тешких уља из воде''. Надам се да ћу имати прилику да презентујем и тај пројекат у јануару, а онда чекам мај и представљање и оцењивање постера. Надам се да ћу имати свој истраживачки рад у Петници, а такође планирам и блок наставу за овогодишње прваке у нашој школи.

10

Са Милпщем разгпварала Ана Филиппвић


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Цвеће је украс баште..... Ппнедељак и шетвртак су дани у недељи када наща щкпла мирище на најлепщу цветну бащту. Ушипница је тада засута цветним латицама и другим украсима кпје кпристимп при изради аранжмана. На шаспвима бипдекпрације ппказујемп кпликп смп талентпвани и мащтпвити. Неки ушеници се са сунђерпм и резаним цвећем сусрећу први, а неки кп зна кпји пут, щтп уппщте није важнп, јер су на крају шаса сви аранжмани лепи и сваки пд оих има свпју пришу, али не увек и дпбру пцену. Већини мпјих другпва рад са цвећем дпнпси радпст и време на тим шаспвим кап да прплети, али има и пних кпјима тај ппсап тещкп пада. Без пбзира какп се псећамп, сви се трудимп да нащем расутпм цвећу дамп кпнашан пблик у некпм аранжману. Када се ппсап заврщи, сви смп задпвпљни и са радпщћу ппнесемп кући свпјих руку делп.

Текст написала Станисављевић Маријана 11


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Цветни аранжмани ученика Пољопривредно хемијске школе у Обреновцу Самп у прирпди шпвек мпже да се науши мудрпсти. Бетпвен

Цвет је ппезија репрпдукције. Пн је пример вешите завпдљивпсти живпта. Жирпду

Акп следимп прирпду кап впђу, никад нећемп залутати. Цицерпн

Трое и цвеће расте заједнп затп да бисмп умели да ценимп цвеће 12

Људи ппклаоају цвеће затп щтп је у цвећу истински смисап Љубави. Кп жели да ппседује цвет, видеће га какп вене. Паулп Кпељп


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Мајстори свог заната Никада нисмп ни размищљали п тпме кп тп брине п тпме щта једемп, ни кплика је заслуга месара за квалитет и укус свих пних намирница кпје кпнзумирамп гптпвп свакпга дана. Управп збпг тпга је једнп пд најперспективнијих занимаоа у нащпј щкпли занимаое месар. Знашај пвпг занимаоа је у тпме щтп су ушеници, кпји стекну диплпму месара, псппспбљени за припремаое и дпзираое сирпвина (рушна припрема и дпдаваое састпјака, припрема меса и прерађевина пд меса и управљаое аутпматским уређајима).

Пекарствп је древна вещтина кпја храни шпвешанствп већ хиљадама гпдина. To je игра непшекиваних мпгућнпсти кпја изискује непгранишену мащту и смисап за инпвације. Мпдернп пекарствп је данас разгранатп на разлишите пбласти кпје захтевају разлишите приступе и ппсебнп прилагпђена рещеоа - индустријскп пекарствп и занатскп пекарствп имају специфишне пптребе и супшавају се са разлишитим изазпвима. Нащи будући пекари су спремни да се ухвате у кпщтац са свим традиципналним и мпдерним изазпвима, кпје пвај занат нпси, а тп су и ппказали када гпд је тп билп пптребнп.

13


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Ушеници Ппљппривреднп-хемијске щкпле из Пбренпвца, кпји су пдлушили да изуше пекарски занат, з анат кпји се пд памтивека сматра за један пд најнеппхпднијих, редпвнп ушествују у припреми Светпсавске академије, дајући велики дппринпс свешарскпм духу пве прпславе. Пни припремају излпжбу славских кплаша и ппказују нам да је пвај занат заиста права уметнпст за кпју треба имати и спретнпсти, и талента, и мащте.

14


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Нови живот на имању

Цела прпщла зима у Грабпвцу прптекла је у ищшекиваоу. Сви смп шекали да се наща кпбила Ласта наппкпн пждреби. Наппкпн је права реш, јер Ласта има вище пд двадесет гпдина, а пвп је требалп да буде оенп првп ждребљеое. Месец дана пре зимскпг распуста ппшели смп да бирамп име за ждребе. Изабрали смп име Лаки. Лаки се рпдип у сред зимскпг распуста, такп да смп га први пут пбищли када је већ имап месец дана. Ппмалп уплащен , крип се иза свпје мајке и гледап нас крупним пшима. Стварнп је бип прелеп, смеђ, са белим знакпм на глави. Сада је Лаки стар скпрп гпдину дана. Ппрастап је и вище није плащљив, већ напрптив, знатижељан и ппмалп пргав, па мпрамп да се пазимп кад му прилазимп. Впли јабуке, па шестп ппнесемп кпју и за оега. Иакп није гладан, пкрене се и прпба да нас грицне. Тада пбавезнп кажемп : Прпфеспрка, Лаки је малп нервпзан.

Текст написала Аоа Матић 15


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Еколози Нащи млади екплпзи, у складу са свпјим занимаоем и интереспваоима, редпвнп се едукују. Пни су схватили кплика је важнпст и вреднпст защтите и бпрбе за пшуваое живптне средине, такп да редпвнп ппсећују наушне трибине и сајмпве, и баве се наушнпистраживашким радпм. Између псталпг, раде анализе тла и впде на теритприји ппщтине, сакупљају смеће у пквиру акције шищћеоа града, а редпвнп пбележавају и Дан защтите пзпнскпг пмпташа, щирећи свест п тпме да је пва планета једини дпм кпји имамп.

Екплпгија – наука п живптнпј пкплини кпја прпушава пднпсе између живих бића, бави се срединпм у кпјпј живе и оихпвпм исхранпм.

16


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Школска библиотека у мисији књига Иакп идеализпване педагпщке представе, щкплске библиптеке детерминищу кап пплазищта а никакп свратищта у наставнпм плану, мпра се признати да увид у праксу ппказује вепма псцилујуће резултате. На смещтај и ппремљенпст щкплске библиптеке библиптекар не мпже у великпј мери да утише, али на функципнисаое библиптеке и оихпву интерпплиранпст у наставни прпцес, а надасве на пппуларизацији коиге мпже итекакп. Управп су щкплски библиптекари заједнп са прпфесприма коижевнпсти најважнији мисипнари коиге међу младима. Оихпва делатнпст не би смела да се свпди самп на административни пднпс према коизи, нити на тп да коижни фпнд буде ппд кпнтрплпм и да се љубпмпрнп шува кап мртав капитал на пплицама. Вреднпст библиптеке се не мери брпјем коига у прманима и коигама инвентара већ брпјем прпшитаних. Затп се щкплски библиптекари мпрају трудити да све свпје сппспбнпсти, знаоа и вещтине ставе у службу ппсредпваоа између коиге и шиталаца и на усппстављаоу оихпвпг „дпживптнпг пријатељства“. У специфишнпм прппутпваоу крпз свет коиге, библиптекари не би требалп да буду ни ћутљиви впзаши, нити стрпги и неппврељиви кпндуктери, већ благпнаклпни, предусретљиви и благпглагпљиви туристишки впдиши.

17


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Екскурзија ученика трећег и четвртог разреда У трећем разреду нисмп ищли на екскурзију, па је пвп матурскп путпваое дпнелп вище узбуђеоа негп щтп би инаше. Ппзитивна трема нас је пбузела петнаест дана пре путпваоа и кренулп је пдбрпјаваое дана, шак и сати, дп ппласка на матурску екскурзију. Нпва држава, нпви људи, нпве љубави. Мнпгп смп пшекивали пд те екскурзије, а дпбили смп и вище. Италија је предивна држава, са истпријпм на кпју никп не мпже да пстане равнпдущан, па пбилажеое градпва и вищешаспвнп путпваое није билп наппрнп. Венеција нас је ппшинила свпјпм лепптпм. Да нас је некп питап пре некпликп дана да нещтп кажемп п Л. Кпстићу и песми Santa Marija della Salute, кп зна да ли бисмп нещтп знали. Све се прпменилп када смп видели тп здаое, сећаоа су навирала, а пд узбуђеоа стихпви су сами пптекли: ,,Ппрпсти, мајкп света, ппрпсти, … Венеција је јединствен град на свету, изграђена је на 118 малих пстрва у лагуни, на ущћу реке Бренте у Венецијанску лагуну, са каналима уместо улица.

Верпну смп једва дпшекали. Замищљали смп Рпмеа и Јулију на тим улицама, на пнпм шарпбнпм балкпну. Сећали смп се оихпве љубави, али и туге. Ппера је настала у Италији. Са скпрп 40 милипна туриста, Италија је шетврта најппсећенија земља на свету. Италија има прекп 3.000 музеја. Италија је ппзната пп свпјим сппртским аутпмпбилима кап щтп су Ferаri, Alfа Romeo, Mаserаti и Lаmborghini. Најстарији Еврппски универзитет у сталнпм раду је Универзитет у Бплпои, пснпвана 1088.

18


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Наравнп, видели смп и Фиренцу, кплевку ренесансе, град у кпјем су живели мнпги сликари и песници. Видели смп и Пизу, оену Катедралу, криви тпрао... Криви тпрао у Пизи је звпник катедрале и у једнпм мпменту се тпликп накривип да је бип затвпрен за јавнпст. „Спасилашка акција“ исправљаоа звпника кпщтала је прекп 50 милипна немашких марака.

На путпваоу смп се дпста међуспбнп зближили, зближили смп се шак и са прпфесприма. Рпдилп се мнпгп нпвих пријатељстава, а и љубави. Пвп путпваое ће нам сигурнп пстати урезанп у сећаое кап најлепщи дпгађај кпји нам је пбележип средоу щкплу.

Текст припремила Александра Максимпвић 19


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Екскурзија ученика другог разреда Ппшеткпм нпвембра били смп на екскурзији. Жељнп смп ищшекивали пплазак и радпвали сe тпм путпваоу. Ппшели смп: Смедеревска тврђава, Гплубац град, ергела Љубишевп, археплпщкп налазищте Лепенски вир. Пдущевили смп се делтпм Дунава, у једнпм тренутку нам се ушинила кап великп језерп. Ппсебан утисак пставила је ппсета археплпщкпм лпкалитету Лепенски вир . Уз краткп предаваое и дпкументарни филм, сазнали смп п култури неплита, Смедереву, Љубишеву, Гплупцу, археплпщкпм налазищту . Пвп путпваое ћемп памтити пп лепим дружеоима и нпвим љубавима.

Лепенски Вир је једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитскх археолошких налазишта. Смештено је на десној обали Дунава у Ђердапској клисури, у Србији, у централном делу Балканског полуострва. Овај локалитет, који је име добио по дунавском виру, био је седиште једне од најважнијих и најсложенијих култура праисторије. Између 1965. и 1970. откривено је рибарско ловачко насеље са зачецима култивације и доместификације. Током ископавања откривено је седам сукцесивних насеља и 136 објеката (како стамбених, тако и сакралних) који су изграђени у периоду од око 6500. до 5500. године пре наше ере. 20

Текст написала Марина Ђпрђевић


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Наши сппртисти Милпван Швпкић, ушеник наще щкпле, кпји ппхађа смер ппљппривредни технишар, већ десет гпдина се активнп бави пдбпјкпм. Пдбпјка му је ппсесија и једна пд најбитнијих ствари у живпту. Тренинге има вепма шестп, али и ппред тпга успева да заврщи све щкплске пбавезе. Какп каже, пвај сппрт захтева пптпуну ппсвећенпст, али љубав према пдбпјци надпкнађује сва пстала пдрицаоа. Збпг тпга и није шуднп тп щтп је псвпјип дпста награда, диплпма и медаља на разним такмишеоима. Прпглащен је и за најбпљег сервера на финалнпм турниру. Узпр му је Иван Миљкпвић, а највећи циљ у живпту да ппстане прпфесипнални пдбпјкащ и да ппстигне све щтп се ппстићи мпже у пвпм сппрту. Желимп му мнпгп успеха!

21


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу Анђелија Ружишић Тренира: пливаое, 7 гпдина Клуб: РК Црвена Звезда Успеси: 2. местп на међунарпнпм такмишеоу у Бепграду. Узпр: Рајан Лпхти. Жели да стигне дп плимпиаде.

Име и презиме: Бранислав Аћимпвић Име и презиме: Александра и Анђела Филиппвић

Тренира: кану, 6 гпдина Клуб: КСВР Марина Трппир

Тренира: Теквпндп, 1 гпдину

Успеси: Првак државе. Узпр: Атила Вајдс

Клуб: ГРМЕШ

Жели да наступи на плимпијади

Успеси: 2 местп у антитерпристишкпј јединици САЈ – Батајница Узпр:Милица Мандић

Име и презиме: Милеса Антпнић тренира: 5 гпдина женски фудбал клуб: ЖФК Металац успех: псвпјен Куп Србије узпр: Вејн Руни 22

жели да ппстане шланица некпг еврппскпг клуба


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Име и презиме: Леппсава Каларевић

Име и презиме: Владан Раншић

Тренира: Чез балет, 2 гпдине

Тренира: рукпмет, 4 гпдине

Клуб: Балкански студип идеа

Клуб: РК Раднишки Успеси: Турнири у Италији 2013. гпдине. Жели да успе у

Успеси: 1. местп у Сарајеву на регипналнпм такмишеоу. Име и презиме: Мищп Шернак

Узпр: Исидпра Маркпвић

Тренира: кпщарка, 5,5 гпдина

Жели да ппстане кпрепграф чез балета.

сппрту. Клуб: КК Раднишки Успеси: 1. местп на Првпмајскпм турниру Умка, 3. местп у другпј Бепграскпј лиги 96, 97. Узпр: Дерик Рпус. Жели да успе.

Име и презиме: Лана Буха Тренира: Чудп, 3 гпдине. Клуб: Раднишки Успеси: другп местп у држави, псвпјенп у Спмбпру Узпр: Урщка Жплнир Жели да псвпји светску медаљу

23


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу Наща ушеница Ивана Рафаилпвић, кпја је други разред смера технишар за защтиту живптне средине, већ две гпдине се активнп бави стрељащтвпм. Тренира у клубу: СД Обренпвац, пдсек стандардна пущка са пптишким нищанпм. Кап оен узпр у пвпм сппрту навела је оену имеоакиоу Ивану Максимпвић, кпја је псвпјила сребрну медаљу за Србију на Плимпијским играма. Све щтп пвај сппрт захтева је смиренпст и дпбра впља. Наравнп, кап и у свакпм сппрту, и пвде ппстпје разна такмишеоа на кпјима се стрелци из разних градпва друже и стишу нпва пријатељства. Највеће такмишеое на кпм је ушествпвала наща ушеница је Државнп такмишеое кпје се пдржалп пве гпдине у Младенпвцу. Кап и свакпм сппртисти, и нащпј ушеници је циљ да успе у пвпм сппрту и мпжда једнпг дана и пна ушествује на Плимпијским играма. Први клуб америшкпг фудбала у Пбренпвцу бип је клуб Sky Thunders, кпји је ппстпјап релативнп краткп, а пп оегпвпм распаду је пснпван нпви клуб Hawks или Пбренпвашки Јастребпви. Ппстпје две врсте игре: кпнтактна, кпју играју мущкарци и бескпнтактна верзија, кпја је мещпвита (мпмци и девпјке). Неки пд нащих ушеника кпји тренирају америшки фудбал су: Вук Видакпвић и Дущан Лукић, и пни играју и за јунипрски и за сенипрски тим Hawks Пбренпвца . Да пвп није самп мущки сппрт, дпказују и ушенице Милена Никплић, Ана Хубер, Тијана Филиппвић, Драгица Видакпвић, Милица Хубер и Бранка Иванпвић, кпје већ две гпдине тренирају пвај сппрт.

24

Сппртске стране уредиле Ивана Рафаилпвић и Леппсава Кпларевић


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Литерарци Ппдстакнута Хајнепвпм песмпм Лпрелај ...

У песми Лпрелај, у рпмантишарскпм стилу, песник се враћа у прпщлпст, присећајући се легенде п шарпбници Лпрелај, кпја је свпјпм песмпм мамила мпрнаре у смрт. Псетна је песникпва туга дпк се присећа пве легенде, не збпг мпрнара кпји пдлазе у смрт, већ збпг тпга щтп схвата да је саврщенствп недпстижнп. Шпвекпва тежоа да дпсегне саврщенствп је вешита уметнишка тема. Размищљаое п Лпрелај је самп ппдстицај ка мнпгп дубљем размищљаоу п живпту, прплазнпсти, људским жељама и циљевима. Пва вешита тема прпбудила је и у мени мнпга питаоа на кпја би верпватнп свакп имап другашији пдгпвпр. Збпг шега сви жудимп за нешим саврщеним? Щта је тп саврщенствп? Шпвек је пп прирпди незадпвпљан. Шезне за бпљим и лепщим, ппстављајући себи циљеве и прелазећи вещтп са степеника на степеник, мащтајући п врху. Тежоа ка саврщенству је смисап живпта. Свакп има свпј нашин какп да ппкуща да дпстигне саврщенствп, а све щтп дпстигнемп самп нам разбистри мисли, јер ппстајемп свесни кпликп тпга нас тек шека. Прплазнпст тера шпвека да се труди и даје максимум, а временпм схвата да щтп је ближи саврщенству – тп је ближи крају. Некад ппмислим да не смемп себи дпзвплити да пстваримп бащ све свпје снпве, јер бисмп такп изгубили смисап живпта. Неки људи су пкупирани небитним стварима и заувек изгубљени на тпм путу ка саврщенству, изгубљени у магли глуппсти. Неки се губе у свпм страху, кпрашајући ка саврщенству, псврћући се при тпме на сваки щум. Неки су уплащени, жељни свега, а такп сами. Мислим да саврщенствп мпжемп дпстићи јединп такп щтп ћемп себи прпнаћи нещтп нещтп несаврщенп и свпјпм љубављу га ушинити саврщеним.

Тамара Влахпвић

25


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Kaко се постаје Песник? Како се постаје Човек? Ана Петрпвић (14 гпдина), ушеница Ппљппривреднп-хемијске щкпле, дпбитница је мнпгпбрпјних признаоа, какп кпд нас, такп и ван граница наще земље. Свестрана, уппрна, талентпвана и најпре хумана, пва девпјшица је ппкупила симпатије мнпгих. • Да ли се сећаш свпје прве песме? Наравнп. Писала сам п мпм рпзе, плищанпм меди. • Шта те инспирише да пишеш? Мпже да ме инспирище билп щта. Ја пищем ппмпћу аспцијација. Честп ми се дпгпди да ппмислим на нещтп и да мпгу да напищем песму п тпме. • На чији нагпвпр си ппслала песмицу за часппис и какп си се псећала када су је пбјавили? Нагпвприле су ме мама и наставница српскпг. Била сам нестрпљива и сталнп сам запиткивала када ће, и да ли ће пбјавити мпју песму. Када сам је наппкпн угледала у шасппису била сам стварнп срећна. • Кп ти је бип највећи критичар? Мама ми је била највећи критишар. • Кп ти је била највећа ппдршка ? Мпја ппрпдица, прпфеспрка Нела и наставник физишкпг. • Да ли си се надала свим наградама кпје си псвпјила? Да будем искрена, не. Била сам скептишна пп питаоу слаоа песама на кпнкурс. Мислила сам да је чабе щаљемп и да нема нищта пд тпга. • Какп си се псећала када ти је штампана прва збирка песама? Пред щтампаое коиге сам била вепма узбуђена. Тп узбуђеое ме је пратилп и ппсле прпмпције коиге. Била сам пресећна. Осећај је изванредан, непписив решима. • Да ли си имала трему на прпмпцији коиге? Имала сам ппзитивну трему, мада сам била ппд притискпм јер нисам знала да ли ће све прпћи какп треба. • Какп је пбјављиваое збирке утицалп на твпј живпт? Врлп ппзитвнп. Ппстала сам сампппузданија. • Сав нпвац пд прпдате коиге птишап је у хуманитарне сврхе. Да ли је тп била твпја идеја? Да. Сав нпвац пд прпдате збирке птищап је у фпнд ,,Иван Батинић”. Мпј први разлпг за пву пдлуку бип је тај щтп пищем из љубави а не збпг нпвца, а други разлпг је тп щтп је псниваш пвпг фпнда дпста ппмпгап у припреми збирке. • Да ли ћеш наставити да пишеш? Верпватнп. Имам малп слпбпднпг времена за писаое, али кпристим сваки слпбпдан тренутак да пищем.

26


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

САВА-МПЈА РЕКА Сава је река крај кпје живим, крај ое ја саоам и опј се дивим, дпк леппта оена ппија мене нека тпплина теше ми крпз вене. Целпм дужинпм оенпг тпка увек некп некпг гледа краишкпм пка, мнпге љубави пна скрива, вешнп ће бити впљена дива. Лепптпм свпјпм пшарала је свет крај ое је срећнп свакп дрвп,сваки цвет, и сваки шпвек кпга нещтп бпли самп нек' науши реку да впли. Дпк Сава теше прплазе дани, ппсећују је гпсти незвани и звани, а мпје срце пунп је среће јер мпја река никад сама бити неће.

Са Анпм разгпварала Јпвана Ђуришић 27


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Светосавска академија Сваке гпдине, на Дан Светпг Саве, ми, оегпви духпвни пптпмци, срећни щтп кпрашамп светпсавским путем, гпвпримп Оему у славу.

Дан Светпг Саве је ,,празник матероег језика, слпвенске идеје, слпвенскпг јединства и наде у бпљу будућнпст“ – записап је у бипграфији Светпг Саве Милпщ Цроански. Пд 1735. гпдине Савиндан је прпслављан кап щкплска свешанпст. У ппшетку се нарпдни пбишаји и црквени пбреди нису разликпвали, да би касније, пп мищљеоу Цроанскпг, литерарни панславизам и наципнални рпмантизам ту прпславу све вище удаљили пд црквене идеје и давали јпј све јаснију црту прпславе прпсветитељске идеје, славне слпвенске прпщлпсти и птппра туђинскпј култури и насиљу.

...Свети Сава иде крпз Векпве Светпм крунпм пкруоена Глава Српску земљу щтаппм Размеђава Дп извпра наде шпвекпве Свети Сава иде крпз векпве... Савин пут, М. Витезпвић

Пвај празник је кап щкплску славу пзванишип 1823. гпдине кнез Милпщ Пбренпвић, а 13.јануара 1841. гпдине кнез Михаилп Пбренпвић је утврдип пбавезу да щкпле сваке гпдине, 27. јануара, празнују Светпг Саву кап свпју славу. У време пве прпславе сакупљани су дарпви за издржаваое щкпле и за сирпмащне ушенике. Светпсавска прпслава је и тада ппшиоала верским пбредпм и резаоем славскпг кплаша, певаоем Химне Светпм Сави, рецитпваоем песама п Растку – Светпм Сави, нарпдних и рпдпљубивих песама, а заврщавала се културнп-уметнишким садржајима, кпје су извпдили ушеници. 28


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Математика Ученик другог разреда хемијске струке Миша Томан је одржао изванредно предавање Примена броја е у математици и шире у простојима школе пред великим бројем ученика- љубитеља математике.

Наши ученици се последње две године изложбом својих радовима у холу школе прикључују манифестацији Мај месец математике.

Пољопривредно-хемијска школа дуги низ година узима учешће на Републичком такмичењу из математике средњих школа Србије за подручје рада пољопривреда, производња и прерада хране. Последњих 10 година наши ученици постижу завидне резултате, а имена и слике најбољих су на слици.

Лакше је научити математику него радити без ње 29


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Шаховска турнир У прпстпријама Ппљппривреднп- хемијске щкпле пдиграна је щахпвска партија – симултанка, у кпјпј је велемајстпр Рајкпвић пдмерип снаге са двадесет и три ушеника три пбренпвашке средое щкпле. Шак два ушеника су успела да ремизирају, щтп је заиста велики успех с пбзирпм на прптивника.

30


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Пчелари У пквиру смера ппљппривредни технишар, ушеници имају прилику да се уппзнају са пшеларствпм – гранпм ппљппривреде кпја се бави узгпјем пшела у сврху дпбављаоа меда, впска, млеши и пелуда, и ппращиваоа разнпг ппљппривреднпг биља. У нащпј щкпли ппстпји секција Млади пшелари, такп да сви ушеници кпји схватају знашај пве гране ппљппривреде и евентуалнп ппжеле да се баве пшелама, имају прилику да прпђу пбуку и науше да се друже са пшелама, уппзнају оихпв нашин живпта и справљају и кпристе пшелиое прпизвпде.

Будимп захвални пшели, јер без ое мeд никада не бисмп јели.

Прирпднп свпјствп меда је кристализације збпг презасићенпсти једнпставним щећерима. Мед треба щтп дуже држати у устима, јер садржи супстанце кпје се мпгу апспрбпвати директнп у крв путем ппдјезишних крвних жила. Мед тамније бпје садржи вище минерала. Литар меда има тежину пд 1,42 кг. Мед се смрзава на температури пд -17 º C. Mед има изражена антибактеријска свпјства.

Мед храни и пд мнпгих бплести брани.

31


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Занимљивости РЕШНИК ЕКПЛПГИЈЕ      

 

Бипгпривп: гпривп кпје се прпизвпди пд пбнпвљивих прганских материја ( житарице, щећер, уљарице...). Бипдиверзитет: разнпврснпст живпг света (биљке и живптиое). Бипкапацитет: сппспбднпст једнпг ппдрушја (земља, град...) да прпизвпде пбнпвљиве ресурсе и да прихвати птпад кпји настаје упптербпм тих ресурса. Бипмаса: скуп прганских материја биљнпг или живптиоскпг ппрекла. Брутп наципнални прпизвпд (БНП): вреднпст свих дпбара и услуга прпизведених тпкпм једне гпдине у некпј земљи. Гаспви кпји изазивају ефекат стаклене баште (ГЕС): гаспви прирпднп присутни у атмпсфери. Апспрбују деп енергије кпју Земља емитује. Захваљујући оима,Земља мпже да емитује температуру ппгпдну за живпт. Без пвих гаспва, температура на Земљи била би -180С. Генетски мпдпфикпвани прганизми (ГМО): живи прганизми шије је гене изменип шпвек. Такви прганизми сматрају се јашим, лепщим, птппрнијим... али се јпщ не зна какп утишу на људскп здравље и на живптну средину. Дезертификација: претвараое псирпмащенпг земљищта у пустиоу услед климатских прпмена и делпваоа шпвека (интезивна ппљппривреда, дефпрестација...). Дефпрестација: трајнп настајаое щума збпг кприщћеоа земљищта у друге намене (стамбена изградоа, ппљппривреда, путеви...). Наставиће се...

• Псим впде, наще телп садржи шитав низ других супстанци. У прпсеку, пнп има дпвпљнп креша да се пкреши нека маоа щупа, угљеника кпји је еквивалент за врећицу уггља – кпкса, тещку 12,7 кг, дпвпљнп фпсфпра да се нашини 2 200 глава щибица, птприлике једну пуну кащику сумппра, дпвпљнп гвпжђа да се направи ексер дуг 2,5 цм, и пкп 30 гр других метала. • Turritopsis nutricula- Наушници претппстављају да је јединп бесмртнп биће на Земљи најверпватније медуза. Мекущац Turritopsis nutricula, прешника самп шетири дп пет милиметара је јединствена живптиоа кпја је у стаоу да се ппдмлађује. Turritopsis има сппспбнпст да се из пдрасле фазе враћа у дешју фазу пплипа, а тепретски тај циклус мпже да се ппнавља бескпнашнп, щтп пвп ствпреое шини пптенцијалнп бесмртним. • Бпни Баслер је пткрила да бактерије гпвпре једна другпј, кпристећи хемијски језик кпји им пмпгућава да кппрдинирају пдбрану и изазивају нападе. • Мирис цвета љубишице се разликује пд мириса оенпг лищћа. Цвет има слатки мирис захваљујући ипнпнима, кпје су издвпјили Тиман и Кругер јпщ 1893. гпдине. Пвп пткриће је пмпгућилп прпизвпдоу синтетишкпг мириса љубишице кпји је идентишан прирпднпм. Пвај мирис се сада кпристи у мнпгим парфемима.

32


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу Нарпдна верпваоа п биљкама и ппруке цвећа: црвенa ружа је симбпл вешне и страсне љубави бела ружа је симбпл искренпсти, сппкпја и тајанственпсти жута ружа пнпме кпје је прима дпнпси енергију и радпст, у љубави пзнашава љубпмпру благп ружичаста ружа је симбпл пријатељства, пданпсти и нежнпсти Тамнпљубичаста ружа указује на жељу за издвајаоем и пставља мпрбидан утисак Наставак у следећем брпју !!!

 Вирус ХИВ-а претвпрен у лек Лекари су успели да развију технику кпјпм кпристе пслабљени вирус ХИВ-а за генетску терапију станица имунпсистема. За сада је техника успещнп кприщћена за лешеое неких пблика леукемије, а у будућнпсти птвара врата лешеоу брпјних других бплести.  Пп први пута фптпграфисан мплекул ДНК Италијански наушници електрпнским микрпскпппм фптпграфисали су најппзнатију спиралу у истприји, с правпм називану ,,тајнпм живпта’. Фптпграфије мплекуле ДНК, кап и техника кпја их је пмпгућила, у будућнпсти ће пмпгућити нпва пткрића у генетици и биплпгији.  Лед и прганске честице на Меркуру Великп изненађеое стиглп је и с Меркура пве гпдине - никп није пшекивап присуствп леда на планети најближпј Сунцу, а јпщ маое присуствп прганских сппјева, али НАСА-ина мисија Messenger успела је да дпкаже ппстпјаое пбпје.  Рпђен први сисар без рпдитеља Јапански наушници су успели да из матишних ћелија пдгпје пптпунп здравпг мища кпји, технишки гледанп, није имап рпдитеље. Пвп пткриће у будућнпсти би мпглп пмпгућити истппплним парпвима или парпвима кпји имају прпблема с плпднпщћу да ппстану рпдитељи.  Пп први пут ‘хакпван’ људски мпзак Наушници су успели да ‘хакују’ људски мпзак. Уз ппмпћ напредних ЕЕГ шиташа, дпбрпвпљцима су успещнп ‘прпшитали’ брпјеве ПИНпва из ппврщинских мисли.  Успешнп управљаое мислима на даљину Дпбрпвпљац у међунарпднпм истраживаоу лежап је у апарату за функципналну магнетску резпнанцу у Израелу, и притпм ‘гледап’ крпз пши рпбпта у Францускпј. Кпристећи пшитаоа са скенера, студент је свпјим мислима управљап рпбптпм удаљеним стптинама килпметара.

Наука нам казује пнп щтп мпжемп знати, али тп щтп мпжемп знати није мнпгп. Укпликп забправимп пнп щтп не мпжемп знати, ппстајемп непсетљиви за тплике ствари пд великпг знашаја. Bertrand Russel 33


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Физика Ушеници кпји су нарпшитп заинтереспвани за физику имају мпгућнпсти да се баве наушнп- истраживашким радпм и ппсете Сајам науке кпји се редпвнп пдржава у прпстпријама наще щкпле, а свпје резултате презентују путем панпа, предаваоа и реферата.

ГАЛИЛЕП ГАЛИЛЕЈ И ОЕГПВИ ИЗУМИ Галилеп (1564-1642) италијански физишар, астрпнпм и математишар. Јпщ кап деветнаестпгпдищои студент пткрип је изпхпрнпст псцилација клатна, при шему је кпристип пткуцаје свпг пулса за мереое времена, щтп ће касније Хајгенс искпристити при изради астрпнпмскпг шаспвника са клатнпм . Прпнащап је хидрпстатишку вагу 1585, а 1589. фпрмулисап закпне слпбпднпг пада тела ппд дејствпм силе теже, кретаоа пп кпспј равни, кап и кпспг хица , и притпм увеп ппјам убрзаоа. Касније је увеп и ппјам инерције , щтп је за даљи развитак механике билп вепма знашајнп. Гпдине 1609. кпнструище астрпнпмски дурбин, кпји пткрива Принпву маглину, неравнине (брда и дплине) на Месешевпј ппврщини, шак успева да пдреди и висине Месешевих брда, ппмпћу дужина оихпвих сенки. Гпдине 1611. примећује пеге на Суншевпј ппврщини , ппмпћу кпјих пдређује трајаое оегпве рптације. Са правпм се сматра пснивашем механике кап науке, а нарпшитп је знашајан за истпријску еппху увпђеоа експеримената у наушна истраживаоа.

Наслпвна страна Галилејевпг дела: Дијалпг п систему света 34

Текст припремила Александра Стojaнпвић


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Језици-У нашој школи се уче руски и енглески језик

Руска култура- Поводом 100 година од смрти Лава Николајевича Толстоја професорка Лидија Вулета приредила је изложбу и одржала предавање ком је присуствовао велики број ученика и професора.

35


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу Лав Никплајевиш Тплстпј (1828-1910) Да су велика Русија и мала Србија нераскидивп ппвезане, ппказалп је и веше ппсвећенп изузетнпм јубилеју, 100 гпдина пд смрти великана из Јасне Ппљане, Лава Никплајевиша Тплстпја. Прпф. рускпг језика Лидија Вулета, кплегама и ушеницима, пдржала је мултимедијалнп предаваое п највећем рускпм реалисти тпга времена и једнпг пд највећих умпва светске коижевнпсти. Иакп шестп пспправан, шак забраоиван, анатемисан, ппгрещнп тумашен, Тплстпј ни 100 гпдина ппсле смрти није забправљен. Тп је писац шија су дела актуелна кап и када су стварана, затп щтп се пвај коижевни геније бавип највећим и најбплнијим прпблемима цивилизације. Те вешери сазнали смп врлп интересантне ппдатке и вези Лава Никплајевиша Тплстпја са Србијпм. Унуци писца, Владимир и Илија, ппсле Пктпбарске ревплуције 1917.гпд. дпщли су у Србију, пснпвали ппрпдице, у Србији су им се рпдила деца. Сам Л.Н.Тплстпј, бип је ппшасни шлан Српске краљевске академије наука и активнп је прпушавап живпт балканских Слпвена. Пп неким индицијама, Тплстпј је намеравап да ппбегне из Русије и да се настани у Нпвпм Саду, да тамп прпведе ппследое гпдине живпта. Оегпв рпман, Ана Кареоина, најпревпђенија је коига на свету. Изузме ли се Библија, преведена је на 76 језика. Међутим, и у тпм рпману, писац нас је изненадип тиме щтп је свпг главнпг јунака, грпфа Врпнскпг, ппсле трагишне ппгибије Ане Кареоине, ппслап у Србију, да се бпри на страни Срба прптив Турака. Грпф Врпнски је прптптип рускпг пукпвника Никплаја Никплајевиша Рајевскпг, кпји је кап дпбрпвпљац дпщап у Србију 1.августа 1876. гпд. заједнп са некпликп хиљада Руса да би ппмпгап пслпбпђеое српскпг нарпда пд Турака. Јунашки се бприп све дп 20-пг августа, када је ппгинуп бранећи адрпвашке виспве кап кпмандант здруженпг српскпг пдреда. Имап је самп 37 гпд. Пптицап је из једне пд најппзнатијих ппрпдица у Русији деветнаестпг века. Оегпв деда, Никплај Први, бип је генерал кпји је предвпдип руске трупе у Птачбинскпм рату 1812. гпд. прптив Напплепна. Л.Н.Тплстпј пписап је оегпв ппдвиг у Бпрпдинскпј бици у рпману Рат и мир.Пн сам бип је вепма пбразпван, гпвприп је енглески, француски, немашки, шак и српски језик. На месту где је ппгинуп, у Гпроем Адрпвцу, кпд Алексинца, ппдигнута је 1902.гпд. црква Светпг Трпјства. Цркву зпву Руска црква, Црква Рајевскпг или Врпнскпг, Црква љубави’. Впјници су га сахранили недалекп пд места ппгибије, ппред цркве Св. Рпмана, у Ђунису. Птуда легенда кружи да је оегпвп срце заувек псталп у Србији. Ппсмртни пстаци ипак су пренети у Русију уз највище впјне ппшасти, а пд пвпг херпја ппрпстип се и сам кнез Милан Пбренпвић. Цркву је ппдигла грпфица Марија Рајевски, супруга оегпвпг брата Михаила. Пна је кппија храма у Украјини у кпјпј је Рајевски крщтен. Бпгатп је псликана ликпвима из пба нарпда, између псталих Св. Саве и Александра Невскпг. Плац је пткупила пд адрпвашких сељака, за тадащоих 60 дуката лишнп српска краљица Наталија Пбренпвић. Из Украјине су стигле и саднице липе кпје су ппсађене уз пут кпји впди према цркви, симбплишнп, да га ппдсећају на рпдни крај. Црква је сппмен највећпј љубави кпју ппзнаје светска коижевнпст.

36


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

British culture- The Union Jack The Union Jack is a transnational flag full of historical significance. It represents the union of different countries and the growth of a family of nations whose influence extends far beyond the British Isles. This far-reaching influence is still seen today in the incorporation of the Union Jack in other national flags such as that of Australia. The British flag is called the "Union Jack", an expression that needs to be explained. The Union Jack is a fine expression of unity as well as diversity. The British flag incorporates the national symbols of three distinct countries, England, Scotland and Northern Ireland. In fact its name "Union Jack" emphasises the very nature of the United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland as a union of nations. The flag is also known by another name, this too, emphasising the idea of union: the "Union flag", perhaps a less common term but a little more precise. The countries comprising the British Isles are not inward-looking or isolated states with an insular mentality; together they constitute a powerful union that has spanned centuries. Recent devolution that gave Scotland its own Parliament and Wales its own Assembly has also emphasised the importance of individual national identities within the union without affecting the essential unity of Great Britain. On the contrary, it has strengthened it. Recognition of, and respect for national identities are an essential ingredients for effective union. The Union Jack symbolises all this: respect for individuality within a closely knit community. The "Union Jack" or "Union Flag" is a composite design made up of three different national symbols:

The cross represented in each flag is named after the patron saint of each country: St. George, patron saint of England, St. Andrew, patron saint of Scotland and St. Patrick, patron saint of Ireland. During medieval times, animals could be tried and convicted in court. The fines were payable by the animal’s owner. • Hot chocolate originated in England by a Frenchman. The first store to sell it opened in about 1600. • Big Ben is not the name of the clock tower next to the Houses of Parliament but of the bell inside it. • In medieval times, breakfast was usually enjoyed with a beer. • Queen Victoria had a fetish for Valentine’s Day cards and sent out well over 2000 cards during her reign. • England’s first telephone directory, published in 1880, had only 25 names in it. • The National Health Service is one of the largest employers in the world. • More than 12 000 English people are injured every year while trying to don their pantyhose or socks. • England is the largest country in the United Kingdom (which also includes Wales, Scotland and Northern Ireland) and over 80% of the UK population lives in this country. • England is only 35 kilometres from France. • England is famous for its English breakfasts, which comprise scrambled eggs, black pudding, sausage, bacon, mushrooms, baked beans, hash browns and tomato.

37


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Британска култура-Застава Уједињеног Краљевства Застава Уједиоенпг Краљевстава, шестп звана и Јунипн Чек (Union Jack ) је застава са пунп истпријскпг знашаја. Пна представља сппј разлишитих земаља и раст ппрпдице нарпда шији се утицај прптеже далекп изван Британских Пстрва. Пвај далекпсежни утицај се види и данас у укљушиваоу Јунипн Чека у друге наципналне заставе кап щтп је Аустралија. Јунипн Чек је израз кпји треба пбјаснити. Јунипн Чек је израз какп јединства, такп и разнпврснпсти. Британска застава пбухвата наципналне симбпле три разлишите државе: Енглеске, Щкптске и Северне Ирске. Заправп, име Јунипн Чек наглащава саму прирпду Уједиоенпг Краљевства Велике Британије и Северне Ирске кап заједнице нарпда. Застава има јпщ једнп име, Застава Уније (Union Flag), кпје наглащава идеју п заједници, щтп је мпжда маое упбишајен термин, али прецизнији. Земље кпје шине Британска Пстрва нису изплпване државе са пстрвским менталитетпм; пне заједнп шине мпћну заједницу кпја траје векпвима. Скпращоа девплуција, кпја је дала Щкптскпј Парламент и Велсу Скупщтину, такпђе је нагласила знашај индивидуалних наципналних идентитета унутар уније без утицаја на сущтинскп јединствп Велике Британије. Напрптив, пнп га је пјашалп. Признаое и ппщтпваое наципналних идентитета је пд сущтинскпг знашаја за ефикасну унију. Јунипн Чек симбплизује све пвп: ппщтпваое индивидуалнпсти унутар теснп ппвезане заједнице. Јунипн Чек је кпмбинација три разлишита наципнална симбпла:

Крст представљен на свакпј застави дпбип је име пп свецу защтитнику сваке земље: Свети Ђпрђе, защтитник Енглеске, Свети Андрија, защтитник Щкптске и Свети Патрик, защтитник Ирске. • Током средњег века, животиње су могле бити осуђиване на суду. Казне су плаћали власници животиња. • Топла чоколада потиче из Енглеске, а осмислио ју је Француз. Прва продавница која је продавала топлу чоколаду отворена је око 1600. године. • Биг Бен није име торња који се налази одмах до Парламента већ име сата који се налази у њему. • У средњем веку, доручак се обично конзумирао уз пиво. • Краљица Викторија је имала фетиш за честитке за Дан Заљубљених и послала је преко 2000 честитки током своје владавине. • Први енглески телефонски именик, објављен 1880. године, садржао је само 25 имена. • Државна здравствена служба је једна од највећих послодаваца у свету. • Сваке године, више од 12000 Енглеза се повреди покушавајући да обује хулахопке или чарапе. • Енглеска је највећа земља у Уједињеном Краљевству (које такође укључује и Велс, Шкотску и Северну Ирску) и преко 80% популације Уједињеног Краљевства живи на селу. • Енглеска је удаљена од Француске само 35 километара. • Енглеска је позната по свом енглеском доручку, који се састоји од кајгане, црног пудинга, кобасице, сланине, печурака, пасуља, кромпир пиреа и парадајза.

38


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

Ликовна секција Прпграм ликпвне секције садржи вище сегмената у пквиру кпјих ушеници путем разлишитих тема, техника и материјала бележе сппствену перцептивну слику визуелним језикпм. У пднпсу на пдређени перипд кпнструисане су и тематске целине, шији је задатак да прате актуелна дещаваоа у тпку щкплске гпдине. Излпжбе ликпвних радпва приказ су индивидуализпванпг креативнпг мищљеоа, синтеза дпживљенпг и виђенпг, мащте и реалнпсти.

39


Путпказ – Нпвине Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Обренпвцу

40

Profile for Tanja Starcevic

Putokaz  

Prvi broj časopisa Putokaz Poljoprivredno-hemijska škola Obrenovac

Putokaz  

Prvi broj časopisa Putokaz Poljoprivredno-hemijska škola Obrenovac

Advertisement