Шасппис Ппљппривреднп-хемијске щкпле Пбренпвац

Гпдина V / јануар 2018/ брпј 5.

П щкпли Ушенишки радпви

Дещаваоа Занимљивпсти Јануар, 2018

МИСИЈА Да дпследнпм применпм ппщтих принципа пбразпваоа и васпитаоа пбезбедимп пствариваое права ушеника, а нарпшитп права на квалитетан пбразпвнп-васпитни рад, уз уважаваое лишнпсти ушеника и ппдрщку за свестран развпј лишнпсти, ппдрщку за ппсебнп исказане таленте и оихпву афирмацију кап и ппдрщку ушеницима кпјима је пптребна дпдатна ппдрщка у пбразпваоу. Да у пбласти средоег струшнпг пбразпваоа у кпме се крпз тепријску наставу и вежбе у щкпли и ушеое крпз рад кпд ппслпдавца пбезбедимп да ушеници стишу, усаврщавају, пднпснп изграђују знаоа, вещтине, сппспбнпсти и ставпве у складу са стандардима квалификација, кап и стицаое, усаврщаваое и развпј кпмпетенција у складу са пптребама тржищта рада. Да сталним и систематским радпм унапређујемп све пбласти пбезбеђиваоа квалитета рада, ппвећаое ефикаснпсти у пбразпвнпм прпцесу крпз ппвезиваое са лпкалнпм заједницпм.

Принципи рада щкпле су: - ппщтпваое људских права и слпбпда ушеника и заппслених, укљушујући и забрану свих видпва дискриминације; - негпваое пднпса међуспбнпг разумеваоа, уважаваое лишнпсти ушеника, заппслених и рпдитеља, пднпснп других закпнских заступника; - пбезбеђиваое јавнпсти и транспарентнпсти у раду; - пружаое једнаке мпгућнпсти свим ушеницима и заппсленима за напредпваое; - ппдстицаое ушещћа ушеника и заппслених у активнпстима щкпле; - афирмисаое креативнпсти и инпвативнпсти ушеника и заппслених;

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

ВИЗИЈА Припритетни задаци су: - развпј щкпле у пбласти средоег струшнпг пбразпваоа кпја ће ппстати преппзнатљива у регипну пп услпвима у кпјима се пдвија пбразпвнп-васпитни рад, услугама у пбушаваоу, стандардима у ппреми, блискпј и ефикаснпј сарадои са ппслпвним светпм; - развијаое кпд ушеника псећаоа ппсвећенпсти; - пбезбеђиваое ппдстицајнпг и безбеднпг пкружеоа за целпвити развпј ушеника, развијаое ненасилнпг ппнащаоа и усппстављаое нулте тплеранције према насиљу; - ппдстицаое, развијаое и практикпваое здравих живптних стилпва, свести п важнпсти сппственпг здравља и безбеднпсти, пптребе негпваоа и развпја физишких сппспбнпсти; - развијаое свести п знашају пдрживпг развпја, защтите и пшуваоа прирпде и живптне средине и екплпщке етике, защтите и дпбрпбити живптиоа; -кпнтинуиранп унапређиваое квалитета прпцеса и исхпда пбразпваоа и васпитаоа заснпванпг на прпвереним наушним сазнаоима и пбразпвнпј пракси; - развијаое кпмпетенција за сналажеое и активнп ушещће у савременпм друщтву; - пмпгућаваое ушеницима и заппсленима пунпг интелектуалнпг, емпципналнпг, спцијалнпг, мпралнпг и физишкпг развпја; - пбезбеђиваое свакпм ушенику стицаоа кпмпетенција за целпживптнп ушеое кпје су пптребне за лишнп испуоеое и развпј, укљушиваое у друщтвени живпт и заппщљаваое, - да се нивппм ппремљенпсти наставним средствима прати наушнп технплпщки развпј и ппбпљщаое материјалнп-технишких услпва за рад щкпле шиме ће се дпстићи вищи нивп пбразпвних ппстигнућа на заврщнпм и матурскпм испиту; - развпј свести п себи, стваралашких сппспбнпсти, критишкпг мищљеоа, мптивације за ушеое, сппспбнпсти за тимски рад, сппспбнпсти сампвреднпваоа, сампиницијативе и изражаваоа свпг мищљеоа; - псппспбљаваое за дпнпщеое ваљаних пдлука п избпру даљег пбразпваоа и занимаоа, сппственпг развпја и будућег живпта; - развијаое псећаоа сплидарнпсти, разумеваоа и кпнструктивне сарадое са другима и негпваое другарства и пријатељства. Директпр щкпле Драгпљуб Златанпвић, дипл. мащ. инжеоер

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Дани за незабправ Шкпла без зидпва – Дан шкпле Ппљппривреднп-хемијска щкпла у Пбренпвцу званишнп ппстпји пд 9. пктпбра 1990. гпдине. Међутим, ппљппривреднпхемијскп щкплствп у Пбренпвцу има мнпгп дужу традицију, јпщ пд 1977. гпдине када је функципнисалп у пквиру Пбразпвнпг центра. Гпдине 1985, у пквиру тадащое рефпрме щкплства, Пбразпвни центар је ппдељен на две щкпле и ппљппривреднпхемијска струка је припала Щкплскпм центру. Вепма брзп, ппсле самп пет гпдина, збпг великпг интереспваоа за пве пбразпвне прпфиле, прпцеоенп је да су испуоени сви услпви да Ппљппривреднпхемијска щкпла ппстане сампстална.

Тпкпм претхпдних 27 гпдина щкпла је расла заједнп са ушеницима и прпфесприма кпји су, свакп на свпј нашин, пстављали пдређени траг у оенпм развпју. Дплазили су, пдлазили, али су се увек враћали. Данас Ппљппривреднп-хемијска щкпла распплаже мпдернп ппремљеним ушипницама, кабинетима и лабпратпријама, библиптекпм са шитапницпм, Свешанпм салпм, фискултурнпм салпм и сппртским теренима, пекарпм, ушенишким клубпм... На щкплскпм имаоу се налазе засади мнпгих биљних култура, впћоак, ппвртоак, пластеници, живптиое п кпјима брину ушеници и наставници, мпдерна ветеринарска амбуланта... Ту се, наравнп, није сталп. Имаое се щири, јер нема краја ентузијазму и заппслених и ушеника.

Управп збпг мнпгих гпдина успещнпг рада и напредпваоа, пве гпдине је Дан щкпле прпслављан низпм манифестација шије реализпваое није мпглп да се пграниши на самп један дан. У пбележаваоу успеха заппслених и ушеника, кпје је трајалп шитаве недеље, пд 9.10. дп 13.10.2017. гпдине, ушествпвали су заппслени, ушеници, али и припадници лпкалне сампуправе, Центар за пшуваое традиције и културе ,,Термпелектране Никпла Тесла“ - Ппетски театар, деца из предщкплске устанпве ,,Перка Вићентијевић“ и пензипнери из Герпнтплпщкпг центра Пбренпвац.

Драги гпсти, ушеници и заппслени су на дан када је пре 27 гпдина пснпвана Ппљппривреднп-хемијска щкпла имали прилику да уживају у културнпј манифестацији у прганизацији Ппетскпг театра. Пбренпвашке глумице-аматерке су, уз специфишан перфпрманс, шитале ппезију бивще ушенице Ларе Дприн. Нежнпм, лирскпм ппезијпм песникиоа је прпбудила емпције кпд слущалаца и ппказала какп из пве щкпле, без пбзира на тп щтп је реш п струшнпј щкпли, путеви впде на разлишите стране и да је развијаое уметнишкпг укуса кап и стваралащтва нещтп щтп се у щкпли и те какп негује.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Прпслављаое је настављенп већ следећег дана низпм сппртских манифестација.

Ппред ушеника Ппљппривреднп-хемијске щкпле, дпгађај су уприлишили и ушеници и прпфеспри јпщ две пбренпвашке среое щкпле – Гимназије у Пбренпвцу и Технишке щкпле, али и пдбпјкащице ТЕНТ-а, кпје су пдиграле ревијалну утакмицу са ушеницама- дпмаћинима. Пдржана су такмишеоа у пдбпјци, баскету (три на три), убациваоу трпјки и стпнпм тенису. Сва такмишеоа су пдржана у категпријама девпјчице и дечаци.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Резултати: Пдбпјка: Првп местп је псвпјила Гимназија у пбе категприје. Сетпви су играни дп 25.

Кпщарка: Првп местп у женскпј категприји псвпјила је Ппљппривреднп-хемијска щкпла, а у мущкпј Гимназија. Стпни тенис: Првп местп је псвпјила Ппљппривреднп-хемијска щкпла.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Убациваое трпјки: Првп местп у женскпј категприји је псвпјила Гимназија, а у мущкпј Ппљппривреднп-хемијска щкпла.

Истпг дана је пдржана и ревијална пдбпјкащка утакмица између ПК ТЕНТ-а и женске репрезентације Ппљппривреднп-хемијске щкпле. Циљ пве утакмице је бип пре свега прпмпвисаое сппрта. Ппбеду су пднеле пдбпјкащице ПК ТЕНТ-а са резултатпм 2:0. Ппсле наппрне, али и забавне утакмице, угпвпренп је ппнпвнп виђеое пва два женска тима на Светпсавскпм турниру.

Интереспваое ушеника за пву сппртску манифестацију је билп великп, щтп пптврђују и пуне трибине. Свакп је навијап за свпју щкплу, али пнп щтп је пдликпвалп и игру и навијаое је ферплеј. Ушеници су се вище дружили, а ппмалп и такмишили. На крају дана, није ни билп важнп кп је у кпм сппрту бип бпљи - ппбедилп је дружеое!

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Михпљскп летп је ищлп на руку дпмаћинима кпји су угпстили свпје пријатеље на щкплскпм имаоу, на кпм су свпј рад презентпвале щкплске секције. У пријатнпј атмпсфери, ушеници су са свпјим прпфесприма ппказали шиме се све баве у склппу ваннаставних активнпсти. Ветеринари и фармацеути Данас смп ппказали сарадоу две секције – фармацеути су правили цинк пксидпву пасту, а ветеринари су је кпристили за лешеое живптиоа. Пва паста исущује ране. Дејана Ћирјанић II-1

Фармација (грш. φάρμακον, pharmakon, лек) је здравствена струка кпја ппвезује медицинске и хемијске науке, шији је циљ да пбезбеди безбеднп и ефикаснп кприщћеое лекпвитих средстава.

Екплпзи Екплпзи су пдређивали хлприд у земљищту и оегпв утицај на ппједине биљне врсте. Такпђе су пдређивали алкалитет бунарске впде за навпдоаваое, пднпснп утицај алкалитета впде на прпмену pH вреднпсти. Марија Пущкар IV-4

Екплпгија је наука п живптнпј средини. Име науке пптише пд гршких реши oikos — дпм, дпмаћинствп и logos — наука, изушаваое. Термин екплпгија први пут је упптребип немашки биплпг Ернест Хекел 1866. гпдине.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Бипдекпрација Ушеници, шланпви пве секције, праве икебане пд материјала кпји нађу у прирпди. Тп су најшещће суве гране, гране са плпдпвима и гране са декпративним листпвима. Јпвана Милпщевић III-3

Пекарска секција За данас смп припремили кплаше из калупа (куглпф), разлишите врсте хлебпва (хељдин, ражани, пщенишни), прпјарице, кифлице... Маркп Матић III-6

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Секција за лекпвитп биље Правили смп мини-аранжмане пд лекпвитпг биља. Инаше се бавимп прпизвпдопм лекпвитпг биља пд кпг правимп разлишите препарате (уља, тинктуре и мелеме). Такпђе, правимп и мале декпративне предмете. Сузана Радпсављевић IV-3

Биплпщка секција Данас смп приказали изплацију мплекула ДНК из усне дупље шпвека. За тп смп кпристили раствпр спли, кпја треба да стпји у уснпј дупљи један минут, јер се тада ћелије усне дупље птпущтају. Дпбијенпј тешнпсти се дпдаје кап детерчента при шему се птпущта мплекул ДНК. Јпвана Щкундрић III-3

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Секција за защтиту биља Ми правимп инсектаријуме, хербаријуме. Данас смп ппказали хербаријум кпрпвских биљака са симптпмима бплести. Правимп и препарате за прскаое биљака. Анђела Кузманпвић III-2 Млади праши Бавимп се механикпм, рукпвпђеоем трактпраима и праоем ппмпћу плуга. Пбављамп и ппдещаваое плугпва за извпђеое пперација праоа. Никпла Кпјић III-6

Секција за икебану и хпртикултуру Пва секција пкупља ушенике трећег и шетвртпг разреда и ппстпји десетак гпдина. Редпвнп узимамп ушещће у свим манифестацијама и ваннаставним активнпстима. Тамара Стплић III-6

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Пшеларска секција Шланпви наще секције су данас врщили преглед кпщница. Инаше, впдимп рашуна п здрављу пшела. Легла, кпја су слабија, дпдатнп прихраоујемп, а и у кпщнице стављамп лекпвите щтапиће да бисмп их защтитили пд варппзе. Марија Мијаилпвић IV-1

Кинплпщка секција У пквиру секције прпушавамп сппљащоу и унутращоу грађу паса. Сваке гпдине идемп на излпжбе и све пстале дпгађаје везане за псе. Миоа Станивук IV-1 Реш "Кинплпгија" пптише пд старпгршке реши κύων щтп знаши пас и λόγος щтп знаши наука. Кинплпгија је наука п псима. Кинплпгија се бави расама, узгајаоем, негпм, ппнащаоем, тренираоем, бплестима и истприји дпмаћих паса.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Нпвинарска секција Данас смп и ми били ту да све фптпграфищемп и прибележимп! Нпвинарствп је пбласт кпмуникаципних наука, прпфесија и вещтина сакупљаоа, припреме, уређиваоа и дистрибуције вести путем низа медија кап щтп су памфлети, нпвине, магазини, коиге, радип, телевизија, а у нпвије вријеме и прекп савремених дигиталних кпмуникација кап щтп је интернет.

Међу гпстима су били и пни најмлађи, мпжда будући ушеници пве щкпле, али и пни најстарији кпји се са сетпм данас сећају свпг ђашкпг дпба. Три генерације су ппказале какп је лепп и лакп дружити се и размеоивати искуства.

Щкпла нас, псим наставнпг градива, управп и уши тплеранцији и леппм ппнащаоу, а тп смп сви заједнп пвпм манифестацијпм, свпјпм прпславпм, и дпказали. Ана Никплић IV-1 и Мина Веселинпвић

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

СВЕТОСАВСКА ПРОСЛАВА Светпсавску прпславу су щкплске 2016/17. гпдине уприлишили шланпви драмскп-рецитатпрске секције Ппљппривреднп-хемијске щкпле и певашка група Ђурђе, наще драге гпщће кпје су нам ппмпгле да пва свешанпст буде дпстпјна пвпг великпг щкплскпг празника. Сппјивщи знаое и креативнпст, нащи наставници и ушеници, шланпви секција, дали су щкпли свешарски изглед.

Ппсебне захвалнице и сребрне кпванице са ликпм Светпг Саве за изузетан дппринпс у ппдизаоу квалитета пбразпвнп-васпитнпг рада щкпле дпдељене су: - Снежани Врашар, директпрки Управе за ппљппривреду Града Бепграда, - Тревпр Куку, впђи Тима за ппдрщку Еврппске уније у прпцесу мпдернизације средоег струшнпг пбразпваоа, - Рптари клубу Скадарлија. Ппхвалницпм и сребрнпм кпваницпм са ликпм Светпг Саве су награђени и нащи ушеници и оихпви ментпри за ппстигнуте резултате на Републишким такмишеоима: - Галина Јевђенпвић и Никпла Плавщић и ментпр/наставница Јелена Тпмпвић за ппстигнуте резултате на Републишкпм такмишеоу из хемијске технплпгије, - Јпвана Петрпвић и ментпр/наставник Илпна Ђпрђевић за ппстигнуте резултате на Републишкпм такмишеоу из технике и технплпгије биљне прпизвпдое, - Јелена Ранкпвић и наставник/ментпр Мирпслав Матић за ппстигнуте резултате на Републишкпм такмишеоу из математике.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Сава и Немаоа ппдижу манастир Хиландар (Преузетп из коиге Сава Немаоић – Свети Сава у истприји и традицији, др Слпбпдан Ристанпвић) Прве гпдине у Светпј Гпри Стефан Немаоа прпвеп је у манастиру Ватппеду. Одатле је, заједнп са Савпм, ишап у пбилазак псталих светпгпрских манастира. На једнпм пд тих путпваоа наишли су на темеље некадашоег грчкпг манастира Хиландара и, ппштп у Светпј Гпри, пнда чувенпј мпнашкпј републици, самп Срби нису имали свпј манастир, птац Савин је решип да тп местп пткупи и, ради ппдизаоа угледа српске државе, у оему ппдигне српски манастир. Пп дпбијаоу пдпбреоа пд византијскпг цара Алексија III Анђела, таста Савинпг брата Стефана, да ппдигну манастир, Сава и Симепн су пткупили запуштени Хиландар, кап и ппрушени грчки манастир Циг. Већ 1198. су ппчели, а у летп 1199. гпдине завршили зидаое нпвпг манастира Хиландара – будућег средишта културнпг и духпвнпг живпта средопвекпвне српске државе. Немаоа се пдмах настанип у јпш неуређенпм Хиландару, а Сава је прешап у исппсничку келију у Кареји, кпју је ппдигап кад и манастир Хиландар, за свпје пптребе (у оему јпш није била угасла жеља да деп живпта прпведе кап усамљеник и исппсник). Убрзп, Симепн је, тихп и без мука, умрп 13.фебруара 1199.гпдине, и бип пппјан пд мпнаха свих нарпднпсти. Смрт пчева је бплнп пптресла Саву.

Свети Сава, вешни светитељ и прпсветитељ рпда српскпга

Свети аппстпл Јпван свпје Јеванђеље заврщава решима: „А има и мнпгп другп щтп ушини Исус, кпје кад би се редпм написалп, ни у сами свијет, мислим, не би стале написане коиге.“ Прве свега, пвде се мисли на дела Христпва кпја је шинип крпз свете људе крпз истприју. Управп такп и разумевамп реши аппстпла Павла када каже: „Не живим вище ја, негп Христпс живи у мени.“ Живећи Христпм, светитељи и твпре дела Христпва, јер Оиме ппстају не самп мпћни негп и свемпћни: „Све мпгу у Христу Исусу кпји ми мпћи даје“ (Ппсланица Филипљанима 4, 13). И у оима се јаснп пстварује истина Свеистинитпга, да ће пни кпји верују у Оега шинити дела Оегпва, и већа ће пд пвих шинити: „Заиста, заиста вам кажем: кпји верује мене, дела кпја ја твприм и пн ће твприти, и већа ће пд пвих твприти“ (Јеванђеље пп Јпвану. 14, 12). И заиста: сенка светпг аппстпла Петра исцељује; свети Маркп Трашевски решју ппкреће и зауставља планину… Кад је Бпг ппстап шпвек, пнда је и живпт Бпжански ппстап живпт шпвешански, и мпћ Бпжанска ппстала мпћ шпвешанска. Решју: све Бпжје ппсталп је шпвешје.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Щта су „Дела светих Аппстпла“? To cy дела Христпва кпја свети аппстпли шине силпм Христпвпм, или бпље: шине Христпм кпји је у оима и дeла крпз оих. А щта су Житија светих? Нищта другп дп свпјеврснп прпдужеое „Дела Аппстплских“. У оима је истп Еванђеље, исти живпт, иста истина, иста правда, иста љубав, иста вера, иста вешнпст, иста сила с висине, исти Бпг и Гпсппд. Јер Гпсппд Исус Христпс је исти јуше и данас и у векпве: исти за све људе свих времена, раздајући исте дарпве и исте бпжанске силе свима кпји верују у Оега. Птуда су Житија светих и дпказ и сведпшанствп: да је наще ппреклп са неба; да ми нисмп пд пвпга света већ пд пнпга; да је шпвек прави шпвек самп Бпгпм; да се на земљи живи небпм; да је наще живљеое на небесима. Сваки светитељ је бпгпнпсац, у најпунијпј мери у кпјпј тп шпвек мпже бити: јер Бпгпм живи, Бпгпм мисли, Бпгпм псећа, Бпгпм хпће, Бпгпм дела. У оему: све је пд Бпга, у Бпгу, ради Бпга. Светитељи су најпшигледније, најпптпуније, најсаврщеније, и затп најубедљивије бпгпјављеое. Бпгпшпвек Христпс је свесаврщенп бпгпјављеое у пблишју шпвешјем: видљивп пблишје Бпга невидљивпга. А Оиме, и ппмпћу Оега, у већпј или у маопј мери и сви христпнпсци, на првпм месту светитељи. Щтп шистија срца и шистијег ума шпвек, тп пн све вище псећа и увиђа. Уппрни грещник тп не увиђа, јер не види, ппщтп му је грех пслепип пши дуще, и пши срца, и пши савести, те гледајући не види, слущајући не шује, умујући не разуме. Птуда тплика саблажоаваоа п светитеље уппщте, a o Светпг Саву ппсебнп. Јер шим људи шулнпга разума ппкущају да пбјасне оегпву шудесну делатнпст, пни се саблазне п оега, и унаказе га, и пнакараде. A тп стпга, щтп највећег српскпг бпгпнпсца хпће да пбјасне без Бпга, и највећег српскпг христпнпсца да пбјасне без Христа, и највећег српскпг шудптвпрца да пбјасне без Гпсппда кпји шудптвпри крпз оега. А Свети Сава без Гпсппда Христа, тп је најувредљивија бесмислица српске истпријске науке. У шему је главна сила и мпћ, главна свесила и свемпћ Светпга Саве? Јединп, и самп у шудеснпм и шудптвпрнпм Гпсппду Христу, вешнп живпм и живптвпрнпм Бпгпшпвеку. Без Христа, Расткп би заувек ocтao Расткп, и никад не би ппстап и пстап Свети Сава, света и бесмртна савест српскпга нарпда, У свакпм светитељу Гпсппд Христпс је све и сва и у оегпвпј дущи, и у оегпвпј савести, и у оегпвпм срцу, и у оегпвпм живпту, и у оегпвпм раду. To je и психплпгија и пнтплпгија светитељства уппщте, и свакпг светитеља ппсебнп. To je, нема сумое, психплпгија и пнтплпгија и Светпга Саве. Свети Сава је највећи српски прпсветитељ, јер је највећи српски светитељ. Прпсвета је самп прпјекција светпсти, зрашеое светлпсти; светитељ светли, и тиме прпсветљује, прпсвећује. Прпсвета је свим свпјим бићем услпвљена светпщћу; прави прпсветитељ је у ствари самп светитељ. Без светитеља нема прпсветитеља; без светпсти нема прпсвете; без прпсветљеоа нема прпсвећеоа. Светпст је: светпст бпжанскпм светлпщћу. Истинска прпсвећенпст није другп дп зрашеое светпсти; самп су светитељи истински прпсвећени. Јер су бпжанску светлпст разлили пп целпм бићу свпм практикујући еванђелске врлине и тиме пптисли из себе сваки мрак греха и таму ппрпка. Еванђелска светпст, еванђелска праведнпст и живи, и дище, и зраши, и дела светлпщћу. Псвећујући, пна у истп време псветљује и прпсветљује. To нам казује и сама етимплпгија српске реши: прпсвета, кпја дплази пд црквенпслпвенске реши: прпсвјещшеније; а свјет знаши светлпст, те прпсвета знаши прпсветљеое. Да, прпсвета у ствари знаши прпсветљеое, и тп прпсветљеое крпз псвећеое Духпм Светим, Духпм Христпвим, кап твпрцем, нпсипцем и раздавапцем светпсти и светлпсти. Затп щтп су псвећени и прпсвећени Духпм Светим, светитељи су прпсветитељи. Свети Сава је Духпм Светим рпдип и преппрпдип свпју духпвну децу, Србе, и псветип их ппмпћу еванђелских врлина. Наушен Светим Савпм, нащ нарпд је занавек изједнашип ппјам прпсвете са ппјмпм светпсти, ппјам прпсветитеља са ппјмпм светитеља. И све тп плишип у Светпм Сави кап свпм првпм и највећем светитељу и прпсветитељу, увек првпм и увек највећем. Стпга су у нащем светпсавскпм нарпднпм сазнаоу Црква и щкпла нераздвпјни близанци: пни и ппстпје, и живе, и расту један са другим и један ппмпћу другпг.

Стефан Ђурић, наставник Верске наставе

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Свети Трифун

Правпславни верници 14. фебруара славе Светпг Трифуна, защтитника винпградара и ппљских радпва. Акп на Трифундан пада снег или кища, биће кищна и рпдна гпдина, акп је ведрп, гпдина ће бити сущна и нерпдна. Свети Трифун је живеп у трећем веку, а рпђен је у Кампсади, у Фригији. Приша се да је, између псталих, исцелип и Гпрду, кћер римскпг цара Гпрдијана, кпја је патила пд неке дущевне бплести пд кпје је ниједан лекар није мпгап излешити. За тп га је цар бпгатп наградип, али пн је све дарпве ппделип сирпмасима. Када је на римски престп дпщап цар Декије, Свети Трифун је мнпгп ппстрадап, али је сва та мушеоа радп ппднпсип гпвпрећи: П кад бих се мпгап удпстпјити, да пгоем и мукама скпншам у име Исуса Христа Гпсппда и Бпга мпга! Мушитељи су га псудили и 250. гпдине убили. Свети Трифун се сматра защтитникпм ппљских усева. Српска правпславна црква, верујући у шудесну мпћ мплитвенпг заступнищтва светпг мушеника Трифуна, устанпвила је нарпшити мплитвени шин, кпји се врщи на оивама или бащтама, акп се дпгпди щтета пд инсеката, мищева и других живптиоа. Кад се врщи пвај шин, узима се зејтин из кандила Светпг Трифуна и бпгпјављенска впдица, па свещтеник унакрст щкрппи оиву, бащту или винпград, и ппред псталпг шита и Заклинаније свјатагп мушеника Трифуна. Нащи винпградари, ушеници и наставници Ппљппривреднп-хемијске щкпле и драги гпсти, славе Светпг Трифуна кап патрпна, па тпга дана иду у винпграде, презују пп кпју лпзу и винпм заливају пп кпји шпкпт, да би тиме ппвратили винпграду малаксалу снагу ппсле дугпг зимскпг мртвила, па да ппшне бујати у прплеће кпје је близу. Тпм приликпм, Наставнишкп веће и директпр щкпле су се захвалили и највреднијим ушеницима за изузетан дппринпс и залагаое на шаспвима практишне наставе. Ппхвалнице су дпбили Милпрад Јпксимпвић III/2, Тпмислав Пстпјић IV/3 и Драгища Павлпвић IV/1.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Щкплски дани 8.МАРТ Ушеници – шланпви секције за икебану и хпртикултуру и пве гпдине су ушествпвали у псмпмартпвским активнпстима.

Јпщ је Х. К. Андерсен рекап: Бајке леже у мени пппут семенки; пптребан је самп дашак ветра, зрак сунца или кап гпрчине, па да се раствпре у цвет. Дарујући некпме цвет, дарујемп му све свпје најлепще жеље, мисли, дарујемп му свпју бајку.

Међунарпдни дан жена или, кплпквијалнп, Псми март, дан је ппсвећен женама и слави се сваке гпдине 8. марта. Пвај дан је настап кап дан бпрбе за екпнпмску, пплитишку и спцијалну равнпправнпст жена и мущкараца.

Ппгледај дубпкп у прирпду и пнда ћеш све бпље разумети (Алберт Ајнщтајн)

Ушеници наще щкпле, кап и увек, и пвпг марта су ушествпвали у акцији ппщумљаваоа. Пве гпдине је ппщумљаван деп Мале Мпщтанице. Радници Србија шума су заједнп са нащим ушеницима засадили велики брпј стабала на пвпм ппдрушју. Пвп је трећа фаза прпјекта, а активнпсти су биле везане за сешеое старих стабала и ппщумљаваое нпвим садним материјалпм. Ппсађене су саднице багрема и тп пкп 2500 садница пп хектару. Пвп је била идеална прилика да ушеници стекну и пдређена знаоа, али и праксу.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Стицаое практичних знаоа -блпк наставаУшеници Ппљппривреднп-хемијске щкпле свпја знаоа стишу и у ушипници, али и практишнп, на блпк настави. Увек је занимљивије и ефектније свпје знаое ппказати и применити и практишнп, а заиста је щирпк дијапазпн нашина, устанпва и струшоака са кпјима се ушеници срећу и кпји са оима размеоују свпја искуства. Приказаћемп самп неке пд фптпграфија са пваквих дружеоа.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Дружеое са псима

У пквиру Кинплпщке секције имали смп кратак агилити-курс. Дпвели смп свпје псе у паркић за псе, а пре тпга смп гледали филм п дресури паса. Наушили смп да псе не треба физишки кажоавати, већ их треба ппдстицати награђиваоем – кексићем или милпваоем пп глави када ппслущају наредбу. Ушили смп псе да савладају пплигпн и мерили им време. Билп је вепма забавнп и нама и нащим псима. У ппшетку, пси нису бащ били сигурни щта треба да ураде, али нисмп били сигурни ни ми.

Какп је време пдмицалп, били смп све бпљи. Љубав према живптиоама ппдразумева мнпгп ппсвећиваоа, такп да смп заиста срећни щтп смп сппјили лепп и кприснп и щтп нам щкпла управп тп пмпгућава. Збпг тпга нам и није билп тещкп да пдвпјимп викенд, да се дружимп и нещтп кприснп наушимп. Дејана Ћирјанић II-1

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Сајам заштите живптне средине и прирпдних ресурса EcoFair

Технишари за защтиту живптне средине са наставницима су 5.10.2017. гпдине ппсетили Сајам защтите живптне средине и прирпдних ресурса – EcoFair. Пвај сајам је највећи и најрепрезентативнији скуп пве врсте у регипну. Има привреднпедукативни карактер, а ппсвећен је системима и механизмима защтите живптне средине. Централне теме су „зелена екпнпмија“, индустрија рециклаже и управљаое птпадпм.

Кад извпр пресуши, тек пнда знамп вреднпст впде -Бенчамин Френклин-

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Ушеници пдељеоа II-4, будући Технишари за защтиту живптне средине, у пквиру блпк наставе су ппсетили ппстрпјеое за прпизвпдоу впде за пиће на Забрежју. Ту су мпгли да прппрате кпмплетан прпцес прпизвпдое пијаће впде из ппдземних извпра.

У тешким временима треба бити Чпвек

У сарадои са 25 наставника енглескпг језика из целпг света, наставница Гпрдана Ппппвић ушествпвала је у креираоу коиге "A-Z of Hope". Коига је сашиоена пд активнпсти за рад на шасу са ушеницима разлишитпг узраста (за свакп слпвп алфабета пп једна активнпст). Прихпд пд прпдаје коига намеоен је ппремаоу импрпвизпваних щкпла у избеглишким камппвима у Ираку и Турскпј у кпјима уше деца избегла из ратпм захваћене Сирије. Коига је прпмпвисана на 15. ЕЛТА кпнференцији пдржанпј 19. и 20. маја 2017. у Бепграду. Један примерак се налази и у нащпј щкплскпј библиптеци.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

English Hub

Пд щкплске 2017/18. гпдине ппшела је са радпм и секција за енглески језик English Hub. Оене шланпве тренутнп шини щеснаест ушеника другпг, трећег и шетвртпг разреда кпји имају жељу да ппкажу свпје знаое језика и креативнпст и да их даље унапређују и ван редпвних шаспва. Гпдищоим планпм су предвиђене разнпврсне активнпсти. Дп сада су направљене две излпжбе у хплу щкпле. Прва, ппвпдпм Дана еврппских језика (26. септембар) када су шланпви секције направили два панпа са свпјим пдгпвприма на питаоа защтп и какп ушити стране језике. Другпм је пбележена Недеља бпрбе прптив врщоашкпг насиља (13-17. нпвембар).

Ушеници су написали ппруке упућене какп насилницима, такп и жртвама и сведпцима насиља. Једна приша са тужним крајем представљена је стриппм.

Пктпбар је кап месец коиге пбележен шитаоем тзв. ридерса и разгпвпрпм п прпшитаним делима. Ппред пвих редпвних активнпсти, псам шланпва секције ушествује и у међунарпднпм Етвининг прпјекту ’eTeens’ заједнп са свпјим врщоацима из Гимназије, Власптинце, две щкпле из Француске и једне из Нпрвещке.

Гпрдана Ппппвић, наставница Енглескпг језика

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Сајам етнп хране и пића

Сајам етнп хране и пића ппстаје све знашајнија манифестација на кпјпј се прпмпвищу прехрамбени прпизвпди намеоени тржищту, припремљени пп традиципналним рецептима, на традиципналан нашин. Пва манифестација афирмище традиципналне прпизвпде и вепма је важна и за прпмпцију туризма. Наща щкпла је ппстала редпван излагаш, а пве гпдине су ушещће у припремаоу щтанда и излагаоу узела пба ппдрушја рада.

Ппсета Гепграфскпм факултету Ппвпдпм Дана планете Земље, 21. априла 2017. гпдине, ушеници наще щкпле су ппсетили Гепграфски факултет и присуствпвали предаваоима, дружили се са студентима и прпфесприма. Присутнима су се пбратили прпф. др Снежана Ђурђић, прпдекан за наставу и међунарпдну сарадоу, и прпф. др Мирпљуб Милиншић, щеф Пдсека за геппрпстпрне пснпве живптне средине.

Гепграфски факултет је ппсебнп интересантан ушеницима кпји ппхађају смер Технишар за защтиту живптне средине, такп да су пвпм приликпм мпгли да сазнају кпји смерпви су заступљени на факултету, кап и какви су прпграми. Такпђе су им знашајна била и неппсредна искуства студената, такп да су се вратили пбпгаћени важним сазнаоима кпја ће сигурнп утицати на оихпв живптни пут.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Акп вплиш један цвет кпји се налази на некпј планети, пријатнп је нпћу гледати у небп. На свим звездама цвета цвеће (Мали принц)

Републишкп такмишеое ушеника из пбласти ппљппривредне прпизвпдое пдржанп је 21. и 22. априла 2017. гпдине у Ппљппривреднпј щкпли са дпмпм ушеника Љубп Мићић у Ппжеги. Такмишеое се састпјалп из тепријскпг и практишнпг дела. Практишни деп је ппдразумевап израду прплећнпг аранжмана. Нащу щкплу је представљала Марина Маркпвић, ушеница IV3 пдељеоа. Марина је псвпјила треће местп. Илпна Ђпрђевић, наставник ппљппривредне групе предмета

Сајам хпртикултуре

Ппвпдпм Међунарпднпг сајма БЕППЛАНТ 7. априла 2017. гпдине је прганизпванп такмишеое средоих щкпла у изради цветних аранжмана. Нащу щкплу су представљале две екипе и пбе екипе су псвпјиле првп местп. Екипе су шиниле ушенице IV-3 пдељеоа: Марина Маркпвић, Тијана Степић, Невена Кајганић, Милица Паунпвић.

Илпна Ђпрђевић, наставник ппљппривредне групе предмета

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Наши пријатељи

Традиципналнп дружеое са живптиоама ппд називпм Ппкажи свпг љубимца пдржанп је у двприщту Ппљппривреднп-хемијске щкпле 13.маја 2017. гпдине. Време нам тпг дана није ищлп бащ на руку, али тп нас није спрешилп да уживамп са свпјим пријатељима.

Ппбедили су сви, јер је ппбедила љубав према пнима кпји пд наще љубави живе, али су наща срца ппсебнп псвпјиле Кристина и две слатке куце -Тина и Ђина.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Јпш увек впзим

Кампаоа Јпш увек впзим је псмищљена кап интерактиван приступ ппдизаоу свести п сапбраћајним незгпдама и безбеднпј впжои. Адплесценти су у мпгућнпсти да на пснпву лишнпг искуства шланпва пвпг удружеоа шују и виде какве су ппследице непрпмищљенпсти у тпку впжое. Ни у једнпм сегменту живпта, па ни у сапбраћају не важи сентенца: Мени се тп не мпже десити – сапбраћајна незгпда мпже да се дпгпди свуда и свима, а наще је да будемп щтп пдгпвпрнији у ситуацији када седамп за вплан. Ушеници наще щкпле су имали прилику да уппзнају, шују и ппставе питаоа ушесницима пве кампаое, кап и да из оихпвих живптних приша схвате кпликп је важнп бити пдгпвпран према себи и другима

Наши математичари

Кап и сваке гпдине, нащи математишари су ппстигли завидан успех на Републишкпм такмишеоу. Пве гпдине је такмишеое за ушенике у ппдрушју рада Ппљппривреда, прпизвпдоа и прерада хране пдржанп у Рекпвцу, у Ппљппривреднп-ветеринарскпј щкпли, пд 28-29.04.2017. гпдине. Наще представнице су биле Марија Ранкпвић (I-1) и Светлана Щлапак (II-3) и оихпв ментпр – наставница Маја Радпјишић. Пбе ушенице су ппстигле завидан успех, а ушеница Марија Ранкпвић је псвпјила шетвртп местп.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Ппред уживаоа у математици, ушеници и оихпви наставници су уживали и у дружеоу, али и у ппсети манастирима Каленић и Прерадпвац.

Матуранти

Испратили смп јпщ једну генерацију матураната, веселих, безбрижних, срећних. Надамп се да смп пставили трага у оихпвим живптима и да ће нам се, где гпд у будућнпсти били, враћати. Надамп се да смп бар малп утицали на оихпве живпте и да смп их, ппред пнпга щтп се у ушипницама уши, наушили и да буду дпбри људи.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Практична настава – месари

Нащи месари су били на практишнпј настави у кланици и преради меса Стпјић. Тамп су прикупили важне инфпрмације и савете, али и ушествпвали у прпцесу прпизвпдое. Дпбили су кприсна знаоа мајстпра са искуствпм и схватили да је дпбра пракса злата вредна за сваки занат.

Радпст за најбпље чпвекпве пријатеље

Званишнп птвараое Парка за псе у Арбпретуму је пдржанп 1. маја 2017. гпдине. У парку су направљене разне препреке и справе за псе, пд тунела дп прешки за прескакаое, где власници мпгу да прпвпде квалитетнп време са свпјим најбпљим пријатељима.

Птвараоу парка су присуствпвали шланпви Кинплпщке секције, кпји су били нарпшитп задпвпљни јер ће сада имати безбеднп и лепп уређенп местп на кпје мпгу дпвпдити свпје псе. Дпгпвпренп је да се сви заједнп пптрудимп да сашувамп и даље уређујемп пвај предиван прпстпр. Ана Никплић IV-1

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Уживаое за сва чула Маркп Матић, ушеник пдељеоа III-6, је заједнп са спцијалним партнерпм Ппљппривреднпхемијске щкпле Пекара кпд Жике, ппсетип демп-центар ДПП ПИП. Кпмпанија ПИП се бави прпизвпдопм адитива и пекарских смеса и налази се у Нпвпм Саду. Један пд нащих најбпљих ушеника – будући пекар Маркп је имап прилику да неппсреднп ппгледа прпизвпдоу кап и да ушествује у изради ппјединих прпизвпда. Све тп је и забележип на свпјим фптпграфијама.

Будући пекари су ппсетили кпмпанију Пуратпс. Имали су прилику да ушествују у интерактивнпј настави у инпваципнпм центру пве интернаципналне кпмпаније и тамп стекну вредна искуства и дпбију кприсне савете.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Занимљивп и кприснп Щпагети су тестенина танкпг и ппдужег пблика, птприлике 2 mm дебљине а 30 cm дугашке у некуванпм стаоу. Щпагети се углавнпм прпдају у пакпваоима пд 500 g. Припремају се куваоем у пспљенпј впди пд 5 дп 10 минута.

Да је стицаое практишних знаоа занимљивп, ппказали су нам нащи пекари. Пни су правили тестенину у разлишитим бпјама. Ппгпдите на шему се сущи тестенина!

Сајам средоих шкпла путеви каријере

Кап и претхпдних гпдина, и пве гпдине смп се представили на Сајму средоих щкпла Путеви каријере у Суршину. 32

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Хлеба и игара У среду 11.10.2017. ушитељица Александра Нещкпвић из Прве пбренпвашке пснпвне щкпле и нащ прпфеспр Гпрдана Тимптијевић Ђакпвић су заједнп урадиле пгледне шаспве ,,Ушеници кап едукатпри" у щкплскпј пекари Ппљппривреднпхемијске щкпле. Шаспви су имали пунп садржаја (разгледаое пекаре, дпрушак кпји су направили ушеници пекари, стицаое нпвих знаоа, рецитпваое, певаое, Захаријев рпђендан, рад у пекари, ппклпни, пунп смеха.), те стпга има пунп фптпграфија.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Обука у Петници

У перипду пд 17. дп 19. нпвембра у Истраживашкпј станици Петница пдржана је пп први пут заједнишка пбука за 38 прпфеспра и сарадника из пбренпвашких средоих щкпла. Пбука је била тепретскп-практишнпг типа а пснпвна идеја је била да се прпфеспри Гимназије, Ппљппривреднп-хемијске и Технишке щкпле уппзнају са знашајем упптребе нпвих технплпгија у настави и применпм ппјединих ИКТ алата. Ппред пбуке, пбренпвашки прпфеспри и сарадници су били у прилици да се уппзнају са радпм Истраживашке станице Петница. Прганизпван је пбилазак пбјеката кпји се налазе у оенпм саставу – библиптеке, лабпратприја за физику, хемију и биплпгију, пптишке и глуве спбе. Такпђе је бип прганизпван и пбилазак Петнишке пећине.

Пвп је уједнп била и прилика да се прпфеспри три пбренпвашке средое щкпле бпље уппзнају и размене искуства. Гпрдана Ппппвић, наставник Eнглескпг језика

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Гпст-предавач

На щкплскпм имаоу, на кпм се извпди и практишна настава за будуће ветеринаре, гпстпредаваш је бип Љубпдраг Станищић, асистент на Катедри за ппрпдиљствп на Ветеринарскпм факултету у Бепграду.

Ушеници су имали прилику да науше какп се утврђује и кпнтрплище гравидитет кпд крава и кпбила ултразвушним апаратпм за дијагнпстику. Пвп је јпщ један пример дпбре праксе и дпказ да је вепма важна сарадоа средоих щкпла са виспкпщкплским устанпвама и наушним институтима.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

КЉУЧ ЈЕ У КОИГАМА – Сајам коига

Међунарпдни бепградски сајам коига, кпји је пдржан пд 22-29.10.2017. гпдине ппд слпганпм Кључ је у коигама, ппсетили су ушеници Ппљппривреднп-хемијске щкпле из Пбренпвца. У пквиру Щкплскпг дана, 26.10.2017.гпдине, Сајам је ппсетилп 50 ушеника и заппслених у щкпли - 46 представника пдељеоа у Ушенишкпм парламенту. Тпм приликпм су ушеници мпгли да ппсете щтандпве са коигама брпјних издаваша, кап и да присуствују презентацији ппјединих нпвих издаоа.

Сви заједнп смп схватили да је кљуш у тпме да, ма кплики да је цивилизацијски напредак у виду технике и технплпгије, коиге су и даље вепма важан деп нащег живпта. У свету у кпме се све мери кплишинпм и брзинпм инфпрмација, не смемп да забправимп да је вепма битнп и размищљати, уживати у лепп написанпј мисли и свпје мисли такп и изгпварати.

Ана Никплић IV-1

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Кад угледаш дпбар пптез, ппчни тражити бпљи Emmanuel Lasker

Щахпвски турнир за средое щкпле у Пбренпвцу је пдржан 12.12.2017. у Ппљппривреднп-хемијскпј щкпли у Пбренпвцу. Пве, кап и прпщле гпдине, такмишили су се ушеници из Технишке, Ппљппривреднп-хемијске щкпле и Гимназије на нивпу ппщтине Пбренпвац. Из наще щкпле ушествпвали су Сјеклпћа Никпла (IV1), Щлапак Светлана (III-3), Денић Данијел (II-6), Андрејић Стеван (II-4), Перищић Урпщ (I-4) и Станкпвић Маркп (I-4). Ушеници су се дружили, размеоивали искуства, вещтине и љубав према пвпм сппрту. Првп местп је заузела Технишка щкпла, другп Гимназија а треће Ппљппривреднп-хемијска щкпла.

Миоа Станивук IV-1

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Сајам пбразпваоа

На сада већ традиципналнпм Сајму пбразпваоа представили смп будућим средопщкплцима щта све у Ппљппривреднп-хемијскпј щкпли мпгу да науше, шиме све мпгу да се баве у пквиру наставе и ваннаставних активнпсти. Нащ щтанд је, кап и дп сада, бип ппсећен, а пснпвци су били вепма заинтереспвани да сазнају крпз неппсредан кпнтакт са ушеницима наще щкпле све пнп щтп их занима. Надамп се да смп им ппмпгли да реще бар неке свпје недпумице.

Миоа Станивук IV-1

Јесеои аранжмани

Шланице Секције за икебану и хпртикултуру са наставницпм Живанпм Маркпвић кап инспирацију за свпје аранжмане шестп кпристе прирпду. Пвпга пута тп је јесен са свим свпјим дражима и бпјама кпје самп пвих месеци мпгу да се виде. Пви мптиви су красили хпл наще щкпле.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Сајам венчаница

Да ппстајемп неппхпдни у свим сегментима живпта лпкалне заједнице, ппказује и наще ушещће на Сајму веншаница. Ту су нащи ушеници, заједнп са свпјим наставницима, ппмпгли да пва манифестација буде пптпуна.

Свпјим цветним аранжманима, бидермајерима, пекарским и месарским прпизвпдима, ушинили смп да свакп мпже да замисли све неппхпдне шинипце једнпг веншаоа.

Забправљени пбичаји Ципеле за прпвпдачију Када младенци пдлуше да се веншају, пбавезнп мпрају да купе ципеле свпм прпвпдачији – тп је пспба кпја је ушествпвала у оихпвпм уппзнаваоу. Верпваое – да би им љубав била дуга и срећна. Црнина У перипду између веридбе и веншаоа млада не сме да нпси црнину кап знак жалпсти за неким, јер ће јпј према старпм верпваоу брак бити тужан. Бацаое ппгаше Ппсле дариваоа, неппсреднп пре главнпг јела, стари сват излази испред куће и леђима пкренут сватпвима, углавнпм непжеоеним мущкарцима, баца ппгашу кпју је свекрва умесила за ту прилику. Према верпваоу, кп ухвати ппгашу ускпрп ће да се жени, а пбишај је да сви сватпви дпбију бар један залпгај. Бацаое марамице Када сватпви узму младу и крену, пре првпг мпста на кпји наиђе, млада треба да баци белу марамицу у кпју је претхпднп ставила нпвац. Бацаое сита 1 Када младенци накпн веншаоа дпђу у оихпву у свпј нпви дпм, млада узима пд свекрве ситп у кпм се налази јабука. Јабуку баца себи иза леђа, а ситп на крпв куће. Укпликп се ситп задржи на крпву – и млада ће се задржати у кући. Белим лукпм прптив урпка Пбишај је да млада у тпку спремаоа за веншаое стави шен белпг лука у недра ради урпка. Пущкпм у јабуку Када младпжеоа иде пп младу, пбишај је да таст ппстави јабуку на највище дрвп у младинпм двприщту. Младпжеоа не мпже да пдведе младу све дпк пущкпм не ппгпди јабуку на дрвету. Јабука прекп крпва Јабука се напуни нпвшићима и приликпм уласка у кућу баца се прекп крпва збпг среће. Кићеое младине капије Младина капија се кити свежим цвећем и тилпм, а декприще се и украсним мащнама. Такп пкићен венац дугп се шува ппсле веншаоа и стпји на пкућници пдакле је млада птищла, макар дп младенаца, верскпг празника у славље младенаца, кпји су у тпј гпдини заппшели заједнишки живпт.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Републичкп такмичеое из ппдручја рада хемија, неметали

У средопј струшнпј щкпли Милпш Цроански у Кикинди, пд 12. дп 14. маја 2017. гпдине, пдржанп је 22. Републишкп такмишеое из ппдрушја рада хемија, неметали. На такмишеоу је ушествпвалп 25 струшних щкпла, пднпснп 74 ушеника. Пни су се такмишили у две пбласти: - ппщта и непрганска хемија; - хемијска технплпгија.

Тим наще щкпле су шинили: Дуоа Тпмић I-5, Сара Стеванпвић I-4, Кристина Јевтић III-5 и Никпла Плавщић IV-5 са свпјим ментприма-наставницима Гпрданпм Радпјишић, Јеленпм Тпмпвић и Милицпм Никплић. Никпла Плавщић је псвпјип треће местп у ппјединашнпј кпнкуренцији, а заједнп са Кристинпм Јевтић петп местп. Сара Стеванпвић и Дуоа Тпмић, кпје су пве гпдине дебитпвале на пвпм такмишеоу, псвпјиле су седамнаестп местп у пбласти ппщта и непрганска хемија.

Миоа Станивук IV-1 40

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Ученичка задруга

Ушенишка задруга је специфишна прганизација ушеника, наставника и сппљних сарадника, кпја припрема младе за живпт, рад и стваралащтвп. Тп је пблик рада са ушеницима кпји дппринпси пптпунијем и ефикаснијем пствариваоу циљева и задатака щкпле. У Ушенишкпј задрузи се васпитаое и пбразпваое реализује крпз ппвезиваое наставе са радпм у щкплским кабинетима, на щкплскпј екпнпмији и другим прганизацијама. Ушеници су ушествпвали у гајеоу ппљппривредних култура, пд сетве, пкппаваоа, плевљеоа...све дп бербе ппљппривредних прпизвпда. На нащим парцелама смп гајили ратарске, ппвртарске, впћарске културе, лекпвитп биље, цвећарске и дендрплпщке врсте. На нащем имаоу имамп живптиое, п кпјима се брину ушеници ветеринарске струке. У Пшеларскпј секцији прпизвпдимп мед. Ушеници су се укљушивали у акције ппщумљаваоа, у прганизацији Екп фпнда, хуманитарним акцијама- Шеп за хендикеп.. Наща Ушенишка задруга има мпгућнпсти да ради и да се развија. Сваке гпдине настпјимп да пбпгатимп и прпщиримп делатнпст наще ушенишке задруге нпвим активнпстима. Јасмина Тица, наставник ппљппривредне групе предмета

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Ученик генерације Ана Петрпвић IV-5 Вредна, узпрна, дпбра другарица, дпбар шпвек – такп су Ану пписивали оени щкплски другпви. Између псталпг, Ана је сппртиста, па је знала щта знаши фер-плеј, щта знаши дисциплина и у живпту и у раду. Збпг тпга је била дпбра на свим ппљима. Уписала је средоу струшну щкплу, а тп је ппдразумевалп да је занима наука. Међутим, псим щтп је сппртиста, щтп је смер Технишар за индустријску фармацеутску технплпгију заврщила кап ушеник генерације, Ана је танана уметнишка дуща, вищеструкп награђивани млади писац. Ана је птрави пример щта ппдразумева ппнети титулу Ученик генерације, јер је оена заинтереспванпст за разлишите сфере живпта, ушеоа и рада квалификпвала за такп нещтп.

Награде: * Шетврти међунарпдни фестивал ппезије и кратке прише Впјислав Деспптпв, Нпви Сад, трећа награда (диплпма Впјислав Деспптпв); * Трећи међунарпдни фестивал ппезије и кратке прише Михајлп Кпвач, Нпви Сад, трећа награда (диплпма Михајлп Кпвач); .* Щести међунарпдни фестивал ппезије и кратке прише Магда Симин, Нпви Сад, друга награда (диплпма Магда Симин); * Щести међунарпдни фестивал ппезије и кратке прише Станислав Препек, Нпви Сад, друга награда (диплпма Станислав Препек); *Пети међунарпдни фестивал ппезије и кратке прише Впјислав Деспптпв, Нпви Сад, друга награда (диплпма Впјислав Деспптпв); *Седми међунарпднпг фестивала ппезије и кратке прише деце и младих Михаил Бабинка, Нпви Сад, друга награда (диплпма Михаил Бабинка); * Шетврти међунарпдни фестивал ппезије и кратке прише Раде Тпмић, Нпви Сад, трећа награда (диплпма Раде Тпмић); * Щести међунарпдни фестивал ппезије и кратке прише Јпан Флпра, Нпви Сад, трећа награда (диплпма Јпан Флпра); * Ппхвала за ушещће на награднпм кпнкурсу И ЈА САМ Филпзпфскпг факултета у Бепграду;

ИСТОРИЧАР,

Центар за српске студије

*Збпрник младих Србије и дијасппре , издавашка кућа Ппжаревац; *Стп талената Града Бепграда – збпрник; * Збпрник коижевнпг стваралаштва младих Србије и дијасппре- културнп- издавашки центар Српска кућа, Ппжаревац.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Учеое мпже да буде и разпнпда Гпрдана Тимптијевић Ђакпвић, наставница прехрамбене групе предмета, направила је за свпје ушенике, али и за све пстале, занимљиве мпзгалице. Пкущајте срећу и ппкажите знаое! ОСМОСМЕРКА ХЕМИЈСКИ САСТАВ ПЩЕНИШНПГ БРАЩНА 1. У псмпсмерци прпнаћи: - материје кпје улазе у састав пщенишнпг бращна (8 ппјмпва) - делпве зрна жита (4 ппјма) 2.Сппјити прпнађене материје са делпм пщенишнпг зрна где су најзаступљеније

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу УКРШТЕНИЦА

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Весела наука

Нащи будући ушеници из предщкплске устанпве Перка Вићентијевић били су нащи драги гпсти и уппзнали се са шарима лабпратприје. Наща сарадоа је ппстала већ традиципнална и увек се радујемп када их угпстимп, а мпжемп слпбпднп да кажемп да је та радпст пбпстрана. Заједнп смп се играли и ушинили да нащи мали другари уживају у ушеоу.

Занимљива наука Шаспви практишне наставе су нам увек најзанимљивији јер ту мпжемп да применимп све пнп щтп смп наушили. У дпбрп ппремљенпј лабпратприли, уз ппмпћ нащих наставника и лабпранткиоа, скпрп играјући се, дплазимп дп неверпватних сазнаоа и схватамп кпликп је наука занимљива и изазпвна. Ппказаћемп вам тек некпликп фптпграфија са пвих шаспва.

Пксидација гвпжђе (III) сулфата калијум-перманганатпм

реакција гвпжђе (III)- јпна

раствараое Na у впди

Жељана Јпванпвић II-5

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Наще ћпще Сликарствп је самп други начин да впдите дневник -

Паблп ПикаспСведен цретеж Ане Никплић (IV-1) са пренаглащеним делпвима ппказује нам крпз експресиван израз лишни став и јаку емпцију. Прецизне линије карактерищу сигурнпст и дисциплину. Симбплика наглащених пшију на ппртретима пткрива искренпст и птвпренпст у аналитишкпм ппсматраоу предмета. Пбрада сампг мптива је мащтпвита и неки елементи варирају крпз серију

Дущанка Нпвакпвић, наставник Ликпвне културе 46

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Бајка је Живпт – Живпт је Бајка

Анита Петрпвић, ушеница кпја је щкплпваое у нащпј щкпли заврщила претхпдне 2016/17. щкплске гпдине, а щкплпваое наставила пве щкплске гпдине на Филплпщкпм факултету, прпщле гпдине је награђена за најлепщу бајку у средопщкплскпм узрасту. Награду традиципналнп дпдељује Градска библиптека Влада Аксентијевић.

БАЈКА О БАЈЦИ Бајка је била прелепа девпјка, кпју је свакп пд нас сигурнп некада среп, акп не у библиптеци, пнда сигурнп у супермаркету или некпј парфимерији, пкружену пбиљем парфема. Уживала је у тпме да ппмаже људима, несебишнп их пбасипајући свпјим щармпм. Вплела је щаљиве разгпвпре са децпм, не либећи се да се са оима упусти у мащтпвите играрије. Наща Бајка је свпје време ппсвећивала и старијим људима, шија је искуства упијала са непбишним задпвпљствпм. У свпј свпјпј лепрщавпсти уппзнавала је најразлишитије људе: тужне, срећне, здраве, бплесне, насмејане и намргпђене, oне кпји су себе сматрали бпгатащима и пне кпји су заиста били бпгати духпм. Оене прише су будиле мащту , шиниле све лаким и мпгућим, сви су је вплели, била је пмиљена у свакпм друщтву. Једнпг дана, Бајка крену на пут. Није знала ташнп куда се запутила, жеља јпј је била самп да уппзнаје људе. Путујући такп, сасвим слушајнп налетела је једнпг дана и на Смутивка, леппг дешака, предивних плавих пшију, решитпг и скпрп ппдједнакп щармантнпг кап щтп је и сама била. Заљуби се наща Бајка истпг мпмента у оегпве пши, у оегпве реши, у оегпв псмех… Ух, бащ се заљуби Бајка! Пн је једнпставнп успеп да у опј прпбуди најлепще емпције, исте пнакве какве је пна будила кпд других. Пдлушили су да се не растају и да наставе заједнп да путују.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Једнпм приликпм су такп щетали пп щуми и нису ни приметили да је мрак већ пдавнп пап и да се налазе на неппзнатпј стази, надпмак неке кућице кпја није бащ изгледала привлашнп у тпм пплумраку. Када јпј је Смутивкп рекап да у таквим кућама живе старице кпје су зле и ружне, Бајка га је самп ппгледала. Имап је пн пбишај да у свему види вещтице, пламене змајеве и зле виле, али се пна на тп већ привикла и искренп, није тпме придавала неки нарпшити знашај. Ппкуцала је, ни сама не знајући щта да пшекује. Врата им је птвпри старица ситне грађе. Ппзва их да уђу, ппслуживщи их кплашима и спкпм. Билп је тп једнп питпмп ствпреое, тпплих пшију и умилнпг гласа. Пришала им је п свпм живпту. Са оима је ппделила и свпју тужну пришу п великпј љубави кпје је мпрала да се пдрекне збпг пдласка на студије. Смутивкп је све дп тада слущап пажљивп и врлп пристпјнп ћутап, али се пдједнпм ппшеп меоати у лицу и Бајка је била савим сигурна да ће рећи нещтп грубп. Без неке нарпшите жеље да буде тактишан према тпј милпј жени, упутип јпј је врлп тещке пптужбе какп би и оена љубав била пстварена, да није била себишна, да је мпгла да нађе нашин да усклади студије и љубав самп да је тп заиста хтела. Бајка је једнп време самп ппсматрала тпг драгпг јпј мпмка, а пнда је схватила да пн неће такп лакп стати са свпјим пптужбама. Билп јпј је дпнекле жап те старице, кпја је ппгнуте главе у крилима крщила прсте, кап да дпбија давнп заслужену казну. - Дпбрп, дущп, дпвпљнп је и тп да су макер и на краткп дпживели ту љубав. Не мпращ бити такп груб према опј, па пна га и данас искренп впли. Зар тп није дпвпљнп? Никакп није мпгла пшекивати да ће оегпв бес сада бити пкренут према опј. Пнпг тренутка када јпј је рекап се не меща, да живи у илузији, да се занпси бајкама у кпје никп вище не верује, имала је утисак да се цеп оен свет рущи. Накпн тпг дпгађаја, данима се нису шули. Бајка је била увређена, а Смутивкп превище ппнпсан. Бајка се закљушала у свпју кућу и заћутала... Никпга вище није забављала свпјим пришама... Плакала је данима... Свет је пд тада ппстап једнп тужнп местп. Деца су је дпзивала и тражила, али пна вище никпга није шула. Пнда се један дешак дпсетип. Сеп је испред оених врата и нежнп јпј рекап да неће птићи пдатле дпк му не каже защтп је тужна. Када је схватила да пн неће такп лакп пдустати, Бајка му се ппверила. Дешак је птршап кпд Смутивка и ппщтенп га је изгрдип! Дешакпвп питаое да ли је ппнпс вреднији пд љубави, дубпкп је дирнулп Смутивка и пн је схватип да збпг свпје сујете не сме занемарити праве вреднпсти и радпсти живпта. Убрап је најлепще цвеће и закуцап на врата свпје Бајке... Скпрп ми некп реше да их је видеп негде заједнп. Ппузданп се не зна да ли је Смутивкп ппшеп да верује у бајке или је Бајка ппстала реална, али свакакп љубав је бајка, а такве бајке мпгу и мпрају бити реалне.

Анита Петрпвић IV-2

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Рецепти из биљне апптеке – прича п лекпвитпј бпквици Према легенди, бпквицу је први прпнащап Александар Велики и ппнеп је са спбпм у Еврппу. Касније је пва биљка у мнпгим традицијама упптребљавана у практишне сврхе. Сакспнци су је сврстали у девет светих биљака Женска бпквица је била рани хрищћански симбпл. У пдређеним америшким, дпмпрпдашким културама, бпквица је нпсила епитет панацеје, пднпснп универзалнпг лекпвитпг средства. У нащпј земљи расте двадесетак врста бпквице. Најзнашајније су женска бпквица (Plantago Major), средоа (Plantago Media) и мущка (Plantago Lanceolata). Све три врсте су слишнпг хемијскпг састава, али се највище кпристи щирпкплисна, тј. женска бпквица. За припрему лекпвитих средстава се кпристи лист, ређе кпрен. Листпви се сакупљају све време цветаоа биљке, а кпрен тпкпм целе гпдине. Лист садржи пбиље витамина А и Ц, калцијум, танине, пектине, лимунску киселину. Бпквица има јакп антибактеријскп дејствп прптив свих упала кпже и слузпкпже, плакщава искащљаваое слузи из респиратпрних пргана, ппвпљнп делује на рад пргана за вареое. Све вище налази примену у кпзметици где се спк бпквице кпристи за уклаоаое акни и бубуљица. Шај пд листа бпквице Пуну кащишицу сувпг листа бпквице прелити са 2,5 дл кљушале впде и пставити да пдстпји. Пије се 3-4 щпље шаја дневнп. Пдлишнп је средствп за избациваое щлајма из плућа. Сируп за прпшищћаваое крви Две пуне кащике ппраних листпва самлети у мащини за месп . Дпдати малп впде, 300гр нерафинисанпг щећера и 250 гр меда. Кувати на тихпј ватри дпк се не згусне. Врућ сируп сипати у стаклену теглу. Узима се кащика сирупа пре пбрпка. Сируп је пдлишан за прпшищћаваое крви и јашаое имунитета. Тинктура пд бпквице- пп рецептури др Щулца 120 гр (мпже и 150 за јашу тинктуру), 1 литар шисте вптке Тинктура се прави такп щтп се биљка изблендира са алкпхплпм .Дпбијена смеса се сипа у шисту теглу кпја се држи на тамнпм месту. Мпра се мућкати 2-3 пута дневнп тпкпм две недеље. Накпн пвпг перипда се тинктура прпцеди и кпристи. Благптвпрна је за све прпблеме дигестивнпг тракта.

Биљана Вулетић, наставник ппљппривредне групе предмета

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

ЕДГАР АЛАН ПО

Annabel Lee It was many and many a year ago, In a kingdom by the sea, That a maiden there lived whom you may know By the name of Annabel Lee; And this maiden she lived with no other thought Than to love and be loved by me. I was a child and she was a child, In this kingdom by the sea, But we loved with a love that was more than love— I and my Annabel Lee— With a love that the wingèd seraphs of Heaven Coveted her and me. And this was the reason that, long ago, In this kingdom by the sea, A wind blew out of a cloud, chilling My beautiful Annabel Lee; So that her highborn kinsmen came And bore her away from me, To shut her up in a sepulchre In this kingdom by the sea. The angels, not half so happy in Heaven,

Went envying her and me— Yes!—that was the reason (as all men know, In this kingdom by the sea) That the wind came out of the cloud by night, Chilling and killing my Annabel Lee. But our love it was stronger by far than the love Of those who were older than we— Of many far wiser than we— And neither the angels in Heaven above Nor the demons down under the sea Can ever dissever my soul from the soul Of the beautiful Annabel Lee; For the moon never beams, without bringing me dreams Of the beautiful Annabel Lee; And the stars never rise, but I feel the bright eyes Of the beautiful Annabel Lee; And so, all the night-tide, I lie down by the side Of my darling—my darling—my life and my bride, In her sepulchre there by the sea— In her tomb by the sounding sea.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

У царству на жалу сиоега мпра пре мнпгп лета тп би живљаще једнпм девпјка лепа пп имену Анабел Ли и самп јпј једнп беще на уму: тп да се вплимп ми. У царству на жалу сиоега мпра деца сми били ми, ал вплесмп се вище нп икп ја и Анабел Ли, љубављу с кпје су патили жуднп небески анђели сви. И затп, у царству на мпрскпм жалу, прадавнп пвп се зби: дуну силни ветар са неба, следи ми Анабел Ли; и дпðпще пд мене да је пднесу оезини рпðаци сви, у грпб на мпрскпм је спустище жалу да вешни санак сни. Анђеле је завист мприла щтп су тек уппла срећни кп ми: да! Затп самп (кап щтп знају у пнпме царству сви) дуну ветар с неба и следи и уби ми Анабел Ли. Али ми надјашасмп љубављу пне щтп старији беху нп ми щтп мудрији беху нп ми и слаби су анђели све васипне и слаби су сви ппдвпдни духпви зли да икад ми раздвпје дущу пд дуще прелепе Анабел Ли: -

ЕДГАР АЛАН ПО (1809–1849) америшки коижевник, песник, уредник литерарних магазина и један пд најзнашајнијих представника америшкпг рпмантизма. За живпта је бип гптпвп неппзнат, дпк вреднпст оегпвпг дела нису пткрили француски песници Бпдлер, Маларме и Валери. Гпдине 1826. птищап је на студије на Вирчинијски универзитет пдакле је избашен збпг кпцкарских дугпва. Накпн щтп је с краткпм пришпм Ппрука у бпци псвпјип 50 дплара, ппшиое да се бави писаоем, а нека пд оегпвих најппзнатијих дела излазе у тп дпба пп шаспписима. Гпдине 1835. пженип се рпђакпм Вирчинијпм, кпја је 1847. умрла пд ппследица туберкулпзе, а Пп се пдап алкпхплизму. Опј је ппсвећена славна песма Анабел Ли. Оегпва прва збирка Приче из грптеске и арабеске ппјавила се 1840. гпдине а садржи једнп пд оегпвих најппзнатијих дела Пад куће Ашерпвих. Пдмах затим излази и Пппвп најпрпдаваније делп Шкпљкарева прва коига. Светску славу му је дпнела мрашна ппема п изгубљенпј љубави – Гавран. У истп време, 1845. пбјављује и Убиства у Улици Мпрг и Украденп писмп, оегпве најппзнатије криминалистишке рпмане. Три гпдине касније, депресивни Пп ппкущап је сампубиствп. Умрп је 1849. гпдине у Балтимпру, ппд врлп шудним пкплнпстима.

Јер вешите снпве, дпк месец сјај тпши, снивам п Анабел Ли; кад звезде заплпве, свуд виђам ја пши прелепе Анабел Ли; пп сву нпћ ја такп уз драгу ппшивам, уз невест свпју, уз живпт свпј снивам, у грпбу на жалу, ту лежимп ми, а мпре хуши и ври. припремила Гпрдана Ппппвић, наставник Енглескпг језика https://www.youtube.com/watch?time_continue=5&v=scVmAssRZoc

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Наши фптпграфи Лука Фитпщ (IV-5) и Никпла Вулићевић (IV-1) су ушеници кпји, псим щтп впле фармацију и ветерину, уживају и у уметнпсти. Оих двпјица су свпј хпби, а мпжда и живптни ппзив прпнащли у фптпграфији. Захвални смп им щтп су са нама ппделили уметнишкп виђеое света и ппдстакли нас да ппгледамп пкп себе и дпживимп на неки нпви нашин све пнп щтп свакпдневнп ппажамп. Никпла Вулићевић: Фптпграфијпм сам ппшеп да се бавим пре гпдину дана. Прву слику сам направип кпристећи камеру телефпна. Тада јпщ нисам пдлушип да се прпфесипналнп бавим фптпграфијпм. Када сам пдлушип да желим да се тиме бавим прпфесипналнп, купип сам свпј први прпфесипнални фптпапарат. Прирпда ме је највище занимала на ппшетку, али временпм сам се ппределип за ппртрете и урбани живпт. Свпје фптпграфије дппуоујем ефектима, такп мпгу да ппкажем свпј ппглед на свет на јединствен нашин. Све фптпграфије делим на друщтвенпј мрежи Инстаграм са циљем дељеоа свпг рада са щтп већим брпјем људи.

Мпј највећи успех дп сада је излпжба кпја је пдржана у СКЦ-у 2016. гпдине, у нпвембру, где је излпженп прекп 20 мпјих фптпграфија. У будућнпсти планирам да заврщим щкплу за фптпграфију да бих се усаврщип у пвпј прпфесији. Мпј пмиљени цитат је написап Сем Абел кпји је један пд најбпљих светских фптпграфа данащоице: Када видим нештп ппсебнп, тп ппкажем камери. Тај мпменат је задржан дпк га некп не види, тада тај мпменат ппстаје оихпв.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Лука Фитпш:

Фптпграфијпм се бавим скпрп три гпдине Све је ппшелп некакп сппнтанп, из жеље да на Инстаграму имам неку лепу слику кпја ће се свидети другима. Такп сам се заљубип у фптпграфију, у фптпграфисаое самп. Уживам затп щтп мпгу да експериментищем са билп шиме и да на крају дпбијем нещтп фенпменалнп. Фптпгарфија ми је хпби, али ппстаје и ппсап.

Да све ушиним јпщ интересантнијим, направип сам сајт где стављам слике да би сви лакще и једнпставније видели мпј рад. У ппследое време сликам ппртете, дпк сам пре сликап прирпду и оена шуда.

Инспирацију налазим щтп на интернету, щтп пкп себе, из реалнпг живпта. Фптпграфију вплим затп щтп свака фптпграфија има свпју пришу, а и щтп мпгу са оима тпкпм прпцеса уређиваоа да урадим сващта. Тренутнп су ми Брандпн Впелфел и Ирене Руднyк пмиљени фптпграфи.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Трагпм хришћанскпг предаоа Приша п Светпм Петру Милпстивпм Кад шпвек јаснп псети милпст Бпжју према себи, тргне се кап иза туппг и нешувственпг сна, и застиди се свпје дугпвремене слеппће према непрекиднпј милпсти Бпжјпј. У време цара Јустинијана главни царски скупљаш ппреза за Африку беще неки Петар, шпвек врлп бпгат нп врлп тврд и немилпстив. Једнпм се прпсјаци међу спбпм вајкаху какп ниједан пд оих никад не дпби милпстиоу пд Петра. Тада се ппклади један пд прпсјака да ће пн успети да испрпси неку милпстиоу пд Петра. И пде, и дптле неуклпнп мпљаще тврдицу за милпстиоу дпк га пвај у јарпсти не удари једним хлебпм, ппщтп немаще нищта другп при руци. Радпстан, пн узе хлеб и ппбеже. Пдмах за тим разбпле се Петар изненаднп и тещкп, и имаде пвакву визију: виде себе истјазавана пд демпна у другпм свету. На једну страну теразија демпни трпаху грехе Петрпве, такп да та страна сасвим претеже; дпк на другпј страни стајаху ангели, жалпсни щтп немају ниједнпг дпбрпг дела у живпту Петрпвпм да ставе на другу, празну страну теразија. Један пд ангела реше: Ваистину немамп шта да ставимп псим једнпга хлеба кпјим је прекјуче ударип некпг прпсјака. Тада брзп ставище ангели један хлеб на празну страну теразија и тај један хлеб претеже другу страну теразија са свима гресима Петрпвим. Када се визија заврщи, реше Петар сам себи: Заиста, пвп није привиђеое негп жива истина, јер видех све грехе свпје пд младпсти свпје. Па кад ми ппмпже један хлеб кпјим се бацих за прпсјакпм, кпликп ли тек мпгу ппмпћи мнпга дела милпстиое, учиоене пд срца и са крпткпшћу? И пд тада Петар се пбрати у најмилпстивијег шпвека у свпме граду. Све свпје имаое раздаде сирпмасима; па кад заврщи са имаоем, пн и сампга себе прпдаде у рппствп за 30 златника, те и пву цену сампга себе раздаде бедним кап милпстиоу у име Христпвп. Затп би прпзван Петар Милпстиви.

приредип Стефан Ђурић, наставник Верске наставе

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Кад се речи заиграју

У прганизацији Владе Батинића, щкплскпг библиптекара, у Щкплскпј библиптеци Ппљппривреднп-хемијске щкпле, 10.маја 2017. гпдине је пдржанп коижевнп веше на кпме су бивщи и садащои наставници и ушеници шитали свпју ппезију и прпзу. Уживали смп у ппезији наставница Смиљке Милићевић и Марије Симић, али се и смејали са наставникпм Впјпм Лукићем, а библиптекар Влада Батинић нас је ппнпвп разгалип свпјпм бриткпм решју. Ппдсетили смп се и свих награђиваних и пбјављиваних песама нащих ушеница Мине Перпвић, Милице Ппппвић, Галине Јевђенпвић, Ане Петрпвић и Аните Петрпвић. Шланпви Драмске секције су рецитпвали ппезију. Ппдсетили смп се да је важнп негпвати лепу реш, а сви смп те вешери уживали у опј. Дружеое су упптпунили и нащи фптпграфи Лука Фитпщ (IV-5) и Никпла Вулићевић (IV-1). Ппставка оихпвих фптпграфија је украсила хпднике наще щкпле.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Баци дпбрп низ впду, вратиће се уз впду Живпт... Живпт у малпм месту, са великим правилима, пдвпјен пд света, свега битнпг... И са сваким данпм пдјекује мисап п слпбпди, слика безгранишних прпстранстава и шисте леппте. Тп је дпбрп ппзнатп псећаое, псећаое за кпјим сви тежимп. Тп је жеља за нешим већим у живпту, нпвим и неистраженим. Ех, тп псећаое... Љубав... Тај делић секунде када си дптакап саврщенствп! Смирује искру, али не задугп. Шпвек кпји впли је шпвек кпји је задпвпљан. Пнај кп мрзи је несрећан и затп треба да се пслпбпди лпщих мисли и псећаоа. Када тп ппстигне, свет ће ппстати другашији. Шпвек без љубави је мртав, самп щтп јпщ увек дище. Каквп је срце када изгуби впљену пспбу? Каквп?! Бескрајнп тужнп и крхкп, лпмљивп, псетљивп на све, на сам живпт... Све се леши љубављу! Пна нас лакп натера да шинимп ствари на кпје неки никада не буду спремни. Ппщтпваое... Ми смп крпјаши свпје судбине. Самп ми! Требалп би да будемп захвални на пнпме щтп имамп. Требалп би да будемп срећни пре свега затп щтп смп дпбили дар – живпт. Искренпст према себи је најважнија. Векпвима је људима једна пд највећих инспирација била љубав, крпз истприју су се мнпги скривали какп не би збпг љубави платили живптпм. Ппщтпваое према себи и према живпту је ппщтпваое према другима. Живпт, Љубав, Ппщтпваое су мпжда самп реши, али пне имају снагу Феникса, пне ппбеђују све страхпве у нама. Пшистиле су наща срца и дале нам наду.

Леппта

Бип сам сликар. Све сам мпгап насликати. Бпје су биле нпте мпг живпта. Желеп сам да устајем ранп и да изађем на терасу са кпје се пружап саврщен ппглед на мпре. Свакп јутрп ме је будилп Сунце кап да је једва шекалп да устанем и да ппшнем да цртам. Такп је билп све дпк је нисам угледап... Нисам мпгап да се нагледам оене леппте... Те вешери сам ппкущап да је нацртам. Нисам успеп... Први пут нисам мпгап да насликам саврщену слику! Плава бпја оених пшију није се ппклапала са свим плавпм бпјпм мпјих темпера. Мещап сам разне бпје да бих дпбип бар приближну бпју оених пшију. Накпн некпликп дана прпбудилп ме је истп пнп Сунце кпје ме је будилп свакп јутрп. Сеп сам на терасу, скувап себи кафу и размищљап п леппти... ...немпгућпј за насликати... Тада сам схватип да је леппта у шпвеку и да је бащ тп тещкп насликати. Шпвек је лепщи пд билп кпје слике кпја лиши на оега. У тпме је леппта и шпвека и слике.

Анђелина Впјнпвић II-5 Мирка Пантелић II-5

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Љубав у средопвекпвнпј коижевнпсти Ппстпје перипди у нащим живптима када смп задпвпљни пним щтп смп ппстигли, када смп задпвпљни свпјим пдлукама, свпјим нашинпм живпта. И ппред нащег задпвпљства, ппстпје људи кпји ће се радије бавити туђим, а не свпјим живптима. Тп некада зна да бпли, да пеше, али какп време прплази, ппшиое да бледи, да нестаје. Мнпги људи ппшиоу да схватају кп си бип, щта си радип, шему си све дппринеп, тек пнда када птпутујещ далекп, пнпме кп је једини бип уз тебе пд сампг твпг ппстаоа. Тај некп је пнај кп је дппустип све наще усппне и падпве. Јефимија је била мпнахиоа, пптпунп свесна јашине Лазареве жртве. Оена вера ју је ушинила дпвпљнп храбрпм да се крпз уметнпст пбрати пвпм српскпм великану. Пснпвни мптив Ппхвале кнезу Лазару јесте Јефимијинп дубпкп ппщтпваое и захвалнпст кпју је псећала према кнезу Лазару. Лазар је и даље у свпјим рукама, на неки нашин, држап судбину Јефимијину, судбину Србије и све оене деце. Србија је ппсле Лазареве смрти претрпела мнпгп патое и бпла. Пуна је била пжиљака, али и даље са жељпм да настави даље. Али, тп није мпгла сама, без ппмпћи пнпга кп се за оу дп свпје смрти бприп. Јефимија му се пбратила у име Србије. Мпли га да пкупи свпје сабпрце у смрти, сабпрце у вешнпм живпту и да се заједнп ппмпле Бпгу за нарпд и птачбину, да и ппред свих мука кпје су их задесиле, не ппклекну у вери и нади. Свпјпм мплитвпм треба да пппмене људе да пстану слпжни, јер пни кпји деле хлеб, кују заверу једни прптив других. Реши хвале нису и никада неће бити дпвпљне за све пнп щтп је Лазар пружип, али већа награда пд пдласка у Царствп небескп не ппстпји. Када је лепп, када има среће, здравља, људи су сами себи дпвпљни. Али када настане глад, беда, ратпви, бплести, људи се првп сете Бпга. Тек тада, барем неки, схвате кпликп су мали и немпћни и тада једини спас виде у пнпме кп их је ствприп и пружип им све. Сенка у нпћи I Сваки тпн у нама изазива некп сећаое, а цела мелпдија је та кпја нам прича причу, причу п некпме кп се жели приближити другпј пспби иакп безбрпј пута бива пдбијен и ппвређен... Свеједнп – не пдустаје... II Ппнекад зна дпћи тренутак када је телп далп све пд себе, када је сваки деп нас пптрпшен, када препстане тек унутрашоа снага ппјединца - оегпва прпклета впља! Тп је впља да настави тамп где је некада стап, где је плакап и пап на днп. Ипак, чпвек се једнпм умпри пд свега! Умпри се пд живпта и снпва срушених пре негп штп су и ппчели. Тп је умпр кпји се спаваоем не решава. Тп је умпр кпји би јединп време излечилп. Време лечи све! – фраза кпја је мнпге натерала да живе иакп пдавнп тп нису! Живпт је такав – пун мрака и сурпвпсти. Загледајте се у свпј живпт! Дпбрп се загледајте! Тп штп видите сами сте ствприли... Гледајте какп Сунце залази у великпј ватри! Тп је знак краја, пада мнпгих ствари и прпмена у тпкпвима ппзнатпг света. Све ће једнпм дпћи на свпје! III Туга, кпја је некада харала телпм, нестаје и ппстаје странац. И сви ти странци кпји су некада били блиски, ппкајаће се и мплити за ппрпст. Питаое је самп – да ли ћете бити спремни да наставите тамп где сте некада стали... Тепдпра Крсманпвић II-5

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Чекајући Не знам мнпгп п шекаоу. Углавнпм сам стизала пнп щтп желим или је пнп мене. Свеједнп, увек бар ппкущам. Мпј ппглед не дпсеже претеранп у даљину, нити се враћа претеранп у прпщлпст. Ту је, сада, ппсматра пажљивп пвај живпт. Живпт у безбрпј перспектива. Не шека превище, али некада дпбија премнпгп. Не знам да ли ме је некп некада шекап. Рпмантишна је ппмисап да јесте. Ипак, никада не бих дпщла некпме кп ме шека. Када си нешији псећащ се пппут прелепе птице кпја јединп жели да буде слпбпдна. Тек би мпгла да ппкаже свпје предивнп перје, али је псуђена да дп краја свпг живпта буде лепа самп пнпме кп је ппседује. Ја сам птица кпја жели слпбпду јер је слпбпда једини кисепник дуще. Ја сам птица кпја лети сама без пптребе да прпнађе свпје јатп. Путујем и када стпјим. Прплазим крпз гпдищоа дпба и тек негде успут шујем да је јесен, а не летп. Заменим балетанке шизмама, танке блузе вуненим чемперима и – кренем даље. Не знам мнпгп п шекаоу! Али, знам да вплим звук улазних врата и нестрпљеое дпк шекам да уђе у мпју спбу. Тепдпра Крсманпвић II-5

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Мпј љубимац Бпа кпнстриктпр (црвенпрепа бпа) пп имену Бебан, спада у ппрпдицу Boidea где инаше спадају и анакпнде. Мпже дпстићи дужину и дп 3м. Бебан је јпщ увек мали јер има непуних гпдину дана. Ппреклпм су из Северне и Јужне Америке где најшещће живе у трппским кищним щумама.

Спајки и Суншица су иста врста, лпптасти питпни, самп је разлика између оих гпдину дана. Разлишитпг су и мпрфа (варијетета бпја и щара), Спајки је нпрмал, а Суншица пастел. Женке расту нещтп вище, пкп 1,6м а мужијаци 1,3м. Пплнп су зрели када мужијак дпстигне тежину пд 800г а женка 1500г и неке 2 гпдине старпсти. Впде ппреклп из Африке. Млешна змија, Нагини или пд миља Нели је дпбила име пп Вплдемпрпвпј змији из филма Хари Пптер. Тп је инаше и мпја прва змија. Пна је из ппрпдице Kolubrida. За разлику пд ппменутих трпје, знатнп је маоа и таоа, али мнпгп активнија и бржа. Пбишнп су дуге свега 1м, па су вепма пппуларне кпд нас и у свету јер не траже пунп прпстпра и реткп када су агресивне. У дивљини се мпгу срести у Америци. Сви пни спадају у удаве, щтп знаши да нису птрпвни већ плен убијају такп щтп га даве свпјим мищићавим телпм, па га тек тада једу. Хране се мищевима и пацпвима сразмерне велишине. Реткп пију впду и сви су изузетнп питпми. Живе у тераријумима где кап ппдлпгу имају кпкпспв тресет, местп за скриваое и шинију са впдпм. Змије инаше једу једнпм у недељу дана и пптребан им је грејаш затп щтп су из трппских крајева. Тарантула, врсте Grammostola Pulchipes или Златнпкпленаста тарантула је једна пд пних са најблажим темпераментпм у арахнп свету (свету паукпва). Ппреклпм је из Парагваја и Аргентине. Расппн нпгу мпже дпстићи 20цм, са телпм пд 9цм. Не треба им никакав грејаш ни сијалица јер им је пптимална температура 22-30° С (спбна температура ). Тп је тарантула нпвпг света, щтп знаши да ппседује иритирајуће длашице кпје мпгу иритирати кпжу и слузпкпжу, мада их пва врста скпрп никада не пдбацује. Јашина птрпва није нищта јаша пд птрпва псе или пшеле, те није ппаснп за шпвека. Држим је у кутији кпју прилагпђавам тренутнпј велишини тарантуле. У кутији, кап и змије, има кпкпспв тресет, склпнищте и шинију са впдпм. Храни се једнпм недељнп бубама и црвима не већим пд расппна нпгу. Миоа Станивук IV-1

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Сппртиста – Мина Мијатпвић

Мина Мијатпвић, ушеница пдељеоа II-4, пдбпјку је ппшела да тренира у седмпм разреду. Тренутнп је ангажпвана у клубу ОК ТЕНТ из Пбренпвца. У ппшетку је пвај сппрт схватала кап рекреацију, али се временпм рпдила и развијала љубав и пдбпјка је ппстала вепма важан деп Мининпг живпта.

Пмиљена ппзиција јпј је ппзиција примаша сервиса, а за тп је и задужена у тиму. Инаше, впли тимске сппртпве и збпг тпга, између псталпг, ужива у пдбпјци. Наппрнп јпј је и да тренира и да буде пдлишан ушеник, али када се нещтп впли, нищта није тещкп. Када је у щкпли у преппдневнпј смени, Мина има щест тренинга, а када је щкпла ппсле ппдне, шак и дп девет тренинга недељнп. Мина је у Пбренпвац дпщла пве щкплске гпдине из Шашка. Пвде живи са цимеркпм Јпванпм Цветкпвић, кплегиницпм из тима, кпја је такпђе дпщла из другпг града. Када је дпщла у Пбренпвац, Мини је највећа брига била какп ће се прилагпдити и уклппити у нпвп пдељеое. Међутим, каже да се вепма брзп снащла и да су је сви тпплп дпшекали. -

У неким тренуцима се псећам кап да сам пвде дуже пд три месеца, каже Мина.

Наравнп, на сампм ппшетку је билп тещкп, али нпвп пдељеое ју је брзп прихватилп, а девпјке из тима јпј дале ппдрщку, па се брзп прилагпдила нпвим услпвима. И ми дајемп Мини ппдрщку и желимп јпј мнпгп успеха и у сппрту и у щкпли.

Ана Никплић IV-1

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Ппзпришна представа СУМРАК ПРАСКПЗПРЈА Несхватаое и страх пд несхватаоа генерација кпје нас наслеђују увек је бип присутан. Међутим, ппнпр кпји дпнпси мпдернп дпба, са свим ппщастима плишеним у деградацији мпрала, жељи за материјалним и стизаоем дп циља пп сваку цену, збуоује самп пне ретке, пне кпји се шврстп држе свпјих ставпва и нашела. Да ли су пни Антигпне, какп су у представи названи, херпине кпје уживају у свпјпј жртви и супрптстављаоу свету? Оихпве мпралне карактеристике су далекп изнад замућених видика друщтва кпје васпитава свпју децу да је легитимнп да манипулацијпм, уценама и вараоем, а не радпм и ппщтеоем пстварују свпје (или туђе?) амбиције. Такве Антигпне изазивају страх кпд пних кпјима су ппдсетник щта знаши бити Шпвек. А страх рађа насиље, насиље кап пдбрамбени механизам, насиље кпје је увек деструкција – других, шитавпг света, себе... Насилник је увек кукавица, јер насиљем, кпје не мпра пбавезнп бити физишкп, насилник прикрива свпје кпмплексе, свпје незнаое, ппступке за кпје нема ппкриће. У ппщтпј деградацији друщтва ушествујемп сви, и кап рпдитељи, и кап ушитељи, и кап ушеници. Не сме пправдаое бити да је време таквп, јер време чине људи, кап щтп тп Херпина реше. А управп су ти људи кукавице јер се стиде свпјих квалитета и прикривају их пбразлпжеоем да је дпщлп таквп време. И такп, вртећи се у тпм зашаранпм кругу, сви знамп какав треба бити, али се са нпсталгијпм ппращтамп пд свпје шпвешнпсти. У тим тренуцима, на сцену ступају управп ретке херпине, предпдређене да буду жртвпване времену, људима... Међутим, оихпва жртва и јесте пламен у мрклпм мраку, ппдсетник и катарза за пне кпји слущају, гледају, размищљају.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Људмила Разумпвска је текст драме Драга Јелена написала пре вище пд педесет гпдина, али кап да управп тај текст, забраоиван, па касније превпђен на вище језика, псликава пвп време или пве људе. Или је мпжда свакп време таквп, а ми смп људи кпји живе у пвпм времену. Бплнп, дубпкп, за згражаваое! Али, свакп супшаваое је таквп и самп таквп супшаваое дпвпди дп прпшищћеоа, дп катарзе.

Мина Веселинпвић, наставник Српскпг језика и коижевнпсти

Негујемп пбичаје ВЕРТЕПИ Да стари пбишаји јпщ увек живе и међу младима, ппказује и игрпказ кпји се традиципналнп извпди у Дпоем Срему. Нащ ушеник Александар Маркпвић (II-1) нас уппзнаје са пвпм традицијпм.

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Улпге: - Шетири краља: Ирпд, Балтазар, Мелхипр и Гащпар. - Две губе. - Звпнар. Сппљащои изглед Вертепа: - Краљеви: имају дуге браде, круне, беле кпщуље и панталпне, плащт и маш. - Губе: имају браде, щубаре, бунде, тамне панталпне, щтаппве на кпјима су пкашене кићанке и мала звпнца, чакпве и црквицу. - Звпнар: има браду, щубару, бунду, тамне панталпне, щтап на кпји је пкашенп великп звпнце. Улпга Вертепа: Гпсппду Исусу Христу, рпђенпм у Витлејему, први су се ппклпнили пастири и мудраци (оих симбплизују Вертепи) са истпка. Пастири су налпжили ватру у пећини какп би се Јпсиф, Марија и дете угрејали па се затп за Бадое веше у дпмпвима пали бадоак. Кпд нас ппстпји јпщ један пбишај, а тп је да се на Бадое веше станпвници из свакпг щпра пкупљају на месту где мпмци и девпјке дплазе на рпгаљ и лпже ватру дпк не шују звпнп Вертепа а пнда брзп улазе у свпје куће и дпшекују Вертепе. Мудраци са Истпка су били цареви три царства, Персије, Арабије и Мисира, па затп Вертепи мажу свпје лице црнпм бпјпм. Пви мудраци су у истп време били и наушници кпји су прпушавали звезде. Приметили су шудесну звезду кпја је нагпвещтавала рпђеое Исуса Христа. Пратећи ту звезду, дпђпще дп Витлејема, и звезда се зауставу изнад пећине у кпјпј је Исус рпђен. Птуда и Вертепи певају песму Витлејеме славни граде. Витлејеме славни граде пд Бпга, пд Бпга Највећи си ти пд града свакпга, свакпга. Јер из тебе нам изађе Впјвпда, Впјвпда Исус мили Давидпва ппрпда, ппрпда. Марија га чиста дјева ппрпди, ппрпди И у јасле пна Оега пплпжи, пплпжи. Дпстпјнп се пна Оему ппклаоа, ппклааоа И весељем срца свпга ппздравља, ппздравља. Ти си нада превелика свег света, свег света Нарпд Тебе пд давнина већ чека, већ чека. Мада лежиш у јаслама на слами, на слами Ти царујеш на небесма над нами, над нами Пкупљамп се пкп 17 шаспва, пблашимп се и крећемп. Идемп пд куће дп куће. Први улази звпнар, звпнећи и тиме најављује Вертепе. Звпнар се пбраћа дпмаћину са: ,,Христпс се рпди, дпмаћине, примащ ли Вертепе''? Када дпмаћин пдпбри, звпнар ппзива пстале да уђу. Дпмаћин нас ппсле изгпвпрених текстпва ппслужује винпм, ракијпм и ппсним кплашима, и ппзива да вешерамп заједнп са оегпвпм ппрпдицпм. У чак губама ставља рибу, впће или винп, а у црквицу нпвац. Излазимп из дпма и ппздрављамп укућане са: ,,Христпс се рпди, срећан Бпжић''!

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Текстпви: Ирпд: Кпји ли сте щтп дпђпсте амп, реците ми да се уппзнамп? Балтазар: Шуј Ирпде, ти јудејски царе, пред тпбпм је глава Балтазара, пд Истпка пткуд Сунце впди, тпме цару щтп се нпћас рпди. Да пред оиме земљицу целивам, да га ја дарем даривам. Ирпд: У мпм царству, цар да буде некп, тај се јпщ у свету није стекп. Гащпар: Ја сам Гащпар, у свету ме знају кап цара у Персијскпм крају, пд Истпка пткуд Сунце впди тпме цару щтп се нпћас рпди. Да га ја дарем даривам, да га видим и целивам. Ирпд: Зар нада мнпм јпщ да некп влада, та слаба је та ваща нада. У мени је сила и снага, ппгубићу сместа наме цара. Мелхипр: Шуј, Ирпде, мене Мелхипра, ти ппзпви мудраце са двпра, нек дпнесу коиге старпставне, нека кажу из прпщлпсти давне где се тп дете рпдити има, щтп ће бити цар над царевима. Да га ја дарем даривам, да га видим и целивам. Ирпд: Спремите се на пут да идете, прпнађите ми тп нпвпрпђенп дете. Шим га прпнађете тамп, сместа гласпм јавите ми амп. Да пред оиме земљицу целивам, да га ја дарем даривам. Губе: 1 и 2 1. Хрпстпс се рпди, стари гпсппдари, у кпји сте се пвај дпм сабрали, па ви пвде једете и пијете, а мене губава старца не зпвете. Наппљу је снег и кища и тамп је Шиша Глища. Негп, имам једнпг брата Станка макп већег пд тпг ващег Бранка. Негп да га ппзпвем: Хпди, хпди брате Станкп, да ппвешерамп пвде малкп. У вајат немпј дирати и щунке немпј бирати. 2. Пд кад идем из вајата сусрела ме баба Ката. Дпк сам врата птвприп, два сам зуба пплпмип. Щта ти пћещ магарше, кисели краставше? Пвце сам ти нахранип и у дплу пставип. Наиђпще вуци кп гладни 'ајдуци, ппједпще пвна рпгата и јарца губата. 1. Ја ћу дати пвна рпгата и јарца губата. 2. А ти губп једна, ни за винп ниси вредна. За вешеру щта ти дајем да се сада мпжда кајем. 1. А ти, газда, щта ћещ нама дати? Инаше ћемп вам лустере пплупати. 2. Немпј газда дати даре, дај нам паре да скинемп пве бунде старе.

Александар Маркпвић II-1

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Акп је ватра твпг живпта распламсана, ппезија је самп пепеп - Лепнард Кпен-

Ппезија и прпза ушеника Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Пбренпвцу сваке гпдине је вепма запажена и щтампана у Збпрнику коижевнпг стваралаштва младих Србије и дијасппре. Међу мнпгпбрпјним радпвима, свпје местп су пве щкплске гпдине прпнащле и песме ушеница Аните Петрпвић, Мине Петрпвић и Ане Петрпвић. Вепма је важнп да, нарпшитп у средоим струшним щкплма, преппзнајемп ушенике кпји имају таленат за лепу реш, кап и да исту нагујемп, щтп ппстижемп у сарадои са гпсппдинпм Братиславпм Гплићем из ,,Српскe кућe“. Збпрник је вищеструкп знашајан збпг тпга щтп је регистрпван кпд Нарпдне библиптеке Србије, али и затп щтп афирмище стваралащтвп младих Србије и дијасппре у земљи и свету.

Млинпви Тп штп прпсим и штп скитам Ни тп није трајнп, вечнп! Уппзнајем такп људе, Знам, живећу и ја срећнп! Знам ја тачнп шта кп мисли кад им самп пчи видим. Тп штп кажу, оихпвп је – - ничега се ја не стидим. Јер, разлике чине људе... Не живимп сви ми истп. Сирпмаштвп није бплест, нит бпгатствп увек чистп.

Да у шкплу идем и ја пптајнп тп саоам, желим; да пд плате једнпг дана ситан нпвац и ја делим. Ја млинпве свпје саоам; белп брашнп, кп снег чистп... Иакп сам за вас ,,Циган“, ја радићу кп сви истп. Па, гпсппдп мпја драга... Ви, штп радп дате динар, ппмислите: Овај мали биће једнпм дпбар млинар. Анита Петрпвић

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

На таласима успаванке Нина, нуна, златп мпје тебе греју руке мпје. Нина, нуна, чедп мпје, тебе штити срце мпје. Нина, нуна, срећп мпја, тебе чува душа мпја. Нина, нуна, ранп мпја, расти, цветај, буди свпја. Спавај мирнп, дуоп мпја, мпја крила сад су твпја. Саоај лепп, живпте мпј,

ппклпнићу ти псмех свпј. Анђели те чували у сну, а и ја ћу увек бити ту. Нина, нуна, мплитвп мпја, ја ћу бити снага твпја. Мирнп саоај црквп мпја, ја ћу бити вера твпја. Саоај, маштај, ружп мпја, ја ћу бити башта твпја. Спавај, свемиру мпј, ја ти пружам живпт свпј. Мина Петрпвић

Не знам, али те вплим Не знам да ли твпје усне јпш мпје траже, или су ти неке друге ппстале драже. Не знам да ли твпје пчи и даље чезну за мпјим, или нечије друге називаш свпјим.

Не зна да ли пптрпшиш бар уздах или једну сузу за нас, једну реч, бпл и псмех. Не знам да ли ппмислиш ппнекад на мене, и да ли мпје сене фале твпјим. Не знам, али те вплим...

Не знам да ли твпје срце јпш за мпјим трага, или ти је нека друга ппстала драга.

Ана Петрпвић

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Жива коижевнпст

Заљубљенпст или љубав

Прпслављени руски писац, Никплај Васиљевиш Гпгпљ, кпји је бип правпславац, пдлишнп је ппзнавап један закпн духпвнпг живпта: дубина и унутращоа снага псећаоа нималп не зависе пд силине оихпвпг сппљащоег исппљаваоа. Пвпј закпнитпсти је велики писац ппсветип свпју приппветку Старпвремски велеппседници. Главни јунаци приппветке су стари велеппседници - Атанасије Иванпвиш и Пулхерија Иванпвна. Оихпв мпнптпни живпт ппдсећа на „предивну кищу кпја раскпщнп щуми, дпбујући пп лищћу дрвећа, и сливајући се жубпрећим пптпцима, изазивајући дремеж у ващим удпвима”. Сви дани су прптицали истп. Пулхерија Иванпвна унапред је знала све мужевљеве жеље кпје је увек спремнп испуоавала. Међутим, Пулхерија Иванпвна умире. Све оене мисли пред смрт биле су јединп п свпм супругу. Пна издаје ппследое наредбе кућепазитељки п тпме какп да се брине п Атанасију Иванпвишу. За време сахране, Атанасије Иванпвиш је ћутап, кап да не схвата щта се дещава. Тек кад се вратип кући, ппшеп је снажнп и неутещнп да рида. Pripovedač на пет гпдина напущта салащ у кпјем су живели велеппседници кпје је пписивап, али на крају, ппнпвп ппсећује пвп местащце и успут, свраћајући у гпсте кпд Атанасија Иванпвиша, размищља: „Шест пуних гпдина је прпшлп пд тада. Кпју несрећу време неће пднети? Каква страст ппстаје у неравнпправнпј бпрби с оим?”. Затим Гпгпљ навпди пример кпји ппказује да време лечи и најјачу страст. „Знап сам једнпг чпвека у цвету младпсти, пунпг истинске племенитпсти и врлина; пo знавап сам га кап нежнп, страснп, дивље, дрскп и скрпмнп заљубљенпг, и у мпм присуству, скпрп на мпје пчи, предмет оегпве страсти – девпјку нежну, предивну кап анђеп - ппкпсила је незасита смрт. Никад нисам видеп такп страшне пприве душевне патое, такве дивље, вреле туге, таквпг прпждирућег пчајаоа какви су пптресали несрећнпг љубавника (тј. заљубљенпг – аут.). Никад нисам мислип да би чпвек мпгап да направи себи такав пакап у кпјем не ппстпји ни сенка, ни траг ничега штп би макар малп личилп на наду... Укућани су се трудили да га држе на пку; пд оега су сакрили свакп пруђе кпјим би мпгап да се убије. Две недеље касније пдједнпм је ппбедип себе: ппчеп је да се смеје, да се шали; дали су му слпбпду и првп на шта ју је упптребип билп је да купи пиштпљ. Једнпг дана је пуцао кпји се прплпмип страшнп уплашип оегпве најрпђеније; утрчали су у спбу и видели га какп лежи на земљи прпбијене лпбаое. Лекар кпји се тада нашап у близини, п

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу чијем умећу је грмела свеппшта хвала, видеп је у оему знаке живпта, нашап је да рана није баш смртпнпсна и пн је на запрепашћеое свих бип излечен. Јпш више су ппјачали надзпр над оим. Чак ни на стп пред оега нису стављали нпж и трудили су се да пд оега удаље све чиме би мпгап да се ппвреди; међутим, пн је убрзп нашап нпву прилику и бацип се ппд тпчкпве кпчија кпје су прплазиле. Биле су му смрскане рука и нпга; али ппет је бип излечен”. Кап щтп видимп, пписана патоа је заиста стращна. Међутим, Гпгпљ пдједнпм меоа тпн. „Гпдину дана касније видеп сам га у једнпј сали пунпј људи: седеп је за стплпм, веселп је гпвприп „птитуверт” (картарпшки термин), закриливши једну карту, дпк је иза оега налактивши се на наслпн стплице, стајала оегпва млада жена пребирајући марке”. Дакле, врела туга, дивље патое, два ппкущаја да се живпт пкпнша сампубиствпм, а свега гпдину дана касније – све је у реду, пн има младу жену, срећан је, весели се, све је забправљенп! Пбузет таквим мислима аутпр иде у гпсте кпд Атанасија Иванпвиша! Пет гпдина... Пн је најверпватније већ пдавнп забправип свпју супругу! Атанасије Иванпвиш ппслужује свпг гпста. На крају на стп изнпсе мнищке (јелп кап ваљущци пд сира). И пвде се дещава нещтп непшекиванп за гпста. „Овп је јелп, кпје је пп... пп... ппкпј... ппкпјниц...” Атанасије Иванпвиш не мпже дп краја да изгпвпри пву реш, из оегпвих пшију су пптекле сузе и пн рида истп пнакп неутещнп кап щтп је ридап ппсле сахране. Време нималп није мпглп да ублажи бпл збпг губитка блиске пспбе! Ппнпвићу јпщ једнпм. Гпгпљ је бип правпславац и пдлишнп је знап прпсту истину кпју је и ппкущавап да илуструје у пвпј приппвеци: узбурканпст и ватренпст псећаоа нималп не гпвпре п оихпвпј дубини. Истинска псећаоа су пп правилу тиха, скрпмна и неприметна. Сппљащоа ватренпст сведпши најпре п недпстатку унутращоих емпција, и ту се сва снага разлива пп ппврщини. Живпт дуще у датпм слушају мпже да се уппреди с мпрем. За време буре ветар ппдиже велике таласе, али акп се спустимп у дубину, видели бисмп да тамп владају тищина и мир; кплебају се и тресу самп ппврщински слпјеви впде. Међутим, ппстпје и дубпке впдене струје кап щтп је на пример гплфска. Пне пренпсе пгрпмне кплишине впде, кпје меоају климу на местима на кпјима запљускују пбалу; међутим, сппља је пвп скпрп неприметнп, ппщтп на ппврщини нема пгрпмних таласа. Преузетп из коиге: „Једнпм за цеп живпт“, свещтеник И. Щугајев, Видик, Бепград 2009. приредип Стефан Ђурић, наставник Верске наставе

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Ђачка тема- прпфеспрскп перп

Смисап приче, приппведаоа и слушаоа у андрићевпј „Прпклетпј авлији“ Међу Андрићевим делима пп уметнишкпм дпмету, снази идеја и ппрука и вещтини приппведоа издваја се невелики пбимпм рпман „Прпклета авлија“. Радоа рпмана је лпцирана у пзлпглащенпј цариградскпј тамници прпзванпј пп ппгубнпм делпваоу на несрећнике дпспеле у оу Прпклета авлија. П сампј Авлији, оеним затвпреницима и оихпвим непбишним и у исхпду гптпвп увек трагишним судбинама, кап и п управнику Латифаги или Карађпзу сазнајемп из некпликп кпнцетришнп ппређаних нивпа приппведаоа. Најпре, најщири прстен или круг приппведашки заппшиое свезнајући наратпр гпвпрећи у трећем лицу. Следећи нивп сужава приппведашки прстен на безименпг младића кпји присуствује пппису фра-Петрпве запставщтине кпју приљежнп и какп дпликује спрпвпде фра Мијп Јпсић и фра Растислав. Безимени младић је загледан у свежу снегпм прекривену хумку у кпјпј ппшива фра Петар и у свести пживљава занимљива Петрпва приппведаоа п ликпвима и дпгађајима из Прпклете авлије у кпјпј је грещкпм прпвеп два месеца. Те прише и судбине фра Петар, шувајући пд забправа, приппведа у бплеснишкпј ппстељи, младићу дп себе. Тих и прпницљив, пажљив и на ппмпћ другима вазда спреман фра Петар је умеп да буде на кприст свуда и свакпме па и „станарима“ Прпклете авлије. Свпјим ненаметљивим ставпм и птменим држаоем, истински спреман да саслуща туђу муку и исппвест фра Петар је лакп стицап ппвереое сагпвпрника кпји су му птварали дущу, ппверавали тајну српшену у пришу. И сам дпбар приппведаш крпз свпје приппведаое захвата дубље у сущтину пднпса кпји владају у Прпклетпј авлији. Такп је безимени младић, стицајем пкплнпсти, настављаш и шувар приша кпје су давнп и на далекпм и стращнпм месту фра- Петру испришали Хаим и Ћамил. Хаим је бип Јеврејин кпји се плащип свега и свашега. Из тпг патплпщкпг страха пн је вазда на ппрезу, гптпвп да све види, шује и зна п дещаваоима у Прпклетпј авлији. И оегпва приша и пришаое мптивисани су управп страхпм. Пн нема пптребу за щирпким аудитпријем и ппзпрницпм, пн не жели пажоу и пппуларнпст већине. Пажљивп и стрпљивп анализујући сагпвпрника пн му се ппверава тек акп је сасвим сигуран да оегпва приша не мпже нишим угрпзити оегпву безбеднпст. Хаим приппведа гптпвп увек ппјединцу, щапатпм у пплутами, ппверљивп, кпнспиративнп јер и „зидпви имају ущи“ какп каже нащ нарпд, и пп правилу не приша никада п себи, вазда п другима. Такп пд Хаима фра Петар сазнаје за Ћамилпву судбину. Сазнаје за оегпвп ппреклп, да пптише из мещпвитпг брака Туршина и Гркиое и да је живеп у Смирни где се щкплпвап и заљубип кап и оегпв птац у Гркиоу, девпјку друге вере. Самп щтп пн није имап среће кап птац му. Оегпва љубав бива грубп и насилнп прекинута. Тај бплни емптивни удес Ћамил је ппкущап да ублажи страсним изушаваоем истприје. Прпушавајући сукпб пкп престпла Бајазита другпг и брата му Чем-султана из кпга је ппражени Чем султан бип примпран да бежећи пд брата спасава главу међу западним хрищћанима кпји су га ппет злпупптребљавали уцеоујући Бајазита. У тпј и таквпј несрећнпј и на лутаое и пптуцаое пп свету псуђенпј лишнпсти Ћамилу се ушинилп да преппзнаје елементе сппствене трагишнпсти. Малп-ппмалп пн се пптпунп „уживеп“ у лик претендента на турски престп у 15. веку и ппистпветип се са оим. Истпријскпнаушна претериваоа и ппмиоаоа Чем-султана у јавнпсти кап и ппседпваое мнпщтва коига и дпкумената и на страним језицима били су дпвпљни „аргументи“ непбразпванпм, припрпстпм и приглуппм али дп неслућених граница ппрезнпм, ппдпзривпм и властпљубивпм валији да несрећнпг Ћамила ухапси и ппщаље у Прпклету авлију

Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу са свим заплеоеним коигама и списима кап „дпказним материјалпм“. Дппавщи Прпклете авлије пбразпвани и углађених манира Ћамил бива дубпкп ппвређен нивппм пднпса према коизи, науци, памети, шпвеку пних кпји су га испитивали у име власти и закпна. Желећи да щтп пре прекине ппнижавајућу истрагу не без ппнпса признаје да је пн сам Чем султан. Пре негп щтп је тајнпвитп нестап из Прпклете авлије и наслућујемп са пвпг света Ћамил је изабрап не слушајнп фра –Петра да му ппвери пришу п Чем-султану. Такп је приша у ствари једини кпликптпликп ппуздан нашин да пни п кпјима се приппведа живе и трају и пнда када физишки и телеснп нису међу нама. Међу лишнпстима рпмана егзистирају јпщ две пришалице сасвим разлишитпг прпфила: Заим и Бас. Пни пришају за публику, скретаое пажое на себе и пппуларнпст. Пни су нека врста мущких Щехерезада (мащтпвита јунакиоа бајке кпја је развлашећи пришу 1001 нпћ спасавала свпј живпт) кпји забављајући присутне, крате бескрајнп дуге рпбијащке дане и растерују кап маглу згуснуту патоу над главама авлијаща. Пни углавнпм пришају п женама и женскпј леппти п свпјим сусретима и љубавним авантурама са оима шестп их укращавајући измищљеним и дпмащтаним детаљима. Мада слущапци нереткп знају да је у питаоу пптпуна фикција и да ту малп истине има, пни уппрнп пристају да буду пбманути уживајући у шарплији приппведаоа кап щтп циркуске мущтерије пред мађипнишарем за тренутак ппверују у ппсену вещтп изведенпг трика. Дакле, Андрићева „Прпклета авлија“ не самп да је уметнишки беспрекпрнп пдсликан живпт у једнпј турскпј тамници, пна је филпзпфски метафпришнп и слика свеукупнпг људскпг битисаоа на пвпј планети са мнпщтвпм разлишитпсти, сукпбљенпсти и трагишнпсти и на крају пна је узвищенп сведпшанствп п приши и пришаоу.

Влада Батинић, библиптекар, наставник Српскпг језика и коижевнпсти

Главни уредник: Мина Веселинпвић Одгпвпрни уредник: Драгпљуб Златанпвић Технички уредник: Таоа Старшевић Редакција: Наставници: Гпрдана Ппппвић, Илпна Ђпрђевић, Биљана Вулетић, Небпјща Петращевић, Стефан Ђурић, Владимир Радпсављевић, Јасмина Тица, Гпрдана Тимптијевић Ђакпвић, Дущанка Нпвакпвић, Влада Батинић Ученици: Ана Никплић, Дејана Ћирјанић, Миоа Станивук, Жељана ЈПванпвић, Анита Петрпвић, Анђелина Впјнпвић, Мирка Пантелић, Тепдпра Крсманпвић, Александар Маркпвић, Мина Петрпвић, Ана Петрпвић, Лука Фитпщ, Никпла Вулићевић

Адреса шкпле: Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Ппљппривреднп-хемијска щкпла 11500 Пбренпвац Икики6т7ј улица: Милпща Пбренпвића 90

Телефпн/факс: 011 8721 375 Факс: 011 8721 532 e-mail:office@polj-hemskola.edu.rs e-mail:phskola@gmail.com http://www.polj-hemskola.edu.rs/index.html

Tanja Starcevic

Published on Feb 19, 2018

PUTOKAZ V

Peti broj časopisa Putokaz Poljoprivredno- hemijske škole Obrenovac

PUTOKAZ V

Published on Feb 19, 2018

Peti broj časopisa Putokaz Poljoprivredno- hemijske škole Obrenovac

tanjastarcevic

Go explore