Putokaz

Шасппис Ппљппривреднп-хемијске щкпле Пбренпвац

Гпдина II /јануар 2015/ брпј 2.

П щкпли Ушенишки радпви Дещаваоа Занимљивпсти Јануар, 2015

2

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Ппщтпвани, Гпдина 2014. пстаће запамћена пп ппплавама, кпје су захватиле Пбренпвац и нащу щкплу. Најбитнији шинипци у нащем пбразпвнп-васпитнпм прпцесу, ушеници и заппслени, неппвређени су. Материјална щтета је пгрпмна. Приземља у нпвпј и старпј згради су кпмплетнп била унищтена. Какп се ппплава десила у мају месецу, крај наставне гпдине је дпведен у питаое. Министарствп прпсвете, науке и технплпщкпг развпја је дпнелп пдлуку да се седищте щкпле привременп измести у Умку, у ЩПСП Свети Сава, и да се деп наставнпг прпцеса настави у пвпј щкпли и у Хемијскп- технплпщкп-прехрамбенпј щкпли на Банпвпм Брду. Наставна гпдина, и ппред рада у птежаним услпвима, успещнп је заврщена. Све активнпсти за матуранте, битне за заврщетак наставне гпдине, пбављене су у рпку, према календару пбразпвнп-васпитнпг рада. Уписана је нпва генерација „првака“. Накпн тпга, захваљујући великпм ангажпваоу заппслених, ппшелп је сређиваое щкпле. Све снаге су биле скпнцентрисане на ппремаое щкпле за ппшетак нпве щкплске гпдине. У тпме смп и успели. Наставни прпцес се пдвија у измеоеним услпвима, али без губљеоа шаспва. Захваљујући дпнатприма, нпва зграда је у пптпунпсти санирана и ппремљена за рад. Мпжемп слпбпднп да кажемп да је Ппљппривреднп-хемијска щкпла била прва институција у Пбренпвцу кпја је кпмплетнп сређена. Успели смп да наставимп са праћеоем наще визије, да будемп преппзнатљиви пп свпјим флексибилним и мпдерним услпвима у пбушаваоу, међунарпднпм прпфилу и стандардима у ппреми, кап и пп нащпј блискпј и ефикаснпј сарадои са ппслвним светпм. Наща струшнпст ће пружити младима и пдраслима релевантне и савремене квалификације, кпје ће им пбезбедити ппсап и пмпгућити напредпваое у прпфесипналнпј каријери. Уппредп се радилп и на щкплскпм имаоу. Ппправке, набавке нпве ппреме и стпшнпг фпнда су прпмениле дпсадащои изглед имаоа. Ствпрени су мнпгп бпљи услпви живпта и рада ушеника и заппслених. Сматрам да смп, и у вепма птежаним пкплнпстима, сви заједнп дппринели да реализујемп визију щкпле: Шта желимп да будемп у будућнпсти, тј. да стварамп щкплу пп мери ушеника и заппслених, а према пптребама лпкалне средине.

Директпр щкпле Драгпљуб Златанпвић, дипл. мащ. инжеоер.

Адреса шкпле: Ппљппривреднп-хемијска щкпла 11500 Пбренпвац улица: Милпща Пбренпвића 90 Телефпн/факс: 011 8721 375 Факс: 011 8721 532 e-mail:office@polj-hemskola.edu.rs e-mail:phskola@gmail.com http://www.polj-hemskola.edu.rs/index.html 3

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

БЕЗ ОИХПВЕ ВЕЛИКПДУЩНЕ ППМПЋИ СЕПТЕМБАР БИ ИЗГЛЕДАП САСВИМ ДРУГАШИЈЕ... У присуству Ли Маншанга, амбасадпра НР Кине у Србији, Драгана Глампшића, саветника у Влади Републике Србије, и Жељка Радпщевића, државнпг секретара у Министарству ппљппривреде и защтите живптне средине, у Агрпвпјвпдина-механизацији ДПП, у Нпвпм Саду, урушена је дпнација YТП ГРУПЕ Ппљппривреднпхемијскпј щкпли у Пбренпвцу. YТП ГРУПА, у пквиру кпје ппслује фабрика трактпра, на ппзив Амбасаде Нарпдне Републике Кине у Србији, дпнирала је трактпр пд 40 КС. Драгпљубу Златанпвићу, директпру Ппљппривреднп-хемијске щкпле, кљушеве трактпра урушила је Јин Хпнг, директпрка YТП ГРУПЕ задужена за Еврппу. Ппљппривреднп-хемијску щкплу су ппсетили и Хајнц Вилхелм, амбасадпр Републике Немашке, и Уве Щтумф, директпр ГИЗ-а (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH), немашке прганизације за технишку сарадоу. Пбищли су щкплску пекару, кпјпј је ГИЗ, на ппзив Амбасаде Републике Немашке, пбезбедип кпмплетну санацију. Заједнп са Јадранкпм Јпксимпвић, министаркпм без ппртфеља задуженпм за еврппске интеграције, Синищпм Малим, градпнашелникпм Бепграда, амбасадпр Девенппрт, щеф Делегације Еврппске уније у Републици Србији, ппсетип је радпве на рекпнструкцији Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Пбренпвцу. Делегације Еврппске уније у Републици Србији је дпнирала нпвац за санацију фискултурне сале, ушипница и набавку намещтаја. Такпђе, пва прганизација је дппринела пппуоаваоу библиптешкпг фпнда щкпле.

4

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Владика Епархије ваљевске Милутин ппсетип је Ппљппривреднп-хемијску щкплу са свпјим сарадницима. Тпм приликпм се сам уверип у пгрпмну щтету кпју је претрпела щкпла и из Фпнда Патријарх Павле је дпнирап щкпли ппрему (набавка трибина у фискултурнпј сали, тппла витрина за пекару и етнп-витрина за пехаре и признаоа ушеника). Прпфеспр дпктпр Јпва Радић, управитељ Српскпг привреднпг друщтва Фпндације Привредник, урушип је стипендије нащим ушеницама Јелени Бпщкпвић (II-3) и Јпвани Тпкпвић (II-6). Фпндација, шији идејни кпрени датирају јпщ пд 1897. гпдине, и шији су дпбрптвпри били и великани пппут Михаила Пупина, Никпле Тесле и Јпвана Цвијића, ппд пвим именпм ппстпји пд 2012. гпдине. Оеним радпм рукпвпди Управни пдбпр, шији је председник Оегпвп Препсвещтенствп Епискпп јегарски, Гпсппдин др Ппрфирије. Пвп је институција изузетне истприје, кпја се рукпвпди идејпм ппмагаоа талентпваним младим људима.

Шкпли су у тешким тренуцима ппмпгли и:

• Заједнице щкпла у ппдрушју рада ппљппривреде, прпизвпдое и прераде хране, кап и у ппдрушју рада хемија, неметали и графишарствп, • Фпрум средоих струшних щкпла, • Рптари клуб, • Агенција SWOT (Щвајцарска), • Градски секретаријат за пбразпваое, • Друщтвп пензипнера рпђених у Негптину (Щвајцарска), • Рударски басен Кплубара (Лазаревац), • Термпелектрана Никпла Тесла, Пбренпвац, и мнпги други.

5

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

СЛИКЕ ГПВПРЕ ВИЩЕ ПД РЕШИ

Наща щкпла ппсле ппплаве и ппсле санираоа:

6

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

ДОДЕЛА ДИПЛОМА МАТУРАНТИМА

Пбушили смп их за живпт, припремили за даље щкплпваое. Држимп им палшеве!

7

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

МАТУРСКП ВЕШЕ

Младпст ппбеђује све неприлике! И ппсле тещких дана, нащи матуранти су уживали у дружеоу и ппследоим средопщкплским данима.

8

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

ЛИТЕРАРЦИ Ппдне Небеска ужарена лппта пкп впде сад се мпта. Зрацима је милује, пп лицу дпдирује. Ал у сате неке касне, неке ствари нису јасне. Питала бих бистру впду куда зраци сви ти пду. Да ли сунце небу хпди ил пренпћи ту, у впди? Милица Ппппвић III - 4

Мала Дама у црнпм капуту је ппвела свпје кћери у щетоу. Нешујним кпрацима ищле су крпз град. Куда гпд пне прпђу, ту пстаје тама. Пплакп, бела и сјајна принцеза Сунце се буди. Мала Дама са свпјим кћерима се пплакп губи и нестаје... Људи су је тражили, али узалуд. Једне вешери, пијанац је щетап улицпм. И – гле шуда! Видеп је Даму у црнпм. Била је лепща негп икада! А, пн? Пн је те нпћи ппстап најсрећнији шпвек на свету. Дпбип је кћер.

Милица Ппппвић III - 4

Све је кап у Нпјевпј барци билп, над град црних пблака јатп се надвилп. „Рещилп небп да пптппи свет“, да на земљи не пстане ни цвет. Не ппстпје пдбране ни препреке да ппбеде снаге реке. Пна све пред спбпм нпси, трше људи узнемирени, бпси. Звук набујале реке кап пщтар маш пресеца дешји плаш. Река убрзанп надплази, а старпј баки из дпма се не пдлази. Пси уплащенп цвиле, а људи гледају у куће кпје су ту некада биле. Где, куда и какп сада када нема нащег града? Дпк слике и усппмене впда брище, убрзавају се капи кище. Даве се впћке, зреле и спшне, да ли ће ппбедити пве реке мпћне? Улицпм плпви плищани меда кпјег сестра никпме не да. Гледам у ствари, пуне муља и блата, и пплпмљена кућна врата. Све щтп је мајка с мукпм стекла за пар минута пднесе река. Пп некпм закпну щтп суди стрпгп, изгубљенп је живпта мнпгп. Пстаје рана кпја пеше да никад не забправимп тп веше. Александра Филиппвић III - 1

9

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

ЖИВПТ И БАЈКА Ппвпдпм Светскпг дана коиге за децу, 2. априла, Библиптека Влада Аксентијевић је расписала кпнкурс за бајку. Тамара Влахпвић, ушеница пдељеоа III-3, псвпјила је прву награду у категприји ушеника средоих щкпла.

Прави пријатељи Бип једнпм један дешак кпји је живеп са свпјим пцем у месту где је увек сијалп сунце. Дешак је вплеп да иде са пцем на пецаое и да се дружи са свпјим пријатељицама коигама кпје су увек имале да му испришају неку ппушну пришу. Свпје слпбпднп време увек је прпвпдип са оима. Пне су му пришале, а пн их је слущап. Једнпга дана, птац га ппзва и реше му: - Сине, сада си дпвпљнп велики да дпбијещ ппклпн кпји је мени дап мпј птац, а оему оегпв. У нащпј ппрпдици тп је пбишај кпји се пренпси генерацијама. Предаое каже да је пвај ппклпн дпбип мпј шукун шукун деда када је бип дешак. Бип је неваљап и рпдитељи су се већ забринули да ће скренути са правпг пута. Један сирпмащни старац, кпји је занпћип у оихпвпј кући и кпме су се рпдитељи пвпг мпг предака ппжалили, извадип је из свпјих недара неки замптуљак. Пдвип га је, а унутра је бип пвај сат кпји ја сада ппклаоам теби. Сине, шувај га и држи увек близу себе. Пн ће куцати сппрп и тихп увек када будещ шинип дпбре ствари, а када скренещ са правпг пута, пн ће убрзати свпје куцаое и звук тпг куцаоа ће сметати твпјим ущима и пппмиоаће те да размислищ п свпјим ппступцима и да преиспитащ свпје пдлуке. Сваке нпћије дешак слущап какп сат куца тихп, у ритму оегпвпг срца, и бип је срећан и сппкпјан. Дани су прплазили. Међутим, једнпга дана дешак сасвим слушајнп уппзна нпве пријатеље. Један се звап Фејсбук. Кпжа му је била плаве бпје, али тп дешаку није сметалп јер је пн пришап неке нпве, смещне прише и вицеве,a знап је и трашеве п свакпме. Тп је увесељавалп дешака. Други је бип Јутјуб. И пн је бип весеп и сталнп је певущип нещтп завпдљивп свпјим шарпбним гласпм. Трећи се звап Херпј и пбпжавап је да се игра. Имап је велику кплекцију игрица и увек је давап дешаку да их игра. Заједнп су бирали пружје и унищтавали шитаве хпрде непријатеља, прелазећи разне нивпе. Дешак се све маое дружип са коигама, а све вище са свпјим нпвим другарима кпји га нису терали да размищља. Са оима се самп смејап и играп. Птац га је уппзправап да пни лпще утишу на оега и да их се клпни, али пн га није слущап. Пн вище никпга није слущап. Слпбпднп време је прпвпдип са нпвим пријатељима. Сам је бип јединп када би легап да спава, а спавап је све лпщије и лпщије. Шим би угасип светлп - шуп би сат какп куца вепма брзп и гласнп. Тп га је нервиралп и закппап је сат у свпје двприщте. Није хтеп вище да га слуща! Свакпга дана Херпј му је ппказивап нпве нивпе игре, а Фејсбук их је засмејавап. Ту негде би бип и Јутјуб, кпји је певущип разне мелпдије. Једнпга дана, дешак дпби задатак у щкпли да прпшита неку пришу. Щкпла га вище није бащ пунп интереспвала, али рещип је да пвај затак испуни. Знап је да једна пд коига сигурнп зна ту пришу и таман када је хтеп да јпј се пбрати за ппмпћ, нпви пријатељи га ппшеще убеђивати да ће му пни ппмпћи и све испришати на мнпгп лакщи и једнпставнији нашин, такп да ће имати јпщ мнпгп времена за уживаое. Дешак ппслуща

10

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу свпје нпве пријатеље. Када је птищап у щкплу, сигуран у свпје знаое, дпби лпщу пцену. Враћајући се кући из щкпле, дешак је плакап. Плакалп је и небп, јер је у некада суншанпм граду сада данима падала кища. Пдједнпм, оегпвп срце је ппшелп брже да куца, а пткуцаји су ппдсећали на пткуцаје сата. Ппжелеп је да све буде кап некада и пдлушип је да се вище не дружи са нпвим пријатељима. Тп им је саппщтип, али пни не хтедпще да га пставе на миру. Ухпдище га и мамище, пбећавајући најнпвије трашеве, песме и игрице. Дешак је ппстајап све блеђи и блеђи. Сатима је гледап крпз прпзпр у кищне капи кпје су се сливале и кезиле му се. Свака је лишила на једнпг пд оегпвих нпвих пријатеља. Свака је певала: - Хајде, врати нам се... Придружи нам се... Сети се какп смп се лепп забављали... Птац, сада већ забринут за здравље свпг сина, једнпг дана га ппзва у щетоу. Ппсматрап је оегпвп бледп лице, пши испијене пд неспаваоа. Ппмилпвап га је пп кпси и рекап му: - Сине, живпт је пун изазпва, али није све щтп делује лакп и занимљивп уједнп и дпбрп. Врлп шестп се уз велики наппр дплази дп среће и правп задпвпљствп псетищ тек акп улпжищ неки наппр. Знам да свпјих нпвих пријатеља не мпжещ такп лакп да се птарасищ. Затп те мплим, пбрати се за ппмпћ правим пријатељима, свпјим коигама.

- Али, пше, пне су сигурнп љуте на мене. Пднеп сам их на таван и месецима нисам желап да разгпварам са оима – реше дешак тужнп.

- Сине, прави пријатељи нас никада не напущтају, разумеју све наще грещке и знају када нам је неппхпдна ппмпћ. Пшеве реши пхрабрище дешака. Пн птрша на таван, пбриса пращину са свпјих коига и исприша им свпју муку. Коиге су га слущале и слущале, и пнда најдебља и најстарија реше: - Саслущај нас пажљивп. Све щтп си пд нпвих пријатеља сазнап, никада ти неће кпристити у живпту. Твпје време је прплазилп у небитним стварима. Сваки секунд, минут, сат кпји си са оима прпвеп. неће се вище никада вратити. Изгубип си их, забправип си да је време драгпценп и да га треба искпристити на најбпљи мпгући нашин.

- Али, какп ппнпвп да наушим да кпристим свпје време пнакп какп треба?

- Зар си забправип на драгпцени ппклпн?

Дешаку пши засијаще. Птршап је у свпје двприщте. Кппап је пп блатоавпј земљи, сав мпкар пд кище. Зграбип је нещтп из рупе кпју је пткппап. У тпм тренутку, сунце се прпби крпз пблаке и на небу се ппјави дуга. Дешак никада није видеп нищта слишнп и коиге му пбјаснище да је дуга ппбеда сунца над кищпм, али и дешакпва ппбеда у бпрби са спбпм. Пд тада, дешак вище није сретап свпје некада нпве, а сада већ бивще другпве. Време је прпвпдип уз коиге, са пцем на пецаоу или наппљу. А пнај сат ... Ппнпвп је куцкап ппред оегпвпг срца пним лаганим темппм такп пријатним за ущи. Илустрације:Јпвана Ђуришић, Милица Ппппвић, Тамара Влахпвић

11

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

СВЕТПСАВСКА АКАДЕМИЈА

И претхпдне щкплске гпдине уприлишена је прпслава Дана Светпг Саве. Тп је била прилика да ушеници ппкажу свпјих руку делп, да се друже у прпстпријама свпје щкпле, али и да науше ппнещтп из свпје истприје и културе. Ктитпрска делатнпст Светпг Саве Јпщ кап светпгпрски мпнах, Свети Сава је ппшеп да се бави ктитпрствпм. Свпју градитељску делатнпст је заппшеп у Ватппеду. Заједнп са свпјим пцем, тада мпнахпм Симепнпм, дарпвап је велики брпј манастира. Приликпм пбиласка Свете Гпре, птац и син су ппстали ктитпри Иверипна, Велике Лавре и цркве у Кареји. Убрзп су Сава и Симепн птппшели рад на псниваоу српскпг манастира на Светпј Гпри. Заједнп са великим жупанпм Стефанпм Немаоићем, пптпунп су пбнпвили запущтени манастир Хиландар. Ппсле Хиландара, Сава је ппстап ктитпр јпщ једне сампсталне мпнащке устанпве – келије у Кареји, а тпкпм 1199. ппстап је ктитпр јпщ три светпгпрска манастира: Каракале, Ксирппптама и Филптеја. Кап ктитпр у Србији, Сава је рукпвпдип живпписаоем Бпгпрпдишине цркве у Студеници, а у пкплини Студенице, у селу Савпвп, пснпвап је Савине исппснице. Накпн Студенице је уследилп ппдизаое Дпма Спаспвпг, пднпснп манастира Жиша. Заврщни радпви, живппис и псвећеое су пбављени ппщтп се Сава вратип кап архиепискпп из Никеје. Пп узпру на Лавру Светпг Саве Псвећенпг у Сипну, ппдигап је цркву Светих аппстпла у Пећи. Ушествпвап је и у ппдизаоу Милещеве. Сава је дарпвап и мнпге цркве и манастире у Палестини. У Сипну је пснпвап и један нпви манастир, кпји је требалп да буде утпшищте за српске хпдпшаснике. Правп на ппмиоаое у службама, Сава је стекап у јпщ некпликп цркава у Палестини: у витлајемскпј Цркви Христпвпг рпђеоа, у Лазаревпј цркви недалекп пд Јерусалима и у Исппсници Гпсппдопј, кап и у александријскпј цркви приликпм свпје друге ппсете Блискпм истпку. Мптив Савинпг ктитпрскпг рада је, ппред религипзне, бип и пплитишке прирпде. Један пд главних циљева свакакп је бип ушврщћиваое српске државе и младе аутпкефалне Српске архиепискппије.

12

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Сузна мплитва

Изблиза смп гледали вук и ја Два тужна сужоа два рпђака ретка А не знадпсмп кп у кпм рпбија Ни шта пд чега раздваја решетка У збегу кпји јпш зпву Србија Ту где се згара ватра са Врачара И сриче тврда азбука вучија Акп си пнај пд кпга све ппче На чије пчи наша туга сија И стид и јарпст утрпјенпг претка Сенкп у темељ жива узидана Неразлучена с нама пд ппчетка Сузна мплитва Оца твпга Оче Изведи крптки чпппр из зиндана Да ппд липама литургија ппчне.

Рајкп Петрпв Нпгп

13

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

ЗАЈЕДНИШКИМ СНАГАМА ЗА СВПЈУ ЩКПЛУ И СВПЈУ СЛАВУ- СВЕТПГ САВУ Пвакп изгледа щкпла када се сви удруже и прикажу свпјих руку делп на излпжби радпва ушеника. Сппјилп се и пнп щтп делује пптпунп несппјивп, јер сарађују сви: месари, пекари, екплпзи, ппљппривредни технишари, лабпранти, технишари хпртикултуре, ветеринари, цвећари. И, щта се тада дпбије? Смех кпјим пдјекују щкплски хпдници и спретне руке кпје се радују леппти ствараоа!

НПВПГПДИЩОИ АРАНЖМАНИ

14

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

САЈАМ ЩКПЛА У Сппртскп-културнпм центру Пбренпвац, марта 2014. гпдине, нащи ушеници и прпфеспри су представили Ппљппривреднп-хемијску щкплу будућим средопщкплцима.

15

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

МЕЂУНАРПДНА САРАДОА

Дуги низ гпдина наща щкпла сарађује са щкплама у инпстранству, па је такп велики брпј ушеника имап прилике да ппсети или да угпсти ушенике из Нпрвещке. Тпкпм ппсета се прганизују активнпсти кпје ппмажу дасе щтп бпље уппзна пбразпвни систем и размене искуства. Пдржавају се брпјне радипнице, предаваоа, ппсете важним културним пбјектима.

Првп щтп се ппмисли када се сппмене Нпрвещка су предивна прирпда, хладнпћа и виспк стандард. Најппзнатији симбпл Нпрвещке су фјпрдпви, кпји су се нащли ппд защтитпм Унеска. Ппларна нпћ, ппларни дан и ппларна светлпст (Aurora borealis) прирпдни су фенпмени кпји се мпгу видети у Нпрвещкпј. У Нпрвещкпј се 99 пдстп електришне енергије дпбија пд хидрпелектрана.

16

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Пве гпдине смп имали прилику да угпстимп женску пдбпјкащку екипу из Ппљске. Билп је пунп сппрта, смеха и ппнека симпатија. Билп је ту сппразумеваоа на свим ппзнатим језицима, пунп сналажеоа, али и дпбар прпвпд и дружеое.

Да ли сте знали да у Ппљскпј ппстпји ппдземни град направљен пд спли? Рудник спли, активан пд 13. века дп 2007. данас је претвпрен у праву туристишку атракцију. Мпжете щетати пп граду, кпји се налази на 200 м дубине, а ппседује и капелу у пптпунпсти направљену пд спли.

17

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

НАГРАЂЕНИ ПРПФЕСПРИ Гпрдана Ппппвић и Радина Бабић,наше прпфеспрке, псвпјиле су треће местп у категприји средоих шкпла на такмичеоу ,,Креативна шкпла" за рад Serbian Culture Page - Two Faces of Serbia. Ппнпсни смп на оих јер су, ппред свих тешкпћа крпз кпје су прпшле тпкпм мајских ппплава, и даље лепе и успешне. Оихпв рад је прави пример дпбре праксе наставе и пствариваоа пбразпвнп-васпитних циљева применпм инфпрмаципних технплпгија. Наставницама је награде уручип Славиша Илић, представник Microsoft канцеларије у Србији за сарадоу са државним сектпрпм.

18

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

ЗЕЦ, ЛИСИЦА, ЈАРЕБИЦА... Недељкп Стпјанпвић, ушеник пдељеоа II-2, страствени је лпвац. Пвај, мнпги би рекли сппрт, деп је оегпве ппрпдишне традиције. Наиме, птац је бип некада лпвац, а деда и стриц су јпщ увек активни. Недељкп је лпвпм ппшеп да се бави 2007. гпдине и шлан је Лпвашкпг удружеоа Љубинић. Ппщтп јпщ увек није пунплетан и нема правп да кпристи пущку, мпглп би се рећи да је тренутнп приправник-лпвац. Тај статус ппдразумева да ушествује у лпву, али такп щтп ппмаже псталим лпвцима и нпси улпв. Инаше, у лпв иде свакпг викенда. Јесен је ппсебнп занимљивп дпба гпдине за лпвце. Лпвна сезпна на фазане и зешеве ппшиое 18. пктпбра. Међутим, лпв на зешеве траје самп две или три недеље, да би се пдржала пппулација на пдређенпм нивпу. Лпвци зими прганизују и хајке на лисице. Псим щтп лпве живптиое, лпвци изузетнп мнпгп и брину п оима, рецимп такп щтп праве хранилице за срне и фазане. Лпвашки дпм удружеоа Љубинић има и свпју фазанерију, у кпју смещтају младе фазане, кпје дпбијају пд ппщтине, хране их и шувају дпк не пдрасту. Фазан (лат. Phasianus colchicus), или пбишан фазан, је щирпкп распрпстраоена птица из реда кпка (лат.Galliformes). Фазан пптише из средое Азије, али је јпщ у време антишкпг Рима пренет у Еврппу. Пва птица насељава претежнп щумарке, ливаде, пределе пкп решне пбале, ппља и оиве на кпјима се храни.

19

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

КПОАРСТВП Наща два ушеника, Иван Бпгићевић ( II-2 ) и Никпла Јпванпвић ( II-2 ), имају непбишан хпби. Пни се баве кпоарствпм и кажу да их је на бављеое пвим сппртпм навела, пре свега, љубав према пвим племенитим живптиоама, али и дружеое са људима кпји имају иста интереспваоа. У Иванпвпј ппрпдици гајеое кпоа је традиција, кпју је заппшеп јпщ оегпв прадеда, а Иван се заинтереспвап за кпое са шетири гпдине. Никпла се, такпђе, пд најранијег детиоства бави кпоарствпм. Оихпв ппсап је да пшисте прпстприје у кпјима кпои бправе, да их нахране, тимаре сваки дан и ппткивају пнда када се укаже пптреба за тим. Да би били ппслущни, кпоима је неппхпднп да прпведу щтп вище времена са свпјим власницима, такп да пва два младића, када заврще са свпјим редпвним пбавезама, све време прпвпде са свпјим љубимцима. Иван има три липицанера (две кпбиле и једнп ждребе) и пплуенглеску кпбилу и оенп ждребе, а Никпла једну липицанерку и два пмака (млади кпои пд 2 - 3 гпдине). Иван и Никпла су били на мнпгим такмишеоима, сајмпвима и излпжбама. У сппртскп кпоарствп их је увеп Ненад Драгашевац, кпји је, ппред мнпгих других, заслужан за све оихпве успехе. Нека пд најзнашајнијих такмишеоа, на кпјима су ушествпвали су: • Такмишеое у Црепаји (ревија) – најзнашајније за кпоаре, пзнашава ппшетак сезпне; • Такмишеое у Куцури – Првенствп Впјвпдине; • Такмишеое у Сурдуку – Првенствп Србије, пзнашава крај сезпне. За кпоаре су знашајни и Нпвпсадски сајам (излпжба кпоа, парада, впжеое на капији) и Хпрсвил у Нпвпм Саду (излпжба кпоа, парада, впжеое на капији, преппне, излпжба ппреме за кпое). Иван нам је пбјаснип да је впжеое на капији ппсебна дисциплина кпја ппдразумева впжеое кпоа крпз шуоеве, на време, без казнених ппена. Неки пд најппзнатијих кпоара су: Ненад Драгашевац (Пбренпвац), Милан Гакпвић (Куцура) и Миленкп Радакпвић (ергела Булић, Суршин). Никпли и Ивану је циљ да буду у пвпм сппрту преппзнатљиви, кап и оихпви узпри, пп дпбрим кпоима, пп свпјпј вещтини, али и пп тпме щтп ће јпщ мнпгп младих људи заинтереспвати за пвај сппрт и наушити их кпликп је лепп и кприснп за шпвека дружеое са пвим племенитим живптиоама.

20

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Facing your fears Everyone fears something. But we face those fears, fight them and, eventually, overcome them.

Once I was afraid to mount a horse. Now, there is a mare at our small school farm. When I was supposed to ride her, I got scared. I thought I was going to fall and get hurt. My friends were trying hard to persuade me to do it anyway. I hesitated, but finally decided to give it a go.

My friends helped me mount her. Slowly but with determination in my voice, I gave her the commands...to go, halt, turn left, turn right... It felt great! I have been the first one to ride her ever since. My confidence grew each time I rode her in circles.

A few weeks ago, however, the mare got upset and mounted on her hind legs. A moment later I hit the ground. Luckily I was not hurt. When I calmed down, I decided to ride her again. At first, a friend of mine held the reins but soon I felt confident enough to do it on my own.

Супшаваое са страхпвима Свакп се нешега плащи. Али, супшавамп се са страхпвима, бпримп се и, евентуалнп, превазилазимп их. Некада сам се плащила да јащем кпоа. Сада, на нащпј малпј щкплскпј фарми, налази се кпбила. Требалп је да је јащем, али сам се уплащила. Мислила сам да ћу да паднем и да се ппвредим. Мпји пријатељи су се мнпгп трудили да ме убеде да свеједнп тп урадим. Пклевала сам, али сам на крају пдлушила да ипак прпбам. Пријатељи су ми ппмпгли да је узјащем. Пплакп, али са пдлушнпщћу у гласу, дала сам јпј кпманде... да крене, да стане, скрене левп, скрене деснп... Псећај је бип фантастишан! Била сам прва кпја ју је икада јахала. Мпје сампппуздаое је раслп са сваким кругпм мпг јахаоа. Пре пар недеља, кпбила се узнемирила и прппела на задое нпге. Тренутак касније, пала сам на земљу. Срећпм, нисам се ппвредила. Кад сам се смирила, пдлушила сам да је ппнпвп јащем. У ппшетку, мпј пријатељ је држап узде, али ускпрп сам имала дпвпљнп сампппуздаоа да је ппнпвп сама јащем. Катарина Павлпвић IV1 21

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

НПВЕ ЖИВПТИОЕ НА ИМАОУ Не бисмп да ппмиоемп скпращое немиле дпгађаје у нащем граду. Али, тп щтп их не ппмиоемп не знаши да ће икада бити мпгуће и да их забправимп! За самп један дан впда је пднела све щтп је шинилп наще живпте. Између псталпг, али не и маое важнп, све пнп щтп смп гпдинама стварали на нащем щкплскпм имаоу, несталп је. Псталп је самп сећаое на љубав и труд кпји су улпжени да би пвп местп билп местп за уживаое, пдмпр и рад ушеника и наставника. Али, рекли смп, нећемп п тпме! У људскпј прирпди је да се ппдигне када падне, да птресе пращину, ппдигне главу и гледа у будућнпст. А та будућнпст на нащем имаоу пплакп стиже, и тп бащ пнакп какп треба. Стиже са нпвим станпвницима, са пнима кпји пвпм прпстпру дају живпт. Ппнпвп се на нащем щкплскпм имаоу шују звуци живпта – веселп мукаое, мекетаое, рзаое и грпктаое. И сада смп сигурни, све ипак мпже да буде кап некада...

Нпва гпдина је ппшела веселп на щкплскпм имаоу. Нпви живпт је увек нагпвещтај срећнијих времена!

22

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

МПЈ ЉУБИМАЦ Маза Ущла је у мпј живпт пптпунп непшекиванп... Нащла сам је какп лежи у щанцу у близини мпје куће... Ударац аутпмпбила задап јпј је тещке ппвреде збпг кпјих није мпгла да устане. Мама ми је ппмпгла да је пднесем кући и пружила јпј неппхпдну ветеринарску ппмпћ. Пдлушила сам да је назпвем Лили. Лишила је на малпг далматинца, бела са црним туфнама, изгладнела и уплащена... Када се накпн некпликп дана ппправила, Лили је пплакп ппшела да се уклапа у нпви дпм. Иакп сићущна, имала је апетит за два пса. Убрзп је ппрасла и претвприла се у прелепу кујицу. Касније је мама сазнала да је Лили настала укрщтаоем далматинца и краткпдлакпг птишара. Свпје сигурнп местп Лили је прпнащла на мпм и на кревету мпјих рпдитеља. Дпдуще, у ппследое време примећујем да јпј није важнп шији је кревет. Кревет је кревет, битнп је да је мекан и тппап. Мпја љубимица највище впли да се излежава, спава и мази се. Ппстала је мпја, а са сигурнпщћу мпгу да кажем, и маза целе ппрпдице. Лили са мнпм прпвпди највище времена. Оене две пмиљене занимације су спаваое и храна. Кад гпд ме види какп једем, Лили ме не испущта из вида, прати ме у стппу јер пшекује да ће и пна дпбити нещтп. Правим се да је не видим, али пна не пдустаје, пдмах ми скаше у крилп, лпви мпј ппкрет и пшекује да схватим да и опј припада пнп щтп је у мпјим рукама. На крају, наравнп, пппустим ја, јер сам пптпунп немпћна пред оенпм тврдпглавпщћу и умиљатпщћу. Некада успем да је нагпвприм и да се играмп са псталим псима у двприщту, али тп краткп траје. Лили је леоа, али и размажена. Шим уграби прилику, пдгега се дп кревета, легне на леђа и шека да некп дпђе да је мази. Жртва сам пбишнп ја. Кап будући ветеринар, знам да грещим щтп се тише оенпг васпитаоа, али тпликп је вплим да не мпгу другашије да се ппнащам. Такп да, све у свему, уживамп пбе. Мпј тата шестп каже какп је Лили упала кашика у мед. Искренп, мислим да се тп десилп мени, јер ущавщи у мпј живпт, Лили је ушинила да све изгледа бпље и лепще, да дани буду испуоени срећпм и смехпм и да свет изгледа маое стращан негп щтп јесте. Аоа Матић IV1

23

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

КИНПЛПЩКА СЕКЦИЈА У нащпј щкпли успещнп ради, између псталих, и кинплпщка секција. Шланпви пве секције су велики заљубљеници у псе и пвпга пута ће нам представити некпликп раса паса. АВГАНИСТАНСКИ ХРТ ( AFGHAN HOUND)

Пвај пас припада ппрпдици хртпва. Прпсешна висина мужјака је пд 69 дп 74 цм, а женке пкп 63 цм. Мужјак мпже да дпстигне тежину и дп 34 кг, а женка пкп 23 кг. Авганистански хрт је интелигентан пас, благе нарави, псећајан и ппсесиван према свпм власнику. Пбпжава децу, али не впли странце. Пптребна му је редпвна нега, велики прпстпр и дуге щетое. Иакп је велики и пставља утисак брзине и пгрпмне снаге, креће се нежним и елегантним хпдпм, али мпже да дпстигне и брзину дп 55 км пп шасу. Пвај пас је пп свпјпј нарави шувар. Катарина Павлпвић IV-1

КАВКАСКИ ПВЧАР ( KAVKAZSKAIA OVTCHARKA) Кавкаски пвшар је велики пастирски пас, сппспбан да се прилагпди разлишитим климатским услпвима. Међутим, не спада у групу пвшарских паса. Тп је пас шувар кпји је служип нарпдима Кавказа кап шувар стпке и дпма, али и кап пас за бпрбе. Минимална висина за женке варира између 67 и 75 цм, а за мужјаке између 72 и 95 цм. Минимална тежина женке је пкп 45 кг. Мужјаци теже пд 50 дп 90 кг. Пвај пас захтева малп, велики је радник, вепма је ефикасан и уравнптежен, активан је и храбар. Неппверљив је према странцима и акп вас не ппзнаје, бпље је да му се не приближавате. Креће се кратким каспм, дпк му је галпп малп тежи. Збпг свпје јашине се шестп кпристи и за лпв на медведе. Стефан Варница IV-1

НЕМАЧКИ ПВЧАР (DEUTSCHER SCHAEFERHUND)

Немашки пшар или вушјак је раса паса селектпвана и пдгајана за шуваое стпке, пре свега пваца. Висина гребена кпд мужјака изнпси пд 60 дп 65 цм, а кпд женке пд 55 дп 60 цм. Средое је велишине, благп издужен, снажан, целпкупна грађа је шврста. Треба да буде смирен, нервнп стабилан, сигуран у себе, миран и ппрезан. Мпра да ппседује храбрпст, бпрбенпст и пщтрину да би бип ппгпдан кап пратилац, стражар и защтитник. Ксенија Јукић IV-1

24

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

54. МЕЂУНАРПДНА ИЗЛПЖБА ПАСА Здрава и негпвана живптиоа, кажу ушеници смера ветринарски технишар је пнп щтп сваки ветеринар највище впли да види. Збпг тпга су 7. децембра 2014. гпдине нащи ушеници са уживаоем ппсетили 54. Сајам паса свих раса. Ппгледајте са каквим дивним ствпреоима су се дружили:

25

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

СЕКЦИЈА ЗА ПРПУШАВАОЕ ЛЕКПВИТПГ И ЗАШИНСКПГ БИЉА Нисмп ни свесни кпликп је лекпвита прирпда кпја нас пкружује, лекпвита и за телп и за дущу. Управп из тпг разлпга неки ушеници су се ппределили да пткрију тајне биља и искпристе га на најбпљи мпгући нашин. Једна пд мнпгих секција у нащпј щкпли бави се управп изушаваоем лекпвитпг и зашинскпг биља. Лекпвите биљке се кпристе и у нарпднпј и у званишнпј медицини за лешеое бплести или пшуваое здравља. Јпщ су Стари Слпвени знали за лекпвитп дејствп биљака и тп искуствп се пренпсилп крпз нарпднп памћеое дп данас. Данас се кпристи пкп 10 000 врста биљака у циљу прпналажеоа щтп нещтетнијих лекпва. Представљамп вам неке пд нама најдпступнијих лекпвитих биљака: • Липа – расте у ппјасу храстпвих и букпвих щума. Шеста је у дрвпредима. Кпристи се за бпље вареое, кап диуретик, спазмплитик и седатив. Најбпље је пд пве биљке правити шај.

• Кпприва – расте на међама, ппред путева, у насељима. Кпрен кпприве се сакупља у јесен или у ранп прплеће, а лист у прплеће, пред цветаое. Најшещће се кпристи за лешеое анемије, али и за лешеое неких кпжних бплести и јашаое имунитета. Шај се припрема пд листа и кпрена.

• Хајдучка трава – расте пп ливадама и камеоарима, на щумским шистинама и ппред путева. Састпјци пве биљке делују антиинфламатпрнп, антимикрпбнп и спазмплитишки. Ппбпљщава апетит и вареое, али се упптребљава и кпд упала слузпкпже и кпже. Пд хајдушке траве се мпгу правити шај, спк, али и купка. Зачинскп биље има и практишну, али и естетску примену захваљујући щирпкпм спектру бпја и щара кпје се мпгу наћи на мнпгим спртама. Најбпље је кпристити свеже зашинскп биље и управп збпг тпга га све вище људи гаји у саксијама у станпвима, или у свпјим бащтама.

• Бпсиљак – мпже се гајити у саксијским услпвима и у бащтама. Вепма је псетљив на хладнпћу. Расте у висину пд 35 дп 40цм. Најбпљи је кап зашин за рибу и мпрске плпдпве, маринаде и јела пд парадајза. Бере се у јулу, надземни деп.

• Влашац – вищегпдищоа зашинска биљка. Тражи дпста влаге из земљищта. У прирпди се мпже наћи претежнп на решним пбалама и мпшварнпм тлу. Кпристе се листпви, а прикупљају се пд прплећа дп јесени. Кпристи се за салате. Претерана упптреба влащца мпже бити щтетна.

• Мента – биљка арпматишнпг и јакпг мириса. Нараста пд 20 дп 70 цм. Изузетан је дпдатак ппсластицама, нарпшитп впћним салатама. Најбпља арпма се дпбија пд младих листпва пве биљке.

26

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

АРАНЖМАНИ УШЕНИКА III/3 – КАСКАДНИ СТИЛ Бајке леже у мени пппут семенки; пптребан је сам и дашак ветра, зрак сунца или кап гпрчине, па да се раствпре у цвет. (Ханс Кристијан Андерсен)

Акп вплиш један цвет кпји се налази на некпј планети, пријатнп је нпћу гледати у небп. На свим звездама цвета цвеће. (Мали принц)

Прирпда кише је увек иста, па ипак пд ое расте трое у пустиои и цвеће у башти.(Арапска ппслпвица)

НАГРАЂЕНИ АРАНЖМАН На Републишкпм такмишеоу, наща ушеница, Александра Максимпвић је псвпјила петп местп:

27

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

САЈАМ ЕТНП ХРАНЕ И ПИЋА Ушеници смера ппљппривредни технишар и пве щкплске гпдине су ппсетили Сајам етнп хране и пића. У излагашкпм делу су се мпгли видети храна и пиће ужих гепграфских ппдрушја, кпји се праве пп ппсебнпј рецептури и у пгранишенпј кплишини (наципнални специјалитети), а у ревијалнпм делу су била излпжена традиципнална јела. Ушеници су мпгли и да ппгледају какп изгледа ппрема за прпизвпдоу и шуваое етнп хране.

28

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

ПРАКТИШНА НАСТАВА - МЕСАРИ Практишна настава је вепма битан деп щкплпваоа свакпг ушеника кпји ппхађа средоу струшну щкплу. Такп је и са нащим месарима. Вреднп је пнп знаое кпје стишу на шаспвима редпвне наставе, али је јпщ битније да све тп щтп науше у щкпли умеју и да примене. Практишна настава за пвај смер се пдвија у малппрпдајним пбјектима индустрије меса, кланици и преради меса на теритприји Пбренпвца. Пд линије клаоа, прекп расецаоа и категпризације меса, прављеоа пратећих прпизвпда индустрије меса, нащи месари успещнп стишу знаоа и вещтине кпје ће примеоивати у даљем раду.

Прпизвпди дпбијени прерадпм меса: -

кпбасице, сухпмеснати прпизвпди, кпнзервисани пратећи прпизвпди, димљени прпизвпди, уситоенп пбликпванп месп (ћевапи, пљескавице...)

Сува пршута је прпизвпд дпбијен пд свиоскпг меса I категприје, без кпстију, исешенпг у кпмаде, правилнпг пблика и ппврщински пшищћенпг пд маснпг и грубпг везивнпг ткива.

29

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

ЕКПЛПГИЈА НА ДЕЛУ

На вежбама из предмета испитиваое тла, впде и ваздуха кпристимп сваку прилику да наушимп нещтп нпвп крпз практишан рад. Наппљу, на ваздуху, у друщтву, лакп и крпз забаву упамтимп све ппступке пптребне да се испита квалитет наще живптне средине. Јпщ акп је пвакп леп и суншан дан, благпдети су вищеструке.

30

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

ВРЕДНИ ХЕМИШАРИ

И пве, кап и свих претхпдних гпдина, ушеници смерпва технишар за защтиту живптне средине и технишар за индустријску фармацеутску технплпгију, ушествују у мнпгим ванщкплским активнпстима.

31

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

КПНЗУМИРАОЕ НАУКЕ НА РАЗЛИШИТЕ НАШИНЕ

Сасвим је мпгуће завплети науку без страха, схватити кпликп је занимљива и у кпјпј мери шини нащу свакпдневицу. Фестивал науке је једна пд манифестација кпја презентује науку на неки другашији нашин, пре свега јер све заснива на наушнпм метпду радпсти пткриваоа. Лпкације, на кпјима су ушеници мпгли да уше крпз забаву, пве щкплске гпдине су биле: Цептер Експп центар, Студентски културни центар и Галерија Нарпдне банке. Садржаји су били најразлишитији и свакп је мпгап да се забави у складу са свпјим интереспваоима. У Цептер Експп центру биле су ппстављене разлишите излпжбе, шак двадесет интерактивних ппставки. У свешанпј сали СКЦ-а ппстављена је Наушнп-фантастишна бина, мещавина мащте и стварнпсти, реалнпг и нереалнпг, уметнпсти и науке. У сутерену прпстпра бивще РК Клуз, тинејчери су мпгли да сппје науку и шарплију крпз дружеое. Билп је ту и разних наушних играпница, Зелена зпна, Француски наушни кафе, такп да су ушеници смерпва технишар за защтиту живптне средине и технишар за индустријску фармацеутску технплпгију и пве гпдине, са свпјим врщоацима, путпвали крпз јпщ једну узбудљиву наушну авантуру.

пде

Гајеое гљива у лабпратпријским услпвимКружеое впде

Кружеое впде у прирпди Гљиве

32

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

УППРНПСТ ЈЕ РЕЦЕПТ ЗА УСПЕХ Тепдпра Лепнтијевић, ушеница пдељеоа III-4, пришала нам је п тпме пдакле љубав према хемији, кпји су оени планпви и какви успеси. Пд малена ме је интереспвалп бућкаое, мућкаое, ппсматраое щта ће се десити акп нещтп дпдам у нещтп... Међутим, у пснпвнпј щкпли тп мпје интереспваое је дпбилп кпнкретнп име – ХЕМИЈА. Желела сам да се мпје щкплпваое развија у тпм правцу, да упищем нещтп везанп за хемију, па сам ппшела да се распитујем и схватила да је пва щкпла бащ пнп щтп желим! Ппщтп сам живела на Убу, једини прпблем бип је тп щтп сам мпрала да се пдвпјим пд ппрпдице. Имала сам мпгућнпст и да путујем, али сам сматрала да је тп превище наппрнп и да би ми пдузималп превище времена. Заједнп са рпдитељима сам пдлушила да станујем у Пбренпвцу. Наравнп, билп је вепма тещкп пдвпјити се пд ппрпдице и пријатеља, али мнпгп сам желела да упищем пву щкплу и тп је пресудилп. Све се шинилп лакп дпк није дпщап тај 1. септембар. Тещкп сам ппднпсила сампћу тих првих пар месеци. Наравнп, временпм сам се навикла. Али, и ппсле три гпдине, једва шекам петак да идем кући и будем са свпјпм ппрпдицпм и пријатељима. Уппрнпст и истрајнпст у тпме щтп желимп су најбитнији. Нема пдустајаоа, шак и када је тещкп. Тп је кљуш успеха! Сматрам да свакп треба да се бпри за пнп щтп жели и да никада не пдустаје. У живпту нас шека мнпгп усппна и падпва, али мпрамп пстати на правпм путу и избприти се за свпје циљеве. У првпм разреду сам пдлушила да се ппрпбам на такмишеоу из хемије. Припреме су ппшеле шим смп кренули у щкплу. Прпфеспрка Јелена Тпмпвић, кпја ми је и разредни старещина, и прпфеспрка Светлана Живкпвић су се свим снагама трудиле да нас спреме за такмишеое. И успеле су у тпме. На Републишкп такмишеое, кпје је пдржанп у Лескпвцу, пласирале смп се Галина Јевђенпвић и ја. Билп је стращнп напетп. Никада у живпту нисам псетила тплику трему и страх. Галина се псећала истп кап и ја. Међутим, успеле смп да ппбедимп себе, али и на такмишеоу. Заједнп смп псвпјиле првп местп. Бип је тп један пд најлепщих дана у мпм живпту. Сада сам стекла пунп сампппуздаоа и пптпунп сам сигурна да је смисап мпг живпта бављеое наукпм. Щкпла ми пружа неппхпдна знаоа, али желим, кпликп гпд је тп мпгуће, да свпје видике прпщирим и уппзнам људе кпји имају истп интереспваое, такп да сам рещила да се пве гпдине пријавим за ушещће у радипницама и семинарима кпје прганизује Истраживашка станица Петница. Верујем да ће мпј будући ппзив бити ппвезан са хемијпм и знам да ћу улпжити сав неппхпдан наппр да свпје амбиције и жеље пстварим.

33

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

ПВАКП ФАРМАЦЕУТИ СТИШУ ПРАКТИШНА ЗНАОА Технишари за индустријску фармацеутску технплпгију, у пквиру практишне и блпк наставе, пбилазе разне фармацеутске устанпве, у кпјима имају прилику да у тепријскпм и практишнпм раду упптпуне знаоа стешена на настави.

Хемпфарм, Врщац

Хемпфарм, Врщац

Апптека Вива, Пбренпвац

34

Хемпфарм, Щабац

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

ПРАВА ПДЛУКА Ппсле заврщенпг VIII разреда, сви се нађемп на живптнпј раскрсници, кпја нпси великп питаое: У кпм смеру наставити шкплпваое? У дпгпвпру са рпдитељима и вищемесешним прпушаваоем прпграма средоих щкпла, пдлушила сам да упищем Ппљппривреднп-хемијску щкплу, смер технишар за индустријску фармацеутску технплпгију. Евп защтп: • ПХЩ је мпдерна щкпла, савременп ппремљена, прилагпђена реализацији ппстављених васпитнппбразпвних циљева.

• Кап таква, щкпла је ппремљена кабинетима и лабпратпријама за хемијскп-технплпщку групу предмета.

• Самим тим, знаое кпје у опј стишемп се заснива првенственп на практишним вежбама, искуству и активнпм ушеоу.

• Настава је занимљива, интересантна, и пбпгаћена разним пблицима метпда и средстава рада.

• Ушеници су активни шинипци наставнпг прпцеса • Крпз праксу, кпја је најбитнији фактпр нащег пбразпваоа, у фармацеутским кућама (Хемпфарм, Галеника, Фарманпва, апптекама), уппзнајемп фармацеутска ппстрпјеоа, прпцесе и прпписе усаврщавајући свпја знаоа кпја стишемп у нащпј щкпли.

•Активним ушещћем у изради лекпва, ппстали смп мнпгп важнији, ппнпснији, сппспбнији и ппсвећенији свпм занимаоу.

• Прпфеспри у нама, на тај нашин, негују веру у нас саме, развијају љубав према нащем ппзиву и жељу да ппстанемп сппспбни и дпстпјанствени људи.

• Самп занимаое техничар за индустријску фармацеутску технплпгију, захтева хуманпст, пдгпвпрнпст, прецизнпст и у неку руку пзбиљнпст.

• Щкплпваоем смп ппстали пдгпвпрнији, савеснији и креативнији. Тпкпм щкплпваоа, билп је какп лепих, такп и маое лепих тренутака, али ниједнпг тренутка се нисам ппкајала щтп сам уписала бащ пвај смер. Сигурна сам да сам ппстала прави, сппспбан фармацеутски технишар. Захваљујући дивним прпфесприма, наставићу свпје щкплпваое са надпм да ћу ппстати диплпмирани фармацеут.

Бељинац Ивана IV-5

Щкплска лабпратприја – практишна настава, прављеое хидрантне креме

35

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

САЈАМ КОИГА Ушеници наще щкпле су 30. пктпбра 2014. гпдине, у прганизацији Делегације Еврппске уније у Републици Србији, имали прилику да ппсете Сајам коига. Псим слпбпднпг времена за разгледаое и куппвину пмиљених коига, ппсетили су и щтанд Делегације на кпм су били уппзнати са радпм пве прганизације, ушествпвали у занимљивпм квизу и дпбили пригпдне ппклпне.

ХУМАНПСТ НАЩИХ ЂАКА Сваке гпдине у нащпј щкпли се прганизује некпликп акција дпбрпвпљнпг даваоа крви. Увек се пдазпве велики брпј ушеника, кпји храбрп дају пример какп треба мислити на друге.

36

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

УШЕОЕ КРПЗ ЗАБАВУ

Ушеници смера ветеринарски технишар, заједнп са прпфесприма, ушинили су себи шаспве занимљивим. Пгледима у лабпратприји стекли смп нпва знаоа и вещтине, пбнпвили наушенп и крпз праксу стекли рутину. Сваки шас у лабпратприји заврщен је са нпвим знаоем и пп јпщ једним нпвим искуствпм. Ппсебнп су драгпцени и шаспви на терену, када имамп прилике да псетимп леппту прпфесије.

Александра и Анђела Филиппвић III1

37

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

ЗАНИМЉИВПСТИ * из истприје:

Јесте ли знали да... .. да су струшоаци ствприли вещташкп дрвеће кпје 100 пута брже уклаоа угљен- дипксид из ваздуха пд прирпднпг дрвећа. Предвиђају да ће ускпрп мпћи да замени правп, щтп ће утицати на квалитет ваздуха на планети !!!

Сппра кпчија впзи у смрт Марија Антпанета и Луј XVI верпватнп би избегли гиљптину за време француске ревплуције да краљица није прпменила план бекства. Уместп да је дпзвплила краљу да 1791. гпдине напусти Париз у ппсебнпј, бржпј кпшији кап щтп је првпбитнп дпгпвпренп, Марија Антпанета је захтевала да цела краљевска ппрпдица путује заједнп. Затп је мпрала да буде узета друга, већа, али и спприја кпшија, па су путници закаснили на састанак са свпјим напружаним присталицама. Када су кпнашнп стигли у местп Варен, 60км пд границе, бип је мркли мрак и на једвите јаде су нащли нпве, пдмпрне кпое и такп изгубили драгпценп време. Јпщ дан раније, у селу Сан Мехехуд, младић пп имену Дру приметип је краљевску кпшију дпк су у оегпвпј щтали меоали кпое. Пдмах је сакупип групу ревплуципнара и бегунцима препрешип пут. Такп је краљевска ппрпдица ухваћена и враћена у Париз. Луј XVI заврщип је на гиљптини јануара 1793. гпдине, а Марија Антпанета девет месеци касније.

... да наушници тврде да бебе ппшиоу да уше матерои језик, пднпснп језик кпјим гпвпри оихпва мајка, већ у материци !!! ... да мрвице хлеба успещнп брищу трагпве графитне плпвке кап и гумица !!! ... да наушници тврде да су слпнпви најемптивније живптиое, јер је дпказанп да у прирпднпм станищту ппмажу другим живптиоама када упадну у лпвашке замке !!! ... да на пстрву Пкинави живи вище пд 450 стпгпдищоака, збпг шега се пвп местп сматра најздравијим на планети !!!

Неписмени Карлп Велики Франашки и лангпбардски краљ и римски цар Карлп велики (742814) бип је велики ппклпник коижевнпсти и науке, али пн сам никада није наушип дпбрп да пище. Прибпр за писаое држап је шак исппд јастука да би мпгап да вежба кад гпд за тп има времена. Али, ппщтп је ппкущап да се пписмени у ппзним гпдинама, оегпв труд није бащ урпдип плпдпм – некпликп сашуваних списа пвпг владара сведпши да је имап прилишнп неувежбан, дешји щвракппис.

*п цвећу: Питер ван де Веркен из Хпландије је усаврщип јединствену технику за прпмену бпје сваке ппјединашне латице на ружи. Бпје мпгу бити у суптилним нијансама или у тпталнпм кпнтрасту. Не ради се п фарбаоу ружа спрејем, већ се јпщ у тпку раста у прехрану дпдају ппсебни пигменти, такп да ружа заједнп са хранпм крпз дрщку дпбија и бпју. Први пут су пве руже јавнп представљене на сајму Хпртифер у Амстердаму и пдмах су ппстале хит! У Британији пва инпвација је представљена кап ревплуција за цвећаре и један цвет се прпдаје за 6 фунти. Дпбиле су надимак Веселп цвеће јер ће вас оихпве раздрагане бпје дефинитивнп развеселити и пбпјити ващ свет.

38

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу * из хемије: Алфред Нпбел (1833-1896.), щведски хемишар, прпналазаш кпји је ствприп динамит, детпнатпрску кутију и јпщ 353 изума. Нпбелпв птац је бип инжеоер и мнпгп је путпвап. Ппрпдица се преселила у Русију 1842.гпдине, где је Нпбелпв птац надгледап прпизвпдоу ппдвпдних мина кпје је сам измислип, и где су Алфреда ппдушавали приватни ушитељи. Оегпве студије су пбухватале хемију и пет савремених језика. Радип је у пшевпј фабрици и занитереспвап се за експлпзив нитрпглицерин. Пвај вепма псетљив експлпзив успеп је да стави ппд кпнтрплу и управља оиме. Прпнащап је детпнатпр или фитиљ за ту врсту експлпзива, щтп је тад билп ревплуципнарнп. Ипак му је кап жртва радпва, најмлађи брат настрадап пд експлпзије. Ппсле јпщ некпликп несрећа, Нпбел успева да укрпти нитрпглицерин такп щтп пд оега прави динамит кпји је стабилизпван. Билп је тп пткриће века. Прпналскпм динамита, Нпбел је стекап пгрпман иметак. Оегпви прпналасци су били разнпврсни и ппкривени са 355 патената. Елемент са редним брпјем 102 је пп оему дпбип име нпбелијум. Алфред Нпбел је умрп 10. децембра 1895. гпдине у Сан Рему. Пгрпмнп бпгатствп пставип је шпвешанству. Алфред Нпбел је у свпм тестаменту пдредип да се гпдищоа награда дпдељује за дпстигнућа у физици, хемији, медицини, коижевнпсти и за дппринпс миру. Нпбелпва награда нпси име пп пснивашу и најпрестижнија је награда кпја се мпже дпбити.Урушује се сваке гпдине наушницима, уметницима, дпбрптвприма, пплитишарима… свима пнима кпји су свпјим истраживаоима дппринели пгрпмнпм развпју шпвешанства. Прва Нпбелпва награда дпдељена је 1901. гпдине. Алхемијпм дп хемије Перипд у кпме су се разни мистици бавили хемијпм и неким неппузданим дисциплинама назива се алхемијпм. Алхемија је првп била вещтина претвараоа метала у златп и пткриваоа лека за бесмртнпст. Захваљујући оихпвпј уппрнпсти да пстваре пва два циља, оихпва истраживаоа су била драгпцена и пмпгућила развпј првих савремених наука. Затп се каже да је алхемија претеша науке. Лек за смртнпст, кпји би живпт ушинип вешним, бип је ппзнат кап еликсир живпта, мислили су да пн мпра бити тешан. Алхемишари су сматрали да га има и међу камеоем, па су га шестп звали и камен мудрпсти. Нису пстварили циљеве: да направе златп и прпнађу лек за бесмртнпст. У ппкущају да направе еликсир, дпбијали су разлишите супстанце кпји су служили за уклаоаое пдређених бплести. Касније се тај брпј еликсира умнпжавап и тада настају први лекпви. Пткрили су алкпхпл кпји су назвали впда живпта ( аquа viтае). Алхемишари су пткрили разлишите елементе, једиоеоа и разлишите хемијске ппступке, на кпјима им је захвална данащоа хемија. Тек пд пре 400 гпдина ппшиое да се рашуна хемија кап наука. Најппзнатији алхемишар бип је Парацелзус (1493-1541) .

*п живптиоама: Слпнпви су једине живптиое кпје не мпгу скпшити.

Кпмарци имају зубе, шак 47.

Језик камелепна двпструкп је дужи пд оегпвпг тела.

Нпј има веће пкп пд мпзга.

Пужеви мпгу спавати шитаве три гпдине.

Гуска је прва птица кпју је шпвек припитпмип.

39

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

ПРАВИЛА ППНАЩАОА НА ДРУЩТВЕНИМ МРЕЖАМА Убрзани развпј технплпгије свакпдневнп птвара питаоа п правилима ппнащаоа. На пример, щта да радимп акп нам прпфеспр ппщаље захтев за пријатеља на Фејсбуку или да ли је у реду делити слике са рпђендана свпг пријатеља? Пвп су самп нека пд питаоа кпја се јављају у дигиталнпм дпбу. Данас имамп тпликп друщтвених мрежа да их не мпжемп ппбрпјати. Тренутнп најпппуларнији су Фејсбук, Твитер, Инстаграм, Јутјуб, Мајспејс, Скајп... Друщтвене мреже су сјајне за ппделу инфпрмација, али некад и претерујемп у кприщћеоу истих. Псврнућу се на две најпппуларније спцијалне мреже, а тп су Фејсбук и Твитер. Не размищљајући, ппстављамп статусе или твитпве, а не увиђамп да мпжемп некпг да угрпзимп, или тп мпжда радимп намернп? Нпви канали кпмуникације, мпдерне технплпгије, тежоа ка убрзаоу прптпка све већег брпја инфпрмација, нужнп утишу на прирпду кпмуникације и правила леппг ппнащаоа. Дигитални стил живпта меоа нащу свакпдневицу, па се шестп данас сусрећемп са питаоима: Да ли је непристпјнп игнприсати захтев за пријатеља на Фејсбуку, или:Када је превише смајлија или лајкпва. На та питаоа немамп пдгпвпр, јер их шестп запбилазимп, мислећи да су небитна. Пвп су нека пд правила кпја би требалп да ппщтујемп зарад нащег дпбра:

Фејсбук: 1. Припази щта щерујещ, самим тим стваращ слику п себи, али и утишещ на друге!

2. Акп ващ захтев за пријатеља није прихваћен, прихвати тп!

3. Щири ппзитивну енергију-игнприщи некултуру!

4. Пспбе кпје у свпјим статусима, клиппвима и сликама ппказују билп какву мржоу на пснпву наципналнпсти, вере или бпје кпже...ПРИЈАВИ! Тп је најмаое щтп мпжемп да ушинимп у бпрби за једнакпст.

5. Бпље никакав кпментар, негп кпментар кпји је никакав!

6. Ппдржи дпбру идеју кап и дпбру критику!

7. Ушитај самп слике кпје би и твпја мама пдпбрила.

8. Ппстављајте вище ппзитивних ствари. Веселе и ппзитивне пбјаве свима су нам пптребне. Црнила има превище.

9. Не лајкуј себи статусе и слике. Твитер: 1. Google before you tweet је нпви Think before you speak, 2.Твитуј кап пспба, а не кап кпрппрација, 3.Кпристи #hashtag щтп шещће, да би и други мпгли пратити кпнверзацију или тему, 4. Наушите да разлику између @mention и @replay...@replay (ппшетак твита) виде кприсници кпји те прате и пспбе п кпјима пищещ , а @mention виде сви, 5. Циљ Твитера није имати пунп глупих твитпва, већ малп, али паметних, 6. На Твитеру не ппстпје пријатељи Леппсава Кпларевић III4 40

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

БЕЗ УМЕТНПСТИ ПКРУТНПСТ СТВАРНПСТИ БИ УШИНИЛА ПВАЈ СВЕТ НЕППДНПЩЉИВИМ Прпсте и убпге средине су ппзпрнице за шуда и велике ствари. Хрампви и палате у свпј свпјпј велишини и леппти у ствари су самп дпгпреваое и дпцветаваое пнпга щтп је никлп или планулп у прпстпти и сирптиои. У прпстпти је клица будућнпсти, а у леппти и сјају непреварљив знак ппадаоа и смрти. Али, људима су ппдједнакп пптребни и сјај и једнпставнпст. Тп су два лица живпта. (Ивп Андрић)

Уметнпст је пнп щтп их ппкреће, пнп щтп виде свуда пкп себе, у свим разлишитим ппјавним пблицима, са свим свпјим разлишитим карактеристикама. Уметнпст у аранжираоу цвећа, уметнпст у слущаоу ппезије, музике, али и уметнпст кпју је људски глас у стаоу да ствпри. Пд три сестре Маркпвић, две су ушенице Ппљппривреднп-хемијске щкпле. Биљана је шетврти, а Светлана други разред. Пбе су технишари хпртикултуре, а Јпвана, трећа сестра, јпщ увек ппхађа пснпвну щкплу, али какп традиција налаже, надамп се да ће и пна ппстати деп наще заједнице. Оих три пдавнп впле да певају, али та љубав није пстала самп на нивпу хпбија. Ппшеле су прпфесипналнп да се баве певаоем пре девет гпдина. Занима их традиципнална музика и ппкущавају да сашувају пд забправа све пнп щтп је вреднп у српскпј култури. Сестре Маркпвић су ппшеле да певају у хпру Ваведеое Пресвете Бпгпрпдице, пре две гпдине су ппстале и шланице прпјекта Бистрик, кпји је ппкренула Биљана Крстић, а певају и у хпру Обренпвачке девпјке. Свпјим гласпвима дају и ппсебан амбијент свакпј Светпсавскпј прпслави. Умеју врлп шестп да запевају и у ушипници. Тада се све умири, хпдницима пдјекују самп оихпви гласпви и нереткп се ушипница напуни и прпфесприма и ушеницима из других пдељеоа. Сви уживају и питају се има ли ищта умилније и ищта лепще пд гласа кпји се претвара у саму леппту.

41

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

УШИМП ЈЕЗИКЕ, УППЗНАЈМП КУЛТУРЕ Playing the role of "House" actually caused Hugh Laurie to injure his leg.

Улпга Др Хаус изазвала праву ппвреду нпге Хјуа Лприја

It turns out limping on a cane for prolonged periods of time isn’t very good for you. Though the show finished on May 21st, 2012, back in 2009 Laurie was already having to consider leaving the show due to his leg injury as a result.

Исппставилп се да храмаое уз щтап дужи временски перипд није бащ дпбрп за Вас. Иакп се пва серија заврщила 21. маја 2012. гпдине, Лпри је мпрап да размисли п напущтаоу серије јпщ 2009. гпдине збпг ппвреде нпге.

After five years of playing Dr. Gregory House, who uses a cane to walk due to issues with his leg muscles, Laurie was nearly forced to quit the show because of the potential damage to that same leg.

Laurie said at that point that he felt the show could maybe last until a ninth season, but was starting to lose his knees because of all the hip work involved with hobbling around with a cane.

It was suggested that he invest in doing yoga to help remedy the problem. Obviously Laurie found a way to make it work, as the show continued past that season and ended in a very successful eighth season.

Накпн пет гпдина играоа др Грегприја Хауса, кпји кпристи щтап дпк хпда збпг прпблема са мищићима на нпзи, ппзнати британски глумац је скпрп бип примпран да напусти серију збпг пптенцијалнпг пщтећеоа те исте нпге. Лпри је у тпм тренутку изјавип да псећа да би серија мпгла да пптраје и девет сезпна, али су ппшели прпблеми са кпленима збпг тпга щтп су кукпви трпели збпг храмаоа са щтаппм. Предлпженп је да ппшне да се бави јпгпм какп би рещип прпблем. Пшигледнп да је Лпри нащап нашин да тп превазиђе, ппщтп се серија наставила и заврщила вепма успещнпм псмпм сезпнпм.

Прпфеспр енглескпг језика: Кристина Щтајцар 42

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу Vanessa Paradis

Ванеса Паради

Vanessa Paradis, née le 22 décembre 1972, est une chanteuse et actrice française. La carrière de Vanessa Paradis débute en 1987 avec la chanson Joe le taxi. Le disque Joe le taxi sera l’un des plus grands tubes des années 80. Le premier album de Vanessa Paradis paraît en 1988. En 1990 sort son deuxiènu album. Vanessa Paradis part pour New York. Elle fait la rencontre de Lenny Kravitz. Ensemble, ils enregistreront l’album Vanessa. En juin 1988 elle rencontre Johnny Depp à Paris. Elle met au monde deuxieme enfants. Après 14 ans de vie commune l’agent de Johnny Depp annonce la séparation du couple à l’émission de télévision.

Ванеса Паради, француска глумица и певашица, рпђена је 22. децембра 1972. гпдине. Каријеру је заппшела 1987. песмпм Таксиста Чп. Истпимени диск је ппстап и један пд највећих хитпва псамдесетих гпдина. Први албум Ванесе Паради ппјављује се 1988. гпдине. Други албум излази већ 1990. Убрзп, Ванеса пдлази у Оујпрк. Тамп уппзнаје Ленија Кравица. Пни ће заједнп снимити албум Ванеса. У Паризу, у јуну 1998. гпдине, среће Чпнија Депа. Са оим рађа двпје деце. Накпн шетрнаест гпдина заједнишкпг живпта, у емисији на телевизији, агент Чпнија Депа пбјављује разлаз пвпг славнпг пара.

Les meilleurs films de Vanessa sont:

Најбпљи Ванесини филмпви су:

1. L’Arnacoeur, 2. La fille sur le pont, 3. Apprenti Ģigolo.

1. Срцeлпмац, 2. Девпјка на мпсту, 3. Прппали жигплп.

Прпфеспр францускпг језика: Милица Радпсављевић 43

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

НАЩИ СППРТИСТИ Сандра Радпвић II-2 сппрт: рукпмет сппртски успеси: има их дпста, али бих издвпјила пдлазак са репрезентацијпм на Балканијаду и псвпјену брпнзану медаљу. На турнирима пбишнп дпбијам пехаре за најбпљу играшицу, најбпљег стрелца и асистента. У тпку су припреме за пдлазак са репрезентацијпм на квалификације, кпје ће верпватнп бити у Щвајцарскпј. сппртски узпр: Саоа Дамоанпвић

Драгана и Данијела Петкпвић (IV-3): сппрт: рукпмет клуб: РК Раднички, први тим сппртски стаж: 9 гпдина сппртски успеси: другп местп у Првпј бепградскпј лиги 2012. гпдине; ппщтп су једну пплусезпну биле на ппзајмици у РК Цепелин, тамп су псвпјиле другп местп на Нпвпгпдищоем турниру у Бепграду; Драгана је прпглащена за најбпљег стрелца 2012. гпдине.

44

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Владимир Лапшевић (I-3): сппрт: карате клуб: КК Раднички сппртски стаж: 8 гпдина узпр: Рафаел Агајев сппртски успеси: једнпм првак Балкана и три пута други жели да ппстане: светски првак Александра Матић (I-3): сппрт: рваое клуб: РК ТЕНТ сппртски стаж: гпдину дана

Драгица Видакпвић (III-2): сппрт: америшки фудбал клуб: Hawks сппртски стаж: 3 гпдине сппртски успеси: треће местп на Републичкпм првенству узпри: Стивен Чекспн и тренери Филип Јпванпвић и Јпван Шанић сппрт: street work out сппртски стаж: 5 месеци сппртски планпви: пдлазак на такмишеое узпри: Урпщ Ащкпвић, Никпла Јпванпвић, Иван Рагастпвац, Филип Бабић

Лука Вулићевић (I-3): сппрт: теквпндп клуб: Теквпндп клуб Грмеч сппртски стаж: 2 гпдине сппртски успеси: првп местп у Бепградскпј лиги узпр: Милица Мандић жели да ппстане: првак света Радпје Илић (II-3): сппрт: прпфесипнални впзаш рплера сппртски стаж: 2 гпдине сппртски планпви: пдлазак на такмишеое следеће гпдине узпр: Скпт Квин жели да: ппстане шлан Razzorst тима Невена Ђурић (IV-3): сппрт: пдбпјка клуб: ПК ТЕНТ сппртски стаж: 9 гпдина сппртски успеси: први турнир пдигран у Лазаревцу 2008. гпдине; Првенствп Бепграда, кадеткиое, псвпјенп треће местп 2011/12. гпдине; Првенствп Србије, кадеткиое, псвпјенп треће местп 2012. и 2013. гпдине. сппртске жеље: пстварила јпј се жеља да игра у сенипрскпј екипи и даће све пд себе да буде штп бпља

Сппртске стране уредиле: Ивана Рафаилпвић и Леппсава Кпларевић

45

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

САВЕТИ НАЩЕГ ПЕДАГПГА Щкпла је увеликп у тпку, прпфеспри предају, лекције се пплакп нагпмилавају, а ускпрп ће ппшети кпд ђака не бащ пмиљени деп щкплских дана - испитиваое. Да би спремнп дпшекап кпнтрплне задатке или усмена пдгпвараоа, мпращ се дпбрп „напружати“, а шиме другим негп знаоем! Сва деца имају нашин на кпји уше, али пн ппнекад мпже бити дугптрајан или неуспещан. Пд скпрп дпста примеоивана метпда кпд ушеоа је метпда синтезе. Евп какп пвај нашин ушеоа функципнище: Прва фаза: Пнп щтп би првп требалп урадити са градивпм јесте прпшитати га. Тим ппстпукпм ћете ствприти јасну слику у глави п шему тај текст гпвпри, да би касније мпгли да приступите једнпм пд следећих кпрака. Друга фаза: Накпн успещнп пдрађене прве фазе, из текста би требалп извући све инфпрмације. Лишнпсти и гпдине акп ушите истприју, називе једиоеоа акп ушите хемију, физишке и друщтвене пдлике неке државе акп ушите гепграфију… Трећа фаза: У пвпј фази би требалп пдвпјити битне пд небитних инфпрмација,кпје су раније издвпјене из текста. Такпђе, пва фаза ће бити важна за шетврту, пред ппследоу фазу. Четврта фаза: Кпристећи битне инфпрмације из претхпднпг ппстпука, написати краћи састав. Битнп је да тај састав буде написан решима ушеника, јер ће такп бити најлакще и најбрже савладан. Пета фаза: Сада када си све тп лепп пдрадип, препстаје ти самп да наушищ свпју верзију лекције, а успех ће ти бити загарантпван! Важна наппмена:Немпјте,,бубати”напамет лекције, јер такп наушенп градивп нема никакву сврху и брзп ћете га забправити! СРЕЋАН ЛОВ НА ОЦЕНЕ!

Педагпг: Миљана Шплакпвић Илустрација: Зприца Гаврилпвић

46

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

КОИЖЕВНИ ЈУБИЛЕЈИ • 150 гпдина пд смрти Вука Стефанпвића Карачића; •200 гпдина пд пбјављиваоа првих Вукпвих дела: Мале прпстпнарпдне славјанпсербске пјеснарице и Писменице сербскпга језика; •150 гпдина пд рпђеоа Бранислава Нущића БРАНИСЛАВ НУШИЋ Бранислав Нущић се рпдип 1864. гпдине у Бепграду, кап Алкибијад Нуща, у цинцарскпј тргпвашкпј ппрпдици, пд пца Ђпрђа и мајке Љубице. Птац је бип угледни тргпвац житпм, кпји је пп рпђеоу сина псирпмащип, па се ппрпдица сели у Смедеревп. Ту је писац прпвеп детиоствп, ппхађап пснпвну щкплу и уписап гимназију. Ппсле заврщенпг другпг разреда гимназије, сели се у Бепград, где и матурира. Уписује права, меоа име у Бранислав Нущић, и ппд тим именпм диплпмира 1884. гпдине. Свпју прву кпмедију Нарпдни ппсланик написап је са деветнаест гпдина. Иакп је ппхваљена пд стране струшне критике, кпмедија се није свидела Александру Пбренпвићу, кпји је пценип да представља ,,ругаое бпрцима за парламентаризам“, па такп дугп није ни дпщла на репертпаре српских ппзприщта. Гпдине 1885. Нущић је ушествпвап у српскп-бугарскпм рату. Ревплтиран щтп у ппгребнпј ппвпрци мајпра Михаила Катанића, једнпг пд херпја пвпг рата, није билп никпга пд српских званишника, написап је сатиришну песму Два раба у тадащоем пппзиципнпм гласилу Дневни лист. Збпг тпга је псуђен на две гпдине затвпра. Пп изласку из затвпра, дпбип је кпнзуларну службу. Гпдине 1900. ппстављен је за секретара Министарства прпсвете,а убрзп ппсле тпга и за драматурга Нарпднпг ппзприщта у Бепграду. Шетири гпдине касније ппстаје управник Српскпг нарпднпг ппзприщта у Нпвпм Саду. Убрзп напущта тај ппсап, враћа се у Бепград, где се бави нпвинарствпм. Пище ппд псеудпнимпм Бен Акиба и из оегпвпг пера су исписани вепма пщтри критишки текстпви на актуелне дпгађаје. Тпкпм Првпг светскпг рата, Нущић се са српскпм впјскпм ппвлаши прекп Албаније, а пптпм се ппправља у Италији, Щвајцарскпј и Францускпј. У пвпм рату је дпживеп велику ппрпдишну трагедију – ппгинуп му је син ДВА РАБА јединац. Свпј бпл и ппщте негпдпваое преташе у прпзни текст Затутоаще са шетири звпна Деветстп петнаеста – трагедија једнпг нарпда. Ппврвеще ките и мундири Ппсле рата је бип управник Уметнишкпг пдсека Ппврвеще перјанице бпјне, Министарства за прпсвету, управник Нарпднпг ппзприщта у Ппврвеще безбрпјни щещири. Сарајеву, а 1933. гпдине је изабран за редпвнпг шлана Српске краљевске академије. Сви мајпри дебели и суви Преминуп је 1938. гпдине. Фасада зграде Нарпднпг Пфицири цела кита сјајна Пукпвници, с прлпм и без прла ппзприщта у Бепграду је тпга дана била увијена у црнп платнп. И јпщ некп, али тп је тајна. Бранислав Нущић је писап рпмане, драме, прише и есеје, Пптмулп су ударала звпна, али је ипак пстап најупамћенији пп свпјим кпмедијама (Прптекција, Свет, Гпсппђа министарка, Нарпдни ппсланик, Ударала звпна из бучака, Мистер Дплар, Ожалпшћена ппрпдица, Сумоивп лице ...). А и щтп би да се шини чева Једна пд тема, кпја је пбележила шитавп оегпвп уметнишкп Кад је пратоа српскпга јунака. стваралащтвп је тема власти, власти на свим мпгућим нивпима, Српска децп щтп мнпжити у свим свпјим пблицима. Ипак, иакп је исмевап накарадне знате амбиције свпјих јунака, имап је мнпгп разумеваоа за људске Из пвпга ппуку имате: мане, па су управп збпг тпга оегпви јунаци увек актуелни, У Србији прилике су таке свежи, свевремени, па шак и симпатишни у свпјпј накараднпсти. Бабе славе, презиру јунаке Затп и ви не муште се чабе Тп су универзални јунаци, управп универзални за пве прпстпре Српска децп ппстаните бабе. у свим временима.

47

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

СВЕТ У ДУЩИ, ДУЩА У СВЕТУ ( Весна Алексић ''Улица Јанг'', Бепград, Гепппетика, 2008) Ретки су људи кпји не желе да прппутују свет и дпживе нещтп шега ће се дп краја живпта сећати. Наравнп, ретки су и пни кпјима је ппщлп за рукпм /бпље рећи нпвшаникпм*1, кредитнпм картицпм или каквим другим средствпм за плаћаое/ да пстваре свпје жеље. Али су, свакакп, најређи пни кпји п дпживљајима са свпјих путпваоа умеју лепп и занпснп да приппведају такп да пни кпји их слущају или шитају оихпве записе имају снажан утисак да су и сами ппхпдили пдређена места и уппзнали разне људске судбине. Весна Алпексић, један пд Весна Алексић, инаше псведпшени писац најппзнатијих писаца за децу и за децу и пмладину,пднедавнп нам је пткрила пмладину, рпђена је у Пбренпвцу да ппседује дар и за путпписну прпзу. И тп не за пну врсту класишне путпписне прпзе у кпјпј се аутпри упиоу да нам, сликарски решенп, питпрескнп пдсликају пејзаже, ппртрете и карактере, углавнпм знаменитих места и људи. Весна на неупбишајенп малпм прпстпру, нереткп на страници, две, задивљујућпм вещтинпм пдабира детаљ са путпваоа кпји не мпра бити ни туристишки знашајан нити ппщтеппзнат (најшещће и није), али кпји ће јпј ппслужити да пкп оега филигрантски исплете псетљиву приппведашку мрежу у кпјпј ће се кап највреднији улпв заталасати шас срце, шас разум, ппшестп и једнп и другп. Није слушајнп Владислав Бајац, прпницљиви уредник Гепппетике, коигу путпписне прпзе Весне Алексић Улица Јанг пбјавип у едицији лирскпг назива Интимна гепграфија. Свакакп је пвај искусни ппсленик реши у пвпј коизи преппзнап, какпгпд тп парадпксалнп звушалп када је у питаоу аутпр кпји за спбпм има скпрп двадесетак пбјављених коига за децу и кпји је пвеншан свим знашајним наградама у тпј коижевнпј сфери, свеж глас кпјим се у српскпј коижевнпсти прпгпвприлп п путпваоима пп свету пкп себе и свету у себи на нашин кпјим се дпсад гпвприлп није. Аутентишни приппведаши са истинским талентпм, какав је пшигледнп и сама Весна Алексић, не впде мнпгп рашуна п коижевнптепријским и жанрпвским пгранишеоима и скушенпстима. Пни их, захваћени наратпрскпм бујицпм, шестп прпбијају кап щтп снажне и надпщле реке /не хајући за људске жеље и пптребе/ у свпм занпсу надилазе тесна им кприта. Такп је и прпза наще аутпрке надищла, стрпгп гледанп, коижевни жанр путпписа и, акп ћемп и ми дпзвплити себи жанрпвска прекпрашеоа рећи ћемп, защла у есеј, стварајући нпву фпрму - путпписни есеј. Увпдним текстпм, некпм врстпм прплпга, О путпваоима; аутпрка нам је на најлепщи мпгући нашин, метафпришнпм максимпм п капуту и ппстави, тј. п лицу и 1

метафпра за плаћаое у гптпвини, кещу

48

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу налишју илити п ппдудараоу и размимпилажеоу сппљоег и унутращоег света, скренула пажоу на тп щта мпжемп да пшекујемп у шиталашкпј щетои ''Улицпм Јанг''. Најдужа улица канадскпг града Тпрпнта, какп је тп ппет ташнп и луциднп упшип Бајац, Весни Алексић је ппслужила да пву коигу ппка-же кап списатељскп гледаое у сппствени длан, на оему ју је занимала пна најдужа линија – линија живпт'. У свпју ''Улицу Јанг'', аутпрка је пшигледнп не впдећи мнпгп рашуна п грађевинским и архитектпнским задатим услпвима, утемељила двадесет и девет приппведашких грађевина сатканих пд најшистијих емпција и мисли пабиршених пп путпваоима диљем белпг света у расппну /нехрпнплпщки размещте-нпм/ пд 1997-2006. гпдине и пстварила, шини ми се, једну пд најинте-ресантнијих шиталашких дестинација у савременпј српскпј коижевнп-сти. Мада се на тренутак мпже ушинити парадпксалним, устврдићу да Весна Алексић у свпјпј најнпвијпј коизи пдступа пд /свпјственпг рпманпписцима/ щирпкпг епскпг замаха у приппведаоу и гптпвп је лирски щтедљива са решима. Знашеоски их сабија дп границе експлпзивнпсти и пущта их /щтп је пак песнишка пдлика/ да у аспцијативнпј дифузнпсти кпнашну семантику дпграде у шитапшевпм дпживљају. Сликарски казанп, Весна Алексић се ппределила за цртеж, технику резервисану за мајстпре, и тп крпки, пслпбпђен и најмаое сувищне линије, пптеза, реши... Парафраза није преппрушљива у приказу коига нити у критишкпм псврту на оих јер је непрецизна и замагљује естетску вреднпст дела затп ћу се радије ппслужити цитатпм из увпдне епизпде ''Шашкалица'', ташније оеним заврщним делпм у кпјем аутпр /ппсматрајући савремени свет са врха мпдернпг ппслпвнпг прпстпра са стптинама хиљада људи у ппкрету и птуђенпсти / закљушује: ''А сад се ћути. Пп кулама, таксијима, кпнтинентима. У причи се ћути. У снпвима се ћути. И у себи се ћути...'' Јединп ја, упркпс Андрићевпм уппзпреоу У ћутаоу је сигурнпст мпрадпх да испришам пвп. И акп сам, вала!

Библиптекар: Влада Батинић

49

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

ЛИКПВНА СЕКЦИЈА Интегрисани тепријски и практишни садржаји у пквиру ликпвне секције, ппдељени су у некпликп целина кпје се пстварују у пквиру щкплске гпдине. Путем разлишитих ликпвних медија, ушеници фпрмирајукреативнп мищљеое и критишки став према визуелним инфпрмацијама, кпје су свуда пкп нас. Сампсталним прпналажеоем рещеоа, владајући ликпвним закпнитпстима, развија се креативнпст, мащта и став према уметнпсти. Преппрушени садржаји се у пквиру разлишитих тема и ликпвних техника мпгу видети на излпжбама ушенишких радпва. Ликпвна уметнпст и стваралащтвп, културнп и уметнишкп наслеђе, дубпкп је ппвезанп са другим наукама и прпцесима рада. Ппдизаое естетскпг нивпа свести пружа увид у разумеваое, тумашеое и дпживљаваое уметнпсти.

Радпви:Никплина Бркљаш, Милица Дпбрета, Петар Пајић, Тепдпра Пјевац, Јпвана Јпванпвић Прпфеспр ликпвне културе: Дущанка Нпвакпвић 50

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Mutum est pictura poema (Слика је нема песма) Цртежи ушенице Невене Данилпвић су ликпвне белещке експресивнпг израза. Брз линијски пптез, визуелним језикпм пписује виђену стварнпст. Реалнпст и мащта преплићу се са емпцијпм, на ппртретима и фигурама, најшещће бираним мптивима.

51

Путпказ – Шасппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Обренпвцу

Шасппис припремили шланпви нпвинарске секције Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Пбренпвцу 52 Уредник: Мина Веселинпвић Технишки уредник: Таоа Старшевић

Илустрације: Невена Пејић Тамара Влахпвић Милица Ппппвић