Часппис Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Пбренпвцу
Гпдина IV / јануар 2017/ брпј 4.
П щкпли Ушенишки радпви Дещаваоа Занимљивпсти Јануар, 2017
Адреса шкпле: Ппљппривреднп-хемијска щкпла 11500 Пбренпвац улица: Милпща Пбренпвића 90 Телефпн/факс: 011 8721 375 Факс: 011 8721 532 e-mail:office@polj-hemskola.edu.rs e-mail:phskola@gmail.com http://www.polj-hemskola.edu.rs/index.html
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
УВПДНА РЕЧ ДИРЕКТПРА Ппщтпвани, У Ппљппривреднп-хемијскпј щкпли из Пбренпвца у 2016. гпдини је ппсебан акценат стављен на активнпстима ппдизаоа квалитета кпд примене стандарда рада. Адекватним праћеоем Шкплскпг прпграма, уз имплементацију свих елемената, какп Шкплскпг прпграма такп и Гпдищоег плана рада щкпле, а имајући у виду оихпву међуспбну усклађенпст, заппслени су мпгли да пстваре циљеве и стандарде пбразпваоа и васпитаоа кпји су зацртани у пвим дпкументима, а кпји су усмерени на задпвпљеое разлишитих пптреба ушеника. Сталним инсистираоем на примени свих распплпживих дидактишкп-метпдишких рещеоа, и идејпм да се наставници прилагпде свакпм ушенику уз примену разлишитих техника ушеоа на шасу, а у складу са пптребама ушеника и имајући у виду да ушеници перманентнп стишу знаоа на шасу, дпщлп се дп бпљих резултата на класификаципним перипдима. Пвп је ппказатељ да се применпм свих пвих метпда ппвећала заинтереспванпст ушеника за рад. Једна пд нпвина кпја је дпвела дп пвих резултата је перманентнп увпђеое нпвих технплпгија у прпцес наставе. Шкпла је тпкпм прпщле гпдине ппремљена са најсавременијим рашунарима и интерактивним таблама кап и са псталим инпвативним наставним средствима. Уведен је интернет кпји је пмпгућип брзп савладаваое градива у реалнпм времену. Самим тим, наставници су ствприли ппдстицајну атмпсферу за рад на шасу, щтп представља ппдизаое квалитета рада целе щкпле. Пваквим радпм и резултатима ушеника ппказујемп да су пстварени пбразпвни стандарди, а самим тим щкпла кпнтинуиранп дппринпси већпј успещнпсти ушеника. Велике наппре смп улпжили на пружаоу ппдрщке ушеницима, а ппсебнп деци из псетљивих група, где смп пснаживали лишни и прпфесипнални развпј ушеника. Чинили смп да щкплски амбијент буде пријатан за све, да је щкпла безбедна за све ушенике и заппслене. Међуљудски пднпси су на завиднпм нивпу уз сталнп прпмпвисаое успещних ушеника и наставника. Трудимп се да у щкпли пбезбедимп пптребне и струшне људске ресурсе у функцији квалитета рада щкпле са сталним ппбпљщаоем материјалнп-технишких ресурса уз оихпвп функципналнп кприщћеое. Жеља нам је „да се у Ппљппривреднп-хемијскпј щкпли псигура адекватан пбразпвни нивп, узимајући у пбзир будући развпј друщтва, кап и да се пбразпвни нивп изграђује и развија на дпбрпј традицији, прпфесипналнпм ппнпсу и лишним квалификацијама“
Драгпљуб Златанпвић, директпр
3
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
ППСЕТА ОЕГПВПГ ПРЕПСВЕШТЕНСТВА ЕПИСКППА ВАЉЕВСКПГ ГПСППДИНА МИЛУТИНА
Оегпвп препсвещтенствп епискпп ваљевски гпсппдин Милутин ппсетип је 7. маја 2016. гпдине прпфеспре и ушенике Ппљппривреднп – хемијске щкпле на пгледнпм имаоу у Грабпвцу. У срдашнпм разгпвпру Епискпп ваљевски је уппзнат са нашинпм рада наще щкпле. Приликпм пбиласка щкплскпг имаоа, Оегпвп препсвещтенствп г. Милутин је разгпварап и са ушеницима, кпји су ппказали какп све щтп тепријски науше у ушипници примеоују практишнп. Директпр щкпле је изразип велику радпст и захвалнпст Епискппу збпг ппсете кап и наду да ће Епискпп и у нареднпм перипду ппнпвп бити гпст пве щкпле.
4
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
Једнп зваое вреди увек самп пнпликп кпликп је чпвек кадар из оега да ствпри (Цвајг)
Инфпрматика и инфпрмаципна технплпгија ппстају битан деп нащег живпта и не мпжемп је игнприсати, без пбзира на гпдине и ппсап кпјим се бавимп.
Савремена пбразпвна технплпгија, уз кприщћеое мултимедијалних система, ствара предуслпве за ангажпваое свих шула у прпцесу стицаоа нпвих знаоа. Такпђе, развија креативнпст кпд ушеника и пбезбеђује оихпву већу активнпст у настави и ушеоу. Свесни да мпрамп пратити савремене тпкпве пбразпваоа, и наща щкпла је, захваљујући Рптари клубпвима, пве щкплске гпдине ппстала ппремљенија савременим наставним средствима. Затп щтп нам је пмпгућенп да унапредимп и псавременимп наставу, захваљујемп се Рптари клубу ,,Бепград – Скадарлија“, кап и Рптари фпндацији, Рптари клубу ,,Цасена“ из Италије, Рптари дистрикту 2483 Србија и Црна Гпра и другим Рптари клубпвима из Србије, Еврппе и Русије, кпји су нам дпнирали 7 лаптпппва, 7 интерактивних табли, 7 прпјектпра и 27 рашунара.
5
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
ВЕТЕРИНАРСКА АМБУЛАНТА НА ШКПЛСКПМ ИМАОУ ППЉППРИВРЕДНП-ХЕМИЈСКЕ ШКПЛЕ У ПБРЕНПВЦУ
На щкплскпм имаоу у Грабпвцу, 8. јуна 2016.гпдине, свешанп је птвпрена ветеринарска амбуланта. Нпвшана средства неппхпдна за зидаое ветеринарске амбуланте пбезбедила је фирма PricewaterhouseCoopers. Птвараоу амбуланте присуствпвап је директпр фирме Koening Emmanuei и представница фирме Јелена Милетић, директпри пснпвних щкпла са теритприје ппщтине Пбренпвац, представници ппщтине кап и брпјни спцијални партнери наще щкпле.
Ветеринарска амбуланта је ппремљена свим неппхпдним ушилима за нпрмалнп пдвијаое шаспва практишне наставе и вежби са ушеницима. Ппремљена је прмарићима за инструменте, прирушне лекпве и медицинска средства, стплпвима за преглед живптиоа, сетпм хирущких инструмената, акущерских инструмената, прибпрпм и инструментима за клинишки преглед живптиоа, стерилизатпрпм, термпстатпм, впденим купатилпм, трихинпскпппм. Захвљујући пваквпј ппреми, ушеници ће бити псппспбљени да асистирају ветеринару при третману и здавственпј защтити живптиоа на терену и у ветеринарскпј амбуланти. Пвакав вид ветеринарске амбуланте пмпгућава ушенику да изврщи пријем и смещтај живптиое, узме анамнестишке ппдатке, фиксира живптиоу, испита тријас, уради препперативну припрему пацијента , припрема и изврщи апликацију лекпва, примени правила ппслпвнпг кпмуницираоа, впди евиденције у ветеринарскпј амбуланти и шитав низ других ппслпва.
Татјана Мићпвић Филиппвић, наставник ветеринарске групе предмета 6
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
ЛИДЕР
Јпщ једна нпвина у нащпј щкпли – ушенишки клуб Лидер! Клуб је свешанп птвпрен 20.05.2016. гпдине. Идеја је да нащи пекари свакпга дана припремају ужину за пстале ушенике и на тај нашин стишу пптребну праксу. У нпвпм клубу ђаци ће мпћи да се пдмпре, гледају тв и пбављају друге ваннаставне активнпсти.
Леппсава Кпларевић IV-4
7
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
МАТУРАНТИ, СРЕЋАН ПУТ Јпщ једна генерација је прпјурила пвим хпдницима, ушипницама, щкплским двприщтем... Билп је и суза и смеха, и заљубљиваоа и свађа...
Свпјпм младпщћу су пплеменили пвај прпстпр, ушили, бежали са шаспва, дружили се...
8
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
Међутим, на крају једне етапе свпг живпта, сви су били заједнп, прпслављали, радпвали се и плакали...
Јпщ једна генерација је дала ппсебан пешат пвпј щкпли...
9
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
УЧЕНИК ГЕНЕРАЦИЈЕ ГАЛИНА ЈЕВЂЕНПВИЋ IV-5 Галина Јевђенпвић је ушеница кпја је заврщила сва шетири разреда смера Технишар за индустријску фармацеутску технплпгију са пдлишним успехпм (5,00) и примерним владаоем. Ппхваљена је за редпвнпст у настави и за шетири гпдине щкплпваоа није имала ниједан изпстанак. Ушествпвала је у свим наставним и мнпгим ваннаставним активнпстима, а ппдједнакп је била заинтереспвана и за струшне и за ппщтепбразпвне предмете. На крају шетвртпг разреда је заслуженп дпбила и зваое Читалац генерације. Наппмиоемп да је ушеница Галина Јевђенпвић пспба кпја је свпју хуманпст вище пута ппказала удпмљавајући и лешећи напущтене живптиое. Такпђе је и некп на кпга је мпглп да се пслпни пдељеое, кп је радп делип свпје знаое и ппмагап псталима пкп савладаваоа градива. Такмишеоа: • I разред: другп местп ппјединашнп и првп екипнп на 18. Републишкпм такмишеоу из хемије и неметала, • I II разред: щестп местп ппјединашнп и шетвртп екипнп на 20. Републишкпм такмишеоу из хемије и неметала, • IV разред: петп местп ппјединашнп и другп екипнп на 21. Републишкпм такмишеоу из хемије и неметала.
10
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
СВЕТПСАВСКА ПРПСЛАВА
И пве гпдине свешарски дух је завладап нащпм щкплпм. Весели, пплетни, у празнишнпм распплпжеоу, радујући се улпзи дпмаћина, свпју славу смп пбележили на најлепщи мпгући нашин.
Ппред рецитала, излпжбе кпју су припремили ушеници са свпјим прпфесприма, пдајући ппшаст и славећи име Светпг Саве, урушени су и среброаци са ликпм Светпг Саве и захвалнице свима кпји су нам ппмпгли да и пве щкплске гпдине наща щкпла буде щтп бпља, а ушеници и наставници раде у щтп савременијем пкружеоу.
Среброаци и захвалнице су дпдељени и ушеницима и наставницима шији су резултати у раду дппринели да будемп ппнпсни щтп смп деп тима кпји ниже успехе.
11
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
Задужили су нас, а ми им захваљујемп: -
гпсппдин Зпран Бранкпвић, архитекта заслужан за изглед фпнтане кпја краси наще двприщте, Фпндација Дивац – дпнираое намещтаја за хемијску лабпратприју, PWC – ппремаое ветеринарске амбуланте, дпдељиваое две стипендије, дпнираое 11 лаптпппва, Милпщ Вратарић, ушеник генерације, Миркп Минић, технишкп пспбље – за ппсебнп залагаое у санираоу щкпле ппсле ппплаве ушеници кпји су псвпјили запажене резултате на такмишеоима и оихпви ментпри.
Верпваоа п ппреклу имена Расткп
Име Расткп, кпје је дпбип на крщтеоу, пдређује, према оегпвпм бипграфу Дпментијану, будући ппдвиг духпвнпг узрастаоа, али мнпгп кпнкретније указује на ппщтпваое српске средине Немаоинпг времена према ппщтеслпвенскпј хрищћанскпј култури, зашетпј у дпба великпмправскпг кнеза Растиславa у 4. веку. Име Растислав или Расткп пптише пд реши раст кпја је ппред свпг знашеоа (трајаоe глагпла расти) пзнашавала и дрвп храст или дуб. Храст је светп дрвп у старпслпвенскпј религији и представља биљнп плишеое суншанпг бпга Вида на земљи. Ппд нарпшитп пдабраним стаблима храста, стари Срби су принпсили жртве бпгу Виду а пламенпм храстпвпг бадоака (будоака) премпщћавали су таму најдуже зимске нпћи у пшекиваоу рађаоа нпвпг Младпг Сунца и ппшетка нпве гпдине. Претппставља се да су шетири слпва "С" у грбу Србије стилизпване капице храстпвпг жира и да та стилизација вуше кпрен из најдубље српске и индпеврппске истприје. Пнај кп нпси име храста (Растислав или Расткп), дпбиће наклпнпст врхпвнпг српскпг бпжанства, мпћ Сунца, леппту, здравље и дугпвешнпст.
12
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
32. РЕПУБЛИЧКП ТАКМИЧЕОЕ УЧЕНИКА СРЕДОИХ ШКПЛА У ППДРУЧЈУ РАДА ППЉППРИВРЕДА, ПРПИЗВПДОА И ПРЕРАДА ХРАНЕ
У Футпгу је 15. и 16. априла 2016. гпдине пдржанп Републичкп такмичеое ученика средоих шкпла у ппдручју рада ппљппривреда, прпизвпдоа и прерада хране. На такмишеое су, кап представнице наще щкпле, ищле Јпвана Петрпвић (IV-3) и Кристина Маркпвић (IV-3), са ментприма - наставницама Илпнпм Ђпрђевић и Александрпм Милпщевић. У Футпгу су нас вепма лепп дпшекали. Први дан смп радили тепретски деп, али смп се и дружили са ушеницима других щкпла и са дпмаћинима.
Прганизпван је и пбилазак града, али смп играли и мнпге щаљиве и забавне игре. Увеше смп имали заједнишку забаву и тамп смп се ппустили и прпщирили ппзнанства. Следећег дана смп радили практишан деп, а прпглащеое ппбедника је билп пкп једанаест шаспва. Ушеница Јпвана Петрпвић је псвпјила треће, а ушеница Кристина Маркпвић петп местп. Све у свему, задпвпљне смп пласманпм, али и нпвим искуствпм.
Јпвана Петрпвић IV-3
13
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
МАТЕМАТИЧАРИ
Републишкп такмишеое из математике за ушенике средоих струшних щкпла пдржанп је 22. и 23. априла 2016. гпдине у Башкпј Тпппли. И пвај пут су нащи ушеници ппстигли пдлишне резултате. Псвпјили су екипнп псмп местп, а ппјединашнп: Јелена Ранкпвић (IV-1) је псвпјила треће, Тепдпра Стпјадинпвић (III-1) десетп, Ивана Јпванпвић (II-1) једанаестп, а Гпрдана Петкпвић (I-1) тринаестп местп. На такмишеое нас је впдила наставница Ивана Нещић.
У Башкпј Тпппли смп пдсели у хптелу Зпбнатица. У неппсреднпј близини хптела налази се предивнп језерп и хиппдрпм. Ппщтп вплим живптиое, кад гпд бих имала времена, пдщетала бих да гледам кпое.
Ппред хиппдрпма, мнпгп ми се дппала и катплишка црква, кпја се налази у сампм центру насеља, а ппсетили смп и музеј у кпм смп имали прилике да се уппзнамп са разним праистпријским предметима, али и сликама. Пбищли смп и правпславну цркву и етнп кућу.
Мнпгп смп се лепп прпвели и скпрп забправили на тп да треба да стигнемп и на прпглащеое ппбедника. А, пнда смп схватили – највећа драж пваквих путпваоа јесте ппказиваое знаоа, али и стицаое нпвих пријатеља и уппзнаваое нпвих градпва.
Јелена Ранкпвић IV-1 14
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
ВЕТЕРИНАРСКИ ТЕХНИЧАРИ – ТАКМИЧЕОЕ
17. Републишкп такмишеое ушеника из пбласти ветеринарске медицине пдржанп је у Сурдулици пд 13.05. дп 15.05.2016. гпдине. Ушествпвалп је 22 щкпле, а наща щкпла је псвпјила 7. местп.
15
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
ТАКМИЧЕОЕ УЧЕНИКА ХЕМИЈСКИХ ШКПЛА XXI републишкп такмишеое ушеника хемијских щкпла Републике Србије пдржанп је 12-14.маја 2016. гпдине у Технплпщкпј щкпли у Параћину. Нащи ушеници су на пвпм такмишеоу пстварили знашајне резултате:
-
-
Милан Јанкпвић I-4, Тамара Јевтић I5: 8. местп екипнп (Ппщта и непрганска хемија), Галина Јевђенпвић IV-5, Никпла Плавщић III-5: 2. местп екипнп (Хемијска технплпгија)
МЛАДИ ИСТПРИЧАР Владимир Галић, ушеник наще щкпле, јпщ у првпм разреду је ппказап изузетнп интереспваое за прпушавое истприје. На щкплскпм такмишеоу је псвпјип првп местп и такп стекап правп да ушествује на градскпм такмишеоу, на кпм је псвпјип знашајнп треће местп. Надамп се да ће Владимир, кпји је уписап смер Технишар за защтиту живптне средине, наставити да се бави истпријпм јер, какп кажу: Кп не ппзнаје свпју прпшлпст, нема ни будућнпст. Гршкпг истпришара Херпдпта, кпји је живеп у 5. веку п. н. е., називају „пцем истприје“. Пн је први кпји је тежип прикупљаоу свих релевантних ппдатка п пдређеним прпщлим дпгађајима (такпђе и ппдатке п страним земљама и нарпдима) дп кпјих је мпгап дпћи, из свих приступашних извпра. Уппређивап је разне извпре, критишки их пцеоивап и настпјап дати щтп пбјективнију слику, суздржавајући се пд вреднпсних судпва („Ја не судим, самп извещтавам“). Пцем мпдерне истприје кап науке сматају Леппплда Ранкеа.
16
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
САЈАМ СРЕДОИХ СТРУЧНИХ И УМЕТНИЧКИХ ШКПЛА У ДПМУ ПМЛАДИНЕ
Без нас ни прпщле щкплске гпдине није прпщап Сајам средоих струшних и уметнишких щкпла у Дпму пмладине. Представили смп се у најбпљем светлу и пве гпдине дпшекали у нащпј щкпли мнпга ппзната лица
17
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
СЕКЦИЈЕ – У ДРУШТВУ ЈЕ ЛАКШЕ И ЛЕПШЕ
Најлепще је радити на шистпм ваздуху и у друщтву. Тп смп дпказали и сада. На щкплскпм имаоу су се пкупили шланпви щкплских секција и у веселпм разгпвпру, у пријатнпм амбијенту, свакп је лакп и лепп пбављап свпј ппсап. Билп је мнпгп смеха, међуспбнпг ппмагаоа и дружеоа. Свакп је ппказап щта зна, а резултати су били мнпгп бпљи негп када смп у ушипницама.
18
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
Ивана Рафаилпвић IV-4
19
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
НПВИ СТАНАРИ ШКПЛСКПГ ИМАОА
И пве гпдине смп дпбили нпве станаре на щкплскпм имаоу. Ради се п телићима сименталске расе, шији пшеви пптишу из Немашке. Када су стигли кпд нас, имали су самп три месеца, а били су тещки шак 130кг. Купљени су пд Ппљппривредне щкпле из Свилајнца, нпвцем зарађеним пд прпдаје јунета, кпје смп дпбили пд зпплпщкпг врта и утпвили.
19.12.2016. на нащем имаоу, на свет је дпщла јпщ једна преслатка девпјшица. Мама и беба су дпбрп.
Надамп се да ће се пве слатке оущкице лепп уклппити у свпј нпви дпм.
Јпвана Петрпвић IV-3 20
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
МЕЂУНАРПДНА ИЗЛПЖБА ПАСА
Међунарпдна излпжба паса свих раса CACIB 2016. пдржана је 5. децембра у Бепграду. На излпжби смп мпгли видети најлепще примерке свих раса из разних крајева света. Атмпсфера је била пдлишна јер су се ту пкупили људи кпји деле исти хпби и исту љубав - љубав према псима. Сви пси су били вепма дружељубиви и распплпжени за мажеое и играое. Ппред паса, мпгап се видети и велики аспртиман хране и ппреме за наще најверније пријатеље. Ппред пцеоиваоа изгледа и граципзнпсти паса, пцеоивана је и оихпва брзина и спретнпст на агилити пплигпну где је златни пехар дпбип пнај најбржи. Прва три места, пп леппти, на излпжби су псвпјили мастиф, америшки стафпрд теријер и немашки пвшар. Пва манифестација се пдржава сваке гпдине и пп мпм мищљеоу је једна пд најлепщих у нащем главнпм граду.
Миоа Станивук III-1
МЕЂУНАРПДНА ИЗЛПЖБА СИТНИХ ЖИВПТИОА
Ушеници смера Ветеринарски технишар ппсетили су Међунарпдну излпжбу ситних живптиоа и уживали у пвим симпатишним и неверпватнп умиљатим ствпреоима.
21
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
МПЈ ЉУБИМАЦ Првп мпрскп прасе сам дпбила када сам имала пет гпдина. Била је тп малена женка , америшкп краткпдлакп прасе, и звала се Руби. Ое се бащ и не сећам дпбрп, јер сам била мала када смп је дпнели, а убрзп смп је ппклпнили збпг селидбе. Дп пре гпдину дане и нисам имала жељу да имам свпг љубимца. Међутим, када сам гледала емисију п мпрским прасићима, ушинилп ми се да су вепма занимљиве живптиое кпје су уједнп и лаке за пдржаваое. Ппсле пет месеци испунила ми се жеља и купила сам две женке. Једна се зпве Хера, америшкп краткпдлакп прасе, а друга Руби, абисинскп мпрскп прасе. Пбе су старе гпдину дана. Живе у великпм кавезу, шија је ппдлпга ппсута пиљевинпм, кпја мпра да се шисти на свака два дп три дана. Неппхпднп је да им сваки дан буде пбезбеђена свежа впда, храна, сенп и малп ппврћа и впћа. Мпји кућни љубимци највище впле зелену салату и банане. Требалп би најмаое два пута недељнп да буду пущтене из кавеза, али уз пбавезан надзпр. С пбзирпм на тп да су глпдари, без надзпра, каблпви у кући би сигурнп страдали. Жап ми је щтп вище људи не зна кпликп су пвп љупке живптиое. Преппрушила бих их свакпме, јер нису тещке за пдржаваое, а шпвек их вепма лакп завпли. Мпрскп прасе или зампрац, зампрше (лат. Cavia porcellus) је врста хербивпрнпг глпдара из ппрпдице Caviidae. Назив мпрскп прасе се шестп кпристи и за пстале врсте рпда Cavia. Пва врста глпдара је ппреклпм из Јужне Америке, а данас је распрпстраоена кап кућни љубимац и лабпратпријска живптиоа пп целпм свету. Прирпдне пппулације пве врсте су ищшезле, дпк су српдне врсте јпщ увек присутне у травнатим равницама и висправнима. У неким земљама Јужне Америке (Перу и Бпливија, на пример) мпрскп прасе је саставни деп наципналне кухиое, нарпдне медицине и ппјединих светпвних и религипзних пбишаја.
Анастасија Симеунпвић I-1 22
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
ППСЕТА ППЉППРИВРЕДНПЈ ШКПЛИ СА ДПМПМ УЧЕНИКА У ВАЉЕВУ
Пве гпдине смп имали прилику да ппсетимп Ппљппривредну щкплу са дпмпм ушеника у Ваљеву, уппредимп и разменимп искуства са свпјим врщоацима и оихпвим наставницима. Наще две щкпле су пствариле изузетнп дпбру сарадоу. У Ваљеву смп дпшекани изузетнп дпбрп и псећали смп се вепма пријатнп јер су сви били љубазни и предусретљиви. Нащи врщоаци су нас упутили у рад свпје щкпле, а ппсетили смп и оихпвп имаое и пбищли щкплу. Нарпшитп ми се дппап екпнпмски деп и пратећа механизација кпју ппседују, а и тп щтп имају дпбрп прганизпвану прпизвпдоу млешних прпизвпда. Имали смп и ппсебнп прганизпване сусрете са шланпвима Ушенишкпг парламента, на кпјима смп размеоивали искуства и разгпварали п актуелним прпблемима. Нарпшитп нам се дппалп када су нам пришали на кпји нашин је прганизпван живпт у интернату, п беспрекпрнпј дисциплини и п тпме да је сваки непримерен физишки кпнтакт најстрпжије кажоив и да у ппследоих пет гпдина никаквих инцидената није билп. Сигуран сам да ћемп пстати у кпнтакту са нпвпстешеним другпвима и да ћемп ускпрп узвратити гпстппримствп.
Иван Бпгићевић, IV-2
23
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
ППЉППРИВРЕДНИ САЈАМ У ВЕРПНИ
Са наставницпм Илпнпм Ђпрђевић смп, пд 2. дп 6. фебруара 2016.гпдине, бправили у Верпни, на Међунарпднпм ппљппривреднпм сајму. Псим Сајма, пбищли смп и приватнп имаое на кпм се налазе најразвијеније расе гпведа, зешеви и базени са пастрмкама.
Италија је пставила ппсебан утисак на нас.
Пбищли смп Венецију и Верпну. Ппсетили смп и цркву Свете Марије, п кпјпј сам дп тада самп слущала. Из хптела Гардеспнп, у кпм смп били смещтени, пружап се предиван ппглед на Алпе. Наушили смп мнпге ствари везане за истприју и знаменитпсти пвих прелепих градпва. Псим леппте градпва, уппзнала сам и дивне људе, кпји су такпђе дпщли на Сајам, и разменили смп мнпга искуства, такп да се са пвпг путпваоа враћам вищеструкп задпвпљна. Пвп путпваое је билп и едукативнп, али и правп уживаое. Видели смп мнпгп тпга, мнпгп смп наушили. Срећни смп щтп у свпју земљу дпнпсимп нека нпва сазнаоа и искуства из струке.
Јелена Ранкпвић IV-1 24
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
ЕКСКУРЗИЈА ( 4-5.11.2016)
Пбренпвац – Ђавпља варпш – Кппапник – Крушевац – Пбренпвац Екскурзија је прави начин да се кпначнп пдвпјимп пд рпдитеља и кренемп на путпваое на кпм је свакп пдгпвпран за свпје ппступке, али једнп је сигурнп – свакп ће је памтити пп нечему ппсебнпм. (Анђела Блажић) Првп свраћамп у Ђавпqу варпш. Идемп уским стазама. Размишљам какп би билп дпћи пвде када је тпплије време, рецимп у прплеће. Пдушевљава ме нетакнута прирпда... (Лука Никплић) Када сам угледала Ђавпљу варпш, схватила сам заштп спада у чудп прирпде. Статуе су биле велике кап дивпви, па су делпвале ппмалп застрашујуће. Билп их је прекп две стптине, читава армија. Изгледале су неверпватнп, кап да нису са пвпга света. Црвени извпри су пстављали утисак кап да оима тече крв. Пве призпре ћу памтити читавпг живпта. (Христина Манпјлпвић) Пдувек сам се питап пдакле назив Ђавпља варпш. Сам назив је непбичан, а истпвременп мистичан. Легенда каже да су ту живели скрпмни људи кпји су сметали ђавплу. Пн им је припремип ђавпљу впду да би забправили на рпдбинске пднпсе. Забправивши све, мештани су решили да венчају сестру и брата. Ђавпљи план је ппкушала да спречи вила. Ппштп није успела да уразуми мештане, замплила је Бпга за ппмпћ. Дунуп је јак и хладан ветар, сппјили су се небп и земља, а сватпви су се пкаменили. (Иван Рафаилпвић)
25
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу Пут према Кппапнику је бип више негп занимљив. У аутпбусу је билп лепше негп у дискптеци. На Кппапник смп стигли пп мраку и билп је вепма хладнп. Следећег дана смп се пппели на врх планине. Тај прелепи призпр никада нећу забправити. (Милица Павлпвић)
Билп ми је врлп занимљивп у Крушевцу, у манастиру Лазарица, кпји је пснпвап кнез Лазар и кпји је ппсвећен оегпвпм сину Стевану. Када је срединпм 15.века Крушевац бип ппд турскпм влашћу, манастир је срушен, а ппследои пут је пбнпвљен 1889. гпдине. (Никпла Мијатпвић)
Сппменик прирпде „Ђавпља Варпщ“ налази се на југу Србије, 27 км југпистпшнп пд Курщумлије, а 89 км југпзападнп пд Нища. Пд Бепграда је удаљен 288 км. Пвај прирпдни сппменик шине два, у свету ретка, прирпдна фенпмена: земљане фигуре, кап специфишни пблици рељефа кпји у прпстпру делују врлп атрактивнп, и два извпра јакп киселе впде са виспкпм минерализацијпм.
Пва два у свету ретка прирпдна фенпмена ппсматрана заједнп „Ђавпљу Варпщ“ шине правим светским шудпм прирпде. Атрактивнпст два невиђена шуда прирпде дппуоују прирпдни амбијент кпји пкп земљаних фигура делује сурпвп, скпрп мистишнп, а у щирем пкружеоу живпписнп и питпмп, кап и пстаци насеља, старе цркве, грпбља и некпликп занимљивих рударских јама. Лпкалитет „Ђавпља Варпщ“ је стављен ппд защтиту државе јпщ 1959. гпдине, а 1995. гпдине је Уредбпм Владе Републике Србије прпглащен за прирпднп дпбрп пд изузетнпг знашаја и стављен у прву категприју защтите - СППМЕНИК ПРИРПДЕ. Укупнп је защтићенп 67 ха ппврщине. Тренутнп се кпд владе РС налази захтев за защтиту 1014 ха.
26
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
ППСЛЕДИЦЕ КЛИМАТСКИХ ПРПМЕНА И КАКП ИХ СПРЕЧИТИ
Ушеници првпг разреда су 9.11.2016.гпдине били у прилици да ппсете предаваое Ппследице климатских прпмена и какп их спречити. Тамп смп мпгли да шујемп и наушимп какп мпжемп да сашувамп прирпдне ресурсе кпје кпристимп за струју и тпплптну енергију. Дпбили смп и задатак да прпнађемп неке прирпдне ресурсе, кпји су пбнпвљиви, кпје мпжемп да кпристимп, а да их не пптрпщимп. Рецимп, струју мпжемп да дпбијамп и када уградимп спларне плпше, или ппмпћу ветра. Сазнали смп да у Србији ппстпје два парка у кпјима се налазе ветреоаше кпје прпизвпде струју. Скренута нам је пажоа и да не треба бацати сав птпад, јер ппстпји птпад кпји мпже и да се рециклира. Сви смп свесни да свпју планету треба да шувамп, али шестп забправљамп на тп и затп су пваква предаваоа драгпцена, јер нас ппдсећају на ппјединашну и кплективну пдгпвпрнпст према себи и будућим генерацијама. Jпщ пд давних времена, шпвек је кпристип снагу ветра за трансппрт. Истп такп, техника млевеоа жита између два млинска камена је древна и распрпстраоена. Када су се ташнп пве две идеје сппјиле није ппзнатп, али се претппставља да се тп први пут десилп у Персији између 500. и 900. гпдине нпве ере. У Еврппи се ппјављује ппсле Крстащких ратпва. Ппстпји верпваое да је знаое пренетп из Персије, међутим еврппске ветреоаше су се знатнп разликпвале пд персијских такп да ппстпји претппставка да су их Еврппљани развили независнп пд Персијанаца. Ветреоаша је мащина кпја претвара ветар у кприсну енергију уз ппмпћ рптације тпшка кпји се састпји пд ппдесивих крака. Врхунац дизајна ветреоаша у Еврппи се примеоивап у Великпј Британији и Хпландији (где су се кпристиле за пумпаое впде, за индустријске сврхе и за млевеое кукуруза и пщенице). Прву ветрпелектрану је направип Чарлс Бращ 1888.гпдине у Кливленду, и уз ппмпћ ое је снабдевап свпју кућу електришнпм енергијпм. Тп је била прва кућа у Кливленду кпја је имала струју и за двадесет гпдина, кпликп је радила, турбина није ниједнпм заказала и пставила кућу без струје. Данас, с пбзирпм на свпју екплпщку вреднпст, ветрпелектране су све пппуларније и три државе кпје имају највище инсталиранпг капацитета су: САД, Кина и Немашка.
Саоа Глигпрић I-4
27
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
ППСЕТА ХЕМИЈСКПМ ФАКУЛТЕТУ
Нащи матуранти, али и ушеници трећег разреда су, кап и претхпдних гпдина, и щкплске 2015/16.гпдине ппсетили Хемијски факултет Универзитета у Бепграду. Пва ппсета је ппслужила сврси, јер су ушеници мпгли да питају све пнп щтп их занима, а везанп је за даље щкплпваое. Уживали су у ппсети, стекли нпва знаоа и искуства. Дружили су се и експериментисали са студентима, шланпвима тима Птвпрене лабпратприје.
Леппсава Кпларевић IV-4 28
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
ИЗЛЕТ - ЕКПЛПЗИ
Ушеници смера Технишар за защтиту живптне средине имају прилику да крпз путпваоа прпщире свпје видике п екплпгији и да уппзнају прирпдне леппте Србије. Пве гпдине смп крпз блпк натаву ппсетили Геплпшки музеј у Пащтрићу, где смп се уппзнали са развпјем гептуризма у Србији, кап и са гепнаслеђем еврппских и међунарпдних вреднпсти. Уживали смп слущајући пвп предаваое, кап и предваое у истраживашкпј саници Петница. Пдмарали смп се и направили мнпгп лепих фптпграфија испред Рибнишке пећине, кап и кпд реке Градац. У Ваљеву су нас дпшекали и ппвели у пбилазак ушеници туристишкпг смера у тпм граду. Некима пд нас ће пвп путпваое заувек пстати у сећаоу, збпг нпвих знаоа кпје смп стекли, ппзнанстава, али и затп щтп нам је тп ппследое средопщкплскп путпваое.
29
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
Невена Марјанпвић IV-4 30
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
КАДА ГПД ЈЕ ЗГПДАН ПРАЗНИК, ТИ ДРВП ППСАДИ У петак, 16. септембра, ушеници I4, II4, III4, IV4 и IV3 пдељеоа присуствпвали су блпк настави ппвпдпм међунарпднпг дана защтите пзпнскпг пмпташа. Ушеници су у присуству прпфеспра засадили дрвп шемпрес, у двприщту щкпле. Накпн тпга, пдржана је презентација кпју су приредили ушеници III4 и IV4 пдељеоа. Чемпрес, заједнишкп име рпда Cupressus, је дрвп кпје пбишнп расте у тпплим крајевима, брзп се развија и мпже дпсећи висину пд пкп 20 m, са приближним прешникпм стабла пд пкп 60 cm. У истпшнпј и јужнпј Африци, кап и на Нпвпм Зеланду, шемпрес се узгаја у кпмерцијалне сврхе. Пдређене врсте шемпреса су пппуларне кап прнаменталнп дрвп за паркпве и вртпве щирпм Еврппе, а у Азији ппред будистишких хрампва. Ппрпдица Cupressaceae се назива ппрпдица Чемпреса.
Ушеници пдељеоа IV4 и IV3 су ушествпвали у пбележаваоу међунарпднпг дана планина. Пвај дан служи да се шпвешанствп ппдсети на биплпщку разнпврснпст и екпсистем планина. Планински системи у Србији припадају групи најзнашајнијих центара бипдиверзитета у Еврппи, са брпјним специфишним екпсистемима у пквиру кпјих је заступљена флпра и фауна са мнпгпбрпјним врстама пд међунарпднпг знашаја. На ппзив ЈП за защтиту и унапређеое живптне средине нащи ушеници су ппсадили 9 стабала у арбпретуму п кпме се брине пвп предузеће.
Никпла Станпјевић IV4
31
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
ДПДИРНИ НАУЧНИКЕ И ДПДИРНУП СИ ДЕТЕ (Едвард Телер)
Пве гпдине сам први пут ппсетила Фестивал науке – Чиста десетка. Пдущевила сам се када сам видела све те експпнате, креације, справице ... али су ми се највище дппала сва та насмејана лица деце кпја су уживала у науци и свему пнпме щтп пна нпси. Нисам знала где бих пре гледала, на кпју страну бих ппщла. Вепма су ми се дппала предаваоа п екпсистему језера, п прпизвпдои пива, људскпј анатпмији, хемији и оеним шарплијама... све је билп занимљивп и презентпванп на један пптпунп другашији нашин пд пнпга на щта смп навикли. Пдущевили су ме експпнати препарираних живптиоа, ппсматрала сам узпрке траве ппд микрпскпппм, слике шпвекпве анатпмије, а нарпшитп сам уживала у разним хемијским експериментима. Први пут сам видела кпмпре са услпвима климе тундре, пустиое и трппских кищних щума. Најтеже је билп савлађиваое препрека слишних пнима кпје се ппјављују у тпку впжое, самп щтп смп све тп прпбали да изведемп нпсећи напшаре кпје симулирају стаое пијанства. Такп смп на безбедан нашин мпгли да псетимп кпликп је ппаснп впзити у таквпм стаоу. Мнпгп сам се лепп прпвела и схватила да је наука вепма занимљива, нарпшитп када се примеоује у пракси.
Марија Врућинић I-5 32
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
МЕЂУНАРПДНИ САЈАМ ЗАШТИТЕ ЖИВПТНЕ СРЕДИНЕ Међунарпдни сајам защтите живптне средине пдржан је у Бепграду 12.10-14.10. 2016. гпдине. И пве гпдине су ушеници свих разреда смера Технишар за защтиту живптне средине имали прилику да ппсете пву знашајну манифестацију и буду у тпку са нпвим трендпвима у пвпј пбласти. Такпђе су упућени и у тп кпликп је битнп пшуваое наще живптне средине и да никада не смемп забправити да пд нас зависи щта ћемп у аманет пставити будућим генерацијама.
Занимљивпсти из лабпратприје Сапуни су алкалне спли виших масних киселина. Прпизвпде се индустријским прпцеспм саппнификације. Кап сирпвина, кпристе се прирпдне масти и уља, кпји се пбрађују јаким раствпрпм базе (NaOh). Пвакп дпбијен, чврст натријумпв сапун се упптребљава у дпмаћинству и текстилнпј индустрији. Акп имащ пптребне састпјке, лакп мпжещ и сам направити сапун!!!
Малп бпли рука пд мещаоа, али се исплати јер се на крају дпбију сапуни разних пблика, бпја и мириса. Били смп вепма узбуђени када су нам рекли да ћемп правити сапуне. Сви смп уживали правећи их, али смп се и такмишили шији ће сапун бити најлепщи. За нас је пвп билп пптпунп нпвп искуствп, али и разлпг вище да вплимп свпј будући ппзив. Кристина Вукпсављевић II-5, Тамара Јевтић II-5
33
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
ПРИМЕОЕНП ЗНАОЕ - БЛПК НАСТАВА И ВЕЖБЕ – ТЕХНИЧАР ЗА ИНДУСТРИЈСКУ ФАРМАЦЕУТСКУ ТЕХНПЛПГИЈУ Блпк настава Пве щкплске гпдине смп имали прилику да се заиста ппрпбамп у пнпме за щта се припремамп тпкпм средопщкплскпг пбразпваоа. Наиме, имали смп блпк наставу у апптеци Вива и све пнп щтп смп ушили на шаспвима теприје и вежбали у щкпли, сада смп мпгли да применимп и практишнп у једнпм сасвим другашијем пкружеоу. Мпгли смп да замислимп себе кап будуће заппслене у пвпј или некпј слишнпј устанпви. Међутим, билп је и малп треме, па смп се, да бисмп ушинили јпщ занимљивијим свпј бправак у апптеци, кладили да ли ћемп умети да пдгпвпримп изазпвима и направимп препарате. На наще великп задпвпљствп, сви смп се пдлишнп снащли. Правили смп разне креме, масти, микстуре и украсне сапуне.
Тек пвде смп заиста схватили кпликп нам је знаое стешенп у щкпли драгпценп.
ТијанаМилпшевић IV-5
ВЕЖБЕ Вежбе, кпје имамп у пквиру предмета Технплпгија фармацеутских прпизвпда, за већину нас су најзанимљивији деп нащег щкплпваоа затп щтп тада имамп прилику да практишнп ппкажемп щта смп наушили. Ппсебнп су нам занимљиве вежбе на кпјима израђујемп кпзметишке препарате, рецимп руж за усне. Ппступак израде је следећи: на впденп купатилп у патену стави се бпја, затим дпдајемп масне састпјке кап щтп су ceraalba (пшелиои впсак),oleum cacao (какап бутер) i paraffiнum liquidum (парафинскп уље) пп растућим температурама тппљеоа. Када се птппе и сједине састпјци, врщи се пуоеое ружа у амбалаже за руж, а затим се руж пставља у фрижидер. Када се стегне, мпже се кпристити.
Јпван Миливпјевић IV-5 34
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
САТ ЗА НАШУ ПЛАНЕТУ
Тпкпм акције Светскпг фпнда за прирпду Сат за нашу планету, кпја је пдржана 19. марта 2016. гпдине, људи щирпм света искљушили су светла на један сат да би ппказали какп заједнп мпжемп ублажити климатске прпмене и дппринети пшуваоу прирпде.
Традиципнална манифестација кпја се већ десет гпдина пбележава щирпм света, а псми пут у Србији, пкупила је прекп 7000 градпва из шак 178 земаља. Акцији се пве гпдине придружила и наща щкпла. Ппред искљушиваоа светла у прпстпријама щкпле, прганизпване су и дпдатне активнпсти.
35
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
У пквиру шаспва енглескпг језика, ушеници пдељеоа I/4 су правили дигиталне екплпщке ппстере, дпк је ушеник II/4 Лазар Белић урадип .ppt презентацију ппд називпм Savingenergy кпју је приказап свпм пдељеоу на блпк шаспвима Извпра загађеоа живптне средине.
Тпм приликпм су ушеници пдгледали и некпликп видеп клиппва ппсвећених пвпј теми накпн кпјих су правили панпе.
Гпрдана Ппппвић, наставник енглескпг језика
36
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
Хлеб јести није мајстприја, хлеб испећи је мајстприја, хлеб зарадити је највећа мајстприја (Рплан)
Међунарпдни прпјекат Bread as Tradition, кпји су наставнице Гпрдана Ппппвић и Гпрдана Тимптијевић Ђакпвић ппкренуле и тпкпм щкплске 2015/16. реализпвале са свпјим ушеницима на ппрталу eTwinning, награђен је и Наципналнпм и Еврппскпм пзнакпм квалитета. Циљ прпјекта је бип да се крпз размену једнпг дела културне бащтине укаже да, и ппред наципналних специфишнпсти, нарпди Еврппе имају и дпста заједнишкпг у свпм културнпм наслеђу. Ппред наще, ушествпвале су једна щкпла из францускпг града Васи и две щкпле из Гршке, из Јерапетре са Крита и из Едесе. Рад на прпјекту је ушеницима пмпгућип да унапреде свпје кпмуникацијске, кплабпративне, дигиталне, језишке и практишне вещтине. Главне прпјектне активнпсти мпжете видети на сајту прпјекта http://breadastradition.weebly.com/, а крајои прпизвпд, електрпнски шасппис са рецептима на следећем линку https://issuu.com/gordanapopovic4/docs/bread_as_tradition. Наставницама су награде урушене на гпдищопј кпнференцији пдржанпј 23. нпвембра у Нищу.
37
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
ЧПВЕК УЧИ ДПК ЈЕ ЖИВ - Семинари за наставнике-
У прпфесипнални развпј наставника и струшних сарадника спада и сталнп струшнп усаврщаваое, развијаое кпмпетенција ради бпљег пбављаоа ппсла, унапређиваоа нивпа ппстигнућа ушеника. Пптребе и припритете устанпва или щкпла планира на пснпву резултата сампвреднпваоа квалитета рада устанпве, лишних припритета наставника, струшних сарадника, кап и на пснпву извещтаја п пстваренпсти стандарда ппстигнућа, задпвпљства рпдитеља и ушеника. У дпсадащоем перипду, наставници, струшни сарадник-педагпг и директпр щкпле су ушествпвали на два струшна семинара. Један семинар је реализпван у првпм, а други у другпм пплугпдищту щкплске 2015/2016. гпдине. 1) Једнпдневни актрдитиван семинар, у прганизацији Центра за струшнп усаврщаваое заппслених у пбразпваоу Крагујевац "Мпј ученик- жртва, ппчинилац или ппсматрач насиља" пдржан је у прпстпријама Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Пбренпвцу, 10. децембра 2015. гпдине. у трајаоу пд 8 сати (8 бпдпва). Припритетна пбласт семинара је превенција насиља, занемариваоа и злпстављаоа (П6), а стандард кпмпетенција за прпфесију наставника и оихпв прпфесипнални развпј је кпмпетенција за ппдрщку ушеницима (К3). Реализатпри семинара су били: Јелена Петрпвић Десница, прпфеспр спциплпгије из Друге крагујевашке гимназије и Снежана Грујић, прпфеспр филпзпфије, а семинар је бип намеоен предметним наставницима и струшним сарадницима. Из наще щкпле семинару је присуствпвалп 36 наставника, педагпг и директпр. 2) Једнпдневни акредитпван семинар, у прганизацији Пете бепградске гимназије "Развпј сампппуздаоа и вештина кпмуникације" пдржан је у прпстпријама Ппљппривреднп-хемијске щкпле у Пбренпвцу, 16. априла 2016. гпдине. у трајаоу пд 8 сати (8 бпдпва). Припритетна пбласт семинара су кпмуникацијске вещтине (П4), а стандард кпмпетенција за прпфесију наставника и оихпв прпфесипнални развпј је кпмпетенција за кпмуникацију и сарадоу (К4). Реализатпри семинара су били: Рајка Тпдпрпвић- Пущица, струшни сарадник –педагпг из Пете бепградске гимназије и Радмила Симиjпнпвић, струшни сарадник – психплпг из Друге екпнпмске щкпле, а семинар је бип намеоен предметним наставницима и струшним сарадницима. Из наще щкпле семинару је присуствпвалп 23 наставника, педагпг и директпр.
Миљана Чплакпвић, педагпг 38
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
СЕМИНАР ЗА НАСТАВНИКЕ ЕНГЛЕСКПГ ЈЕЗИКА
У нащпј щкпли је пдржан, 26.03.2016. гпдине, Семинар за наставнике енглескпг језика ппд називпм КА БПЉЕМ РАЗУМЕВАОУ 6 . Аутпри семинара су Натаща Јпнпвић и Вера Савић.
Пкупљаое је прганизпванп у дпгпвпру са наставницима енглескпг језика из свих пбренпвашких пснпвних и средоих щкпла. На семинару су представљене савремене и делптвпрне метпде ппдушаваоа. Жеља прганизатпра семинара је да мптивищу наставнике на прпфесипнални развпј и напредак, ппдстакну критишкп мищљеое, међуспбну сарадоу и разумеваое у ушипници и ван ое, пмпгуће прпфесипналну кпмуникацију и размену идеја из успещне праксе.
Гпрдана Ппппвић, наставник енглескпг језика
39
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
УМЕТНПСТ ЈЕ ПСТАТИ ВЕЧИТП ДЕТЕ У прганизацији Градске библиптеке Влада Аксентијевић, пдржанп је јпщ једнп такмишеое у писаоу бајки. И пве гпдине, нащи ушеници су псвпјили запажене резултате. Ушенице Зприца Гаврилпвић и Ивана Рафаилпвић су ппделиле првп местп, а ушеница Милица Ппппвић је дпбила ппхвалницу. Пве гпдине је гпст бип песник Мпща Пдалпвић.
Бајка о Организму Постојао је једном један краљ... Био је то краљ свих добрих ћелија и живео је у свом краљевству, краљевству под именом Организам. Краљ је био најстарија ћелија, најискуснија и највреднија. Имао је три сина. Њих је научио свему што је знао у животу, и неизмерно их је волео, као и синови њега. Али, чини се да је највише волео свог најмладјег сина Бизија, који га је највише подсећао на његову жену, краљицу, која је нажалост преминула пре много година. Поред краља, и његових синова, у организму су живеле и друге ћелије. Те добре ћелије живе ту већ годинама, чини се од када организам постоји. Умиру и размножавају се. Оне су себи дале име До-ће. Поштовале су краља и знале су који је њихов задатак. До-ће су имале своје дневне и ноћне послове. Стално су биле у покрету и биле су неуморне. Никада им ништа није сметало у раду. Имале су задатак да учине да Организам буде у савршеном стању. Све До-ће су се међусобно познавале. Када би нека лоша ћелија дошла у Организам, оне би се ујединиле и заједно је уништиле. То је био њихов једини начин да се заштите и да сачувају своје краљевство.Све је функционисало годинама, чинило се да све савршено ради. Чувари на зидинама Организма ретко кад да су имали посла. Све до једног дана... На капији Организма се појавила једна ћелија - чудног облика, чудне боје, тотално другачија од осталих. Чувари су одмах устали и зауставили ту ћелију која никако није изгледала здраво. Ћелија им је промуклим гласом одговорила да позову краља, јер жели да га пита нешто. Краљ је дошао да види о каквој се то чудној ћелији ради, и искрено се изненадио када ју је видео. Та ћелија га је погледала и замолила га да је прими у Организам, да јој је потребно само мало одмора и биће као нова. Краљ је гледао ћелију сумњичаво, али је била пристојна, није изгледала као зла ћелија, бар би тако рекао на основу њене приче. Одлучио је да не треба да суди по изгледу тој челији, већ да је прими у Организам. Ћелија се чудно насмејала, захвалила се краљу и кренула у свој нови дом. Краљ пружи руку ћелији и представи јој се, а ћелија га погледа и очи и рече: ,, Задовољство је моје краљу, ја сам Канцер." И име је тој ћелији било чудно, али нису марили, прихватили су је као једну од њих. Канцер се заиста после неколико дана променио и сад је био као и све остале До-ће. Сви су га прихватили сем најмлађег краљевог сина. Увек је покушавао да избегне сваки контакт са Канцером. Никоме није причао о томе
40
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу шта је заиста мислио о њему, није желео да изгледа сумњиво, да криви можда недужну ћелију, све док не буде имао неке доказе. Међутим, био је сигуран у то да је Канцер веома лоша ћелија. Краљ се после неколико дана разболео и недуго затим умро. У Организму је владала туга. Сви су жалили краља, сви су га искрено волели. Најстарији краљев син је заузео престо, и Организам је наставио да ради уобичајено. Пролазило је време. Ћелије су се рађале и умирале. После неколико година и Канцер се размножио. Бизи му и даље није веровао, почео је да сумња да се свако кога Кацер дотакне убрзо разболи и умре. Десило се већ неколико пута то исто. Руковао се и са његовим оцем непосредно пре смрти. Новом краљу је све то било чудно. Морао је некако да испита, да сазна, али није знао како. Ћелије Канцера су почеле да се размножавају много брже од До-ћа. Зато је краљ Бизи одлучио да шпијунира Канцер. Прикрао се и ослушкивао разговор Канцера са једном од његових ћелија и чуо је страшну истину. Сазнао је све! Канцер је најлошија могућа ћелија која постоји, убио му је оца, убио је многе До-ће... Додиром им преноси страшну болест, после које се разболе и убрзо умру. Није могао да верује како је ово могло да се догоди баш у њиховом Организму. Чуо је и то како Канцер није хтео одједном све да их додирне кад је дошао у Организам, јер би га онда раскринкали. Тада би могли да се удруже и да га победе, јер их је било много више. Био је паметнији од њих, а Бизи је био љут на себе... Од почетка је знао да је лош и ништа није урадио, а сад је можда прекасно. Срећом, још увек лоших ћелија нема више него До-ћа, али убрзо ће их престићи и потпуно ће заузети Организам и то ће онда бити крај! Најгоре што је чуо јесте то да је дотакао оба његова брата, и да је остао само он. То је значило да ће му браћа умрети за који дан. Морао је брзо да размишља, али није могао. Осећао се беспомоћно, знајућу шта може да се деси. Знао је да ће му браћа за који дан умрети и није знао колико је још До-ћа заражено. Одлучио је да поведе рат! То је било једино исправно решење. Одлучио је да скупи све До-ће и да поведе рат! Испричао им је о чему се ради, како је дошло до свега тога. До-ће нису могле да верују у то што су чуле. Било им је страшно то што их је једна ћелија тако преварила и што су јој дозволили да се толико размножи, па сад страхују од тога да ће њихов Организам бити уништен. Одлучили су да нападну пред зору. Битка је почела. Ухватили су их нестпремне и победили су пуно злих ћелија. Али, када је Канцер сазнао шта се дешава и да су се До-ће удружиле под вођством Бизија, одмах је наредио његовим ћелијама да почну са брзим размножавањем. Рекао им је да што пре морају да дођу у фазу метастазе, јер кад буду у тој фази ништа неће моћи да их заустави и завладаће Организмом. Рат је буктао! До-ће против Канцера. Трајао је годинама. До-ће и Бизи се нису предавали, али било је много тешко. Умирали су брже него што су се размножавали. Губили су жељу за победом, били су уморни, али су се и даље надали да ће ослободити Организам. Са друге стране, Канцер се размножавао много брже од њих. Као и свако зло, брзо се ширио. Мало времена им је остало да метастазирају. Све је указивало на то да ће До-ће изгубити. Организмом ће завладари Канцер и то ће бити крај... Спремали су се за последњу битку. Били су спремни, јер су знали да морају да победе. Бизи је знао да ће сутрашња битка бити изгубљена, али то је била последња шанса. Одједном се нешто десило. Неко се појавио на капији Организма. Бизи је изашао да види ко је. Биле су то опет неке ћелије, чудне боје и чудног облика. Он се одмах сатио да је тако чудан био и Канцер када се појавио на капији. Те ћелије су се одмах представиле, рекле су да су оне Хемиотерапије, и да су послете из неког другог места да дођу и да спасу Организам. Бизи није знао шта да ради, да ли да им поверује и да их пусти у Организам. Можда су стварно послате да их спасу? А шта ако су и то лоше ћелије? Одлучио је да их пусти. Није имао шта да изгуби. Остала је нада да су добре и да ће им стварно помоћи. Како ствари стоје, сутра би свакако изгубили. Хемиотерапије су им рекле да сутра крећу у напад, да ће успети да победе Канцер, и да ће бити послато још много Хемотерапија. Само, свака добра прича је имала и своју лошу страну. Хемотерапије су много јаке и уништиће све што им се нађе на путу. Због тога је замолио До-ће да се држе даље од њих. Бизи је пристао на све то, знао је да постоји могућност да и сам умре, али било је одлучено. Сутра заједно крећу у нови рат са Канцером! Почело је. Водила се велика битка у Организму. Са једне стране стајало је Добро, а са друге стране Зло. Ко ли ће победити? Доста Хемиотерапија је дошло у Организам. Наредних неколико година водила се та тешка велика битка. И да, на крају је остало само главни Канцер, сви други су били уништени. Бизи се договорио са свим својим До-ћама и Хемиотерапијама да ће он да води последњу битку сам. Спремио се и сетио се свега што га је отац научио, сетио се своје браће, свих До-ћа које нису више ту. Ово је битку водио у знак сећања на њих. Битка је трајала сатима. Борба је била на живот и смрт. Бизи себе није штедео. И дааа, крај рата!!! Све је завршено, победили су. Готово је, заиста јесте. У Организму се све вратило на старо. Хемиотерапије су отишле из Организма да не би наштетиле случајно До-ћама. Све је функционисало савршено. Канцера није више било. А Бизи? Био је победник, вољени краљ! Оженио се и имао је доста деце. И живели су здраво и срећно све до краја времена.
Зприца Гаврилпвић IV-5
41
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
ЛИТЕРАРЦИ КОИГА КРАЉЕВА И БУДАЛА, Д. КИШ - приказСвака творевина у одређеној мери садржи, ако не покретачку мисао, онда бар крајњи циљ свог сачинитеља. На тај начин живот сам и све што га таквог чини, добија двојаку улогу зависно од свог творца. Књиге су ванвременска дела чије идеје теже да окупирају мисао свог читаоца, а истина не мора увек бити пишчево средство. Књиге имају покретачку снагу, могу изменити начин мишљења и делања, фанатизовати читаве народе и обликовати нову идеологију једног доба. Књига краљева и будала предочава размере катастрофе до које је довео Нилусов Антихрист, који заправо и није његов, и Завера као кључна мисао овог дела. О истој теми, на скоро идентичан начин, писали су многи, а покретао их је пламен једне велике, још увек горуће идеје. Жеља и циљ првог творца те моћне књиге били су приказивање најдубљих, ужасних понора до којих је довело царско законодавство и тиранија. Једна тако велика мисао начинила је плодно тло за многе злоупотребе, јер у време њеног настанка људи, заплашени апсолутизмом, нису били спремни да је прихвате, а потоње генерације нашле су у њој оправдање за своју нељудскост. Човечије зло изнедрило је жељу да се покори или затре све што не припада једном народу или не следи једну општеприхваћену идеологију. Циљ више фанатизованих маса био је исти – уништити сваког човека различитог по пореклу или сваку мисао и идеју супротну оној која је сматрана узвишеним циљем ради свеопштег добра. Књига је написана са идејом националног буђења, као помоћ и покретачки жар човечанству у борби против тираније једног човека – вође. Мисао њеног творца измењена је из самих основа, док је садржина остала скоро иста. Као таква, књига Антихрист постала је узрок и једино објашњење огромних људских жртава. Њена првобитна сврха, изобличена једино злим људским умом, досегла је до своје другачије крајности – масе су почеле, са задовољством и осећајем патриотизма, гинути ради остварења идеологије вође. Тако је књига, у којој је изнета једна племенита мисао, добила обличје пропаганде. Изобличена, она је доживљавана као неопходност праћења вође, убијања и страдања зарад њега. Нације су почеле веровати да је настало време свеопштег буђења. Књига је променила свест људи и неопажено натерала робове отровних идеја, сопственог фанатизма и слепог веровања у предводника да живе у измишљеној слободи. Док су се режими мењали, а жртве повећавале, књига је настављала свој живот, а генерације су у њој проналазиле идеје за остварење својих убилачких порива. Нико се није усудио да се запита колико истине има у њој и може ли таква идеологија донети оно за шта је сваки појединац мислио да гине. Али, да ли је књига сама по себи могла постати лоша или су за то криви они који су је изобличили и они који су безусловно веровали у сваку њену изобличену реч?
42
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу Зло је начињено како би добро добило сврху постојања. Оно је дело човекове личности, а како је личност нестална, мења се и оно, али нипошто и никада не напушта човекову бит. Књига није творац зла већ само покретач зла сатканог у човека. Лако је чинити када за то постоји оправдање. Антихрист је био потреба која ће будалама дати снаге да се узалуд боре ни за шта и да оно што је немогуће почну сматрати за једину тежњу и истину. Прави вођа, краљ, у овој књизи ће пронаћи велике идеје за које вреди жртвовати масе својих следбеника. Историја се мења, а са њом и њени чиниоци. Једини стални, по свом обличју различити, а по циљу увек исти су ужасни људски пориви. Увек се нађе оправдање за тиранију. Увек се нађе оправдање да се од људи начине робови, глуви и слепи за јединствено добро и праву истину. Робови живе као робови, али у великодушно датој илузији слободе.
Галина Јевђенпвић IV-5
ИСПРЕД МЕНЕ СЕ ПТВАРА НЕКИ НПВИ СВЕТ Сусрет са овим необичним бићима ми је отворио срце... Када сам ушла на ранч, испред мене се отворио неки потпуно нови и непознати свет. Све је било тако лепо, али некако сам осетила тугу коња које сам тамо видела. Већина их је била загледана у зелена поља и ливаде. Један од њих ми је пришао и радознало ме погледао. Какве је само предивне очи имао! Као да је цео универзум садржан у том чудесном погледу... Као да сам угледала најудаљеније и најсјајније звезде у тим влажним очима... Влажним од суза? Стајали смо тако и гледали се извесно време. Између нас су биле решетке... Полако сам пружила руку и нежно га помиловала по глави, а он се није ни померио. Осетила сам његов страх и жељу да оде одатле.Отрчала сам и питала да ли могу да га изведем из бокса. Дозволили су ми. Док сам га изводила, на његовој гриви су се поигравали златни одсјаји сунца. Био је срећан, али и уплашен. Дуго смо шетали стазицом. Мислим да никада раније није ишао овако далеко од штале. За њега је све било тако ново, лепо... И ја сам осетила невероватну радост и мир. После шетње сам га нахранила и одвела назад у шталу. Од тада, за мене се отворио неки потпуно нови свет - свет мира, тишине, нежности. Сваки дан одлазим код њега и дуго шетамо у тишини, али блискост коју осећамо је невероватна, не може се описати речима. Драгоцено је време које проводим са тим дивним створењем у нашем, само нашем свету биља, мириса и тишине...
Кристина Цветкпвић I-5
43
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
ИЗ КОИЖЕВНЕ РАДИПНИЦЕ ВЛАДЕ БАТИНИЋА ПДА ДИПГЕНУ Дпказала мудра глава Дпказала лудпм свету Да се срећан мпже бити Мпже бити у бурету Пд бурета рујнпг вина Мпже бити кућа фина Тп заиста има дражи Да живищ у амбалажи
КП ЋЕ СРБИНУ УГПДИТИ Чудан смп ми нарпд и кап такав никад нећемп бити јасни ни Еврппи ни свету. Кренемп крупним кпрацима да искпренимп митп и кпрупцију најпре у здравству и у прпсвети ( јер тп је упбишајенп пплазищте свих рефпрми и акција пд друщтвенпг знашаја) такп щтп птвпримп приватне лекарске прдинације и приватне щкпле и факултете. И щта се деси: управп пни кпји су навикли да прпвпцирају лекаре стављајући им у коижицу нпвшанице пп курсу пбишајнпг права, сада када је тп јавнп, транспарентнп, финансијски регуларнп, беже пд приватних прдинација кап ђавп пд крста и настављају пп свпм, чече у шекапницама државних дпмпва здравља, клиника и бплница и шекају да виде ефекте свпје спцијалне девијантнпсти јер биће прпзивани пп ''тежини'' коижице. Слишнп је и са индекспм и ђашкпм коижицпм. Лепп се декларищу студенти, ђаци и оихпви рпдитељи да им је важнп да лакп и без великих стреспва и наппра дпђу дп ''папира'' (какп се у жаргпну називају диплпме), наравнп уз пдгпварајућу финансијску надпкнаду. А кад се на тржищту ''вреднпсних папира'' ппјаве институције кпје пптпунп пдгпварају оихпвим захтевима, ћпрак. Пни и даље трше тамп где је тп кривишнп делп и стрпгп забраоенп. Србину се стварнп не мпже угпдити.
44
Тврд је прах впћка шуднпвата, пистаћи су птвпренији за сарадоу Иакп је трпшетвртински тешнпст, шпвек свпј ппстанак дугује шврстпм стаоу Представнице најстаријег заната су лпциране испред Екпнпмскпг факултета. Занат је јпщ увек исплатив шим је таква институција стала иза оих Дущкп Радпвић је ташнп упшип и кап наук пшевима записап: шим приметите да деца лише на вас, туците их. Ја бих скрпмнп дпдап: шим приметите да не лише на вас, туците им мајку. Чпвек је најзад птвпренп ппказап свпје искрене емпције према драгпј му Планети, а и пна се бпгме загрејала. Истприја јесте ушитељица живпта, али кп слуща прпсветне раднике Никп се није наушен рпдип, дакле прпсветни радник је невин. Акп нам је шпвек највеће бпгатствп, није шудп щтп смп сирпмащни Акп је верпвати Дарвину, мајмунисаое је наща прпщлпст Пнп щтп је женама пре брака интересантнп и дппадљивп кпд мущкарца, ппстаје у браку мета оихпве тврдпглаве уппрнпсти да га искпрене. Када у тпме успеју, пне кпје су ппщтене, напущтају их, а пне друге пстају у браку какп би уживале у мущкаршевпј ампрфнпсти. Пбпрен женски ппглед при сусрету са мущкарцем није пдраз девпјашке срамежљивпсти већ путпказ наивним мущкарцима нащта треба да пбрате пажоу. Када нас први пут виде, жене пдмах знају желе ли нас за љубавнике или нас пдлажу међу пријатеље. Акп смп се при првпм пдмераваоу нащли међу жениним пријатељима, није наща грещка, али акп тамп и пстанемп, тп већ јесте.
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
ЧАМАЦ Пришали су му п леппти Венеције. Замищљап је шестп какп се бајкпвите гпндпле бещумнп крећу впденим стазама. Видеп је себе какп ппмаже прелеппј дами да се смести у заљуљкану барку. Какп даје дискретнпм гпндплијеру пристпјну наппјницу... Али пвп щтп сада дплази пп оега изгледа истински и уверљивп. Мистерипзни шамчија даје му знак да се пппне. Хпће да прпбуди жену да ппђе са оим али незнанац с веслпм заврте главпм. -Ппрпстите, гпсппдине..- хтеп је да се увери да не саоа. -Харпн. Зпвем се Харпн – реше шамчија и завесла.
ПЧЕНАШ
KП ДРУГПМЕ ЈАМУ КППА, САМ У ОУ ПАДА Има људи са ппганпм ћуди Са таквима никад друг не буди Оихпв циљ је да на пвпм свету Вреднп раде другима на щтету Из свег срца те злпће се труде Пкп себе да жалпсте људе Ппваздан се припремају затп Да некпга пдгурну у блатп Делп оинп плпд је зле намере Срећу свпју туђим плашем мере Све у свему није такп црнп Свака тама светлпсти је зрнп Тај је слушај у живпту шест Пренпси се кап дпбра вест Пни щтп су радили на јами У дптишну упали су сами
Недеља. Велики црквени празник. Црква дупке пуна. Једва да је прпнащап местп на кпме ће мирнп пратити литургију и дущу свпју пслпбпдити пренагпмиланих грехпва. Кпнцентрисап се на мплитву кпју је свещтеник изгпварап: ''ПЧЕ НАШ, КПЈИ СИ НА НЕБЕСИМА...'' али када је ппнављап у себи ''ППРПСТИ НАМ ДУГПВЕ НАШЕ КАП ШТП И МИ ППРАШТАМП ДУЖНИЦИМА СВПЈИМ...'', нещтп га стегну за грлп, срце му изгуби ритам, а дланпви напунище знпјем.
ТИШИНА Прпщла је трптпарпм главне улице свесна свпг изгледа и привлашнпсти. Уредна фризура и беспрекпрне црте лица са плаветним пшима... Хпд. Не, тп није биo хпд. Тп је плес пдмерених кпрака. Тај благи замах кукпвима, тп наизменишнп затезаое и скупљаое дпбрп скрпјене хаљине скривали су вещтп кпнтрплисану енергију кап щтп наизглед мирна врата не гпвпре нищта п узаврелпј утрпби вулкана. Пријатни парфем јпщ је у нпздрвама изненађених прплазника. Тищина кап завеса у ппзприщту раздваја узбуђеое публике и глумаца кпје ће свакп на свпј нашин ппнети кућама . ЈЕСЕН СТИГЛА Јесен стигла и мпмци се жене бащ ме брига није ред на мене Јесен стигла цуре се удају бащ их жалим кад другп не знају Јесен стигла с опм пекмез пд щљива стижем, бакп, и ја па да се уживa
45
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
ППСЕТА АТЕЉЕУ 212 Важнп је научити градивп! Важнп је бити пажљив и вредан на практичнпм делу наставе! Али, важнп је и нахранити свпју душу културпм!
Импресије ппвпдпм представе Лице А. Галина, Атеље 212 Застане ли шпвек на међи прпщлпсти и дплазећег дпба, или пнпм делу пута кпји такп радп зпвемп прекретницпм живпта, задесиће га стара, дпбрп знана неминпвнпст супшаваоа са највећим злптвпрпм, а уједнп и великим дпбрпшинитељем – са самим спбпм. Живпт и оегпва краткптрајнпст тада ппстану бреме и ппсесија пнпме кп схвати да су све оегпве реши и сва дела себи местп прпнащли у мирнпј, забправљенпј прпщлпсти. У пним временима када се шпвек прптиви свему щтп му се дещава, а разлпг тих збиваоа је нејасан, пн са жељпм да сппственп трајаое настави крпз велика дпстигнућа, и са сасвим малп пне неприметне изппашенпсти, несвпјствене тек малпбрпјнима, креће путем на шијем је крају лакп дпстижан циљ. У тещким временима, псим мржое, такве се идеплпгије лакп укпрене у свим незадпвпљним дущама. Тада је престалп ппстпјаое наще савести и бпјазан да се другпме не ушини лпще, а шпвекпвпм свещћу ппшела је тећи сласт идеје да је лепще злп са кприщћу, негп дпбрп кпје се забправља. Људскп биће је пп свпјпј прирпди материјалнп, те се кап таквп пдувек предавалп тежои да истинску вреднпст, кпја је пшима невидљива, претвпри у нещтп преппзнатљивп свим шулима. Такп је нашиоена ппипљива материја вредна свих жртава, патое, бпла, смрти, убистава, ппнижеоа дпстпјанства и нешпвещтва. 46
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу Јпщ пд давних времена ппстпјала је пптреба да се заслужни људи велишају такп щтп ће оихпв лик бити изрезбарен на златницима. Векпви, пбишаји и истпријске прилике су се меоали, али је људска свест пстала сущтински истпветна. Сваки је шпвек у наслеђе дпбип гпрдпст, веру у сппствену неппгрещивпст, жељу да другпме пдмпгне акп већ себи не мпже ппмпћи, али и ппхлепу. Међутим, самп су малпбрпјни, пни истински велики људи, ппстали прави уметници, кпји су пд тпг безвреднпг сплета нашинили пптребу да другима и себи једнакп ппмпгну стварајући безвремена дела. За сву патоу, дпживљену или нанету, пкривили смп судбину, живпт и тещка времена, а једина је истина да свему тпме ми сами дајемп пблишје. На престп наще савести ппставили смп завист и мржоу према свакпм успещнијем пд себе и уместп впље, кпја би нас натерала да смисап свпг ппстпјаоа сместимп у пптрагу за неким нпвим, јпщ непткривеним лицем дпбра, у умпвима и срцима смп ппшели стварати маске кпје ће злу дати лик тпликп занпсан и вепма лакп дпстижан да га скпрп сви ппшну сматрати највећпм вреднпщћу. Такп се у шпвеку нащег дпба распламсала илузија п свемпћи нпвца, а та се буктиоа нешујнп прпщирила свуда. Уживаое и леппта су без материјалне раскпщи ппстали незамисливи, а пут ка таквпм свеппщте прихваћенпм благпстаоу бип је скуп. Губитак себе, ппрпдице, слпбпде гпвпра и мисли ппшеп се сматрати нищтавним спрам награде кпја је у пшима мнпгих ппстала вреднија шак и пд туђег и сппственпг живпта. Јпщ на сампм зашетку једне пвакве еппхе неминпвнпст ствараоа великих жртава ппстала је јасна, јер вещташкп пблишаваое свеппщтег идеала у људима мпра распрщити мпралне вреднпсти какп би билп безуслпвнп прихваћенп. Чпвек је кренуп пним путем на кпји је сам пристап, унапред се пдришући свега щтп му је дп тада испуоавалп живпт какп би на местп старих верпваоа ппставип нпве, прихваћеније вреднпсти. На ппшетку је билп лакп пставити сва свпја убеђеоа, надаоа, сппствени интелект, али празнину кпју такав ппступак нашини никада неће пптпунп испунити ппипљива материја шије ппседпваое свакпг дана изнедри пп неки нпви ризик. Самп пптпунп празан шпвек има дпвпљнп лаку савест кпја не тпне у мнпщтву прпливене крви зарад сппственпг хтеоа. Пни други, кпјима је на срцу пстала кап сапсећаоа и трунка праве људскпсти, зажалиће збпг грещака из прпщлпсти кпје су дпвеле дп незадпвпљства и прихватаоа једнпг таквпг бескприснпг пута, кпји заправп никада и није имап дпвпљнп јасан и вредан циљ. Такп измеоен шпвек, свестан бескприснпсти нпвих идеала, ппстаће спреман и на сппствену жртву зарад враћаоа старпм дпбру и сампме себи. Људи сами бирају даске за сцену свпг живпта на кпјпј се грещке и лпщи избпри наплате бплпм и тещкпм патопм. Сваки ппвратак мнпгп је тежи пд кретаоа ппгрещним правцем кпји впди дп кидаоа шпвекпвпг бића. На кпст, кпја пстане, наще ће изппашенп друщтвп радп ставити нпву пдпру нашиоену пд илузија и лажи. Једина извеснпст кпја је тпкпм времена пстала неизмеоена и вешитп истинита је да смп ми сами неимари сппствене среће.
Галина Јевђенпвић IV-5
47
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
ЧУВАРИ ТРАДИЦИЈЕ
Фплклпр сам завплела јпщ кап мала. Када сам била први разред пснпвне щкпле, мпја другарица је ппшела да се бави пвим сппјем сппрта и уметнпсти и мени се тп мнпгп свиделп. Сада имам шетрнаест гпдина и тренирам већ девет гпдина у КУД Јека. Ни у једнпм тренутку нисам ппмислила да напустим фплклпр. Дружеое и игра су ппстали деп мене, никада ми није билп наппрнп и увек ми је билп занимљивп. Ппсебнп задпвпљствп ми дпнпси ушеое нпвих кпрака, а сваки нпви наступ дпнпси прегрщт ппзитивне треме. Једна пд најлепщих страна бављеоа фплклпрпм су путпваоа, а пнп щтп је најлепще на путпваоима, ппред уппзнаваоа нпвих предела, сигурнп је дружеое. Свакпме бих преппрушила да се ппрпба у игри, јер пна пптпунп измени и пплемени шпвека и ппстаје нераскидиви деп оегпве лишнпсти.
Марија Тпмић I-5 48
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
САЈАМ ЕТНП ХРАНЕ И ПИЋА
Пве гпдине је наща щкпла имала прилику да ушествује на Међунарпднпм етнп сајму хране и пића. У сарадои са свпјим наставницима, нащи ушеници из пба ппдрушја рада су ушествпвали на пвпј знашајнпј манифестацији и на тај нашин представили свпју щкплу. Инаше, пвај сајам је најзнашајнија регипнална смптра прпизвпђаша репрезентативних традиципналних прпизвпда кпји се рушнп праве пп ппсебнпј рецептури и у пгранишеним кплишинама, такп да нам је била ппсебна шаст да будемп деп пвакве смптре. Представили смп се са свпјим пекарским прпизвпдима, препаратима пд лекпвитпг биља, фармацеутским препаратима, цветним аранжманима и декпративнпм амбалажпм.
49
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
Драгана Благпјевић IV-2, Андријана Димић IV-2 50
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
КАД СЕ ВРЕДНЕ РУКЕ СЛПЖЕ... Наши медеоаци
Дана 21.12.2016. гпдине, у щкплскпј пекари, пдржани су заједнишки шаспви ушеника 36 (пбразпвни прпфил Пекар), са наставницпм Гпрданпм Тимптијевић Ђакпвић, и ушеника 3-2 Прве пбренпвашке пснпвне щкпле, са ушитељицпм Александрпм Нещкпвић. Ушеници су заједнп израђивали медеоаке. Пекари су замесили и испекли медеоаке, а пснпвци су их бпјили и укращавали. Часпвима су присуствпвали и директпр Ппљппривреднп-хемијске щкпле и директпр и педагпг Прве пбренпвашке щкпле. Гптпве медеоаке ће ушеници прпдавати на Нпвпгпдищоем ващару у Првпј пбренпвашкпј щкпли. Нпвац пд прпдатих медеоака биће искприщћен у хуманитарне сврхе.
Ппсле успещнп пбављенпг задатка, дпбили смп и шеститку. Захваљујемп нащим малим другарима.
Гпрдана Тимптијевић Ђакпвић, наставник прехрамбене групе предмета
51
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
РЕЦЕПТИ ИЗ БИЉНЕ АППТЕКЕ- ПРИЧА П ХАЈДУЧКПЈ ТРАВИ Хајдучка трава је ппзната пд давнина кап биљка са великпм лекпвитпм снагпм. Име је дпбила пп антишкпм јунаку Ахилеју, кпји је пп митплпщким пришама излешип ране краљу Телефпсу бащ пвпм биљкпм. Птуда и оен латински назив-Аchillea millefolium. У нарпду је јпщ зпву и раоеник, стплисник, спприщ, тинтпрпва трава. Садржи разлишите гпрке супстанце и мнпгп етарских уља, кпјих је највище у цветпвима, а нещтп маое у листпвима. Није птрпвна, не ствара навику и мпже се свакпдневнп кпристити. Кпристи се кпд бплести пргана за вареое, сметои у раду јетре, за ппбпљщаое рада бубрега, кпд дијабетеса, а кап свеже исцеђен спк са пбиљем хлпрпфила јаша прганизам , ппдстише ствараое крви и ппдиже имунплпщки систем. Велику примену налази и у кпзметици и кулинарству. Чај пд хајдушке траве 5-10 грама листпва и цветпва биљке пппарити врелпм впдпм.Ппсле 10 минута прпцедити шај. Кпристи се прптив гршева пргана за вареое, надутпсти и хемпрпида.
Винп са хајдушкпм травпм 1 литар црнпг вина и 40-50 грама цвета и листа биљке. Биљне делпве прпкувати 20-так минута у вину, пхладити и прпцедити. Кпристи се за дезинфекцију рана, ширева, спрешаваое гнпјеоа и брже зарастаое.
Уље за суншаое 1 литар маслинпвпг уља, 100 грама здрпбљенпг и иситоенпг листа хајдушице. Тегла се напуни иситоеним лищћем и налије уљем. Затвпри се патент-затварашем и стави у дубљи суд са хладнпм впдпм на шије днп се ппставе крпе да тегла не би пукла.Кува се три сата на лаганпј ватри.Када се пхлади, прпцеди се уље крпз газу и налије у шисте, стерилисане флаще. Пвп је прирпднп уље за суншаое, кпјим се маже телп дпк не ппцрни. Мпже се кпристити и кпд упале хемпрпида.
Биљана Вулетић, наставник ппљппривредне групе предмета 52
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу . ЦВЕТНИ
АРАНЖМАНИ
ПОДНИ АРАНЖМАН се мпже правити у великим ћуппвима, на паоевима или специјалнпј кпнструкцији. Кпристи се за декпрацију хплпва, ппзпрница, великих сала... За аранжираое се мпгу кпристити гране, декпративни листпви, плпдпви. При избпру цвећа би требалп впдити рашуна п велишини цвета, пблику, бпји.
ЗИДНИ АРАНЖМАН је најатрактивнији аранжман. Налази се на зиднпј ппдлпзи кпја треба да је шиста. Акп желимп да има каскаду, требалп би да кпристимп неке пузавице кап щтп су брщљан, глицинија и сл.
Јелена Бпшкпвић, IV-3
53
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
ВПЛПНТЕРСКИ КАМППВИ Крајем маја 2016. гпдине ппсетила нас је Карин Кeрнерпва, девпјка из Слпвашке , кпја је дпщла у Србију са циљем да прпмпвище међунарпдне вплпнтерске камппве. Вплпнтерски камп је јединствен пблик вплпнтерскпг рада у трајаоу пд две дп три недеље, предвиђен за све људе дпбре впље, без пбзира на оихпву струшнпст или пбразпваое, између 18 и 80 гпдина, и кпји гпвпре елементарни енглески или језик земље у кпју иду. Вплпнтерски камппви се највище пдржавају тпкпм лета, али се прганизују тпкпм целе гпдине. Главни циљ кампа је ппвезиваое ушесника из инпстранства и лпкалнпг станпвнищтва . Прпграм кампа је вепма разнплик: екплпщки, археплпщки, уметнишки, ппљппривредни, кпји се баве културним наслеђем, истпријпм, рад са децпм, пспбама са инвалидитетпм,... Гпдищое се пдржи скпрп три хиљаде камппва у целпм свету. Највище их је у Еврппи. Тпкпм бправка у кампу, вплпнтерима је пбезбеђен смещтај кпји укљушује :тущеве, кухиоу, местп за дневни бправак и спаваое. Рад вплпнтера се пдвија у групи п кпјпј брину камп лидери. Карин нам је пришала п искуствима и пријатељствима кпје је стекла кап вплпнтер у камппвима. А акп вас је заинтереспвала пва приша и акп желите да будете деп вплпнтерскпг кампа и да путујете у разне земље, мпжете се инфпрмисати и пријавити за ушещће у камппвима на сајту Млади истраживаши Србије.
Карина нам је испришала п оенпм првпм путпваоу у Марпкп. Рекла је какп јпј је тп билп најлепще искуствп. Бправила је у једнпм селу, са малим брпјем станпвника. Камп је бип везан за уметнпстсликарствп, па су пни псликавали зидпве зграда.
Леппсава Кпларевић IV-4 54
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
OНЛАЈН НЕДЕЉА
Пнлајн недеља је гпдищоа еврппска дигитална кампаоа кпја укљушује и пхрабрује људе да кпристе нпве технплпгије и Интернет. Кампаоа се прганизује сваке гпдине у марту ппд ппкрпвитељствпм прганизације Телецентри Еврппе кпја представља мрежу телецентара. Пве гпдине пдржана је у перипду пд 14. дп 20. марта. Активнпсти пвпгпдищое кампаое у щкплама биле су усмерене на ппдизаое свести међу ушеницима п пнлајн сервисима, безбеднпсти на Интернету, кпдираоу и ИКТ вещтинама. И наща щкпла се пве гпдине укљушила у пву акцију. Наставница енглескпг језика Гпрдана Ппппвић је наставне јединице у свим разредима прилагпдила, те су ушеници, ппред језишких, мпгли да развијају и свпје дигиталне вещтине упптребпм разних Web 2.0 алата. Ушеници првпг разреда су ппмпћу свпјих паметних телефпна радили два унапред припремљена пнлајн квиза п придевима (Kahoot i ProProfs). Ушеници два пдељеоа другпг разреда су претраживали инфпрмације п дигиталнпм насиљу и виспкптехнплпщкпм криминалу. Накпн прикупљених садржаја ппдељених на пнлајн пгласнпј табли (Padlet), направили су једну интерактивну слику (Thinglink) и мултимедијални ппстер (Glogster). Ушеници трећег разреда су, у пквиру писане вежбе састављаоа пбавещтеоа, у прпграму Smore правили флајере. Ушеници шетвртпг разреда су, у склппу некпликп шаспва ппсвећених припреми за излазак на тржищте рада, имали прилику да пдгледају некпликп видеп клиппва п правилима невербалне кпмуникације и најшещћим питаоима кпја их пшекују на разгпвпру за ппсап. Часпви су успещнп реализпвани уз велику ппмпћ самих ушеника кпји су кпристили свпј интернет. Пвде мпжете ппгледати неке пд фптпграфија направљених на тим шаспвима, а видеп урађен у прпграму Animoto на следећем линку: https://animoto.com/play/mRUk6pIcVvFDiKYCLLbDXA.
Гпрдана Ппппвић, наставник енглескпг језика
55
MUTUM EST PICTURA POEMA
Путпказ – Часппис Ппљппривреднп-хемијске шкпле у Пбренпвцу
(Слика је нема песма – латинска ппслпвица)
Лука Фитпщ, ушеник пдељеоа III-5, свпје занимаое за науку дппуоује бављеоем фптпграфијпм. Свпјим фптп-апаратпм пвекпвешује свет пкп себе, а занимаоа су му пптпунп разлишита – пд занимљивих људи, ппјава, прирпде, па све дп карактеристика савременпг друщтва и света.
Часппис припремили шланпви нпвинарске секције Ппљппривреднп -хемијске щкпле у Пбренпвцу Уредник: Мина Веселинпвић Технишки уредник: Таоа Старшевић 56