{' '} {' '}
Limited time offer
SAVE % on your upgrade.

Page 1

Година VI /јануар 2019/ број 6.

Занимљивости Ученички радови

О Школи Дешавања


Поштовани, Током 2018. године, а по први пут од оснивања пре двадесет осам година, Школа је прошла кроз процес спољашњег вредновања. Процес спољашњег вредновања представља процену од стране „спољних, независних посматрача“ која се заснива на великом броју информација прикупљених опсеравацијом или кроз директну комуникацију са актерима живота и рада у школи, а у складу са 158 евалуационих индикатора и успостављеним стандардима којих има 30. Школа је за постигнуте резултате и постигнут општи квалитет рада школе добила највишу оцену, оцену 4 (четири). Овакав резултат је одличан показатељ да смо, као колектив, на време препознали своје слабости, предности и могућности. Слабости смо превазишли/превазилазимо констанстним стручним усавршавањем. Запослени су током 2018. године редовно ишли на семинаре, обуке и стручна усавршавања из разних области. Посебан акценат је стављен на усавршавању у подручју информационо-комуникационих технологија. Сви наставници и стручни сарадници су добили ЕЦДЛ сертификат који потврђује њихову компетентност за коришћење персоналних рачунара и основних пословних апликација. Самим тим, сви запослени су спремни за увођење електронског дневника и спремни за примену ИТ технологија у савременој настави Предности које поседујемо, користимо и користићемо за континуирано унапређење квалитета процеса и исхода образовања и васпитања. Високостручни наставни кадар и модеран, чист и савремено опремљен и безбедан радни простор је основа и предност због којих је школа место где се пружају једнаке могућности свима за напредовање, за афирмисање креативности и иноватиности, за неговање односа међусобног разумевања, уважавања и поштовања. Са оваквим предностима школа је постала препознатљива у региону и привлачи све већи број ученика и социјалних партнера из ближег окружења. После дужег периода, упис у први разред школске 2018/2019. године је био завршен у првом кругу. Сва места су попуњена ученицима којима је Пољопривредно-хемијска школа била прва, друга или трећа жеља. Посебно смо поносни на ниво опрељености наставним средствима која прате научно-технолошки развој. Могућности које школа поседује су млад и ангажован наставни кадар, стручни и мотивисани запослени у ваннаставном сегменту школе, сви спремни за стални лични и стручни развој, велика заинтересованост будућих ученика и њихових родитеља/старатеља за упис у неки од образовних профила који ће им обезбедити компетенције за целоживотно учење и напредовање. Школа полаже велике наде у почетак градње друге фазе школе учионички део и дом ученика. Са постојећом зградом и делом учионичког простора и школском економијом у Грабовцу, као местом где се кроз наставни процес и практичан рад може произвести комплетна храна потребна за дом ученика заокружио би се цео образовно-васпитни процес. Не одступамо од нашег главног циља – желимо да створимо школу по мери ученика и запослених а према потребама локалне средине. Директор Школе, Драгољуб Златановић, дипл. маш. инж.


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Светосавска академија

Ове године смо Светог Саву обележили на мало традиционалнији начин. Наиме, Драмска и Рецитаторска секција, у сарадњи са вероучитељем Стефаном Ђурићем, приказале су народне обичаје везане за прослављање славе. Могли смо да уживамо и понешто да научимо, али и подсетимо се колико је наша традиција лепа и колико је важно, без обзира на модерна времена, знати и чувати своје корене.

Као и претходних година, и ове године смо посебно захвалили онима који су били уз нас да нас подрже у нашем раду и настојању да будемо што бољи. Похвалили смо и наставнике и ученике који су допринели да наша школа буде препознатљива по добрим резултатима и успесима на различитим пољима.

4


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Посебно смо захвалили Расаднику Поповић, цвећари Слађа, кланици Стојић, Махмуту Ал Дагистанију, генералном секретару Кинолошког савеза Србије, наставницама Илони Ђорђевић и Јелени Томовић због резултата на такмичењима, ученицима који су освојили запажене резултате на такмичењима и победницима на литерарном конкурсу.

5


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Дан школе

Пољопривредно-хемијска школа постоји од 9. октобра 1990. године. Ове године смо прославили 28 година рада, наравно у радној и свечаној атмосфери како то и приличи једној школи. На школском имању у Грабовцу представиле су свој рад све секције, уз пригодан програм који су припремили ученици, чланови Рецитаторске и Драмске секције, и КУД ТЕНТ. Свечаност су увеличали драги гости: Њена екселенција dr Dia Nader de El-Andari, амбасадорка Републике Венецуеле, Његова екселенција Gustavo Tristá del Todo, амбасадор Кубе, председник општине Обреновац Мирослав Чучковић, представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, представници Општине и многи други драги гости. Задовољство нам је било да се и ове године похвалимо резултатима које смо постигли и да покажемо да се едукација не одиграва само између четири зида учионице и да је кључ за успех добра сарадња између наставника, ученика, родитеља и локалне самоуправе.

6


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

7


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

8


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Поводом Дана школе организована су и спортска такмичења.

Одбојкашице и кошаркаши

2.10.2018. године организован је школски турнир у одбојци. Учествовала су одељења I2, I-4, I-5, II-1, II-4, II-6, III-2, IV-1, а победу је однело одељење II-4.

3.10.2018.године одржан је турнир у фудбалу. У женском фудбалу су учествовала одељења I-4 и I-5, а победиле су фудбалерке из I-4 . У мушком фудбалу су учествовала одељења I-1, I-2, I-4, I-6, II-1, II-2, II-4, II-6, а победили су дечаци из II-4.

9


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Победници у фудбалу. На школском такмичењу у стоном тенису, од девет девојака, победила је Ђорђевић Даница I-4, а што се дечака тиче, у конкуренцији од осам такмичара победио је Димитрије Каљевић из одељења II-1.

На жалост, не можемо увек да нижемо победе, али можемо да пружимо публици добру утакмицу. На турниру у одбојци изгубили смо против Гимназије, али смо свакако били достојни противници.

10


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

15. Екофер – екологија као покретач развоја србије

Техничари за заштиту животне средине су 5.10.2018. године, у оквиру извођења блок наставе, посетили 15. Међународни сајам заштите животне средине и природних ресурса – ECOFAIR. Овај значајни сајам је епицентар регионалног годишњег окупљања најразличитијих и најодговорнијих чинилаца из система заштите животне средине – институција, произвођача опреме, дистрибутера, рециклера, оператера, депонија, локалних самоуправа, комуналних предузећа, генератора отпада и стручне јавности. Етаблиран је као привредно-едукативна манифестација са високим ауторитетом и као најрепрезентативнији скуп те врсте у овом делу Европе. EcoFair је посвећен системима и механизмима заштите животне средине са посебним акцентом на циркуларној и зеленој економији, индустрији рециклаже, управљању отпадом, комуналним технологијама, заштити природе и заштити природних ресурса од загађења.

11


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Заштита животне средине се суштински темељи на друштвено усвојеном систему вредности, где је стање Планете приоритет. Научили смо да није довољно бавити се само причом о ваздуху, аутомобилима, загађењу, пошумљавању, већ је једнако важно да разумемо како ћемо све то радити и зашто ћемо све то радити. Без промене стања свести неће се моћи суштински променити ни стање животне средине. Добар пример исказаног разумевања значаја заштите животне средине је пример одговорности компаније која у знатној мери учествује у загађивању, као што је ЈП Електропривреда Србије , која је уложила велика средства и најавила да ће до 2025. године уложити додатна средства у екологију. Стекли смо утисак, на основу овог примера, да је дошао крај некажњеном загађивању животне средине. Завод за заштиту природе Србије представио је актуелности и значај рада у области заштите природе. У оквиру овог пројекта, кроз богат мултимедијални визуелни материјал и разговор са стручним сарадницима, могли смо да видимо новине у области заштите дивљих биљних и животињских врста, геодиверзитета, природних добара и усклађивања заштите и развоја предела. У оквиру Конференцијског програма присуствовали смо предавању на тему Обновљиви извори енергије и заштита природе. Програм је обухватио и теме као што су: финансирање и управљање пројектима у сектору заштите природне средине, инвестициони пројекти и управљање отпадом у локалним срединама, студије случаја у комуналној привреди региона, пречишћавање и управљање отпадним водама у Србији, а посебно је била занимљива промоција бицикала као еколошки одговорног урбаног саобраћајног средства. Јована Остојић, наставник хемије

12


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Екскурзија – Праг Главни град Чешке је Праг. Ова прелепа држава је окружена планинама и има веома плодно земљиште. Позната је по производњи пива и вина. Ко год оде у Чешку, обавезно мора да проба њихово пиво и кобасицу.

Праг је прелеп град. Улице су чисте, а људи су пријатни и предусретљиви. У Прагу постоји много знаменитости, међутим нисмо успели све да обиђемо, али то је и разлог да још бар једном посетимо овај предиван град. Издвојићу оно што се мени највише свидело: Карлов мост је најлепши, најочуванији и најстарији прашки мост. Препун је уметника који продају своја уметничка дела или свирају на најразличитијим инструментима. Поглед са моста је прелеп. Постоје две легенде везане за мост. Једна каже да ко се пољуби испод великог лука Карловог моста, остаје заувек заједно, тако да морамо пазити кога ћемо пољубити. Друга легенда је везана за статуу Светог Јана Непомука, која се налази на мосту. Уколико протрљамо бронзану плочу испод статуе, са десне стране, и то левом руком и замислимо жељу, испуниће нам се. Такође је важно да жеља није везана за материјалне ствари. Катедрала Светог Вита је доминантна грађевина на прашком замку и седишна је црква прашког надбискупа. Винарна четворка је најужа улица на свету. То је пролаз широк свега 50 сантиметара и дугачак око 10 метара. За лакше кретање пешака, на оба краја улице се налази семафор који показује када је пролаз слободан, а када се у њему налази пешак. Да бих боље описала како изгледа та улица, само ћу напоменути да два реда пешака не могу да се мимоиђу.

13


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Најпопуларнија места у Прагу су и Прашки храд (замак), Замак Карлштејн, Торањ Петрин, Прашки зоолошки врт. Радо бих се вратила у Чешку јер је остало још толико места које бих волела да обиђем. Свакоме бих препоручила да посети овај диван град, препун духа прошлих времена, али уједно и модеран. Кристина Стефановић IV-5 НЕЗАБОРАВНА ЕКСКУРЗИЈА Био је то април месец 2018. године. Радовали смо се и једва чекали да кренемо на екскурзију. На путу до Прага, пролазили смо кроз Мађарску и Словачку. Оно што је на мене оставило упечатљив утисак су ветрењаче које су се низале у недоглед. Пут је био дуг и напоран, али се на крају исплатило јер је Праг прелеп град. Оно што Праг чини посебним је то што док шеташ његовим улицама имаш утисак као да обилазиш средњовековни град. Свуда се могу видети путеви који су направљени од малих камених коцки што граду даје необичну ноту. Од хотела до центра града требало је петнаестак минута вожње аутобусом. Аутобус би нас остављао код главне железничке станице која је саграђена у духу старих времена, али је истовремено и модерног дизајна. Прво што смо обишли је главни градски трг Трг Светог Влацлава на чијем се почетку налази његова статуа са коњем. На Тргу се налазе различити кафићи, ресторани, радње ... и због тога је препун туриста. Праг лежи на реци Влтави, преко које се преплиће много мостова. Најпознатији је Карлов мост са чије се обе стране налазе торњеви. Поред свега тога обишли смо и Прашки двор који се налази на брду изнад овог дивног града. Ту се налази и Катедрала Светог Вита, Базилика Светог Ђорђа, манастири и још палата. Док шетамо и разгледамо наведене знаменитости, стижемо и до Старог трга кога красе срењовековна црква и Астрономски сат. Поред свега овога, занимљиво је било обићи и Јеврејску четврт. Док смо се враћали са екскурзије, били смо препуни лепих утисака. Била је то екскурзија за незаборав! Катарина Митровић, IV-4 Астрономски часовник је часовник са специјалним механизмима и бројчаницима који показује астрономске информације као што су релативни положаји Сунца, Месеца, зодијачких констелација и појединих планета. Један од најпознатијих оваквих часовника је на староградској већници у Прагу, Чешка. Познат је као „Pražský orlој“. Централни део завршен је 1410. Четири фигуре се покрећу сваког сата, а „Смрт“ (представљена скелетом) мери време. За сваки сат постоји по једна статуа Дванест апостола на постољу изнад сата, а свих дванаест се показују у подне. Показивач календара је додат 1870. испод сата.

Лице астрономског сата с покретним фигурама у Прагу За време Другог светског рата сат су готово уништили нацисти. Захваљујући херојским напорима грађана Прага најважнији делови сата су сачувани. Постепено је обнављан до 1948. Сат је 1979. још једном очишћен и реновиран. Према локалној легенди град ће задесити велика несрећа ако се сат запусти, па се зато стално одржава у добром стању.

14


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Екскурзија – други разред Обреновац – Ђавоља варош – Копаоник – Крушевац – Обреновац Слике говоре више од речи и остају нам као успомене на прелепе сате.

15


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

ПОСЕТА АВАЛСКОМ ТОРЊУ У оквиру Светског дана заштите животне средине, 5. јуна, ученици Пољопривреднохемијске школе, смер Техничар за заштиту животне средине, у оквиру блок наставе посетили су Авалски торањ.

Пре обиласка Авалског торња, ученици су посетли Споменик незнаном јунаку. Споменик је подигнут 1938. године и посвећен је непознатом српском борцу који је погинуо 1915. године на том месту у Првом светском рату. Међутим, овај споменик је постао симбол за све српске жртве у Великом рату. Ученици су, заједно са својим наставницима, после посете Споменику, обишли и Авалски торањ. Авалски торањ се налази на планини Авали надомак Београда. Висина му достиже 204,68 метара и служи за телекомуникацију и посматрање. При распаду Југославије, 29. априла 1999. године, торањ је срушен, а након обнове, , поново је отворен и пуштен у рад (23. октобра 2009. године). За нас је било веома значајно и сазнање да се на Авали налазе и веома ретке биљке, листопадна и борова парк-шума са осам извора чисте планинске воде. Ово природно богатство Србије је заштићено законом. Ученици су посебно уживали у призору са торња и ова блок настава им се веома допала. Пријала им је шетња, а дан је био сунчан и пријатан, тако да је атмосфера била опуштајућа и сви су били расположени и насмејани. Александра Јовановић IV-4

16


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Светски дан борбе против сиде

Наша школа се одликује и многобројним ваннаставним активностима које ученицима треба да буду занимљиве и пре свега едукативне.

У оквиру обележавања Светског дана борбе против сиде, у организацији Тима за предузетништво и међупредметне компетенције, 3. 12. 2018. године одржано је предавање о превенцији, али и животу са овом опаком болешћу. Ученицима се обратила др Зорица Васић, специјалиста епидемиологије, и одржала веома занимљиву презентацију. Ученици су у току предавања попуњавали анкету и постављали анонимно питања на која им је докторка касније одговорила. Много тога што смо хтели, а нисмо знали кога да питамо сазнали смо тога дана, али смо били упућени и у многе ствари о којима нам није ни пало на памет да размишљамо. Све у свему, најзначајније од свега што смо научили је да је превенција најбитнија као и самосвест о свом и туђем здрављу.

17


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Чапља Године 2018, 14. децембра ученици Пољопривредно - хемијске школе по први пут су учествовали на Фестивалу кратких драмских форми за децу и младе – Чапља, који није такмичарског карактера. Учесници Рецитаторско - драмске секције изводили су Избирачицу Косте Трифковића, а у режији наставнице Данијеле Лазић. Иницијатор Фестивала је удружење Снага оптимизма, а подршку пружају ГО Обреновац и Секретаријат за културу града Београда, али и 25 волонтера који су оба дана Фестивала помагали учесницима.

18


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Фестивал науке Фестивал науке ове године слави декаду свог постојања. Ово је највећа манифестација у области промоције науке и образовања и ове године је одржана под називом Земља будућности. Учествовало је више од шездесет научних и образовних институција, а и ми смо посетили ову значајну манифестацију као и претходних година. Ове године је програм посебно био прилагођен ученицима, тако да смо могли да се упознамо са многим комплексним научним феноменима на једноставан и забаван начин.

Првог дана су ученици 1/4, 2/4, 3/4 и 4/5 - техничар за заштиту животне средине посетили Фестивал науке у пратњи наставника Г.Радојичић, Ј.Томовић, М. Александрић, Ј.Остојић, Ј.Томовић, А.Јанковић, Н.Филиповић. Другог дана су ученици 1/5, 3/5 - техничар за индустријску фармацеутску технологију посетили Фестивал науке у пратњи наставника Ј.Ранковић, А.Животић, Ј Томовић. Ученици су могли да присуствују и сами учествују у узбудљивим научним експериментима, еколошким изазовима, рециклажним авантурама које су биле прилагођене наставном плану и програму из појединих предмета. Било је различитих поставки, тзв. Свемирска атаница, али и прикази различитих историјских епоха.Ученици су могли да се упознају са истраживањима која су везана за енергетске ресурсе као и како резултати тих истраживања мењају свет сутрашњице на боље. На Фестивалу су се представили и факултети са различитим експериментима и поставкама, као што је Факултет физичке хемије, Хемије, Стоматолошки факултет, Шумарски факултет, Фармацеутски факултет и други. Ученици завршних разреда су могли боље да се упознају са предметима проучавања на њима и то ће им омогућити лакше да се определе који ће факултет уписати. Многи експерименти које су ученици видели моћи ће на секцијама и блок наставама и сами да реализују. Радојичић Гордана, наставник хемијско-технолошке групе предмета

19


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Посета Солуну

Ученици и наставници наше школе су почетком ове календарске године посетили Пољопривредни сајам у Солуну. Ове посете су постале традиционалне и сваке године најбољи ученици са својим наставницима имају прилику да обиђу овај значајан сајам, али и да посете многа знаменита места. Поред Метеора, предивног православног манастира, занимљиве куле, на мене је највећи утисак оставила посета Зејтинлику, српском православном гробљу. Земљиште на ком се налази гробље, Грчка је уступила Србији бесплатно, у знак почасти свим жртвама. На гробљу су, поред српских војника, сахрањени и руски, француски, енглески и италијански војници. Тамо нас је дочекао Предраг Недељковић, садашњи чувар гробља. Од њега смо чули много занимљивих историјских чињеница, али и приче о претходним чуварима који су храбро, мудро и вредно одржавали и чували ово свето место. На Зејтинлику постоје списи о војницима који су погинули на Солунском фронту и који су ту сахрањени.

20


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Ако се икада затекнете у Солуну, топло препоручујем да посетите ово место које одише миром и историјом. Јелена Ђуровић IV-1 Српско војно гробље, Фабрика чоколаде, фопинг, уживање на сунчаном видиковцу, само су део богате туристичке понуде Солуна. Велико чоколадно путовање започиње у бајковитом тематском парку “Фабрика и музеј чоколаде”. Млади, али и одрасли откривају мале и велике тајне о овом слаткишу на најимпресивнији начин. Имају прилике да се упознају са процесом који је потребан да се зрно какаа претвори у чоколаду од које полази вода на уста. Чоколадно путовање почиње од праве амазонске шуме и храма Астека, уводећи посетиоце у историју чоколаде уз помоћ најновије технологије, даље, кроз лавиринт пиратског брода који их спроводи до најлепше фабрике чоколаде на свету. Ту је и највећи водопад од чоколаде у Европи, најстарија машинерија, лавиринт, радионице где се израђује чоколада и бисквити, галерија скулптура, изложба, хале уметности и културе, Слатка библиотека, Зелена соба за најинтересантније фотографије, друштвени део, и наравно, просторије за едукацију, што чини невероватну целину овог тематског парка. На крају, ту је дегустација,. Било да се одлучите за чоколаду с мирисом руже, топлу чоколаду или чоколадну бомбоњеру, једно је сигурно, уживаћете у овом слатком путовању. За наше туристе у Солуну обавезна станица је и Српско војничко гробље на Зејтинлику где их дочекује Ђорђе Михаиловић , уз обавезну приче о овом историјском месту. Некада је те приче њему причао његов отац Ђуро, а њему његов отац и Ђорђев деда Саво. А Ђорђе их сада прича унуцима и праунуцима војника који су свој вечни дом нашли управо на овом месту. Ђорђе има ћерку и две унуке и зна да неће имати ко да настави породичну традицију. Од њега се може чути да је на гробљу сахрањено око 7.000 српских војника, а леже ту и француски, италијански, британски и руски војници. Ђорђе брине, ипак, о делу гробља са српским борцима. Сви који обиђу Зејтинлик, уз чашицу српске шљивовице или дуњеваче, радо слушају његове приче о великој храбрости оних чије кости ту почивају.

21


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Радост читања

Наставници и ученици Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу су посетили 63. Међународни сајам књига у Београду. Овогодишњи Сајам књига, под слоганом Радост читања, одржан је од 21. до 28. октобра. Од многобројних излагача, као и претходних година, и ове године су најпосећенији били штандови Издавачких кућа Вулкан и Лагуна.

Свако је пронашао нешто за себе, а у сваком случају и ученици и наставници су могли да се информишу шта је то ново у свету издаваштва. Посета овогодишњем Сајму књига и гужва коју смо тамо затекли још један је доказ да књига никада не излази из моде.

22


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Сајам етно хране и пића

У периоду од 21. до 24. новембра 2018. године одржан је 13. Сајам етно хране и пића. Сајам је одржан под покровитељством Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Града Београда и подршку Привредне коморе Србије, са својим регионалним коморама, као и уз подршку Задружног савеза Србије. Наша школа је и ове године имала свој штанд на овом значајном сајму и приказали смо се, као и претходних година, у најбољем светлу.

23


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Посета Хемофарму У петак, 23.11.2018. године, посетили смо Хемофарм у Шапцу. Чим смо стигли, спровели су нас у погоне да се пресвучемо. Добили смо мантиле, капе, назувице и маске. Прво смо отишли у погон где се производе таблете. Присуствовали смо производњи бромазепама и његовом лаковању. Објашњавали су нам како у току производње може доћи до грешке у таблетирању (пуњењу табле таблетама). Имали смо прилику и да посетимо погон у ком се производе сирупи, а и погон који служи за производњу бочица различитих димензија. Док смо прелазили из једног у други погон, морали смо да се пресвлачимо да не би дошло до контаминације. Схватили смо од колике је важности вођење рачуна о томе да све буде стерилно, јер крајњи производ мора да буде безбедан за потрошаче. Све у свему, ово искуство је веома значајно за занимање којим смо одлучили да се бавимо. Марија Томић III-5

У оквиру сталне сарадње, коју Пољопривредно – хемијска школа има са фармацеутском компанијом Хемофарм Вршац, ученици Пољопривредно – хемијске школе, одељења III-5 и IV-5, 23.11.2018.године су посетили производни погон у Шапцу. У оквиру производног погона Хемофарм Шабац је производња чврстих, течних и получврстих препарата. Планирана посета дала је резултате код ученика који су проширили своја теоријска знања стечена у школи. Из области получврстих препарата имали су прилику да погледају индустријску производњу гелова (Diklofenak gel). На течним препаратима су пратили пуњење, сигнирање и паковање сирупа (Laktuloza HF sirup), као и директну израду амбалаже за пуњење споменутих сирупа, поступцима аутоматске израде. У производњи чврстих препарата, ученици су видели поступке производње гранулата влажном гранулацијом, мешање прашкова у коцкастим мешалицама, рад таблетир машина и рад капсуларки, паковање таблета и капсула у блистере за наше и инострано тржиште, на аутоматским линијама за паковање. Такође, имали су прилику да погледају пратећу документацију која се води за сваки производни процес, уређаје на којима се врше испитивања и проверава исправност производа који се израђују, просторије у којима се врши прање и одржавање дупликатора и посуда са линије производње производа, као и одлагање чистих судова. Ученици одељења III-5 Јелене Ранковић.

и IV-5 били су у пратњи наставница Милице Николић и

Јелена Ранковић, наставник хемијско- технолошке групе предмета

24


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Републичко такмичење из математике

Републичко такмичење из математике у подручју рада Пољопривреда, производња и прерада хране одржано је 27-28.04.2018. године у Средњој пољопривреднопрехрамбеној школи у Сомбору. На такмичењу је учествовало 19 школа из целе Србије. Нашу школу су представљалa три ученика: Јелена Роксандић I-2, Николина Бугарски II-1 и Урош Нинковић III-1 и њихови ментори-професори Маја Радојичић и . Александар Јанковић. Ученица Николина Бугарски, коју је припремала Маја Радојичић, освојила је 5. место и тиме остварила веома добар успех с обзиром да први пут учествује на неком такмичењу, као и Јелена Роксандић, која је заузела 6. место, што је такође велики успех. Ученик Урош Нинковић, кога је припремао Александар Јанковић је заузео 11. место. Сви ученици су постигли завидан успех с обзиром да сви раде по новом програму који подразумева само два часа недељно математике и да су први пут узели учешће на неком такмичењу. Екипно је наша школа заузела 7. место, што је сјајан успех с обзиром да је учестовало 19 школа које су углавном имале по четири представника, а нашу школу су представљала три ученика. Поред математике, било је и дивног дружења и за ученике и за наставике. Домаћини су други дан, док је трајалао прегледање задатака, организовали обилазак и разгледање знаменитости Сомбора као и посету чувене галерије Милана Коњевића.

За време израде теста одржан је Актив математике на коме је разговарано о свим актуелним проблемима везаним за планове и програме математике у појединим профилима, са посебним акцентом на број часова и број писмених задатака у трећем

25


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

разреду смера пекар, о новој Националној матури на којој ће се полагати и математика, као и актуелним проблемима у вези са такмичењем и избор наредног домаћина такмичења. Приметно је да последњих година ученици показују све мању заинтересованост за учешће на такмичењима уопште, што је случај и у већини школа у Србији, посебно у завршним разредима. Ученици завршних разреда најчешће се одлучују на такмичења из стручних предмета, или не узимају учешће на такмичењима уопште због припрема за матурски и завршни испит, као и припрему за факултет. Договорено је да се наредних година, већ од септембра, анимирају ученици за учешће на такмичењу, као и да се са онима, који су већ учествовали, почне са припремом раније. Као и до сада, треба ученицима предочити предности учешћа на такмичењима као што су лична сатисфакција, дружење, упознавање учесника из свих крајева Србије, упознавање нових крајева и знаменитости, као и новчане награде за прва три места и предности приликом избора ученика генерације. Маја Радојичић, наставник математике

Посета Водоводу

Одељење II-1 је посетило Водоводну станицу на Забрежју заједно са наставником Владимиром Радосављевићем и одељењским старешином Татјаном Мићовић Филиповић. Посета је била 24.10.2018. године у оквиру блок наставе. Ученици су информисани о путу воде од извора до потрошача (домаћинства). Посетиоцима је приказан целокупни процес механичког и хемијског пречишћавања воде: оксидација воде, филтрирање воде у таложницима и хлорисање воде. Општи утисци о овој посети су веома позитивни. Ученици су веома задовољни оваквим типом блок наставе.

Александар Бандур 2-1

26


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Није могуће бити прави математичар, а не бити помало уметник Т. Вајерштрас

Ученици Пољопривредно-хемијске школе су учествовали на изложби ликовних радова инспирисаних математиком у оквиру пројекта М-АРТ. Овај пројекат омогућава корелацију међу предметима и доприноси развоју међупредметних компетенција ученика. Циљ овог пројекта је смањивање математичке анксиозности и повећање заинтересованости ученика за матемтику и уметност. Аутори овог пројекта су Наташа Лазаров и Татјана Станковић, професори математике у Техничкој школи у Панчеву, а изложбу су отвориле проф. др Ђурђица Такачи и проф. др Љиљана Радовић, 16.маја у холу Градске управе Панчево. На изложби су изложени најбољи радови ученика великог броја основних и средњих школа из целе Србије, а међу њима је и 10 радова наших ученика . Радови који нису прошли ужи избор и учествовали на изложби у Панчеву биће изложени у холу школе у оквиру манифестације Мај - месец математике.

Маја Радојичић, наставник математике

27


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Општа и неорганска хемија - такмичење Републичко такмичење је реализовано у периоду од 18.05-20.05.2018.године у Хемијско-прехрамбеној и текстилној школи Урош Предић у Зрењанину.

Наша школа је учествовала у такмичењу из опште и неорганске хемије и ученице су заузеле следећи пласман: Ристић Нинослава 27.место,Ћурчић Кристина 32.место од 38 учесника;екипно 15. место од 19 школа.Ментор је била Милица Николић, а у припремању је учествовала и Јелена Ранковић.

На такмичењу смо имали и екипу из Хемијске технологије и ученици су заузели следећи пласман: Јанковић Милан 14.место, Порчић Александар 18.место од 28 учесника; екипно 10. место од 14 школа.Ментор је била Јелена Томовић, а у припремању су учествовале и Јована Остојић, Миља Милојевић. Радојичић Гордана, наставник хемијско-технолошке групе предмета

28


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Пекаријада

Овогодишња Пекаријада је одржана у Београду, 9. 02.2018. године. Пекаријада је национално такмичење за најбољег професионалног пекара или најбољег младог пекара у Србији. Кристина Врељански и Катарина Марковић, ученице одељења II-6, у пратњи наставнице Биљане Јараковић, учествовале су на овом значајном такмичењу.

29


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Смотра у Суботици - пекари

У Хемијско-технолошкој школи у Суботици, 30. новембра одржана је смотра ученичких радова с намером да се промовише учење кроз рад. Назив пројекта за који је ЗУОВ један од партнера је Learning by Doing и реализован је у оквиру Дунавске стратегије. Истовремено у целој Европи током јесени се реализују активности Европска недеља вештина. Нашу школу је представљао ученик Обрадин Радојевић и израђивао је чоколадне мафине. Гордана Тимотијевић-Ђаковић, наставник прехрамбене групе предмета

30


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Силажа Спремање силаже на школском имању у Грабовцу Спремање силаже за ову годину је обављено 24.08.2018. године на школском имању. Сетва кукуруза који се силира обављена је семеном које је обезбедио Институт за кукуруз Земун Поље.

Процес спремања силаже, која се користи као кабасто сточно храниво, састоји се у сецкању целе стабљике кукуруза са клипом силажним комбајном. Уситњена маса се затим трактором сабија – гази у сило-јамама како би се истиснуо сав ваздух.

Остваривање квалитетне силаже подразумева и њено покривање како би се спречио додир са ваздухом. Силажа се користи као кабаста сточна храна за преживаре, најчешће у зимском периоду. Александар Паучковић, наставник пољопривредне групе предмета

31


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Пластеник На школском имању у Грабовцу се обавља део практичне наставе.

Између осталог, пластеник је нешто чиме се поносимо и радо проводимо време тамо. У пластенику гајимо расаде, али и многе биљне културе.

32


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

63. Међународна изложба паса

У нашој школи постоји већ неколико година Кинолошка секција кроз коју можемо да се упознамо са многим карактеристикама паса.

Као и сваке године, и ове смо посетили Међународну изложбу паса свих раса. То је била 63. изложба паса и одржана је 18. новембра 2018. године у Београду. На изложби смо могли да видимо различите расе паса, од најмањих до највећих. Такмичили су се у различитим категоријама и освојили пехаре. Највише нам се допало агилити – спортско такмичење у оквиру ког пси прескачу разне препреке и провлаче се кроз тунеле у што краћем временском периоду. Издвојиле бисмо две расе које су нам се највише свиделе, а то су немачки овчар и сибирски хаски.

33


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Немачки овчар (вучјак) је једна од најпопуларнијих раса паса. Они су веома интелигентни. Припадају групи паса из FCI групе 1. Познати су по својој снази и једни су од најраспрострањенијих чувара. Поред тога користе се и у полицији као спасилачки пси или пси трагачи. Њих је веома лако тренирати због њихове оданости и интелигенције.

Сибирски хаски је радни пас средње величине. Припада породици шпицева, а пореклом је из Сибира. Овај пас поседује многе добре особине као што су брзина, снага, интелигенција и добра оријентација. Због својих особина користе се за вучу санки. Најкарактеристичнија особина овог пса је та што може имати очи различите боје (браон и плаве). Није добар као пас чувар, јер је веома дружељубив и не лаје, већ завија. Хаски је породичан пас који воли игру са децом.

Николина Бугарски и Марија Ранковић III-1

34


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Недеља дигиталних вештина Недеља дигиталних вештина (All Digital Week) је европска кампања која је усмерена на унапређење компетенција грађана да користе дигиталне технологије. Организује се сваке године у марту под покровитељством организације ALL DIGITAL која представља мрежу телецентара Европе. Од 2010. године носила је име Онлајн недеља, а ове године мења име у Недеља дигиталних вештина и одржана је од 19. до 25. марта у телецентрима, школама, библиотекама, организацијама цивилног друштва, јавним управама и едукативним центрима широм Европе. Србија учествује у кампањи већ девету годину заредом и заједно са партнерима кампање, кроз различите активности, подстиче дигитално укључивање и дигитално оснаживање грађана. Дигитална компетенција је једна од осам кључних компетенција према препоруци Европског парламента. Односи се на познавање и ефикасно коришћење дигиталних технологија за информисање, комуникацију и решавање проблема у свим аспектима живота, али и критички однос према њиховом значају и утицају. Године 2018. и наша школа је била део европске кампање Недеља дигиталних вештина и тако допринела унапређењу дигиталне писмености у области информационокомуникационих технологија у Србији. Реализацијом одређених активности имали смо за циљ да подигнемо на већи ниво ученичке дигиталне компетенције, али и да оснажимо запослене да исте користе у свом раду. Реализоване активности: ЕЦДЛ обука запослених – јачање дигиталних компетенција запослених. Коришћење веб алата Kahoot за креирање квизова.

Израда презентација на тему заштита животне средине коришћењем Google Docs.

35


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Илустрација поезије прављењем колажа од фотографија помоћу веб алата Fotor Photo Collage-a.

Употреба интерактивне табле у настави .

Весна Ристић Читаковић, наставник информатике

36


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Љубав и хоби Коњи су веома племените животиње и волим их одмалена. Јахањем сам почела да се бавим из забаве, али врло брзо је то постала моја велика љубав. Неописив је осећај када делиш дах и ветар са коњем, када дишеш са њим и када нам срца куцају у истом ритму.

Јахање није тежак спорт, али као и за све, мора да постоји воља и да се много ради да би се постигао успех. Моја кобила се зове Јадранка и има две године. Око коња, као и око сваке животиње, има много посла: коњ мора да се истимари, храни, тренира... Никада ми није било тешко да, поред свих осталих обавеза, проведем време са Јадранком и моје обавезе око ње никада нису биле само обавезе, него уживање и чиста љубав. Тренирам скоро сваки дан по неколико сати. Учествујем на многим такмичењима, нарочито лети, када их и има највише. Према коњима осећам посебну и велику љубав. Док тренирам, осећам се срећно и испуњено. Планирам да се бавим овим спортом колико год дуго будем могла и да постигнем што више успеха. Марија Ракић I-5

37


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Посета хиподрому - Секција спортског коњарства –

Секцију спортског коњарства воде наставнице Татјана Мићовић Филиповић и Лидија Вуковић. Чланови ове секције су 24. новембра 2018. године, у пратњи наставнице Лидије Вуковић, посетили коњичко удружење Потковица, које се налази на хиподрому у Београду. Потковица поседује и коњички клуб и ту се налази и Удружење за хипотерапију и активности помоћу коња. Та активност помаже деци са сметњама у развоју, како би побољшала њихово опажање и моторику, социјално понашање, менталне процесе, емоције, комуникацију и језик. Терапија је групна и учествују два до три детета. Поред упознавања са радом Удружења, упознали смо се и са коњима, а неки од нас су их хранили и тимарили. Коњи се тимаре два пута дневно и увежбавају се за рад са децом тако да су веома дружељубиви. Веома нам је пријала ова посета и много тога смо видели и научили у непосредном контакту са овим племенитим животињама. Христина Манојловић (IV-1), Гордана Петковић (IV-1), Лука Николић (IV-1)

38


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Мој хоби

Још док сам била дете, волела сам да сакупљам шишарке и да их украшавам. Док сам ишла у основну школу, библиотекарка је организовала радионицу за децу која су желела да покажу своју креативност. Тада нисам ни знала да поседујем вештину и таленат за било шта. Одувек сам знала да ми цртање не иде баш од руке, али сам одувек знала и волела да декоришем. Са том идејом сам и кренула на радионицу. Једном приликом библиотекарка је предложила да сами осмислимо шта ћемо да радимо. Дала сам предлог да можемо да се бавимо израдом накита. Тако је све почело... У почетку сам користила материјал који бих скидала са неког већ направљеног накита и од тога правила свој производ. Како је време пролазило, више сам се заинтересовала и у складу са тим информисала преко интернета. Тако сам почела да израђујем свој накит. Материјал за израду накита проналазим и наручујем преко интернета. Међутим, идеју не могу увек да спроведем у дело с обзиром на то да је школа велика обавеза, а ту су и пријатељи који траже своје време и које не могу да запоставим. Ипак, пре или касније, идеја буде реализована, а израђен накит увек поклањам драгим особама. Ретко када ћете видети да га и сама носим.

Тијана Лазаревић I-5

39


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Мој љубимац

У јуну 2016. године, у нашу кућу и породицу је дошао Тома. Андријана, моја сестра, нашла га је испред једне продавнице, ставила га у џеп од јакне и донела кући. Дала му је име Тома. Тома је мешанац пинча. Мој тата га зове Тома питбул, јер лаје и режи на свакога ко покуша да уђе у двориште. Он је миљеник чак и комшија који воде рачуна о њему такође. Воли да шета по околини, тако да га зна цео Ројковац. Једном се само десило да је одлутао. Сви смо били уплашени и тужни. Међутим, после десет дана се вратио сав уплашен, мршав и са ранама. Ко зна где је био и шта му се дешавало. На сву срећу, брзо се опоравио. Десило се једном и да је био нападнут, па је мој отац морао да га води код ветеринара на ушивање. Томин највећи проблем је што не схвата да није велики пас, а воли да се прави да је опасан. Због тога га, када никога нема код куће, остављамо у гаражи. Жао ми је што је тада тужан, али боље и то, него да му се опет деси нешто лоше. Када неко од нас дође кући, његовој срећи нема краја. Скаче, маше репићем и радује се. Он је у суштини веома умиљато куче и сваки дан нам измами осмех својим лудоријама. Он је буквално постао члан наше породице. Много га волимо, а знамо да и он воли нас. Тома је мало куче са великим срцем. Стефан Стефановић III-1

40


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Стони тенис, спорт – моја љубав Када сам била мала, нисам размишљала да ће стони тенис постати једна од мојих великих љубави. Наравно, та љубав није дошла сама од себе. Наметнута ми је од стране мог старијег брата. Наиме, у крају где живим постојао је један кафић. Нико од мојих пријатеља није ту одлазио, па ни ја. Међутим, све се променило када су једнога дана ту донели сто за стони тенис. Тако смо моји вршњаци и ја почели да играмо стони тенис. Од старијих, међу којима је био и мој брат, често нисмо могли да дођемо на ред. Они су били груби, често викали и шутирали сто, тако да се сто једнога дана и поломио. Сви смо били тужни. Био је тужан и мој брат. Било му је жао јер више није имао где да игра. Испоставило се да то и није тако лоше јер је замолио тату да нам купи сто. Ускоро је његова, а и моја жеља, била испуњена. Пошто његови другови нису имали времена да долазе и да играју са њим, остала сам му само ја. У почетку нисам била баш најбоља, али сам због његове грубе игре морала брзо да се сналазим и да научим да се браним. Играли смо свако вече. Када би понекад његови другови дошли, морала сам само да стојим са стране и гледам. Али, била сам упорна. Вежбала сам и вежбала и ускоро су ме укључили у игру и ја сам почела да их побеђујем. Била сам пресрећна када је у мојој школи организован турнир у стоном тенису. Без размишљања сам се пријавила. Нисам ни сањала да ћу стићи до финала и тамо победити једнако добру противницу. Одмах после тога, организовано је и такмичење победница сваке од обреновачких школа. У финалу сам играла са девојком из Гимназије и спортска срећа, вежбање и љубав према овом спорту су ми донели победу. Стони тенис је моја велика љубав. Наставићу да тренирам и уживам у овом спорту. Даница Ђорђевић I-4

41


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Ако верујеш, снови се остварују Вукашин Грујић, ученик наше школе, остварио је свој сан. Године рада и одрицања су се исплатиле и Вукашин је из ОРК Барич отишао право у Амстердам да тамо настави своју рукометашку каријеру. Ми му желимо много успеха , а други су о њему писали овако:

42


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Дата Дидакта блог је место где наставници страних језика размењују своје искуство са колегама из целе земље. Један од аутора чије текстове можете прочитати на овом порталу је и наставница енглеског језика из наше школе Гордана Поповић. У блогу који је пред вама, бави се темом планирања наставе на почетку школске године.

Планирање наставе – рутина или изазов?

Почетак и крај школске године су два свакако најстреснија периода за сваког наставника. Узрок томе нису ученици, како би неки лаик помислио, већ силна папирологија која се из године у годину само увећава. Док пишете или куцате нове глобалне и оперативне планове, план допунске и додатне наставе, план секције итд., колико вам времена остаје да се позабавите увођењем неких новина у свој рад? Да ли о њима размишљате тек када планирате час или прикупљате идеје и тражите инспирацију и током летњег одмора? Или, пак, више волите да ходате утабаним стазама и држите се оног што је већ дало резултате? У којој мери приликом планирања узимате у обзир специфичност сваког одељења? Да ли уопште састављате нове планове или само прекопирате прошлогодишње? Наравно, у глобалним и оперативним плановима морамо се држати наставног плана и програма. Ипак, он је такав да нам пружа прилично слободе, како по питању избора материјала које ћемо користити у раду, тако и у самом начину рада. Ма колико уџбеник био добар, увек му се може наћи неки недостатак. Понекад нисмо задовољни текстом који илуструје наставну тему или треба ученике да упозна са новим речима. Некад у граматикама нађемо квалитетнија вежбања неке структуре. Нарочито данас, када на интернету можемо наћи обиље материјала, уџбеник не треба да нам буде све и свја. Уосталом, увек можемо и сами направити наставни материјал, било штампани или дигитални.

Своје планове коригујем сваке године и прилагођавам одељењу у ком предајем. Свако одељење је посебно. Док је једно живахно, такмичарског духа и увек спремно за неке иновације, друго је мирније, ученици радије раде самостално, евентуално у пару. Увек је лакше организовати се када добро познајемо одељење, када знамо шта их покреће и вуче напред. Поред тога, када ученицима знамо и добре и лоше стране, знамо и на шта треба да ставимо акценат у наредној школској години како би они напредовали.

43


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Прваци представљају прави изазов. Увек те прве часове посветим међусобном упознавању. Није важно само утврдити предзнање ученика давањем иницијалног теста. За успешан рад битно је знати и шта их интересује, шта их мотивише, како уче уопште, на који начин уче језик. На првим часовима опипавамо пулс једни другима, постављамо границе, освајамо слободу. И разговарамо, много разговарамо. Од изузетног значаја за будућу комуникацију и рад је стварање пријатног и подстицајног окружења уз међусобно разумевање и поштовање. Ученици много лакше примају нове информације ако нису под стресом. Али, увек се морају поставити и границе прихватљивог понашања. Педагози су сагласни у препоруци да правила понашања утврде ученици консензусом. То у нашим условима није увек лако остварити јер су наши ученици навикли да је наставник тај који поставља границе. Коју год методу применили, одређивање правила понашања и упознавање ученика са начином рада и међусобно упознавање су оно чему, према мом мишљењу, треба посветити првих неколико часова и то уврстити у глобални и оперативни план. Да се вратим новинама. Особа сам која не воли рутину и која је увек у потрази за новим наставним материјалима и начинима рада. Од тога не одустајем ни током годишњег одмора. Ако већ не похађам неки онлајн курс, онда макар пратим блогове колега из целог света или њихове објаве на друштвеним мрежама. Са некима се и дописујем. Размена искуства је важна за наш напредак. Уосталом, да не мислимо тако, не бисмо ни били овде, зар не? Оно што бих желела да нагласим је да увођење новина не треба да буде само себи сврха. Увек, баш увек, морамо имати на уму ученике са којима радимо. Да ли ће им овај текст/задатак бити довољно стимулативан, ни превише тежак ни сувише лак? Да ли таква активност одговара менталитету наших ученика? Да ли у школи постоје технички услови да баш то и реализујем? Шта желим да постигнем овом активношћу? Које вештине ће ученици развијати овим задатком? Ово су само нека од питања о којима размишљам приликом израде планова, како сад на почетку, тако и током године. Имамо доста слободног простора да квалитетно осмислимо своје часове, испољимо креативност и помогнемо ученицима да испоље своју, растемо и учимо заједно. Поставимо и себи и њима више циљеве јер само тако можемо открити своје потенцијале и суштински напредовати, и они и ми. Гордана Поповић, наставник енглеског језика

44


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Дракула на енглеском трону Jonathan Rhys Meyers as Henry VIII Ask any schoolchild, "who is the most famous King of England?", and the answer will come back without hesitation: Henry VIII. More than 500 years after he occupied the throne, this monarch is still so celebrated because his reign was simply bursting with incident. His life story possesses an inherent drama and reads exactly like a movie script. And that is why he is the perfect central character for The Tudors. Jonathan Rhys Meyers is ideal casting in the role: it is impossible to tear your eyes away from him when he is on screen. Oh yes, and the camera loves him, too. Jonathan is the star of the show, just as Henry VIII was in his court. "Everything revolved around the King. Was Henry like a rock star? Of course Henry was like a rock star. "We put rock stars and movie stars up there and treat them like gods, and that's the way Henry was treated. Wherever they are, that's where the party is." The Irish-born actor outlines the formidable qualities that made Henry such a fearsome monarch. Henry was a ferocious man, who could make even the most courageous quake. "You don't cross the king, because even if he doesn't want to punish you, he has to because you made him look a fool and a King cannot look a fool," says Jonathan. "Henry realised that even if you really loved somebody, including your own sister, and they try to hurt you, well, you have to cut their heads off. They have to be gone, they have to be banished, even if it breaks your heart to do it. Henry VIII is clearly a wonderful part for any actor to tackle. All the same, Jonathan admits that he was initially daunted by the prospect of taking on such an iconic role. "But I'm pleased to say that the producers wanted to work with me in particular. They saw something in me that they liked for their Henry.

45


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Џонатан Рис Мејерс као Хенри VIII Питајте било ког ученика : „Ко је најпознатији краљ Енглеске“?, и без оклевања ће вам рећи: „Хенри VIII“. Више од 500 година након што је дошао на престо, овај монарх се још увек слави јер је његова владавина једноставно пуцала од инцидената. Његова животна прича поседује инхерентну драму и тече као филмски сценарио. Због тога је он савршен централни лик серије „Тјудори“. Џонатан Рис Мејерс је идеалан глумац за ову улогу: немогуће је одвојити очи од њега кад је на екрану. О да, и камера га воли, такође. Џонатан је звезда серије, баш као што је Хенри био на свом двору. „Све се вртело око краља. Да ли је Хенри био попут рок звезде? Наравно да је Хенри био као рок звезда. Рок звезде и филмске звезде третирамо као богове, и тако је и Хенри био третиран. Где год да су они, ту је и забава“. Овај ирски глумац истиче значајне особине које су Хенрија чиниле тако страшним владаром. Хенри је био свиреп човек, због кога би и најхрабрији дрхтали. „Не смете љутути краља, јер чак иако не жели да вас казни, мора, јер је због вас испао будала, а краљ не сме да изгледа као будала“, каже Џонатан. „Хенри је схватио да и ако заиста волите некога, укључујући и своју сестру, и они покушају да вас повреде, морате да им одрубите главе. Морају да нестану, морају бити протерани, чак и ако вам то слама срце. Хенри VIII је очигледно дивна улога за сваког глумца. Ипак, Џонатан признаје да је у почетку био забринут због могућности да прихвати тако велику улогу. „Али задовољство ми је да кажем да су продуценти желели да раде баш са мном. Видели су нешто у мени што им се свидело за њиховог Хенрија“.

46


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Interview with the vampire: Jonathan Rhys Meyers as the new Dracula Jonathan Rhys Meyers, best known for his roles in "The Tudors", plays the notorious vampire and also produces the series. He and the other producers and writers have taken a very different approach to the tale of Dracula. You won’t see the garlic, bats, or any of the typical ritual objects that are supposed to keep the vicious vamps away. But, there is a good amount of blood that will keep all the horror fans happy and entertained. In the series, Dracula comes to England posing as an entrepreneur hoping to bring scientific advancements to Victorians. In reality, he is seeking revenge on those who have cursed him all those years ago. His plan seems full proof until he falls for a woman, Mina, who very much resembles his dead wife. The Order of the Dragon also presents a threat to Dracula. The new series "Dracula" takes an interesting approach to the popular story by making the monster the protagonist. Obviously, Dracula is a monster and a killer, but somehow the audience starts to root for him. This reversal of roles, or the humanization of the notorious vampire, is an intriguing strategy to tell the story of the infamous creature of the night.

Интервју са вампиром: Џонатан Рис Мејерс као нови Дракула

Џонатан Рис Мејерс, најпознатији по својој улози у „Тјудорима“, глуми озлоглашеног вампира и такође продуцира серију. Он и остали продуценти и текстописци имају прилично другачији приступ причи о Дракули. Нећете видети бели лук, слепе мишеве нити било који типични предмет који би требало да одврати опасне вампире. Али постоји добра количина крви која ће задовољити и забавити све фанове хорора. У серији, Дракула долази у Енглеску представљајући се као предузетник у нади да ће Викторијанцима донети научни напредак. У стварности, он жели да се освети онима који су га проклели пре много година. Његов план делује непогершиво све док се не заљуби у Мину, жену која веома личи на његову покојну супругу. Змајев Поредак такође представља претњу Дракули. Нова серија „Дракула“ заузима интересантан приступ према овој популарној причи тако што за протагонисту узима чудовиште. Очигледно, Дракула је чудовиште и убица, али и неко кога публика почиње да бодри. Ова замена улога, односно хуманизација озлоглашеног вампира је интригантна стратегија да се иприча прича о овом злогласном створењу ноћи. Кристина Штајцар, наставник енглеског језика

47


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Сага о стегоношама

Замислите последњи град на земљи: грандиозно средњевековно утврђење подигнуто у неколико нивоа омеђених кривудавим линијама трошних палисада које се вртоглаво уздижу ка нечему што подсећа на варварску палату каквог викиншког краља. Усред смрзнутог крајолика у коме се налази као да постоји само једна константа – хук ветра, свеприсутан и бритак попут сечива, који се стапа са грајом што допире са његових вијугавих улица. Није ни чудо, јер је овај град по имену Арберанг смело подигнут на самом врху стрмоглаве литице, па се чини као да ће свакога часа склизнути ка мору ако га ветар само мало јаче захвати. У граду: неколико раса уједињених у несигурном савезу које само помисао да морају да се одупру много јачем непријатељу држи на окупу. Људи, џинови и чудноват народ који подсећа на кентауре, мучени глађу, тензијама и једва сузбијаним старим размирицама ишчекују неумитни крај. Пред капијама града их чека непријатељ - некаква извитоперена створења у каменим оклопима која окружују Арберанг у стотинама, хиљадама, докле год поглед сеже. Јата гавранова злослутно испуњавају тмурни ваздух изнад и само чекају своје време да се стуште и погосте оним што преостане после битке. Али, то није све. Најгора од свега је некаква натприродна тама која полако али неумитно стеже обруч око ове насеобине осуђене на пропаст, прождирући све на свом путу. Ускоро ће га потпуно прогутати и становници Арберанга ће сазнати да постоји и гора судбина од смрти. Смак света само што није почео. Овако почиње велико финале и трећи део Саге о стегоношама (The Banner Saga), несумњиво једне од најбољих игара за PC, PlayStation 4, Xbox One i Nintendo Switch рађених у независној продукцији. У ствари, да преформулишем: једне од најбољих игара направљених у последњој деценији, без обзира на жанр, продукцију или играчку платформу. Ова изузетна комбинација RPG (role playing game) жанра и тактичких борби је дело малог интернационалног развојног тима по имену Stoic Studio. Као што се лако да закључити, трилогија Сага о стегоношама очигледно црпи инспирацију из скандинавске митологије и њеног фантастичног, мрачног и надасве суровог света. На први поглед би могло деловати да је избор тематике био условљен разлозима комерцијалне природе, с обзиром да су филмови, књиге и видео игре са викиншком тематиком очигледно у експанзији. Међутим, за разлику од већине других производа ове врсте, без обзира на жанр и медиј, који лако знају да склизну у баналност и популизам и који се обично не могу похвалити неким посебним уметничким бонитетом, Сага о стегоношама дискретно преузима мотиве из скандинавског мита, али их умешно трансформише у сопствену оригиналну причу. Овде се и даље релативно лако могу препознати прототипови из нордијске митологије, као и посебна врста њој својственог сензибилитета коју одликује мешавина бруталности, херојства и фатализма, али без отрцаних стереотипа карактеристичних за комерцијалну струју. Захваљујући овај врсти скрупулозног ауторског интегритета, као и одличном сценарију и беспрекорној аудио-визуелној компоненти, резултат је заиста изванредан: добили смо неку врсту модерног мита, вешто испричаног кроз медијум видео игре.

48


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

О чему се ради у Саги о стегоношама? Пре свега, иако је Сага подељена због практичних разлога подељена у три игре (публикованих у периоду од 2014. до 2018. године), у питању је јединствена целина која се тако треба и посматрати, анализирати и, у идеалном случају, конзумирати. Радња игре се дешава у измаштаном свету базираном на северњачкој митологији који је некако (ту аутори игре нису баш били сасвим прецизни) остао без својих богова, тако да су смртници препуштени својој судбини. У једном тренутку, Сунце волшебно стаје на својој путањи, вечито замрзнуто у једној тачки – лош знак који по некима најављује смак света. У јеку ових догађаја легендарна створења у каменим оклопима позната као Дреџ, за које се веровало да су давно протерана у најсеверније крајеве земље, се изненада поново појављују, уништавајући све пред собом. Људи и Варли, раса рогатих џинова који ликом подсећају на викинге, су принуђени да обнове старе савезе и да се уједине против Дреџ армије. Као да све то није било довољно, гигантска змија предодређена да прогута свет (у којој ће бољи познаваоци нордијске митологије свакако препознати Мидгард змију), почиње да буквално прождире земљу, као да трага за нечим. Коначно, чудновата тама полако почиње да обавија свет доносећи смрт и уништење свему што дотакне. Радња прати две групе које ће се у једном тренутку спојити: једна су Варл џинови у некој врсти дипломатске мисије а друга је људски караван на челу са ловцем Руком и његовом кћери Алет који покушавају да се спасу од ове изненадне пошасти. По обичају овога света, обе групе са собом носе барјак или стег који се вијори за њима док путују. На овим стеговима се бележе сви догађаји и херојски подвизи у којима су учествовали, и кад год им се придружи нека нова група, они пришију још тканине на барјак и тако придодају и своју историју већ постојећој. Стога, како игра све више одмиче, ови стегови ће постајати све дужи и дужи. Отуда се игра и зове Сага о стегоношама. Поред одличних дијалога којима се открива прича и постепено расплиће радња ове митске саге, друга фундаментална компонента игре су тактичке борбе. С обзиром да се прича одиграва у свету растрзаном конфликтима, на прагу свеопште катаклизме, стегоноше ће се константно суочавати са све тежим и тежим претњама које ће решавати, погађате, традиционалним методама фантази жанра: челиком и разноврсним магијама. Борба је изведена у потезном маниру и изузетно је захтевна, чак и на најнижем нивоу тежине. Једна од одлика трилогије Сага о стегоношама је што је играч константно принуђен да бира између мањег и већег зла, доносећи наизглед немогуће тешке одлуке како би осигурао голи опстанак, плаћајући највећу могућу цену за своје грешке – животима својих сапутника. Баш као што се може очекивати од игре инспирисане бруталним медијевалним нордијским светом, тешкоће и страдања су овде део сурове свакодневице, те ће се врло често дешавати да играчи остану без ликова за које су тек почели да се везују. Ово све додаје игри читаву једну нову емотивну димензију, поготово јер је психолошка карактеризација ликова изврсна. И сама помисао да судбина читавог света почива искључиво на вашим способним, али све уморнијим раменима, ће служити као подстицај да наставите своју суморну нордијску одисеју, премда вам непријатељи које будете сусретали на свом дугом и опасном путу неће давати ни мира ни предаха.

49


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ Поред богате наративне компоненте, визуелна презентација Саге о стегоношама заслужује посебне похвале. Талентованим дизајнерима је дефинитивно пошло за руком да помере границе класичне уметничке илустрације и анимације до нивоа који се не среће превише често ни у сфери квалитетног анимираног филма, а поготово не у видео играма у којима доминира генеричка компјутерски генерисана графика. Када посматрате деликатан и прецизан цртеж, фин сведен колорит обогаћен акцентима живих боја које тињају попут жеравице усред помрачине и очаја, с правом ћете помислити да, што се графике тиче, од овога боље не може. Изврстан дизајн, флуидна анимација и смели ракурси који откривају величанствене видике велике лепоте (са наглашеном геометризацијом облика), прецизно дефинисане и блиставе, као да их посматрате кроз прохладни зимски ваздух, ће вас подсетити на радове чувеног америчког илустратора Ејвинда Ерла. Коначно, дивна музика Остина Винторија је флуид који повезује све ове спектакуларне наративне, играчке и визуелне компоненте. Истовремено и сензитивна, драматична и епска, његова музика је способна да нагласи сваку емоцију и да уздигне Сагу о стегоношама на ниво истинског уметничког дела.

Сага о стегоношама успешно преноси осећање да све око вас, укључујући и само тло по коме ходате, неумитно пропада, те да се свако кога познајете и до кога вам је иоле стало креће ка неком горком крају. Међутим, овај помало депримирајући наратив је обогаћен драгоценим тренуцима доброте, нежности и љубави, који можда неће тешкоће вашег путовања учинити лакшим, али ће им барем дати један виши смисао. Ако нисте раније имали прилику да одиграте Сагу о стегоношама, моја искрена препорука је да то урадите, јер од свих игара инспирисаних викиншким светом и митологијом, једино ова дивна трилогија у потпуности заслужује да понесе племениту титулу саге.

Бранислав Вујичић, библиотекар

50


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Велики брат – од фикције до стварности Научнофантастични роман 1984 је најпопуларније дело британског књижевника Џорџа Орвела. Ову готово пророчку књигу о застрашујућем свету будућности, Орвел је написао у лето 1949. године, на самом почетку Хладног рата, налазећи инспирацију у Хитлеровој Немачкој и Совјетским Савезом под Стаљиновом диктатуром. Његово страховање о могућности непрекидног надзирања људи, временом је оживљено у светски популарном ТВ формату под именом Велики брат, али је у времену интернета и савремених техничких достигнућа, пишчева фикција постала неупитна реалност савременог света. Радња романа је смештена у годину којом је роман насловљен и прати живот Винстона Смита, ситног чиновника тоталитарне државе Океаније. Смит живи у Лондону и запослен је у Министарству истине. Његов посао је лажирање историјских чињеница, исправљање већ одштампаних новинских бројева и монтирање фотографија у складу са дневнополитичким околностима и тренутно важећом државном „истином“. Орвел је своје виђење прекрајања историје најбоље сажео у следећој тврдњи: Онај ко контролише прошлост, контролише будућност. Онај ко контролише садашњост, контролише прошлост. Након глобалног рата на планети, Орвел је замислио свет у ком опстају само три суперсиле: Океанија, Евроазија и Истазија, са истоветим тоталитарним једнопартијским режимима. Једини циљ је очување власти по сваку цену, чему служе четири министарства - истине, љубави, мира и обиља. Прво се бави лажима, Министарство мира се бави ратом, Министарство љубави одржава поредак, а Министарство обиља управља привредом. Океанија је притом стално у рату јер њена влада стално мења непријатеље. Грађанима се нуди истина која је добро режирана представа, док се рат заправо води из сасвим других разлога. Увођење „новоговора“, изопаченог језика прекројеног тако да у корену сасече сваку могућност здраве мисли и појава „двомисли“, стално променљиве истине, део су овог наизглед чудног света. Најбоље разумевање извитоперености власти, види се се у парадоксалним партијским слоганима: Рат је мир. Слобода је ропство. Незнање је моћ. Сва власт се налази у рукама чланова Партије, а на њиховом челу је скоро митска фигура Великог брата. Он је представљен као харизматични, непогрешиви, мудри лидер око кога је створен култ личности. Оно што је занимљиво у вези с њим је да он можда и не постоји. Полиције мисли путем модерних уређаја будно посматра да неко не почне да показује знакове сумње или самосталног и критичког мишљења. Најмоћније оружје насилног режима је тзв. „телекран“, уређај способан да у исто време прима и шаље слику и тон, могао је ухватити сваки звук, чак и најтиши шапат јер је био постављен у сваком кутку Лондона. Сваки становник је у сваком моменту и на сваком месту, захваљујући бројним ,,телекранима“, био под присмотром. Информације су строго контролисане и из дана у дан пролазе детаљну цензуру. Ко год би се

51


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ усудио да посумња у истинитост или се опире поретку, био би подвргаван систематском мучењу и испирању мозга. Винстон Смит постаје незадовољан својим животом, па временом постаје противник таквог система и на крају бива ухапшен, мучен и преваспитан…

Моћ је разбити човеков ум у комаде и онда га саставити поново у новом облику који нам одговара. Зар неограничени приступ подацима грађана, прикупљање непрегледног мноштва информација путем интернета и њихова анализа, како би препознали раније невидљиви обрасци, не омогућавају данашњим владама и мултинационалним компанијама да без одобрења праве досијее о понашању милијарди појединаца? Поред тога, данас неке владе убијају људе у државама са којима званично нису у рату, користећи дронове и друге беспилотне летелице. На сваком кораку постављене су камере, што донекле доприноси безбедности, али несумњиво и ограничава слободу. Приватност као да је постала ствар неких прохујалих времена. Због детаљног описа типичног тоталитарног режима повезаног са култом личности које укида грађанске слободе и одриче људима слободу мишљења и деловања, роман је у неким диктаторским земљама био забрањен. Пошто је заједно са Животињском фармом, коју је Орвел написао пре 1984. у потпуности описао данашње стање у друштву, у многим земљама је овај роман постао саставни део обавезне школске лектире. Радош Јањуш, наставник историје

52


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Верски празници у Срба -некад и садНаши преци су и у рату славили велике верске празнике (Божић и Ускрс) као и крсне славе свакако у другачијим околностима. Сваки од војника је узасе имао по једну воштану свећу, да је упали у случају да га на фронту затекне дан његове крсне славе, или смрт. Те воштанице су при повлачењу преко кршевитих планина Албаније многима помогле да преживе бескрајне маршеве. Војници су у недостатку хране кидали комадић воска, жвакали га и тако некако преживљавали дан за даном.

Обележавање верских празника није престало ни када је наша војска била изгнана из земље, они су „Тамо далеко...“ више него икада инсистирали на обележавању својих верских празника јер су на тај начин држали нит са својом породицом, својом земљом. Саме прославе су биле много скромније и сиромашније, али су се празници ипак обележавали. Данас су фотографије, писма и дневнички записи сведочанства тих прослава. Тако из писма једног анонимног војника које је објављено у „Српским новинама“ 12. јула 1917 а које је написано за Васкрс 1917 године, можемо видети наду и патњу српске војске: „...Буди нам здрава и лепа земљо, и мучени народе, а надај се свом Васкрсењу. Твоја историја је повесница јада, твоја поља то су гробнице твоје деце, синова муке и жртава дужности. Ако има правде и Бога, ти ћеш бити слободна једног дана и твоји синови вратиће ти се кажњени и намучени, али са још више љубави према теби... “

53


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Веома је интересантно и драгоцено сведочанство канадског свештеника доктора Бојда о прослави Васкрса 1916. године на Крфу: „Била је сва војска постројена у паради поред мора. У том дојаха у касу регент Александар, стаде пред војску и узвикне: - Христос Воскресе, браћо! И сва војска громогласно одговори: - Ваистину воскресе! Јединствен призор какав у свету нисам видео, да један владар као неки апостол објављује својој војсци да је Христос васкрсао, и да сва војска потврђује речи свог владара”. Вероватно је тог тренутка реч “васкрс” у колективној свести српског народа добила двоструко значење, са једне стране највећи хришћански празник васкрсења Христовог, а са друге васкрс српске државе и војске на острву Крфу. У својој књизи Српска трилогија Стеван Јаковљевић је оставио једно сведочанство о Васкрсу на Солунском фронту од ког застаје дах и које је сигурно једно од најневероватнијих догађаја у модерној историји: „Налазимо се на прагу своје земље. Они врхови планина које гледамо већ толико, пружају се у нашој отаџбини. Друга је ово година како узалуд прижељкујемо да једном већ кренемо. Али ко ће пробити оне бедеме и читаву шуму бодљикавих жица. (…) Слушали смо дрхтави јек звона, који је допирао из равнице. – Па данас је Васкрс! – пљесну се Лука рукама. Kако је пријатан тај звук звона. Умиривао је просто нерве. Навикли смо били на топовске пуцње, прасак експлозије, а ови нежни и дрхтави тонови били су одиста необични. Дуго година честитали смо један другом Ускрс, са жељом да следећи дочекамо у миру. Наше су жеље остајале пусте. И сада се снебивамо јер нас ово честитање подсећа као на неку изјаву саучешћа. Па ипак, обичаје треба одржавати. Потпуковник Петар нареди да се изнесу бисквити из његовог сандука, Лука је дао вермут, Војин је приложио каву, ја шећер. Одједном је на целом фронту код пешадије завладало затишје, као да су војници прећутно углавили примирјe. (…) Стражари на објавницама налазе се удаљени око тридесет метара. Осталих дана, они се довикују и узајамно грде. Али данас нико нос да помоли. Бугари обично добацују како наши треба да се предају. У Србији се лепо живи и – ваздан којешта. Уместо одговора ови наши набију велики хлеб на бајонет, па га издигну изнад рова, као да тиме хоће да кажу како је њима и овде добро. Међутим, јутрос викне Бугарин: – Братко, днеска је Велик Ден. Не деј да пуцаш! Обећа му овај наш да неће гађати. Онда почне разговор међу

54


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

њима. – Братко… Нека је часно Воскресеније! – Ваистину воскресе! – Фрлај малко леба, ако имаш!? Узме овај наш пола хлеба и заврљачи преко бедема. Али хлеб не доспе до бугарских заклона, већ падне на ледину. Онда Бугарин запита, сме ли да га узме. Овај наш му дозволи, али под условом да изиђе без оружја. Они један другоме даду реч. Бугарин изиђе, а и наш се појави изван рова. У знак захвалности што је примио хлеб, Бугарин понуди нашег војника цигаретама. Сада и онај наш прекорачи преко рова, такође без оружја. Приђу један другоме. Гледали то остали стражари. Ослободе се и они, те изиђу. Ову сцену гледају војници из главних ровова те се и они појаве без оружја. Као по неком договору. И људи ти тако лепо размакну крстила од жица и састану се на пољани. Дивота… Хтели заједно и да ручају. (…) Двојица се загрлили. Сад се измешали. Потпуковник Петар погледа мрачно преда се. Између његових очију појавише се дубоке боре. Он климну главом и тихо проговори: – Озбиљна опомена и нама и њима. Треба се једном замислити. Није шала. Четири године траје. Она духовна спона, названа војничким језиком дисциплина, растеже се и осипа као конац. – Ово је расуло! – завапи Лука. Телефони су зврјали. Бригада наређује да се сместа отвори артиљеријска ватра на ону гомилу војника, и наших и бугарских. Потпуковник Петар дохвати слушалицу и позва командире. – Отворите ватру са високо распрскавајућим шрапнелима. Застрашите их, али не убијајте! Батерије припуцаше и шрапнели прснуше високо над пољаном. Маса се ускомеша. Припуцала је и непријатељска артиљерија. Пешаци као застрашено стадо растурише се на супротне стране. Пољана оста пуста...“

Ови и многи други догађаји из наше историје остали су нажалост непознати широј српској јавности, зато данас сто године касније Васкрс обележавамо у нади и очекивању неког новог Васкрса Србије. Много тога што су нам подарили наши преци и оставили у аманет олако смо проћардали. Славу, част, понос али и оно важније, народ и територију. Нек је слава и хвала нашим славним прецима. А нама Бог да подари мудрост и снагу да Србија поново васкрсне. Христос Воскресе – Ваистину Воскресе

Срефан Ђурић, вероучитељ

55


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Живот на један клик Заустави се и размисли о својим речима. Оно што кажеш или напишеш, може променити нечији живот набоље или нагоре.

родитељима, шта може да пође наопако?

Из Маркове собе су поново допирали звучни сигнали. Марко, типичан, дружељубив седамнаестогодишњак, волео је да четује с пријатељима путем интернета. Разговарао би са десетак, петнаест људи истовремено. Ако бисте га питали шта представљају сви ти мали прозори који искачу на екрану, објаснио би вам да су све то његови пријатељи. Уосталом, док је Марко сигуран код куће, у својој соби, под истим кровом са својим

Пре неколико месеци, Марко се посвађао са другаром који је три године старији од њега, због тога што је овај извређао другог момка. Та свађа је ескалирала. Марко је почео да добија претеће поруке на друштвеним мрежама: Ти само причаш , а не радиш ништа, чекај да те дохватим, стрпаћу те у болницу... Немој да се чудиш ако те неко ускоро „случајно“ удари колима... Замерио си се погрешној особи... Дошло је време за наплату... Препознаћеш моја кола док ти се будем приближавао – бела су и имају рефлектор на крову... Било је и претњи да ће се у све умешати и добро познате локалне банде. Момак је такође слао поруке и својим пријатељима, подстичући их да заједнички малтретирају Марка: „Смрвићемо га кад се најмање буде надао!“ Марко је примио преко три стотине претећих порука на друштвеним мрежама. Немилосрдно су га кињили. Марко ни на који начин није показао да има проблем, нити би вам дао повода да помислите да би могао себи да одузме живот. Вероватно би вам рекао да је мислио да ће све убрзо проћи и да није желео никог да оптерећује... да је сада овде, са нама. Али није. Сведоци смо све већег броја случајева дигиталног насиља, нарочито међу децом и младима. Дигитално насиље се дефинише као свако коришћење дигиталне технологије (интернета и мобилних телефона) са циљем да се друга особа узнемири, повреди, понизи и да јој се нанесе штета. Најчешће се срећу следећи облици дигиталног насиља: постављање узнемирујућих, увредљивих или претећих порука, фотографија или видео-снимака на туђе профиле или слање тих материјала СМС-ом, мејлом, путем друштвених мрежа; снимање и дистрибуција фотографија, порука и материјала сексуалног садржаја; узнемиравање телефонским позивима; лажно представљање, коришћење туђег идентитета, креирање профила на друштвеним мрежама на туђе име; недозвољено саопштавање туђих приватних информација, објављивање гласина о другој особи на друштвеним мрежама, блоговима итд.; промена или крађа лозинки; слање вируса; исмевање на интернет форумима; непримерено коментарисање туђих фотографија и порука на друштвеним мрежама, блоговима; игнорисање, искључивање (на пример, из група на друштвеним мрежама), подстицање мржње (по различитим основама) и др.

56


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ Истраживања спроведена последњих година у нашој земљи показала су да су млади у све већој мери изложени ризику на интернету. Једно од таквих истраживања показало је следеће: дигитално насиље доживело је 66% средњошколаца, а 30% средњошколаца видело је или чуло да њихови вршњаци трпе дигитално насиље. Од укупног броја деце и младих који су доживели неки облик дигиталног насиља, 93% њих осетило је тугу/депресију, анксиозност, безнађе; даље, 39% ученика је услед тога подбацило у школи, а 27% њих је показало знаке делинквентног понашања. Велики је проценат и оних који се осећају повређено и постиђено. Шта нам говоре ове бројке? Све ово нам указује на потребу развијања културе безбедног коришћења интернета. Предности и добробити коришћења савремених технологија су бројне и важно је да деца и млади који их користе буду информисани, укључени и безбедни. Поставља се питање - шта је то, конкретно, што можемо учинити како бисмо се заштитили у дигиталном окружењу? Пре свега, важно је да будемо опрезни са личним информацијама (адреса, број телефона, место живљења) о себи, породици или пријатељима и да их не делимо са другима, чак и онда када позитивно процењујемо њихове намере. Треба да поштујемо упутства за заштиту личних података и правила за креирање безбедне лозинке. Такође је важно и да будемо свесни трагова које остављамо у дигиталном свету и да размислимо пре него што нешто „постујемо“, „шерујемо“, „твитујемо“... Информација коју једном поставимо на интернет престаје да буде наше власништво и може се наћи у претрагама чак и после уклањања. Мере техничке заштите су такође значајне – заштитите свој рачунар антивирус програмима; приликом регистрације на неку друштвену мрежу, прочитајте упутства за безбедно коришћење. Често млади нису свесни да својим понашањем повређују друге и да заправо чине дигитално насиље; уколико смо сведоци овакве ситуације, важно је да је што пре пријавимо и реагујемо. А шта можемо да урадимо уколико и сами постанемо жртва дигиталног насиља? Најпре, важно је да не одговарамо на узнемирујуће и претеће поруке; тиме се круг насиља не затвара, већ наставља. Исто тако, узнемирујуће поруке не треба да бришемо, већ сачувамо, као доказ узнемиравања. Садржај, страну на друштвеној мрежи, групу, сајт или налог особе која нас узнемирава можемо да блокирамо и тако онемогућимо било какав контакт насилника са нама. Веома је важно да негативно искуство поделимо са особом у коју имамо поверења, иако нам понекад може бити непријатно или се стидимо да то учинимо. И, оно најважније, никада не треба да кривимо себе због тога што нам се догодило – насиље никада није прихватљиво, и без обзира шта је у питању, нико нема права да узнемирава или намерно вређа другу особу. Често помислимо да се малтретирања и претње догађају само непопуларним особама и да се то нама не може десити. Међутим, свако може бити нова жртва дигиталног (и сваког другог облика) насиља. И можда се баш у овом тренутку, негде у вашем окружењу, неки нови Марко суочава са овим проблемом. А шта ћете Ви да предузмете? Рамона Станојевић, педагог

57


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Стрип Читањем кратког текста у облачићима, које прати низ слика, у детињству почиње и интересовање за упознавањем других култура и читањем дебелих књига. Стрип као девета уметност постаје популаран шездесетих година двадесетог века. Светски центри за развој стрипа су Француска, Белгија, Јапан и САД. Основ ове уметничке форме је сведен цртеж и занимљива прича. Ауторе ових дела одликује богата машта, прецизна линеарност и активан дијалог, а све то заједно иницира брзу интеракцију са публиком. Суперхероји или Манга из папирне форме често инспиришу уметнике других медија да створе цртани или играни филм. Све што смо научили из стрипа, научили смо добро. Душанка Новаковић, наставник ликовне културе

Марија Ајдуковић II-6

58


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Андријана Стаменић I-5

59


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Рецепти из биљне апотеке – прича о жалфији

Зашто да умре човек коме у врту расте жалфија? Ове речи су записане у скриптама познате медицинске школе у Салерму и потврда су о лековитости ове чудесне биљке. Латински назив Salvia officinalis већ говори о спасењу, излечењу и лековитости. Позната је од давнина као веома цењена и омиљена биљка која је заштитница здравља, помоћница у невољама и спаситељица од преране смрти. Занимљиво је да је Карло Велики изузетно ценио жалфију. У свом строгом историјском закону Kapitularima, велики владар наређује државним имањима (то су углавном били манастири) да морају да гаје стотинак врста лековитог биља међу којима је жалфија заузимала прво место . И данас сваки католички манастир мора да има засађену жалфију као неку врсту свете биљке. Жалфија је вишегодишњи, разгранат жбун са јаким кореном и робустним надземним делом који временом одрвењава. Листови су уски , сребрнозелене боје и обрасли длачицама. Цвета у јуну и јулу плавољубичастим цветовима. Листови имају специфичан мирис, налик камфору а укус им је трпак и нагорак. Од жалфије се користи искључиво лист.Најлековитији је кад жалфија почне да цвета а то је најчешће у мају. Лист се бере, суши и пажљиво чува.Главни лековити састојак листа је испарљиво, мирисно етарско уље, којег има од 1,5% do 2,5 %. Опорост и лековитост листа потиче од танина. Употреба : Лековити састојци жалфије делују антибактеријски, противупално, површински скупљају ткиво и смањују лучење зноја. У облику воденог екстракта и тинктуре, лист жалфије се примењује споља за испирање и премазивање слузнице код запаљења уста и грла.Чај од жалфије се пије код поремећаја варења и повећаног лучења зноја. Чај од жалфије за испирање уста 3 кашике листа жалфије, пола литра воде. Листови се попаре кључалом водом и оставе поклопљени преко ноћи.Сутрадан се течност процеди и испирају се десни и зуби. Код упала се моги свежи листови жвакати 4-5 пута дневно. Вино са жалфијом 1 литар белог вина, 100 грама листова и 2 кашике меда. Све састојке ставити у теглу, херметички је затворити и држати десетак дана уз повремено мућкање. Вино од жалфије побољшава варење и делује стимулативно. Лосион за косу 200 грама сувих листова кувати 15 мин у литар воде. Оставити смешу у флашу натредна 2 дана. Након тога се процеди и дода 250 мл белог рума. После прања косе се утрља овај лосион који опоравља косу, даје јој сјај и мекоћу.

Биљана Вулетић, наставница пољопривредне групе предмета

60


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Јубилеј – 200 година од штампања Српског рјечника

Библиотечка секција је ове године обележила 200 година од штампања Српског рјечника поставком у холу школе.

61


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Вуков Рјечник се може назвати енциклопедијом српског народа. Веома је значајно дело српске културе, јер је Вук, уносећи речи у свој речник, бележио и значење речи и читаве кратке приче о српским обичајима, српском народу, животу, народним веровањима. Такође је уносио и описе наших крајева, писао о друштвеним односима, политичким и националним приликама... У ово дело су уношене и народне умотворине, пословице, загонетке, приповетке, предања, стихови из лирских и епских песама. Поред самих речи и њихових објашњења, веома је значајна и Граматика која је објављена уз Рјечник. Граматику је на немачки превео Ј. Грим, а Вук је у Граматику унео језичка правила оних србаља који живе по селима далеко од градова. Вук је акцентовао све речи и тако сачувао изворни говор нашег народа. Јернеј Копитар, који је био сарадник на овом издању Српског рјечника, све речи је превео на немачки и латински. Године 1818. Вук стаје на радикалан пут са ког више неће скретати. Тада је обележио свој дефинитивни став по питању књижевног језика и ортографије. Чист народни језик пастира, који су га сачували у свој својој лепоти, и правопис и ортографија која му одговара ( да сваки засебан звук нашег језика има и свој засебни знак) – то су биле Вукове основе реформе. Цело тадашње друштво је осудило овај Рјечник. У то време српски писци су користили славјаносербски језик који је био поприлично неуређен и хаотичан. У предговору за Српски рјечник из 1818. године, Вук креће у борбу за српски језик. Критикује писце који су писали старим језиком, а посебно га погађа то што српски писци прави српски језик, онај којим говори народ, називају свињарским и говедарским језиком.

Вукова борба је започета штампањем Српског рјечника и трајала је дуго. Управо због тога не смемо да заборавимо великане наше историје и потрудили смо се да прикладно обележимо овај велики јубилеј.

62


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Чезнем да ти кажем Желим да ти кажем да те волим, да ми недостајеш, да ми треба твој загрљај, али не могу.

Људи некада у себи држе све што их мучи, јер не знају како да на најбољи начин објасне оно што осећају. Дуго већ размишљам како да ти признам све, смишљам разне начине, али се сваки пут уплашим да нећу добро објаснити, да нећеш ништа разумети. И таман када мислим да сам спремна да ти кажем све, ја те сретнем. Тада све стане. Чим погледам твоје очи, постидим се, окренем главу и пожелим да што брже побегнем, иако сам свесна да тако не би требало. Ноћу, када легнем, речи поново навиру. Све оно што сам прећутала ме притиска. Сузе саме крену. Почнем да нас замишљам. Ти и Ја. Загрљени... Насмејани... Заљубљени... Срећни... И, тако заспим. Али, све то само сањам и машта, а стварност је другачија. Мој стваран свет састављен је од тајни које се не усуђујем да ти поверим. То је свет у којем желим, а не смем да ти кажем да те волим. Катарина Васић I-5 Боје, мириси и звуци мога краја Детињство је доба слободе, радости и смеха. У сећању свакога од нас детињство је урезало нешто неизбрисиво, нешто лепо... Детињство је значајан период у развоју сваке личности, оно је природани пут обликовања малог бића у одраслу, зрелу личност. Можда је рано да се са својих седамнаест година присећам детињства, али је лепо јер је свет много веселији и шаренији када се посматра очима детета. Боје, мириси и звуци мог раног детињства прате ме и данас. Боје прве дуге дубоко су урезане у мом сећању. Сећам се... јаркоцрвене, жуте, морскоплаве, ружичасте, нежне зелене боје. Данас такве боје не постоје. Испред моје куће налазила се баштица са разноврсним цвећем и једним стаблом вишње. Било је то моје омиљено место за игру, нарочито у пролеће када све процвета. Тада се шире опојни мириси који никога не остављају равнодушним. Кришом сам се завлачила у баштицу иако ми мама није дозвољавала да се ту играм. Нисам хтела да прихватим мамин предлог и да променим место за игру све док се и сама, на болан начин, нисам уверила да је у праву. Где је цвеће, ту су и пчеле! Волела сам да слушам зујање пчела док вредно сакупљају полен. Тако је било све док ме једна љутита пчела није убедила да тај простор припада само њој. Било је болно и од тада се сваком цвету дивим само издалека. Свако јутро будио ме је мирис топлог млека које са уживањем пила. Памтим и мирис прженог слатког купуса и бакиних резанаца који су се топили у устима. Између ручка и вечере често сам јела хлеб посут шећером и уживала у његовом пуцкетању испод мојих зуба. Свако годишње доба је имало своје чари, али лето је било посебно. У поподневним сатима, док су се одрасли одмарали, тишину је прекидала труба сеоског сладолеџије. Након тога је увек уследила пометња, дечја вика и цика. Тако је било некада. Прошло је десетак година, а ја и даље осећам опојне мирисе цвећа. Када зажмурим, јасно видим боје своје прве дуге, а бака и даље спрема моја омиљена јела. Некада сам била дете, а данас сам већ увелико закорачила у свет одраслих. Без обзира да ли смо деца или одрасле особе ствари имају онакав изглед какав им дадне наша душа (Јован Дучић) Катарина Митровић III-4

63


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Испод крошње дрвета, у заклону од кише, једног сивог октобарског дана, на клупици која је имала поглед на предиван предео града, угледао сам њу. Пришао сам и сео поред ње. Очи небескоплаве боје гледале су у капљице које су се сливале низ кровове. Нисам разумео шта је видела у капима кише и покушао сам да се сконцентришем на исто, али упркос томе поглед ме вукао ка њој. Гледао сам је. Гледао сам можда читавих сат времена. Тргла се и упитала ме: Видиш ли? Био сам запрепашћен. Она је знала да сам седео поред ње. Знала је да сам је посматрао, али се није обазирала на мене. Упитао сам је: Видим ли ШТА? Опет се загледала и заборавила потпуно на мене. Не, није заборавила. Само се није обазирала на моје постојање. Јер ко сам ја? Само пролазник који се дивио њеној лепоти. Али, она се дивила деци... Деци, која су била срећна док је падала киша... Полако је падала ноћ. Кренуо сам кући. Следећег дана сам опет прошао поред истог места. Али, нисам видео њу. Госпођицу савршену. Чак ни њено име нисам сазнао. Сваки дан сам пролазио истом улицом, али је више нисам видео. Често сам размишљао о њој. Риђа замршена коса, плаве очи... Капљице кише су се сливале низ њено лице док су очи небескоплаве боје биле уперене негде у даљину... Могао бих сатима да причам о њеној лепоти. Данима сам седео у соби размишљајући о њој. Да ли је срећна? Након извесног времена опет сам прошетао истом улицом. Угледао сам малену девојчицу која је имала исту онакву риђу косу. Личила је на њу. Она је могла тако да изгледа у свом детињству. Био сам старац. Нисам желео прићи детету јер би се уплашило. Међутим, девојчица се окренула према мени и рекла: Чико, дођи! Пришао сам. Погледао сам у њу. Видео сам исти осмех и поглед који сам видео пре петнаест година у оној жени. Помислио сам да је то њено дете и да је ипак срећна. Али, то нисам смео да питам. Дете би се збунило. Само сам пошао кући. И даље сам размишљао о њој. Да ли је могуће да људи не виде лепоту у нечијем погледу? У нечијем осмеху...

64


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ Не виде доброту у човеку чак и кад не проговори ни реч. Стварно се некада запитам шта је сврха свега... Чезнем да ти кажем Када би се срушио тај зид у мени, сви остали би били равни једној цигли. Постоји реч која је годинама градила зидове у мени, а то је реч ЋУТАЊЕ. Ћутим о свему што желим да ти кажем, да ти признам, али се не усуђујем, страхујући да ми се неће вратити истом мером. Тако је певао индијски песник Тагоре, јасно указујући на величину љубави коју носимо у себи, али се плашимо да то изговоримо јер нам можда неће бити узвраћено истом мером.

Чезнем, али не, нећу да ти признам речи које се дуго скривају у мени, јер речи једино вреде када се одћуте. Оне су попут океана. Њихову дубину и ширину је немогуће дефинисати. Ћутим, јер се плашим да нећу добити одговор који очекујем, па ће ми бити много горе него што је сада. Ћутим, јер ако бих ти рекла, све би изгубило значај и суштину. Ћутим и волим те. Преживеће само речи, оне што их никада нисмо изговорили. Мирка Пантелић II-5 Чезнем да ти кажем Не могу описати оно што осећам... Осећаји туге, бола, горчине, љутње се преплићу у мени. Замишљам да је све ово била само прича са тужним крајем, али није. Ноћ. Напољу снег тихо и лагано пада. Један живот се гаси док се други животи рађају... Те мартовске, снежне ноћи је умрла моја бака. Отишла је тако, некако тихо, са неким чудним сјајем у очима. Без речи. ,,Мила моја бака Нено, волела бих да ти кажем колико те волим, колико ми значиш. Чујеш ли бако како те моје срце воли и зове? Отишла си некако пребрзо и ја нисам стигла да ти кажем колико ми је значила љубав и радост коју си ми пружила. Сећам се колико су ме твоје руке грлиле и мазиле. И сад осећам топлину твојих плавих очију. Тај поглед је будио љубав у мени. Прошле су четири пуне године откако ниси са мном. Сваки пут када прођем твојом улицом, пожелим да свратим, а онда се тргнем и схватим да ти више ниси тамо. Волела бих да могу да те загрлим, само на трен. Само на трен да ти склопим руке око врата, а ти да ми кажеш: Цоко моја мила! Знаш, сада када сам мало старија, видим да и мами много недостајеш, али она то некако вешто прикрива. Знам да и сузу пусти када је нико не види. У кући се често поведе прича о времену када си била међу нама. Дека је отишао нешто мало после тебе, није прошло ни шест месеци. Волео те је и тек тада је схватио како је живети без тебе. Напустио нас је са реченицом: Ја идем јер нема више моје Хели... Нема те, и што сам старија све више схватам да те више никада неће бити, али живиш. Живиш и даље у причама, успоменама, градовима у којима си била... Живиш у нама, у мени и мојим мислима.“ Ја сада одлазим, настављам свој живот, настављам своје кораке по добро познатим улицама. Настављам и срећна сам јер знам да је на овом свету постојао неко ко ме је волео и кога волим.

65


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ Ћутим и слушам јер желим да и мене чују Често прећутим стваримо ствари о којима мислимо. Често их задржимо за себе, јер смо у вечитом страху да ће нам бити одузете и да ће тако изгубити своју лепоту. Нису сви људи исти. Не размишљају сви на исти начин. Зато ћутимо, јер смо уморни од прича, критика и туђих савета. Једино што заиста желимо је да размишљамо и да се боримо сами са собом, да ћутимо. Међутим, и поред свега тога имамо огромну жељу да нас неко чује, да нам помогне, да нас разуме. Западамо све дубље у своја размишљања и проблеме и губимо пут до свог мира. Али, понављам, нису сви људи исти. Има и оних који су довољно одлучни и довољно строги према себи да кажу: Не! На свет око себе гледају трезвено и боре се са њим. Кажу да свему ружном једном дође крај. Ја верујем у то и зато живим. Живим живот онакав какав јесте и трудим се да ја будем та која мања свој свет, а не свет мене. Теодора Крсмановић II-5 Боје, мириси и звуци мог детињства Дувао је јак ветар и као да је чешљао траву и сасушене биљке поред пута. Огољене стабљике су се котрљале испред ногу. Сјај увичних светиљки као сјај празничних лампиона украсио је мој крај. Осмехнула сам се јер када сам била мала, томе сам се радовала мислећи да је сваки дан празник. Кривудави пут води ка брду изнад нашег краја где шума као да крије стари манастир. Прелепе ливаде и воћњаци су били омиљено место за децу из краја која су долазила на излет носећи ужину од куће. Делили смо најлепше јабуке и шљиве са онима који не могу да их дохвате са грана. Често смо седели и маштали о својој будућности. Зими смо ту долазили да се санкамо. Чак и сада, када завеје и шума обуче бело одело, волим да одем и санкам се док не промрзнем на снегу. Сећам се да је знак да треба да идемо кући био када се упали улично светло. Тада узима свако своје санке и идемо кући. Ветар као да гура мене, а ја капију да бих ушла у двориште где шкрипи ланац љуљашке испред куће и љуља је празну. Оголеле гране старе липе се повијају и ударају једна у другу. Затворила сам очи и осетила мирис липе. Све ме то враћа у прошлост када сам проводила сате гледајући крошњу липе, а моја коврџава коса као да није летела због ветра, већ зато што сам се љуљала и трудила да кроз густу крошњу видим небо. Још увек осећам поглед моје мајке, која седи на тераси и пази сестру и мене док се играмо. Ту је лежао и наш стари пас, који би само подигао главу ако га неко случајно погоди лоптом. Од тада су прошле године, а ја и сада волим да седнем и љуљам се, затворим очи и размишљам о некој љубави, проблемима који ме муче или радостима због којих уздишем. Волим и даље да погледом тражим небо кроз мирисну крошњу липе, која чува успомене на безбрижно и срећно детињство. Валентина Исаиловић I-4

66


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Хришћански мотиви у песми Сунцокрети Јована Дучића

Сунце је небеско сјајно чудо које лечи све боли овога света. Оно је излаз на крају тунела, бескрајна путања која вуче многе себи, на горе. Привлачи погледе многих, али их уједно и одбија и плаши. Дучић пева управо о том вечитом сјају. Људске очи, тужне и пуне блудње, жеђи и неспокојства, пореди са сунцокретима. Моћни, раскошни цветови су такви само док постоји и најмања искра наде и вере. Кад погледамо у небо, једино што пожелимо је да дотакнемо оно што се дотаћи не може. Оно што се не да човеку. Људи жуде за немогућим. То је њихова надмоћ и немоћ. Али, људи имају и своју сенку, своју мрачну страну. Срећу виде често у материјалним стварима, привлачи их лажни сјај злата. Тачно, мудраци су дошли у освит хришћанства да се поклоне. Дошли су у убогу трошну колибу. Али, дошли су у златним хаљинама, сјајним, али тешким и хладним. Заведени лажним сјајем, нису ни схватали да је злато толико хладно да може заледити срца многих који би на свом путу уместо среће изабрали лаж. Срећа јесте индивидуална. Понекад мислимо да смо срећни, а већ са првим заласком Сунца схватамо да и она нестаје и да је једино што нам на крају остаје вера, вера у Бога и у то да он постоји свуда око нас, да је у свему што у себи има и најмање зрно светла, и најмање зрно доброте. Материјалне ствари нам чине живот лакшим и бољим, али не и нас саме испуњенијим. Духовно је право богатство, испуњава нас и налази пут до свакога од нас само ако смо довољно спремни да препознамо праве вредности. Мудраце који доносе дарове обасјавају раскошне одежде и златни дарови, али их греје управо она светлост која допире из дубине душе Онога коме одлазе да се поклоне. Блаженство које је владало пећином покосило је сву бол и неспокојство које их је испуњавало. Све што се налази на дну, у тами, сво проклетство, све што не гледа у висине и није никад засијало може наћи спас у само једном зраку, у само једном зрну доброте, јер је управо то мера и цена свих ствари. Са тугом, посматрајући свет око себе, схватамо да је све пролазно. Хришћанство учи супротно, али човек је ипак само човек, сићушан, пролазан и често збуњен. Посматра лепоту сунцокрета и схвата да и она нестаје са првим мраком. Читави редови сунцокрета нестају, људи умиру... Али, из свих тих смрти исијава доброта, светлост сакупљена у бићу, бесмртност сама. Васкрсење... Теодора Крсмановић III-5

67


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Осећај усамљености у песми Претпразничко вече А. Шантића

Између четири зида, окружен стварима које немило ћуте и слутећи још већу тишину, заробиш се у сопствене мисли, размишљаш, тражиш а не налазиш излаз, враћаш сећања и схваташ да си сам. Као свако ко је остао без икога, лирски субјекат у песми Претпразничко вече претреса свој живот, размишља о садашњости, враћа се у прошлост и чезне за будућношћу. Преплићу се осећања туге, горчине, промашености, бола, али и тренуци среће која је неповратна. Ћути и ослушкује тупи звук смрзнутог грања, бездушне откуцаје неухватљивог времена. Посматра путању светлости која чили из кандила. Шири се топлота из пећи, немоћна да загреје болну душу. Ледено је! Греју једино сећања на дане детињства, пуне раскошних боја са ћилима, топлине дома, празника, оца који седи у сивилу дима, мајчиних вредних руку и кошуља које шије за децу. Пред очима му искрсава сећање на радо виђеног госта са фењеом у руци, на његове приче о томе како Нетко бјеше Страхинићу Бане... Глуву тишину убија стара, добро позната мелодија гусала. Васпитавање, оно право патријархално, чување традиције и учење о правим вредностима... Боли враћање у садашњост! Схвата да су сви ти тренуци среће давно ишчезли, да су сва та драга лица жива још само у његовом сећању. Гуши га чињеница да је све и даље ту – и кандило, икона, стари сат, али соба је другачија, више није врт пун среће. претворила се у глуву, мрачну јаму. Али, док минути бола и туге пробадају његово срце, са прашњавог стола песме се саме буде. посматра их, између јаве и сна, како светле, трепте крилима и шуште над кандилом. Самоћа нестаје, почиње да бледи. У песмама, у уметности, налази мир, утеху, сигурну будућност јер сада зна да једном, када дође крај, остају оне да вечито живе и причају о свему ономе што се осећа, а ћути. И звони акорд, собу испуни нека нова светлост, душа се ослобађа свих стега и отпевана је једна од најлепших химни уметности која спаја живе са мртвима, која је веза између свих и свега, почетак и крај. Теодора Крсмановић III-5

68


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ

Књига је знање, а знање је моћ Ове године је школска библиотека обогаћена низом нових књига, а за то можемо да захвалимо људима великог срца који имају свест о томе колико је важно да књига буде доступна свакоме. Због тога посебно захваљујемо онима који су донирали књиге за нашу библиотеку посебно водећи рачуна о томе да оне буду актуелне и примерене узрасту и читалачком укусу наших ученика

Списак донатора књига библиотеци Пољопривреднохемијске школе -ОбреновацВук Константин Стојковић (Београд) 1) Тешић Александар: „Косингас- Ред змаја“ -I том, 2) Тешић Александар: „Косингас- Бездањ“- II том, 3) Тешић Александар: „Косингас- Смртовање“III том 4) Петровић Зоран : „Празник звери – Жетеоци 1.део, 5) Петровић Зоран: „Празник звери – Грехови алијансе“- 2.део 6) Делић Жељко: „Демони ноћења- Година ловаца“ 7) Јовановић Никола: „Доријаново завештање“ 8) Томић Срђан: „Колевка снова“ 9) Благојевић Душко: „Драгојл ратници-Духови рата“- књига 1. 10) Благојевић Душко: „Драгојл ратнициНевидљиви град“- књига 2. Александар Тешић (писац)/ издавачка кућа „Страхор“ (Београд) :

1) Тешић Александар: „Косингас- Ред змаја“ -I том, 2) Тешић Александар: „Косингас- Бездањ“- II том,

3)

Тешић Александар: „Косингас- Смртовање“-

4)

Тешић Александар: „Косингас- Кроз огањ и

III том воду“

Тешић Александар: „Косингас- Онај што научи мрак да сија“ 6) Тешић Александар: „Милош Обилић- Змај и Ждрал“- I том 7) Тешић Александар: „Милош Обилић- Копље светог Георгија“- II том 8) Тешић Александар: „Милош Обилић- Витез заточник“- III том 9) Тешић Александар: „Горлом“ 10) Тешић Александар: „Клетва Каинова“ 11) Гордон Јан: „Балкански гусар“

5)

Игор Марковић/издавачка кућа System Comics (Београд) Стрипови: 1) Алекса Гајић: “Скрепбук” 2) Мајк Мињола: “Hellboy – Црв освајач” 3) Бил Вотерсон: ” Калвин и Хобс - Напад поремећеног монструма убице снежног силеџије” 4) Карло Амброзини: “Jan Dix – Сликарева смрт” 5) Ђ. Манфреди; М. Ротундо; Р. Роболди: “Shangai Devil – Трговац опијумом” 6) Ђ. Манфреди; Г. Парлов: “Скривено лице – Пустињски разбојници” 7) Енрике Санчез Абдули: “Торпедо 1936 – Рођаци” 8) Томас Мосди; Емануел Сивиело: ”Korrigans 2: Ратници таме” 9) Томас Мосди; Емануел Сивиело: “Korrigans 3: Народ богиње дана” 10) Томас Мосди; Емануел Сивиело: “Korrigans 4: Господар хаоса” 11) Д. Стојиљковић; А. Гајић; Д. Пауновић: “Константиново раскршће – Наслеђе предака” 12) Паоло Елутери Серпијери: “Бела индијанка” 13) Марко Стојановић: ”Вековници – Бајка и друге истине” 14) Алехандро Ходоровски; Зоран Јањетов: “Инкал – Психо-анархисти” 15) Алехандро Ходоровски; Зоран Јањетов: ”Инкал – Виски,СВП и хомо-курве” 16) Алехандро Ходоровски; Зоран Јањетов: “Инкал – Алеја самоубица” 17) Жан Дифо; Енрико Марини: “Репторс 1” 18) Жан Дифо; Енрико Марини: “Репторс 2” 19) Жан Дифо; Енрико Марини: ”Репторс 3” 20) Жан Дифо; Енрико Марини: “Репторс 4” 21) Алехандро Ходоровски; Зоран Јањетов: “Техно папе 1 – Почетак” 22) Група аутора: “Линије фронта 7 - “Први Светски рат 1914-1918” 23) Дидије Алкант; Милан Јовановић: “Ars Magna” 24) Група аутора: “Ето мене ето вас” Маринко Лугоња (Ваљево): Изабрана дела Славена Радовановића: 1) Радовановић Славен: „Приповетке“

69


Часопис Пољопривредно-хемијске школе у Обреновцу Путоказ 2) 3) 4) 5) 6)

Радовановић Славен: „Креманска ружа“ Радовановић Славен: „Обрнута Црква“ Радовановић Славен: „Није било сунца“ Радовановић Славен: „Повест о спису Рајмонда Лила“ / „Ударац витешком чизмом“ Радовановић Славен: „Три дана триста година“ Драган Соларов (Зрењанин):

1) 2) 3) 4)

Вилијемс Тед: „Престо од змајокости“ Кешор Кристин: „Даровита“ Скокин Катарина: „Слободна земља“- књига 1. Скокин Катарина: „Земље Ајаранда“- књига 2. Жељко Нешић (Обреновац):

70

1) 2)

Толкин Џ.Р.Р. : „Деца Хуринова“ Вир Енди: „Марсовац“

Слободан Божић (Београд) 1) Тери Прачет: “Ноћна стража” Бојана Лакић (Београд) 1)Стивен Ериксон: ”Месечеви вртови” 2) Дејвид Едингс: “Господар демона из Каренде” 3) Лиз Џенсен: “Девети живот Луја Дракса” 4) Милош Петковић; Антон Иванович Лесков: “Вештица из Страшилова” 5) Џејн Џонсон: “Лавиринт уздаха” 6) Пола Хокинс: “Девојка из воза”


Главни уредник: Мина Веселиновић Одговорни уредник: Драгољуб Златановић Технички уредник: Тања Старчевић Редакција: Наставници: Јована Остојић, Небојша Петрашевић, Гордана Радојичић, Јелена Ранковић, Маја Радојичић, Гордана Тимотијевић Ђаковић, Александар Паучковић, Весна Ристић Читаковић, Гордана Поповић, Кристина Штајцар, Бранислав Вујичић, Радош Јањуш, Стефан Ђурић, Рамона Станојевић, Душанка Новаковић, Биљана Вулетић; Драгана Живковић Ученици: Никола Вулићевић, Кристина Стефановић, Катарина Митровић, Александра Јовановић, Јелена Ђуровић, Марија Томић, Александар Бандур, Николина Бугарски, Марија Ранковић, Марија Ракић, Христина Манојловић, Гордана Петковић, Лука Николић, Тијана Лазаревић, Стефан Стефановић, Даница Ђорђевић, Марија Ајдуковић, Андријана Стаменић, Катарина Васић, Катарина Митровић, Мирка Пантелић, Теодора Крсмановић, Валентина Исаиловић


Пољопривредно-хемијска школа Милоша Обреновића 90 11500 Обреновац Телефон: 011 8721 375 Факс: 011 8721 532 http://www.poljhemskola.edu.rs/ phskola@gmail.com office@polj-hemskola.edu.rs

Profile for Tanja Starcevic

Putokaz 6  

Putokaz- časopis Poljoprivredno-hemijske škole u Obrenovcu

Putokaz 6  

Putokaz- časopis Poljoprivredno-hemijske škole u Obrenovcu

Advertisement