Page 1

ISSN 2466-4472

ÄŒasopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu :: Broj #4 :: Mart 2018.


SupHa Broj 4, mart 2018. Časopis izlazi dvaput godišnje Časopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu Glavni urednici: Jovana Ilkić Milan Ćirić Dizajn i uređenje časopisa: Dina Vuksanović Jovana Čičević Vladimir Bošković Autori tekstova: Aleksandar Jovanović Aleksandar Petrović Aleksandar Rajković Alen Čebzan Emilija Krstić Ivana Miljković Jelena Marić Jovana Ilkić Katarina Sićović Milan Ćirić Milan Popović Milica Ognjanović Miljko Marić Natalija Arsić Nataša Atlija Nikolina Kljaić Teodora-Tea Antić Teodora Marinković Tina Vuković Vladimir Bošković Lektori: Katarina Sićović Sandra Čolaković

Uvodna reč urednika Poštovani čitaoci, izuzetno nam zadovoljstvo predstavlja prilika da vam predstavimo četvrti broj studentskog časopisa Farmaceutskog fakulteta ,,SupHa’’. U izradi ovog broja učestvovala je većinom nova postava redakcije, na koju nismo ništa manje ponosni koliko na stare članove, i želeli bismo i ovim putem da istaknemo koliko nam je drago što su odlučili da se priključe radu časopisa. Dodatno, zahvalili bismo se profesorima, studentima i svima koji su primetili i podržali naš rad, a pogotovo dekanu prof. dr Zorici Vujić i prodekanu za nastavu prof. dr Marini Milenković, bez kojih se ova ideja ne bi razvila do stepena na kojem je sad. Posebno hvala dugujemo i prof. dr Miri Zečević za podršku, učešće u izradi časopisa i omogućenoj prilici da zavirimo u laboratoriju za ispitivanje i kontrolu lekova. Pripremili smo vam sveže priče iz sveta nauke, sveta farmacije i rada studentskih organizacija, s akcentom na interesovanja studenata. Ono što ovaj broj čini posebnim, pored sjajnih intervjua i ljubavi koja je uložena u njegovu izradu, to je nova oblast u časopisu pod nazivom ,,Kultura’’ , za čiju sadržinu se nadamo da će vam se svideti. Časopis izlazi dva puta godišnje, jednom po semestru. Sve pohvale, kritike i predlozi su dobrodošli i možete ih slati na mejl adresu supha@pharmacy.bg.ac.rs. Čast nam je da i ovaj broj posvetimo studentima Farmaceutskog fakulteta Želimo vam puno sreće i uspeha u letnjem semestru. Glavni urednici, Milan Ćirić i Jovana Ilkić

supHa tim Aleksandar Rajković

Aleksandar Jovanović

Alen Čebzan

Dina Vuksanović

Emilija Krstić

Izdavač: Univerzitet u Beogradu Farmaceutski fakultet Štamparija: Pekograf

Ivana Miljković

Jelena Marić

Katarina Sićović

Milan Popović

Milica Ognjanović

Miljko Marić

Nataša Atlija

Nikolina Kljaić

Naslovna strana: Fotografisao Luka Manić Kontakt: casopis.supha@pharmacy. bg.ac.rs Nijedan deo magazina se ne sme kopirati, distribuirati ili umnožavati bez pismenog odobrenja izdavača Sandra Čolaković

Teodora-Tea Antić

Teodora Marinković

Vladimir Bošković


U ovom broju Nauka Mesto biotehnologije u medicini i farmaciji___________________4 Oganeson_______________________________________________6 Razvojni put insulina_______________________________________8 Crvi koji jedu plastiku______________________________________10 Veštačka inteligencija i farmacija______________________________11 Laboratorija za ispitivanje kvaliteta lekova_______________________13 Putovanje kroz vreme_______________________________________16 Informacije iz sveta farmacije Revolucionarna terapija hepatitisa C_________________________18 Nanosistemi u terapiji kancera_______________________________19 Savremena onkologija______________________________________22 Farmaceutski marketing XXI veka_____________________________23 Mentorski program Hemofarm fondacije________________________25 Intervjui Radica Stepanović-Petrović_________________________________27 Danilo Stojanović_________________________________________30 Jelena Brusić-Renaud_______________________________________32 Kultura Monografija fakulteta____________________________________34 Slonovi pod tepihom vire__________________________________36 Da si znajete i ovoj________________________________________38 S ljubavlju, Vinsent________________________________________41 Jevgenij Zamjatin__________________________________________43 Reč kao lek________________________________________________44 Zabava HNMI__________________________________________________46 Kuvar vs hemičar__________________________________________49 Pharmoskop______________________________________________50 Prognozer________________________________________________51 Studentske organizacije Studentski parlament______________________________________52 CNIRS Gde su CNIRS-ovci sada?__________________________________53 Farmaceutski fakultet na 11. Festivalu nauke___________________57 NAPSER Nacionalni koordinator SEP-a_______________________________58 Valentin Roche___________________________________________60 Sportsko društvo__________________________________________61 Pharmart________________________________________________62 Hor Raskovnik_____________________________________________63


NAUKA Mesto biotehnologije u medicini i farmaciji Biotehnologija predstavlja primenu bioloških aktivnosti za dobijanje nekog proizvoda, ili ostvarivanje nekog procesa, ili bilo koju drugu tehnološku primenu koja koristi biološke sisteme (žive organizme) ili njihove derivate. Koristi se u pravljenju ili modifikovanju proizvoda ili procesa za specifičnu primenu. Obuhvata širok dijapazon manipulisanja živim svetom sa ciljem da se dobiju proizvodi većeg kvaliteta, kao i bolji pristupi u rešavanju problema sa kojima se čovečanstvo sreće. Biotehnologija počiva na saznanjima biohemije, citologije, embriologije, genetike, mikrobiologije i molekularne biologije. Primenjivana je još u prošlosti u poljoprivredi, proizvodnji hrane, a danas se sve

više primenjuje u farmaciji, robotici, genetičkom inženjerstvu, medicini i mnogim drugim oblastima. Kada je reč o medicini, biotehnologija nosi veoma značajno mesto. Mnogo je primera njene upotrebe u dijagnostici, lečenju, dobijanju medicinskih sredstava za tretman određenih stanja. Jedan od takvih primera jeste dobijanje insulina primenom biotehnologije. Biotehnološkim postupcima je deo humane DNK koji kodira sintezu

4

insulina u ljudskom organizmu implementirana u genetički materijal bakterijske ćelije, tačnije u plazmid, najčešće vrste Escherichia coli. Nakon toga se dati izmenjeni plazmid vraća u bakterijsku ćeliju, a sve to sa ciljem da pod kontrolisanim uslovima, koji su optimalni za život date bakterije, ona proizvodi molekule insulina, kako bi se isti koristio u lečenju dijabetesa. Bitno mesto u medicini zauzima lečenje transplantacijom. U toj sferi postoje mnoga etička, medicinska i zakonska pitanja koja su jos uvek nerešena. Potrebe za transplantacijom jesu masovne, ali upravo pomenuta pitanja će uvek predstavljati kamen spoticanja u ovom načinu lečenja. Biotehnologija tu priskače u pomoć. Proizvodnja ksenografta, manipulacija matičnim ćelijama, tkivni inženjering i

organogeneza su neki od primera primene biotehnologije na ovom polju. Potpuno implantabilni uređaji su eksperimentalno prisutni za zamenu funkcije srca, međutim, upotrebljavaju se samo u ekstremnim situacijama i za sada još nisu dovoljno bezbedni, jer nose izvesne rizike. Matične ćelije imaju visok kapacitet diferencijacije i


NAUKA

proliferacije, te stoga mogu da zamene bilo koji organ ukoliko se implementiraju u blastociste, u čemu biotehnologija sve više napreduje. Međutim, postoje određeni faktori koji još uvek ograničavaju ovaj vid primene. Naime, matične ćelije i linije matičnih ćelija se razlikuju od ćelija organizma potencijalnog primaoca, što bi zahtevalo imunosupresivne postupke u cilju prihvatanja tih ćelija. To je moguće prevazići postupkom kloniranja, koje još uvek nailazi na etičke i religijske prepreke. Organogeneza je još jedan vid zamene organa. Ćelije fetalnih organa bi se mogle izolovati i staviti u kulturu, pri čemu bi moglo doći do nastajanja čitavih organa. Imunogenost fetalnih ćelija još uvek predstavlja ograničavajući faktor u primeni organogeneze u zameni organa. Neurologija je podlo tle za primenu biotehnologije. Tipičan primer jeste pokušaj implantacije fetalnih svinjskih ćelija u mozak sa ciljem da se

postigne kontola napada epilepsije. Robotske proteze ekstremiteta su u fazi razvoja. To je veoma kompleksan posao, koji zahteva mnogo pažnje usmerene ka raznim aspektima takve zamene, kao što su: način koordinacije pokreta, senzorne osobine veštačkog uda. Sve to uključuje rad neurologije, biomehanike, biotehnologije. U farmakoterapiji, biotehnologija ima mesto u farmakogenomici. To podrazumeva otkrivanje individualnih razlika u ispoljavanju terapijskih i neželjenih efekata lekova, a sve to u cilju kontrole i individualizacije terapije. Biotehnologija u otkrivanju malih molekula koji su značajni za razvoj novih lekova jeste takođe oblast koja je u fazi kontinuiranog razvića. Većina poznatih monoklonskih antitela koja se korite u terapiji različitih stanja jesu upravo razvijena posredstvom biotehnologije. Veliki udeo ima i u razvoju antibiotika, vakcina i hormona. Transgene eksperimentalne životinje koje se koriste za medicinska istraživanja su takođe plod biotehnologije. Genska terapija zasnovana na biotehnologiji je još jedan vid njene primene u medicini. Genetički testovi se koriste za utvrđivanje genetskih bolesti roditelja, kao i za utvrđivanje roditeljstva. Dijagnostičke metode zasnovane na biotehnologiji služe za otkrivanje kancerskih bolesti i parkinsonizma. Može se zaključiti da je biotehnologija u zdravstvu veoma prisutna i neminovna. U istraživanju i razvoju zdravstva utemeljenog na biotehnologiji postoji veliki broj prepreka, što se moglo videti iz konkretnih primera. Uprkos tome, dobici su mnogo značajniji od toga. Nadamo se da će se ubzo prevazići i problemi sa kojima se ova disciplina susreće. Alen Čebzan

5


NAUKA

Trnovit je put do zvezda ili...

Čudesna priča jednog hemijskog elementa Put ka otkriću oganesona je bio nesiguran i težak. Očigledno da je mnogim naučnicima zadao muke, ali je i dokazao da je vredan svih tih muka jer je po skoro svemu poseban hemijski element u odnosu na druge. Početkom ovog milenijuma, tačnije 2002. godine, hemijski element sa rednim brojem 118 je bio povezan sa jednim slučajem naučne greške. Naime, krajem 1998. godine poljski naučnik Robert Smolančuk je objavio proračune fuzije atomskih jezgara za superteške atome, uključujući i za element sa rednim brojem 118, koji su ukazivali na to da je moguće sintetisati ovaj element. Tokom sledeće godine naučnici sa Nacionalne laboratorije u Berkliju (SAD) su iskoristili ova predviđanja i najzad uspeli da sintetišu element sa rednim brojem 118. Međutim, u narednim godinama naučnici u drugim laboratorijama nisu uspeli da ponove eksperiment i potvrde dobijene rezultate. Čak ni Nacio-

6

nalna laboratorija u Berkliju nije uspela da ponovi rezultate dobijene u eksperimentu iz 1999. godine. Ono što se zapravo dogodilo jeste da je jedan od istraživača, bugarski naučnik Boris Ninov, izmenio neke od podataka, te su stoga rezultati eksperimenta bili netačni i u junu 2002. godine ti rezultati su poništeni. Četrnaest godina kasnije, element sa rednim brojem 118 je zvanično dobio ime i svoju oznaku, ali put dotle nije bio nimalo lak. Tek nakon što su poništeni rezultati prethodnog istraživanja, a već iste te godine je prvi put sintetisan ovaj hemijski element u Zajedničkom institutu za nuklearna istraživanja (Объединённый институт ядерных исследований) u Dubni u Rusiji. Na tom otkriću radili su ruski naučnici sa ovog instituta i američki naučnici sa Nacionalne laboratorije u Livermoru pod vođstvom ruskog nuklearnog fizičara Jurija Colakoviča Oganesjana. Do oktobra 2006. godine rezultati su ponovljeni tako da ovoga puta


NAUKA nije bilo sumnje da se radi o elementu sa rednim brojem 118. Posebna poteškoća u sintetisanju ovog elementa je bila to što se veoma brzo raspada u dotad nepoznate izotope blago lakših elemenata koji su morali biti nedvosmisleno identifikovani. U prilog ovome ide i činjenica da je do 2006. godine sintetisano svega pet (možda šest) atoma ovog elementa. Tek decembra 2015. godine IUPAC je objavio potvrdu rezultata ovih istraživanja u posebnom članku u naučnom časopisu „Čista i primenjena hemija“ („Pure and Applied Chemistry“). Naučnici iz saradnje Dub-

jena do kraja, te je Periodni sistem elemenata konačno kompletan.Svoj naziv oganeson je dobio u čast naučnika i profesora Jurija Oganesjana za njegov doprinos u otkriću i proučavanju superteških elemenata, uključujući i eksperimentalne dokaze o „ostrvu stabilnosti“. I ovde se radi o jednom posebnom slučaju ako uzmemo u obzir činjenicu da je dobio naziv prema živom naučniku, što je izuzetno redak slučaj. Jedini element koji je dotad dobio ime prema živom naučniku je siborgijum (Sg), nazvan po američkom naučniku Glenu Siborgu. Dodeljivanje naziva elementa po nekom naučniku nije nimalo retko, ali je i te kako ogromno priznanje za jednog naučnika. Smatra se da je za jednog naučnika veće priznanje da neki hemijski element bude nazvan po njemu, Lična karta: nego da osvoji Nobelovu nagradu, jer na taj način neće biti zaboravljen, a njegovo ime će Naziv: oganeson; stajati i pominjati se u svakoj školi u čitavom Oznaka: Og; svetu. Najzad, kao element koji se nalazi u gruPrvi put sintetisan: 2002. godine; pi plemenitih gasova koji su izuzetno stabilni i, Otkriven: 2006. godine; naravno, u gasovitom stanju, očekivalo bi se da Grupa: 18(VIIIa); je to slučaj i sa oganesonom. Međutim, eksperBlok: p; imenti govore drugačije. Oganeson je radioakRedni broj: 118; tivan i izuzetno nestabilan element i isprva se Atomska masa: 294; verovalo da je pod normalnim uslovima gas, ali Stanje na 20°C: verovatno čvrsto; se prema novim istraživanjima predviđa da je u Konfiguracija: [Rn]5f146dčvrstom agregatnom stanju. Ono što je uobičaje107s27p6; no kod oganesona je njegov naziv, to jest njegov Temperatura topljenja: nepoznata; sufiks -on koji je u skladu sa grupom plemenitih Temperatura ključanja: nepoznata; gasova (izuzev helijuma). Gustina: nepoznata; Ako ste pomislili da je konačnim otkrićem ogaIzgled: veoma radioaktivan element, svenesona konačno završena priča Periodnog ga nekoliko je atoma sinteisano ikad; sistema elemenata kao i otkrića novih elemeUpotreba: samo u istraživanjima; nata, onda stižu radosne vesti. Deo priče jeste Poluživot: 0,9 ѕ. završen, ali čitava priča nije nikako završena. Laboratorije već rade na istraživanju elemenata osme periode PSE. Da li ćemo za nekoliko godina imati prve naznake elemenata sa rednim na – Livermor su tada saopštili da su brojevima 119 ili 120? To za sada nije poznato. zadovoljeni kriterijumi za otkriće elementa Z = Do tada možemo da budemo radosni što je priča 118. Ovi naučnici su pozvani tada da daju svoj Mendeljejevog Periodnog sistema elemenata predlog za zvaničan naziv i simbol ovog ele- dovršena i da sa entuzijazmom i nestrpljivošću menta. Zvanično, 28. novembra 2016. godine, iščekujemo nove rezultate. IUPAC je potvrdio svoj naziv i oznaku elementa sa rednim brojem 118. Nazvan je oganeson, Milica Ognjanović a oznaka koja mu je dodeljena je Og. Događaj potvrde otkrića i dodeljivanje naziva ovom elementu po svemu je jedinstven. To je poslednji element Mendeljejevog oblika Periodnog sistema elemenata. Sedma perioda je konačno popun-

7


NAUKA RAZVOJNI PUT INSULINA

Dijabetes melitus je hronična metabolička bolest koja predstavlja ozbiljnu pretnju čovečanstvu. Prema podacima iz 2011. godine u svetu od ove bolesti boluje oko 371 milion osoba. Kako statistički podaci nalažu, ovaj broj je u stalnom porastu, pa se procenjuje da će 2030. godine 552 miliona ljudi imati dijabetes. Što se naše zemlje tiče, broj obolelih 2000. godine bio je 380.000, a 2010. godine 620.000. Prevalenca konstantno raste i procenjuje se da ćemo 2030. godine imati 730.000 obolelih od dijabetesa, što će činiti 10,2% populacije. Koliko je ova bolest značajna, govore podaci o njenoj istoriji. Prvi put je bolest opisana na staroegipatskom papirusu pre više od 3.500 godina. Dvestote godine p.n.e. Demetrije iz Apolonije prvi put upotrebljava reč dijabetes. Veći broj pisanih tragova s početka n.e. podrobnije opisuju simptome šećerne bolesti. Rimski, indijski, kineski i japanski lekari, savremenici tog doba, počeli su da povezuju bolest sa hranom koja se konzumira, pa su krivicu pripisali pirinču. Japanci idu korak dalje i pronalaze način da dijagnostifikuju bolest. Kako su znali da je jedan od znakova dijabetesa i „medena mokraća“, oni su urin davali psima, pa ukoliko je

8

sladak, pas će ga popiti. Deceniju kasnije počelo se sa otkrivanjem posledica bolesti. Povezali su je sa gangrenom, čirevima, tuberkulozom... Bila su to dragocena saznanja za taj period.Vremenom su pronađeni i kristali u urinu, da bi naposletku došli do zaključka da pankreas ima velikog udela u patogenezi. Revolucija se dogodila 1889. godine kada su naučnici Jozef fon Mering i Oskar Minkovski sproveli eksperiment na psu. Naime, oni su odstranili pankreas životinji i tako izazvali znakove i simptome koji su bili identični onima koji se javljaju kod dijabetičara. Ova vest je eksplodirala među naučnicima i podigla interesovanje stručnjaka na viši nivo. Sva ova dešavanja su doprinela da se otkrije nešto što će preokrenuti sudbinu mnogima. Postoje podaci da je Georg Ludvig Culcer 1906. izolovao sekret pankreasa i ubrizgao ga obolelom psu. Primetio je odsustvo šećera u urinu, ali je nesrećna životinja preminula zbog nedovoljne prečišćenosti sekreta. Edvard Albert Šarpej 1910. godine dolazi do zaključka da kod dijabetičara nedostaje jedan produkt pankreasa. Odlučio je da ga nazove po latinskoj reči za ostrvo – insula. Za ovaj naziv se odlučio jer je znao da se pomenuto jedinjenje sintetiše u beta ćelijama langerhansovih ostrvaca koje je 1869. otkrio nemački patolog Paul Langerhans. Tako su pronašli ono za čim je čovečanstvo tragalo hiljadama godina. Iako su znali da insulin postoji, njegova izolacija kao i mehanizmi kojima on deluje bili su preveliki izazov za to doba. Konačno 1921. godine rumunski fiziolog Nikola Konstantin Paulesku uspeo je izolovati i prečistiti insulin koji je nazvao pankrein. Objavio je rad, a tehnologiju dobijanja patentirao u Rumuniji. Međutim nije došlo do kliničke primene. Uporedo sa njim kanadski istraživač Frederik Banting je u Torontu uveliko radio na izolovanju jedinjenja. Tokom leta 1921. podvezivao je glavni vod pseće gušterače. Nekoliko nedelja kasnije bi životinji odstranio organ koji je bio pun čistog sekreta. Zatim je izvršio ekstrakciju sekreta, ekstrakt dao obolelom psu po imenu Alfa i time ga održavao u životu. Profesor fiziologije Meklaud je uočio propuste u dizajniranju eksperimenta, pa su krenuli sa novim pokušajem koji je bio uspešniji. Objavljuju rad 1921. u novembru mesecu. Međutim, izolovanje je trajalo suviše dugo, oko šest nedelja, pa su u istraživanja uključili i fetus teleta. Decembra iste godine pozivaju u pomoć i biohemičara Džejmsa Kolipa čiji je zadatak bio da dodatno prečisti ekstrakt. Sve je bilo spremno za kliničko ispitivanje. Novembra 1922. dijabetičar L. Tompson prima prvu injekciju insulina, ali zbog


NAUKA

nedovoljnog kvaliteta javlja se burna alergijska reakcija. Lečenje se obustavlja, a prečišćavanje nastavlja. Već 25. januara dobijen je zadovoljavajući kvalitet, a terapija je uspešno sprovedena. Zahvaljujući tome kreće masovna proizvodnja insulina iz pankreasa goveda, konja, svinja i riba. Banting i Meklaud dobijaju Nobelovu nagradu 1923. za ovo otkriće. Iste godine kompanija Eli Lilly počinje komercijalnu proizvodnju insulina koji dobija naziv isletin. Ispitivanja na ovom jedinjenju su nastavljena pa se 1936. pojavljuje insulin sa produženim dejstvom (protamin cink insulin). Deceniju kasnije pojavljuje se i izofanski brzodelujući insulin koji za razliku od prethodnog može da se kombinuje sa kristalnim insulinom. Godine 1955. Frederik Sanger određuje amino-kiselinsku sekvencu insulina. Razdvaja lance proteina i denaturiše ih na male fragmente pomoću kiselina i specifičnih enzima nakon čega izoluje pojedinačne amino-kiseline i određuje njihov redosled. Četrnaest godina kasnije Doroti Hodžkin je odredila i trodimenzionalnu strukturu insulina. Problemi sa potražnjom insulina postaju sve izraženiji. Za dobijanje 50 grama bilo je potrebno žrtvovati 3.000 goveda ili 6.000 svinja. Takođe, životinjski insulin je pokazivao identične efekte kao i humani, ali struktura nije bila identična, pa su se razvijala antitela. Saznanja iz sveta biologije doprinose da se 1978. godine u bakteriji E. coli sintetiše humani insulin. Tada se po prvi put uspelo sa isecanjem gena koji kodira sintezu insulina i njegovom inkorporacijom u plazmid bakterijske ćelije. Tako je i nastao prvi GMO organizam, a postupak postao poznat kao

tehnologija rekombinantne DNK. Ubrzo i gljive postaju proizvođači insulina. Dalja istraživanja su išla ka modifikaciji dužine delovanja. Vršila se zamena jedne amino-kiseline drugom ili dodatak nove, a sve sa ciljem da se dobiju insulinski analozi sa kratkim, srednjedugim ili dugim delovanjem. Kombinacijom ovih analoga imitira se fiziološko lučenje. Još jedan veliki napredak u terapiji insulinom desio se 1998. godine kada su počela ispitivanja sa inhalacionom primenom praškastog insulina, da bi 2006. Europian Medicines Evaluation Agency (EMEA) odobrila njihovu primenu. Inhalira se pomoću nebulizatora i u plućima se apsorbuje i to brže nego tokom subkutane primene. Zbog lošeg prihvatanja ovog preparata 2007. se obustavlja njegova proizvodnja. U junu 2014. FDA odobrava primenu „AFREZZA“ za terapiju dijabetesa. Problemi koji su se javili u vezi su sa velikom varijabilnošću u resorpciji. U toku su klinička ispitivanja vezana za oralnu primenu insulina. U pitanju su gastrorezistentne tablete koje sprečavaju razaranje proteina u želucu, a resorbovani insulin direktno dospeva u jetru i imitira fiziološko lučenje. Prevazilaze se sva očekivanja jer se verovalo da je ovaj vid primene neefikasan. Ispituje se i primena putem nazalne i oralne sluznice. Ovim bi se rešio problem bolnih uboda, ali i dalje je to samo budućnost. Očekuje se i da će problem sve veće potražnje za insulinom rešiti GMO biljke, kao moćne fabrike ovog dragocenog jedinjenja. Aleksandar Jovanović

9


NAUKA

Crvi bi mogli stati na put zagađenju koji jedu plastiku Plastika je jedan od vodećih faktora zagađenja životne sredine. Ljudi proizvode preko 300 miliona tona plastike godišnje, od čega 150 miliona završi na deponijama, a još 12 miliona u okeanima. Naučnici sa Stenforda su otkrili da crvi brašnari, koji se hrane mekinjama, mogu razgraditi polistiren. Za to im je poslužio eksperiment u kome su pratili 100 crva koji su jeli samo stiropor, oko 35 miligrama na dan, i pritom bili podjednako zdravi kao i kontrolna grupa. Takođe je dokazano da su za biodegradaciju zadužene bakterije njihovog digestivnog sistema, jer crvi kojiima su dati antibiotici nisu mogli da prežive „na stiroporu“. Druga grupa naučnika iz Španije i Velike Britanije je otkrila da larve jednog moljca, koje se inače hrane pčelinjim voskom, razgrađuju još jedan polimer – ovoga puta polietilen, koji čini čak 40% ukupne plastike. Tim je ostavio 100 gorepomenutih crva na komercijalnoj plastičnoj polietilenskoj ambalaži i u roku od 12 časova pojedeno je 92 miligrama, što su još bolji rezultati nego u prethodnom eksperimentu. Nalaženje etilen glikola u uzorku je bila potvrda da je u pitanju biodegradacija, što je bilo neophodno dokazati s obzirom na to da neki insekti, npr. bubašvabe, mogu takođe konzumirati plastiku, ali ne i svariti je. Autori

10

studije smatraju da je najverovatnije objašnjenje za ovu pojavu upravo vosak kojim se hrane, zbog velike zastupljenosti ugljenik-ugljenik veze u tim molekulima, koja je, između ostalog, osnovna hemijska veza polietilena. Sledeći cilj naučnika je da otkriju da li postoji vrsta koja bi mogla da razgradi polipropilen, takođe veoma zastupljen materijal, koji se koristi za izradu pojedinih auto-delova, u tekstilnoj industriji i kao sirovina od koje se proizvode mikro-granule sa širokom upotrebom, naročito u kozmetici, koje predstavljaju posebnu opasnost po okeane, uništavajući zooplankton. Ova istraživanja su revolucionarna iz razloga što se mogu upotrebiti kao rešenje za sve veće deponije plastičnog otpada. Vizije naučnika su da se iz ovih crva izoluju enzimi koji koji katalizuju degradaciju ovih supstanci i upotrebe za povratak sadašnjih deponija u nekadašnje ekosisteme, a potecijalno i njihovo inkorporiranje u same plastične proizvode, na takav način da bi se, iako nepravilno odloženi, sami raspali posle određenog vremena. Uprkos svemu, po rečima Vej-Min Vua, jednog od koautora rada, ovo ne bi smelo da postane zamena za reciklažu. Vladimir Bošković


NAUKA Veštačka inteligencija i farmacija Veštačka inteligencija (VI) je konstituisana kao naučna oblast u neposrednoj vezi sa uspostavljanjem računarstva kao naučno-tehničke discipline. Oblast je rapidno počela da se razvija nakon Drugog svetskog rata, a samo ime dobila je 1956. godine. VI trenutno obuhvata veliki broj poddisciplina, od vrlo opštih kao što su percepija i učenje, do uskih kao što su dokazivanje matematičih teorema, igranje šaha, glasovno prevođenje, medicinska dijagnostika, robotika, prepoznavanje govora. VI sistematizuje i automatizuje intelektualne zadatke i stoga je vrlo značajna za bilo koju sferu ljudske intelektualne aktivnosti. Postavlja se samo pitanje vremena kada ćemo primeniti znanja iz ove oblasti kada se susretnemo sa konkretnim problemom u praksi.

cenijama, i mnogi naučnici smatraju da je pitanje trenutka kada će kompjuterska inteligencija prestići ljudsku. Istraživači pokušavaju da u raznim studijama ustanove kolika je distanca između ljudske inteligencije i veštačke inteligencije. Rezultati kompjutera su bili slični rezultatima deteta od četiri godine. Nije iznenađujuć zaključak da kompjuteru nedostaje nemehaničko zaključivanje, kao i životno iskustvo. Životno iskustvo, pa čak i četvorogodišnjeg deteta, izrazito je važno jer uz pomoć proživljenih situacija dete donosi mudre i brze odluke. Primera radi, kompjuter zna koja je temperatura ključanja vode, ali četvorogodišnje dete Istraživači koji proučavaju ovu oblast već dan- bolje razume zbog čega je važno kloniti se vrele as mogu dizajnirati algoritme sa skoro ljudskim rerne. sposobnostima kao što su komunikacija, percepcija okoline, mogućnost učenja na osnovu iskustva. Na polju farmacije Veštačka inteligencija je nešto što u mnogim razvijenim zemljama poprima sve veći značaj, sa ciljem Živimo u dobu u kom bi svaki farmaceut morao da roboti jednog dana potpuno zamene čoveka. sebi postaviti jedno prosto pitanje: “Da li moj Za mašinu kažemo da ima atribute veštačke inteli- posao može obavljati robot – veštačka inteligencigencije ako u dve odvojene sobe smestimo jednu ja?” Odgovor većine nesumnjivo će biti negativan. osobu i jedna mašinu, a one na identične probleme Računari ne mogu pokazivati empatiju, ali mogu pružaju odgovore na osnovu kojih se ne može ra- vrlo lako za kratko vreme proveriti sve lek–lek inzotkriti ko se u kojoj sobi nalazi. terakcije, kao i interakcije zavisne od Na sistemu veštačke inteligencije se radi već de- individualnih karakteristika pacijenta i u odnosu na to dati najbolji mogući savet pacijentu. Roboti će uskoro biti sposobni za obavljanje svih poslova koje jedan farmaceut obavlja u apoteci, ali sa mnogo većom preciznošću i efikasnošću. Iako apoteke igraju ključnu ulogu u procesu lečenja, utisak pacijenata o apotekama jeste da one predstavljaju neku vrstu samoposluge. Lekar propisuje odgovarajuć lek sa odgovarajućim instrukcijama, a apotekar ga izdaje u zamenu za novac. Da bi odgovorili na zahteve kompjuterske ere, farmaceuti moraju pružiti više od provere recepta, izdavanja računa i naplaćivanja finalnog proizvoda. Već danas postoje aplikacije za pametne telefone koje mogu pro-

11


NAUKA veriti sve neželjene efekte i interakcije lekova. Poslovi u farmaciji su meta za automatizaciju iz razloga što greške medicinske prirode predstavljaju veliki problem u zaštiti javnog zdravlja. Institut za medicinu (SAD) procenjuje da oko 7000 smrtnih slučajeva svake godine prouzrokuju greške farmaceuta koje u Americi koštaju oko 16,4 milijarde dolara godišnje. Farmaceuti moraju više da sarađuju sa drugim stručnjacima iz polja biomedicinskih nauka. Oni moraju da uspostave odgovarajuće radne odnose sa lekarima i drugim zdravstvenim radnicima, moraju da budu punopravni članovi zdravstvenog tima i da u svakom trenutku budu spremni da ponude savet ili preporuku pacijentu. Takođe moraju igrati veliku ulogu u edukaciji pacijenata o pravlinom korišćenju leka, promovisanju zdravog načina života, prevenciji bolesti. Odgovornost je ključna vrlina jednog farmaceuta, a živimo u dobu u kom se i ta vrlina polako gubi. Čovek bez odgovornosti je čovek bez morala, odgovornost čoveka je primarna činjenica njegove duhovne strukture, odgovoran čovek uvek će da uradi pravu stvar i nikad ne može da pogreši. Odgovoran je onaj čovek koji ima za paradigmu etiku, to je veoma lako, to nije teško postići, ali ipak to danas nedostaje. Na kraju, čitav ovaj koncept može imati pozitivan

rešavanje svakodnevnih problema, štedi vreme i novac, ali veliki problem je u tome što u njemu nema etike. On dovodi do alijenacije čoveka, dakle – on nema uma, u njemu je razum (common sense, logica utens). Moderan čovek svakog dana prima ogromnu količinu informacija, što mu zadaje poteškoće. Sve to čini jedan informatički model, pa čak i čovek koji ima fotografsko pamćenje teško da može da primi sve informacije, da ih sublimira na pravi način, nađe im merilo i dovede u sistem. Sa druge strane, moderan mladi čovek informacije uzima zdravo za gotovo, za njega je informacija isto što i istina, a informacija može da bude i netačna. Tehnička revolucija ima dve dimenzije – progresivnu i regresivnu. Koja će da preovlada, zavisi od ljudi. Dakle, sve zavisi od mentalne strukture čoveka i karaktera njegove duhovnosti, vaspitanja i obrazovanja. Bez etike i vaspitanja čovek je osuđen na lutanje, traganje i informacije ga dovode do kontradikcije, antinomije. Sumarno on ne zna gde se nalazi. Postoji dosta problema i sa nastavnim kadrom koji ne treba samo da prenosi naučna saznanja, već treba da nas uči i o etici, jer je moralna dimenzija bitnija od same nauke, kako bi čovek imao “uspravan hod”. Prema modernim filozofima, sa religioznog aspekta ima razloga za optimistično viđenje sveta, ali pod uslovom da religija i etika budu paradigma sveukupne nauke i umetnosti. Ako ta osnova ne postoji onda sve ovo ne ide u dobrom smeru. Negativna strana računarske ere je delovanje na negaciju čovečnosti, na alijenaciju čovekovog duha, na srozavanje njegovog mentalnog i duhovnog ustrojstva na tzv. fah idiotizam. Dodatno utiče na kreiranje čovekovih čulstvenih osobina kao jedinih, negaciju njegovih osnovnih razumskih karakteristika, funkcije poimanja, spekulativnih moći čovekovog duha, a još više metafizičkih i religioznih. Dakle, u svemu je paradigma etika ili bi trebalo ishod po pacijenta, što je suština posla jednog da bude. Bez etike nema društva, društvo etičnofarmaceuta, ukoliko bi zahvaljujući naprednoj sti je društvo morala. tehnologiji farmaceuti više vremena provodili u Brz razvoj informatičkih tehnologija ima svointerakciji sa pacijentima, brizi o njima i je prednosti,ali i ozbiljne nedostatke. Na kraju zadovoljavanju njihovih potreba. ostaje na ljudima da prepoznaju sve negativne aspekte, svedu ih na najmanju moguću meru i Posledice razvoja veštačke inteligencije iskoriste potencijal računara u cilju napretka čovečanstva. Kompjuter može biti sagledan sa dva aspekta. U jednom pogledu on je sjajan, omogućava nam

12

Aleksandar Rajković


NAUKA Između nauke i struke

LABORATORIJA ZA ISPITIVANJE I KONTROLU LEKOVA FARMACEUTSKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U BEOGRADU USAGLAŠAVANJE SA ZAHTEVIMA DOBRE PROIZVOĐAČKE PRAKSE Još daleke 1996. godine Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu je, zbog posedovanja visoko obrazovanog naučnog i stručnog kadra i velikog broja specijalista iz ispitivanja i kontrole lekova, od tadašnjeg Saveznog ministarstva za rad, zdravstvo i socijalnu politiku Savezne Republike Jugoslavije, dobio rešenje za laboratorijska ispitivanja i redovnu kontrolu lekova, pomoćnih lekovitih i medicinskih sredstava. Ovu vrstu ispitivanja fakultet radi po zahtevu za tzv. treća lica odnosno kao ugovornu kontrolu. Sve do septembra 2017. ta ispitivanja su vršena na postojećoj opremi u veoma razuđenom prostoru laboratorija Katedre za farmaceutsku hemiju, Katedre za analitiku lekova, Katedre za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju i Katedre za mikrobiologiju i imunologiju, kada su i zvanično prve analize urađene u novom prostoru na novonabavljenoj, kvalifikovanoj i validiranoj opremi sadašnje Laboratorije za ispitivanje i kontrolu lekova (LIKL). Naime, nova Laboratorija za ispitivanje i kontrolu lekova Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu funkcioniše u okviru organizacione jedinice Laboratorije, a prostorno se nalazi u prizemlju zgrade kule A, za koju postoji poseban ulaz iz dvorišta fakulteta sa strane parkinga. Kako prema Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima, proizvođači lekova moraju da poštuju zahteve dobre proizvođačke prakse (Good Manufactred practice, GMP) , tako i laboratorija za kontrolu lekova mora da funkcioniše usaglašeno sa zahtevima GMP koji se odnosi na ispitivanje i kontrolu lekova.

Iz tog razloga, već više od godinu dana, nastavnici i saradnici angažovani u LIKL intenzivno rade na pripremi dokumentacije, adaptaciji prostora i kupovini opreme kako bi se ispunili uslovi za dobijanje GMP sertifikata. U laboratoriji je angažovano 25 nastavnika i saradanika uglavnom sa Katedre za farmaceutsku hemiju, Katedre za analitiku lekova, Katedre za framakognoziju i Katedre za Farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju. Za šefa laboratorije imenovana je prof. dr Mira Zečević, specijalista ispitivanja i kontrole lekova i specijalista puštanja leka u promet. Kako je i kada sve počelo po pitanju podizanja i osposobljavanja LIKL? Stvari oko uspostavljanja ove laboratorije nisu tekle baš ni lako ni brzo. Ideju o osnivanju i akreditaciji LIKL u okviru našeg fakulteta pokušao je prvi da realizuje prof. dr Darko Ivanović u vreme kada je bio dekan Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 2006. osnovao je radnu grupu koja je pod rukovodstvom prof. dr Zorice Đurić započela i uradila veliki posao oko organizacije i pripreme dokumentacije za akreditaciju laboratorije. Ipak, nepostojanje pre svega jedinstvenog prostora, ali i složena organizacija, razuđenost i raznorodnost usluga koje su bile predložene (od ekspertskih izveštaja, do dve vrste ispitivanja iz farmakologije, uključivanje mikrobiologije i sl.) doveli su i do prestanka rada na pripremi dokumentacije za akreditaciju laboratorije.

13


NAUKA U proleće 2009. godine, u okviru pripreme obeležavanja 70 godina nastave farmacije na Univerzitetu u Beogradu, tadašnje rukovodstvo fakultata sa dekanom prof. dr Nadom Kovačević, na predlog prof. dr Sote Vladimirova je odlučilo da za taj jubilej prezentuje projekat Centralne laboratorije Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Predloženo je da se za Centralnu laboratoriju adaptira prostor u suterenu objekta A. Bilo je dosta poteškoća i u vezi sa realizacijom ove ideje, a najviše zato što je bilo potrebno ispoštovati različite procedure, pripremiti tehničku dokumentaciju i dobiti potrebne saglasnosti od nadležnih organa grada Beograda i opštine Voždovac. Kako je i naznačeno u predstavljanju ovog projekta, nova laboratorija bi bila korišćenja za naučnoistraživački rad, ali i za potrebe LIKL. Savet Fakulteta je na sednici od 2. oktobra 2009. godine odobrio ovakvu inicijativu i doneo odluku o nastavku aktivnosti vezanih za uspostavljanje Centralne laboratorije. Poslovi vezani za izradu detaljne građevinske dokumentaciju, na osnovu najpovoljnije ponude, povereni su firmi Hemofarm inženjering d.o.o. Saglasnost da se pristupi radovima na objektu i adaptaciji prostora, obezbeđeni su tokom 2011. Sve ovo je omogućilo javnu nabavku ponuda za izvođenje radova. Najpovoljnija ponuda je dobijena od firme Euro Cons, pa je i potpisan ugovor o izvođenju radova oko adaptacije prostora buduće laboratorije. Ovi radovi su, u skladu sa projektom, završeni 2013. godine. Međutim, kako je bilo određenih propusta u pogledu puštanja u rad i funkcionisanja HVAC sistema, od strane firme Euro Cons, postojeće rukovodstvo ulaže velike napore da osposobi rad HVAC-a, te su trenutno u toku radovi na terenu koji će se nadamo se uspešno i brzo završiti.

14

Kako je prvobitna ideja bila da se napravi Centralna laboratorija Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u kojoj bi se radila naučna istraživanja i u isto vreme ispitivanje i kontrola lekova, od 2009. godine u skladu sa mogućnostima, fakultet je nabavljao opremu za novu laboratoriju. Kupljeni su namenski UPLC sa MS/ MS detektorom, UV/VIS spektrofotometar i centrifuga. Ipak, najveći deo opreme nabavljen je po HETIP projektu Ministarstva za prosvetu i nauku Republike Srbije iz IPA fondova za ukupni iznos od oko 1 milion eura. Sukcesivno, tokom 2013. isporučeni su sledeći instrumenti: nuklearnomagnetni rezonantni spektrometar, tečni hromatograf sa MS/MS sistemom detekcije, protočni citometar, diferencijalni skenirajući kalorimetar i atomski apsorpcioni spektrometar sa grafitnom kivetom i mikrotalasnim sistemom za pripremu uzoraka i aparat za ispitivanje brzine rastvaranja. Kako u to vreme još uvek nije bio adaptiran prostor za Centralnu laboratoriju, oprema je razmeštena po katedrama. Međutim, kako se ideja Centralne laboratorije vremenom nije ostvarila, došlo je do preusmeravanja namene postojećeg prostora u svrhu LIKL u čijem prostoru je od ove opreme trenutno atomski apsorpcioni spektrometar, diferencijalni skenirajući kalorimetar i aparat za ispitivanje brzine rastvaranja koji je prvobitno bio raspoređen na Katedri za neorgansku hemiju. Dolaskom novog rukovodstva na čelu sa dekanom prof. dr Zoricom Vujić, odlučeno je da se postojeći prostor opremi kao LIKL i da se laboratorija akredituje. Krajem 2016. Rukovodstvo fakulteta je angažovalo konsultanta za usaglašavanje LIKL sa GMP zahtevima na čemu se još uvek intenzivno radi. Najpre je bilo potrebno revidirati celokupnu dokumentaciju postojećeg QMS sistema koji je bio usklađen sa zahtevima standarda ISO 9001, ali ne i u potpunosti sa savremenom farmaceutskom regulativom u oblasti ispitivanja i kontrole lekova. Za ovaj veliki posao bila je zadužena prof. dr Vesna Kuntić, rukovodilac kvaliteta Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja je zajedno sa koleginicom dipl. pharm. spec. Draganom Mileusnić, angažovanim konsultantom za usaglašavanje sa GMP zahtevima, a uz svesrdnu pomoć kolega angažovanih u LIKL, revidirala postojeću i dizajnirala novu dokumentaciju sistema menadžmenta kvaliteta za Fakultet. Nakon toga su zaposleni


NAUKA u LIKL zajedno sa angažovanim konsultantom pristupili izradi GMP dokumentacije potrebne za dobijanje GMP sertifikata. Do sada je napisano 48 standardnih operativnih procedura i oko 20 pratećih upustava za rad, kao i Poslovnik sistema menadžmenta kvalitetom, Validacioni master plan, Glavna dokumentacija mesta kontrole kvaliteta, kao i brojne analize rizika, u skladu sa savremenim svetskim trendovima koji preporučuju „risk based“ pristup procesima i sagledavanje značaja mogućih rizika na ispunjenost zakonskih zahteva sa jedne strane, i na bezbednost pacijenata što je naš osnovni zadatak, sa druge strane. Uporedo sa pripremom dokumentacije teče nabavka nedostajuće opreme za laboratoriju i adaptacija dodatnog prostora za smeštaj komora za stabilnost i arhive rukovodilaca ispitivanja za koju je nabavljen novi nameštaj. Takođe je preuređen magacinski prostor i priveden nameni. Prostor LIKL je definisan i podeljen prema zahtevima GMP smernica na klasifikovan kontrolisan i klasifikovan nekontrolisan, te se prilikom ulaza u laboratoriju zaposleni ponašaju u skladu sa tim i pridržavaju zahteva propisanim procedurama Laboratorije, a posetioci upisuju u knjigu posetilaca. Svakodnevno se vodi evidencija monitoringa ambijentalnih uslova u kontrolisanom prostoru laboratorije i dnevnici održavanja higijene i korišćenja opreme i prostora. Uz svaki aparat se nalazi postavljeno uputstvo za rad, dnevnik korišćenja i dnevnik preventivnog i korektivnog održavanja datog komada opreme. U međuvremenu je kupljena većina neophodne opreme i Laboratorija sada poseduje novi HPLC aparat sa PDA - UV sistemom za detekciju, UVVIS spektrofotometar, komoru za ispitivanje stabilnosti lekova, sistem za prečišćenu vodu, refraktometar, polarimetar, konduktometar, pH-metar, Karl-Fischer titrator, analitičku vagu, sušnicu za sudove, ultrazvučno i vodeno kupatilo, aparat za ispitivanje brzine rastvaranja koji su u funkciji rutinskih ispitivanja lekova kao i difrencijalni skenirajući kalorimetar (DSC) i atomski apsorpcioni spektrofotometar, (AAS) za naučnoistraživački rad. Pojedini komadi opreme kao što je sušnica za sudove i konduktometar su donacija Hemofarm d.o.o., a ultrazvučno i vodeno kupatilo je Laboratoriji ustupila Katedra za farmakokinetiku i kliničku farmaciju, dok je deo opreme UV-VIS spektrofotometar, polarime-

tar i linomat za TLC analizu, ustupila Katedra za farmaceutsku hemiju. Namera je da se kupi još jedna komora za ispitivanje stabilnosti i gasni hromatograf kada se za to obezbede sredstva kako bi ova laboratorija bila u potpunosti opremljena neophodnom opremom za rutinska ispi-

tivanja i kontrolu lekova. Većina opreme, osim HPLC aparata i komore za stabilnost je u ovom trenutku u postupku kvalifikacije, etaloniranja ili validacije. S obzirom na to da je za neku opremu bilo potrebno da se osposobi i deo infrastrukture, kao što je npr. dodatni agregat za pravilan rad komore za stabilnost, jer postojeći kapacitet napajanja električnom energijom u slučaju nestanka struje nije dovoljan, to poprilično usporava puštanje u rad pojedinih komada opreme i potpunog osposobljavanja laboratorije za rad. Međutim, velikim angažovanjem dela zaposlenih u laboratoriji prevazilaze se problemi u hodu i postojeće prepreke i poslovi vezani za ispunjavanje uslova za dobijanje GMP sertifikata se ipak privode kraju. Očekujemo da se do početka aprila meseca 2018. steknu uslovi za dobijanje GMP sertifikata u Laboratoriju za ispitivanje i kontrolu lekova Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i time steknu svi potrebni uslovi za obavljanje poslova ispitivanja i kontrole lekova po pitanju prostora, opreme i zaposlenog osoblja. Prof. dr Mira Zečević, specijalista ispitivanja i kontrole lekova i puštanja leka u promet, šef Katedre za analitiku lekova i šef Laboratorije za ispitivanje i kontrolu lekova.

15


NAUKA Putovanje kroz vreme: naučna fantastika ili realnost? Sve se ponaša tako kao da stari u budućnost. Ja starim i u prošlost. U svim pravcima vremena. To mi je najljudskiji dokaz da sam, sa neke druge strane ovog istog, ovde već jednom boravio silazeći sa zvezda. Mika Antić Prostor i vreme Da bismo mogli da govorimo o putovanju kroz vreme, moramo najpre pokušati da razumemo njegov koncept, a da bismo u tome uspeli, moramo se potruditi da razumemo jednu neraskidivu celinu prostora i vremena – prostorvreme. Putovanje ka otkrivanju suštine prostora i vremena je puno iznenađenja. Jedno otkiće za drugim tokom istorije radikalno je menjalo naše shvatanje ovih pojmova. Ser Isak Njutn, istaknuti naučnik 17. veka, smatrao je da su prostor i vreme apsolutni, što znači da sekund na Veneri traje koliko i sekund na Marsu. Metar na Zemlji je iste dužine, kao i metar na Veneri i Marsu. Metri i sekunde su iste ma gde se mi nalazili u svemiru i stoga prostor i vreme čine apsolutni referentni sistem u odnosu na koji se može posmatrati kretanje svih drugih tela. A onda je trebalo sačekati da prođu tri veka da bi neko uopšte uzeo u razmatranje nešto što je do tada smatrano nepobitnim. Reč je o najvećem fizičaru 20. veka – Albertu Ajnštajnu. Njegove revolucionarne teorije, specijalna i opšta teorija relativnosti, uzbudile su čitav naučni svet s početka prošlog veka i pošteno prodrmale temelje tadašnje fizike. Nakon njega, vreme i prostor se više nisu uzimali za apsolutne, već su smatrani relativnim. Prostor je relativan, vreme je relativno, a zajedno čine apsolutnu četvorodimenzionalnu celinu: prostor postoji u tri dimenzije, a vreme je četvrta dimenzija. (Na primer, ako bismo imali raketu koja se kreće određenom brzinom (bliska svetlosnoj), protok vremena bi se usporio, metar (dužina rakete) bi se smanjio, masa rakete porasla. Ako bi raketa dostigla brzinu svetlosti, vreme bi se zaustavilo, dužina ne bi postojala, masa bi bila beskonačna.) Osim toga, do tada se znalo da postoji gravitacija kao sila, ali je bila misterija odakle ona potiče. Tu na scenu opet stupa Ajnštajn: ustanovio je da materija izaziva zakrljivljenje prostora i vremena, a ta zakrivljenost oko predmeta stvara iluziju da postoji gravitaciona sila koja deluje na objekte u njegovom

16

okruženju (tzv. geometrijsko objašnjenje gravitacije). (Možemo zamisliti tešku gvozdenu kuglu na sredini dušeka oko koje postavimo klikere na izvesnoj udaljenosti; klikeri bi najpre kružili oko kugle, a zatim bi usled zakrivljenosti dušeka stigle do nje, kao da su pod uticajem neke „sile“.)

Putovanje kroz vreme Ono što nas koči i tera nas da sumnjamo da je putovanje kroz vreme moguće jeste sama naša intuicija. Zakoni fizike se, naprotiv, tome ne protive. Štaviše, bilo koji od njih podjednako bi mogao da se primeni i kada bismo obrnuli smer strele vremena. Šta ako bi bilo moguće da pređemo iz „sad“ u „tad“, to jest da putujemo kroz vreme? Naše iskustvo nam govori da za to postoji samo jedan način: moramo čekati da prođe sekunda za sekundom dok otkucaji časovnika pretvaraju „sad“ u „tad“ i to pod uslovom da „tad“ dolazi uvek posle „sad“. Ako „tad“ prethodi „sad“, iskustvo nam govori da taj put ne postoji: putovanje u prošlost ne izgleda moguće. Kada je o vremenu reč, krećemo se u jednom smeru, sviđalo se to nama ili ne. Ipak postoje teorijske pretpostavke za jednu vrstu putovanja kroz vreme: putovanje u budućnost. U budućnost putujemo iz časa u čas, sadašnji trenutak će već u sledećem postati prošlost. Ovde je, pak reč o nešto drugačijoj varijanti putovanja u budućnost – ubrzanom putovanju, npr. iz ovog trenutka želimo da „preskočimo“ u neki dalji trenutak u budućnosti. Još davne 1905. kada je obelodanio svoju specijalnu teoriju relativnosti (u daljem tekstu STR), Ajnštajn je napravio nacrt za ubrzan prelazak u budućnost. Recept je, makar u teoriji, prilično jednostavan; za početak je potrebno napraviti vasionski brod koji može da ostvari brzinu od 99,9999999996% brzine svetlosti. Potrebno je da punom brzinom odletite u kosmos na deset dana ili malo više od 27 godina, a zatim se naglo okrenete i istom brzinom vratite na Zemlju. Kada se vratite na Zemlju, otkrićete da je ovde prošlo 10.000 ili 10 miliona godina po zemaljskim satovima. Ovo je moguće prema eksperimentalno dokazanoj STR. Naime, protok vremena se usporava s povećanjem brzine kretanja kroz trodimenzionalni prostor. Naravno, trenutno ne možemo praktično testirati ovu zamisao, ali to je samo zbog nedovoljno razvijene tehnologije. STR se svakodnevno potvrđu-


NAUKA je: čak i u avionima, koji lete tek delićem brzine svetlosti, dolazi do usporavanja vremena u odnosu na ono na površini Zemlje. Prema tome, teorijska podloga za razmišljanje o ovakvom putovanju u budućnost je dobra. Problem je u sadašnjoj ograničenoj tehnologiji, ne u fizičkim proračunima. S putovanjem u prošlost stvari stoje malo drugačije. Postoje mnoge logičke „slepe ulice“ vezane za to. Jedna od najznačajnijih je svakako ona u kome putujete u prošlost i sprečavate sopstveno rođenje, npr. sprečavajući vaše roditelje da se upoznaju. Paradoks je vrlo primetan: ako se nikada niste rodili, kako onda možete postojati, a onda se postavlja pitanje kako je moguće da ste otputovali u prošlost i sprečili roditelje da se upozaju? Da biste otputovali u prošlost i sprečili roditelje da se upoznaju, morali ste biti rođeni, ali ako ste se rodili, otputovali u prošlost i sprečili upoznavanje roditelja, onda se niste ni rodili! Mnogi bi ovde odustali od daljeg razmišljanja o ovoj temi. Oni najhrabriji će se usuditi da pitaju da li je putovanje u prošlost ipak moguće? Većina razumnih naučnika bi dala odričan odgovor. Međutim, činjenica je da niko nije dokazao da zakoni fizike u potpunosti isključuju mogućnost putovanja kroz vreme u prošlost. Neki fizičari su čak osmislili sopstvene vremeplove. Ovde ću naglasiti da nijedan od njih ni približno ne liči na nabudženi folksvagen Doka Brauna iz filma „Povratak u budućnost“ (obavezno pogledati!). Prvi primer je „vremeplov“ škotskog fizičara Vilijama van Stokama. On je proučavao hipotetički problem iz opšte teorije relativnosti: u njemu vrlo gust i beskrajno dugačak valjak rotira na svojoj osovini. Iako je ovakav valjak fizički nerealan, njegova istraživanja su dovela do interesantnog otkrića. Vrtlog, nastao rotacijom ovakvog valjka, bio bi toliko snažan da bi povukao za sobom ne samo celokupan prostor, nego i vreme. Drugim rečima, rotacija krivi smer kretanja vremena u stranu, tako da bi vas kružno kretanje odvelo nazad u prošlost. Naravno, ne možemo napraviti beskrajno dugačak rotirajući valjak, ali Van Stokov rad nam je pokazao da opšta teorija relativnosti na neki način dopušta mogućnost putovanja u prošlost. Drugi naučnik koji se dohvatio ovog donkihotovskog problema bio je Kurt Gedel. Prema opštoj teoriji relativnosti, ima logike govoriti o rotaciji čitavog svemira (nije potrebno referentno telo). Kurt je upravo to iskoristio: njegov „vremeplov“ je bio rotirajući svemir. Kako? Zamislite da ispalite laserski zrak u ovakvom svemiru: svetlost ne bi izgledala kao da se kreće pravolinijskom, već spiralnom putanjom. Kada bi, recimo, vaša raketa ili svemirski brod pratio odgovarajuću putanju u rotirajućem kosmosu, mogli biste se vratiti na početnu tačku pre nego što se krenuli iz nje. Međutim, ovaj predlog je otpao kada je konačno

utvrđeno da ne živimo u takvom svemiru. Za sada, mesto najrealističnijeg kandidata za vremeplove zauzimaju crvotočine, prema idejama fizičara Kipa Torna. Crvotočina je hipotetički tunel kroz prostor. Ono što ih razlikuje od „klasičnih“ tunela, koji služe kao prečica između dve lokacije u prostoru, jeste to što crvotočine spajaju dve tačke u prostoru kroz novu, dotad nepostojeću prostornu cev. Ona se mora posmatrati kao sasvim novo područje kosmosa koje se dodiruje s poznatim prostorima kosmosa samo na svojim krajevima, tj. ulazima u nju. Tek kasnije je shvaćeno da one ne nude samo prečice kroz prostor, već i kroz vreme. To je moguće ako bismo kroz crvotočinu putovali brzinom bliskoj svetlosnoj i ako bismo jedan njen otvor poneli sa sobom na putovanje (na taj način bismo tunel kroz prostor pretvorili u tunel kroz vreme). Jedna od značajnih karakterisitika crvotočine je što se ona na taj način ne bi istezala, već bi njena dužina uvek ostajala ista, bez obzira koliko bismo se udaljili od prvog otvora, koji ostaje stacioniran na svom početnom mestu. Ipak, ova pretpostavka je još uvek manje-više u domenu mašte. Međutim, koliko god nam zvučala strano predstava o crvotočinama, matematika opšte relativnosti ih dozoljava, pa se istraživanja na njima nastavljaju i dalje. Naučnik Stiven Hoking je postavio sledeće pitanje: „Ako je putovanje u vreme moguće, zašto nismo preplavljeni posetiocima iz prošlosti i budućnosti?“ Da li to vodi do zaključka da je putovanje kroz vreme definitivno nemoguće? Odgovor na ovaj paradoks se krije u sledećoj činjenici: vremeplovi o kojima je dosad bilo reči ne dopuštaju putovanje u vreme pre izgradnje prvog vremeplova. Kada bismo prvi vremeplov izgradili za, recimo, 10.000 godina, taj trenutak bi privukao putnike kroz vreme, ali sav period koji mu je prethodio za njih bi ostao nedostupan. Pretpostavljam da će u budućnosti sve zamisli o putovanju kroz vreme biti prebačene u oblast nemogućeg. Ali, dok ne dođemo do konačnog dokaza da je to nemoguće, moramo ostati otvoreni za sve opcije. U svakom slučaju, svaki momenat koji prođe dok ne napravimo vremeplov (pod uslovom da ikad dođe do toga) jeste momenat koji će zauvek ostati van našeg domašaja. Dakle, hoćemo li jednog dana biti gospodari vremena i prostora i raditi ono što se sada smatra naučnom fantastikom ili će sve to ostati samo u domenu naše mašte?

Katarina Sićović

17


i n f o r m a c i j e iz s v e t a f a r m a c i j e Revolucionarna terapija hepatitisa C

Proces nastanka novog leka je i vremenski i finansijski zahtevan. Pored mnoštva supstanci koje se ispituju, najčešće nijedna ili samo jedna zadovolji sve uslove i pronađe svoj put do tržišta. Međutim, šta se dešava kada ona dospe na tržište? Da li farmaceutske kompanije uspeju da povrate uložena sredstva ili je uvek cilj da i mnogostruko zarade? Sve je više takvih primera, ali problem su oni lekovi koji su se pokazali kao veoma efikasni, pa su kao takvi postali nezamenljivi u tretmanu odredjenih bolesti, a zbog svoje cene nisu dostupni svim pacijentima. Takav problem je i sa novim lekom za lečenje hepatitisa C. Hepatitis C je virus koji perzistirajući u krvi izaziva teško ostećenje jetre, koje može imati fatalan ishod ukoliko se adekvatno ne tretira. U svetu oko 170 000 000 ljudi pati od hepatitisa C i to je globalno veliki zdravstveni problem. Svake godine blizu 350 000 - 500 000 ljudi umre od hepatitisa C, a to znači po jedna osoba u minuti. Odnedavno je dostupan novi lek za lečenje hepatitisa C koji je sa aspekta bezbednosti i efikasnosti daleko ispred trenutno korišćene terapije. Prednosti ove terapije se ogledaju u lečenju oralnim tabletama koje se jednostavno mogu uzimati kod kuće, velikom

18

procentu izlečenja (preko 90% pacijenata se izleči), minimalnim kontraindikacijama i tretmanu koji traje svega 12 nedelja. Gilead je farmaceutska kompanija koja je trenutno najpoznatija po stvaranju revolucionarnog leka koji je baziran na aktivnom molekulu sofosbuvir, a pod zaštićenim nazivom Sovaldi (400mg sofosbuvir) i Harvoni (400mg sofosbuvir - 90mg ledipasvir). Takođe, postoji i lek Daklinaza (60mg daclatasvir) koji proizvodi druga kompanija Bristol-Myers Squibb. Cena ovih lekova je izrazito visoka, za neke nedostižna, pa većina pacijenata nije u mogućnosti da priušti sebi ovaj tretman. Trenutna cena dvanaestonedeljnog tretmana je od 60 000 do 100 000 dolara po pacijentu u zavisnosti od genotipa, a zdravstveno osiguranje ne pokriva troškove ovog lečenja. Sam proces proizvodnje leka ne iziskuje velike

troškove, ali ipak njegova cena je nekoliko stotina puta veća od troškova proizvodnje. Smatra se da bi široka upotreba ovakvog leka prevalencu hepatitisa C dovela u minimalan opseg. Odskora neke indijske kompanije odlučile su se na korak čovečnosti, pa proizvode ovaj lek po 50 puta nižoj ceni i na taj način čine veliku olakšicu obolelima, ali ne i dovoljnu. Postavlja se pitanje kako rešiti ovakav problem i ko je za njega odgovoran. Da li su farmaceutske kompanije potpuno izgubile svest o značaju lekova za zdravlje ljudi ili proizvodnju lekova posmatraju isključivo sa materijalnog aspekta? Ivana Miljković


i n f o r m a c i j e iz s v e t a f a r m a c i j e

Nanosistemi u terapiji kancera Napredak u razumevanju biologije tumora koji je ostvaren tokom poslednjih dvadesetak godina, značajno je doprineo lečenju. Usprkos tome, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (engl. World Health Organization, WHO), procenjuje se da je u svetu 2012. od tumora umrlo približno 8,2 miliona ljudi, a smatra se da će tokom sledeće dve decenije taj broj narasti na čak 22 miliona. Glavni razlozi za visoku smrtnost pacijenata koji pate od malignih bolesti se pripisuju nemogućnosti selektivnog dopremanja citostatika u tumorsko tkivo. Zbog nespecifične distribucije u telu, njihovu primenu karakterišu brojni neželjeni efekti. Poseban problem je pojava otpornosti tumorskih ćelija na delovanje citostatika i posledično ponavljanje bolesti. Nedavna istraživanja pokazuju da bi aplikacija nanočestica, odnosno uklapanje citostatika u odgovarajuće nosače nanometarske veličine, mogla znatno doprineti njihovoj ciljanoj isporuci tumorskom tkivu i tako povećati efikasnost terapije, a pritom bi u isto vreme došlo i do smanjenja neželjenih efekta.

modifikacijom površine vezivanjem polietilenglikolnih lanaca (PEG) smanjuje se uklanjanje takvih nanočestica delovanjem retikuloendotelnog sistema. Na taj način se osigurava produženo zadržavanje nanoterapeutika u sistemskoj cirkulaciji čime se povećava i verovatnoća njihove interakcije s tumorskim tkivom. Krvni sudovi tumora znatno su propustjiviji za mikro i nanočestice, a u isto vreme, smanjena je limfna drenaža u tumorskom tkivu. Upravo ta patološka promena omogućava selektivno nakupljanje i produženo zadržavanje nanoterapeutika u tumorskom tkivu. U poređenju s njima, lekovi niske molekulske mase neselektivno difunduju kroz endotel krvnih sudova zdravog tkiva, uzrokujući značajne nuspojave. Uklapanjem citostatika u različite nanoterapeutike moguće je izbeći probleme vezane za rastvorljivost i hemijsku stabilnost aktivne supstance. Niska rastvorljivost u vodi značajno ograničava terapijski potencijal citostatika, a može se popraviti uklapanjem u različite nanočestice. Na primer, rastvorljivost paklitaksela je značajno povećana formulacijom u albuminske nanočestice (Abraxane®, Nanoterapeutici Abraxis/Celgene). Na taj način izbegnuta je Nanoterapeutici sadrže aktivne supstance upotreba Cremophora EL, solubilizatora koji se inkorporirane u različite nosače nanometarske koristi za osiguranje rastvorljivosti leka u konvencionalnim farmaceutskim oblicima, a čija veličine, u rasponu od 10 do 100 nm. primena doprinosi učestalosti alergijskih reakcija bolesnika na hemoterapiji. Aktivna supstanca uklopljena u nanočestice je zaštićena od razgradnje uticajem enzima što rezultira povoljnijim farmakokinetičkim profilom leka. Nanoterapeutici se mogu dizajnirati tako da oslobode uklopljeni sadržaj uticajem spoljašnjih efekata čime se poboljšava selektivnost terapije. Na primer, uklapanjem doksorubicina u pH-osetljive nanočestice može se značajno povećati ćelijski unos i intracelularno oslobađanje leka. Takođe, primena nanotehnologije može smanjiti rezistenciju tumorskih ćelija na citostatike. Najčešće obuhvataju liposome, micele, polimerne i čvrste lipidne nanočestice, den- Nanoterapeutici za pasivnu dostavu leka u drimere i makromolekularne nosače. tumor Manipulacijom nanoterapeuticima moguće je izbeći njihovu eliminaciju putem bubrega koja je Patološke promene u građi krvnih sudova do ograničena na čestice manje od 5 nm, a kojih dolazi tokom rasta i razvoja tumora, omo-

19


i n f o r m a c i j e iz s v e t a f a r m a c i j e gućavaju pasivnu, ciljanu dostavu citostatika primenom nanofarmaceutika. Manji čvrsti tumori nemaju razvijenu vaskulaturu, pa kiseonik i nutrijente iz svog okruženja dobijaju difuzijom. Rastom tumora (>2 mm3) dolazi do ćelijske hipoksije što dovodi do prekomerne ekspresije proangiogenetskih faktora rasta – faktora rasta poreklom iz trombocita (PDGF), vaskularnog endotelnog faktora rasta (VEGF) i faktora nekroze tumora-alfa, koji aktiviraju endotelne ćelije, što posledično dovodi do stvaranja lumena krvnih sudova. Nezrela vaskulatura se remodeluje i stabilizuje pericitima i ćelijama glatkih mišića, stoga je taj proces često nedovršen i rezultira proširenim krvnim sudovima nepravilnog oblika. Na endotelnim ćelijama novonastalih krvnih sudova su prisutne pore veličine 200 do 800 nm što dovodi do povećane vaskularne permeabilnosti, ekstravazacije i akumulacije nanoterapeutika u intersticijumskom prostoru tumora. Treba napomenuti da veličina pora na endotelu normalnih krvnih udova iznosi od 5 do 10 nm. Dalje, u tumorskom tkivu nema limfnih sudova ili su pak nefunkcionalni što doprinosi selektivnom nakupljanju nanofarmaceutika u tumoru. Ta pojava se naziva EPR efekt (engl. Enhanced Permeability and Retention effect) i karakteristična je za većinu tumora, osim za hipovaskularne tumore prostate i pankreasa. Kako bi se omogućilo pasivno nakupljanje nanofarmaceutika u tumorskom tkivu, potrebno je izbeći njihovo uklanjanje delovanjem retikuloendotelnog sistema i osigurati im dovoljno dugu sistemsku cirkulaciju. U tom smislu, veličina, naelektrisanje i svojstva površine nanočestica su od ključnog značaja. Iako nanočestice veličine do 400 nm mogu bez ograničenja proći kroz propusni endotel krvnih sudova tumora, čestice veće od 100 nm se uklanjaju u jetri, a manje od 10 nm su podložne renalnom klirensu. Zbog toga je optimalna veličina nanofarmaceutika od 10 do 100 nm. Takođe, preferiraju se neutralne i negativno naelektrisane čestice jer su pozitivne podložne brzom klirensu u bubregu. Nanočestice je nužno zaštititi od opsonizacije i fagocitoze čime im se produžava vreme sistemske cirkulacije. To se najčešće postiže pegilacijom, tj. vezanjem lanaca polietilenglikola na površini nanofarmaceutika. Na ciljanu pasivnu dostavu nanofarmaceutika u tumor ključnu ulogu ima stepen vaskularizacije tumora koja varira kod ra-

20

zličitih vrsta tumora. Pritisak intersticijske tečnosti u tumoru je često povišen, što nepovoljno deluje na transport nanofarmaceutika u tumorsko tkivo.

Nanoterapeutici za aktivnu dostavu leka u tumor Aktivna dostava leka u tumor postiže se vezivanjem specifičnih liganada na površinu nanočestica. Ligandi se vežu za receptore koji su prekomerno eksprimirani na površini tumorskih ćelija, a nisu prisutni na zdravim ćelijama. Najčešće proučavani ligandi uključuju monoklonska antitela, fragmente antitela ili druge ligande proteinske i neproteinske strukture. Posle vezivanja liganada i receptora dolazi do endocitoze nanoterapeutika u tumorske ćelije. Na taj način osigurava se selektivno uništenje tumorskih ćelija.

Nanofarmaceutici osetljivi na uticaj spoljašnjih efekata Nova strategija u postizanju selektivne dostave leka u tumor je usmerena prema razvoju nanoterapeutika osetljivih na spoljašnji uticaj. Radi se o nanočesticama koje su neaktivne u sistemskoj cirkulaciji, a aktiviraju se po dolasku u tumorsko tkivo delovanjem različitih endogenih ili egzogenih uticaja. Aktivirani oblik nanofarmaceutika omogućuje oslobađanje uklopljenog leka ili njegovu interakciju s ciljnim tkivom smanjujući sistemsku izloženost citostatiku. Endogeni podražaji posledica su specifičnosti tumorske građe i uključuju promene u pH vrednosti, prekomernu ekspresiju određenih enzima i prisustvo reducensa u hipoksičnoj okolini tumo-


i n f o r m a c i j e iz s v e t a f a r m a c i j e ra. Na primer, kod solidnih tumora je pH-vrednost ekstracelularne tečnosti niža (pH 6,0 – 7,0) u odnosu na sistemsku. Takođe, pH-vrednost unutar intracelularnih organela se razlikuje u odnosu na onu u citoplazmi ili krvi, pa se može iskoristiti kako bi se osiguralo intracelularno oslobađanje leka iz nanofarmaceutika. Spoljašnji uticaji uključuju fizičke uticaje kao što su temperatura, svetlost, ultrazvuk, magnetne i električne sile. Intenzivno se radi i na razvoju multifunkcionalnih nanočestica koje bi omogućile dijagnozu i lečenje karcinoma. Nadalje, takav savremeni nanofarmaceutik bi mogao omogućiti objedinjavanje više različitih terapijskih pristupa sa zadržavanjem ciljanog delovanja na ćelije karcinoma i endotelne čelije tumorskih krvnih sudova.

Nanofarmaceutici u kliničkoj primeni Konjugati leka Konjugati leka su trenutno najuspješniji nanoterapeutici u kliničkoj primeni. Ubrajaju se u nanofarmaceutike zbog veličine od 5 do 20 nm. Aktivna supstanca je kovalentno vezana za antitela, peptide ili polimere, čime se osigurava ciljana dostava leka u tumor, bez nužnog uticaja na njegovu rastvorljivost, stabilnost ili biorazgradivost.

Lipidne nanočestice Od različitih tipova lipidnih nanočestica koje se ispituju kao terapijski sistemi u terapiji tumora, istaknuto mesto zauzimaju liposomi. Reč je o sferičnim, fosfolipidnim vezikulama u kojima se oko unutrašnje vodene faze nalazi jedan ili više koncentrično obavijenih fosfolipidnih dvosloja.

Polimerne nanočestice Polimerne nanočestice mogu biti sastavljene od prirodnih ili sintetskih polimera. Abraxane® (nab paklitaksel) je za sada jedini registrovani nanoterapeutik baziran na prirodnim polimerima. To su nanočestice paklitaksela veličine oko 130 nm, u kojima je lek vezan za humani serumski albumin, a koristi se u lečenju karcinoma dojke, pluća, pankreasa i ćelija karcinoma pluća.

Kopolimerne micele Kopolimerne micele su nanofarmaceutici građeni od blok kopolimera, koji pokazuju svojstvo spontane samoorganizacije u vodenom medijumu. Pri tome, hidrofobni delovi kopolimera čine jezgro micele u koju je uklopljen lek, dok su hidrofilni delovi kopolimera orijentisani prema površini micele, osiguravajući rastvorljivost i sterno stabilizirajući nastalu strukturu. Kopolimerne micele sastavljene od ambifilnih kopolimera polietilenglikola (PEG) i poliamino-kiselina, razvijene su kao terapijska platforma za primenu različitih citostatika.

Neorganske nanočestice Neogranske nanočestice se uglavnom koriste u dijagnostičke svrhe, ali i da bi se poboljšala učinkovitost radioterapije. Trenutno se u kliničkim ispitivanjima istražuje sigurnost primene nanočestica gvožđe-oksida kao kontrastnog sredstva pri snimanju tumora magnetnom rezonancom. U poslednjih par decenija razvoj nanofarmaceutika bio je usmeren prema optimizaciji fizičko-hemijskih svojstava nanočestica, kao što su veličina, oblik, svojstva površine, naelektrisanje i karakteristike oslobađanja leka kako bi se poboljšao farmakokinetički profil leka i osigurala njegova selektivna dostava. Razvijen je niz različitih tipova nanofarmaceutika s citostaticima, a od kojih su mnogi u kliničkoj primeni. Reč je o proizvodima koji osiguravaju pasivnu ciljanu dostavu citostatika u tumor zahvaljujući prolasku nanočestica kroz propusnu tumorsku vaskulaturu, čime je značajno smanjena sistemska toksičnost tih lekova. Rezultati novijih istraživanja naglašavaju važnost razumevanja uticaja građe i fiziologije tumora na farmakokinetiku, bioraspoloživost i intratumorsku penetraciju nanočestica. Optimizacija postojećih nanofarmaceutika uvažavajući specifičnosti tumorskog okruženja rezultovaće razvojem novih terapijskih sistema nanometarske veličine, koji će značajno doprineti dijagnozi, lečenju i prevenciji karcinoma. Rajković Aleksandar Čebzan Alen

21


i n f o r m a c i j e iz s v e t a f a r m a c i j e

Savremena onkologija

Šta smo naučili na Kancerološkoj nedelji? U periodu od 8. do 11. novembra 2017. godine održana je Kancerološka nedelja, sa temom “Savremena onkologija” u organizaciji Onkološke sekcije Srpskog lekarskog društva u hotelu “Crowne Plaza” u Beogradu. Tokom intenzivna četiri dana, u duhu multidisciplinarnosti, bili su zastupljeni svi modaliteti savremenog onkološkog lečenja sa bolesnikom koji je u središtu svake konzilijarne odluke i terapijskog plana. Posebna pažnja bila je posvećena karcinomu štitaste žlezde, u sklopu koje je prikazana hirurgija uživo na primeru upotrebe neuromonitoringa. Za jednog farmaceuta završne pete godine, malo reći uticajno iskustvo i širenje medicinskog znanja. Ovaj skup je okupio preko 400 ljudi od interesa u oblasti onkologije. Inovativne farmaceutske kompanije predstavile su novine i dostignuća, što obećava povećanje broja trenutnog stanja od 24 inovativna leka. Pojašnjeno je i savremeno prikazano funkcionisanje linearnih akceleratora za zračenje tumora, gde su sa njih 6 obogaćeni instituti za onkologiju širom Srbije ove godine, čime će u odnosu na broj stanovnika biti ispunjeni svetski

prvi rezultati su vidljivi tek nakon 10 godina. Ipak, posle 4 godine imamo pad smrtnosti od raka dojke”. Ovim je prof.dr Radan Džodić, predsednik Kancerološke nedelje započeo govor na ceremoniji otvaranja. Podsetimo se da zdravstvenu zaštitu bolesnika sa onkološkim bolestima sprovode lekari koji dijagnostikuju i leče onkološke bolesti, ali da se tom timu pridružuju i uključeni si klinički farmakolog i/ ili farmaceut, psihijatar, psiholog, socijalni radnik. Dovoljno je podsećanje da je edukacija, informisanje i uključivanje nas, studenata farmacije, u ovu oblast neophodno i imperativno, shodno porastu incidence, a još većem broju smrtnosti obolelih. Potreban je naš učinak i delovanje na javnu populaciju i prosvećivanje o krucijalnosti primarne i sekundarne prevencije. Naša proaktivnost i sinergija sa studentima drugih zdravstvenih profila. Na ovoj Kancerološkoj nedelji, imali smo priliku raditi na ovoj problematici, povezivati se i diskutovati sa drugim studentima sličnih interesa, razmenjivati ideje, učiti od najboljih na drugačiji način – kroz praktične diskusije i prikaze problema, u potpuno

kriterijumi. Specifičnost ove Kancerološke nedelje jeste aktivnost mladih po prvi put. Zahvaljujući B. Cell projektu, kojim rukovode studenti medicine i farmacije, broj mladih studenata sa istih fakulteta koji je bio informisan i zainteresovan povodom iste, prešao je stotinu, dok je njih 41 bilo prisutno tokom sesija i simpozijuma tokom četiri dana u “Crowne Plazi”. “Prevencija raka se sastoji u eliminisanju gojaznosti, pušenja, alkoholizma, opekotina od solarijuma i sunca i uz fizičku aktivnosti, može se eliminisati 30% hroničnih nezaraznih bolesti, pa i zloćudnih. Srbija je uvela skrinig 2013. godine, a

novoj sredini i neutralnom prostoru, gde je znanje i proaktivnost imperativ, a dobrobit pacijenata u fokusu. Sa ove Kancerološke nedelje, nakon jednog od poslednjih simpozijuma u okviru iste, odlazimo sa uverenjem da dolazi nova era u personalizovanoj terapiji. Genotipizacija tumora nakon biopsije, zajedno sa preciznom medicinom došla je i na naše prostore, nije nešto što ćemo čitati samo u radovima.

22

Nataša Atlija


i n f o r m a c i j e iz s v e t a f a r m a c i j e Farmaceutski marketing 21. veka „Socijalne mreže predstavlaju digitalnu refleksiju onoga što ljudi rade u realnom životu: povezuju se i dele“ Jeremiah Owyang. Novi vek donosi neprestano inovacije u svim sferama života uključujući i način poslovanja. Pošto je preduzetništvo izuzetno kompleksan pojam, pa je nemoguće obraditi sve aspekte uticaja ITa, usredsrediću se na oglašavanje proizvoda putem interneta iliti digitalni marketing. Postao je izuzetno tražena oblast marketinga uzimajući u obzir činjenicu da 70-80% ljudi aktivno koristi internet, 2x više nego pre 12 godina. Primenljv je u svim industrijama uključujući i farmaceutsku, a doskora je bio izuzetno jeftin.

Šta je onda digitalni marketing? Digitalni marketing je promocija produkata i usluga preko jednog ili više elektronskih medija. Koristi drugačije strategije od klasičnog marketinga, ali fundamentalno se zasniva na zakonima koje i sam marketing prati.

Ovde ću pomenuti samo najznačajnije: SEO (search engine optimisation) predstavlja marketinšku discplinu koja se zasniva na povećanju vidljivosti sajta. Svestan da populacija sve češće odgovore prolazi upravo ovde, iščitavajući kako relevantne, tako i one nepouzdane podatke, Google je razvio strategiju rangiranja internet portala. Email marketing je izuzetno koristan i koriste ga mnoge kompanije. Značajan je jer obaveštava kupce ili korisnike usluga o sniženjima i akcijama. SMM (Social media marketing) jedna je od najznačajnijih strategija zbog ogromne upotrebe društvenih mreža. Svi imamo Facebook, Instagram, Youtube, Twitter, LinkedIn. Broj provedenih minuta i časova na društvenim mrežama je nemerljiv. To znaju i kompanije. Prednost društvenih mreža jeste što omogućava neverovatno precizno targetiranje i segmentaciju tržišta. Problem je naravno ugrožavanje privatnosti njihovih korisnika što je vrlo škakljiva tema. Ovde valja pomenuti influencere kao ljude koji imaju uticaj na potrošače u nekoj sferi života. Uzimajući za primer upravo farmaceutsku industriju, u sfere marketinga se uvode sportisti koji reklamiraju suplementske proizvode.

23


i n f o r m a c i j e iz s v e t a f a r m a c i j e

Prednosti digitalnog marketinga Prevashodno je potrebno naglasiti niske cene, a veliki publicitet kom je proizvod dostupan, globalizaciju tržišta, precizno targetiranje. Proizvod koji napravite ovde (ukoliko je dobar), lako može pronaći svoje mesto na tržištu Indije, Kine, SAD ili Rusije. Kao takav, daje šansu mladim preduzetnicima da nađu svoj potencijalni deo tržišta. Naravno, prednost predstavlja i lakoća uspostavljanja kontakta između proizvođača i potrošača (pacijenata vezano za farmaceutsku industriju). Štaviše, farmaceutska industrija teži da sazna potrebe svojih pacijenata kroz istraživanja mišljenja upotrebom online anketa svesna velike konkurentnosti.

Mane digitalnog marketinga Najčešči problemi koji se javljaju upotrebom digitalnog marketinga jesu nedostatak mehanizama provere informacija na interenetu, njegova agresivnost, manipulacija kvalitetom informacija. Aktivnost određenih grupa na društvenim mrežama kroz kampanje može negativno uticati na brendove različitih proizvoda. Takođe, u probleme spada i nešto slabije interesovanje starije populacije za upotrebom IT sektora što može predstavljati poteškoću u brendingu onih proizvoda namenjih prvenstveno za njih.

Da zaključimo, digitalni marketing predstavlja razvojnu šansu za mala i srednja preduzeća u doslovno svim oblastima (uključujući i farmaciju), a ujedno omogućava i rast kroz diverzifikaciju tržišta. Prateći trendove poslovanja, dalja digitalizacija je neminovna, te će sve više resursa biti ulagano u ovaj vid marketinga. Foskula koja opisuje rejting neke kompanije u budućnosti jeste da ukoliko ne postoji na internetu, ne postoji ni u realnom svetu. Milan Popović

24


i n f o r m a c i j e iz s v e t a f a r m a c i j e Mentorski program Fondacije Hemofarm

„Ključ za uspeh je vera u sebe, znanje, odgovornost i posvećenost“

“Fondacija Hemofarm od svog osnivanja, pre 24 godine kontinuirano brine o zdravlju ljudi i radi na podizanju kvaliteta usluga u zdravstvenim centrima širom Srbije. Jačanjem javno-privatnih partnerstava utičemo na poboljšanje kvaliteta života u lokalnim zajednicama, a kroz program stipendija pružamo podršku mladima, studentima medicine, farmacije, farmaceutskog inženjerstva i inženjerstva zaštite životne sredine u cilju stvaranja obrazovanog kadra koji može da odgovori svim izazovima koje nosi savremen način života. Ponosni smo na činjenicu da smo stipendijama podržali 3.300 mladih ljudi, mnogi od njih danas su deo Hemofarm porodice i svoja znanja i veštine prenose stipendistima, korisnicima programa Stipendija i polaznicima Mentorskog programa koji je startovao početkom 2017. godine. Fondacija Hemofarm podržava studente koji imaju izuzetne ocene, a slabijeg su materijalnog stanja. Naša pomoć je značajna ne samo zbog sredstava koja dajemo, već i zbog dodatnih mogućnosti koje pružamo u okviru Mentorskog programa. Mladi su budućnost ove zemlje, a podrška koju obezbeđujemo je i podrška obrazovnom i zdravstvenom sistemu Srbije u stvaranju mladih profesionalaca, stručnjaka u čijim rukama će jednog dana biti zdravlje građana Srbije Ključ za uspeh je vera u sebe, znanje, odgovornost i posvećenost. To su vrednosti Fondacije Hemofarm i ljudi koji u njoj rade, koje želimo da prenesemo studentima, polaznicima Mentorskog programa i budućim pokretačima pozitivnih promena u lokalnim zajednicamа.“ Suzana Djordjević, direktorka Fondacije Hemofarm

25


i n f o r m a c i j e iz s v e t a f a r m a c i j e „U okviru programa STIPENDIJA, kojim Fondacija Hemofarm već dugi niz godina motiviše najbolje studente da unapređuju veštine i stiču nova znanja u 2017. godini pokrenut je i Mentorski program pre svega sa ciljem da podstakne lični i profesionalni razvoj mladih. Program se odvija kroz dve programske linije, putem individualnog rada „jedan na jedan“ mentora i mentija (stipendista Hemofarm fondacije), gde je uloga mentora da najpre stvori prostor za lični i profesionalni razvoj i napredovanje mentija, ali i da podeli svoje znanje, bogato lično i profesionalno iskustvo, bude iskren sagovornik i podrška mentiju. Drugi segment Mentorskog programa podrazumeva seriju predavanja i treninga koje vode predavači – eksperti unutar kompanije, ali i gostujući predavači, eksperti iz različitih oblasti. Dodatna podrška usmerena na razmenu znanja, iskustava i kontakata između mentora i stipendista samo je jedan od ciljeva ovog projekta kojim Hemofarm fondacija podstiče jačanje kapaciteta budućih farmaceutskih i medicinskih radnika

i stručnjaka kao i kreiranje pozitivnog ambijenta za zapošljavanje mladih. Predavanja, treninzi kao i organizovana poseta fabrici Hemofarm AD u Vršcu, za stipendiste Hemofarm fondacije predstavljaju dragoceno iskustvo pre svega u pogledu upoznavanja sa kolegama, stručnjacima u svojim oblastima, procedurama rada i poslovne komunikacije, ali omogućavaju i uvid u dostignuća najsavremenije tehnologije u oblasti farmaceutske industrije. Na taj način stipendisti su sa svojim mentorima u prilici da se bave i temama koje su od velikog značaja za njihovo stručno usavršavanje, a to su klinička farmacija, razvoj i proizvodnja farmaceutskih supstanci, rad galenske laboratorije, farmakologija, toksikologija, terapija tumora, naučnoistraživački rad, registracija i puštanje u promet novih lekova itd.“ Milena Rajković, projekt menadžerka Fondacije Hemofarm

O tome koji je značaj Mentorskog programa, objašnjava i jedan od mentora: “Svrha mentorske podrške je razvijanje samopouzdanja, izgradnja ličnih kapaciteta i plana razvoja. Ovaj proces neformalnog prenosa znanja i psihosocijalne podrške koji je zasnovan na komunikaciji je obostrano značajan, kako za mentija tako i za samog mentora. Mentor kroz mentorsku podršku dobija lično zadovoljstvo kroz doprinos razvoja mentija kao i satisfakciju usled ukazanog poverenja da je nekome mentor.” Milana Ljubičić, šef proizvodnog odeljenja efervescentnih formi, Hemofarm AD Vršac

Stipendisti Fondacije Hemofarm i polaznici Mentorskog programa u poseti odeljenju sterilnih formi, Hemofarm AD Vršac (A medju njima i studenti Farmaceutskog fakulteta u Beogradu: Nevena Tufegdžić, studentkinja 5. godine, Alen Čebzan, student 4. godine i Marija Miletić, magistar farmacije)

Generalni direktor Hemofarma dr. Ronald Seeliger, sa mentorima i stipendistima na prvom predavanju o ličnom i profesionalnom razvoju Ivana Miljković

26


INTERVJU

Radica Stepanović-Petrović 1. Pored završenog Farmaceutskog fakulteta apsolvirali ste na Ekonomskom fakultetu, kako je izgledao taj put i kako ste se opredelili za nastavak karijere u ovom smeru?

Bilo je teško, ali, znate kad čovek postavi sebi cilj i ozbiljno se zauzme da taj cilj ostvari, onda to Gospod vidi i pošalje dodatnu energiju i blagoslov. I tako završih Farmaceutski fakultet, a dođoh i do samog kraja Ekonomskog fakulteta (ostala su mi 3 ispita i diplomski rad). Postavilo se pitanje – kuda dalje? Da li završiti i Ekonomski fakultet ili upisati magistraturu na Farmaciji? I kao što to obično biva, odgovor na ovo pitanje je dao sam život. Ubrzo nakon završetka fakulteta bilo mi je ponuđeno da budem asistent pripravnik na Farmaceutskoj tehnologiji, što sam prihvatila, i te školske godine sam upisala magistraturu iz Farmakologije na Medicinskom fakultetu (tada Farmaceutski fakultet nije bio matičan za Farmakologiju, te sam magisterijum morala da upišem na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu). Te godine sam se i udala za mladića sa kojim sam se 9 godina zabavljala i koji mi je mnogo pomogao da završim skoro oba fakulteta, pored moje porodice koja mi je bila najveći oslonac čitavog života. I posle svega, moj put tokom studija jeste bio netipičan, ali je moj i ne bih ga menjala. Imam utisak da je način mišljenja koji sam usvojila izučavajući ekonomske nauke stvorio neke sinapse u mozgu koje prorade baš onda kad zatreba za rešavanje problema i u poslu kojim se bavim.

Da, imala sam netipičan početak studiranja. Nakon završene VI beogradske gimnazije (prirodni smer) odlučila sam se za studije ekonomije jer me je u 4. razredu gimnazije „opila“ Politička ekonomija. Imajući u vidu da su mladi skloni raznim zanosima, tako sam se i ja zanela i – pogrešila. Kad sam videla šta je to, shvatila sam da me ta materija ne zanima, ali je onda sledio teži deo posla – kako reći roditeljima da sam „omanula“ u izboru fakulteta i pored toga što sam dobijala nagrade za postignuti uspeh na Ekonomskom fakultetu. I skupih snagu na kraju druge godine studija. Bilo je to kao da su bacili bombu u našu porodicu. Ali, presudila je moja majka, koja je ubedila oca da mi dozvole da upišem i drugi (željeni) fakultet, ali pod uslovom da studiram oba fakulteta paralelno (majka mi je rekla – slušaj 'ćeri, kako si krenula, ko nama garantuje da će tebi i farmacija da se dopadne, na ekonomiji si došla do pola, pa blago meni, teraj ti oba uporedo, neki hleb ti moramo dati u ruke). I šta ću, kud ću -- pristadoh! E, tad je počeo moj hod po mukama – studirati ekonomiju i farmaciju uporedo, dva fakulteta koja nemaju dodirnih tačaka. Pošto sam na ekonomiji 2. Na koji uspeh u karijeri ste posebno već imala visok prosek, bilo mi je „ispod časti“ da ponosni? nešto za šta sam u startu rekla da mi se sviđa više od ekonomije, radim manje solidno. Znate, ne volim mnogo reč „ponos“, mada se daI naravno, solidan rad je za rezultat imao visoke nas neprimereno često koristi. Gordost i ponos su ocene koje sam počela da ređam i na farmaciji.

27


INTERVJU osećanja koja sam sve ove godine uporno pokušavala da potisnem u sebi jer ne spadaju u vrla čovekova osećanja. Naprotiv. Ali, osećanje zadovoljstva me obuzme kada izađem iz punog amfiteatra u kome sam videla iskre u očima studenata jer su nešto vredno saznali i razumeli, a talas najuzvišenijih osećanja me ponese kada u studentskim anketama čitam komentare mojih studenata za predavanja koja sam održala. Drago mi je da sam oformila istraživačku grupu koja se bavi farmakologijom bola i da smo prepoznatljivi u našoj zemlji i svetu po rezultatima u ovoj oblasti.

3. Čega se prvo setite kada pomislite na Vaše studentske dane? Da li pamtite nekog profesora koji je na Vas ostavio poseban utisak? Kada se setim svojih studentskih dana, setim se poleta sa kojim sam dolazila sa ispita kući i donosila „radost desetki“, setim se svoje velike studentske ljubavi koja me je nosila i umnogome utirala put uspehu i snova, tih slatkih mladalačkih snova... Od mojih dragih profesora, u najlepšoj uspomeni mi je ostala prof. dr Dobrila Živanov-Stakić (čuvena profesorka Bina) na Farmaceutskoj hemiji koja je imala nenadmašna predavanja i koju je bio glas da je stroga. Divila sam se njenim predavanjima i priželjkivala da baš kod nje polažem. I tako se desilo. Izvukla sam profesorku Binu i sat vremena pisala koncept. Kad smo počele da razgovaramo o pitanjima koja sam dobila, to je bila poezija. Na kraju se ta poezija završila Profesorkinim pitanjem: – Koleginice, koliko dugo ste spremali ovaj ispit? Odgovorila sam: – Ravno 40 dana, ali tako da sam spavala 5 sati dnevno i da sam učila još jedan dan, imam utisak da bih „odlepila“. Na to mi je Profesorka rekla: – Koleginice, da postoji ocena 11, dala bih Vam je. Eto, to ću pamtiti čitavog života. U najlepšoj uspomeni mi je ostao i moj dragi profesor dr Nenad Ugrešić koji je meni bio asistent. Bio je najbolji asistent! Njegova magija kojom je prenosio znanje iz Farmakologije studentima svakako je uticala da toliko zavolim farmakologiju da poželim da se čitavog života bavim ovom naukom. Ali, bilo je tu i drugih uticaja. Magisterijum sam radila na Katedri za farmakologiju Medicinskog

28

fakulteta kod prof. dr Milovana Krstića, posvećenog naučnika, u „Perikleovo doba“ Farmakologije na Medicinskom fakultetu, kada su tamo bili čuveni farmakolozi prof. dr Varagić, prof. dr Kažić, prof. dr Beleslin i dr. Sa svim tim velikim profesorima sam razgovarala o farmakologiji, i puno i od njih naučila. Moji dragi mentori za doktorat bili su poznati i priznati prof. dr Bogdan Bošković i prof. dr Milan Jokanović.

4. Kako napraviti balans između privatnog života i karijere? Da li privatni život mora da ima prednost? Pravo da Vam kažem, ne znam da li sam baš napravila balans između svog privatnog života i karijere. Nešto ipak mora da pretegne. Znate, dok sam studirala, čula sam od oca jedne moje drugarice da je u životu važan posao, a da sve ostalo ide usput. Sećam se da sam tada pomislila kako se uopšte ne slažem sa tim stavom i kako je stožer oko koga treba da se vrti život ljubav između dvoje ljudi, a sve ostalo ide usput. Kako je, međutim, život tekao, sve sam češće pomišljala da je otac te moje drugarice ipak bio u pravu. Čitavog života sam imala veliku podršku mojih roditelja koji su mi mnogo pomogli i oko podizanja dece. Da nije bilo njihove pomoći... Još jedna osoba je važna u mom životu – moja starija sestra Jelena, koja je zapažala neke moje osobine kojih ja nisam bila svesna i terala me na nesigurne puteve do ciljeva za koje sam mislila da su neosvojivi.

5. Kao profesor, neizbežni ste posmatrač generacija koje završavaju naš fakultet, ali i o njihovom znanju u toku školovanja. Kako biste opisali ili pak uporedili znanje sadašnjih studenata naspram generacija koje su odveć završile? Svaka generacija ima svoje junake. Među sadašnjim studentima ima izuzetnih pojedinaca. Generalno, sadašnje generacije studenata su dobre. Imam samo jednu zamerku – ne vidim baš mnogo želje među njima da pokažu svetu svoje najlepše lice, a za to je potrebno podvižništvo. Podvižništva nema bez odricanja. A odricanje je muka.


INTERVJU Međutim, treba reći mladim ljudima da život nije „lepota, već dužnost kroz čije ostvarivanje treba spoznati lepotu“. Ta „zaslužena lepota“ je najslađa i od neprocenjive je vrednosti.

6. Prema anketi, veliki broj studenata želi da nastavi studije ili nađe posao izvan Srbije, kakvo je Vaše mišljenje o tome?

8. Da li možete da ispričate našim čitaocima neku zanimljivu anegdotu sa usmenih ispita ili predavanja? Nije anegdota, ali kad mi na predavanja dođu studenti koji su davno završili fakultet i kažu mi: – Došli smo da čujemo Vaš stav o ovoj grupi lekova. E, To je moja pokretačka snaga.

9. Kako provodite slobodno vreme,

Studenti znaju da sam protiv trajnog odlaženja imate li hobije? u inostranstvo naših mladih stručnjaka. Iz više razloga. Prvo, mislim da je nepošteno prema Volim da se šetam, idem u pozorište i čitam belezemlji koja ih je iškolovala, dalje, čovek od sebe tristiku. Da, i još uvek sanjarim... ne može pobeći i na kraju, ljudi koji odu moraju bar delom da se odreknu sebe, ako ništa drugo, 10. Za kraj, šta poručujete svojim stupreimenuju ih, pa umesto Stepanović postanu dentima kako bi što uspešnije završili Stepanovic, a za to treba imati jak stomak. Što školovanje? bi rekao Bajaga, „Da li da ovde ostanem il' neko drugi postanem...“ Moje studente volim i to oni osećaju jer da nije tako, ne bi bilo ni ovog intervjua. Mogu da im Ali sam za to da naši mladi stručnjaci odu na poručim da budu pošteni ljudi, da vredno rade i usavršavanje u inostranstvo i da dođu sa znanjima koja će onda da ugrade ovde kod nas i strpljivo slažu znanje koje je dragoceno jer stvara kod čoveka osećaj zadovoljstva i opire se da povuku kola naviše. besmislu kroz pomoć drugim ljudima.

7. Da li ste zadovoljni primenom bolonje i šta biste promenili u Vašim predmetima u novoj akreditaciji koja čeka naš fakultet? Verujem da su autori akreditacije iz 2013. godine imali najbolje namere kada su pravili program po kome se sada studira. Ali, statistički rezultati su pokazali da je prolaznost studenata po godinama značajno manja nego što je bila po programu koji je akreditovan 2008. godine. U akreditaciji programa iz 2013. godine bilo je i dobrih stvari koje Komisija za novu akreditaciju treba da preuzme, a da ispravi ono što se iskustveno pokazalo kao ne tako srećno rešenje.

Beograd O Mitrovdanu, 2017. godine Pitanja pripremio Milan Ćirić

29


INTERVJU

Danilo Stojanović Docent Danilo Stojanović govori o značaju biljaka, otrovnih i psihoaktivnih supstanci koje one sadrže, ali i o privilegiji i izazovima rada sa studentima. 1. Šta Vas je navelo da se posvetite izučavanju biljaka? Za botaniku sam se opredelio tek na trećoj godini studija. Izabrao sam Biološki fakultet jer sam bio fasciniran Životom u potrazi za osmišljavanjem sopstvenog. Čudesni svet biljaka osvojio me je tokom studija. Imali smo sjajne profesore i asistente koji su umeli da nas, studente, zainteresuju i motivišu. Verovatno je to bilo presudno.

3. Prenosite znanje iz botanike već duži niz godina; postoji li bitna razlika između generacija koje ste ispratili? Sve zavisi od toga šta smatramo bitnom razlikom. Od vremena kad sam počeo da radim na Fakultetu, promenilo se mnogo toga, računajući tu i obim našeg predmeta, a promenio sam se i ja. Farmaceutski fakultet su uvek upisivali izvrsni mladi ljudi i rad sa njima sam uvek smatrao posebnim izazovom i privilegijom. To se nije promenilo. Promenio se način i brzina komunikacije, prenošenja informacija, odnos između nastavnika i studenata, samo delimično interesovanja i prioriteti.

2. Koliki značaj imaju biljke za čovečanstvo, po Vašem mišljenju, i u čemu se on ogleda? 4. Ako biste bili u mogućnosti, šta biste promenili u sadašnjem školskom sistemu? Kao biološka bića potpuno smo zavisni od biljaka. One svojim tihim postojanjem omogućavaju Smatram da od najranijih faza školovanja metode opstanak čovečanstva, a mi to obično uzimamo nastave i učenja treba da budu usmerene na zdravo za gotovo. Dovoljno je setiti se značaja aktivnosti koje razvijaju dečiju radoznalost i fotosinteze. S druge strane, praktično ne postoji kreativnost. Previše je činjenica koje treba zapamsfera ljudske delatnosti u kojoj biljke nisu prisutne. titi, a premalo zadataka i problema koje treba isKonačno, otkrića iz sveta biljaka dovela su do prom- tražiti, razumeti i rešiti, samostalno ili u grupi. Od ena u kvalitetu života ljudi i do sveta kakav danas fakultetskih nastavnika se, s druge strane, zahtepoznajemo. va da budu prvenstveno dobri u naučnom radu,

30


INTERVJU pa zbog toga rad sa studentima često bude u ram da im se vratim, onoliko koliko mi to zdravlje drugom planu. Priprema kvalitetne nastave na dopušta. Univerzitetu zahteva puno vremena, a to se ne vrednuje na pravi način. 9. Koja Vam je najdraža uspomena vezana za Farmaceutski fakultet? 5. Šta Vas čini naročito ponosnim na profesionalnom planu? Na veliku žalost, nisam bio dovoljno pametan da vodim dnevnik terenskih istraživanja i nastave Više osećam zahvalnost nego ponos. Zahvalan jer je bilo toliko lepih, neobičnih i sam za dvadeset godina rada i života sa članovi- zanimljivih događaja da bi o njima mogla da se ma Katedre za botaniku i generacijama stude- napiše čitava knjiga. Najdraža uspomena mi nata Farmacije. Posebno sam zahvalan na tome je trenutak kada sam na vežbama iz Botanike što sam dobar deo radnog veka imao prilike da svečano i ponosno objavio grupi da sam dobio budem saradnik profesora Jančića, da učim od ćerku. Priznajem, nisam nikog ispitivao tog dana njega i da polemišem sa njim o najraznovrsnijim i podelio sam bodove. temama. 6. Nedavno ste napisali novu knjigu u saradnji sa dr Radišom Jančićem i docentom Ivanom Jančićem. Možete li nam reći nešto više o njoj? „Dar neba ili cveće zla“ jeste knjiga o najvažnijim psihoaktivnim i drugim opasnim, pre svega otrovnim, biljkama Balkanskog poluostrva. Pisali smo o istoriji njihove upotrebe i zloupotrebe, iskustvima sa njima, tradiciji i verovanjima u našem narodu i naravno o njihovoj botanici. U pitanju je naučno-popularna publikacija namenjena radoznaloj publici.

10. Iz sadašnje perspektive, šta biste poručili sebi kao studentu? „Drž’ se momče, dolaze teška vremena.“ Teodora Marinković

7. Kada je reč o psihoaktivnim supstancama poreklom iz biljaka, da li smatrate da su one previše zloupotrebljene ili ipak doprinose boljitku? U uvodnom delu knjige pokušali smo to da razmotrimo. Rasprava o legalizaciji upotrebe kanabisa se bazira i na ovoj dilemi. Ja mislim da dileme nema. Važno je da postoji organizovana kontrola distribucije i primene, kao recimo za morfin. 8. Šta Vam, pored biljaka, najviše okupira interesovanja? Raduje me vreme provedeno u prirodi, pored reke, sa porodicom i prijateljima. Ranije sam se intenzivno bavio borilačkim veštinama i plani-

31


INTERVJU Spec. farmakoterapije Jelena Brusić-Renaud

“Farmaceut u anamnezi često pribavi više podataka od lekara ” Jelena BR sa farmacijom prvi kontakt

stekla je još kao dete, rastući uz roditelje lekare. Interesovanje za hemiju i biologiju počela je da razvija još u srednjoj školi, a u kom uzrastu je i uz roditeljski savet rešila da se detaljnije pozabavi znajem o lekovima. Kao prva generacija studenata farmacije, u novoj zgradi Farmaceutskog fakulteta u Kumodražu, upisala se 1991. godine. Najjači utisak na dane studiranja, upravo joj je ostavio početak, prvi ulazak u novu zgradu, nova bašta, ljubazni asistenti i njihov posao, koji joj u prvi mah postaje lična ambicija. Koji predmeti su bili od suštinske važnosti za Vaš profesionalni razvoj, koji su ostali manje, a koji više dragi? Definitivno, to su farkmakologija i farmaceutska tehnologija, predmeti na kojima je baziran posao farmaceuta na VMA, ali na fakultetu predstavljaju samo osnovu, dok se prvi koraci sa strukom osvajaju na stažiranju, a pravo znanje dobija karakter tek na specijalizaciji, koja je obavezna za farmaceute VMA. Završila sam specijalizaciju iz farmakoinformatike, sada se ta specijalizacija zove farmakoterapija. Ono što ću pamtiti su vežbe iz farmakognozije, gde sam imala priliku da se bolje upoznam sa biljkama, to je bilo lepo iskustvo, sa druge strane izdvojila bih organsku hemiju sa kojom se nisam dobro slagala. Od 2002. godine Jelena radi kao diplomirani farmaceut na poliklinici na VMA, gde je stekla osnove rada sa pacijentima, suočavajući se sa radnim zadacima odgovorno i profesionalno, da bi 2006. prešla na Odeljenje za sanitetsko snabdevanje i prijem. Napisala je dva naučna rada na temu antibiotika, objavljena u stranim časopisima. Da li nam mozete opisati Vaše radne zadatke i način rada Odeljenja za sanitetsko snabdevanje I prijem?

32

U našem odeljenju izrađujemo planove javnih nabavki iz budžeta i iz doprinosa. Zatim, izrađujemo specifikacije za nabavku lekova i sanitetskog potrošnog materijala za potrebe vojnozdravstvenih ustanova. Radi se timski, zajedno sa farmaceutskim tehničarima Sektora za farmaciju VMA za opšte materijale i sa lekarima sa klinika i instituta VMA za specifične materijale. Uključene su i pravnice iz Sektora za logistiku. Dalje, ispitujemo tržište kako bi se proverili svi uslovi za nabavku, na primer: cena, veličina pakovanja, rešenja ALIMS-a, sertifikati, stopa PDV-a, rok za isporuku, rok za upotrebu. Kada se pripremi specifikacija, zahtev za nabavku se, nakon usvojenog plana javnih nabavki, prosleđuje u Sektor za logistiku VMA, za nabavke iz budžeta, koji dalje sprovodi postupak nabavke. Nabavke sprovode službenici za javne nabavke uglavnom ekonomisti uz pomoć pravnica. Sa druge strane, za nabavke iz doprinosa, zahtev za nabavku se prosleđuje preko Uprave za vojno zdravstvo Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika. Tu nabavke sprovode naše kolege farmaceuti. Neki od njih su službenici za javne nabavke. Koliko je važna saradnja farmaceuta I lekara u bolnicama i kakvog udela farmaceut ima u istoj? U bolnici je jako važna dobra saradnja između lekara i farmaceuta. Primer jedne dobre saradnje je Konzilijum za rezervne i neregistrovane antibiotike VMA formiran 2008. godine radi racionalizacije potrošnje antibiotika u instituciji. U radu konzilijuma učestvuju: infektolog, mikrobiolog, klinički farmako-


INTERVJU

log, bolnički farmaceut i bolnički epidemiolog. Uloga farmaceuta u timu se ogleda u praćenju potrošnje antibiotika za sistemsku primenu, analizi dobijenih podataka i u izveštavanju o snabdevenosti bolnice antibioticima. Praćenje bolničke potrošnje antibiotika je od velikog značaja za praćenje poštovanja preporuka za primenu antibiotika u bolnici. Radeći u jednom ovakvom multidisciplinarnom timu, postigli smo racionalnu primenu antibiotika za šta je neophodan aktivan timski rad stručnjaka različitih profila. Deo naših iskustava smo objavili u časopisima „International Journal of Pharmacy and Pharmaceutical Sciences“ i „Antimicrobial Resistance and Infection Control“, a 2010. godine sam dobila prvu nagradu za poster prezentaciju na V Kongresu farmaceuta Srbije sa radom: “Bolnička potrošnja cefalosporina.”

pacijenata na klinikama, što je jedan od prvih koraka ka rešavanju problema. U projekat je bio uključen kolega sa ortopedske klinike “Banjica”, koji je svojim radom i zalaganjem, uspeo da nađe nekoliko rešenja, koja je kasnije i nama preneo. Da bi došlo do promene farmaceut trudom i idejama mora sam da se izbori, a pritom da bude dobro naučno potkovan. Na osnovu Vašeg iskustva, koje su to prednosti u radu farmaceuta sa pacijentima, a koje lekarima nedostaju?

Ono što se pokazalo kao prednost je da su pacijenti često otvoreniji prema farmaceutima, dok prema lekarima manje, zbog njihovog strogog pristupa, posledično tome javlja im se strah I gube otvoren pristup sa lekarom. Više podataka pri anamnezi za istog pacijenta pribavio je Kako vidite problem nedostatka timskog rada farmaceut nego lekar. Uloga farmaceuta oglefarmaceuta i lekara u toku lečenja pacijenta? da se u boljoj komunikaciji, duploj kontroli lekara, jer kada nešto prodje kroz ruke farmaceuta, Taj problem je očigledno prisutan i na tome se greške se smanjuju. radi. Lekari jednostavno nemaju konktakt sa farmaceutom, samim tim ne pruža se prilika za učešće u terapiji. Ono što nas sprečava jeste Vaša poruka studentima? preopterećenost poslom, s tim u vezi nedostatak vremena za bilo kakav dodatni angažman. Ideje Verujte u svoje ideje! Uz dobru volju, čak i u za optimizaciju postoje, jedna privatna farma- teškim uslovima, mnogo toga je rešivo. ceutska kuća napravila je projekat pod kojim bi farmaceuti bili uključeni u prijem i otpust Miljko Marić

33


KULTURA MONOGRAFIJA: 60 GODINA FARMACEUTSKOG FAKULTETA U BEOGRADU 1945 - 2005 Ukoliko među našim čitaocima ima onih koji su u prošlim životima studirali farmaciju, sigurno pamte da nekada farmaceutsko znanje nije bilo dostupno kao što je danas. To znaju i oni koji su 1830.godine posetili prvu beogradsku apoteku, poželeli da obuku beli mantil i uvideli da diplomu jedino mogu steći daleko od kuće - u Beču, Zagrebu, Gracu… Povodom šezdesetog rođendana našeg fakulteta, prof.dr. Mirjana Medenica i prof.dr. Darko Ivanović (dekan našeg fakulteta 2001-2007), priredili su monografiju, osvrnuvši se na nastanak i razvojni put fakulteta. Sistematično i temeljno, prikupili su, proverili i obradili veliki broj podataka i razgovarali sa mnogim ljudima od značaja za fakultet i njegovu istoriju, a sve u cilju izrade jednog obimnog i relevantnog dela koje će ostati kao trag u vremenu i svedok razvoja jedne naučno-obrazovne institucije. Monografiju možete pronaći u biblioteci fakulteta i detaljno čitati o pokušajima uvođenja studija farmacije kod nas, o dugotrajnom putu na realizaciji ove ideje, osamostaljivanju i konačno - preseljenju u novu zgradu, kao i daljem radu. Za one koje posebno zanimaju sami počeci, u celosti je preuzet tekst Spomenice Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu 1945-1955, koju je povodom desete godišnjice osamostaljivanja fakulteta priredio mr ph. Andrija Mirković, tadašnji honorarni profesor istorije farmacije. Zatim, možete uporediti nekadašnje nastavne planove sa aktuelnim, saznati više o institutima fakulteta,

34

nekadašnjim i sadašnjim zaposlenima. U monografiji se nalaze odgovori na suštinska pitanja kako i zašto je fakultet dobio zemljište na Torlaku, kako je tekla izgradnja nove zgrade, kako je izabran zaštitni znak i koje je njegovo značenje, zatim koje su to studentske organizacije postojale (Farmaceutsko istraživačko društvo Dr Jovan Tucakov), a koje i danas postoje (BPSA, Sportsko društvo, Hor “Raskovnik”, PharmArt) i mnoga druga.

Kako je nastao Farmaceutski fakultet? Čak i neko sa površnim poznavanjem naše istorije može pretpostaviti da pored svih burnih dešavanja, naučna i prosvetna delatnost nisu uvek bile prioritet na ovim prostorima. Naši lekari i farmaceuti školovali su se na stranim univerzitetima i sa znanjem vraćali u zemlju koja je polako stajala na svoje noge nakon odlaska turske vlasti. Stručnog kadra nije bilo dovoljno i, prirodno, javila se ideja o osnivanju farmaceutskih škola. Prema rečima prof. dr. Pavla Trpinca, misao je ponikla u redovima apotekara koji su prepoznali potrebu za obrazovanjem farmaceuta i time dali svoj doprinos razvoju jednog kompletnog i modernog sistema zdravstvene zaštite toga vremena. Krajem XIX veka, Apotekarsko društvo predlaže osnivanje farmaceutskog odseka pri Velikoj školi. Međutim, mnogo će vode proteći Dunavom do nastanka pogodnih uslova kako bi se zapravo realizovalo tako nešto. Plan se više puta menjao i prilagođavao - prvobitno je zamišljen apotekarski kurs na Filozofskom fakultetu, pa zatim odsek na Medicinskom fakultetu, razgovaralo se o usaglašavanju nastave na fakultetima u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu, a sve su to dodatno usporili Balkanski ratovi, a kasnije i Prvi svetski rat. Kada je napokon izglasan projekat, skoro deceniju se čekalo na novi Zakon o Univerzitetu, koji je usvojen 1930.godine i predviđa Medicinski fakultet sa farmaceutskim odsekom. Veliki problem bio je to što je i pored mukotrpnog rada, zalaganja uticajnih i poštovanih ljudi iz struke i opsežnih pregovora, sve padalo u vodu na poslednjem koraku - kod ministra finansija. Kada su na proleće 1939.


KULTURA

godine konačno obezbeđena sredstva, nadležni na Medicinskom fakultetu nisu gubili vreme i odmah su preduzeli potrebne korake kako bi u narednoj školskoj godini bila moguća nastava za prvu generaciju farmaceuta školovanih na Univerzitetu u Beogradu. Kao i svaki početak, ni ovaj naš nije bio lak - najteže je bilo obezbediti odgovarajući prostor, rasporediti budžet, bilo je potrebno sastaviti nastavni kadar - u prvom periodu iz redova Medicinskog i drugih fakulteta Univerziteta. Nastava se održavala na četiri lokacije (Patološki institut, Dekanat, Histološki institut, Institut za farmaceutsku tehnologiju) tadašnjeg bolničkog kompleksa Medicinskog fakulteta, a sredstva koja su dobijena od države, uložena su u adaptaciju i opremanje prostorija koje će biti korišćene. Školska 1939/1940. je bila prva nastavna godina; 24.oktobra je upriličeno svečano otvaranje Odseka, a 26.oktobra počela je nastava. „Prilikom svečanog otvaranja, studentskoj omladini se obratio beogradski apotekar, Dr Siniša Đaja. Apelovao je na nju da ne gubi iz

vida sve one kojima ima da zahvali što joj je farmaceutska nastava omogućena na Beogradskom univerzitetu. Najbolji i najtrajniji oblik zahvalnosti će biti ako se studijama ozbiljno i predano posveti i ako svojim rezultatima u radu, a kasnije i primenom svoga znanja u životu pokaže i dokaže koliko su prava imali svi oni koji su želeli, radili i pomagali da se kod nas osnuje Farmaceutski odsek.“ Farmaceutski odsek je za vreme Drugog svetskog rata potpuno obustavio rad. Nakon rata, na sastanku Saveta farmaceutskog odseka 7.septembra 1945. godine, doneta je odluka o izdvajanju od Medicinskog fakulteta i osnivanju samostalnog Farmaceutskog fakulteta. Predsedništvo Narodne skupštine Narodne republike Srbije, 19. oktobra 1945. godine, donelo je odluku broj 2221 o osnivanju samostalnog Farmaceutskog fakulteta. To je razlog što se 19. oktobar slavi kao Dan fakulteta. Za prvog dekana izabran je prof. dr. Petar Matavulj, a ostalo je istorija... Važno je reći da ovo nije bila samo borba za osnivanje fakulteta, već i za širenje nadležnosti i ugleda naše struke. Dugo su apotekari u Srbiji bili zaduženi samo za izradu i izdavanje lekova. Industrija je već bila dovoljno napredovala i mnogi poslovi su bili automatizovani, a time je farmaceutu omogućen moderniji pristup radu, da svoje znanje i veštine primeni na druge načine u vezi sa zdravstvenom službom. Na sledećoj pauzi između dva bloka vežbi, prošetajte do biblioteke i prelistajte monografiju. Uostalom, krajnje je vreme da priznate sebi da nećete pročitati materijal za vežbu ako već niste. Ako se ipak do sada niste zainteresovali, možda je zgodan trenutak da napomenem da je monografija i jedna divna riznica fotografija koje su autori prikupili. Možete ovo shvatiti kao nezvanični poziv na takmičenje: “Ko može da pronađe najviše fotografija na kojima su naši profesori?” Pročitajte priču o našem fakultetu, jer to je priča o svima nama, koliko je i o onima koji su tu bili pre nas. Poruka autora monografije, za nas je obavezujuća: Budite svesni i ponosni. Čuvajte i nastavite. Jelena Marić

35


KULTURA Slonovi pod tepihom vire „Obavezujem se da tokom studija neću lagati , varati , krasti niti tolerisati druge koji to čine .” izjava je koju često brucoši daju, a kroz ostatak studija i ponavljaju, u poštovanju kodeksa časti, stranih visokoškolskih ustanova. Kodeks časti podrazumeva određena pravila pomoću kojih su regulisani društveni odnosi između pojedinaca u okviru grupe, zasnovana na poštenju, reputaciji i moralnoj investiciji u društvo. Određene norme i uverenja u skladu sa kojima bi se društvo, potkrepljeno stavom visoke etičko-nutritivne vrednosti, moglo približiti utopijskoj fantazmi. Nameće se i pojam Akademske neiskrenosti. Ona podrazumeva plagijarizam, izmišljanje/fabrikaciju, obmanu, varanje i sabotažu. Zabeležena je u svim obrazovnim postavkama i kroz istoriju ipak nailazi na odobravanje, provlačenje ili barem, podnošljivost. Plagijarizam se definiše kao sklonost literalnoj ili intelektualnoj krađi, nedopuštenom prisvajanju tuđe duhovne svojine - korišćenje reči, misli, stavova iz teksta drugog autora u svom, ali bez obeležavanja citata i imena autora. Zašto je to smak sveta? - Jednostavno, na taj način pojedinac uskraćuje sebi mogućnost za razvijanje veština ili usvajanje znanja, kao i priliku da dobije povratnu informaciju i savet za svoj dalji rad. Zatim, dovodi do upitnosti svog integriteta i kredibiliteta, umanjuje prepoznatljivost i zasluge originalnog autora i pokazuje nepoštovanje prema kolegama koji samostalno i peške rade svoj posao. Pod fabrikacijom ovde misli se na ’’podmetanje’’ izmišljenih i neosnovanih rezultata ili činjenica. Na prvi pogled deluje manje drastično u odnosu na plagijarizam, ali nisu svi oblici kreativnosti bezazleni, pogotovo ako su prešli u naviku pojedinca.

Primera radi - Da li će studenti Farmacije koji koriste izmišljene rezultate na vežbama tako dozirati i svoje buduće pacijente? Koješta! Zapitajmo se. Udaljavanjem od naučnog pristupa i preciznosti poražava se smisao obrazovanja i vremena uloženog u isto.

Obmana i varanje su široki pojmovi, skoro dovoljno široki da pokriju i ostale u ovoj oblasti: Obmana jednog da olakšava sebi, da ne šteti drugima i da ne ulaže u degradaciju društva – Varanje i sebe i ostalih koje dovodi do obesmišljavanja svega, finalno i samog varanja. Sabotaža, pored gore navedene autosabotaže, podrazumeva i mnoge primere, često nesvesnog, ’’postavljanja noge’’ drugima u cilju isticanja svog rada o čemu je i nepotrebno govoriti.

36


KULTURA Brojne studije vršene su po pitanju akademske etike. U jednoj, pri proceni studentske percepcije akademski neiskrenog ponašanja ispitanici su iznosili verovatnoću da oni, njihovi prijatelji i prosečan student prepisuju na ispitu. Rezultati su pokazali da je očekivano da je prosečan student najpodložniji prepisivanju, pa prijatelji ispitanika, pa sam ispitanik. Nisu verovali da bi kodeks časti imao značajan uticaj na njihovu sklonost varanju, ali možda bi na njihove prijatelje i prosečnog studenta. Pokazano je da su bitni faktori motivacija studenata, usvojene društvene norme koje se tiču prepisivanja, stavovi i poznavanje pravila određene institucije za takav vid ponašanja. Istraživano je i zašto profesori ignorišu varanje pri polaganju ispita. Ukazano da je najčešći razlog nedostatak dokaza. Naravno, tu su i stres i manjak hrabrosti, kao i nezanemarljivi obim vremena i truda koje zahteva bavljenje ’’problematičnim’’ studentima. Neki se plaše osvete i legalne zametnosti, a neki veruju da bi takvi studenti svakako pali ispit i da najgori prestupnici iovako ne bivaju uhvaćeni. Statistika izražava da varanje napreduje i da je učestalost određenih formi varanja dramatično skočila u poslednjih trideset godina, kao i da je najuticajniji faktor studentska percepcija vršnjačkog ponašanja, praćen verovatnoćom da student bude prijavljen i težina kazne. Dodatno, ipak utiču akademski integritet i pravila jedne institucije, kao što je kodeks časti. Pre par godina izazvana je pometnja kada je veliki broj studenata Elektrotehničkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, izjavilo da ne vidi smisao potpisivanja kodeksa časti. ,,Najbolja deca Srbije, studenti, od kojih se nadamo da će popraviti ovu nesrećnu zemlju, ne žele da se opterećuju čašću i poštenjem. Oni znaju da će varati, da se mora varati, toliko su već naučili o životu ovde.’’ – Napisao je reditelj, scenarista i profesor Aleksandar Mandić u tekstu ,,Mi pucamo iz puškica’’. U osetljivom položaju u kojem se zemlja nalazi, opškrbljena još osetljivijim pitanjima, akademska neiskrenost možda ne deluje kao materijal za listu ,,Top 10 nužnosti koje treba rešiti’’. Ipak, ovo treba biti jedan od najvećih izazova akademske populacije, kako studenata, tako i naučno - nastavnog kadra. Problem je duže vreme prisutan i vidljiv, ali rešenja kao da su i suviše virtuelna. Jesu li? - Ne može se društvo menjati iz korena. Stanje se neće popraviti, ali želimo da nam bude bolje. Ili bar lakše. Prepisivanje na ispitu nikoga nije ubilo. Čemu frka? U moru izgovora i borbe za opstanak razumljiva je sklonost mladog čoveka da s lakoćom prihvata prosta rešenja i kraći put. Mlad čovek nema ličnog iskustva da bi rasudio materijalnu vrednost od duhovne i razumeo pojam uspeha, najvarijabilniji pojam od svih. Vrednost i osećaj za istu se stiču. Kao primerak generacije koja možda može promeniti situaciju, ali je deprimirajuće ispijena manjkom samopoštovanja i ljudskih kvaliteta, a dopingovana sujetom, prezirom i žeđi za materijalnom dobiti, ipak tvrdim da je sramotno iščekivati iznebušno unapređenje stanja. Poražavajuće je čuti kada profesor izgovori da mu se gadi izlaziti na pismeni ispit jer smatra da i sebe i studente ponižava kontrolišući ih dok rade i opimunjući ih dok vire u tuđi rad, šapuću i listaju puškice, u arhaičnoj igri policajaca i varalica, potencijalnih ili pravih. Cilj ovog teksta nije kritika društva niti obrazovnog sistema, već predlog za moralnu dilemu dana uz pranje zuba ili vožnju autobusom. Ovo nije predmet oko koga bi se trebalo složiti, koliko tema za razgovor, razmišljanje i reakciju. To što je slon pod tepihom, ne znači da ga nema, a ni gašenje svetla neće učiniti da nestane. Zahvalila bih se poštovanoj Profesorki Gordani Leposavić na nadahnuću za ovaj članak i preporuci za tekst ,,Mi pucamo iz puškica’’ Aleksandra Mandića, kao početnoj tački. Jovana Ilkić

37


KULTURA

ДА СИ ЗНАЈЕТЕ И ОВОЈ - DA ZNATE I OVO Dijalekat je regionalna varijanta jednog jezika, koja se odlikuje specifičnim skupom reči, gramatičkih pravila, akcentom. Dijalekti srpskog jezika su zasnovani na štokavskom narečju. Prema izgovoru slova „Ѣ, ѣ (jat)“ se dele na ekavske, ijekavske i ikavske, dok se prema akcentuaciji dele na novoštokavske i staroštokavske. Prizrensko-timočka dijalekatska grupa (prizrensko-timočki dijalekat ili kako ga još nazivaju torlački dijalekat) pripada staroštokavskim dijalektima sa ekavskim izgovorom, koja se govori od Prizrena na jugu do Timoka na severu.Veoma je sličan sa starosrpskim i staroslovenskim jezikom jer je zadržao veliki broj glasova koji su u ostalim dijalektima izgubljeni. Čuva se stari poluglasnik „ъ“ koji je u drugim dijalektima promenjen u –a (дън - dan, тънък– tanak, опънък-opanak). Pored pet vokala (А,Е,И,О,У) sreće se i vokalno Р (ржен-raženi,сребрен-srebrni,извржи-izveži) kao i samoglasno Л (влна-vuna, влк-vuk, злт-žuti). Javlja se zvučni afrikant „ʒ“ za kojeg u srpskom jeziku ne postoji odgovarajuća oznaka, a izgovara se kao glas između D i Z (ʒвоно-zvono, оʒебем-ozebem, оʒрнем-/). Postoji jedan naglasak, nalik kratkosilaznom, koji može biti na bilo kom slogu. U rečima uglavnom nije menjao položaj u odnosu na starosrpski. Padežni sistem je specifičan – svi padeži su svedeni na nominativ, akuzativ i vokativ. Akuzativ uzpredlog, preuzima ulogu većine drugih padeža (дошъл са снају – došao sa snahom, разговара од дете - razgovara o detetu.) Glagolski oblici se razlikuju u tvorbi i položaju naglaska. Futur se gradi pomoću ћу/ће + (да) + prezent (ћу да дођем, ће га видимо). Aorist je čest glagolski oblik kojim se iskazuje i radnja istovremena sa nekom drugom radnjom, a upotrebljava se i za iskazivanje irealne prošle radnje kao potencijalne (да ме не довезе). U ovim dijalektima se infinitiv gubi, a razvijaju se brojne glagolske imenice (игране, косене). U nekim krajevima se umesto upitne rečce ŠTA koristi rečica КАКВО ili КВО, a negde i КОЈЕ(какво/кво/које работиш? – šta radiš?). U Vranju se koristi oblik ШТО: што си ги там причаја за мене? -šta si tamo pričao o meni? Suglasnika Х nema (греота - grehota; стра-strah; из коју си малу?- iz koje si mahale?). Tamogde bi se bez ovog slova izgubio smisao reči ono bi prešlo u К (плек– pleh, ваздук-vazduh) ili Ј (мејур-mehur, мејунка-mahuna). Često se upotrebljava povratna zamenica СИ: идем си дома - idem kući, глеј си работу - gledaj svoja poslа, донеси си воду - donesi vode. Jedna od najupadljivijih karakteristika su zamenice za treće lice: Njoj/joj ---- ГУ (Да гу дадем - Da joj dam) Njih/ih ----- ГИ (Дај ги да једев – daj im da jedu).

38

Ono što ovaj dijalekat čini posebnim jeste i udvajanje oblika lične zamenice: МЕНЕ МЕ (мене мe ладно – meni je hladno).


KULTURA Dele se u tri dijalekatske celine: PRIZRENSKO-JUŽNOMORAVSKI U ovom dijalektu sonat Л na kraju sloga uglavnom prelazi u ЈА (бацаја-bacao, трчаја-trčao, бејаbio), mada je u nekim leksemama i sačuvan (астал-sto, селски-seoski). Nekima će možda izgledati čudno, ali u ovom govornom području može se primetiti pored komparacije prideva, koja je sama po sebi karakteristična za ovaj kraj (голем-velik, поголем-veći, најголем-najveći, ali su takođe prisutni i stariji oblici komparativa pa se neretko sreće i најголемеј) i komparacija imenica (човек, почовек, најчовек). Iznenađenjima nikad kraja! Ovde imenice menjaju rod (један ноћ отишле ђаволи у воденицу– jedne noći đavolisu otišli u vodenicu). Vokativ je specifičan za neke reči kao što su: човеку, Драгано, Бранке... Pokazne zamenice glase: тија-ti, овеја-ove, овија-ovi, онејаone, онија-oni. Od rečica i partikula u širokoj upotrebi su: еве-evo, ете-eto, ене-eno, кам-gde, зал-zar, мори-/, тујке-tu... Dosta su prisutne reči koje su strancima malo poznate: избрка-izmeša, мрза-lenjost, моч/мочка-mokraća,брглав-debeo, дркало-stara osoba, трилетница-teška bolest, улаво-glupo,ас-potpuno, гледелак-zenica oka. Uočavaju se i neke finije karakteristike koje dele ovaj dijalekat na poddijalekte. Postoje prizrensko-đakovački, gnjilansko-vranjansji i leskovačko-aleksinački poddijalekti.

SVRLJIŠKO-ZAPLANJSKI Ovde nestaje vokalno Л i biva zamenjeno sa У (вуна), Лъ(Слънце-Sunce), ЛА (длаги-dugi), ЛИ (длибок-dubok), ЛУ (слузе-suze) ili ЛЕ (свлечем-sobučem). Dolazi do gubljenja konsonanata pa su česte vokalne grupe (мое-moje, чие-čije, кое-šta, нее-nije). Značajna osobina jeste sačuvano finalno Л (писал-pisao, рекал-rekao, работил-radio), kao i konsonantska grupa ДЛ (седла-sela, падла-pala). Pod uticajem timočko lužničkog dijalekta došlo je do zamene Ћ sa Ч (оч-hoćeš, пилчичи-pilići). Odsustvo jotovanja je još jedna karakteristika, a posebno u trpnom pridevu (загулен-zaguljen) i kod labijala (снопје-snopovi, здравје-zdravlje). Nemojte se iznenaditi kada čujete konstrukcije tipa: две места-dva mesta, две јајцети-dva jajeta, све три деца-sva tri deteta... Govori se i девојчићи-devojčice, телићи-telad, коска-kost, седом-sedam, осом-osam. Prisvojne zamenice glase: њојн-njen, њин/њиан-nihov. Umesto TO govori se ТОЈ (тој лице). Императив неких глагола гласи јеђ/јеђете-jedite, носете-nosite. Imperfekat je u živoj upotrebi (видеја-vidijah, имашемо-imasmo).Od predloga treba izdvojiti куде/киде i кре/кра koji su sinonimi predloga kod (куде њума-kod nje, кре њега-kod njega); поза u značenju iza (поза дувар- iza zid) i прекрајpokraj (прекрај пут-pored puta). Predlozi se ovde često udvajaju: за у њину кућу - za njihovu kuću, на куде Мораву - kod Morave. Postoje i dva poddijalekta: svrljiški i zaplanjski.

39


KULTURA TIMOČKO-LUŽNIČKI Vokalno Л je uglavnom sačuvano, a očuvano je i Л na kraju sloga (вол-vo, сол-so, делба-deoba, рекал-reko). Nisu izgubljene ni grupe slova ТЛ (сретла-srela), ДЛ (украдли-ukrali), СЛ (сливјеšljive), СТР (острила-oštrila), ВН (тавно-mračno) i ЕТИЈА (момчетија-momci). Javljaju se glasovi između Т i Ј kao i između Д i Ј (Божитј-Božić, предја-pređa, говедјо-goveđe). Primetno je i odsustvo jotovanja (дојдем-dođem, купен-kupljen), palatalizacija К i Г ispred Е i И ili iza Ј,Л,В (вериђеverige, друђи-drugi, девојћа-devojka). Ћ i Ђ često prelaze u Ч i Џ (свеча-sveća, меџа-međa). Članska morfema je bitno obeležje dijalekta. Ona vrši „određivanje prostorno (čulno) odsutnog, a psihološki prisutnog, iz govorne situacije poznatog pojma“- Lj. Ćirić (момчето-momak, јајцето-jaje, мојти-moj, њојното-njeno, нашеве-naše, старите-staro, малата-malo, вареното-kuvano). Prisutna je komparacija prideva, imenica, ali i glagola (има, поима, најима), kao i superlativne morfeme (нај ми се ишло – mnogo mi se išlo). Česta su skraćeni oblici zamenica: теб-tebi , њег-njemu, мен-meni (мен ме убаво- meni je lepo). Inovativna je tvorevina imperfekta proširenim O (носеОмо-nošasmo, седеОсте-sedijaste).Uopštavaju se i obezličavaju se participi perfekta u srednjem rodu bez obzira na rod i broj subjekta (лекари не имало-lekari nisu bili, месило се зељаник-mesili smo zeljanik). Ovde je građenje futura malo drugačije: чу да сврнем-svrati ću, че да отидемо-otići ćemo. Pitanja su konstruisana na jedinstven način: туј ли си?(jesi li tu?), ако ли да легнем? (da li je u redu da legnem?) , че дојде ли? (da li će doći?), нече ли да спију?(da li neće da spavaju?).Karakteristične su reči: саг/съг/съга/съгај-sada, севте-zbog, топрв-tek, ич-nimalo, към-prema, дори-/, мори-/, бре/бреј-/, давија-svađa, трујало-otrov, мозул-žulj, пупушка-mahuna, тута-smetenjak, наоле-lagano... Izdvajaju se četiri poddijalekta: Timočki, Belopalanačko-Pirotski, Lužnički i Vlasisnki.

U današnje vreme,dijalekt je očuvan u velikoj većini gradova i manjih mesta na prostoru južne i jugoistočne Srbije. Bez obrizira na to, jako retko ćete u drugim mestima čuti pomenuti dijalekt, čak i među govornicima sa ovih područja, zbog toga što je tokom godina, od strane društva osuđivan i označavan kao „jezik prostih ljudi“. Činjenica je i to da sve veći broj mladih, sa ovih prostora, u toku svakodnevnog govora koristi dijalekte drugih područija, kao da se stidi svog porekla i kulture,a samim tim i svog dijalekta. To je velika šteta, jer je kulturna tradicija juga i jugoistoka veoma bogata i samim tim veoma važna kao nasleđe budućim generacijama. Na mladima onda ostaje da razmisle o ovome, da se dijalekt i kultura ne bi pretvorili u davnu prošlost o kojoj samo možemo čitati u delima pisaca Borisava Stankovića, Stevana Sremca („Zona Zamfirova“ i „Ivkova slava“) i drugih manje poznatih.

40

Aleksandar Jovanović Emilija Krstić


KULTURA “Nema velikog genija bez trunke ludia.“ , rekao je Aristotel. Kako moderno društvo voli da se poigrava velikim rečima i neshvaćenim ličnostima, Vinsentu van Gogu je, za života, više pridavalo epitet lud no što je uviđalo njegovu genijalnost. Neretko bi, u istom tom društvu, bio čuveniji po odsecanju sopstvenog uha nego po smelim bojama i emotivnom stikarskom stilu...

„S LJUBAVLJU, VINSENT: MISTERIJA VAN GOGA“

Da je ono što se radi s ljubavlju uvek dobro urađeno, kako je Vinsent van Gog govorio, pokazala nam je grupa zaljubljenika u lik i delo ovog slikara, koja je, povodom 125 godina od njegove smrti, snimila biografski film o životu Vinsenta Van Goga. „S ljubavlju Vinsent: Misterija Van Goga“ prvi je dugometražni film animiran slikanjem uljanim bojama na platnu i to upravo tehnikom koju je koristio i sam Van Gog. Autor i reditelj filma je poljska slikarka Dorota Kobjela, a zasluge producenta potpisuje oskarovac Hju Velhman. Scene u filmu se baziraju na motivima sa preko 120 Van Gogovih, a radnja prati događaje o kojima je Van Gog pisao u više od 800 svojih pisama. U jednom od njih je naveo:

„Ne možemo da govorimo drugačije nego preko svojih slika“ Zahvaljujući ovom ambicioznom projektu, Van Gogova priča ispričana je upravo njegovim jezikom. U realizaciji istog je pomagalo i 125 umetnika, među kojima su i naši umetnici Biserka Petrović i Vladimir Vinkić. Oni su podražavali Van Goga, svakodnevno proživljavajući njegove sumnje, poraze i rastrojstva, nanoseći kratkim potezima četkice boju na platno.

Studio u Gdanjsku, gde su umetnici stvarali, daleko je od sunčane atmosfere francuskog juga koja je inspirisala holandskog slikara, ali su umetnici, iako okruženi halogenim lampama, uspevali da reprodukuju provansalsko sunce. Proučavali su Van Gogove slike, izrađivali verne kopije, ali ih je često, zbog potreba filma, bilo neophodno prilagoditi, uvećati, pa i uneti elemente kojih nema u originalu. Čak su osmišljene i kompozicije koje Van Gog nikada nije naslikao, kao što je slika za završnu scenu filma (levo), rađena u stilu njegovog čuvenog autoportreta iz 1889.godine (desno).

41


KULTURA

Za svaki sekund filma, trebalo je napraviti 12 kadrova, odnosno, slika. Jedan umetnik je mogao, u proseku, da napravi šest slika dnevno, što je bilo dovoljno tek za pola sekunde filma. Svaki završeni segment slike se fotografisao, a zatim povezivao u sekvence. Platno bi se, potom, dalje oslikavalo za naredni kadar. Umetnici bi tako svaki put, na primer, pomerali barke na slici za nekoliko milimetara u želji da odaju utisak plovidbe. Studio je za potrebe filma razvio sopstvenu tehniku nazvanu PAWS (Painted Animation Work Stations). Scene su, najpre, snimane sa glumcima u studiju u Vroclavu, na zapadu Poljske, a zatim se uz pomoć PAWS tehnike oslikavale u duhu postimpresionizma. Tako je platno postajalo film. U filmu igraju Kris O’Daud, Sirša Ronan, Ejdan Tarner i drugi. Uloga Vinsenta poverena je poljskom glumcu Robertu Gulaziku.

Film je rađen u žanru misterije i fokusira se na umetnikovu iznenadnu smrt. Narator, umetnikov savremenik i model, Arman Rulen, pokušava da rekonstruiše Van Gogove korake i vraća se njegovim najznačajnijim radovima u potrazi za odgovorom i zadovoljavajućim objašnjenjem. U tome mu pomažu slikarevi poznanici deleći sa njim svoja sećanja na umetnika. Stoga, ukoliko posmatranje Van Gogovih „Suncokreta“, „Crvenih vinograda“, „Zvezdane noći“, „Spavaće sobe u Arlu“ i drugih, u Vama budi osećanja i rađa radoznalost, pogledajte ovaj film. Zavirite u Van Gogov svet i donesite svoj sud. Teodora-Tea Antić

42

”Suncokreti”


KULTURA

,,MI” - JEVGENIJ ZAMJATIN Jevgenij Zamjatin rođen je 1884. u Rusiji. Bio je politički aktivan pisac, večiti protivnik režima, hapšen i od strane cara i od strane boljševika. Roman „Mi“, napisan je 1921. godine u Lenjingradu. Njegovo objavljivanje zabranjeno je u samoj fazi pripreme, 1919. godine, što nije nikakvo iznenađenje s obzirom na mesto i vreme nastanka ovog dela. Možda bi činjenica da je pisac preživeo, pre mogla izazvati čuđenje, razmatrajući aktuelni boljševizam, građanski rat, gulage i period temeljne cenzure pisane reči. Zamjatin je 1924. godine prokrijumčario spise u Njujork, gde je knjiga prevedena na engleski jezik i plasirana na američko tržište. 1927. je otišao korak dalje, ilegalno prenevši originalan tekst u Prag, i posredno ga objavivši na ruskom, nakon čega mu je Staljin doživotno zabranio objavu bilo kakvog teksta, a dodatno su i pokretane kampanje protiv njega. 1931. je, putem pisma, Staljina zamolio da mu dopusti da napusti zemlju, za šta je dobio dozvolu, i još 6 godina živeo Francuskoj, da bi na kraju umro u siromaštvu. Na osnovu ovog uvoda se već može naslutiti da je u pitanju kritika državnog uređenja SSSR-a. Naime, radi se distopiji, koja opisuje politički sistem iz perspektive jednog inženjera koji radi na projektu izrade „integrala“, svemirskog broda koji bi se koristio za rat sa vanzemaljcima. Ovo delo se takođe može svrstati u podžanr tehnološke distopije, što može biti interesantno ako uzmemo u obzir činjenicu da je pisac po struci bio inženjer i profesor brodogradnje. Dotični projekat je pokrenut od strane „jedinstvene države“ koja je zavladala svetom i nametnula zakone koji oblikuju ljudske živote prema matematičkim jednačinama. Ljudi su imenovani brojevima, uniformisani su, marširaju ulicama i do smrti su odani predsedniku, kojeg nazivaju dobrotvrocem. Nekoliko puta u knjizi možemo pronaći deo u kom glavni lik iskazuje svoje čuđenje ili čak uznemirenje koje prouzrokuje postojanje korena od -1. U svetlu totalitarne vlade tog vremena, ovo se može protumačiti kao večito prisustvo suprotstavljenih mišljenja, te u SSSR-u, ili u Zamjatinovoj „Jedinstvnoj državi“, uprkos eliminaciji svih

živih neprijatelja režima, uvek ostaje bar neki skriveni ili potencijalni neprijatelj, matematičkim jezikom, taj iracionalni broj. Kao inspiracija za fantastiku romana, piscu su poslužila dela H. Dž. Velsa. Uticaj Dostojevskog se takođe može osetiti, pre svega zbog doticanja religijske tematike, čak u jednom trenutku i nedvosmisleno, kada je junak nakon nekoliko snova i dubokih razmišljanja posetio lekara, gde mu je ovaj rekao da je u lošem stanju, da se u njemu „pojavila duša“, u čemu se ogleda jedna misao F.M. Dostojevskog, da će racionalizam proždrati ljudsku dušu. Takođe još jedna od njegovih ideja je implementirana u ovom delu – inkompatibilnost sreće i slobode. Čovek je u Edenskom vrtu u rukama imao sreću, ali se polakomio za slobodom i zauzvrat dobio večnu nesreću. Roman „Mi“ je bio inspiracija mnogim

književnim dostignućima, među kojima su pojedina osvojila i daleko veću popularnost publike, a svakako je predstavljao revoluciju u književnosti i kolektivnoj misli, s obzirom na popularnost ovog žanra u preostalom delu 20. veka. Među delima u koja su podstaknuta Zamjatinovom kritičkom mišlju, najvažnije bi bilo istaći Orvelovu „1984.“ i Hakslijev „Vrli novi svet“. Za kraj bih izdvojio jedan citat koji glavni lik izgovara nakon dijagnostifikovanja svoje bolesti: „Sada ne živim više u našem čistom, racionalnom svetu, sada živim u starinskom, košmarnom svetu, u svetu kvadratnih korenova od -1“. Vladimir Bošković

43


KULTURA

Reč kao lek Par večeri od po sat i po, neizdrž da se kaže do tad nedorečeno, očaravajuća muzika, pesma i A2 ispunjen inspirativnim ljudima i njihovim osmesima ili prosto književne večeri na Farmaceutskom fakultetu. Jedan, dva, tri. Kao dete koje je tek naučilo da broji, pobrojavamo Književne večeri na našem fakultetu. Tako lagano se nižu biserne noći koje u sat i po ispune amfiteatar i setom, i tugom, i suzom, ali i radošću i osmehom. Na svakoj novoj književnoj večeri bude više ljudi nego na prethodnoj, podrška onima koji nastupaju bude veća svakog puta i svako novo veče iznedri par novih zvezdica koje nam poklanjaju svoje reči i tonove. Sreća koju svako od nas ponese sa sobom što je bio deo jednog posebnog događaja na našem fakultetu, pa makar i kao slušalac, uvek je ostala tu. A ko bi ikada očekivao da farmacija i umetnost mogu da idu zajedno ruku pod ruku? Kako je to uopšte i moguće? Te dve reči, farmacija i umetnost, zaista zvuče kao posvađane. Realnost i objektivnost stoje nasuprot kreativnosti i subjektivnosti. Sećam se kada sam prvi put otišla na književno veče na našem fakultetu. Tada sam se hvalila svima koje znam koliko je bilo lepo. Možete da pretpostavite njihovu reakciju – gledali su me zbunjeno, a potom bi mi postavili nekoliko razočaravajućih pitanja: „Književno veče? Vi imate to? Pa, šta će to vama?“ Ovakve sumnjičavosti često mogu da stanu na put velikim idejama, ali srećom to nije ova priča. Verovatno da je književno veče na našem fakultetu bila dobra ideja, a možda i neophodna, jer mi, budući zdravstveni radnici, imaćemo priliku da radimo sa ljudima, pacijentima. Takve situacije ćemo teško izbeći. Verujem da je u razgovoru sa svakim čovekom uvek bitno odabrati pravu, lepu reč, onu pravu koja neće zastrašiti ili preplašiti, već pokazati brižnost i želju da se pomogne nečijem ozdravljenju. Reč sa svakom svojom bojom i tonom je vrlo često lek kakvog nema. Doduše, ne lek o kakvim mi učimo. O bolestima nema ni govora. Reč „leči“ loše raspoloženje, svaku našu tmurnu misao, umanjuje sve što nas rastuži, potrese ili jednostav-

44


KULTURA

no učini nesrećnim. Ume da pokaže razumevanje i saosećajnost, ali i da iščezne kada shvati da je suvišna. A ponekad je samo toliko potrebno. S druge strane, pridružiće se svakom našem smehu, vrlo često ga izmamiti, zaigrati u ritmu naših koraka i pulsiranju našeg srca. Takve se reči prepliću na našim književnim večerima. Svaki put iznova pokazujemo da nam dara za te reči ne nedostaje, a ni dara za razgovor sa ljudima. Delimo reči jedni s drugima, slušamo ih i bogatimo, ulepšavamo tako stvarnost i pored svega, pokazujemo da itekako imamo želju da čujemo jedni druge. I dalje se dvoumite da li da dođete? Ako se ipak odličite možete očekivati stare i dobro poznate stihove naših i svetskih pisaca, čućete kolege i drugare koji su u stvarnost stopili svoje stihove ili reči, nekako drugačije priče naših profesora, videćete šaljivu i istinitu glumu i imitacije i još čuti i sviranje i pevanje svih onih koji nam svoju dušu poklanjaju pomoću tonova. Čini se da nam inventivnosti ni najmanje ne fali... Na kraju, ne samo književnim večerima, već svim aktivnostima kojima se svi studenti bave na našem fakultetu dokazuju svoju svestranost. Svako je pronašao svoj način da svojim osobenostima doprinese u ulepšavanju života jedni drugima, a književne večeri su samo još jedan od načina. Na radost mnogih, i studenta i profesora, one nastavljaju da postoje. Ako bi ponovo bilo ko pokušavao da izazove sumnjičavost, dovoljno će biti da poput naše voditeljke kažemo, bez ikakvog objašnjavanja: „Sila je bila uz nas!“ Milica Ognjanović

45


ZABAVA

HNMI HNMI #4 #4

U sklopu četvrtog teksta, specijalnog i ništa manje semispektakularnog, rubrike ,,Hobi nije misaona imenica” želeli bismo vam predstaviti kako izgledaju vannastavne aktivnosti studenata fakulteta koji nisu Farmaceutski. Iskoristili bismo priliku da se zahvalimo na njihovom entuzijazmu, divnom druženju i podršci koju su pružili radu časopisa ,,SupHa’’.

Teodora Bončić Četvrta godina na Germanistici, Filološki fakultet Bilo bi pogrešno reći da se „bavim“ crtanjem - naime, crtanje je neizostavni i neizbežni deo moje svakodnevice, mog života. Moglo bi se nazvati čak i kompulsivnim: ako nemam papir pri ruci, crtam po stolu, u restoranu crtam po salvetama dok čekam hranu; a ako nema ni stola, ni salveti, šaram po sebi. Crtam iz ljubavi, iz dosade, sa razlogom i bez razloga. Dani, a ponekad i nedelje, u toku kojih sam imala „artist block“, smatram najgorim periodima u svom životu. Oduvek crtam - kao što neki kao odojčad prvi put svesno posegnu za igračkom, tako sam se ja uhvatila pisaljki. Dečja ruka povlačila je linije u obliku onoga što zamisli, oslanjajući se na vizuelni dojam svog okruženja. Moj proces i dalje sliči. Nakon dve decenije trošenja hartije i kartona, grafita i mastila, jedino što se promenilo, pored kvaliteta crteža, jeste veličina žuljeva na mom domalom prstu, na koji oslanjam olovku. Koristim grafitne olovke, penkala, flomastere, drvene bojice, akvarele. Trošim papira za skiciranje više no prosečno srpsko selo za loženje,

46

jer mi je gumica za brisanje često strana reč. Pokušala sam da radim digitalno, ali tradicionalno crtanje mi za sada više leži. Što se tiče inspiracije, ona ispliva na površinu svaki put kada se u mojoj glavi javi neki scenario, što je, pa, 70% mog misaonog toka. Moj „stil” se - ne volim tu reč naročito, jer previše skučava, kao na primer reč „žanr” - razvija sa svakom povučenom linijom, a na njega su uticale stvari koje sam gledala, pre svega kao dete: različiti crtaći sa CN-a, Nickelodeon-a, Disney-a i nikako ne treba zanemariti japansku produkciju. Kao tinejdžerka sam se više posvetila čitanju stripova i, iako ne pokušavam daimitiram Đunđi Ita i Suehira Marua, ako bih morala da navedem imena kao inspiracije, to bi bili oni. Nažalost, zbog fakulteta i posla, nemam vremena da se posvetim ozbiljnim studijama crtanja, izučavanju tehnika i razumevanju anatomije. To me, naravno, ne demotiviše jer svoje studije doživljavam kao jedno od sredstava koje će mi pomoći da se obistinim na polju koje celog života smatram svojim budućim igralištem/poslom/ domom, a to je strip kultura. Možda se previše zanosim, ali prosto govorim iz ubeđenja: to želim i to je put po kom ću nagaziti, čim prođe ovaj „dosadan uvod u odrasli život”.


ZABAVA

Dragomir Bunul Treća godina na Hemijskom inženjerstvu, Tehnološko-metalurški fakultet U svoje slobodno vreme, bavim se grafičkim i veb-dizajnom. Kao mali prozvan sam za „umetničku dušu“. Bez papira i olovke nisam nisam išao nigde -- u kolima sam crtao, u vrtiću sam crtao, kod kuće, čak i po zidovima, likovne kolonije u mojoj sobi, bile su svaki dan. Oduvek su me privlačile vizuelne umetnosti. Kroz osnovnu i srednju školu spontano sam počeo da eksperimentišem sa programima kao što su Photoshop i CorelDRAW. Postepeno sam hvatao cake i koristio to kako bih pomagao drugarima iz razreda na informatici. Kako sam odrastao i kako je škola postajala ozbiljnija, prelazak iz klupa u amfiteatre uz adekvatnu pratnju sleda događaja udaljavao me je od tih sklonosti i pripajao nauci, dozvolivši mi da verujem da nemam vremena za ostale aspekte sebe. Odlučno sam upisao inženjerski fakultet, ali ubrzo sam shvatio koliko mi nedostaje moja „umetnička” strana. Za vreme druge godine studija, pozvan sam da pomažem u Agenciji od strane svoje tetke i sve nakon je,

kako bi se reklo, istorija. Moj rad podrazumeva kompletan grafički i veb-dizajn – izrada flajera, postera, banera, sajtova, logotipa, bildborda i tako u nedogled. Na početku, pri ugovaranju posla, sastančenje je nužnost. Izvlačim sve potrebne informacije o tome šta sve treba uraditi i da li imaju nešto specifično na umu. Uvek imaju, ali ne bih pisao o evaluaciji klijenata. Kada radim projekat koji će biti u nekom prostoru, recimo izlogu, volim da vidim i objekat uživo. Inspiraciju listam po internetu i katalozima, ali copy/ paste varijanta je, naravno, apsolutno isključena. Sumarno, radim ovo već godinu i po dana, i prezadovoljan sam.

Bjanka Petrović Druga godina Dizajna enterijera, Visoka škola likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija Jahanjem sam počela da se bavim pre četiri godine. Slučajno sam saznala da postoji klub u mojoj blizini, a naravno ljubav prema konjima oduvek je bila prisutna. Odlučila sam da se prijavim i najednom jahala sam svake nedelje po dva puta. Počelo je sa treninzima na lonzi i podrazumevali su vežbe razgibavanja i oslobađanja na konju. Vremenom i procenom trenera krenula sam da jašem bez pomoći i priključila sam se grupnim treninzima gde nas je više jahalo i u tome sam posebno uživala. Stekla sam mnoge drage ljude u svom životu na taj način. Zbližila sam se i sa konjima, pogotovo Vilom zbog koje uslovi u tom klubu, iako mi nisu odgovarali, bili su potpuno nebitni. Bilo mi je dovoljno da je vidim, pomazim i prosto, budem tu. U jednom trenutku htela sam

47


ZABAVA čak i da je kupim. Ipak, to je prevelika obaveza za nekoga ko i dalje uči i ko se ne izdržava samostalno. Kako su moji prijatelji počeli da napuštaju klub i smanjivale su prilike za moj napredak, ostajalo mi je sve manje razloga da ostanem. Odlučila sam da i ja promenim klub i krenula sam za prijateljicom koja se prebacila. Tako sam dospela u Šimanovce. Klub, sam po sebi je prelep i izgrađen je po najvišim standardima, ali meni je važnije bilo to što sam se opet razvijala i malo ozbiljnije trenirala. Počela sam više da učim i razumem o jahanju, a pritom treneri i ljudi su veoma prijatni. Dodatno, konji su odlično naučeni na komande i imaju aktivniju kretnju. I dalje sam u tom klubu, idem svake nedelje i sada, dok studiram, to mi pogotovo znači. Kada sam tamo, osećam se kao da sam otišla u drugi svet, opušten, bez nabijene energije. Do sada se nisam takmičila, jer to zahteva dosta vremena, kondicije i treninga, a trenutno nisam u vremenskoj mogućnosti da priuštim to. Svakako, ovo je nešto što mnogo volim i svima bih preporučila.

Luka Blagojević Četvrta godina na Eksperimentalnoj i teorijskoj fizici, Fizički fakultet Malo atipična činjenica je to što sam završio medicinsku srednju školu, i to smer za farmaceutskog tehničara, a kako stvari stoje, smer moje dalje edukacije i rasta će verovatno doživeti promenu još nekoliko puta. Sasvim mi je prirodno da se interesovanja i afiniteti ljudi menjaju uz vreme i zrelost. U osnovnoj prednjačila je hemija, ali kada sam prihvatio da ne bih mogao da se aktuelizujem na način na koji želim, u srednjoškolskom novoprobuđenom naučničkom duhu, krenula je da me interesuje

48

fizika. Imao sam lepa iskustva u Istraživačkoj stanici Petnica i to je otvaralo mnoge mogućnosti za dalji razvoj. Iako je bilo jako teško, a i dalje je, Fakultet mi je poklonio izazov i mogućnost za spoznaju nove dimenzije sebe. Aktivan sam u Studentskom parlamentu, fakultetskom i univerzitetskom, jer želim da učestvujem u poboljšanju okoline i zajednice. U skladu sa bliskim krajem fakulteta, shvatam da trenutno istraživanje ne može da me „zasiti“, ali oplemeljen znanjem, osmatram nove izazove i oblasti. Jako sam entuzijastičan po pitanju psihologije i sva znanja

koja prikupim, obožavam da primenjujem kroz ličnu gradnju, sebe i drugih. Istražujući, čitajući, slušajući podcastove i eksperimentišući, formirao sam „rituale“ koji mi pomažu da automatizujem neke značajne procese i da ih obavljam svaki dan, s pozitivnim uticajem na opšti kvalitet dana. Na primer, svako jutro, tuširam se hladnom vodom, meditiram 10-15 minuta, iščitivam stikere na kojima sam ispisao određene rečenice, pa nakon toga pišem dnevnik. Meditacija je jako dobar način za treniranje fokusa i emotivne stabilnosti, kao i upoznavanje sa sobom i svojim mislima. Istakao bih i Petnicu, koja mi je vredna zbog značaja koji ima u našoj zemlji i naučničke kulture koja je prati. Moja trenutna uloga je mentorska, što bi značilo da držim predavanja i pomažem srednjoškolcima da realizuju vežbe ili projekte vezane za fiziku. Lep je osećaj učestvovati u procesu nečijeg rasta, kroz svoj. Učeći i pojašnjavajući drugima razvijamo i produbuljujemo i svoje i tuđe znanje. Takođe, koncept doprinosa zajednici mi je potkrepljen značajem naučne populacije, kako za državu, tako i za svet, i upravo je doživljavam kao sjajan način za davanje i mog doprinosa. Jovana Ilkić


ZABAVA Hemičar VS. Kuvar U epizodi: Puslice

Hemičar

Kuvar

Reagensi: 50 ml belanaca; 90 g saharoze; 0,5 g NaCl; 1 kap 9% CH3COOH.

Sastojci: 6 belanaca; 420 g šećera; Prstohvat soli; Par kapi sirćeta.

Laboratorijski pribor i aparati: 2 čaše od 500 ml; Stakleni štapić; Nekoliko porculanskih lončića (tigla); Kašičica; Poniklovane mašice; Eksikator; Magnetna mešalica; Peć za žarenje.

Kuhinjski pribor i uređaji: Posuda za mešanje; Varjača; Kašičica; Dresir vreća sa zvezdastim nastavkom; Pleh sa pek-papirom; Planetni mikser sa nastavkom za lupanje; Pećnica; Kuhinjska krpa ili rukavica.

Postupak: Belanca sipati u čašu i dodati NaCl. U čašu staviti magnet, pa potom na magnetnoj mešalici denaturisati proteine u belancima. Tokom denaturacije postepeno dodavati saharozu. Denaturacija je završena kada smeša dobije čvrstu koegzistenciju. Smešu pažljivo presipati u drugu čašu i pri dnu izvaditi ubačeni magnet. Na kraju dodati još kap 9% CH3COOH i lagano promešati staklenim štapićem. Kašičicom smešu stavljati u tiglove. Peć za žarenje zagrejati na 200°C, poniklovanim mašicama staviti tiglove u peć i sniziti temperaturu na 100°C. Nakon 5-10 minuta izvaditi tiglove i staviti ih u eksikator, pa hladiti do sobne temperature.

Priprema: Belanca staviti u posudu za mešanje, dodati prstohvat soli i ulupati u sneg belanca mikserom. Tokom lupanja dodavati šećer iz tri puta. Kada je sneg ulupan dodati par kapi sirćeta i lagano promešati varjačom. Masu preneti u dresir vreću i istiskivati puslice na pleh na koji je stavljen pek-papir. Pećnicu zagrejati do 200°C, staviti pleh u rernu, pa smanjiti temperaturu na 100°C. Sušiti 5-10 minuta i potom rukavicom izvaditi pleh sa puslicama i ostaviti da se ohladi na sobnoj temperaturi.

Napomena: ne pokušavajte ovo ni u jednoj laboratoriji! Milica Ognjanović

49


ZABAVA

Pharmoskop

Avan (21.3 –20. 4) Retko umete da sagledate stvari u celini – budite manje sitničavi. Slobodnim pripadnicima ovog znaka se poručuje da nastave suprotno od kazaljke na satu po principu izrade složenih praškova.

Onkogen (22.6 – 22.7) Pod stresom ste. Odolevate apoptozi, ali vaš izazivački karakter dolazi do izražaja. Radite na supresiji negativnosti u svom životu i družite se više sa p53.

Analitička vaga (23.9 – 23. 10) Ne brinite oko viška grama. Tarirajte ljubavne probleme u skladu sa dozvoljenom greškom. O zdravlju vodite računa na četiri decimale.

Eikozanoidi (22.12– 20.1) Iako je sezona prehlada i glavobolja, izbegavajte NSAIL. Mogu vam izazvati zastoj na poslovnom planu. Posvetite se radu mišića i protoku krvi.

50

Bikarbonati (21.4– 20.5) Sami najbolje znate da,ako ste dovoljno koncentrisani, sve možete neutralisati. Mogući problemi sa disanjem. Pripazite na pH.

Autoklav (23.7–22.8) Dobro radite pod pritiskom, ali vremenski ograničeno. Na poslu vam preti opasnost od toplotnog udara. Proverite termometar.

Digoksin (24.10– 22.11) Ničije srce neće lupati ubrzano zbog vas, ali za mnoga ste lekoviti. Ipak, nekima iz najbolje namere možete odmoći. Pazite se hipokalijemije.

Akvaporin (21.1 – 18.2) Vezani ste za ćelijsku membranu, ali ne čekajte insulin da vas aktivira, ne zavisite svi od njega. Regulišite unos tečnosti.

Enantiomeri (21.5 – 21.6) Lik u ogledalu vam je najbolji prijatelj.Održavate sve u simetriji. Ipak, moguće je da će neki receptori biti više naklonjeni vašem odrazu.

Aqua purificata (23.8– 22.9) Svesni ste svoje rafinisanosti, ali u narednom periodu suočićete se sa time da ima i prečišćenijih. Dobro se slažete sa polarnim znacima. Pripazite na broj mikroorganizama.

Drug target (23.11– 21.12) Ciljano planirajte svoje vreme. Imaćete priliku da pokažete svoju selektivnost na ljubavnom planu. Zdravlje vam je na rezervi sekundarnih glasnika.

RNK (19.2 – 20. 3) Odmotava vam se klupko histonske sreće. Promotor vašeg uspeha na poslovnom planu se otkriva. Zdravlje vam je komplementarno vremenu.


ZABAVA

Prognozer prolaznosti na ispitima Januar

Velika količina padavina, beli papirni pokrivač dostiže i do 2m visine. Ispite rasporedite slojevito.

April

Mestimično prolazno Vlažnost vazduha korelira sa sadržajem suza na vašim slajdovima.

Jun

Neispavanost 98.4% Pod uticajem toplih ispitnih masa, beleži se ekstreman porast stresa među studentima.

Jul

Ako planirate izlaganje suncu u 33-39, spremite kremu sa zaštitnim faktorom.

Septembar

Pritisak 999 mm ispitnog stuba; Očekuje se porast prolaznosti.

Oktobar

Pik paranormalnih dešavanja: Nanižite brojanice, sila i leprikoni su uz vas!

Prognozer prolaznosti na ispitima i Pharmoskop: Jovana Ilkić Jelena Marić Milica Ognjanović Alen Čebzan Ko Nikolina Kljaić Emilija Krstić

Oktobar II

bi rek’o čuda da se dese?

51


STUDENTSKE ORGANIZACIJE

Studentski Parlament

Studentski parlament je telo Farmaceutskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, koje je osnovano 2006. godine u skladu sa novim Zakonom o visokom obrazovanju. Cilj Studentskog parlamenta je da zastupa interese studenata i da uz pomoć istog studenti ostvaruju svoja prava. Kroz date godine Studentski parlament je dobio ulogu i u ostvarivanju boljeg studentskog standarda, koja je prepoznata Zakonom o studentskom standardu. Takođe, članovi Parlamenta imaju važnu ulogu u organizovanju vannastavnih aktivnosti. Članovi studentskog parlamenta se biraju jednom godišnje i dobijaju mandat od godinu dana, koji počinje od konstitutivne sednice Parlamenta koja se održava u oktobru. Školske 2017/2018. na konstitutivnoj sednici Parlamenta izabrano je novo rukovodstvo, koje čine predsednik, zamenik predsednika, sekretar, student prodekan i koordinatori timova parlamenta. Nakon što je kolega Nikola Bošković završio studije, na mesto predsednika je izabrana koleginica Vanja Todorović, student četvrte godine. Novi stari prodekan je kolega Luka Marošanin, dok je za zamenika predsednika izabrana koleginica Isidora Ilić. Mesto sekretara pripalo je uvek vrednoj Katarini Pavić. Takođe, izabrani

52

su i predsednici timova za odnose sa javnošću, vannastavne aktivnosti… Važan zadatak je poveren članovima studentskog parlamenta koji su učestvovali u procesu izrade nove akreditacije oba smera. Članovi radne grupe za akreditaciju kojim je predsedavao prof. dr Maja Tomić su bili i Natalija Arsić, Vanja Todorović i Isidora Ilić, dok su u akreditacije MB smera učestovale koleginice Natalija Stojanović i Tijana Ilić. Vrlo važan događaj u toku ovog semestra je bila i tribina Sinergija u zdravstvenom sistemu koju je organizovao Tim za vannastavne aktivnosti, koji predvodi Isidora Ilić zajedno sa studentom prodekanom. Veliku pomoć u organizaciji pružili su prof. dr Branislava Miljković i prof. dr Ljiljana Tasić, profesori sa našeg Fakulteta. Velik broj studenata, ali i profesori i gosti imalu su priliku da čuju diskusiju o aktuelnom zdravstvenom sistemu u kojoj su učestvovale pomenute profesorke, te brojni gosti. Naš Fakultet je ovom prilikom posetila i u diskusiji učestvovala i ministarka u Vladi Srbije prof. dr Slavica Đukić Dejanović.


STUDENTSKE ORGANIZACIJE

Nauka za tvoju budućnost Jelena Lukić, viši stručni saradnik u Obezbeđenju kvaliteta, Hemofarm A.D. Koja je bila tema tvog istraživanja i šta te je kao studenta privuklo istraživanju i nauci? Tema mog rada bila je „Lek–lek interakcije kod hospitalizovanih pacijenata sa kardiovaskukarnim bolestima“. Privuklo me je to što sam pored redovnih fakultetskih obaveza želela da iskusim kako je to baviti se istraživačkim radom, kako bih, ukoliko mi se dopadne, odabrala tu oblast za dalju karijeru. Da li je učešće u studentskom naučnoistraživačkom radu uticao na izbor tvog trenutnog posla, da li su ti veštine i znanja, koje si tom prilikom stekla, pomogla u poslu ili ti i dan-danas pomažu? Bavljenje istraživačkim radom naučilo me je da selektujem bitne informacije od manje bitnih, da sistematično pristupam problemima, kao i da na precizan način rešavam poslovne zadatke, što je značajno za svaki posao. Kako danas gledaš na studentski naučnoistraživački rad, da li misliš da je to korisno iskustvo za studenta ili je pak prerano da se student bavi naučnim radom? Smatram da je značajno što već u studentskim danima postoji mogućnost bavljenja istraživačkim radom, jer na taj način talentovani mladi ljudi mogu da prepoznaju sebe u određenoj oblasti i samim tim definišu svoje profesionalno usmerenje.

Ivana Vasiljević, istraživač-saradnik na Katedri za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju, Farmaceutski fakultet, Univerzitet u Beogradu i student doktorskih studija, modul Farmaceutska tehnologija, Univerzitet u Beogradu Koja je bila tema tvog istraživanja i šta te je kao studenta privuklo istraživanju i nauci? Tokom studija imala sam priliku da učestvujem u izradi četiri studentska naučnoistraživačka rada na tri katedre. Na samom početku, želela sam da vidim kako izgleda jedno istraživanje i put koji treba preći do nekog rezultata, a radoznalost i želja za novim saznanjima bili su podsticaj za ozbiljniju posvećenost istraživanju. Teme istraživanja bile su različite: od ispitivanja kompleksiranja kalaja i flavonoida, preko antioksidativne aktivnosti kore i lista mušmule, do oralnodisperzibilnih farmaceutskih oblika. Raznorodne teme približile su mi različite eksperimentalne tehnike i znanja. Da li je učešće u studentskom naučnoistraživačkom radu uticao na izbor tvog trenutnog posla, da li su ti znanja i veštine koje si tom prilikom stekao pomogli u poslu ili ti i dan-danas pomažu? Učešće u studentskim naučnoistraživačkim radovima i drugim aktivnostima CNIRS-a me je zainteresovalo za istraživanje i privuklo da posle diplomiranja upišem doktorske studije na Katedri za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju. Iskustvo u laboratoriji koje sam stekla tokom izrade naučnoistraživačkih radova od velike mi je pomoći prilikom izvođenja eksperimenata, iako je tema kojom se sad bavim za mene potpuno nova. Osim iskustva u laboratoriji, imala sam sreću da mnogo naučim od svojih mentorki: prof. dr Vesne Kuntić, doc. dr Milice Drobac i prof. dr Jelene Parojčić. Kako danas gledaš na studentski naučnoistraživački rad, da li misliš da je to korisno iskustvo za studenta ili je pak prerano da se student bavi naučnim radom?

53


STUDENTSKE ORGANIZACIJE Studentski naučnoistraživački radovi su jedna u nizu divnih i veoma korisnih vannastavnih aktivnosti na našem fakultetu u koje studenti mogu da se uključe. Mislim da na taj način studenti postaju samostalniji i slobodniji u laboratoriji, pristupaju radu sa više entuzijazma i ulažu više truda, u poređenju sa redovnim studentskim aktivnostima. Međutim, u izradu studentskih naučnoistraživačkih radova trebalo bi da se uključe samo oni koji su iskreno zainteresovani i spremni da, uz sve druge obaveze na fakultetu i van njega, odvoje vreme i trud i za eksperimente. Dušan Vujović, Regulatory Officer, OptimaPharm Koja je bila tema tvog istraživanja i šta te je kao studenta privuklo istraživanju i nauci? Tema istraživanja koje sam realizovao bila je: „Uticaj karbamazepina na metabolizam topiramata – populaciona farmakokinetička analiza“. Farmakokinetika se izdvojila kao jedan od retkih predmeta koji povezuje matematiku i farmaciju, pa sam želeo da saznam više o praktičnoj primeni farmakokinetike u procesu razvoju leka i kliničkoj praksi.

da je to korisno iskustvo za studenta ili je pak prerano da se student bavi naučnim radom? Izrada rada može biti jako korisno iskustvo i pomoći vam da shvatite da li je nauka ono čime želite da se bavite po završetku fakulteta. Tokom izrade rada ste u svakodnevnom kontaktu sa profesorima i asistentima, što će vam pomoći da stvorite realnu sliku o situaciju u farmaceutskoj industriji i tržištu poslova koji se odnose na oblast farmacije u kojoj radite rad. Prerano svakako nije, ako ste spremni da uložite malo truda i vremena, ne oklevajte i prijavite se! Celo iskustvo će sigurno biti korisno. Nevena Arsenović, student master studija Msc Drug Sciences, Univerzitet Bazel, Švajcarska Koja je bila tema tvog istraživanja i šta te je kao studenta privuklo istraživanju i nauci?

Posao kojim se trenutno bavim nije povezan sa oblašću koje se ticao rad. Međutim, izrada rada je doprinela unapređenju sposobnosti analiziranja i razumevanju rezultata naučnih radova, što mi i jeste pomoglo tokom prakse koju sam obavljao u jednoj od farmaceutskih kompanija.

Kao student sam radila na dva projekta – prvi na Katedri za organsku hemiju, sintetisala sam hetero- i karbociklična jedinjenja iz alena, koristeći paladijum-acetat kao katalizator, i drugi na Katedri za medicinsku biohemiju, gde sam učestvovala u razvijanju metode za određivanje markera sinteze i apsorpcije holesterola. Zašto sam se odlučila da svoje slobodno vreme, koje svakako nije bilo obimno, provedem u laboratoriji? Nauka nam se, kao studentima, često servira kao skup činjenica koje moramo da zapamtimo i, u najboljem slučaju, primenimo na nekom teorijskom zadatku. Ipak, nauka je mnogo više od toga, ona je aktivno razmišljanje, kreativnost i mašta, jer na pitanja koja ona postavlja još ne postoje odgovori. Istraživanje samo po sebi je put u nepoznato, a mene je uvek zanimalo šta je to „sa one strane duge“.

Kako danas gledaš na studentski naučnoistraživački rad, da li misliš

Da li je učešće u studentskom naučnoistraživačkom radu uticao na izbor tvog trenutnog posla, da li su ti znanja i

Da li je učešće u studentskom naučnoistraživačkom radu uticao na izbor tvog trenutnog posla, da li su ti znanja i veštine koje si tom prilikom stekao pomogli u poslu ili ti i dan-danas pomažu?

54


STUDENTSKE ORGANIZACIJE veštine koje si tom prilikom stekao pomogli u poslu ili ti i dan-danas pomažu? Trenutno radim drugu master tezu gde svakodnevno sintetišem biodegradabilne polimere, prečišćavam ih i analiziram pomoću NMR (što sam radila i na svom prvom projektu, 7 godina ranije, samo sa malim molekulima). Ipak, iznad svega, naučnoistraživački rad (čitajte – moji sjajni mentori na tim projektima) mi je pomogao u razvijanju kritičkog stava, a to je korisno u svakom poslu. Kako danas gledaš na studentski naučnoistraživački rad, da li misliš da je to korisno iskustvo za studenta ili je pak prerano da se student bavi naučnim radom? Za mene su dani izrade naučnih radova bili jedni od najlepših dana boravka u Kumodražu i preporučila bih svakome ko je zainteresovan za nauku da se prijavi na konkurs jer je to prilika da se pomere granice u načinu razmišljanja, da se steknu nove praktične veštine i pređe na „ti“ sa naukom. I nikada nije prerano, kada ste se prvi put zapitali da li mami voda za kafu ključa brže sa ili bez dodatog šećera i osmislili „eksperiment“ da to ispitate, već ste počeli da se družite sa naukom, a moj savet vam je – koristite svaku priliku da provedete vreme u dobrom društvu. Jelena Oluić, Regulatory Affairs Assistant, AbbVie Biopharmaceuticals GmbH

naučnog rada pod naslovom „3D-QSAR, Virtual Screening, Docking and Design of Dual PI3K/ mTOR Inhibitors with Enhanced Antiproliferative Activity“, objavljenom u naučnom časopisu Combinatorial Chemistry & High Throughput Screening pod mentorstvom doc. dr Katarine Nikolić. Za sve naučeno joj dugujem veliku zahvalnost. Pored urođene radoznalosti, kao student sam bila zainteresovana za ono što se uči van obaveznog nastavnog programa, jer smaram da je studentu bitno da proširi svoje vidike, pošto situacija u bilo kojoj profesiji neće ostati na istom nivou ceo radni vek. Da li je učešće u studentskom naučnoistraživačkom radu uticao na izbor tvog trenutnog posla, da li su ti znanja i veštine koje si tom prilikom stekao pomogli u poslu ili ti i dan-danas pomažu? Učešće u izradi studentskih radova mi je pomoglo da razvijem kritički pristup situacijama i brzo oformim mišljenje na osnovu nekad nepotpunih informacija. Takav svež, poletan pristup, kao i konstantna radoznalost i želja za novim saznanjima su osnova za dobro obavljen zadatak, bez obzira na tip posla kojim se osoba bavi. Pristup poslu koji sam zauzela mi omogućuje da brzo rešavam probleme i shvatam ih ne kao prepreku, već izazov koji mi omogućava da dokažem šta mogu. Tako sebi omogućavam da se u željenom pravcu razvijam svaki dan. Bitno je ne zaboraviti sledeće: svaki trud se isplati, dajte vremenu vremena. Pišem ovo iz iskustva. Prvi dan nakon diplomiranja sam počela da radim kao profesor i delimično uspela da prenesem svoj entuzijazam na bivše učenike,

Koja je bila tema tvog istraživanja i šta te je kao studenta privuklo istraživanju i nauci? Uporedo sam se bavila dvema oblastima u toku studija. Prva oblast bila je sinteza i karakterizacija nove podklase hidrogelova u saradnji sa Fakultetom za fizičku hemiju i Univerzitetom u Griniču, a druga je iz oblasti dizajna lekova (engl. computer-aided drug design) na Katedri za farmaceutsku hemiju. Drugom oblašću sam se temeljnije bavila i bila angažovana skoro 3 godine na teorijskoj studiji, kao i pisanju

55


STUDENTSKE ORGANIZACIJE moje omiljene klince. Drugi posao sam radila u Hemofarmu, u Odseku za istraživanje i razvoj, kao viši stručni saradnik u CMC odeljenju (Chemistry, Manufacturing and Controls). Tu ima dosta prilike za upošljavanje analitičkog pristupa poslu i tu mi je prethodni angažman pomogao. Trenutno radim u AbbVie Biopharmaceuticals GmbH, koja je inovativna kompanija koja razvija nove molekule za bolesti iz različitih oblasti, kao Regulatory Affairs Assistant i svaki dan na posao odlazim sa oduševljenjem. Poenta mog navođenja je da sam doživela mnogo novih stvari jer mi je um uvek bio otvoren za nepoznato i novo.

upoznam sa tehnikama i metodama koje se na studijama ne obrađuju u tolikoj meri ili se samo teorijski obrađuju. Takođe sam želela da se upoznam sa samom tehnikom pisanja i objavljivanja naučnog rada i, generalno, metodologije naučnog istraživanja, s obzirom na to da me je nauka oduvek zanimala i da sam znala da će to biti moj poziv.

Kako danas gledaš na studentski naučnoistraživački rad, da li misliš da je to korisno iskustvo za studenta ili je pak prerano da se student bavi naučnim radom?

Učešće u naučnoistraživačkom radu i uspostavljanje kontakata i bliske saradnje sa mojim mentorkama, doc. dr Slavicom Filipić, doc. dr Katarinom Nikolić i, naravno, prof. dr Danicom Agbabom zaslužni su za dobijanje doktorske disertacije na Heinrich Heine Univerzitetu. Njihova preporuka sadašnjem mentoru rezultovala je pozivnim pismom za doktorske studije i svakako pripomogla da dobijem DAAD stipendiju. Veštine i znanja koje sam stekla radeći naučnoistraživačke radove svakako su dopirnele sadašnjem znanju i osećaju sigurnosti pri radu u laboratoriji i obradi rezultata. Smatram da sam imala izrazito veliku sreću sa svojim mentorkama koje su uvek bile tu za mene, uvek mi strpljivo razjašnjavale nedoumice koje bi se prilikom rada javljale, savetovale me kada je to bilo potrebno, ali i motivisale kada stvari nisu išle po planu.

Studentski radovi su nešto što mi je ulepšalo svakodnevicu na fakultetu. Nema osećaja koji može da zameni zadovoljstvo samim sobom kad shvatiš da si sa svoje dve ruke napravio nešto novo i autentično, bez obzira koliko to možda naivno i sitno izgledalo. I sitne stvari rastu i razvijaju se u nešto veće, zato je bitno što pre početi, ukoliko čovek za to poseduje afinitet. Moj savet za angažovanje u nauci je da nikad nije prerano za nova iskustva, jer, što pre počnete, to ćete pre shvatiti kojim ste putem krenuli i da li je to pravi put za vas. Milica Elek, student doktorskih studija na Katedri za farmaceutsku i medicinsku hemiju, Heinrich Heine Univerzitet, Dizeldorf, Nemačka Koja je bila tema tvog istraživanja i šta te je kao studenta privuklo istraživanju i nauci? Tokom studija radila sam tri naučna rada na Katedri za farmaceutsku hemiju i po jedan naučni rad na Katedri za analitičku hemiju i Katedri za kliničku farmaciju i farmakokinetiku. Za istraživanje u nauci privukla me je radoznalost i želja da naučim nešto novo, da se

56

Da li je učešće u studentskom naučnoistraživačkom radu uticao na izbor tvog trenutnog posla, da li su ti znanja i veštine koje si tom prilikom stekao pomogli u poslu ili ti i dan danas pomažu?

Kako danas gledaš na studentski naučnoistraživački rad, da li misliš da je to korisno iskustvo za studenta ili je pak prerano da se student bavi naučnim radom? Svim studentima koji su zainteresovani da nešto više saznaju i nauče preporučila bih da se oprobaju u naučnoistraživačkom radu, ali smatram da ipak treba da sačekaju treću godinu studija, kako bi mogli da odaberu tačno ono što ih interesuje, ali i kako bi temi pristupili zrelije.

Natalija Arsić


STUDENTSKE ORGANIZACIJE FARMACEUTSKI FAKULTET NA 11. FESTIVALU NAUKE Sredinom decembra protekle godine, održan je 11. Festival nauke, pod sloganom „Jedan na jedan“. Jedan od mnogobrojnih učesnika bio je i naš fakultet, koji se predstavio postavkom ,,Hrana može biti naša jača strana!”. Postavku je u potpunosti osmislio i realizovao Centar za naučnoistraživački rad studenata, uz podršku Katedre za bromatologiju. Tokom Festivala, naši studenti imali su zadatak da posetiocima predstave piramidu ishrane, makronutrijente, najznačajnije vitamine, minerale i ukažu im na značaj optimalne i izbalansirane ishrane. Mlađim posetiocima je pažnju zaokupirala igrica, koja se sastojala u odabiru boljih namirnica koje u svakodnevnoj ishrani veoma lako mogu zameniti one „nezdrave“, ali tako ukusne. S druge strane, stariji posetioci su želeli da sazna

ju kako se zdravo hraniti, koji su principi racionalne ishrane, ali i koje su to najčešće zablude o hrani i kako da ih prevaziđu. Takođe, poseban deo programa predstavljao je segment sa zanimljivostima, kao i radionica u okviru koje su posetioci mogli da se informišu o različitim tipovima dijeta, ali i da zatraže savet od studenata vezan za ishranu. Tokom četvorodnevne postavke, među učesnicima je vladalo odlično raspoloženje, uživajući u druženju, kako međusobnom, tako i s brojnim posetiocima, te ni ne čudi što je postavka bila uspešna. Iako je u pojedinim trenucima bilo gotovo nemoguće razgovarati jedan na jedan, usled velikog broja ljudi koji su prisustvovali, sigurno je da su svi oni koji su nas posetili zaključili – hrana jeste naša jača strana!

Tina Vuković, član CNIRS-a

57


STUDENTSKE ORGANIZACIJE

Nacionalni koordinator SEP-a Nacionalni koordinator svetske razmene studenata S obzirom da ste Vi najviše vremena proveli sa stufarmacije za 2018. godinu je Tijana Rajinac, student dentima koji su dosli na razmenu u Beograd, kakvi treće godine Farmaceutskog fakulteta iz Beograda. su vasi utisci? Vreme koje sam provodila sa SEP-ovcima je ulepšalo moje leto. Upoznavanje sa studentima iz celog sveta, svakodnevno druženje, učenje o njihovim običajima i kulturi je doprinelo da nastavim da unapređujem ovaj projekat i da podelim svoja iskustva i sa drugim Prošle godine sam bila koordinator za razmenu studentima kako bi i oni imali priliku da se uključe u studenata farmacije(SEP) u okviru Beograda. To je projekat SEP-a i da i oni dožive svoje nezaboravne bilo jedno predivno iskustvo koje me je podstaklo trenutke. da nastavim da se bavim ovim projektom razmene. Bilo je najviše aktivnosti oko omogućavanja projekta razmene studentima iz inostranstva. Za početak organizovanje stručne prakse na fakultetu, u apotekama određenih bolnica i u javnim apotekama. Zatim je Da li planirate nešto da promenite u novoj godini? bilo neophodno organizovati smeštaj za te studente kao i osmisliti aktivnosti i događaje tokom njihovog Zajedno sa SEP timom i ostalim lokalnim Koordinaboravka u Beogradu. Osnovali smo SEP tim zahvalju- torima za studentsku razmenu planiramo da jući kojem je ovaj projekat na mnogo efikasniji način poboljšamo samu strukturu SEP tima i da još više funkcionisao i koji će nastaviti i u buduće da bude ljudi uključimo u ovaj projekat. Takođe se trudimo da, aktivan. koliko je moguće, unapredimo praksu u Beogradu i Ove godine, kao Nacionalni Koordinator se posebno da omogućimo dodatna mesta za učešće naših stubavim studentima iz Srbije koji svoju stručnu praksu denata na SEP-u. žele da rade u inostranstvu ali i smeštanju stranih studenata. Vi ste i do sada učestvovali u sep programu - Da li biste nam ukratko opisali svoje aktivnosti i da li sada kao kordinator imate dodatne obaveze?

58


STUDENTSKE ORGANIZACIJE

Za nama je jubilarni 10. NAPSer kongres koji je održan na Zlatiboru od 20. do 24. decembra. Ne sumnjamo da ste se proveli sjajno, ali da li postoji uspomena koja Vam je draža od ostalih koje ste poneli? Ono što bih ove godine izdvojila kao nešto posebno, u odnosu na prethodne kongrese na kojima sam učestvovala, je to što sam ove godine bila deo BPSA tima. Zajedno sa timom sam provela sjajne trenutke koji su definitivno obeležili 10. NAPSer kongres. Takođe je bilo dosta iznenađenja koje je NAPSer tim spremio za učesnike pa bih preporučila svakome ko do sad nije učestvovao da se ove godine prijavi.

Pored ličnog usavršavanja studenti su mogli ida upoznaju studente farmacije iz drugih gradova. Da li smatrate da bi trebalo češće organizovati ovakve događaje? Smatram da je veoma bitno da se studenti upoznaju sa svojom strukom i odlaskom u inostranstvo kao razmenom iskustava sa studentima iz inostranstva tako da je izuzetno važno da se ovakvi projekti i ubuduće organizuju što češće je moguće. Milan Ćirić

Studenti su imali prilike da učestvuju u različitim radionicama? Da li biste nam naveli kojim i istakli onu koja je po Vašem mišljenju bila najpoučnija i najzanimljivija? Organizovane su radionice o Aplikovanju vakcinu, Medicinskim inovacijama, Savremenim uslugama u apotekarstvu; Zatim Soft Skills treninzi, Nacionalno savetovanje pacijenata; Radionice na temu problematične kože i rezistencije na antibiotike kao i ‘’Public health’’radionice. Sve radionice su odabrane upravo zato što su izuzetno zanimljive i poučne tako da je teško napraviti konkretan izbor.

59


STUDENTSKE ORGANIZACIJE Valentin Roche

Prošlogodišnji učesnik SEP programa za internacionalnu razmenu studenata farmacije

Intervju

Kako ste odlučili da dođete u Beograd? Valentin Roche: Putovao sam po mnogim zemljama u Evropi, ali nikad po balkanskim. Bio sam jedino na hrvatskom priobalju, ali tada nisam stvarno upoznao kulturu ovog područja. Na sajtu Međunarodne federacije studenata farmacije video sam priliku da dođem u Beograd. I evo me ovde.

U kojoj instituciji ste radilii šta? Valentin Roche: Bio sam u javnoj apoteci u centru grada na stažiranju i napravio sam mnogo preparata.

Šta je na Vas ostavilo najveći utisak tokom boravka u Beogradu? Valentin Roche: Definitivno je to mentalitet srpskog naroda, zaista su ljubazni i žele da pomognu.

Da li ćete preporučiti Vašim prijateljima da posete Srbiju? Ako je Vaš odgovor da, šta je ono što ne smeju da propuste ovde? Valentin Roche: Da, naravno. Ako oni žele da upoznaju duh Balkana, svakako bih im predložio Srbiju jer je srpski narod najviše otvoren za nove ideje i bez predrasuda je. Preporučio bih im da obiđu Novi Sad jer je način življenja tamošnjeg naroda znatno drugačiji od onog u Beogradu koji je mnogo užurbaniji. Milan Ćirić

60


STUDENTSKE ORGANIZACIJE

SPORTSKO Sportsko društvo je osnovano 1991. godine i od svog nastanka pa do danas su ulagani napori da se sport popularizuje među studentima Farmaceutskog fakulteta. Ljubitelji sporta, naše starije kolege, želele su da omoguće da sport bude pristupačniji svima koji su bili zainteresovani za vannastavne aktivnosti koje ne uključuju rad za kompjuterom, ponekad dosadne sastanke i bavljenjem temama koje su uže ili šire vezane za našu buduću struku… Iako smo uvek gradili drugarski odnos sa drugim studentskim organizacijama našeg fakulteta, uz svu poršku njihovom radu, Sportsko društvo je svojim članovima nudilo nešto drugačije, dozvolićete, svojevrsni beg od realnosti i problema sa kojima se svaki student susreće tokom studija, kroz druženje i bavljenje sportom. Aktivnosti naše organizacije su mnogobrojne i bilo bi krajnje zamorno, kako za nas da ih nabrajamo, tako i za vas da ih čitate (preskočite), te ćemo pomenuti samo neke: rukovođenje sportskim sekcijama, organizacija lige Univerziteta u Beogradu, suorganizacija Medicinijade, priredjivanje žurki itd. Na svim ovim poljima su ljudi iz “sportskog”, kako nas popularno nazivaju, davali svoji maksimum, kako bi svi naši članovi, prijatelji i gosti bili zadovoljni, i mislimo da smo radili dobar posao, no vi budite ti koji će da presude, jer je to suština, mi smo tu zbog vas, a svakako ne obrnuto… Kao što i ime naše organizacije upućuje, svrha našeg postojanja je sport, tako da se moramo podičiti i nekim od pređašnjih uspeh koje su ostvarili kolege – sportisti… Ne brinite, nećemo ići unedogled u prošlost, već ćemo se bazirati na uspesima ostvarenim u par pređašnjih godina. Pa da počnemo… 2015. godina je bila prožeta velikim brojem medalja naših članova. Što se tiče Univerzitetske lige Beograda, osvojili smo dve bronzane medalje u ženskoj konkurenciji u rukometu i odbojci, dok smo na Medicinijadi organizovanoj u Vrnjačkoj Banji bili još uspešniji, uzevši pet odličja, zlatne su bile fudbalerke, srebro su osvojile odbojkašice, dok su rukometašice bile treće. A na “-jadi” se nisu ni muškarci obrukali, osvojivši dva treća mesta u tenisu i plivanju. Naredna godina je bila uspešna kao i prethodna… U ligi smo ostvarili identičan uspeh kao i prethodne godine, te su rukometašice i

DRUŠTVO odbojkašice bogatije za još jednu bronzanu medalju, a ostali takmičari ni nisu imali toliko sreće ili znanja. Medicinijada 2016. je bila organizovana na Kopaoniku i izgleda da je planinski vazduh prijao Farmaceutima više nego drugima – osvojene su četiri medalje: jedno srebro, za koje su zaslužne fudbalerke, i tri bronze, koje su redom osvajale odbojkašice, rukometašice i rukometaši. Iako još nije gotova, 2017. godina je bila plodonosna… Ovogodišnja liga je tek otpočela, tako da ćete u nekom budućem tekstu čitati o uspesima u ovom takmičenju. Na Medicinijadi u Budvi obraz fakulteta su osvetlali zlatom streljaši u muškoj konkurenciji i, kao što smo i navikli, fudbalerke, a bronzu su uzele još jednom devojke sa rukometa i plivačice. Na takmičenju UNIADA odbojkašice su uzele srebro. Možda i veći uspeh od svih ovih medalja je to što smo u ovom periodu uspeli da oformimo dve ekipe kojih dugo nije bilo na našem fakultetu i to: mušku odbojkašku ekipu prošle godine i žensku košarkašku ekipu ove. Svaki početak je težak, ali ne sumnjamo da će nam i ove dve sekcije doneti puno razloga za slavlje u godinama koje dolaze. Ovim tekstom smo pokrili period od nekoliko godina unazad, period je prožet kao što smo pomenuli već, mnogim uspesima, mnogim žurkama i putovanjima. I sve to se neće menjati, osim što će medalja biti više, žurke će biti još luđe, a putovanja uzbudljivija. Jedino što se menja su ljudi koji neprestano cirkulišu kroz Kumodraž, neki odlaze, neki novi dolaze, tako je valjda to u životu. Neretko čujemo da svet na mlađima ostaje, što i jeste poenta, nove energije nikad dosta, a svakako nam (sportskog) duha nikad neće manjkati. Našim naslednicima Siniši i Savi želimo mnogo uspeha u budućim iskušenjima, da uče iz naših gresaka i što je najvažnije da budu bolji od nas! Uopšte ne sumnjamo da smo Sportsko društvo ostavili u pravim rukama. Ovim rečima završavamo, želimo samo još da uputimo poslednji pozdrav svima vama koji ste bili uz nas sve ove godine, ukoliko je bilo nekih nesuglasica ne zamerite, davali smo sve od sebe. Pozdravljaju vas Marko i Miloš. Sportski pozdrav!!!

61


STUDENTSKE ORGANIZACIJE

Fotografija je priča koja se ne može ispričati rečima

Kažu da se ljubav kod fotografa rađa tri puta. Prvi put kada kroz objektiv ugleda savršen kadar, drugi put kada pritisne okidač na foto-aparatu i poslednji kada razvije fotografiju. Verovatno ste se još kao brucoši zapitali odakle na Farmaceutskom fakultetu fotografska sekcija. Spajajući dve ljubavi, farmaciju i fotografiju, osnovan je PharmArt. Sekcija je počela sa radom 2010. godine uz veliko zalaganje profesora Zorana Maksimovića i studenta Milene Mijatović i od tada broj članova raste. Ljubav prema Pharm Artu ne nestaje po završetku studija. Bivši članovi aktivno učestvuju u projektima i šalju fotografije iz svih delova sveta. Na veliku radost članova sekcije i uz podršku Katedre za botaniku, prošle godine otvorena je tamna soba za razvijanje crno-belog filma i fotografija. Svake godine članovi sekcije organizuju jednu do dve izložbe na dogovorenu temu. Do sada smo sa ponosom održali deset samostalnih izložbi, uz veliku podršku zaposlenih na fakultetu. Posebna čast ukazana nam je u aprilu ove godine, nakon poziva za učešće na izložbi internacionalnog karaktera pod nazivom “Belgrade Photo Month”, koja se održava svake godine na mnogim lokacijama širom grada. Naša izložba doprinela je lepoti celog projekta, gde su učešće uzele i mnoge kulturne i obrazovne in-

62

stitucije: Instituto Italiano de la Cultura, Muzej Jugoslovenske kinematografije, Kolarac i drugi. Tema izložbe “Kroz farmaciju” imala je za cilj da fotografijom prenese humanost i čovečnost ovog poziva, da farmaciju prikaže na jedan drugačiji način, onaj koji je možda stran mnogima. Imala je za cilj da dokaže da se priča o lekovima ne završava iza jednog recepturnog stola, ona tu – tek počinje. Od osnivanja, u okviru sekcije, organizovana su mnoga predavanja o osnovama fotografije. Pored toga, članovi aktivno organizuju foto-izlete u Beogradu i okolini, filmske večeri i brojna druženja. Najčešće pitanje i nedoumica svih studenata je “Da li je neophodna profesionalna oprema za pristupanje sekciji?”. Odgovor je: NE! Najpotrebnija je ljubav i želja za učenjem, a izvrsne fotografije mogu nastati običnim telefonom. Ukoliko želiš da se družiš, stekneš nova prijateljstva, osnove ili upotpuniš znanja o pravilnom fotografisanju, radu foto-aparata, izradi slika i razvijanju analognog filma, možeš nas kontaktirati putem zvanične facebook stranice – Pharm Art. Očekujemo te sa velikim nestrpljenjem!


STUDENTSKE ORGANIZACIJE

Hor Raskovnik

Od davnina je poznato da su celodnevni boravci na fakultetu sastavni deo studiranja farmacije. U tim mukotrpnim danima svima je potreban ventil koji će ispustiti taj suvišni pritisak nakupljen u organizmu. Traganje za tim ventilom umnogome je olakšalo postojanje studentskih organizacija koje kroz različite vannastavne aktivnosti svim studentima nude fizičko, intelektualno i duhovno nadahnuće. Jedna od takvih organizacija je i hor Raskovnik – zvanični hor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Hor Raskovnik nastao je pre deset godina. Potreba za ovakvom studentskom organizacijom odavno je postojala i za njeno ostvarenje pobrinuli su se mnogi profesori i studenti od kojih je bitno pomenuti Anu Vemić, Darka Ivanovića i profesora Zorana Maksimovića. Ime Raskovnik je dato po imenu biljke koja ima moć da otvori sva vrata ovog sveta – baš kao i muzika. Od svog nastanka do danas prošlo je mnogo studenata, ali i predavača koji su tu dolazili i dolaze sa istim ciljem – da uživaju u muzici kao jednom metafizičkom pojmu svojstvenom svakom čoveku. Bez obzira na to da li je neko muško ili žensko, student ili profesor, muzički obrazovan ili samo zaljubljenik u muziku on u amfiteatru A2 postaje jednak sa ostalima i ravnopravan član zajednice koja se zove hor. Raskovnik, pod dirigentskom palicom Đorđa Perovića, dva puta nedeljno posle

nastave ostaje da neguje onu umetničku stranu ličnosti, koja u moru intelektualnih aktivnosti ostaje zapostavljena. Pevajući autorske aranžmane poznatih jazz, evergreen, klasičnih i raznih drugih žanrova, hor Raskovnik godinama unazad ulepšava sve svečanosti koje se događaju na adresi Vojvode Stepe 450. Naravno, pored fakultetskih nastupa hor učestvuje i na mnogim drugim festivalima u gradu, ali i šire, a nije retkost da ima i solističke koncerte. Nastupi uvek prođu zapaženo jer hor, pored kvalitetnih aranžmana, interpretacije i dirigovanja, odlikuje specifična energija koja slušaocu budi emociju, što i jeste suština svega. Baš taj momenat Raskovniku daje status rado viđenog gosta na svim događajima na kojima je učestvovao do sada. Zbog svega ovoga hor Raskovnik je vremenom postao institucija poznata i van zidina Farmaceutskog fakulteta u Kumodražu. Ako je pevanje ono što te ispunjava i ako te je privukla ova Raskovnik priča, dobrodošao/la si da se oprobaš u ovoj vannastavnoj aktivnosti! Sredom i četvrtkom u amifiteatru A2 od 19 časova i 30 minuta uz par prostih raspevavanja lako možeš saznati da li si alt, sopran, bas ili tenor i postati deo ove avanture koja traje već deset godina. Vidimo se! Aleksandar Petrović

63


Laboratorija za ispitivanje i kontrolu lekova Farmaceutskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu

Nova Laboratorija za ispitivanje i kontrolu lekova Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu funkcioniše u okviru organizacione jedinice Laboratorije, a prostorno se nalazi u prizemlju zgrade kule A. U laboratoriji je angažovano 25 nastavnika i saradanika uglavnom sa Katedre za farmaceutsku hemiju, Katedre za analitiku lekova, Katedre za framakognoziju i Katedre za Farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju. Za šefa laboratorije imenovana je prof. dr Mira Zečević, specijalista ispitivanja i kontrole lekova i specijalista puštanja leka u promet.

,,Očekujemo da se do početka aprila meseca 2018. steknu uslovi za dobijanje GMP sertifikata u Laboratoriju za ispitivanje i kontrolu lekova Framaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i time steknu svi potrebni uslovi za obavljanje poslova ispitivanja i kontrole lekova po pitanju prostora, opreme i zaposlenog osoblja.''

Prof. dr Mira Zečević, specijalista ispitivanja i kontrole lekova i puštanja leka u promet, šef Katedre za analitiku lekova i šef Laboratorije za ispitivanje i kontrolu lekova

64

Supha 4  
Supha 4  
Advertisement