Туризам 2020.

година XIV • специјално издање, 2020. • бесплатан примерак www.nacionalnarevija.com

2020. СЛОБОДА ЈЕ У РАЗНОВРСНОСТИ

П Р О Л О Г

Из­да­вач „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град Тел.: +381 (11) 322 70 34, 32 30 447 www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com prin­cip.press@gmail.com

КО О ЧЕ­МУ, МИ О ТАЈ­НИ ПУ­ТО­ВА­ЊА

Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник­ Ми­шо Ву­јо­вић Уред­ник­ Бра­ни­слав Ма­тић Тех­нич­ки уред­ник­ Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је­ Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не­ Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић Са­рад­ни­ци­ Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Бо­јан Ман­дић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић, Не­бој­ша Је­врић, Ол­га Ву­ка­ди­но­вић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Пе­тар Ми­ла­то­вић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Ми­ле­на З. Бо­га­вац, Во­ји­слав Фи­ли­по­вић, Са­ша Шар­ко­вић, Зо­ран Плав­шић, Христина Пламенац, Дра­га­на Бар­јак­та­ре­вић, Душица Милановић Мар­ке­тинг­ Мир­ко Ву­јо­вић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман­ Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, Ми­лен­ко Ва­си­лић Пред­став­ни­штво за Срп­ску­ „Прин­цип Прес РС“ Николе Пашића 1, 78000 Ба­ња­лу­ка Тел/Факс: +387 (51) 304 360 Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју­ „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“, 5 Germain Crt, Keilor Downs, 3038 VIC Штам­па­ „Пор­тал“, Бе­о­град

Д

Да­љи­не у на­ма

а, ко о че­му, ми о тај­ни пу­то­ва­ња. И о оскуд­но­сти пу­то­ва­ња без тај­ни. И рас­пра­ва о пу­то­ва­њу је пу­то­ва­ње. По­не­кад се мно­го да­ље стиг­не ми­ро­ва­њем не­го јур­ца­њем. Че­сто се чо­век бо­ље од­мо­ри у жу­строј игри не­го у хр­ка­њу. Пле­ме­ни­та­шка ле­ жер­ност ни у че­му, по­го­то­ву у пу­то­ва­њу, не зна­чи по­вр­шност или не­за­ин­те­ре­со­ва­ност. О пу­то­ва­њу су и нај­бо­ља пе­ра оста­вља­ла са­свим дру­га­чи­је за­пи­се. Ме­ша Се­ли­мо­вић: „Сва­ко­ме би тре­ба­ло од­ре­ди­ти да пу­т у­је, с вре­ме­на на вре­ме. Чак и ви­ше: да ни­ка­да не за­ста­не ду­же не­го што је нео­п­ход­но. Чо­вјек ни­је др­во, и ве­за­ност је ње­го­ва не­сре­ ћа, од­у­зи­ма му хра­брост, ума­њу­је си­гур­ност. Ве­зу­ју­ћи се за јед­но мје­сто, чо­вјек при­хва­та све усло­ве, чак и не­по­вољ­не, и сам се­бе пла­ши не­из­ве­сно­шћу ко­ја га че­ка. Про­мје­на му ли­чи на на­пу­ шта­ње, на гу­би­так уло­же­ног, не­ко дру­ги ће за­по­сјед­ну­ти ње­гов осво­је­ни про­стор, и он ће по­чи­ња­ти из­но­ва. Уко­па­ва­ње је пра­ви по­че­так ста­ре­ња, јер је чо­вјек млад све док се не бо­ји да за­по­чи­ ње. Оста­ју­ћи, чо­вјек тр­пи или на­па­да. Од­ла­зе­ћи, чу­ва сло­бо­ду, спре­ман је да про­мје­ни мје­сто и на­мет­ну­те усло­ве.“ Иво Ан­дрић: „Пу­то­ва­ње је, сад то до­бро уви­ђам, увек би­ло ви­ше за­мор те­ла, опи­ја­ње ду­ха и ра­си­па­ње вре­ме­на и сна­ге не­го ишта дру­го. Срећ­ни и па­мет­ни ма­ло пу­т у­ју и у тим рет­ким пу­ то­ва­њи­ма на­ла­зе све оно што им тре­ба: што чо­век од пу­то­ва­ња же­ли и мо­же да до­би­је. А не­срећ­ни кру­же и кр­ста­ре све­том, и уза­луд тра­же­ћи и ни­кад не на­ла­зе­ћи сво­је пу­то­ва­ње, не­ма­ју ко­ ри­сти ни уте­хе од оног што ви­де на свом стран­ство­ва­њу. Оно што сва­ки чо­век тре­ба да на­ђе оста­ју­ћи код сво­је ку­ће, то не мо­же на­ћи у све­т у, па да очи ис­то­чиш по ту­ђим хо­ри­зон­ти­ма.“ Мо­же и ова­ко: „Чо­век пу­т у­је све­том у по­тра­зи за оним што му тре­ба, а ка­да се вра­ти ку­ћи то и на­ђе.“ (Џорџ Едвард Мур) Мо­гућ­но­сти је мно­го, у њи­ма по­чи­ва сло­бо­да. И ако не­где иде­те, и ако оста­је­те код ку­ће, пу­т уј­те. Ра­до­зна­ло за­гле­да­ни у се­ бе и око се­бе. И све­сни да су, ка­ко нас је учио Пе­сник, нај­ва­жни­је „да­љи­не у на­ма“. 

На­слов­на стра­на: Ди­зајн Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић Часопис уписан у Регистар медија Републике Србије, бр. NV000385

ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140

04

Медијски партнери:

РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ

НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

САДРЖАЈ

Витраж 04 ПРО­ЛОГ 06 АЛ­БУМ

Путоказ 12 ОКВИР: СА­ЈАМ 2020.

18 СВЕ­ТИ­ОН ­ И­ЦИ: НА МОН­МАР­ТРУ 28 СВЕ­ТО­ВИ: ХРАМ НЕ­БА, ПЕ­КИНГ 38 ОД­РЕ­ДИ­ШТА: ПА­МУК­КА­ЛЕ 48 ПО­ЗИВ­НИ­ЦА: ЏОГ­ЏА­КАР­ТА 58 ДА­ЉИ­НЕ: ОГ­ЊЕ­НА ЗЕ­МЉА 68 ДНЕВ­НИК: НА ТОР­НИ­КУ И УВ­ЦУ

Варошарије 76 ПРЕ­С ТО­НИ­ЦА: БЕ­О­ГРАД 80 НА СТА­Р ОМ МЕ­С ТУ: ВР­ЊАЧ­КА БА­ЊА 86 ВО­ДИЧ: ЛЕ­СКО­ВАЦ 92 ДО­БРО­ДО­ШЛИ­ЦА: СУ­Б О­ТИ­ЦА

Представљање 94 КО­ПА­О­НИК: ХО­ТЕЛ „ГОР­СКИ“ 96 ЗДРА­ВЉЕ: „МЕР­КУР“

Партнери издања:

СТУДЕНТСКА ОДМАРАЛИШТА

ОПШТИНА РУМА

ВРЊАЧКА БАЊА

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

Знак и логотип у боји

ФУДБАЛСКИ САВЕЗ СРБИЈЕ

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

05

А Л Б У М

КАПИТАЛНА МОНОГРАФИЈА О СРБИЈИ НА ЧЕТИРИ ЈЕЗИКА

 Вла­ди­чан­ски двор у Вр­шцу, сне­жна ноћ (Фо­то: Вла­да Ма­рин­ко­вић)

Под ка­пом не­бе­ском

 У ма­на­сти­ру Гра­ча­ни­ца, из 1321. го­ди­не (Фо­то: Алек­сан­дар Ра­дош)

(Фо­то: Из књи­ге „Ср­би­ја под ка­пом не­бе­ском“, „Прин­цип Прес“, Бе­ог­рад, 2017)

„Н

ео­бич­на је ово зе­мља. По­не­кад чо­век по­ми­сли, као Тјут­чев за сво­ју, да се ова зе­мља не мо­же раз­у­ме­ти, мо­же се са­мо во­ле­ти. Ср­би­ја је ве­ли­ка тај­на. Зе­мља гра­ни­ча­ра, у про­це­пу све­то­ва. Ку­ћа на­сред дру­ма. Ку­ ла све­тих рат­ни­ка. Пе­сма ме­ђу на­ро­ди­ма. Пре­ђа нај­древ­ни­јих се­ћа­ња. Ово сун­ца у очи­ма, ово хле­ба на дла­ну. Та­ко о Ср­би­ји го­во­ре ње­ни пе­сни­ци, у ко­ји­ма ду­бо­ко од­је­ку­је дра­ма и ле­по­та срп­ског про­сто­ра, срп­ске суд­би­не.“ Ове ре­че­ни­це уво­де нас у мо­но­гра­фи­ју Ср­би­ја, под ка­пом не­бе­ском, ве­ли­ки по­ду­хват бе­о­град­ске из­да­вач­ке ку­ће „Прин­цип Прес“, једну од најлепших књига о овој земљи икада. Та књи­га, у одво­је­ним из­да­њи­ма на че­ти­ри је­зи­ка, про­во­ди нас скри­ве­ним пу­те­ви­ма бал­кан­ске древ­но­сти, па кроз келт­ско и рим­ско до­ба, злат­но сред­њо­ве­ко­вље, епо­ху роп­ства и та­ме, до вас­кр­са у XIX сто­ле­ћу, осло­бо­ђе­ња и до на­шег ве­ка. Во­ди нас на хо­до­љу­ бља, чи­та нам пре­де­ле и гра­до­ве, „нај­леп­ши ру­ко­пис твор­ца“, при­ча при­че са дру­ма. От­кри­ва нај­не­о­бич­ни­ју од свих Ср­бијâ, где и мрак на­у­чи да си­ја. Уво­ди у ху­мор ко­ји иде зе­мљом, а сен­ка му не­бом. Да­је ге­о­по­е­тич­ку и ка­ рак­те­ро­ло­шку ти­по­ло­ги­ју ма­тич­не срп­ске зе­мље. Из­во­ди нас пред ве­ли­ке срп­ске ви­зи­о­на­ре и пред зна­ме­ни­те стран­це ко­ји су оста­ви­ли бе­смрт­не стра­ни­це у сла­ву Ср­би­је. „Све је то исто све­до­че­ње и исти пој, Ср­би­ја под ка­пом не­бе­ском. Као не­ки ле­пи ста­рин­ски мно­го­гла­сник.“ Раз­у­ме се, све то пот­кре­пљују не­ки од нај­ве­ћих мај­сто­ра фо­то­гра­фи­је у Ср­би­ји. Задржавајући ову књигу пред својим и вашим очима, позивајући вас на сталне сусрете са њом, препоручујући вам да је имате и да је дарујете, до­но­си­мо и сада по­не­што из њене златне ри­зни­це фо­то­гра­фи­ја. И даље на ра­дост и уте­х у у те­шким вре­ме­ни­ма.  (Б. М.)

ПРИНЦИП ПРЕС 06

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

07

А Л Б У М

Са­лаш у Ба­на­ту (Фо­то: Вла­да Ма­рин­ко­вић)

У Вој­во­ди­ни (Фо­то: Вла­да Ма­рин­ко­вић)

08

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

09

А Л Б У М

10

/

A L B U M

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

У Ве­ли­кој Хо­чи, Ме­то­хи­ја (Фо­то: Алек­сан­дар Ра­дош)

In Velika Hoča, Metohija (Photo: Aleksandar Radoš)

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

11

О К В И Р

12

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

По­ла­зна тач­ка Бал­ка­на МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ СА­ЈАМ ТУ­РИ­ЗМА У БЕ­О­ГРА­ДУ, ЧЕ­ТР­ДЕ­СЕТ ДРУ­ГИ ПУТ

Од 20. до 23. фе­бру­а­ра, на це­лом из­ла­гач­ком про­сто­ру Бе­о­град­ског сај­ма, оку­пи­ће се пред­став­ни­ци ту­ри­стич­ке ин­ду­стри­је, пут­ни­ци и по­се­ти­о­ци из це­лог све­та. Под сло­га­ном „Пут под но­ге“, би­ће мно­штво по­пу­ста, пре­зен­та­ци­ја, де­гу­ста­ци­ја, ве­ли­ких по­слов­них ис­ко­ра­ка и уго­во­ра. Зе­мља парт­нер ове го­ди­не је Еги­пат, пре­ми­јер­но је ту Укра­ји­на, вра­ти­ли су се Ује­ди­ње­ни Арап­ски Еми­ра­ти и Ку­ба. Пра­те­ће ма­ни­фе­ста­ци­је су сај­мо­ви хо­тел­ско-уго­сти­тељ­ске опре­ме, ви­на и су­ве­ни­ра

З

а све из ту­ри­стич­ко-уго­сти­тељ­ске при­вре­де, као и за пут­ни­ке и по­ се­ти­о­це, Ме­ђу­на­род­ни бе­о­град­ски са­јам ту­ри­зма ће од 20. до 23. фе­бру­а­ра пре­до­чи­ти нај­но­ви­је трен­до­ве у ту­ри­ зму и пра­те­ћим гра­на­ма. Уз ви­сок ор­га­ ни­за­ци­о­ни и про­фе­си­он ­ ал­ни ни­во, за­ до­во­љи­ће по­тре­бе свих уче­сни­ка. Под сло­га­ном Пут под но­ге, пред­ ста­ви­ће се нај­зна­чај­ни­је ту­ри­стич­ке аген­ци­је, са­ве­зи и ор­га­ни­за­ци­је, хо­те­ ли, ту­ри­стич­ки цен­три, ва­зду­хо­плов­не ком­па­ни­је, ме­ђу­на­род­ни тур-опе­ра­то­ ри. Про­мо­ви­са­ће но­ве кон­цеп­те и мо­ гућ­но­сти за пу­то­ва­ња, као и пер­спек­ти­ ве у раз­во­ју ту­ри­стич­ког би­зни­са. По екс­клу­зив­ним са­јам­ским це­на­ма, пре­ми­јер­но ће пред по­се­ти­о­ци­ма би­ти first mi­nu­te по­ну­да и па­кет аран­жма­ни за пу­то­ва­ња са мно­штвом по­год­но­сти. Са­јам је по­знат по при­ма­мљи­вим мо­ гућ­но­сти­ма за од­мор у лет­њој и зим­ској се­зо­ни, у ски-цен­три­ма, ба­ња­ма, на спави­кен­ди­ма, на ег­зо­тич­ним да­ле­ким де­

сти­на­ци­ја­ма, у омла­дин­ском, city bre­ak и кон­гре­сном ту­ри­зму. Тра­ди­ци­о­нал­но, по­се­ти­оц ­ е оче­ку­је све­о­бу­хват­на по­ну­да аран­жма­на и но­ вих де­сти­на­ци­ја. По­ред оста­лих, пре­ ми­јер­ни на­ступ на Сај­му ту­ри­зма има­ ће Укра­ји­на, док се Ује­ди­ње­ни Арап­ски Еми­ра­ти и Ку­ба, по­сле крат­ког од­с у­ ство­ва­ња, вра­ћа­ју на са­јам. Зе­мља парт­нер ове го­ди­не је Еги­пат, ко­ји пре­по­зна­тљи­вом по­ну­дом при­ вла­чи по­се­ти­о­це из це­лог све­та. У еги­ пат­ском са­јам­ском на­сту­пу у Ха­ли 1 „Бе­о­град­ског сај­ма“, на 200 ме­та­ра ква­ драт­них, у фо­ку­с у ће би­ти не­ко­ли­ко ту­ ри­стич­ких аду­та: број­не де­сти­на­ци­је на Цр­ве­ном мо­ру, ро­ње­ње у Шарм ел Ше­ и­ку, ра­зно­ли­ка и уку­сна га­стро­ном­ска по­ну­да, као и отва­ра­ње но­вог му­зе­ја у бли­зи­ни пи­ра­ми­да. Ср­би­ја, зе­мља до­ма­ћин, пред­ста­ви­ће сво­је при­род­не ле­по­те и кул­т ур­не зна­ ме­ни­то­сти, уз­бу­дљи­ве гра­до­ве, ка­па­ци­ те­те хо­те­ла, од­ма­ра­ли­шта, ту­ри­стич­ких SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

13

О К В И Р

цен­та­ра, као и ра­зно­вр­сне са­др­жа­је за од­мор, за­ба­ву, здрав­стве­ни опо­ра­вак, спорт, ре­кре­а­ци­ју и аван­т у­ру... Све сво­ је аду­те ко­ји­ма пле­ни па­жњу на гло­бал­ ном ту­ри­стич­ком тр­жи­шту, што има ве­ли­ки зна­чај за укуп­ни при­вред­ни и дру­штве­ни раз­вој зе­мље. Ви­ше­го­ди­шњи срп­ски тренд ра­ста у овој при­вред­ној гра­ди основ је за оп­ти­ми­стич­на оче­ки­ ва­ња и у 2020. го­ди­ни. Зна­чај Сај­ма ту­ри­зма за срп­ску еко­ но­ми­ју и при­вре­ду по­твр­ђу­је и ак­тив­но уче­шће Ми­ни­стар­ства тр­го­ви­не, ту­ри­ зма и те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја Ср­би­је, као и дру­гих над­ле­жних ин­сти­т у­ци­ја и ор­га­ ни­за­ци­ја. То­ком сај­ма скла­па­ју се број­ ни ме­ђу­др­жав­ни спо­ра­зу­ми о са­рад­њи и по­слов­ни аран­жма­ни.

Парт­не­ри Ме­диј­ски парт­не­ри ма­ни­фе­ста­ци­је: „Ru­sian Tra­vel Di­gest“, „Tra­vel Daily News“, „Pla­ce2Go“, „Caf­fe Mon­te­ne­gro“, „Fas­hion and Tra­vel“, „Pla­ces2Go“, „Li­ve Ti­mi­so­a­ra.ro“, „To­u­rism-In­Si­der“, „ТУ Ма­ га­зин“, „In Ho­re­ca, „Кон­гре­сни ту­ри­зам“, „Ту­ри­стич­ки свет“, „Bel­ Gu­est“, „Ср­би­ја ко­ју во­лим“, „Stylers“, „Adria Me­dia“, „Co­lor Pres Gro­up“, „Tri­pin Sr­bi­ja“, „Лу­та­ју­ћи пут­ник“, „Events in Ser­bia“, „Ту­ ри­стич­ка при­зма“, „SAT Me­dia Gro­up“... Хо­тел парт­не­ри: „Ra­dis­son Col­lec­tion Old Mill Bel­gra­de“, „Xe­ non Ho­tel Bel­gra­de“, „In Ho­tel Bel­gra­de“, „Fal­ken­ste­i­ner Ho­tel Bel­ gra­de“, „Mo­na Pla­za Ho­tel Bel­gra­de“...

14

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

ОПРЕ­МА И ВЕ­ШТИ­НЕ Исто­вре­ме­но са Сај­мом ту­ри­зма од­ ви­ја­ју се још три срод­не ма­ни­фе­ста­ци­ је: Ме­ђу­на­род­ни са­јам ви­на „Be­o­Wi­ne“ (ове го­ди­не је­да­на­е­сти пут), Ме­ђу­на­род­ ни са­јам хо­тел­ско-уго­сти­тељ­ске опре­ме „HO­RE­CA“ (ше­сна­е­сти) и Са­јам су­ве­ ни­ра „Ви­ди Ср­би­ју“ (та­ко­ђе ше­сна­е­сти). Са­јам хо­тел­ско-уго­сти­тељ­ске опре­ме „HO­RE­CA“ пред­ста­ви­ће но­ве трен­до­ве у хо­тел­ској ин­ду­стри­ји. Оку­пи­ће нај­ зна­чај­ни­је ком­па­ни­је за про­из­вод­њу и ди­стри­бу­ци­ју мо­дер­не опре­ме на­ме­ње­ не хо­те­ли­ма, ре­сто­ра­ни­ма, ка­фе­и­ма, као и услу­жним де­лат­но­сти­ма. Омо­гу­ћи­ће увид у но­ве трен­до­ве по­сло­ва­ња, снаб­ де­ва­ња и функ­ци­о­ни­са­ња уго­сти­тељ­ ских обје­ка­та. У ха­ла­ма 2бе и 2це пред­ста­ви­ће се фир­ме ко­је из­ла­жу на­ме­штај, по­сте­љи­ ну, би­о­ра­згра­ди­ве слам­чи­це, софт­ве­ре, рас­хлад­не ви­три­не, ма­ши­не за по­сла­ сти­чар­ство и пе­кар­ство, сме­се за сла­до­ лед... Но­ви из­ла­га­чи ове го­ди­не до­ла­зе из Ита­ли­је, Хр­ват­ске, Грч­ке и, на­рав­но, Ср­би­је из сфе­ре кон­сал­тин­га и про­фе­ си­о­нал­не опре­ме за по­сла­сти­чар­ство и пе­кар­ство. Ме­ђу уче­сни­ци­ма су „Unox“ (Ита­ли­ја), „Tog­na­na“ (Ита­ли­ја), „Mi­e­le“ (Не­мач­ка), или из Ср­би­је „Euro­co­lor“,

„Ми­го“, „Фра­го­ли­на“, „Ok­pi­ro eco gril“, „El­miss Li­ne“, „Tex­til“. На штан­ду CORP би­ће одр­жа­но так­ми­че­ње ба­ри­ста. На штан­до­ви­ма из­ла­га­ча би­ће де­мон­стри­ ра­не уго­сти­тељ­ске ве­шти­не, пра­вље­ње сла­до­ле­да и кок­те­ла на нај­мо­дер­ни­јој опре­ми, на­рав­но уз де­гу­ста­ци­ју. Пр­ви пут на овом сај­му уче­ству­је и чу­ве­на ком­па­ни­ја „Икеа“. ЗНА­МЕ­ЊА ВИ­НА „Be­o­Wi­ne 2020“, нај­ве­ћи вин­ски са­јам у Ср­би­ји, би­ће ме­сто су­сре­та вин­ских тра­ди­ци­ја и кул­т у­ра од Атлан­ти­ка до Кав­ка­за. Нај­у­глед­ни­ји срп­ски и бал­кан­ ски про­из­во­ђа­чи ви­на, вин­ски по­дру­ми, ку­ће ви­на и ди­стри­бу­те­ри, као и про­из­ во­ђа­чи ра­ки­ја, пред­ста­ви­ће се у ха­ла­ма 3 и 3а. Уз нај­са­вре­ме­ни­ју опре­му за ви­ нар­ство и ви­но­гра­дар­ство, „Be­o­Wi­ne“ на­ста­вља да про­мо­ви­ше вин­ски и га­ стро­ном­ски ту­ри­зам. По­ред срп­ских ви­на, ово­ го­ди­шњи са­јам пред­ста­ви­ ће пр­ви пут ви­на из Гру­зи­је, као и ста­ре вин­ске знан­це из Ита­ли­је, Сло­ве­ни­је, Хр­ват­ске, Бу­гар­ске, Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је, Цр­не Го­ ре (пр­ви пут и „Ка­стел Са­ви­на“), Пољ­ ске, Аустри­је, Тур­ске и Срп­ске.

Ду­га тра­ди­ци­ја ви­нар­ства у Гру­зи­ ји чи­ни ово пи­ће не­рас­ки­ди­вим де­лом ње­ног на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та, а пра­ вље­ње ви­на у кве­ври, гли­не­ним вр­че­ви­ ма, до­спе­ло је и на UNE­SCO-ову ли­сту кул­т ур­не ба­шти­не све­та. Ви­на из ове зе­мље би­ће пред­ста­вље­на на „Be­o­Wi­ne 2020“ по же­љи мно­гих љу­би­те­ља ви­ на у Ср­би­ји, ко­ји­ма је ено­ло­шко бла­ го Гру­зи­је до са­да би­ло не­до­ ступ­но. Ви­на­ри из Ита­ли­је, зе­мље ви­на по­пу­лар­не у Ср­би­ји, има­ће за­јед­ нич­ки на­ступ на истом штан­ду.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

15

О К В И Р

Ин­фор­ма­ци­је Рад­но вре­ме Сај­ма: че­твр­так (20. фе­бру­ар), пе­так (21) и су­ бо­та (22) од 10 до 19 ча­со­ва; не­де­ља (23. фе­бру­ар) од 10 до 18 ча­со­ва. Ула­зни­це: Це­на по­је­ди­нач­не ула­зни­це је 400, за груп­не по­ се­те 300 ди­на­ра. Це­на по­ро­дич­не ула­зни­це (ро­ди­те­љи са де­ цом ста­ро­сти до ше­сна­ест го­ди­на): 800 ди­на­ра. Пар­кинг: 200 ди­на­ра по са­ту. Све ин­фор­ма­ци­је: www.be­o­grad­ski­sa­jam­tu­ri­zma.rs

Би­ће за­сту­пље­не све ита­ли­јан­ске вин­ ске ре­ги­је, да­кле, ши­ро­ка па­ле­та ви­на. Из Хр­ват­ске се оче­ку­је на­ступ ви­на­ра са Пе­ље­шца и из Ис­тре, та­ко­ђе на за­јед­ нич­ком штан­ду. Нај­ве­ћи број ви­на­ра, раз­у­ме се, би­ ће из Ср­би­је. Би­ће и но­вих ма­лих по­ ро­дич­них ви­на­ри­ја, ко­је „ства­ра­ју хра­бра и уз­бу­дљи­ва ви­на“, у скла­ду са свет­ским трен­до­ви­ма. Под ку­по­ле Бе­ о­град­ског сај­ма до­ла­зе, на­рав­но, и сви до­бри ста­ри уче­сни­ци ма­ни­фе­ста­ци­је „Be­o­Wi­ne“. Ком­па­ни­ја „Ко­ка ко­ла“, спон­зор „Be­ o­Wi­ne 2020“, пред­ста­ви­ће се ве­ли­ким бро­јем брен­до­ва. „Ро­са“, про­из­вод ове ком­па­ни­је, би­ће зва­нич­на во­да ово­го­ди­ шње вин­ске смо­тре, а пу­бли­ка ће ви­де­ ти и „Злат­ну ра­ки­ју“, „Бул­дог џин“, „Џек Де­ни­јелс“, „Апе­рол“, као и низ пре­ми­јум же­сто­ких пи­ћа. Бар­мен свет­ске кла­се од њих ће пред пу­бли­ком пра­ви­ти из­ ван­ред­не кок­те­ле. Су­ор­га­ни­за­тор сај­ма „Be­oW ­ i­ ne“ је При­вред­но дру­штво „Срп­ ско ви­но“. ВИ­ДИ СР­БИ­ЈУ У Ха­ли 4 „Бе­о­град­ ског сај­ма“ Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ср­би­је ор­га­ни­зу­је Са­јам су­ ве­ни­ра „Ви­ди Ср­би­ју“, ше­сна­е­сти

16

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

пут. На три­де­сет из­ло­жбе­них пул­то­ ва по­се­ти­о­ци ће мо­ћи да ви­де и ку­пе су­ве­ни­ре из свих ре­ги­ја Ср­би­је. Мај­ сто­ри ста­рих и умет­нич­ких за­на­та ће пред­ста­ви­ти про­из­во­де ра­ђе­не тра­ди­ ци­о­нал­ним тех­ни­ка­ма, али при­ла­го­ђе­ не да­на­шњим по­тре­ба­ма. Пред­ста­ви­ће се и број­не ту­ри­стич­ ке ор­га­ни­за­ци­је, про­из­во­ђа­чи су­ве­ни­ ра, као и удру­же­ња ко­ја се ба­ве не­го­ ва­њем ста­рих и умет­нич­ких за­на­та. Из­ло­жи­ће про­из­во­де од др­ве­та, ву­не, ста­кла, руч­но ра­ђе­ни на­кит, маг­не­те, ли­ци­дер­ска ср­ца, одев­не пред­ме­те... Сви из­ла­га­чи про­мо­ви­са­ће за­пра­во ту­ри­зам Ср­би­је, и то кроз сво­је аутен­ тич­не про­из­во­де, ка­рак­те­ри­стич­не за ово под­не­бље. Са­јам ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду, као до­га­ ђај из­у­зет­не по­се­ће­но­сти, пра­ва је при­ ли­ка да се про­из­во­ђа­чи су­ве­ни­ра пред­ ста­ве ши­рој јав­но­сти. НА СВИМ ЈЕ­ЗИ­ЦИ­МА „Бе­о­град­ски са­јам“ ће и на ово­го­ ди­шњем Сај­му ту­ри­зма на­ста­ви­ти да спро­во­ди про­грам Ho­sted buyer и број­ не B2B ак­тив­но­сти, уз ор­га­ни­зо­ва­ни до­ла­зак про­фе­си­о­нал­них ту­ри­стич­ких пред­став­ни­ка и ку­па­ца из це­лог све­та. Ор­га­ни­зо­ван у са­рад­њи са При­вред­ном ко­мо­ром Ср­би­је и Европ­ском мре­жом пред­у­зет­ни­штва, парт­не­ри­ма „Бе­о­град­ ског сај­ма“, по­слов­ни пор­тал www.to­u­ rismfa­ir.talkb2b.net на­ме­њен je ре­ги­стра­ ци­ји из­ла­га­ча и по­слов­них по­се­ти­ла­ца, као и њи­хо­вом ме­ђу­соб­ном умре­жа­ва­ њу. B2B пор­тал отво­рен је и за пред­ став­ни­ке ме­ди­ја, ко­ји пре­ко ње­га мо­гу да за­ка­зу­ју са­стан­ке и ин­тер­вјуе са уче­ сни­ци­ма сај­ма. Ва­жан сег­мент би­ће ра­зно­вр­сни и ин­тер­ак­тив­ни пра­те­ћи про­грам. Уго­ сти­ће ре­но­ми­ра­не пре­да­ва­че, ор­га­ни­зо­ ва­ти це­ло­днев­на де­ша­ва, пре­зен­та­ци­је, про­мо­ци­је, де­гу­ста­ци­је... У че­ти­ри са­ јам­ска да­на, под ку­по­ла­ма Бе­о­град­ског сај­ма, го­во­ри­ће се на свим је­зи­ци­ма све­та, про­мо­ви­са­ти нај­леп­ше вред­но­ сти кул­т у­ра, на­ро­да и оби­ча­ја, афир­ ми­са­ти бо­га­та сим­бо­ли­ка пу­то­ва­ња. А ис­ку­сни пут­ни­ци, као што пла­ни­ра­ју да по­се­те ме­ста на ко­ји­ма ни­с у би­ ли, та­ко се у фе­бру­ар ­ у увек вра­ћа­ју на оми­ље­но ме­сто: Бе­о­град­ски са­јам ту­ри­зма. s

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

17

С В Е­Т И­О­Н И­Ц И

Сва­ко сво­ме бр­ду хи­та

НА МОН­МАР­ТРУ, ГДЕ СЕ УЛИ­ВА­ЈУ СВЕ НА­ШЕ ПО­ТРА­ГЕ ЗА „ГРА­ДОМ СВЕ­ТЛО­С ТИ“

18

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

Био је то си­ро­тињ­ски кварт са Цр­квом Све­тог Ср­ца (Са­кре Кер) на свом вр­ху, до 1889. нај­ви­ша ко­та Па­ри­за. Под њом ве­се­ло на­се­ље са кри­ву­да­вим ули­чи­ца­ма, сер­пен­ти­на­ма и нео­бич­ним ба­сам­ци­ма. Он­да су по­е­ти­ку те че­твр­ти от­кри­ли сли­ка­ри и пе­сни­ци, она је про­го­во­ри­ла кроз њих. Они су је ове­ко­ве­чи­ли сво­јим де­ли­ма и би­о­гра­фи­ја­ма. У ту уза­јам­ну нео­до­љи­вост сту­пи­ли су Ту­луз-Ло­трек, Ре­но­ар, Се­зан, Ван Гог, Бо­нар... Па Ели­јар, Пре­вер, Да­ли, Кок­то, Ара­гон, Бре­тон, Ме­грит, Бу­њу­ел, Ми­ро... Не­ма та­мо ви­ше пе­сни­ка, али ми­ли­о­ни љу­ди из це­лог све­та и да­ље хр­ле, то­бо­же у по­ку­ша­ју да осе­те шта се то до­го­ди­ло Текст и фо­то: Жељ­ко Си­но­бад

По­глед на Па­риз са Мон­мар­тра

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

19

С В Е­Т И­О­Н И­Ц И

У

пре­сто­ни­ци Фран­цу­ске, с ја­ким раз­ло­гом на­зва­ној „град све­тло­ сти“, не­дав­но је осно­ва­на Асо­ци­ ја­ци­ја за очу­ва­ње па­ри­ских би­строа. Уз по­др­шку Вла­де и ре­сор­ног ми­ни­стар­ ства, по­кре­ну­та је ини­ци­ја­ти­ва за њи­ хо­во ста­вља­ње на Уне­ско­ву ли­сту не­ма­те­ри­јал­ног на­сле­ђа. Мсје Алан Фон­тен, пред­сед­ник овог удру­же­ња, ина­че та­мо­шњи углед­ни ку­вар и вла­сник јед­ ног од не­ко­ли­ко нај­по­зна­ ти­јих „свра­ти­шта за од­ра­ сле“, увек на­сме­јан али и при­лич­но упо­ран чо­век, из­ја­вио је да је основ­ни по­кре­тач њи­хо­ве ак­ци­је одоц­ не­ло от­кри­ће да су би­строи нај­по­у­зда­ни­ ји чу­ва­ри ду­ха Па­ри­ за и ње­го­вих жи­те­ља. Али, иако ће му мно­ги да­ти за пра­во, по­себ­но у Ср­би­ји, у ко­јој су ка­ фа­не од­у­век би­ле епи­ цен­тар дру­штве­ног и кул­т ур­ног, па и по­ли­

20

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

Гро­бље Си­ро­тињ­ски кварт на бре­гу про­чуо се тек кад је уз пор­ту цр­кве Са­кре Кер, отво­ре­но гро­бље. Да­нас је оно пре­те­ сно, о че­му очи­то све­до­че и до­ско­ра не­ у­о­би­ча­је­не по­ро­дич­не гроб­ни­це.

тич­ког жи­во­та, то ни­је са­свим тач­но. Јер, те­шко је по­ве­ро­ва­ти да би не­ко ко сла­ би­је по­зна­је фран­цу­ски је­зик пре­ва­лио по­ла све­та са­мо да би у не­ком па­ри­ском би­строу по­пио ча­ши­цу кал­ва­до­са или ар­ма­ња­ка, про­бао па­ште­т у од гушч­је џи­ге­ри­це, у оса­ми по­јео „ша­то­бри­јан за дво­је“ и за­лио га бо­цом ви­на са­зре­лог у Бор­доу. Па­риз ну­ди мно­го ви­ше и то­ ли­ко леп­ше, да то би­строе сво­ди тек на при­јат­на али ус­пут­на од­мо­ри­шта. Или, као што у „Цр­ве­ни млин“ (Mo­ul­in Ro­u­ge) ни­ко ни­је кро­чио да би та­мо јео, та­ко ни у „град све­тло­сти“ ни­ко не­ће оти­ћи ка­ ко би за­луд­ни­чио по би­стро­и­ма. Му­зе­ји и га­ле­ри­је у за­тво­ре­ном про­сто­ру или под отво­ре­ним не­бом, исто­ риј­ска од­ре­ди­шта, спо­ме­ни­ци, про­ стра­ни бу­ле­ва­ри (Је­ли­сеј­ска по­ља) и

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

21

С В Е­Т И­О­Н И­Ц И

те­сне ули­чи­це (Пи­гал), пре­ле­по уре­ђе­ ни пар­ко­ви (Лу­вр, Бу­лоњ­ска шу­ма...), не­за­о­би­ла­зни Ај­фе­лов то­рањ, сим­бол Па­ри­за, све је то „на је­лов­ни­ку“ ком је те­шко одо­ле­ти. Ипак, ку­да год да се по­ ђе, сви пу­те­ви во­де и за­вр­ша­ва­ју – на Мон­мар­тру. Рим ле­жи на се­дам бр­да, Бе­о­град их има два­де­сет два, а Па­риз са­мо јед­но... али вред­но! Све до 1889. го­ди­не и из­ град­ње Ај­фе­ло­ве ку­ле, крст на ку­по­ли цр­кве Са­кре Кер, из­гра­ђе­не на вр­х у Мон­мар­тра ви­со­ког 127 ме­та­ра, био је нај­ви­ша ко­та Па­ри­за. Под њим, а за­ тим и на об­рон­ци­ма, та­во­ри­ло је ве­ се­ло на­се­ље са кри­ву­да­вим ули­чи­ца­ма и сер­пен­ти­на­ма, или с нео­бич­ним ба­сам­ци­ма. И тек кад се за­ђе ме­ђу над­гроб­не сте­ ле у пор­ти цр­кве Са­кре Кер, и кад се иш­чи­та­ју име­на укле­са­на у мер­мер, мо­

На­ши Од на­ших, ве­ро­ват­но пр­ви су се на Мон­мар­тру уси­дри­ли Са­ва Шу­ма­но­вић, Ерих Шло­мо­вић, Ко­ча По­по­вић. Укр­шта­ли су сво­је да­не и пу­те­ве са Да­ли­јем, Ели­ја­ром, Пре­ве­ром, Кок­ то­ом, Бре­то­ном, Ара­го­ном, Ме­гри­том, Бу­њу­е­лом, Ми­ро­ом... По­сле су ту оби­та­ва­ли и Да­до Ђу­рић, Љу­ба По­по­вић, Вла­да Ве­лич­ко­вић, Љу­би­ца Мр­каљ... Оста­ће ти тра­го­ви у вре­ме­ну и исто­ри­ја­ма умет­но­сти, као и у срп­ској кул­тур­ној исто­ри­ји.

22

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

же се до­зна­ти ко је све од фран­цу­ских и свет­ских ве­ли­ка­на по­том­ству опо­ру­чио да „оста­так веч­но­сти“ има про­ве­сти на Мон­мар­тру, у исто­им ­ е­ном гро­бљу. Та ма­ги­ја си­ро­тињ­ског квар­та ни­ је про­ма­кла умет­ни­ци­ма, по­себ­но не сли­ка­ри­ма, ко­ји су бр­да­шце ис­под Са­ кре Ке­ра при­сво­ји­ли, па га ове­ко­ве­чи­ли сво­јим де­ли­ма и би­о­гра­фи­ја­ма. До­ча­ра­ ти тај дух и да­нас је нео­до­љив иза­зов. Го­то­во да не­ма сли­ка­ра а да не­ко­ли­ко сед­ми­ца, ме­се­ци, по­не­ки и го­ди­на, ни­ је про­вео на сто­ли­чи­ци за шта­фе­ла­јем не­где на Мон­мар­тру, пор­тре­ти­шу­ћи до­ ко­не ту­ри­сте и по­што­ва­о­це умет­но­сти, али и пре­пре­де­не кри­ти­ча­ре кадa на­и­ ђу у по­тра­зи за не­ким мла­ђим сли­ка­ром ко­ји им „обе­ћа­ва“. Због њих је то бр­да­ шце већ ду­же од сто­ле­ћа, или нај­ма­ње кроз пет ге­не­ра­ци­ја, нај­ве­ћа и нај­по­се­ ће­ни­ја ли­ков­на га­ле­ри­ја на отво­ре­ном под ка­пом не­бе­ском. Ме­ђу „мон­мар­три­јан­ским умет­ни­ ци­ма“ био је и ве­ли­ки ма­ли Ан­ри де Ту­луз-Ло­трек, про­сла­вљен пор­тре­ти­ са­њем ка­ба­рет­ских игра­чи­ца и да­ма са мај­стор­ским пи­смом „нај­ста­ри­јег за­на­ та“ ко­ји је, ина­че, био при­ја­тељ кра­ља Ми­ла­на Обре­но­ви­ћа (али тек по­сле аб­ ди­ка­ци­је). Ту­луз-Ло­тре­ка су са­мо ари­ сто­крат­ско по­ре­кло и ста­ра по­ро­дич­на

крип­та у Вер­деу спре­чи­ли у искре­ној на­ме­ри да за­у­век оста­не на Мон­мар­тру. А тек Ре­но­ар, Се­зан, Ван Гог, Бо­нар... УТКА­НИ И НА­ШИ СНО­ВИ Сма­тра се да је пр­ви „ста­нар“ Мон­ мар­тра с на­ших про­сто­ра био Ерих Шло­мо­вић, мла­ди ко­лек­ци­о­нар и лич­ни се­кре­тар Ам­бро­за Ви­ла­ра, слав­ног тр­ гов­ца умет­ни­на­ма. А ни­је. Пр­ви је био Са­ва Шу­ма­но­вић, ко­га су ро­ђе­не тет­ке је­два не­ка­ко убе­ди­ле да се вра­ти у Бе­ о­град, по­том и у Шид, ор­га­ни­зу­ју­ћи му са­мо­стал­ну из­ло­жбу у та­да но­вом Умет­ нич­ком па­ви­љо­ну „Цви­је­та Зу­зо­рић“ на Ка­ле­мег­да­ну, 1937. го­ди­не. Би­ла му је то пр­ва, али и по­след­ња из­ло­жба. Не­бит­но је да ли су се Ерих и Са­ва упо­зна­ли у Па­ри­зу, али на­кнад­но их је спо­ји­ла иста тра­гич­на суд­би­на. Обо­ји­ци су он­да­шњи рев­но­сни кви­слин­зи, или њи­хо­ви го­ спо­да­ри, до­шли гла­ве по­чет­ком Дру­гог свет­ског по­ко­ља. Али, ваљ­да их је пре­те­као Кон­стан­ тин Ко­ча По­по­вић, ко­ме су се са­мо Шпан­ски гра­ђан­ски рат и На­род­ноосло­бо­ди­лач­ка бор­ба, а за­тим и ба­вље­ ње по­ли­ти­ком, ис­пре­чи­ли да се оства­ри као ве­ли­ки пе­сник над­ре­а­ли­ста. Ње­го­ве „па­ри­ске да­не“, на­рав­но на Мон­мар­тру,

бо­ји­ли су Ан­дре Бре­тон, Луј Ара­гон, Жан Кок­то, Пол Ели­јар, Ре­не Ме­грит, Лу­ис Бу­њу­ел, Жак Пре­вер, Ху­ан Ми­ро, Сал­ва­дор Да­ли... са по­вре­ме­ним го­сто­ ва­њи­ма Па­бла Пи­ка­са. А, по­зна­то је да се тај њи­хов „кру­жок“ још одав­но пре­ се­лио у све озбиљ­не уџ­бе­ни­ке исто­ри­је умет­но­сти. Доц­ни­је су на­и­шли Да­до Ђу­рић, Љу­ба По­по­вић, Вла­ да Ве­лич­ко­вић... Овај по­то­ њи, већ овен­чан сла­вом чла­ на Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти, при­мљен је и ме­ђу фран­цу­ске бе­смрт­ни­ке, али Мон­мар­тр ни­је за­бо­ ра­вио, као ни за­пу­сте­ли дор­ћол­ски стан у Ули­ ци Та­де­у­ша Ко­шћу­шка, у свом род­ном Бе­о­гра­ду, где већ де­це­ни­ја­ма не­из­ о­став­но оку­пља при­ја­ те­ље о Све­том Ни­ко­ли, на по­ро­дич­ној сла­ви. Тек ка­да се ра­до­ зна­ли на­мер­ник по­но­во за­тек­не на Мон­мар­тру, ако не ку­бу­ри с вре­ме­ном и ни­ шта дру­го му не SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

23

С В Е­Т И­О­Н И­Ц И

24

/

L I G H T H O U S E S

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

Мон­мар­тр са Цр­квом Све­тог Ср­ца на свом вр­ху

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

25

С В Е­Т И­О­Н И­Ц И

за­о­ку­пи па­жњу, мо­гао би да до­ку­чи за­што му је за по­ште­но упо­зна­ва­ње са том нај­ по­зна­ти­јом свет­ском бо­ем­ском че­твр­ти, чак и уз по­у­зда­ног во­ди­ча, не­до­во­љан цео жи­вот. Реч је о чу­де­сном ко­ло­пле­т у ар­ хи­тек­т у­ре, умет­но­сти, про­шло­сти, са­да­ шњо­сти, зву­ко­ва, бо­ја и ми­ри­са, све­тло­ сти, мра­ка, слат­ких слут­њи, без­раз­ло­жних стра­хо­ва, по­не­кад по­ли­ти­ке осен­че­не пред­ра­с у­да­ма, пу­них или пра­зних нов­ча­ ни­ка, све­вре­ме­не ле­по­те... И још Бог зна че­га што ста­је у људ­ско ср­це, а не­ки­ма и у гла­ву. Ово је ва­ља­ло спо­ме­ну­ти ка­ко би се схва­ти­ло на ка­квој су се же­ра­ви­ци за­те­ кли на­ив­ци ко­ји су по­ве­ро­ва­ли да ће фо­ то­а­па­ра­том ус­пе­ти да ове­ко­ве­че жи­вот тог квар­та. Јер то је, као и за оне ко­ји исто по­ку­ша­ва­ју да по­стиг­ну ре­чи­ма, не­мо­гу­ ћа ми­си­ја. Због то­га ово крат­ко по­гла­вље и ни­је на­сло­вље­но са увек над­ме­ним „по­ гле­дом кроз објек­тив“... ма ко­ли­ко објек­ тив био објек­ти­ван. А ко зна, ваљ­да ће­мо се сре­сти и дру­ жи­ти још ко­ји пут? 

26

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

Цр­ква Све­тог Ср­ца (Са­кре Кер)

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

27

С В Е­Т О­В И

28

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

ХРАМ НЕ­БА У ПЕ­КИН­ГУ, СВЕ­ТИ­ЛИ­ШТЕ ИЗ ДУ­БИ­НА ДРЕВ­НО­С ТИ

У ви­шем

по­рет­ку ства­ри

Цар је ту до­ла­зио са­мо два пу­та го­ди­шње, о про­лећ­ној и је­се­њој рав­но­дне­ви­ци. Пр­ви пут да за­мо­ли Не­бо за до­бар род, дру­ги пут да му за­хва­ли на Бож­јој ве­ли­ко­ду­шно­сти ка­кав год да је при­нос био те го­ди­не. Уз За­бра­ње­ни град, то је је­ди­но ме­сто на све­ту где је цар ишао пе­ши­це. Гра­ди­ло их је два ми­ли­о­на рад­ни­ка, укра­ша­ва­ло 130 хи­ља­да умет­ни­ка. Ту су при­лаз са ко­ло­на­да­ма, Па­ла­та мо­ли­тве за до­бру же­тву, Па­ла­та мо­ли­тве Ду­ху не­ба, Зид од­је­ка, жр­тве­ни­ци... А мо­дер­но до­ба ма­те­ри­ја­ли­стич­ких вар­ва­ра, са сво­јим вул­гар­ним ре­пли­ка­ма, ма­ло то­га је раз­у­ме­ло Пи­ше: Ми­лош Ла­зић

Фо­то: Жељ­ко Си­но­бад

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

29

С В Е­Т О­В И  У уну­тра­шњо­ сти Хра­ма Не­ба

30

М

но­ги би при­чу о Пе­кин­гу за­ по­че­ли За­бра­ње­ним гра­дом, нај­ве­ћом пот­пу­но очу­ва­ном цар­ском ре­зи­ден­ци­јом на све­т у, епи­ цен­тром тог ме­га­ло­по­ли­са. Али пре­ сто­ни­ца Ки­не има још је­дан дра­го­це­ни брош у ре­ве­ру: Храм не­ба. Опи­са­ти га пре дру­гих од­ре­ди­шта ни­је ни бр­зо­пле­ та гре­шка, ни пу­ка слу­чај­ност. На­им ­ е, Ки­не­зи жи­ве она­ко ка­ко им за­по­ве­да фенг шуи, то на­ро­чи­то уче­ње о скла­ду чо­ве­ка са окру­же­њем. Фенг шуи ве­ли да је југ не­по­во­љан за по­сао. Југ је ме­ди­та­ти­ван и ете­ри­чан. За­то је Храм не­ба по­диг­нут ју­жно од За­бра­ ње­ног гра­да. Тај чуд­ни храм ни­по­што ни­је бу­ди­стич­ки, ка­ко је при­ча­ла Шу­ јин, стал­но на­сме­ја­на цу­ри­ца ко­ја нам је би­ла во­дич, ни­ти је та­о­и­стич­ки, ка­ко су за­кљу­чи­ли за­пад­ни ис­тра­жи­ва­чи ре­ ли­ги­ја, али ни­је био ни кон­фу­чи­јан­ски, ка­ко сам ја над­ме­но твр­дио. Ко уме да гле­да, мо­же да ви­ди. Ако на­ђе му­дрог са­го­вор­ни­ка и уме да слу­ша, мо­жда то мо­же и да са­зна. Мој та­кав са­го­вор­ник био је Пе­ра Илић, та­да био до­пи­сни­ка По­ли­ти­ке из Пе­кин­га, ко­га сам у ша­ли про­мо­ви­сао у ве­ли­ког срп­ског си­но­ло­га (не зна­ју­ћи да он то и је­сте). Зна­че­ње сред­њо­ве­ков­ног Хра­ма не­ба из­ви­ре из не­са­гле­ди­вих ду­би­на ки­не­ске ми­то­ло­ги­је, с чи­јег се прад­на по­ма­ља Дух не­ба, пре­вас­ход­но пре­дач­ки. Уте­ме­ љен је на по­тре­би об­ред­ног жр­тво­ва­ња бо­жан­ству, као и очу­ва­ња та­квих об­ре­ да ко­ји су по­сто­ја­ли још пре 3.700 го­ди­ на. А, на­кон што је 1420. овај храм ни­као на ју­жном обо­ду Пе­кин­га, до­вр­шен ка­ да и За­бра­ње­ни град, био је то и Храм тла, Храм зе­мље. У Пе­кин­гу по­сто­ји ве­ ли­ки број бу­ди­стич­ких, та­о­и­стич­ких или кон­фу­чи­јан­ских хра­мо­ва, али овај

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

Је­ди­но та­кво ме­сто Мно­ги тек ов­де до­ку­че за­што је на из­ град­њи ве­ле­леп­ног За­бра­ње­ног гра­да и пре­див­ног Хра­ма не­ба би­ло за­по­сле­но чак два ми­ли­о­на рад­ни­ка, уз 130.000 умет­ни­ка! За­бра­ње­ни град и Храм су је­ ди­на два ме­ста по ко­ји­ма је цар хо­дао пе­ши­це (но­си­ли су га у но­сиљ­ци чак и та­мо где обич­но „и цар иде пе­ши­це“).

си­гур­но ни­је је­дан од њих, што се ла­ко мо­же уочи­ти по нео­бич­но гра­ци­о­зном це­ре­мо­ни­ја­лу. Цар – а то би мо­рао би­ти тре­ћи из хан­ске ди­на­сти­је Минг, ко­ја је ус­пе­ла 1368. го­ди­не да зба­ци са тро­на мон­гол­ ске по­том­ке Ку­блај-ка­на – до­ла­зио је ова­мо са­мо два пу­та го­ди­шње, при­ли­ ком про­лећ­не и је­се­ње рав­но­дне­ви­це. Пр­ви пут да за­мо­ли Не­бо за до­бар род, а дру­ги пут да му за­хва­ли на Бож­јој ве­ли­ ко­ду­шно­сти ка­кав год да је при­нос био те го­ди­не. До 1912. го­ди­не и свр­га­ва­ња Пу Јиа, по­след­њег ки­не­ског им­пе­ра­то­ра, по­ том­ка ман­џур­ске ди­на­сти­је Ћинг, ни­јед­ на гра­ђе­ви­на у Пе­кин­гу ни­је сме­ла би­ти ви­ша од пур­пур­них зи­ди­на За­бра­ње­ног гра­да, де­сет ме­та­ра ви­со­ких. За­то су у ху­тон­зи­ма, те­сним ули­ца­ма ста­рог де­ла Беј­ђин­га ко­је су са­чу­ва­не као не­ки му­зеј под отво­ре­ним не­бом, на­ни­за­не ис­кљу­ чи­во при­зем­не згра­ди­це. Ако не­ка и има спрат-два, они су не­сра­змер­ни у од­но­с у на при­зе­мље, с кро­во­ви­ма сва­ка­ко ни­ жим од цар­ских зи­ди­на. ПО­БО­ЖНОСТ И ТРА­ДИ­ЦИ­ЈА Је­ди­ни из­у­зе­так из овог „ур­ба­ни­ стич­ког про­пи­са“ је Храм не­ба. Јер и он је по­диг­нут за јед­ног чо­ве­ка, за ца­ ра. Ка­ко им­пе­ра­то­ра у Ки­ни не­ма већ је­да­на­ест де­це­ни­ја, не­у­ме­сно је на­га­ђа­ ти да ли се у ње­му још оба­вља­ју слу­жбе. Ипак, Ки­не­зи и да­нас ту при­сту­па­ју с не­скри­ве­ном по­бо­жно­шћу. За­ни­мљи­во, на при­ла­зи­ма Хра­му је мно­штво про­да­ ва­ца ми­ри­шља­вих шта­пи­ћа, ко­ји се па­ ле у ра­зним при­ли­ка­ма, али нај­че­шће у об­ре­ди­ма. Са­зна­је­мо и да су Бер­нар­ду Бер­то­лу­ чи­ју, слав­ном ре­ди­те­љу По­след­њег ки­не­ ског ца­ра (1987), чу­ве­ног би­о­граф­ског фил­ма о Пу Јиу, би­ла отво­ре­на сва дру­

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

31

С В Е­Т О­В И

 У Хра­му

га вра­та, али је у За­бра­ње­ном гра­ду мо­ гао с ка­ме­ром да бо­ра­ви са­мо је­да­на­ест ми­ну­та. У Хра­му не­ба ни се­кун­ду. Без ика­квог обра­зло­же­ња. Филм По­след­ њи ки­не­ски цар до­вр­шен је та­ко што је у не­кој се­вер­ној про­вин­ци­ји из­гра­ђе­на вер­на ко­пи­ја За­бра­ње­ног гра­да и ту су сни­мље­не го­то­во све сце­не. Храм је ком­плекс ко­ји чи­не дуг за­ сво­ђен при­лаз укра­шен ко­ло­на­да­ма, Па­ла­та мо­ли­тве за до­бру же­тву, Па­ла­ та мо­ли­тве Ду­ху не­ба са зи­дом од­је­ка, згра­ди­ца за пре­свла­че­ње (ко­је је мо­ гло по­тра­ја­ти и са­ти­ма), мо­ну­мен­тал­но кру­жно ка­ме­но уз­ви­ше­ње за не­ки ри­ ту­ал и два ве­ћа жр­тве­ни­ка. Ниг­де не­ ма зна­ме­ња бу­ди­зма и та­о­и­зма, али је

Сва­ко­днев­ни ри­ту­а­ли Је­дан сли­ко­вит при­мер о ки­не­ским ри­ту­ал ­ и­ма у да­на­шњем обич­ном жи­во­ту. Ка­да Ки­нез не­ком да­је сво­ју по­сет­ни­цу, учи­ ни­ће то с обе ру­ке и уз вр­ло ду­бок на­клон, по­ка­зу­ју­ћи ти­ме да ува­жа­ва свог но­вог по­зна­ни­ка. Овај ће је при­ми­ти та­ко­ђе обе­руч­ке и уз ма­ло пли­ћи на­клон, али је ни­по­што не­ће од­мах од­ло­жи­ти у џеп, јер би, на­о­па­ко, то би­ло из­раз крај­ње не­при­ стој­но­сти, или ба­га­те­ли­са­ња са­го­вор­ни­ка. Знао ки­не­ски је­зик или не, не­ко­ли­ко ча­са­ка ће пре­ме­та­ти по ру­ка­ма по­сет­ни­цу и за­гле­да­ти је са свих стра­на, а гри­ма­са­ма ли­ца ис­ка­зи­ва­ти чу­ђе­ње и ди­вље­ње, без об­зи­ра да ли је го­спо­дин са ви­зит­кар­ том по­ли­ти­чар, ака­де­мик, ауто-ли­мар, или трак­то­ри­ста.

32

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

баш све у зна­ку тра­ди­ци­о­нал­ног ки­не­ ског це­ре­мо­ни­ја­ла. Сву­да је при­с ут­на и њи­хо­ва не­из­о­став­на ну­ме­ро­ло­ги­ја – на при­мер, че­ти­ри од два­де­сет осам сту­ бо­ва у Па­ла­ти мо­ли­тве за до­бру же­тву пред­ста­вља­ју че­ти­ри го­ди­шња до­ба, док је по два­на­ест њих на­ме­ње­но ме­се­ци­ма сун­че­вог и лу­нар­ног ка­лен­да­ра. Обе па­ла­те и сте­ла по­ве­за­ни су за­о­ бље­ном мер­мер­ном ста­зом. Не­ки по­ми­ шља­ју да је то пут ко­јим је ишао им­пе­ ра­тор, те да је део ста­зе из­диг­нут ка­ко би цар био ви­ши од сво­јих дво­ра­на. А, ни­је: он је ишао де­сном, ца­ри­ца ле­вом стра­ном, док је мер­мер­на ста­за при­па­ да­ла Ду­ху не­ба. За­што је све та­ко упри­ ли­че­но? За­то што је цар, зба­цив­ши ода­ тле зма­ја, дру­го на ле­стви­ци ки­не­ских ми­то­ло­шких би­ћа (по­сле Ду­ха не­ба), се­бе про­гла­сио Си­ном Ду­ха не­ба. И тре­ ба­ло је, ка­ко при­ли­чи, по­ва­здан да бу­де оцу уз де­сно ко­ле­но. РЕ­ПЛИ­КА ИЗ СЕНГ ХУА Се­ло Сенг Хуа је осам­де­се­так ки­ло­ ме­та­ра ис­точ­но од Пе­кин­га, пре­ма мо­ ру, али при­па­да дру­гој про­вин­ци­ји па ни мно­ги Ки­не­зи ни­кад ни­с у чу­ли за ње­га. Та­мо смо се за­пу­ти­ли за при­ча­ ма Бо­ре Ми­лу­ти­но­ви­ћа, на­шег чу­ве­ног

фуд­бал­ског струч­ња­ка ко­ји је део жи­ во­та про­вео и у Ки­ни. Оста­вио је ту ду­бок траг, мно­штво при­ја­те­ља и два спо­ме­ни­ка по­диг­ну­та му још за жи­во­ та. Би­ло је то уочи Олим­пиј­ских ига­ра, кра­јем 2007. По­сле из­ве­сног вре­ме­на скре­ну­ли смо с ауто­пу­та и за­те­кли се у се­лу. Би­ ло је као и сва­ко дру­го: при­зем­не ку­ће с про­стра­ним дво­ри­шти­ма, по­за­ди ба­ ште, а ис­пред трак­то­ри. Про­ми­ца­ли су крај нас пло­то­ви, ка­ља­ви со­ка­ци са др­ ве­ним мо­сто­ви­ма пре­ко јен­де­ка, др­во­ ре­ди ја­бла­на, воћ­ња­ци, њи­ве, ли­ва­де и утри­не... Исто као у Ср­би­ји, са­мо што је ло­кал­ни пут имао чак че­ти­ри ко­ло­во­зне тра­ке. Пра­во чу­до! Би­ло је не­пре­глед­но. По­сле до­брих сат во­жње ауто­мо­би­лом, за­те­кли смо се у цен­тру. Ло­кал­на по­шта сме­ште­на у дво­спрат­ни­ци би­ла је нај­ви­ше зда­ње. На ко­мен­тар да ве­ро­ват­но ниг­де не­ма ве­ћег се­ла и бо­ја­жљи­во пи­та­ње ко­ли­ко има ста­нов­ни­ка, Ду­шко То­мић, тре­нер у фуд­бал­ском клу­бу „Беј­џинг гу­ан“, при­ ја­тељ и во­дич, са­свим озбиљ­но је од­го­ во­рио: – Ви­ше од Бе­о­гра­да. Има око два и по ми­ли­о­на ду­ша. На­вра­ћао сам и ра­ни­ је па знам... Не­го, ми ће­мо со­ка­ком ле­во, у дру­ги за­се­лак.

По­сле пет­на­е­стак ми­ну­та до­шли смо на про­стра­но пар­ки­ра­ли­ште. То про­ стра­но у Ки­ни има по­себ­но зна­че­ње: по сло­бод­ној про­це­ни, ту би мо­гло да се сме­сти бар две-три хи­ља­де ауто­мо­би­ла! Иза се уз­ди­зао – За­бра­ње­ни град!? Био је то при­зор ко­ји иза­зи­ва за­пре­па­ шће­ње. Усле­ди­ло је и об­ја­шње­ње. Ком­ па­ни­ја „Гу­ан“, вла­сник моћ­не „Пе­кин­ шке град­ске бан­ке“ (City bank of Be­jing), из­гра­ди­ла је уве­ћа­ну ре­пли­ку За­бра­ње­ ног гра­да и у њој ком­плекс од пе­де­се­ так лук­с у­зних хо­те­ла, из­над свих на­ма по­зна­тих стан­дар­да и ка­те­го­ри­за­ци­ја. У тај по­сао су, при­ча­ло се, уло­жи­ли 21 ми­ ли­јар­ду до­ла­ра, али су „из­би­ли ште­т у“ већ за че­ти­ри го­ди­не! Бо­ја­жљи­во смо при­шли ула­зној ка­ пи­ји. По­се­ти­о­ци но­вог За­бра­ње­ног гра­да пла­ћа­ју ула­зни­це, али мо­гу да га оби­ђу

 Па­ви­љон на при­ла­зу Хра­му

За­бра­ње­ни­ји од за­бра­ње­ног Ка­да смо љу­ба­зну ре­цеп­ци­о­нер­ку јед­ног хо­те­ла у ре­пли­ ци За­бра­ње­ног гра­да пи­та­ли ко­ли­ко ко­шта пан­си­он, уме­сто од­го­во­ра до­би­ли смо пре­зрив по­глед. Они што им до­ла­зе не по­ста­вља­ју глу­па пи­та­ња: бо­га­ти јер их се то не ти­че, а си­ро­ ти­ња... из истог раз­ло­га. Због то­га је но­ви За­бра­ње­ни град за убо­ге за­бра­ње­ни­ји (не­до­ступ­ни­ји) од оног ста­рог и по­зна­ти­ јег, иза Ка­пи­је не­бе­ског ми­ра у Пе­кин­гу.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

33

С В Е­Т О­В И

34

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

са­мо у прат­њи во­ди­ча и раз­гле­да­ју из бе­ шум­ног елек­тро­мо­би­ла што је­зди тим не­пре­глед­ним ком­плек­сом: не­ма за­ста­ја­ ња, не дај бо­же из­ла­же­ња. Ми смо, као но­ ви­на­ри из Ср­би­је, има­ли при­ви­ле­ги­ју да тај град-хо­тел оби­ђе­мо са­ми. Али, бо­ље да ни­смо. С ту­гом смо се по­но­во уве­ри­ ли да бо­га­ти има­ју сво­је не­ре­ши­ве му­ке ко­је ми, си­ро­ти­ња, ни­ка­да не­ће­мо мо­ћи да схва­ти­мо. На при­мер, тај ком­плекс има три ве­ли­ка голф те­ре­на од осам­на­ест ру­па, па ка­да на­и­ђе Тај­гер Вудс да опа­у­ чи не­ко­ли­ко лоп­ти­ца с ува­же­ним го­сти­ ма, те­сно му је, осе­ћа не­ла­го­ду. Због та­ кве ску­че­но­сти Аустра­ли­ја­нац за­ду­жен да не­гу­је ен­гле­ску тра­ву на те­ре­ни­ма, па за­то на­вра­ћа чак че­ти­ри пу­та у се­зо­ни, при­ма бед­них 250.000 до­ла­ра го­ди­шње. Ина­че, за го­сте вер­ни­ке из­гра­ђен је ов­де и ве­ле­леп­ни бу­ди­стич­ки (и хин­ду­и­стич­ки) храм. Али не зна се ка­ко се они, не­срећ­ ни­ци, осе­ћа­ју пред ки­пом Бу­де ко­ји се сме­је, јер је за чи­та­ва че­ти­ри центиметра ни­жи од нај­ве­ћег на све­т у, све­јед­но што је из­ра­ђен од чи­стог зла­та. РЕЧ КО­ЈА БРИ­ШЕ ДА­ЉИ­НЕ Све им је ов­де, у ре­пли­ци, та­ко: нај­ве­ ће, нај­леп­ше, нај­ску­пље... Мо­жда смо мо­гли не­где да по­пи­је­мо сок, или не­што ја­че, она­ко с но­гу, али ко би се по­сле та­квих ути­са­ка од­ва­жио на тај самоубилачки по­ду­хват? Да се из Сенг Хуа не вра­ти­мо ту­жни или по­ра­же­ни, по­ста­рао се пре­у­зви­ше­ ни Си­дар­та, лич­но. На­им ­ е, ка­да смо во­ ђе­ни ра­до­зна­ло­шћу до­шли пред храм,

и на­шли се очи у очи с Бу­дом ко­ји са осме­хом до­че­ку­је и вер­ни­ке и не­вер­ни­ ке, на ши­ром отво­ре­ним ула­зним вра­ ти­ма ста­ја­ла је сит­на ста­ри­ца са упа­ље­ ним ми­ри­шља­вим шта­пи­ћи­ма у ру­ка­ма. Ша­па­том је раз­го­ва­ра­ла са Бу­дом и по­ вре­ме­но му се кла­ња­ла, па при­ла­зи­ла за ко­рак-два бли­же ула­зу у храм. Био је то из­гле­да уоби­ча­је­ни ри­т у­ал, ма­да на­ма пот­пу­но не­по­знат. Ту нам се ис­пре­чио не­ре­шив про­блем. У пра­во­слав­ној тра­ ди­ци­ји, из­ме­ђу оста­лог, уко­ре­ње­но је по­што­ва­ње пре­ма дру­гој ве­ри и ту­ђим оби­ча­ји­ма. За­то смо ис­под гла­са по­че­ли да се до­го­ва­ра­мо ка­ко да ми­не­мо по­ред ма­ле ста­ри­це, а да јој ма­кар и не­хо­ти­це не по­вре­ди­мо ре­ли­гиј­ска осе­ћа­ња. Ко­ нач­но, на­шли смо ре­ше­ње – мо­жда не пре­ви­ше му­дро, али дај шта даш. Од­лу­ чи­ли смо да се на ула­зу у храм – пре­ кр­сти­мо. Тај ри­т у­ал при­па­да на­шој тра­ ди­ци­ји, а ако је Онај Го­ре то­ли­ко му­дар, уме­ће ваљ­да то да пре­по­зна. И је­сте! То смо от­кри­ли по чуд­ном до­га­ђа­ју ко­ји нам је остао уре­зан у се­ ћа­њи­ма. На­и­ме, ка­да смо се пред ула­зом у храм пре­кр­сти­ли, ба­ки­ца нам се окре­ ну­ла, скло­пи­ла ру­ке, ду­бо­ко се на­кло­ни­ ла и из­го­во­ри­ла: – Сје­сје. То на ман­да­рин­ском је­зи­ку зна­чи – хва­ла. Та јед­на реч из­бри­са­ла је оних де­се­ так хи­ља­да ки­ло­ме­та­ра ко­ли­ко нас је де­ ли­ло, и по­тр­ла све раз­ли­ке за ко­је смо ве­ро­ва­ли да ће нам се ис­пре­чи­ти у на­ сто­ја­њи­ма да упо­зна­мо ту ча­роб­ну зе­ мљу и ње­не ср­дач­не жи­те­ље.  SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

 У ком­плек­су Хра­ма

35

С В Е­Т О­В И

36

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

37

О Д­Р Е­Д И­Ш Т А ПА­МУК­КА­ЛЕ, НЕО­БИЧ­НИ ТЕР­МАЛ­НИ ИЗ­ВО­РИ У ТУР­СКОЈ ПРО­ВИН­ЦИ­ЈИ ДЕ­НИ­ЗЛИ

У па­муч­ној твр­ђа­ви

38

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

Не зна се по­у­зда­но ко је и ка­да, на том ме­сту, осно­вао град Хи­је­ра­по­лис. Зна се да је још у пр­вом ве­ку ста­ре ере он по­стао део рим­ске про­вин­ци­је Ази­ја. Био је ва­жан тр­го­вач­ки и за­нат­ски цен­тар све до тур­ског осва­ја­ња у XII ве­ку, ка­да би­ва на­пу­штен и за­ми­ре. Од та­да, тер­мал­не во­де пу­не кал­ци­ју­мо­вих со­ли сли­ва­ле су се низ па­ди­ну. На­та­ло­же­ни тра­вер­тин ра­стао је као „ву­не­ни облак“ и пре­крио све, ства­ра­ју­ћи чу­де­сне ма­ле те­ра­са­сте за­рав­ни са окру­глим ба­зе­ни­ма. Та „твр­ђа­ва од па­му­ка“, Па­мук­ка­ле, да­нас је на ли­сти свет­ске кул­тур­не и при­род­не ба­шти­не Пише: Јо­сип Ша­рић Фо­то: Јо­сип Ша­рић и Архива НР

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

39

О Д­Р Е­Д И­Ш Т А

 Оста­ци древ­ног Хи­је­ра­по­ли­са

40

В

ре­ли­на ав­гу­стов­ског сун­ца не осе­ ћа се у кли­ма­ти­зо­ва­ном ауто­бу­с у док се, по­ма­ло дре­мљи­ви, кре­ће­ мо кроз про­вин­ци­ју Де­ни­зли, до­ли­ном сти­сну­том из­ме­ђу пла­нин­ских ма­си­ва. По­глед по­вре­ме­но пре­ле­ти пре­ко бе­лих па­муч­них по­ља да би се у на­ред­ном тре­ нут­ку за­у­ста­вио на оба­ла­ма ле­ген­дар­не ре­ке Мен­де­рес, ко­ја је по­да­ри­ла име ме­ ан­дри­ма са ко­ји­ма се у основ­ној шко­ли, на ча­со­ви­ма ге­о­гра­фи­је, бо­ре мно­ги уче­ ни­ци. Се­ћа­ње на ча­со­ве ге­о­гра­фи­је убр­ зо пре­ки­да по­нов­ни на­и­ла­зак на по­ља рас­цве­та­лог па­му­ка као на­ го­ве­штај ци­ља ко­јем нас пу­то­ ва­ње во­ди. Про­ла­зи­мо и по­ред скре­та­ња за древ­ни Афро­ди­зи­ јас го­ње­ни же­љом да га ви­ди­мо али и огра­ни­че­ни вре­ме­ном ко­је има­мо на рас­по­ла­га­њу. Ко­нач­но, у ти­тра­ вој по­днев­ној из­ма­ гли­ци у да­љи­ни се по­ма­ља бре­жу­љак под сне­гом, ка­ко се на пр­ви по­глед сти­че ути­сак. А он­да про­ра­ ди ло­ги­ка ко­ја не­у­мо­ љи­во ста­вља до зна­ња да на тој над­мор­ској ви­си­ни и у то до­ба го­ ди­не сне­га не мо­же да бу­де. Жа­мор у ауто­ бу­с у го­во­ри нам да су SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

Не­кро­по­ла По­себ­ну па­жњу ме­ђу оста­ци­ма Хи­је­ ра­по­ли­са при­вла­чи не­кро­по­ла са сар­ко­ фа­зи­ма ко­ји по­ти­чу од хе­ле­ни­стич­ког до ра­но­хри­шћан­ског пе­ри­о­да. Рас­по­ре­ђе­ ни су у ду­жи­ни од око два ки­ло­ме­тра са обе стра­не глав­не але­је. Ови ти­хи све­до­ ци жи­во­та и смр­ти у не­ка­да­шњој ме­тро­ по­ли пред­ста­вља­ју ве­ро­ват­но нај­ве­ћу и нај­бо­ље са­чу­ва­ну ан­тич­ку не­кро­по­лу у да­на­шњој Тур­ској.

„снег“ уочи­ли и дру­ги и та­да схва­та­мо да је то­ли­ко иш­че­ки­ва­на крај­ња тач­ка пу­то­ва­ња пред на­ма – Па­мук­ка­ле, Па­ муч­на твр­ђа­ва. Бе­ли­на по­ста­је све из­ ра­зи­ти­ја, по­вр­ши­на под њом све ве­ћа, а по­глед на то бле­шта­ви­ло све че­шће тра­ жи по­моћ до­бро за­там­ње­них на­о­ча­ра. На­ла­зи­мо се у под­нож­ју Па­муч­не твр­ђа­ве. С јед­не стра­не про­дав­ни­це и ам­би­јент као у мно­гим дру­гим ма­лим ту­ри­стич­ким ме­сти­ма ши­ром Тур­ске, а са дру­ге ма­ло је­зе­ро са ми­ни­ја­т ур­ним остр­вом ко­ји и са­ми при­вла­че по­гле­де мно­штва по­се­ти­ла­ца. На мир­ној во­де­ ној по­вр­ши­ни, као ока­ме­ње­ној у вре­ме­ ну, огле­да се бе­ли­на па­ди­не ко­јом ће­мо се по­пе­ти на врх бре­жуљ­ка. Бре­жу­љак је вре­ме­ном по­стао дом јед­ној при­род­ној рет­ко­сти и јед­ном ан­тич­ком гра­ду ко­ јег без те рет­ко­сти не би ни би­ло. Ква­

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

41

О Д­Р Е­Д И­Ш Т А

42

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

ка­ње па­та­ка, а за­тим и њи­хо­ва јур­ња­ва је­зе­ром на­ру­ша­ва­ју во­де­ни од­раз, а нас под­се­ћа­ју да је вре­ме за успон. Оба­ве­зно изу­ва­ње де­лу­је из­не­на­ђу­ју­ће али ја­сно је да са­мо бо­са но­га не­ће на­ру­ши­ти сне­ жно­бе­лу по­вр­ши­ну, на­ста­лу та­ло­же­њем тра­вер­ти­на. Хра­па­ва по­вр­ши­на, на­лик нај­фи­ни­јем бру­сном па­пи­ру, спре­ча­ ва кли­за­ње бо­сих сто­па­ла па се на врх пла­тоа сти­же без ика­квих пе­њач­ких про­бле­ма. Та­да по­ста­је­мо све­сни ве­ли­ чан­стве­но­сти при­зо­ра и ме­ста на ко­јем сто­ји­мо. Ме­шко­ље­ње Зе­мље ко­је не­ро­ман­ тич­ни на­уч­ни­ци на­зи­ва­ју тек­тон­ским по­кре­ти­ма, а ко­ји не­ми­ли­це ко­ма­да­ју, раз­два­ја­ју и спа­ја­ју кон­ти­нен­те, ство­ри­ ли су ово чу­до при­ро­де по ко­јем је Тур­ ска по­зна­та ши­ром све­та. Во­де тер­мал­ них из­во­ра на тек­тон­ском ра­се­ду, бо­га­те рас­тво­ре­ним кал­ци­ју­мо­вим со­ли­ма, сли­ва­ле су се хи­ља­да­ма го­ди­на низ па­ ди­не бр­да. Та­ло­же­њем тра­вер­ти­на и на нај­ма­њим пре­пре­ка­ма на ко­је је во­ да на­и­ла­зи­ла, фор­ми­ра­ни су те­ра­са­сти, кру­жни плит­ки ба­зе­ни, да­ју­ћи том про­ сто­ру над­ре­а­лан из­глед.

У СА­ДЕЈ­С ТВУ ВО­ДЕ И ВРЕ­МЕ­НА Бе­ла ли­ти­ца на сме­ђој па­ди­ни бр­да, уоч­љи­ва из ве­ли­ке да­љи­не, си­гур­но је одав­но при­вла­чи­ла па­жњу ра­зних на­ ро­да ко­ји су се кре­та­ли до­ли­ном Ме­ ан­дра у по­тра­зи за но­вим ста­ни­шти­ма. Исто­ри­ја бе­ле­жи да Хе­ро­дот у V ве­ку пре но­ве ере по­ми­ње град Ки­дра­ра у тој обла­сти. Ка­сни­је се на­и­ла­зи на по­мен на­се­ља по име­ну Хи­дре­ла, ко­је ко­рен има у ре­чи иди­лос (во­ден, вла­жан), што је ја­сна ве­за са то­плим из­во­ри­ма. Град Хи­је­ра­по­лис, ко­ји је да­нас не­рас­ки­ди­ви део Па­мук­ка­леа, мо­жда је до­био име по Хи­је­ри, же­ни ми­зиј­ског кра­ља Еуме­не­са II, осни­ва­ча Пер­га­мо­на, ко­ја се ис­та­кла во­де­ћи ми­зиј­ске же­не про­тив Гр­ка то­ ком њи­хо­вог пр­вог по­хо­да на Тро­ју. И по­ред по­сто­ја­ња до­ста исто­риј­ ских из­во­ра, ни­је у пот­пу­но­сти си­гур­но ко је осни­вач Хи­је­ра­по­ли­са али си­гур­ но се зна да је град по­стао део рим­ске про­вин­ци­је Ази­је у I ве­ку пре но­ве ере. Зе­мљин не­мир­ни ка­рак­тер, ко­ји је фор­ ми­рао Па­мук­ка­ле, у пр­вом ве­ку но­ве ере под­се­тио је љу­де на­се­ље­не у Хи­је­ра­ SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

 Тер­мал­ни из­во­ри и „твр­ђа­ва од па­му­ка“

43

О Д­Р Е­Д И­Ш Т А

44

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

45

О Д­Р Е­Д И­Ш Т А

 Пат­ке у је­зер­це­ту ис­под Па­мук­ка­леа

 Ве­штач­ки ба­зе­ни у Па­мук­ка­леу, на­пра­вље­ни ка­ко би се они при­род­ни са­чу­ва­ли од ку­па­ча

по­ли­с у на сво­ју хи­ро­ви­тост и моћ. Град је стра­дао у зе­мљо­тре­си­ма, а жи­вот у ње­му де­ли­мич­но је за­мро све до II и III ве­ка но­ве ере, ка­да се Хи­је­ра­по­лис бу­ди по­пут фе­ник­са и по­ста­је зна­ча­јан тр­го­ вач­ки и за­нат­ски цен­тар. О ве­ли­чи­ни и зна­ча­ју гра­да да­нас све­ до­че оста­ци из хе­ле­ни­стич­ког и по­себ­ но рим­ског пе­ри­о­да. Нај­у­пе­ча­тљи­ви­ји су рим­ско по­зо­ри­ште са ме­сти­ма за око 10.000 по­се­ти­ла­ца, До­ми­ци­ја­но­ва вра­та, ули­ца под ко­ло­на­да­ма и тер­ме ко­је су на­ста­ле као по­сле­ди­ца ме­ди­цин­ског али и хе­до­ни­стич­ког од­но­са Ри­мља­на пре­ма тер­мал­ним из­во­ри­ма. Жи­вот на Па­мук­ка­леу ни­је за­мро ни на­кон за­вр­шет­ка ан­тич­ког до­ба. Но, о жи­во­т у гра­да у ви­зан­тиј­ском пе­ри­о­ду не зна се мно­го али је си­гур­но био по­го­ ђен упа­ди­ма Ара­па, Турк­ме­на и Сел­џу­ ка, да би то­ком XII ве­ка ко­нач­но до­спео у стал­ни по­сед Ту­ра­ка. Убр­зо на­кон тур­ ског осва­ја­ња град је на­пу­штен, а ње­го­ви ста­нов­ни­ци су се пре­се­ли­ли у Де­ни­зли. Па­мук­ка­ле је пре­пу­штен вре­ме­ну и хи­

За­ме­на По­глед на бе­тон­ске ба­зе­не, на­пра­вље­не као за­ме­на за оне угро­же­не при­род­не, иза­зи­ва по­ме­ша­на осе­ћа­ња. При­ сут­но је за­до­вољ­ство јер се на тај на­чин шти­ти све оно што је на­ста­ло као хир при­род­них си­ла то­ком хи­ља­да го­ди­на, али и раз­о­ча­ра­ње што је јед­на та­ква рет­кост ипак на­ру­ше­на де­ло­ ва­њем чо­ве­ка ко­ји, из­гле­да, сву­да мо­ра да оста­ви траг свог при­су­ства.

46

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

дро­тер­мал­ним во­да­ма. Тра­вер­тин се та­ ло­жио на оста­ци­ма гра­ђе­ви­на, гу­ше­ћи их под со­бом, а за­пра­во про­ду­жа­ва­ју­ћи им жи­вот. Иако је Хи­је­ра­по­лис на­стао на ме­сту где га си­гур­но не би би­ло без тер­мал­них из­во­ра, тек ова де­струк­тив­ на спо­на, на­ста­ла игром вре­ме­на и во­ де, по­да­ри­ла је све­т у не­рас­ки­ди­ву ве­зу оно­га што су ства­ра­ли при­ро­да с јед­не и чо­век с дру­ге стра­не. Тај од­нос у тој ме­ри је је­дин­ствен да је пот­пу­но оправ­да­но до­спео и на ли­сту свет­ске кул­т ур­не и при­род­не ба­шти­не UNE­SCO-а. Мно­штво ра­до­зна­ла­ца по­ хр­ли­ло је у Па­мук­ка­ле жељ­но је­дин­стве­ ног ис­ку­ства, а он­да се ис­по­ста­ви­ло да та за­слу­же­на па­жња, атрак­тив­ним тра­ вер­тин­ским ба­зе­ни­ма и не при­ја. Крх­ке тво­ре­ви­не до­шле су у опа­сност да бу­ду уни­ште­не бу­квал­но те­ли­ма свих оних ко­ји су, ку­па­ју­ћи се у њи­ма, же­ле­ли се­би да при­у­ште до­жи­вљај ка­кав су ве­ро­ват­ но има­ли и пр­ви ста­нов­ни­ци гра­да Хи­је­ ра­по­ли­са. На­ђе­но је со­ло­мон­ско ре­ше­ње па су на­пра­вље­ни ве­штач­ки, бе­тон­ски ба­зе­ни, у ко­је се по­вре­ме­но пу­шта во­да и на чи­је се зи­до­ве та­ло­жи тра­вер­тин. Вре­ме је за по­вра­так. Бо­са сто­па­ла по­след­њи пут по­здра­вља­ју бе­ли­ну Па­ мук­ка­леа. Ула­зи­мо у ауто­бус ко­ји по­ ла­ко кре­ће ка до­ли­ни Мен­де­ре­са, а ми се не освр­ће­мо. Сли­ке гра­да окру­же­ног нео­пи­си­вом бе­ли­ном пред очи­ма су још увек жи­ве и си­гур­ни смо да ће­мо се вра­ ти­ти на то чу­де­сно ме­сто. 

„Фамилија Ристески“ | Охридски Бисери Св. Наум, 6000, Охрид, Р. Македонија Тел.: +389 (0)46 283 091 | Mob: +389 (0)72 210 906 e-mail: pearls_fam.risteski@yahoo.com

П О­З И В­Н И­Ц А ЏОГ­ЏА­КАР­ТА, КУЛ­ТУР­НА КО­ЛЕВ­КА У СР­ЦУ ЈА­ВЕ

Ве­ли­ка на­сме­ше­ност

48

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

Древ­ни кра­љев­ски град, сре­ди­ште нај­мно­го­људ­ни­јег остр­ва на све­ту, цен­тар ин­до­не­жан­ске на­у­ке, кул­ту­ре, му­зи­ке, ва­јанг лут­кар­ства, ба­тик тек­сти­ла, пле­са. Бо­ро­бу­дур је за­по­чет као хин­ду, а за­вр­шен као нај­ве­ћи бу­ди­стич­ки храм на све­ту. Пра­ма­ба­нан је не­за­о­би­ла­зно хин­ду све­ти­ли­ште. Кра­тон, па­ла­та ја­ван­ских вла­да­ра, об­у­зе­ће вас сво­јим ча­ро­ли­ја­ма. Упо­зна­ће­те нео­бич­не умет­но­сти и ве­шти­не, је­ла и игре, ме­ло­ди­је и об­ре­де, је­дан друк­чи­ји свет. Али из­над све­га оста­ће та без­број­на на­сме­ше­на ли­ца, од­раз уну­тра­шњег ми­ра, хар­мо­ни­је и осло­ба­ђа­ју­ће ве­дри­не Пише: Та­тја­на Ра­до­ва­но­вић

Фото: Доди Обенк, Та­тја­на Ра­до­ва­но­вић

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

49

П О­З И В­Н И­Ц А

П

ре­ле­па и плод­на, Ја­ва је јед­но од че­ти­ри глав­на остр­ва Ин­до­не­ зи­је и нај­мно­го­људ­ни­је остр­во на све­т у, са Џог­џа­кар­том у ње­ном сре­ ди­шту. Мо­же ли се уоп­ште ова­кав град по­ ре­ди­ти са оста­лим гра­до­ви­ма на остр­ву, ка­да пред­ста­вља пре­сто­ни­цу древ­них кра­љев­ста­ва, је­ди­ни ин­до­не­жан­ски кра­ љев­ски град где и да­ље вла­да мо­нар­хи­ ја, зна­ча­јан уни­вер­зи­тет­ски град, цен­тар кул­т у­ре, му­зи­ке, умет­но­сти, ва­јанг лут­ кар­ства, ба­тик тек­сти­ла и пле­са, где и про­да­вац сла­до­ле­да мо­же по­ка­за­ти сво­ је сти­ли­зо­ва­не пле­сне по­кре­те? О уло­зи Џог­џа­кар­те у исто­ри­ји остр­ва Ја­ве мо­гло би се ре­ћи да је слич­ на уло­зи глав­ног глум­ца, ко­ји из­не­на­да не­ста­је са екра­на, док рад­ња фил­ма на­ ста­вља да тра­је без ње­га. Од Ма­та­рам кра­љев­ства ко­је је би­ло цен­тар ја­ван­ске хин­ду-бу­ди­стич­ке кул­т у­ре, Џог­џа­кар­ та је би­ла у ру­ка­ма хо­ланд­ског вој­во­де, да би се де­це­ни­ја­ма ка­сни­је, то­ком ра­ та за не­за­ви­сност Ин­до­не­зи­је 1945. до 1948. го­ди­не, на­шла у уло­зи пре­сто­ни­це Ин­до­не­зи­је, након чега ју је заменила далеко већа Џакарта. Бо­ро­бу­дур. За­ми­сли­те ве­ли­ку плод­ ну рај­ску до­ли­ну ко­ја у свом цен­тру чу­ва ве­ле­ле­пан бу­ди­стич­ки спо­ме­ник, ко­ји је пр­во­бит­но тре­ба­ ло да бу­де хин­ду­и­стич­ ки храм. До­ли­на из­ме­ ђу ре­ка Про­го и Ело је јед­на од нај­да­ре­жљи­ ви­јих на све­т у. Глав­ни раз­лог ове плод­но­сти је­с у еруп­ци­је вул­кан­ ске ла­ве и пе­пе­ла из обли­жњег вул­ка­на Ме­ра­пи ко­ји је то­ком ми­ле­ни­ју­ма ак­тив­но до­при­но­сио из­гле­ду до­ли­не, али и оште­ ће­њу хра­ма. Бо­ро­ бу­дур храм, ко­ји се на­ла­зи у пи­рин­ ча­ним по­љи­ма и не­пре­глед­ном зе­ ле­ни­лу на се­ве­ру Џог­џа­кар­те, обе­ ле­жа­ва пр­во по­ја­ вљи­ва­ње овог пре­ де­ла у исто­риј­ским за­пи­си­ма. Го­ди­не

50

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

732. хин­ду­и­стич­ки пле­мић по име­ну Сан­ђа­ја ство­рио је кра­љев­ство у Про­ го–Опак до­ли­ни, ко­је је ка­сни­је до­би­ло на­зив Ма­та­рам. Го­ди­не 775, за­по­чео је гра­ђе­ње хра­ма ка­ко би одао по­част ета­ бли­ра­њу хин­ду­и­зма на Ја­ви. Де­сет го­ди­на ка­сни­је, Ма­та­рам је из­ не­на­да пао у ру­ке ди­на­сти­је Са­и­лен­дра – бу­ди­стич­ке по­ро­ди­це ко­ја се по­ве­зу­је са моћ­ним кра­љев­ством Шри­ви­ђа­ја на Су­ма­три. Ка­ко су са­мо две те­ра­се би­ле за­вр­ше­не, Са­и­лен­дра на­ста­вља да гра­ди у ду­х у бу­ди­стич­ке ико­но­гра­фи­је и пр­ во­бит­но за­ми­шљен хин­ду­и­стич­ки храм по­ста­је нај­ве­ћи бу­ди­стич­ки храм на све­т у. То­ком по­ли­тич­ких пре­вра­та ко­ји су ути­ца­ли на гра­ђе­ње овог ре­ли­гиј­ског спо­ме­ни­ка де­си­ло се не­што што у ве­ ли­кој ме­ри опи­с у­је глав­ну цр­т у Ја­ва­на­ ца. Сан­ђа­ја ди­на­сти­ја успе­ва да сврг­не Шри­ви­ђа­је, али ни­ка­да ни­с у по­ку­ша­ли да ин­си­сти­ра­ју на пре­о­бра­ћа­њу у хин­ ду­и­зам, што је по­ка­за­ло њи­хо­ву ре­ли­ гиј­ску то­ле­ран­ци­ју. Ка­ко цик-цак угло­ ви овог хра­ма оне­мо­гу­ћа­ва­ју да се ви­ди ви­ше од пар ко­ра­ка ис­пред се­бе, па­жња је усме­ре­на на пар па­не­ла од ко­јих сва­ ки илу­стру­је Бу­ди­ну би­о­гра­фи­ју и уче­ ња. Док хо­дам са при­ја­те­љи­ма у прат­њи ло­кал­ног во­ди­ча, при­се­ћам се Хе­се­о­ве књи­ге Си­дар­та у ко­јој ју­нак кре­ће на пут тра­га­ња за крај­њом исти­ном и уви­ ђам да нас во­дич на­пу­шта уз упут­ство да у ап­со­лут­ној ти­ши­ни оби­ђе­мо се­дам кру­го­ва на по­след­њој те­ра­си. Прам­ба­нан. Ка­ко је Бо­ро­бо­дур био пр­ви на ли­сти хра­мо­ва ко­је је тре­ба­ ло оби­ћи, пре­ћут­ни стан­дар­ди су већ би­ли ета­бли­ра­ни. Истог мо­мен­та ка­да вам храм уђе у ви­до­круг по­ста­не очи­ глед­на пре­по­зна­тљи­ва ви­со­ка и ши­ља­та ар­хи­тек­т у­ра као од­ли­ка хин­ду­и­стич­ких хра­мо­ва, а Прам­ба­нан, свет­ска ба­шти­на UNE­SCO-а, пред­ста­вља дру­ги нај­ве­ћи хин­ду­и­стич­ки храм у ју­го­и­сточ­ној Ази­ ји. Са­гра­ђен је око 850. го­ди­не за вре­ме вла­да­ви­не Ра­каи Пи­ка­та­на из ди­на­сти­је Ма­та­рам. Уко­ли­ко сте чу­ли за све­то трој­ство у хин­ду­и­зму, та­ко­зва­ни Три­мур­ти, он­да ће­те пре­по­зна­ти Бра­му-ство­ри­те­ља, Ви­ шну-чу­ва­ра и Ши­ву-уни­шти­те­ља, јер су њи­хо­ви хра­мо­ви нај­ве­ћи од осам глав­ них ко­ји се на­ла­зе у ком­плек­с у. Ка­да по­ ста­не­те све­сни њи­хо­ве по­зи­ци­је на­спрам оста­лих хра­мо­ва, храм Ши­ве ко­ји се на­

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

51

П О­З И В­Н И­Ц А

52

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

Бо­ро­бу­дур, нај­ве­ћи бу­ди­стич­ки храм на све­ту

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

53

П О­З И В­Н И­Ц А

ла­зи цен­трал­но са пет ода­ја, храм Ви­ шнуа се­вер­но од Ши­ви­ног хра­ма и храм Брах­ме ко­ји је ју­жно, енер­ги­ја и сли­ка вр­хов­ног би­ћа је ту за­јед­но са ва­ма. Иако је храм то­ком це­лог да­на на рас­ по­ла­га­њу ту­ри­сти­ма, нај­бо­ље вре­ме је по­сле­под­не, ка­ко би­сте пра­во по­сле оби­ла­ска, ужи­ва­ли у „Ра­ма­ја­на“ ба­ле­т у. Кра­тон – па­ла­та ја­ван­ских вла­ да­ра. Са јед­не стра­не двој­ност зи­до­ва па­ла­те ре­флек­т у­је вој­ну моћ кра­љев­ ства Ма­та­рам из XVI­II ве­ка, док са дру­ ге стра­не мо­дер­ ни ен­те­ри­јер

54

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

от­кри­ва сла­бље­ње кра­љев­ства на­кон Ја­ ван­ског ра­та (1820–1825), као и ути­цај ко­ји су Хо­лан­ђа­ни има­ли то­ком ко­ло­ ни­за­ци­је ко­ја је тра­ја­ла све до 1950. го­ ди­не. Сто­га је кра­тон (па­ла­та на ја­ван­ ском) ме­ша­ви­на раз­ли­чи­тих европ­ских и ло­кал­них ар­хи­тек­тон­ских сти­ло­ва. Од ита­ли­јан­ског мер­ме­ра, пре­ко кри­ стал­них лу­сте­ра, до сту­бо­ва из­ли­ве­них од гво­жђа. Ја­ван­ска ар­хи­тек­т у­ра ко­ри­ сти фло­ру и фа­у­ну као мо­ти­ве и та­ко се цве­ће мо­же ви­де­ти у цен­тру ор­на­мен­та на пла­фо­ну. То­ком дру­ге по­ло­ви­не XIX ве­ка при­пад­ни­ци дво­ра су се по­све­ти­ ли умет­но­сти као што су плес и му­зи­ка, па се и да­нас мо­же при­с у­ство­ва­ти пер­ фор­ман­си­ма ко­ји се за пу­бли­ку из­во­де не­де­љом. За ме­не је тај ду­а­ли­зам у пот­пу­но­сти до­ча­ран оног мо­мен­та ка­да сам и са­ма има­ла при­ли­ку да ви­дим те бо­жан­стве­ не из­во­ђа­че у па­ла­ти. Му­зи­ка га­ме­ла­на је за­глу­ши­ла бу­ку са ули­ца, зу­ја­ње ин­ се­ка­та и још гла­сни­је бли­це­ве фо­то­а­па­ ра­та и жа­гор уз­бу­ђе­них ту­ри­ста. Да ни­је би­ло ло­кал­них стра­жа­ра, не бих уви­де­ ла да по­сма­трам пер­фор­манс у не­до­зво­ ље­ном де­лу па­ла­те. Пот­пу­ни ја­ван­ски рај је усле­дио ка­да су пле­са­чи­це ушле на сце­ну и за­јед­но са му­зи­ком пу­бли­ку

сме­сти­ле у про­стор ко­ји не зна за ита­ ли­јан­ски мер­мер и кри­стал­не лу­сте­ре, већ са­мо ује­ди­ње­ну енер­ги­ју за­рад ле­ по­те умет­но­сти. Тра­ди­ци­о­нал­ни тек­с тил. Ба­тик, ин­ до­не­жан­ски тек­стил, ка­рак­те­ри­сти­чан је за чи­та­ву Ин­до­не­зи­ју, али Џог­џа­кар­ та има свој по­се­бан пе­чат. Нај­ста­ри­ји об­лик је ба­тик кра­тон (кра­љев­ски), где пре­о­вла­ђу­ју зе­мља­не бо­је – бра­он, сме­ ђе-жу­та, ин­ди­го и од­ре­ђе­на вр­ста цр­не бо­је. По­сто­ји ви­ше тех­ни­ка бо­је­ња плат­ на, од­но­сно на­но­ше­ња во­ска на ње­га. Не­ке тех­ни­ке зах­те­ва­ју руч­ни рад уз ко­ ри­шће­ње од­ре­ђе­них ала­та, или ба­кар­не пло­че по­пут пе­гле, ко­ји се по­пут пе­ча­та на­но­се на плат­но. Ду­го­го­ди­шњи мај­сто­ ри овог за­на­та зна­ју ка­ко кр­пом да укло­ не не­по­жељ­не бо­је или да на­не­с у не­ке дру­ге бо­је у ви­ше на­вра­та, а та ве­шти­на је са­мо јед­на у ни­зу оних ко­је ба­тик чи­не ва­жном не­ма­те­ри­јал­ном ба­шти­ном Ин­ до­не­зи­је. У бли­зи­ни кра­то­на се на­ла­зи Та­ман Са­ри – не­ка­да­шња ба­шта сул­та­ на­та Џог­џа­кар­те, ко­ју мо­же­те по­се­ти­ти на­кон кра­то­на и упо­зна­ти се са за­јед­ ни­цом од пре­ко 2.000 чла­но­ва. Има­ће­те при­ли­ку да ви­ди­те и упо­зна­те умет­ни­ке ко­ји се ба­ве ба­ти­ком и сли­кар­ством. По­

сто­ји ви­ше при­ли­ка у ко­ји­ма ло­кал­ци но­се ба­тик, али не­ка вас то не спре­ча­ ва да и са­ми на­ба­ви­те је­дан за успо­ме­ну, иако по­сле ку­по­ви­не јед­ног, увек до­да­те још пар у кор­пу.

 У кру­гу па­ла­те Кра­тон

По­сла­сти­це на ли­сту ба­на­не. Џог­ џа­кар­та ну­ди по­не­што за сва­чи­ји укус. Уко­ли­ко сте си­гур­ни да за вас де­фи­ ни­тив­но ни­је ин­до­не­жан­ска ку­хи­ња и улич­ни про­дав­ци ни­с у про­бу­ди­ли у ва­ ма же­љу да про­ба­те њи­хо­ву хра­ну, он­да ис­тра­жи­те ре­сто­ра­не у по­зна­тој ули­ци Ма­ли­о­бо­ро. Ме­ђу­тим, сви­ма ко­ји су хра­бри и зна­ти­жељ­ни, пре­по­ру­чу­јем да ужи­ва­ју у ло­кал­ним спе­ци­ја­ли­те­ти­ма. Је­ло ко­је

Остр­во Уз Су­ма­тру, Калимантан и Су­ла­ве­си­, Ја­ва је јед­но од че­ти­ ри глав­на остр­ва Ин­до­не­зи­је. За­јед­но чи­не Ве­ли­ка сунд­ска остр­ва. На остр­ву жи­ви пре­ко 140 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка, што је „ско­ро као це­ла Ру­си­ја, ви­ше од Ја­па­на, че­ти­ри Ка­на­де или шест Аустра­ли­ја“. Са го­то­во 1.000 ста­нов­ни­ка по ква­драт­ном ки­ло­ме­тру, Ја­ва је јед­но од нај­гу­шће на­се­ље­них под­руч­ја на све­ту. По­ред слу­жбе­ног ин­до­не­зиј­ског, у сре­ди­шњем и ис­точ­ ном де­лу Ја­ве го­во­ри се ја­ван­ски је­зик, а у за­пад­ном пре­вла­ да­ва сунд­ски. По­сле исла­ми­за­ци­је у XV и XVI ве­ку, пре­ко 90 од­сто Ја­ва­на­ца су му­сли­ма­ни.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

55

П О­З И В­Н И­Ц А

56

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

за­у­зи­ма пр­во ме­сто је гу­дег. Из­не­на­ди­ ће вас чи­ње­ни­ца да се ово је­ло пра­ви са­ти­ма, за раз­ли­ку од ве­ћи­не ин­до­не­ жан­ских је­ла. Али из­не­на­ђе­њи­ма ни­је крај, јер гу­дег, чи­ји је глав­ни са­сто­јак слат­ка воћ­ка џек­фрут, ни­је по­сла­сти­ ца! Ку­ва се са­ти­ма у ко­ко­со­вом мле­ку и слу­жи са пи­рин­чем, пи­ле­ти­ном, ја­је­ том, то­фу си­ром и до­бро по­зна­тим љу­ тим со­сем сам­бал. На не­ким ме­сти­ма ће га сер­ви­ра­ти у та­њи­ру, али пра­ви ин­до­не­жан­ски до­жи­вљај има­ће­те ка­ да вам се је­ло сер­ви­ра у ли­сту ба­на­не! Нај­ста­ри­ји и нај­по­зна­ти­ји у чи­та­вом гра­ду је гу­дег го­спо­ђе Лин­ду у ули­ци Со­сро­ви­ђа­јан. Ми ајам – иако се ну­дле мо­гу на­ћи у чи­та­вој Ази­ји, овај ма­ли град ну­ди ну­дле са ко­ма­ди­ма пи­ле­ти­не и пре­ли­ вом од ки­ки­ри­ки со­са. Мо­жда зву­чи при­лич­но јед­но­став­но, али то је нај­ у­ку­сни­ја пор­ци­ја ну­дли ко­ју сам про­ ба­ла у чи­та­вој Ин­до­не­зи­ји! Сле­де­ћа је по­сла­сти­ца под име­ном ве­данг рон­де – ле­пљи­ве ку­гли­це од пи­рин­ча у аро­ ма­ти­зо­ва­ној во­ди. Ђум­бир је глав­ни са­сто­јак, ко­ме се до­да­је и ма­ло ки­ки­ ри­ки­ја и си­ру­па, јер Ин­до­не­жа­ни во­ле ве­о­ма слат­ка пи­ћа. Де­таљ ко­ји је ме­ни био но­ви­на је ужи­ва­ње у обро­ку без ко­ри­шће­ња при­бо­ра. Ако се је­де са­мо пи­ри­нач, по­не­ко по­вр­ће, тем­пе и њи­хов љу­ти сос – сам­бал, он­да ето вам при­ ли­ке да ужи­ва­те у уку­сном обро­ку као ло­кал­ци. Кул­т у­ра осме­ха. Опу­штен, не­у­жур­ бан тем­по вла­да у кра­то­ну, под­јед­на­ко као и по ка­фе­и­ма, улич­ним ре­сто­ра­ни­ ма и умет­нич­ким шко­ла­ма. Та­ко ве­ћи­на ста­нов­ни­ка Џог­џа­кар­те би­ра да про­во­ ди да­не. За­то се мо­же ре­ћи да ја­ван­ски

на­чин жи­во­та од­ра­жа­ва њи­хов уну­тра­ шњи мир и хар­мо­ни­ју ко­ја има при­ор ­ и­ тет у од­но­с у на ма­те­ри­јал­ну сво­ји­ну. Град бра­ни ти­т у­лу ко­лев­ке кул­т у­ре и обра­зо­ва­ња, па та­ко мо­же­те би­ти си­гур­ ни да ће се увек на­ћи не­ко ко вам мо­же по­мо­ћи уко­ли­ко му се обра­ти­те на ен­ гле­ском. Јед­на од пр­вих ре­чи ко­ју сам на­ у­чи­ла од ло­ка­ла­ца је сан­таи, што зна­чи опу­ште­но. Реч ко­ју сам чу­ла та­ко че­сто у раз­ли­чи­тој упо­тре­би да сам по­че­ла да је до­жи­вља­вам као не­ку вр­сту по­шта­па­ли­ це. Њи­хо­ви до­бри ма­ни­ри и дру­штве­на гра­ци­о­зност би­ли су ре­зул­тат спо­ри­јег тем­па, ви­со­ког пра­га то­ле­ран­ци­је и ве­ре да се све по­сти­же ка­да је чо­век осло­бо­ ђен на­пе­то­сти. По­сто­ји јед­на осо­бе­ност ко­ју ста­нов­ни­ци овог ме­ста де­ле са оста­ лим Ин­до­не­жа­ни­ма, а то су на­сме­ја­на ли­ца ко­ја увек и би­ло где мо­гу улеп­ша­ти сва­ки мо­ме­нат ва­шег бо­рав­ка та­мо. Мо­ жда ће­те би­ти срећ­ни као и ја, ка­да ухва­ ти­те се­бе да се и ви то­пло сме­ши­те у су­ сре­т у са слу­чај­ним про­ла­зни­ци­ма у та­ко до­бро по­зна­тим уским ули­ца­ма кам­пунг, или про­сто са већ до­брим по­зна­ни­ци­ма са ноћ­них пи­ја­ца. 

 Де­та­љи ка­ме­не пла­сти­ке на ста­рој ар­хи­тек­ту­ри у Џог­џа­кар­ти

 Ви­со­ка умет­ност двор­ских и вер­ских ри­ту­а­ла

Лут­кар­ско по­зо­ри­ште Спој му­зи­ке и по­зо­ри­шта у јед­ном мо­же се до­жи­ве­ти на лут­кар­ско-по­зо­ри­шној пред­ста­ви – ва­јанг. По­сто­ји ви­ше вр­ ста ва­јанг пред­ста­ва, а нај­по­зна­ти­ја је под име­ном ва­јанг ку­ лит. Ку­лит зна­чи ко­жа, што ука­зу­је да се ова вр­ста лу­та­ка пра­ ви од ко­же офар­ба­не у пре­ле­пе ни­јан­се, од ко­јих се нај­ви­ше ис­ти­че злат­на. Сце­на је та­ко уре­ђе­на да се пред­ста­ва мо­же гле­да­ти са обе стра­не екра­на, јер се сен­ка ко­ју лут­ке ства­ра­ ју пре­но­си на плат­но и ре­флек­ту­је на дру­гој стра­ни. Иако је ва­јанг ку­лит нај­по­зна­ти­ја са ових про­сто­ра, ва­јанг пред­ста­ва се мо­же гле­да­ти и на Ба­ли­ју. При­че су углав­ном пре­у­зе­те из епо­ва Ма­хаб­ха­ра­та и Ра­ма­ја­на, а са­му рад­њу пра­ти тра­ди­ци­ о­нал­на га­ме­лан му­зи­ка.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

57

Д А­Љ И­Н Е НА ОГ­ЊЕ­НОЈ ЗЕ­МЉИ, ЈУ­ЖНИ­ЈЕ ОД ЈУ­ГА, НА РУ­БУ СВЕ­ГА

На кра­ју

све­та

58

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

Та­мо, на 22.000 ки­ло­ме­та­ра од Бе­о­гра­да и 800 од Ан­тарк­ти­ка, сва­ка­кви се ви­ди­ци отво­ре и ми­сли за­мет­ну. На­сло­њен свом те­жи­ном на ве­тар, уз ра­ки­ју од мле­ка охла­ђе­ну ле­дом са сан­те, чо­век се из­но­ва су­о­чи са си­лом при­ро­де, соп­стве­ним гра­ни­ца­ма и бес­кра­јем Бо­га. О то­ме нам, у још јед­ном пу­то­пи­су, све­до­чи не­ка­да­шња див­на ба­ле­ри­на, са­да чу­ве­ни пут­ник и тра­га­лац

Пи­ше: Со­ња Ла­па­та­нов

Фо­то: Со­ња Ла­па­та­нов и Архи­ва НР

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

59

Д А­Љ И­Н Е

 У Ушу­а­ји

И

з гра­ди­ћа Ел Ка­ла­фа­те кре­ну­ла сам ка Ушу­а­ји, нај­ју­жни­јем гра­ ду на све­т у и ва­жној лу­ци на ка­ на­лу Бигл. Упо­зо­ре­на сам да лет мо­же да бу­де не­ми­ран, на­ро­чи­то при­ли­ком сле­та­ња, али да то не тре­ба да ме бри­ не. Ушу­а­ја при­па­да Арген­ти­ни, и на­ла­зи се на ју­жној стра­ни ве­ли­ког остр­ва Ог­ ње­на зе­мља и глав­ни је град исто­и­ме­не пр­о­вин­ци­је. Пр­ви из­ве­шта­ји о Ог­ње­ној зе­мљи по­ти­чу из ок­то­бра 1520. Та­да је на пу­т у ка Мо­луч­ким остр­ви­ма, по­зна­ тим и као Остр­ва за­чи­на, Фер­нан­до Ма­ ге­лан са фло­том пр­о­на­шао мо­ре­уз ко­ји је на­зван по ње­му. По јед­ном од ту­ма­ че­ња по­ре­кла име­на, мор­на­ри су пло­ве­ ћи кр­оз мо­ре­уз ви­де­ли на оба­ли бр­ој­не ва­тре пра­ста­нов­ни­ка остр­ва. „Ti­er­ra del Fu­e­go!“ по­ви­ка­ли су. „Ог­ње­на зе­мља!“ Ушу­а­ја, ни ма­ли ни ве­ли­ки, ни леп ни ру­жан, је­ди­ни је град на остр­ву. Мно­ге екс­пе­ди­ци­је су ова­мо до­ла­зи­ле из Евро­ пе да би пр­о­у­ча­ва­ле кли­му, ге­о­гра­фи­ју биљ­ни и жи­во­тињ­ски свет, као и ин­ди­ јан­ско ста­нов­ни­штво. Тра­го­ве тих до­ шља­ка ви­ди­мо у ста­ри­јој архи­тек­т у­ри гра­да, док се но­ви­ја град­ња од­ви­ја без

Кра­љев­ски Уочи од­ла­ска на кр­ста­ре­ње бр­о­дом, оти­шла сам у ре­сто­ ран „Код Фре­ди­ја“, где се при­пре­ма­ју нај­бо­ље „кра­љев­ске кра­ бе“. Гу­сти­рам уку­сну кра­бу и бо­рим се се са ње­ним ве­ли­ким на­ран­џа­стим окло­пом и ду­гим кра­ци­ма, уз сорт­но арген­тин­ ско ви­но. Ушу­а­ја мо­же да се по­хва­ли и нај­бо­љом чо­ко­ла­дом на све­ту, ко­ја се пр­о­да­је на ме­ру. Ни­сам одо­ле­ла. Од сва­ке вр­ сте сам ку­пи­ла по ко­ма­дић, да ми се на­ђе то­ком кр­ста­ре­ња.

60

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

ика­квог ре­да. Из­над жи­во­пи­сно окре­че­ них ку­ћа, уз­ди­жу се пла­нин­ски вр­хо­ви ју­жних Кор­ди­ље­ра. Иако су ви­со­ки тек 1.500 ме­та­ра, увек су по­кри­ве­ни сне­гом. Осим све­ти­о­ни­ка, ус­пи­ња­че, же­ле­зни­це ко­ју су гра­ди­ли за­тво­ре­ни­ци, те­ре­на за голф на ко­ме се зи­ми игра цр­ном лоп­ти­ цом, по­себ­ну па­жњу сво­јим по­став­ка­ма при­вла­че за­твор и му­зеј „на кра­ју све­та“. Ушу­а­ја је и по­ла­зна тач­ка за екс­пе­ди­ ци­је на Ан­тарк­тик, као и ус­пут­на ста­ ни­ца за кру­зе­ре ко­ји пло­ве до рта Хорн и кр­оз Ма­ге­ла­нов мо­ре­уз. На­ци­о­нал­ни парк „Ог­ње­на зе­мља“ уда­љен је одав­де 11 ки­ло­ме­тар а и пр­о­сти­ре се на 63.000 ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра. Ле­по­та ње­го­вих за­ли­ва, је­зе­ра, ре­ка, пла­нин­ских вр­хо­ва и гле­че­ра го­ди­на­ма при­вла­чи ра­до­знал­ це из чи­та­вог све­та. Ме­ђу њи­ма су би­ли пи­сци и ис­тра­жи­ва­чи Жил Верн, Фиц Рој, Чарлс Дар­вин, Еми­ли­јо Сал­га­ри... Во­жњом кр­оз сли­ко­ви­те пре­де­ле, сти­гла сам до је­зе­ра Ро­ка, ода­кле сам кре­ну­ла у шет­њу оба­лом је­зе­ра, а за­тим и ре­ке Ла­па­та­ја. Чи­та­вим пеј­за­жом до­ ми­ни­ра­ло је бр­до Кон­до­ра, на гра­ни­ци са Чи­ле­ом. У тој не­ве­ро­ват­ној ле­по­ти су­сре­ла сам се и са кра­јо­ли­ком на­лик на не­ку дру­гу пла­не­т у. Би­ло је то цар­ство да­бро­ва! Ти зу­ба­ти гра­ди­те­љи бра­на и уни­шти­те­љи при­ро­де оста­ви­ли су за со­бом са­бла­сну пу­стош, али при­ро­да се по­бри­ну­ла да је учи­ни нео­бич­но ле­пом. Укра­си­ла ју је ма­хо­ви­ном и пу­за­ви­цом на­зва­ном „стар­че­ва бра­да“, обо­ји­ла је то­плим бо­ја­ма је­се­ни. Ваљ­да због слич­ но­сти са мо­јим пре­зи­ме­ном и за­лив Ла­

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

61

Д А­Љ И­Н Е

па­та­ја, што зна­чи „до­бро др­во“, оста­вио је на ме­не леп ути­сак, по­го­то­ву ка­да сам се на­шла на ме­сту где се за­вр­ша­ва та­ко­ зва­на „Ру­та на­ци­о­нал 3“. То је за­вр­ше­так чу­ве­ног Па­на­ме­рич­ког пу­та, ду­гач­ког пре­ко 17.000 ки­ло­ме­та­ра, ко­ји за­по­чи­ње чак на Аља­сци и по­ве­зу­је це­лу Се­вер­ну, Цен­трал­ну и Ју­жну Аме­ри­ку! НАЈ­ВЕ­ЋА ПР­О­МА­ЈА НА СВЕ­ТУ Укр­ца­ва­њем се на чи­ле­ан­ски бр­од „Ма­ре Аустра­лис“, за­по­че­ла је ве­ли­ ка аван­т у­ра ко­ја ме је, кр­оз ми­стич­ни

Ове­рен „крај све­та“ Из за­ли­ва Ен­се­ња­да као на дла­ну ви­де­ли су се остр­во Ре­ дон­да, ка­нал Бигл и чи­ле­ан­ска оба­ла. На оба­ли ку­ћи­ца на­лик на со­је­ни­цу. Из оџа­ка дим, де­се­так за­ста­ва ви­јо­ри се на ве­тру. Ис­пред ула­за цр­ве­но по­штан­ско сан­ду­че у об­ли­ку пин­гви­ на. У ку­ћи­ци сам за­те­кла сим­па­тич­ног чо­ве­ка ко­ји је ов­де, на „кра­ју све­та“, раз­ра­дио леп по­слић. Упра­во је ис­пи­јао свој ма­ те чај, а из ста­рог шпо­ре­та чу­ло се пуц­ке­та­ње ва­тре. Пр­о­да­вао је књи­ге, су­ве­ни­ре и спе­ци­јал­не раз­глед­ни­це на ко­је је ле­пио мар­ке, раз­не на­леп­ни­це и уда­рао пе­ча­те са нат­пи­сом: „Fin del mun­do!“ („Крај све­та!“) Осим на раз­глед­ни­цу, пе­чат са тим нат­ пи­сом лу­пио је и у мој па­сош!

62

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

свет Бигл и Му­рај ка­на­ла, су­ро­ву кли­ му и опа­сне ве­тро­ве, од­ве­ла до мит­ског рта Хорн. По­са­да на че­лу са ка­пе­та­ном Оска­ром Ше­вар­дом по­же­ле­ла је пут­ ни­ци­ма до­бро­до­шли­цу и до­бро мо­ре. Не­што ка­сни­је, при­шао ми је стју­ард и по­здра­вио ме са: „О, Ср­би­ја, здра­во ка­ ко сте?“ Ху­ан ма­ло го­во­ри срп­ски, јер му је нај­бо­љи при­ја­тељ Бе­о­гра­ђа­нин ко­ји је сту­ди­рао у Сан­тја­гу, а са­да во­ди ту­ри­ стич­ку аген­ци­ју у Вал­па­ра­и­зу. Ху­ан има и при­ја­те­ље у Бе­о­гра­ду, пла­ни­ра да их уско­ро по­се­ти. Да из­не­на­ђе­ње бу­де ве­ће, и до­ма­ћин бр­о­да Фран­ци­ско Ма­ру­шић по­ре­клом је са Бра­ча. Чи­ле­ан­ска лу­ка Пу­ер­то На­ва­рин је ме­сто у ко­јем смо се за­у­ста­ви­ли по­сле ве­ че­ре. Из сво­је ка­би­не гле­дам ка­ко жмир­ ка­ју све­тла у „нај­ју­жни­јем на­се­ље­ном ме­сту на све­т у“. Жи­те­љи ње­го­ви же­сто­ ко се бо­ре да зва­нич­но бу­ду пр­о­гла­ше­ни „нај­ју­жни­јим гра­дом на све­т у“. Ме­ђу­тим, арген­тин­ска Ушу­ај­а се са тим уоп­ште не сла­же, јер је по бр­о­ју ста­нов­ни­ка „ја­сно ко је град а ко са­мо на­се­ље­но ме­сто“. „Ма­ре Аустра­лис“ ни­је ве­ли­ки бр­од, али је ве­о­ма ком­фо­ран и си­гу­ран, опре­ мљен за пло­вид­бу по ан­тарк­тич­ким мо­

ри­ма и фјор­до­ви­ма. Пр­о­стра­не ка­би­не ми­ри­са­ле су на ла­ван­ду, а сне­жно­бе­ла по­сте­љи­на шу­шта­ла као ли­шће. Услу­ га и сер­вис пр­во­кла­сни, хра­на уку­сна и обил­на, пи­ће из­вр­сно и бес­плат­но! У бр­ од­ским са­ло­ни­ма сва­ког ча­са се не­што до­га­ђа­ло. Би­ла је то при­ли­ка да кр­оз пре­да­ва­ња и фил­мо­ве са­знам мно­ге за­ ни­мљи­во­сти о том де­лу све­та, да на­у­чим да ве­зу­јем мор­нар­ске чво­ро­ве, да оби­ ђем ма­шин­ско оде­ље­ње, пр­о­бам мор­ске спе­ци­ја­ли­те­те и чу­ве­но чи­ле­ан­ско ви­но, и да се до­бро за­ба­вим. Мо­ју па­жњу за­о­ ку­пио је по­тре­сни филм о сер Ерне­сту Хен­ри­ју Шеклто­ну, бри­тан­ском ис­тра­ жи­ва­чу. Пр­о­гла­шен је за ви­те­за због успе­ха „Бри­тан­ске ан­тарк­тич­ке екс­пе­ ди­ци­је“ 1907–1909, под ње­го­вом ко­ман­ дом, али је по­знат пре све­га по екс­пе­ди­ ци­ји на Ан­тарк­тик 1914–1916. бр­о­дом „Ен­ду­ранс“, ко­ја се нај­че­шће и на­зи­ва „Шеклто­но­ва екс­пе­ди­ци­ја“. Шеклтон и ње­го­ва по­са­да би­ли су пр­ви љу­ди ко­ји су пр­ош ­ ли Тран­сан­тарк­тич­ке пла­ни­не и кр­о­чи­ли на Ан­тарк­тич­ки пла­то. Иако је лед за­ро­био, а за­тим и по­ло­мио ње­ гов бр­од, Шеклтон је над­људ­ским на­по­ ри­ма ус­пео да спа­се све чла­но­ве по­са­де.

­ а Амунд­се­на, Да­гла­са Мо­со­на и Уз Ро­ад Ро­бер­та Ско­та, по­стао је кључ­на фи­гу­ра хе­рој­ског до­ба ис­тра­жи­ва­ња Ан­тарк­ти­ ка. Умро је при­ли­ком че­твр­те екс­пе­ди­ ци­је на Ан­тарк­тик, од по­сле­ди­ца бо­ле­ сти ср­ца. Су­тра­дан, зо­ром, оти­шла сам у са­лон где се за ра­но­ра­ни­о­це слу­жи чај, ка­фа и пе­ци­во. Вре­ме је би­ло тмур­но, ду­вао је јак ве­тар, си­пи­ла је боц­ка­ва ки­ша, а бр­од се љу­љао и на­ги­њао под на­ле­ти­ма ве­тра. Фран­ци­ско нам је ре­као да ов­де све за­ви­си од при­ро­де, а ње­не си­ле су у овом ју­тар­њем си­ви­лу нео­б­у­зда­но ди­

 На је­зе­ру Ен­се­ња­да

Кр­оз мо­ре­уз Ма­ге­ла­нов мо­ре­уз, ду­га­чак око 670 ки­ло­ме­та­ра, на нај­у­ жем де­лу ши­рок је 4,5 ки­ло­ме­тра, спа­ја два оке­а­на и раз­два­ја Ог­ње­ну зе­мљу од ју­жно­а­ме­рич­ког коп­на. Не­ће­мо по­на­вља­ти при­чу о ње­го­вом от­кри­ва­њу и зна­ча­ју. Ту, на опро­штај­ној ве­ че­ри, пи­је­мо ви­но охла­ђе­но ле­дом са сан­ти. На остр­ву Маг­ да­ле­на по­сма­тра­мо огром­ну ко­ло­ни­ју пин­гви­на. Свра­ћа­мо у Пун­та Аре­нас, нај­ју­жни­ји кон­ти­нен­тал­ни град Ју­жне Аме­ ри­ке, осно­ван 1848, и у Пу­ер­то Ва­рас, „град ру­жа“ на је­зе­ру Љан­ки­уе. У цен­тру гра­ди­ћа Пу­ер­то Мон­та, ко­ји су осно­ва­ли не­мач­ки до­се­ље­ни­ци 1852, ку­пу­јем и нео­бич­ну ра­ки­ју на­пра­ вље­ну од мле­ка...

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

63

Д А­Љ И­Н Е

64

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

вља­ле. Го­ди­шња до­ба су се ме­ња­ла из са­ та у сат. Али то је ми­стич­ни Кејп Хорн, ре­че Фран­ци­ско, „нај­ве­ћа пр­о­ма­ја на све­т у“ и ме­сто где се су­сре­ћу Атлант­ски и Ти­хи оке­ан! Да ли је ово за­и­ста крај све­та, или мо­жда по­че­так све­га? Мо­ жда је ово руб зе­мље, са чи­је иви­це ћу се стр­мо­гла­ви­ти у ле­де­ни оке­ан и по­то­ ну­ти као сто­ти­не бр­о­до­ва ко­ји су ов­де за­вр­ши­ли сво­ју пло­вид­бу? Сва сре­ћа да зе­мља ни­је пло­ча! НА­СЛО­ЊЕ­НИ НА ВЕ­ТАР Кејп Хорн је рт чи­ле­ан­ског сте­но­ ви­тог остр­ва Исла Хор­нос, уз­ди­же се у ви­си­ну 425 ме­та­ра и нај­ју­жни­ја је тач­ка архи­пе­ла­га Ог­ње­на зе­мља. От­кри­вен је у ја­ну­ар ­ у 1616. на­вод­но од стра­не тр­го­ вач­ке екс­пе­ди­ци­је из Хо­лан­ди­је, на че­ лу са ка­пе­та­ном Ви­ли­ја­мом Шу­те­ном, по чи­јем род­ном ме­сту је рт до­био име Хорн. У ства­ри, три­де­сет го­ди­на ра­ни­ је от­крио га је сер Френ­сис Дрејк, али је кра­љи­ца Ели­за­бе­та Пр­ва от­кри­ће пр­ о­гла­си­ла тај­ном, да дру­ге на­ци­је не би са­зна­ле за но­ви, се­вер­ни­ји пло­вид­бе­ни пут. До та­да се сма­тра­ло да Атлант­ски и Ти­хи оке­ан по­ве­зу­је Ма­ге­ла­нов мо­ре­уз, ко­ји су кон­тро­ли­са­ли Шпан­ци. Ју­жно од Кејп Хор­на су­сре­ћу се то­ пле и хлад­не во­де Атлант­ског и Ти­хог оке­а­на ко­је узро­ку­ју ја­ке стру­је у прав­ цу ис­то­ка. На том ме­сту обра­зу­ју се хлад­не и то­пле ва­зду­шне ма­се, са вр­тло­ зи­ма ни­ског ва­зду­шног при­ти­ска ко­ји се пре­тва­ра­ју у орка­не ја­чи­не и до 160 ки­ло­ме­та­ра на час. Кли­ма је суб­по­лар­ на, хлад­но је и вла­жно, пре­ко 280 да­на у го­ди­ни па­да ки­ша. До за­вр­шет­ка Па­нам­ског ка­на­ла 1914. го­ди­не, Кејп Хорн је за тр­го­вач­ке је­дре­

ња­ке био је­ди­ни пло­вид­бе­ни пут из­ме­ ђу Атлант­ског и Ти­хог оке­а­на. Због не­ пред­ви­ди­вог вре­ме­на и мор­ских стру­ја, пло­вид­ба Ма­ге­ла­но­вим мо­ре­у­зом би­ла је мо­гу­ћа са­мо па­ро­бро­ди­ма. Ло­ше вре­ ме, хлад­но­ћа, ја­ке мор­ске стру­је, ве­ли­ки та­ла­си, ле­де­ни бре­го­ви и ло­ша ви­дљи­ вост чи­ни­ли су пло­вид­бу око Кејп Хор­ на ве­о­ма опа­сном. То­ком ве­ко­ва, у по­ку­ ша­ји­ма да га опло­ве стра­да­ло је пре­ко 800 бр­о­до­ва и пре­ко 10.000 љу­ди. Кејп Хорн сло­ви за нај­ве­ће гр­о­бље бр­о­до­ва на све­т у. Ка­пе­та­ни и по­мор­ци ко­ји су има­ли сре­ћу да га опло­ве тр­го­вач­ким је­ дре­ња­ци­ма без мо­то­ра по­ста­ли су чла­ но­ви чу­ве­ног удру­же­ња Кеј­пхор­ни­ста, осно­ва­ног 1936. Кејп Хорн и окол­на остр­ва су 1945. го­ди­не пр­о­гла­ше­на за на­ци­о­нал­ни парк, а 2005. ста­вље­ни под за­шти­т у UNE­ SCO-а. На ини­ци­ја­ти­ву чи­ле­ан­ске сек­ ци­је Кеј­пхор­ни­ста, 1992. на рту је по­ ста­вљен спо­ме­ник у об­ли­ку ал­ба­тро­са. Тре­нут­но на рту жи­ви јед­на чи­ле­ан­ска по­ро­ди­ца, ко­ја во­ди ра­чу­на о објек­ти­ма на остр­ву. Ка­да је Фран­ци­ско за­вр­шио пре­да­ва­ ње, кре­ну­ли смо на па­лу­бу. Обу­кла сам то­плу оде­ћу, не­про­мо­чи­ву јак­ну, чи­зме и пр­слук за спа­са­ва­ње. Ли­чи­ла сам се­ би на астро­на­у ­та. Је­два сам иза­шла на па­лу­бу, јер ме је јак ве­тар гу­рао на­зад у ход­ник. На па­лу­би је би­ло стра­шно. Учи­ни­ло ми се да су се све брит­ке са­бље све­та са­ста­ле око рта и удру­жи­ле пр­о­ тив нас. Мо­ре и не­бо би­ли су олов­ни и на­мр­го­ђе­ни. Ве­тар је урлао и бри­јао по мо­ру, а на вр­хо­ви­ма огром­них та­ла­са ко­вр­џа­ла се бе­ла пе­на. Сит­не ка­пљи­це за­ба­да­ле су ми се у ли­це и ру­ке. Ка­да је на­ма ова­ко, ка­ко ли је би­ло они­ма ко­ји су ову­да пло­ви­ли крх­ким је­дре­ња­ци­ма?

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

 У На­ци­о­нал­ ном пар­ку „Ог­ње­на зе­мља“ Спо­ме­ник са кон­ту­ром га­ле­ба на Рту Хорн

 У ува­ли Ву­ла­ја

65

Д А­Љ И­Н Е

 Ре­чи­ца у ува­ли Ву­ла­ја

66

Ве­тар је фи­ју­као и био је то­ли­ко сна­жан, да сам у не­ко­ли­ко на­вра­та ус­пе­ла да се „на ње­га на­сло­ним“. Ве­шти­ном игра­ча тан­га др­жао је мо­је те­ло наг­ну­то у на­ зад. При­ме­ти­ла сам да је за бр­о­дом ле­ те­ло не­ко­ли­ко пти­ца, ко­ји­ма ве­тар уоп­ ште ни­је сме­тао. Пре­пу­шта­ле су му се и леб­де­ле као да је у пи­та­њу по­ве­та­рац. Ви­ше од јед­ног са­та ка­пе­тан бр­о­да је по­ку­ша­вао да се уси­дри у јед­ној ува­ли, а он­да нас је Фран­ци­ско оба­ве­стио да ве­ SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

тар ду­ва ја­чи­ном од 50 чво­ро­ва и да ис­ кр­ца­ва­ње на рт не­ће би­ти мо­гу­ће. Иако се ни­смо ис­кр­ца­ли, си­шав­ши у са­лон, за­кљу­чи­ла сам да је ин­тен­зи­тет ат­мос­фер­ских фе­но­ме­на око Кејп Хор­ на учи­нио ово ис­ку­ство не­за­бо­рав­ном аван­т у­ром. И то на 22.000 ки­ло­ме­та­ра од Бе­о­гра­да и 800 ки­ло­ме­та­ра од Ан­ тарк­ти­ка! За успо­ме­ну на ову је­дин­стве­ ну аван­т у­ру, до­би­ла сам сер­ти­фи­кат ове­рен пе­ча­том са си­лу­е­том ал­ба­тро­са.

ТА­МО ДА­ЛЕ­КО, ВЕ­О­МА ДА­ЛЕ­КО На­ста­вља­мо пло­вид­бу. Вре­ме је по­ че­ло да се по­пра­вља, на хо­ри­зон­т у сам чак угле­да­ла и је­дан тр­го­вач­ки бр­од, а ве­о­ма да­ле­ко и пла­нин­ске вр­хо­ве по­ кри­ве­не сне­гом. По­сле не­ко­ли­ко са­ти пло­вид­бе, сти­гли смо у ува­лу Ву­ла­ја. Ту је исто­риј­ско на­се­ље, знат­не архе­ о­ло­шке вред­но­сти. Ка­пе­тан Фиц Рој је ту ус­по­ста­вио кон­такт са Ја­ма­на Ин­ ди­јан­ци­ма. Ис­кр­цав­ши се, кре­ну­ли смо ка на­се­љу, а он­да и ка ви­ди­ков­цу ода­кле се пру­жао ве­ли­чан­ствен по­глед. У да­љи­ни се ви­део ла­нац пла­ни­на под сне­гом, по мо­ру го­лу­би­је си­ве бо­је пр­ о­с у­ло се сре­бро. Под­но ви­ди­ков­ца ле­ жа­ла је ува­ла одво­је­на од мо­ра ртом, оиви­че­на шљун­ком бо­је ба­кра и жу­ том тра­вом. Фран­ци­ско је та­да пред­ло­жио да за­ћу­ ти­мо и слу­ша­мо ти­ши­ну. По­вре­ме­но би са­мо бла­го за­шу­мео ве­тар. У да­љи­ни, на јед­ном острв­це­т у, угле­да­ла сам цр­ве­нобе­ли све­ти­о­ник. Ка­да ме је са­пут­ник упи­ тао где је, од­го­во­ри­ла сам: „Та­мо да­ле­ко.“

Tzavros, Corfu, Greece Tel: +30 26610 90118 Gsm: +30 6972884714 Mon-Fri: 09:00-17:00 info.tamodalekocorfu@gmail.com www.tamodaleko.gr

– Та­мо да­ле­ко? Па та­ко се зо­ве клуб у Пун­та Аре­на­с у, ко­ји по­сто­ји још из пр­о­ шлог ве­ка. У ње­му се го­ди­на­ма оку­пља­ју по­том­ци Ју­го­сло­ве­на – ка­же Фран­ци­ско.

– То је име пе­сме – ре­кох.

– Знам, слу­ша­мо је, за­јед­но са дру­гим ле­пим пе­сма­ма из ва­ше зе­мље. Би­ло је дир­љи­во ов­де, на кра­ју све­та, чу­ти ту ле­пу при­чу. На по­врат­ку, на оба­ли нас је са­че­ка­ ла по­са­да са то­плим на­пи­ци­ма, ру­мом, ви­ски­јем и ирском ка­фом, а на ула­ску у бр­од ве­ли­ка чет­ка ко­јом смо очи­сти­ли блат­ња­ву обу­ћу. По­сле ова­ко уз­бу­дљи­ вог да­на, при­јао ми је слат­ки сан у ко­ји сам уто­ну­ла чим сам спу­сти­ла гла­ву на ја­стук. У то­ку но­ћи и сле­де­ћег пре­по­ дне­ва, пло­ви­ли смо кр­оз ка­на­ле и крај за­пад­не оба­ле Ог­ње­не зе­мље. Брек­нок и Кок­бурн ка­нал, су­мор­ни фјорд Чи­ко. Об­и­шли смо гле­че­ре Пи­ло­то и Не­на, гле­чер Пли­шов и Маг­да­ле­на ка­нал, да би нај­зад ушли у Ма­ге­ла­нов мо­ре­уз, ту „ноћ­ну мо­ру ста­рих по­мо­ра­ца“. Али то је јед­на по­себ­на ве­ли­ка при­ча, ко­ју оста­ вља­мо за не­ку на­ред­ну при­ли­ку 

Д Н Е В­Н И К

По­глед ко­ји се мо­ра за­слу­жи­ти НА ТОР­НИ­КУ И УВ­ЦУ, ОТ­КРИ­ВА­ЈУ­ЋИ СР­БИ­ЈУ

68

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

За­тр­па­ни по­сре­до­ва­ним сли­ка­ма, пре­на­шмин­ка­ним и пре­пе­гла­ним, че­сто не ви­ди­мо чу­де­са и ле­по­ту ту ис­пред нас. Од­би­ја­мо да их при­ме­ти­мо, да схва­ти­мо шта има­мо и ка­кви смо срећ­ни­ци. Али он­да се не­што де­си, пре­ло­ми се не­што у на­ма, пук­ну ви­ди­ци пред на­ма. Ово је при­ча ка­ко су мла­де но­во­бе­о­град­ске очи до­жи­ве­ле ви­со­ве зла­ти­бор­ског Тор­ни­ка и увач­ких ме­ан­да­ра, као и ду­би­ну Ле­де­не пе­ћи­не Пи­ше: Драгана Барјактаревић

Фо­то: Спе­ци­јал­ни ре­зер­ват при­ро­де „Увац“, Дра­га­на Бар­јак­та­ре­вић

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

69

Д Н Е В­Н И К

 По­глед са зла­ти­бор­ског вр­ха Тор­ник

В

ећ не­ко вре­ме у ми­сли­ма пра­вим ли­сту чуд­но­ва­тих де­сти­на­ци­ја на пла­вој пла­не­ти, оних што их на­ у­ка об­ја­шња­ва, али их рет­кост свр­ста­ ва у фан­та­сти­ку. По­лар­на све­тлост, џи­ нов­ски ба­о­ба­би, во­до­па­ди ко­ји гр­ме... У мо­јим но­во­бе­о­град­ским очи­ма та­ква ме­ста су уна­пред би­ла за­цр­та­на са­ти­ ма ле­те­ња да­ле­ко. А он­да је ма­ло-по­ма­ ло, ту на­до­хват ру­ке, Ср­би­ја по­че­ла да се от­кри­ва пре­да мном. Три пла­нин­ска вр­ха, два је­зе­ра, јед­на пе­ћи­на и је­дан ка­ њон, до­вољ­но да уви­дим – ко­ји сам ја срећ­ник! СЛО­ЈЕ­ВИ ЗЕ­ЛЕ­НЕ, СИ­ВЕ И ПЛА­ВЕ

По­чет­ком сеп­тем­бра од­лу­чи­ла сам да је­дан ви­кенд ме­сеч­но иг­но­ри­шем ци­ви­ ли­за­ци­ју у ко­рист не­ис­тра­же­них кра­јо­ ли­ка Ср­би­је. Све нек је и не­бро­је­но пу­ та по­зи­рао ка­ме­ра­ма ту­ри­ста, Увац сам мо­ра­ла да ви­дим соп­стве­ним очи­ма. План је био ско­ван: два да­на и два ви­ди­ ков­ца – Тор­ник и још без­им ­ е­ни по­глед

70

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

на увач­ке ме­ан­дре. По­сле де­сет да­на бр­ до­ви­тог Ли­са­бо­на, осва­ја­ње би­ло ка­квог успо­на зву­ча­ло је као ма­чи­ји ка­шаљ. У под­нож­је Тор­ни­ка сти­гли смо у су­ бо­т у око под­не. Тор­ник, нај­ви­ши врх Зла­ти­бо­ра, из­ди­же се 1.496 ме­та­ра у ви­ си­ну. До те тач­ке мо­же се сти­ћи пе­шке или жи­ча­ром. Са­мо­у­ве­ре­но сам се опре­ де­ли­ла за пе­ша­че­ње. Пу­тић во­ди кроз шу­му, по­глед се по­вре­ме­но кроз зим­зе­ ле­не игли­це про­би­ја до уда­ље­них бр­да, успон је благ, фла­ши­ца во­де још пу­на. И та­ко све до по­след­ње де­о­ни­це. Нај­кра­ће, али нај­с у­ро­ви­је. Сту­пам на ско­ро вер­ ти­кал­ну ста­зу блат­ња­ву од ки­ше ко­ја је па­да­ла прет­ход­не но­ћи. Нај­пре пра­вим не­ко­ли­ко си­гур­них ко­ра­ка, а он­да кре­ ће бор­ба у ко­јој сам пот­пу­на не­моћ­на. Про­кли­за­вам, гу­бим дах, за­ста­јем да сми­рим пулс, от­пи­јам по­след­њи гу­тљај во­де, ви­ше се не освр­ћем ни за пеј­за­жи­ ма ко­ји се иза мо­јих ле­ђа про­те­жу у бес­ крај. Сва осе­ћа­ња сам про­жи­ве­ла на том пу­т у. Од сре­ће до оча­ја. Па та­ко укруг. Ипак, кад се већ јед­ном стиг­не на сам

врх, сав на­пор до­би­је сми­сао. Тај ви­дик, ва­здух и мир мо­ра­ју да се за­слу­же. Јер док по­глед лу­та у сло­је­ви­ма зе­ле­не, си­ве и пла­ве, на трен сви про­бле­ми у жи­во­т у не­ста­ну. Са­мо при­ро­да има моћ да ућут­ ка по­ли­фо­ни­ју уз­не­ми­ре­них ми­сли. На­зад сам се спу­сти­ла жи­ча­ром. Иако се ис­пр­ва чи­ни­ло као ва­ра­ње, ис­ по­ста­ви­ло се да је ис­ку­ство ко­је вре­ди до­жи­ве­ти. Про­ла­зи­те исти пут, овог пу­ та из ва­зду­ха. Ако од­лу­чи­те да ле­ти­те жи­ча­ром кроз кро­шње, кар­т у па­за­ри­те у под­нож­ју Тор­ни­ка и по­не­си­те до­дат­ ни пар ру­ка­ва и ка­пу­ља­чу. У су­прот­ном, ве­тар ће би­ти не­у­мо­љив. Пред­ве­че кре­ћем пут Зла­та­ра, та­ мо че­кам сле­де­ћи дан и но­ву аван­т у­ру. Знам да ми по­но­во сле­ди пе­ња­ње. Али то је Увац! А он иза­зи­ва стра­хо­по­што­ ва­ње и кад се са­мо гле­да на сли­ци. МЕ­АН­ДРИ ПИ­СА­НИ ЋИ­РИ­ЛИ­ЦОМ У не­де­љу се бу­дим усред пре­див­не не­до­ђи­је ушу­шка­не у ми­ри­шља­ву бо­

ро­ви­ну. Не­бо је ве­дро, са по ко­јим па­ у­чи­на­стим обла­ком. Слу­ти на до­бро. Кре­ће­мо ка Спе­ци­јал­ном ре­зер­ва­т у при­ро­де „Увац“. Пут је тра­јао око по­ла са­та. Ис­кр­ца­ли смо се код зе­мља­не бра­не, нај­ве­ћег та­ квог на­си­па у Евро­пи. Од­мах по­ред на­ ла­зи се је­дан од ула­за у Ре­зер­ват. Увац је мо­гу­ће раз­гле­да­ти са во­де или са пе­ шач­ке ста­зе ко­ја се пру­жа по обо­ди­ма ка­њо­на. Или по­ми­ри­ти обе ва­ри­јан­те, те кре­ну­ти у оби­ла­зак чам­цем, а он­да у не­ком тре­нут­ку обр­ну­ти пер­спек­ти­ ву и по­пе­ти се на је­дан од ви­ди­ко­ва­ца.

 Спу­шта­ње жи­ча­ром са Тор­ни­ка

Ва­јар­ска моћ при­ро­де Док се са ви­ди­ков­ца по­глед уви­ја ка­њо­ном Ув­ца, не мо­же­ те а да се не за­пи­та­те ка­ко је при­ро­да та­ко нео­бич­но из­ва­ја­ла ре­љеф. Ко­ри­то ре­ке Увац не­ка­да се на­ла­зи­ло на мно­го ве­ћој над­мор­ској ви­си­ни. Ме­ђу­тим, због вер­ти­кал­не еро­зи­је, ре­ка је по­че­ла да се спу­шта. Спу­шта­ла се пре­бр­зо, па во­да ни­је мо­ гла да об­ли­ку­је рав­но ко­ри­то. Про­би­ја­ла се са­мо кроз нај­мек­ ше сте­не, док су оне твр­ђе оста­ле ка­кве су и би­ле, пра­ве­ћи ду­бо­ке ме­ан­дре.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

71

Д Н Е В­Н И К

 Бе­ло­гла­ви су­по­ви у ка­њо­ну Ув­ца (Фо­то: Же­ли­мир Гво­јић, Све­тла­на Дин­га­рац)

72

Иза­бра­ла сам ком­про­ми­сно ре­ше­ње и укр­ца­ла се у ча­мац ко­ји нас је већ че­као. У во­жњу смо се оти­сну­ли са ло­кал­ним во­ди­чем, ко­ји нас је то­ком на­ред­на три и по са­та не­у­мор­но ин­фор­ми­сао, за­ба­ вљао, пен­трао се на др­ве­ће за­рад груп­ них фо­то­гра­фи­ја. На­и­шли смо ус­пут на по­то­пље­ни мост, Ле­де­ну пе­ћи­ну, ста­бла ко­је из­ра­ста­ју из ка­ме­на, ло­ка­ци­је ко­ји­ ма ми­то­ви да­ју на­ро­чи­т у ва­жност... Док пло­ви­те тим там­но­зе­ле­ним ка­ њо­ном оп­ко­ље­ним гу­стом шу­мом и сте­на­ма про­ша­ра­ним ра­сти­њем, чи­ни се као да сте у ама­зон­ској пра­шу­ми и да ни­шта леп­ше од то­га не мо­же да вас сна­ђе. А он­да во­дич на­ја­ви ис­кр­ца­ва­ње за ви­ди­ко­вац. Нај­по­зна­ти­ји ви­ди­ко­вац у ка­њо­ну је Мо­ли­тва. Ме­ђу­тим, наш до­ма­ћин је от­ крио но­ву те­ ра­с у, још без­ SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

Мит­ска пти­ца са гр­ба По­сма­тра­ју­ћи бе­ло­гла­вог су­па у ле­ту, са кри­ли­ма про­тег­ну­тим три ме­тра у ши­ ри­ну, сред­њо­ве­ков­ни чо­век је том „мит­ ском“ ор­лу при­пи­си­вао раз­не мо­ћи. О то­ме ка­кво је ди­вље­ње по­бу­ђи­вао, го­во­ ри и чи­ње­ни­ца да се дво­гла­ви бе­ло­гла­ви суп на­шао на гр­бу Не­ма­њи­ћа, Мр­њав­че­ ви­ћа, Ла­за­ре­ви­ћа и Цр­но­је­ви­ћа, а нај­бо­ ље очу­ва­ни при­мер гр­ба на­ла­зи се на ју­ жном зи­ду цр­кве Ла­за­ри­це у Кру­шев­цу.

и­ме­ну, али са ко­је се, обе­ћа­ва нам, пру­жа нај­леп­ши по­глед на ме­ан­дре. Из­ла­зим из чам­ца, узи­мам де­бе­лу гра­ну ко­ја ће ми би­ти осло­нац при­ли­ком стр­мог успо­на. Опет се кли­зам, при­др­жа­вам за трав­ке и ши­бље, ми­слим се шта ми је то тре­ба­ло, па у не­ком тре­нут­ку пре­ста­нем да ми­ слим уоп­ште, већ ме­ха­нич­ки те­рам се­бе да се кре­ћем. Че­тр­де­сет ми­ну­та ка­сни­ је из­би­јам на чи­сти­ну ко­ја во­ди до ви­

ди­ков­ца, до при­зо­ра по ко­ји сам до­шла. Као на­гра­да за ис­трај­ност. У чам­цу си ма­ли на­спрам го­ро­ста­ сног ка­ме­на ко­ји те окру­жу­је. Док сто­ јиш на вр­ху сте­не ка­њон ти је на дла­ну и тек ту до­би­ја сав свој сми­сао. Ис­пред ме­не се на­ла­зи јед­на ни­жа сте­на, над­ле­ ће је брач­ни пар бе­ло­гла­вих су­по­ва. Во­ дич нам је ис­при­чао да те пти­це жи­ве у па­ро­ви­ма и да ни­кад не ме­ња­ју парт­не­ ре. Ле­во и де­сно од тач­ке у ко­јој сто­јим ре­ка ис­кр­са­ва, па не­ста­је иза пре­пре­че­ них сте­на. Ме­ан­дри ми ли­че на пи­са­ну ћи­ри­ли­цу и мо­жда по­сто­ји не­ки нео­ т­кри­ве­ни ви­ди­ко­вац са ког мо­же да се про­чи­та Увац. У јед­ном тре­нут­ку угле­дам и ма­ ју­шни цр­ве­ни ча­мац ко­јим сам до­тле сти­гла. Нај­пре ме об­у­зме по­нос – ода­ кле сам се по­пе­ла! Ма­ло по­том ја­ви се па­ни­ка – тре­ба си­ћи на­зад. Си­ла­зак по стр­мој блат­ња­вој ста­зи био је још не­згод­ни­ји, јер ако се окли­знем, за­у­

ста­вља­ње не­ће би­ти та­ко јед­но­став­но. Ипак сви си­ла­зи­мо без­бед­но, чак и во­ дич ко­ји је ишао у па­пу­ча­ма и ни­је се по­ма­гао шта­пом. Сун­це нас пра­ти до из­ла­ска из Ре­зер­ ва­та, а он­да се на­вла­че цр­ни обла­ци и по­чи­ње пљу­сак. 

 Ле­де­на пе­ћи­на

Ле­де­на пе­ћи­на Свра­ти­ли смо и до Ле­де­не пе­ћи­не, јед­не од пет пе­ћи­на у Ре­зер­ва­ту. Пе­ње­мо се уз ка­ме­но сте­пе­ни­ште до ка­пи­је. Са сва­ ким но­вим сте­пе­ни­ком би­ва осет­но хлад­ни­је, а ја имам је­дан слој оде­ће ви­ше на се­би. Тем­пе­ра­ту­ра у Ле­де­ној пе­ћи­ни из­но­ си осам сте­пе­ни то­ком це­ле го­ди­не. Ула­зи­мо у ко­ло­ни, ко­ра­ ча­мо по озна­че­ној ста­зи кроз мрак раз­ре­ђен по­не­ком ба­те­ риј­ском лам­пом (сва­ко пе­ти је до­био по јед­ну). Пе­ћи­на ни­је осве­тље­на, јер би осве­тље­ње по­ди­гло тем­пе­ра­ту­ру за је­дан сте­пен, те на­ру­ши­ло ње­ну при­род­ну рав­но­те­жу. Ус­пут на­и­ла­ зи­мо на раз­ли­чи­те пе­ћин­ске укра­се – на све­тлу­ца­ве ста­лак­ти­ те и ста­лаг­ми­те, сту­бо­ве, игли­це, за­ве­се, ока­ме­ње­не дра­пе­ри­ је... Бу­ду­ћи да ни­ка­да ни­шта слич­но то­ме ни­сам ужи­во ви­де­ла, за ме­не је то ис­ку­ство би­ло јед­на­ко крат­ком пу­то­ва­њу у не­ку но­ву ди­мен­зи­ју.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

73

Д Н Е В­Н И К

74

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

Ме­ан­дри у ка­њо­ну Ув­ца

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

75

П Р Е­С Т О­Н И­Ц А

На­ста­вак плод­не И ПО­ЧЕ­ТАК 2020. У БЕ­О­ГРА­ДУ ОСТА­ЈЕ У ЗНА­КУ ТУ­РИ­ЗМА

фор­му­ле

У 2019. задржана је тен­ден­ци­ја ра­ста. Ино­стра­ни го­сти чи­не 75 од­сто укуп­не по­се­те. У про­мо­тив­ним ак­тив­но­сти­ма Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Бе­о­гра­да по­себ­но усред­сре­ђе­ње на тр­жи­шта Ки­не, Ру­си­је, САД, Тур­ске, Не­мач­ке и Грч­ке

76

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

77

П Р Е­С Т О­Н И­Ц А

У

про­те­клих пет го­ди­на Бе­о­град бе­ле­жи зна­ча­јан по­раст бро­ја ту­ ри­ста, и стра­них и до­ма­ћих, као и уку­пан број оства­ре­них но­ће­ња. Уна­пре­ ђе­ње ту­ри­стич­ке и дру­ге ин­фра­струк­ ту­ре, где спа­да ре­кон­струк­ци­ја по­сто­ је­ћих и ства­ра­ње но­вих ам­би­јен­тал­них це­ли­на, отва­ра­ње но­вих хо­те­ла, му­зе­ја и слич­но, про­ак­ти­ван при­ступ раз­во­ју гра­да и ве­ли­ки број ак­тив­но­сти на ме­ђу­ на­род­ном пла­ну, до­при­не­ли су ква­ли­те­ ту укуп­не ту­ри­стич­ке по­ну­де гра­да. Ор­га­ни­за­ци­ја број­них спорт­ских, кул­т ур­них, му­зич­ких до­га­ђа­ја, мно­штво зна­чај­них по­ли­тич­ких и еко­ном­ских ску­по­ва, ве­ли­ки број кон­гре­са и кон­ фе­рен­ци­ја про­фи­ли­са­ли су Бе­о­град на ме­ђу­на­род­ној сце­ни. Он је атрак­тив­на де­сти­на­ци­ја за све зна­чај­ни­је ску­по­ве у чи­та­вом ре­ги­о­ну, о че­му све­до­чи и ве­ ли­ки број об­ја­вље­них ре­пор­та­жа стра­ них ме­ди­ја о Бе­о­гра­ду. Пре­зен­та­ци­је ту­ри­стич­ке по­ну­де Бе­ о­гра­да у ино­стран­ству под сло­га­ном #GoBel­gra­de, ко­је је Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­ за­ци­ја Бе­о­гра­да ор­га­ни­зо­ва­ла прет­ход­ них го­ди­на, да­ле су по­се­бан до­при­нос. То се очи­т у­је не са­мо у бро­ју до­ла­за­ка и но­ће­ња стра­них го­сти­ју, већ су Бе­о­гра­ду и Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Бе­ог­ ра­да омо­гу­ћи­ли но­ве ви­до­ве по­слов­не са­рад­ ње и по­ве­зи­ва­ња ту­ри­стич­ких при­вре­ да. Ове ак­тив­но­сти би­ће на­ста­вље­не и у 2020. го­ди­ни, ка­ко са гра­до­ви­ма др­жа­ва у ре­ги­о­ну, та­ко и са гра­до­ви­ма у зе­мља­ ма Евро­пе и све­та, са по­себ­ним ак­цен­ том на ту­ри­стич­ка тр­жи­шта Ки­не, Ру­си­ је, САД, Тур­ске, Не­мач­ке и Грч­ке.

78

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

У скла­ду са по­слов­ном и мар­ке­тин­ шком стра­те­ги­јом ТОБ за 2020. го­ди­ну, Бе­о­град ће би­ти пред­ста­вљен на ве­ли­ ком бро­ју ме­ђу­на­род­них сај­мо­ва ту­ ри­зма, као и по­себ­но ор­га­ни­зо­ва­ним про­мо­тив­ним до­га­ђа­ји­ма и пре­зен­та­ ци­ја­ма. Већ у ја­ну­ар ­ у, ту­ри­стич­ка по­ ну­да срп­ске пре­сто­ни­це пред­ста­вље­на је на сај­мо­ви­ма у Штут­гар­т у, Ма­дри­ду, Ис­тан­бу­лу, Бе­чу, Бра­ти­сла­ви и кон­гре­ сној бер­зи у Љу­бља­ни. Уско­ро ће усле­ ди­ти ме­ђу­на­род­ни сај­мо­ви ту­ри­зма у Тел Ави­ву, Бер­ли­ну, Мо­скви, а ме­ђу њи­ ма и на „до­ма­ћем те­ре­ну“, на Бе­о­град­ ском сај­му ту­ри­зма. То­ком це­ле го­ди­не, ТОБ ће го­сти­ти но­ви­на­ре из раз­ли­чи­тих зе­ма­ља све­та у Бе­о­гра­ду, ка­ко би до­бар глас до­про до што ши­ре ин­тер­на­ци­он ­ ал­не пу­бли­ке. Од про­ле­ћа до ка­сне је­се­ни, са­др­жа­ји у Бе­о­гра­ду би­ће бо­га­ти­ји за мно­штво ин­те­ре­сант­них ту­ри­стич­ких про­гра­ма, бес­плат­них кон­це­ра­та, фе­сти­ва­ла... Ту­ ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Бе­о­гра­да сва­ке го­ди­не их по­кла­ња су­гра­ђа­ни­ма и го­ сти­ма. Бро­ја­ће ту­ри­сте из свих кра­је­ва све­та и тру­ди­ти се да све њи­хо­ве об­ја­ ве о са­др­жа­ји­ма, хра­ни и про­во­ду у Бе­ о­гра­ду бу­ду пре­не­те да­ље, као нај­бо­љи ути­сци са крат­ког град­ског пу­то­ва­ња на ком су би­ли! 

Више информација Туристичка организација Београда Француска 24, www.tob.rs (+381 11) 36 25 060, 36 25 064

Н А

С Т А­Р О М

М Е­С Т У

Удео да­ро­ва и тру­да

ВР­ЊАЧ­КА БА­ЊА УСПЕ­ШНО ОП­С ТА­ЈЕ „НА ТРО­НУ СРП­СКОГ ТУ­РИ­ЗМА“

Пла­ни­на Гоч, из­над Вр­њач­ке Ба­ње

80

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

На те­ме­љу из­у­зет­них при­род­них свој­ста­ва и дво­ми­ле­ни­јум­ске тра­ди­ци­је, у нај­по­зна­ти­јој срп­ској ба­њи да­нас се ми­сли раз­вој­но и гле­да у бу­дућ­ност. Ве­ли­ка ула­га­ња у ин­фра­струк­ту­ру, уре­ђе­ње, мо­дер­ни­за­ци­ју хо­те­ла, ту­ри­стич­ке и спорт­ске са­др­жа­је, у ма­ни­фе­ста­ци­је и за­бав­ни жи­вот ко­ји је са­да ин­тен­зи­ван то­ком це­ле го­ди­не – до­не­ли су огром­не по­ма­ке, учвр­сти­ли ста­ре и отво­ри­ли но­ве пер­спек­ти­ве

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

81

Н А

С Т А­Р О М

М Е­С Т У

П

ри­че о ба­њи у Врњ­ци­ма ста­ра је ви­ше од две хи­ља­де го­ди­на. За ле­ ко­ви­та свој­ства ње­них ми­не­рал­ них из­во­ра зна­ли су и рим­ски ле­ги­о­на­ри ца­ра Кон­стан­ти­на. У бла­го­да­ти­ма Вр­њач­ ке Ба­ње ужи­ва­ли су кра­ље­ви, оку­пља­ли су се ту глум­ци, књи­жев­ни­ци, чу­ве­ни ле­ ка­ри, сли­ка­ри и бо­е­ми, ње­ном Про­ме­на­ дом ше­та­ли су офи­ци­ри и по­ли­ти­ча­ри. Ме­сто је по­зна­то по ле­ко­ви­тим свој­ стви­ма ми­не­рал­них из­во­ра, по от­ме­но­ сти и отво­ре­но­сти. И да­нас је јед­но од нај­ре­пре­зен­та­тив­ни­јих и нај­по­се­ће­ни­ јих ту­ри­стич­ких од­ре­ди­шта у Ср­би­ји и овом де­лу Евро­пе, са ста­т у­сом оп­шти­ не пр­ве ту­ри­стич­ке ка­те­го­ри­је. Пре­ма зва­нич­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма, у 2019. го­ ди­ни је оства­ре­но око ми­ли­он но­ће­ња, а у пла­ну су ула­га­ња ко­ја ће, уз по­сто­ је­ће ту­ри­стич­ке са­др­жа­је, Вр­њач­ку Ба­ њу за­др­жа­ти на тро­ну срп­ског ту­ри­зма. У го­ди­ни ко­ја за на­ма, кроз про­грам за суб­вен­ци­о­ни­са­но ко­ри­шће­ње услу­ге сме­шта­ја у уго­сти­тељ­ским објек­ти­ма у тра­ја­њу од нај­ма­ње пет да­на, ре­а­ли­зо­ ва­но је 6.064 ва­у­че­ра. У пр­вом ме­се­цу 2020. из­да­то је бли­зу 7.000 ре­зер­ва­ци­ја ко­ри­сни­ци­ма ва­у­че­ра. Ову бај­ко­ви­т у зе­ле­ну оазу, на 200 ки­ло­ме­та­ра ју­жно од Бе­о­гра­да, у бли­

Хо­те­ли По­ред хо­те­ла „Со­ла­рис Ри­сорт“, да­нас су у Ба­њи и хо­те­ли „Цеп­тер“, „Фон­та­на“, „Сла­ти­на“, „Бан­бус“, као и хо­тел „То­нан­ ти“, пр­ви вр­њач­ки хо­тел са пет зве­зди­ца. У овој го­ди­ни би­ће отво­ре­ни хо­тел „Парк“, „Мер­кур Па­лас“ и пр­ве „Вр­њач­ке Тер­ ме“. У пла­ну је из­град­ња пр­вог ин­диј­ског хо­те­ла под брен­дом „Ме­ри­от“.

82

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

зи­ни пла­ни­не Гоч и За­пад­не Мо­ра­ве, пре­по­зна­тљи­вом чи­не и пре­ле­пи пар­ ко­ви са уре­ђе­ним пе­шач­ким ста­за­ма и фонтанама, ар­хи­тек­т у­ра ста­рих ви­ла са кра­ја XIX и по­чет­ка XX ве­ка, број­не скулптуре, За­мак Белимарковића, Ја­ пан­ски врт, Мост љу­ба­ви, Ам­фи­те­а­тар на Цр­кве­ном бр­ду, во­до­пад, кру­жни то­ ко­ви, Трг кул­т у­ре, ла­ви­ринт... То су са­мо де­ло­ви мо­за­и­ка ко­ји гост мо­ра да ви­ди и до­жи­ви да би му сли­ка Вр­њач­ке Ба­ње би­ла пот­пу­на. Број­не ма­ни­фе­ста­ци­је, ко­је су по­ста­ ле део вр­њач­ке тра­ди­ци­је (по­пут фе­ сти­ва­ла Филм­ског сце­на­ри­ја, Вр­њач­ког кар­не­ва­ла, „Ло­ве фе­ста“...), на­пра­ви­ле су од Вр­њач­ке Ба­ње сте­ци­ште сто­ти­не хи­ ља­да ту­ри­ста жељ­них до­брог про­во­да. Уз њих Вр­њач­ка Ба­ња жи­ви то­ком свих два­на­ест ме­се­ци. Број­ни ре­сто­ра­ни, ка­ феи и клу­бо­ви до­дат­но су од Вр­њач­ке Ба­ње на­пра­ви­ли ме­сто до­бре за­ба­ве, у ком је про­вод за­га­ран­то­ван. КУЋА НОВИХ ШАМПИОНА Ово из­у­зет­но ме­сто у ср­цу Ср­би­ је по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на у са­мом је вр­ху по ре­а­ли­зо­ва­ним ин­ве­сти­ци­ја­ ма. По­ред здрав­стве­ног ту­ри­зма, чи­ји је но­си­лац на­да­ле­ко по­зна­та Спе­ци­јал­на бол­ни­ца „Мер­кур“, спорт по­ста­је бањ­ска око­сни­ца раз­во­ја. Мно­ги ка­па­ци­те­ти и по­тен­ци­ја­ли ста­вље­ни су у функ­ци­ју то­га да Вр­њач­ка Ба­ња по­ста­не и спорт­ ски цен­тар. У 2019. го­ди­ни из­гра­ђен је но­ви про­фе­си­о­нал­ни фуд­бал­ски те­рен по стан­дар­ди­ма ФИ­ФА. Вр­њач­ка Ба­ња мо­же се по­хва­ли­ти и са шест спорт­ских

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

83

Н А

С Т А­Р О М

М Е­С Т У

ха­ла, од ко­јих је по­след­њу, кра­јем прет­ ход­не го­ди­не, отво­ри­ла Ана Бр­на­бић, пред­сед­ни­ца Вла­де Ср­би­је. Оче­ку­је се и завршетак На­ци­о­нал­ног ва­тер­по­ло тре­ на­жног цен­тра, ко­ји ће би­ти „ку­ћа но­ вих шам­пи­о­на“. Вр­њач­ка Ба­ња је чест до­ма­ћин спорт­ ским еки­па­ма из зе­мље и ино­стран­ства. За­хва­љу­ју­ћи из­ван­ред­ним при­пре­ма­ ма обављеним овде, многе од њих се са великих такмичења враћају окићене медаљама. По­све­ће­ност ло­кал­не са­мо­у­ пра­ве са­да­шњим ин­ве­сти­то­ри­ма, али и свим оним ко­ји ов­де тек же­ле да ула­жу, учи­ни­ла је да се Вр­њач­ка Ба­ња на­ђе у са­мом вр­ху по ин­ве­сти­ци­о­ним ула­га­ њи­ма. Хо­те­ли ко­ји су би­ли у др­жав­ној сво­ји­ни до­би­ли су но­ве вла­сни­ке, ко­ји су свој ка­пи­тал уло­жи­ли у по­ди­за­ње

Кон­гре­сни ту­ри­зам Као зна­чај­ну гра­ну свог раз­во­ја, Вр­њач­ка Ба­ња је об­но­ви­ ла кон­гре­сни ту­ри­зам, та­ко да је, за­хва­љу­ју­ћи из­у­зет­ним тех­ нич­ко-ор­га­ни­за­ци­о­ним усло­ви­ма ко­ји­ма рас­по­ла­жу вр­њач­ки хо­те­ли, до­ма­ћин број­них сим­по­зи­ју­ма, се­ми­на­ра, кон­гре­са.

84

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

ка­те­го­ри­за­ци­је ових обје­ка­та, ка­ко би услу­гом и са­др­жа­ји­ма мо­гли да за­до­во­ ље и нај­зах­тев­ни­је го­сте. Ула­га­ње при­ ват­ног сек­то­ра у хо­тел­ске са­др­жа­је у прет­ход­ном пе­ри­о­ду, пре­ма­ши­ло је ци­ фру од 100 ми­ли­о­на евра. У да­ни­ма пред на­ма оче­ку­је се за­вр­ ше­так Аква пар­ка „Рај“, из­град­ња Гар­ ден пар­ка, као и ту­ри­стич­ка екс­пан­зи­ ја ка пла­ни­ни Гоч, пре све­га из­град­њом па­но­рам­ске гон­до­ле ко­ја би ра­ди­ла 365 да­на го­ди­шње. Отва­ра­њем аеро­дро­ма „Мо­ра­ва“ у Кра­ље­ву, као и оче­ки­ва­ном из­град­њом ауто-пу­та „Мо­рав­ски ко­ри­ дор“, Вр­њач­ка Ба­ња по­ста­је са­о­бра­ћај­но мно­го лак­ше и бр­же до­ступ­на го­сти­ма. Ула­га­њем у ин­фра­струк­т у­ру, обра­зо­ ва­ње, из­град­њом и отварањем но­вих вр­ти­ћа, уре­ђе­њем школ­ских обје­ка­та, осми­шља­ва­њем но­вих и по­ди­за­њем ква­ли­те­та по­сто­је­ћих ту­ри­стич­ких са­ др­жа­ја, уз бри­жљи­во не­го­ва­ње и од­го­ во­ран од­нос пре­ма ње­ним при­род­ним бла­го­да­ти­ма, уз на­по­ре др­жа­ве и ло­кал­ не са­мо­у­пра­ве, Вр­њач­ка Ба­ња на­ста­вља и у 2020. го­ди­ни да ко­ра­ча ста­зом успе­ха и раз­во­ја. 

Мирисни букет у цветном врту лепе планине! Локација и окружење хотела прави су миомириси овог јединственог букета. Налази се у најмирнијем делу Златибора, ушушкан боровом шумом и тиши­ ном која одмара, а сасвим близу туристичком средишту планине. Од Краљевог трга је на свега неколико стотина метара.

Упознајте Хотел „Букет“ на Златибору, објекат врхунског квалитета и комфора!

Хотел се простире на плацу површине 36 ари, има велико двориште које госту нуди интиму и мир. Паркинг за госте хотела је обезбеђен.

Хотел „Букет“ Страхиње Поповића 3 31315 Златибор, Србија Тел: 031 841 400 031 841 500 031 841 600 www.buketzlatibor.rs info@buketzlatibor.rs

В И Ш ­ Е

86

О Д

И Г Р Е

/

M O R E

T H A N

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

A

G A M E

ЛЕ­СКО­ВАЧ­КИ КАР­НЕ­ВАЛ НА СВОМ ПЕТ­НА­Е­С ТОМ СПРА­ТУ

На­ста­вак ду­ге тра­ди­ци­је

Дав­не по­вор­ке ма­ски­ра­них ко­ле­да­ра, у зна­ку бу­ђе­ња про­ле­ћа, сво­је­вр­сна су пре­те­ча Кар­не­ва­ла. Oд 1929. до 1939. ор­га­ни­зо­ва­не су у Ле­сков­цу и пра­ве кар­не­вал­ске про­це­си­је. Ожи­вљен 2006. у окви­ру „Ро­шти­љи­ја­де“, Кар­не­вал је са­да ушао у пет­на­е­сту го­ди­ну. По­стао је ин­тер­на­ци­о­на­лан и ин­тер­кон­ти­нен­та­лан, има нај­ви­ше пра­те­ћих про­гра­ма, сва­ке го­ди­не оку­пи пре­ко 100.000 по­се­ти­ла­ца и пре­ко 2.000 уче­сни­ка Текст и фо­то: Ми­ро­љуб Ра­ди­во­је­вић, Дра­ган Ра­до­вић

П

ет­на­ест го­ди­на уз стр­ми­не успе­ ха кре­тао се Кар­не­вал у Ле­сков­ цу и ево га са­да на уз­ви­си­ни са ко­је поносно гле­да на учи­ње­но и пла­ни­ ра до­ла­зе­ће. Иде у прав­цу ин­тер­кон­ти­ нен­тал­ног, са же­љом да се рит­мо­ви ко­ји по­др­жа­ва­ју ра­дост, при­ја­тељ­ство и ве­ дри­ну пре­се­ле на на­ше кал­др­ме и удру­ же са по­лет­ним рит­мом пре­по­зна­тљи­ве и не­над­ма­шне „ле­ско­вач­ке че­твор­ке“. А ста­за ко­јом је Кар­не­вал про­шао кри­ву­да­ва је, али при­јат­на за по­вра­так у се­ћа­ње. А шта су сто­же­ри се­ћа­ња?

Од 2009. ле­ско­вач­ки Кар­не­вал има сво­је име, свој јул­ски тер­мин и има град ко­ји је члан Ме­ђу­на­род­не фе­де­ра­ци­је кар­не­вал­ских гра­до­ва Евро­пе (FECC). То је Кар­не­вал са нај­ве­ћим бро­јем пра­те­ћих про­гра­ма: ве­ли­ки деч­ји ма­ скен­бал, кар­не­вал љу­би­ма­ца, деч­ји кар­ не­вал, фе­сти­вал ва­тре, фе­сти­вал ма­жо­ рет­ки­ња, кар­не­вал фејс и бо­ди пеј­тин­га, кар­не­вал ига­ра на во­ди, кар­не­вал­ске тр­ке у бу­ри­ћи­ма, кар­не­вал олд­тај­ме­ра, из­бор прин­це­за кар­не­ва­ла, кар­не­вал­ски бал, еко кар­не­вал, кар­не­вал­ска сли­кар­ SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

87

В И Ш ­ Е

88

О Д

И Г Р Е

/

M O R E

T H A N

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

A

G A M E

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

89

В И Ш ­ Е

 Са Деч­јег кар­не­ва­ла

 Др Го­ран Цве­та­но­вић, гра­до­на­чел­ник Ле­сков­ца

О Д

И Г Р Е

ска ко­ло­ни­ја, мод­не ре­ви­је, кон­цер­ти и, нај­зна­чај­ни­је, Ме­ђу­на­род­на кар­не­вал­ ска по­вор­ка... То је ма­ни­фе­ста­ци­ја ко­ја за не­де­љу да­на оку­пи пре­ко 100.000 по­сма­тра­ча и ви­ше од две хи­ља­де уче­сни­ка, ма­ни­ фе­ста­ци­ја ко­ја на­те­ра град да се до­те­ра, ста­ви сво­ја ве­се­ла од­лич­ја, оде­не ону све­ча­ну оде­жду, ве­се­лим бо­ја из­ма­ла­ну, ко­ја се но­си у очи­ма и осме­х у. Уче­сни­ ци глав­не кар­не­вал­ске по­вор­ке, го­сти из де­се­так зе­ма­ља и два­де­се­так срп­ских гра­до­ва, сво­јим нај­бо­љим ма­ска­ма пра­ ве Ле­сков­ча­ни­ма и њи­хо­вим го­сти­ма ме­да­љо­не се­ћа­ња ко­ји се ду­го пам­те и са за­до­вољ­ством но­се. У освр­т у на ми­ну­ло, тре­ба по­ме­ну­ ти 2006. го­ди­ну, ка­да је од­лу­че­но да се у окви­ру „Рошт­иљијаде“, ко­јом се град по­ но­си, при­ре­ди не­што на­лик Кар­не­ва­лу. И тај по­ку­шај је ус­пео, али нам се до­ го­ди­ло не­што нео­бич­но и ве­о­ма ле­по. Тре­ћи Кар­не­вал „Ро­шти­љи­ја­де“ ни­је мо­гао да бу­де при­ве­ден кра­ју због стам­пе­да зна­ти­жељ­них по­сма­тра­ ча, те је мо­рао би­ти пре­ки­нут. Ма­ ло ко­ји ор­га­ни­за­тор кар­не­ ва­ла у све­т у се мо­же по­хва­ли­ти ова­квим „ин­ци­ден­том“, ко­ ји је при­до­нео да ле­ско­вач­ки Кар­ не­вал по­при­ми да­на­шње осо­ бе­но­сти. Иде­

Кре­а­тив­ност Кар­не­вал у Ле­сков­цу је и сво­је­вр­стан ства­ра­лач­ки сту­дио. Из ње­га из­ла­зе гру­ пе ко­је из го­ди­не у го­ди­ну на кар­не­ва­ли­ ма у окру­же­њу до­би­ја­ју зна­чај­на при­зна­ ња, да не ка­же­мо да осва­ја­ју пр­ва ме­ста.

ју да се по­кре­не ово­ве­ков­ни кар­не­вал у гра­ду са тра­ди­ци­јом бо­га­тог дру­штве­ ног жи­во­та под­ста­кло је фор­ми­ра­ње Ма­жо­рет­ки­ња 2001. го­ди­не. Та­да је гру­ па пре­ле­пих де­во­ја­ка, у то вре­ме је­ди­ на у Ср­би­ји, сво­јим осми­шље­ним пле­ сом по­ста­ла сим­бол мно­гих кар­не­ва­ла у окру­же­њу и зна­чај­них ту­ри­стич­ких и при­вред­них ма­ни­фе­ста­ци­ја. До­бар осло­нац би­ле су и кар­не­вал­ ске про­це­си­је од 1929. до 1939. го­ди­не ко­је су по­кре­та­ли ма­што­ви­ти и пред­ у­зи­мљи­ви пре­ци да­на­шњих при­ја­те­ља Кар­не­ва­ла. А та­мо, ма­ло да­ље у про­шлост, у сло­ вен­ској тра­ди­ци­ји са­чу­ва­ној у око­ли­ни Ле­сков­ца, на­ла­зи­мо по­дат­ке о про­це­ си­ја­ма до­до­ла, ла­за­ри­ца и кра­љи­ца, али ви­ше од све­га тра­ди­ци­ју ко­ле­да­ра, ма­ ски­ра­них по­вор­ки ко­је су, сим­бо­ли­зу­ ју­ћи бу­ђе­ње про­ле­ћа, тра­ја­ле у на­шим кра­је­ви­ма до сре­ди­не ше­зде­се­тих го­ди­ на XX ве­ка. Ле­ско­вач­ки Кар­не­вал, гра­ђен на чвр­ стим те­ме­љи­ма тра­ди­ци­је, до­гра­ђу­је пет­на­е­сти спрат на гра­ђе­ви­ни ко­ја стре­ ми зве­зда­ним ви­си­на­ма. 

Гра­до­на­чел­ник По­хва­ле је вред­на и чи­ње­ни­ца да је гра­до­на­чел­ник Ле­сков­ ца на че­лу FECC-а за Ср­би­ју. То ја­сно го­во­ри о то­ме ко­ли­ки се зна­чај у овом гра­ду по­кла­ња кар­не­вал­ском по­кре­ту.

90

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

Restoran

Ostrovo Sv. Naum. Ohrid Чудесно језеро, светлост, музика, охридска пастрмка и вина гостопримљивог ресторана „Острово“ и фамилије Ристески, неизбрисиво постају део вашег лепог искуства и трајног сећања.

Ресторан „Острово“, Св. Наум, 6000 Охрид | Тел.46+389 46 283 091, Моб.:+389 210 906 Ресторан Острово, Св. Наум, 6000 Охрид Tel:++389 283 091, Mob:++389 72 210 72 906;

Д О­Б Р О­Д О­Ш Л И­Ц А

СУ­БО­ТИ­ЦА, ГРАД ВЕ­ЛИ­КИХ ТУ­РИ­С ТИЧ­КИХ МО­ГУЋ­НО­С ТИ

Са ши­ри­ном рав­ни­це Ње­на тра­ди­ци­ја и мо­дер­ност, до­бре са­о­бра­ћај­ни­це и раз­ви­је­ни ту­ри­стич­ки ка­па­ци­те­ти, Па­лић­ко и Лу­да­шко је­зе­ро, кул­тур­ни и му­зич­ки фе­сти­ва­ли, же­тве­не и бер­бан­ске све­ча­но­сти, би­се­ри ар­хи­тек­ту­ре и ста­ра от­ме­ност... ар­гу­мен­ти су пр­вог ре­да

С

у­бо­ти­ца је град ве­ли­ке ра­зно­вр­ сно­сти. Бо­гат­ство ње­них оби­ча­ ја, кул­т у­ре, вер­ских и на­ци­о­нал­ них на­сле­ђа, зра­чи ода­свуд. Има ве­о­ма по­во­љан ге­о­граф­ски по­ло­жај, осло­њен

Ви­на са пе­ска Ду­га и бо­га­та је тра­ди­ци­ја су­бо­тич­ког ви­но­гор­ја. „Ви­на са пе­ска“ ме­ђу нај­пре­сти­жни­јим су на Бал­ка­ну и у Сред­њој Евро­ пи. Ка­рак­тер и укус да­ли су им зе­мљи­ште, кли­ма и сор­те ви­ но­ве ло­зе. Ви­на­ри ов­да­шњи ну­де их у сво­јим ви­на­ри­ја­ма, на по­зна­том су­бо­тич­ком Вин­ском пу­ту.

92

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

на „Ко­ри­дор 10“, и од­лич­но је по­ве­за­на са град­ским цен­три­ма Ср­би­је и сред­ње Евро­пе. Су­бо­ти­ца, до­бра за жи­вот ње­них љу­ди, ве­о­ма је при­влач­на и го­сти­ма ко­ји је по­се­ћу­ју пре­по­зна­ју­ћи ње­не бла­го­да­ти. „Ту се на је­дин­ствен на­чин спли­ћу од­ ли­ке европ­ске се­це­си­је, са бал­кан­ским не­и­мар­ским сти­лом, тра­ди­ци­о­нал­ним и са­вре­ме­ним“, опи­с у­је хро­ни­чар. „Град­ска ку­ћа, Си­на­го­га, Рај­хло­ва па­ла­та и де­се­ти­ не дру­гих за­ни­мљи­вих обје­ка­та ва­жне су стра­ни­це и у ту­ри­стич­кој по­ну­ди Су­бо­ти­ це. И ма­па хо­те­ла је све бо­га­ти­ја. За­јед­но

са Па­ли­ћем, град има де­вет хо­те­ла са че­ ти­ри зве­зди­це и мно­штво сме­штај­них ка­ па­ци­те­та ни­же ка­те­го­ри­је. Све ве­ћи број го­сти­ју мо­же да се осло­ни и на сме­штај у при­ват­ном вла­сни­штву, уз сву ши­ри­ну ов­да­шњег го­сто­прим­ства, ку­са­ње тра­ди­ ци­о­нал­них ку­ли­нар­ских мај­сто­ри­ја и ви­ на ово­га кра­ја. Као рет­ко где, по­се­ти­о­ци Су­бо­ти­це на јед­ном ме­сту мо­гу осе­ти­ти не­у­по­ре­ди­ви укус срп­ских, ма­ђар­ских, бу­ ње­вач­ких, тур­ских, не­мач­ких ђа­ко­ни­ја...“ Не­за­о­би­ла­зни су и су­бо­тич­ки са­ла­ши. Сво­јим не­у­по­ре­ди­вим ам­би­јен­том, ар­хи­ тек­т у­ром, ку­хи­њом, љуп­ким еле­мен­ти­ ма на­ив­не умет­но­сти, они ну­де уисти­ну је­дин­ствен до­жи­вљај. А тек чар­де су­бо­ тич­ке! Оне су да­нас оазе ми­ра и за­кло­ње­ но­сти, за ко­ји­ма са­вре­ме­ни чо­век то­ли­ко че­зне. До­бар за­ло­гај и ка­пљи­ца, са уку­сом Бач­ке, под­ра­зу­ме­ва­ју се. У Су­бо­ти­цу се до­ла­зи и због фе­сти­ ва­ла, кон­це­ра­та, све­ча­но­сти, због бо­га­те га­ле­риј­ске и по­зо­ри­шне по­ну­де. За­ни­ мљи­во, нај­ве­ћу па­жњу го­сти­ју, пре све­ га стра­них, при­вла­че ет­но фе­сти­ва­ли, са сво­јим бо­гат­ством фол­кло­ра, на­род­них оби­ча­ја и до­ма­ће ра­ди­но­сти. По­себ­но је жи­во­пи­сна Ду­жи­јан­ца, бу­ње­вач­ка же­ тве­на све­ча­ност, ма­ни­фе­ста­ци­ја ко­ја тра­ је ду­же од јед­ног ве­ка. Ме­ђу­на­род­ни фе­сти­вал европ­ског фил­ма на Па­ли­ћу из­ра­стао је у је­дан од

нај­зна­чај­ни­јих у овом де­лу „ста­рог кон­ти­  Рај­хло­ва нен­та“. Зна­ча­јан је и Ме­ђу­на­род­ни фе­сти­ па­ла­та вал деч­јих по­зо­ри­шта ко­ји оку­пља ве­ли­ ки број умет­ни­ка и го­сти­ју из це­лог све­та.  Цен­трал­ни И у сво­јој око­ли­ни Су­бо­ти­ца има при­ трг са Град­ском ку­ћом влач­на ту­ри­стич­ка од­ре­ди­шта. Пре све­га Па­лић, већ де­це­ни­ја­ма јед­ну од нај­а­трак­ тив­ни­јих ту­ри­стич­ких та­ча­ка чи­та­ве Ср­би­је. Ње­го­ва ар­хи­тек­т у­ра, лук­с у­зни хо­те­ли и ви­ле, пар­ко­ви, је­зе­ро нео­бич­ не ле­по­те, пла­же, ше­та­ли­шта, тер­мал­ни ба­зен, зо­о­ло­шки врт, кул­т ур­но-за­бав­ни са­др­жа­ји, учи­ни­ли су Па­лић из­у­зет­ним ме­стом. Не­да­ле­ко ода­тле је и Лу­да­шко је­зе­ро, ре­зер­ват при­ро­де, по­зна­то као ус­пут­на ста­ни­ца ја­та пти­ца ко­ја са се­ве­ра Евро­ пе ле­те ка до­ли­ни Ни­ла. Овај ком­плекс је је­дан од нај­зна­чај­ни­јих је­зер­ско-мо­чвар­ них еко си­сте­ма у све­т у и за­шти­ћен је Рам­сар­ском кон­вен­ци­јом. Ка­да се све узме у об­зир, по­ста­је ја­сно за­што је Су­бо­ти­ци до­де­љен ста­т ус ту­ри­ стич­ког ме­ста пр­ве ка­те­го­ри­је у Ср­би­ји. 

Пре­ко пе­де­сет ма­ни­фе­ста­ци­ја Све ве­ћи број по­се­ти­ла­ца има­ју му­зич­ки фе­сти­вал „Sum­ mer 3p“, „Ин­тер­ет­но фе­сти­вал“, „Бер­бан­ски да­ни“, „Вин­ски ма­ ра­тон“, Дан гра­да, Пр­во­мај­ски ура­нак на Па­ли­ћу, „Win­ter­fest“... У то­ку го­ди­не у Су­бо­ти­ци се одр­жи још пре­ко 50 град­ских ма­ ни­фе­ста­ци­ја.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

93

СВЕ ШТО СТЕ ОД­У­ВЕК ЖЕ­ЛЕ­ЛИ НА КО­ПА­О­НИ­КУ

„Гор­ски Хо­тел & Спа“

У

цен­тру зби­ва­ња, али са­свим бли­зу ди­ вљој ле­по­ти – бо­ра­вак у хо­те­лу „Гор­ски“ омо­гу­ћа­ва вам да ужи­ва­те у спо­ју све­га нај­бо­љег што Ко­па­о­ник ну­ди. Сме­ште­ни смо пре­ко­пу­та нај­по­зна­ти­јег обе­ леж­ја сре­бр­не пла­ни­не – Бе­лог Ме­де, та­ко да ће­те нас увек ла­ко на­ћи и још лак­ше сти­ћи, на ко­ју год стра­ну да кре­не­те. Дру­га стра­на хо­те­ла, она скри­ве­ни­ја, до­пу­ сти­ће вам да се опу­сти­те у отво­ре­ном ба­зе­ну са то­плом во­дом (35 сте­пе­ни) и по­гле­дом на не­ дир­ну­т у при­ро­ду на­ци­о­нал­ног пар­ка. Ужи­ва­ ће­те у ми­ри­с у бо­ро­ва, ми­ло­ва­њу сун­ца и бла­ го­твор­но­сти ти­ши­не. То­пли­на, днев­но све­тло и лук­с уз на­ших 97 со­ба и 21 апарт­ма­на пру­жи­ће вам до са­да не­ до­жи­вљен ком­фор на Ко­па­о­ни­ку. Удоб­ност, то­ пло­та и но­ва енер­ги­ја упа­ко­ва­ни су у ар­хи­тек­ тон­ски бес­пре­кор­но ура­ђе­не со­бе и аутен­ти­чан ен­те­ри­јер. Директан излаз на ски стазе, ски­ја­шни­ца, ски де­по, ски рен­тал, као и мо­гућ­ност ку­по­ви­ не ски па­са у хо­те­лу, са­свим су до­вољ­ни раз­ ло­зи због ко­јих смо оми­ље­ни ме­ђу уме­шним

ски­ја­ши­ма. Ме­ђу­тим, хо­тел „Гор­ски“ од­ли­ чан је из­бор и за бег од лет­ње вру­ћи­не, али и за ви­кенд пре­дах и по­ ро­дич­но вре­ме за пра­ зни­ке. Ко­па­о­ник је по­пу­лар­на де­сти­на­ци­ја за Ус­крс и Пр­ви мај, а на­ши спе­ци­јал­ни па­ке­ти учи­ни­ће их бо­љим не­го икад. Бес­плат­не ма­са­же, по­ пу­сти на услу­ге спа цен­тра, по­ро­дич­ни лов на ус­кр­шња ја­ја, де­чи­је ра­ди­о­ни­це и гра­тис сме­ штај за де­цу са­мо су не­ки од бе­не­фи­та ко­ји вас оче­ку­ју. он­гре­сни цен­тар ко­ји је по­ме­рио гра­ни­це К све­га до са­да ви­ђе­ног на Ко­па­о­ни­ку Ка­да же­ли­те да спо­ји­те по­сао и ужи­так, но­ во­о­тво­ре­ни кон­гре­сни цен­тар пру­жа вам мо­ гућ­ност ор­га­ни­за­ци­је кон­фе­рен­ци­ја, тим­бил­ дин­га и нај­ра­зли­чи­ти­јих до­га­ђа­ја по нај­ви­шим стан­дар­ди­ма.

Мул­ти­функ­ци­о­нал­на са­ла од 470м² са тех­ но­ло­ги­јом последње генерације кру­на је све­га што кон­гре­сни цен­тар ну­ди. Про­стран фо­а­је, са ба­ром и са­те­лит­ском ку­хи­њом, омо­гу­ћа­ва ор­га­ни­зо­ва­ње по­слу­ же­ња и дру­же­ња, те мо­же­те иза­бра­ти пра­ви на­чин да об­ли­ку­је­те ат­мос­фе­ру пре по­чет­ка до­га­ђа­ја. Пот­пу­но но­ви, со­фи­сти­ци­ра­ни кон­гре­сни про­стор, ко­јим до­ми­ни­ра др­во и сун­че­ва све­ тлост, од­лич­но је по­ве­зан са остат­ком хо­те­ла, те ће­те увек ла­ко и бр­зо сти­ћи на са­ста­нак. Нај­но­ви­ја тех­но­ло­ги­ја омо­гу­ћа­ва да при­ сту­пи­те ор­га­ни­за­ци­ји на ино­ва­ти­ван на­чин и

ис­ко­ри­сти­те пун ка­па­ци­тет све­га што смо вам ста­ви­ли на рас­по­ла­га­ње. Пре­град­ни зи­до­ви су звуч­но изо­ло­ва­ни, сто­га је мо­гу­ће ор­га­ни­зо­ва­ти ви­ше ра­ди­о­ни­ца и са­ста­ на­ка исто­вре­ме­но у оп­ти­мал­ним усло­ви­ма. Уко­ ли­ко вам је по­треб­на пот­пу­на при­ват­ност, мо­же­ те иза­бра­ти не­ку од из­дво­је­них са­ла за са­стан­ке. Уз то, у на­ма ће­те увек има­ти по­у­зда­ног парт­не­ра – ту смо да вас усме­ри­мо, по­мог­не­мо и обез­бе­ди­мо све што је нео­п­ход­но за ор­га­ни­ за­ци­ју кор­по­ра­тив­них ску­по­ва. У „Гор­ском“ смо под­ре­ди­ли све ва­шем ужит­ ку. Опу­сти­те се и до­жи­ви­те но­ву енер­ги­ју Ко­ па­о­ни­ка. s

З Д Р А­В Љ Е

„МЕР­КУР“ ИЗ ВР­ЊАЧ­КЕ БА­ЊЕ НА РАЗ­МЕ­ЂУ ПО­СЛОВ­НИХ ГО­ДИ­НА

Ре­кор­ди иза, ре­кор­ди ис­пред

Број го­сти­ју и но­ће­ња у про­шлој го­ди­ни ни­је до­сад за­бе­ле­жен у но­ви­јој исто­ри­ји ове уста­но­ве. Деветнаест одсто ко­мер­ци­јал­них го­сти­ју били су странци. Вр­хун­ска ме­ди­ци­на, ми­не­рал­не во­де и мо­дер­ни са­др­жа­ји, спој ле­че­ња и ужи­ва­ња, струч­них трет­ма­на и ква­ли­тет­ног од­мо­ра, по­у­зда­но да­ју од­лич­не ре­зул­та­те. А отва­ра­њем „Мер­кур Па­ла­са“, то­ком 2020, би­ће за­по­че­то но­во по­гла­вље у по­ве­сни­ци нај­по­зна­ти­је срп­ске ба­ње

П

о­че­так го­ди­не је вре­ме су­ми­ра­ ња ре­зул­та­та и оства­ре­них по­ слов­них ци­ље­ва у прет­ход­ној. У Здрав­стве­ном и спа цен­тру „Мер­кур“ ме­наџ­мент и сви за­по­сле­ни осе­ћа­ју по­ нос, на че­лу са ди­рек­то­ром др Де­ја­ном Ста­но­је­ви­ћем, јер су у 2019. го­ди­ни успе­шно оства­ре­ни сви пла­но­ви. Би­ла је то го­ди­на ве­ли­ких ин­ве­сти­ ци­ја и оба­ра­ња ре­кор­да. Број за­до­вољ­ них го­сти­ју ко­ји су по­се­ти­ли „Мер­кур“ то­ком про­шле го­ди­не је бли­зу 24 хи­ља­ де, а оства­ре­но је 214.000 но­ће­ња. Та­

96

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2020.

кав ре­зул­тат ни­је за­бе­ле­жен у но­ви­јој ери „Мер­ку­ра“. Ле­че­ње и од­мор у „Мер­ ку­ру“ све су ин­те­ре­сант­ни­ји стра­ним го­сти­ма, на шта ука­зу­је и по­да­так да

Кон­такт За ви­ше ин­фор­ма­ци­ја обра­ти­те се „Мер­ ку­ру“. Те­ле­фо­ни: ( +381 36) 515 515 0, (+381 36) 515 515 1, Меј­ло­ви: in­fo­@vrnj­ci­spa.rs, re­zer­va­ci­je­@vrnj­ci­spa.rs

су 19 од­сто ко­мер­ци­јал­них го­сти­ју би­ ли стран­ци. Ква­ли­тет „Мер­ку­ро­ве“ ме­ ди­цин­ске услу­ге по­твр­ђу­је чи­ње­ни­ца да је то­ком 2019. го­ди­не 7.450 па­ци­је­ на­та обо­ле­лих од ди­ја­бе­те­са бо­ра­ви­ло на про­гра­му еду­ка­ци­је и ре­ха­би­ли­та­ ци­је од ове бо­ле­сти, о тро­шку Фон­да за здрав­стве­но оси­гу­ра­ње. „Мер­кур“ је 2008. по­стао пр­ви На­ци­о­нал­ни еду­ка­ тив­ни цен­тар за обо­ле­ле од ше­ћер­не бо­ле­сти на ин­с у­лин­ској те­ра­пи­ји, ујед­ но и пр­ва уста­но­ва та­квог ти­па у овом де­лу Евро­пе. У скло­пу „Мер­ку­ра“ је и са­вре­ме­но опре­мље­ни блок за фи­зи­кал­ну те­ра­пи­ју. У ње­му ра­ди струч­ни тим фи­зи­о­те­ра­пе­ у­та, уз ко­ри­шће­ње мо­дер­них апа­ра­та и при­род­ног фак­то­ра ми­не­рал­не во­де. По­ред при­ме­не вр­хун­ске ме­ди­ци­не, „Мер­кур“ је и од­лич­но ме­сто за од­мор. Ње­гов Спа цен­тар „Рим­ски Из­вор“ има ба­зе­не са то­плом ми­не­рал­ном во­дом, ши­ро­ку па­ле­т у ре­лакс са­др­жа­ја, од кла­ сич­них ре­лакс и те­ра­пе­у т­ских ма­са­жа до атрак­тив­них ан­ти­еј­џинг трет­ма­на и нај­са­вре­ме­ни­јих апа­ра­та. То­ком 2019. го­ди­не са­мо Вел­нес цен­тар по­се­ти­ло је ви­ше од 11.000 го­сти­ју, што ука­зу­је да бањ­ски го­сти во­ле спа са­др­жа­је у ко­ ји­ма се ко­ри­сти ми­не­рал­на во­да, а то је у Вр­њач­кој Ба­њи ве­за­но ис­кљу­чи­во за „Мер­кур“. То­пла ми­не­рал­на во­да ко­ја се ко­ри­ сти у свим „Мер­ку­ро­вим“ про­це­ду­ра­

ма има из­ван­ред­ну тем­пе­ра­т у­ру од 36,5 сте­пе­ни Цел­зи­ју­со­вих. Че­сто је по­ре­де са во­дом Кар­ло­вих Ва­ри. Трет­ма­ни ми­ не­рал­ном во­дом су основ на ко­ме се за­сни­ва бањ­ско ле­че­ње, а у Вр­њач­кој Ба­њи се спро­во­де са­мо у „Мер­ку­ру“: пи­ је­ње во­де, ку­па­ње у ка­да­ма, ин­ха­ла­ци­је, ва­ги­нал­но оро­ша­ва­ње и кли­зме. Је­дин­ствен је и трет­ман пе­ло­и­дом, ле­ко­ви­тим ми­не­рал­ним бла­том ко­је се пра­ви на ба­зи ми­не­рал­не во­де а ко­ри­ сти се у здрав­стве­не и ко­зме­тич­ке свр­хе. По­след­њих го­ди­на у „Мер­ку­ру“ су успе­шно раз­ви­је­ни про­гра­ми естет­ске ме­ди­ци­не, на­ме­ње­ни сви­ма ко­ји то­ком бо­рав­ка у ба­њи же­ле да учи­не не­што за свој из­глед и ле­по­т у, и то под струч­ним ме­ди­цин­ским над­зо­ром. У го­ди­ни за на­ма успе­шно је за­вр­ше­ на пр­ва фа­за ра­до­ва на објек­т у „Мер­кур Па­лас“, нај­ве­ћем „Мер­ку­ро­вом“ по­ду­ хва­т у у по­след­њој де­це­ни­ји. Ње­гов за­ вр­ше­так отво­ри­ће но­ву еру у здрав­стве­ ном ту­ри­зму Вр­њач­ке Ба­ње. 

„Мер­кур Па­лас“ Раз­ви­ја­ју­ћи и уна­пре­ђу­ју­ћи ква­ли­тет услу­га, „Мер­кур“ је 2018. го­ди­не за­по­чео град­њу но­вог лук­су­зног објек­та „Мер­ кур Па­лас“. Циљ је пру­жа­ње услу­га здрав­стве­ног ту­ри­зма нај­ ви­шег ни­воа и ква­ли­те­та. Би­ће то нај­ек­склу­зив­ни­ји ме­ди­цин­ ски и спа цен­тар у Ср­би­ји, у ран­гу хо­те­ла са че­ти­ри зве­зди­це. Отва­ра­ње се оче­ку­је то­ком 2020. го­ди­не.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2020

97

MEĐUNARODNI SAOBRAĆAJ „LASTE“ Polasci Beograd-Ljubljana 08:00 h, svakodnevno 21:00 h, svakim danom osim subotom Beograd-Liege-Bruxelles-Antwerpen-Roterdam-Den Hag-Amsterdam 10:30 h, sredom i subotom Beograd-Bratislava-Brno-Prag 17:00 h, sredom, 08:00 h, nedeljom Beograd - St. Gallen - Zurich 20:00 h, utorkom, četvrtkom i subotom Beograd-Stara Pazova-Palma Nova-Mestre-Venezia-Padova-Vicenza-Verona-BresciaMilano-Genova 18:45 h, četvrtkom i nedeljom Beograd-Kobenhavn-Malmo-Landskorna-Helsingborg-Halmstad-Varberg-Goteborg 08:00 h, petkom Beograd-Strasbourg-Metz-Rennes-Pariz 13:00 h, ponedeljkom i utorkom 10:45 h, sredom, petkom i subotom Beograd-La Roche-Annecy-Chambery-Grenobl-Lyon 13:00 h, sredom i subotom Beograd-Nice-Toulon-Marseille-Avignon-Montpeller 11:00 h, četvrtkom Beograd-Ptuj-Maribor-Graz-Linz 21:00 h, sredom i nedeljom Beograd-Wien 16:00 i 21:00 h svakodnevno NEMAČKA U saradnji sa Deutche Touring GmBH, polasci do 26 gradova u Nemačkoj.

Beograd-Minhen-Augsburg-Ulm-Štutgart-Karls Rue-Manhajm-Frankfurt-KelnDizeldorf-Duisburg-Esen-Bohum-Dortmund 11:00 h, sreda, četvrtak Beograd-Regenzburg-Ingloštat-Ninberg-Frankfurt-Keln-Dizeldorf-Duisburg-EsenBohum-Dortmund 11:00 h, nedelja Beograd-Minhen-Augsburg-Ulm-Štutgart-Karls Rue-Manhajm-Frankfurt 18:00 h, subota

SPECIJALNI POPUSTI NA SVIM MEĐUNARODNIM POLASCIMA! Call Centar /Informacije o linijama, polascima, dolascima/ 0800 334 334, besplatan poziv +381 11 3348 555, +381 11 3348 556, +381 11 3348 557 www.lasta.rs

e.Triglav klik koji te osigurava Putno osiguranje

20%

popusta za online kupovinu

ПРОВЕРЕНО ПРИСТУПАЧНО ПОУЗДАНО

ИНСТИТУТ ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО, НОВИ САД ИНСТИТУТ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ

БЕСПЛАТНИ ИНФО БРОЈ: 0800 000 021

www.nsseme.com