Page 1

година XIII • специјално издање, 2019. • бесплатан примерак www.nacionalnarevija.com

2019.

Кроз живу традицију


„Од злата јабука“. Колажна емисија о Србији, њеним пределима и људима, варошима и обичајима, културно-историјском наслеђу и привредно-туристичким потенцијалима. Путописи, портрети, подухвати, предања. Најлепше из Србије, зналачки и с љубављу! > На Првом програму Радио-телевизије Србије

Цетињска 6, 11000 Београд +381 11 322 16 92 • www.nacionalnarevija.com


П Р О Л О Г

Из­да­вач „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник­ Ми­шо Ву­јо­вић Уред­ник­ Бра­ни­слав Ма­тић

На­ши ста­ри по­ма­га­чи

„П

Тех­нич­ки уред­ник­ Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је­ Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не­ Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић Са­рад­ни­ци­ Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Бо­јан Ман­дић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић, Не­бој­ша Је­врић, Ол­га Ву­ка­ди­но­вић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Пе­тар Ми­ла­то­вић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Ми­ле­на З. Бо­га­вац, Во­ји­слав Фи­ли­по­вић, Са­ша Шар­ко­вић, Зо­ран Плав­шић, Христина Пламенац, Дра­га­на Бар­јак­та­ре­вић, Душица Милановић Мар­ке­тинг­ Мир­ко Ву­јо­вић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман­ Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, Ми­лен­ко Ва­си­лић Пред­став­ни­штво за Срп­ску­ „Прин­цип Прес РС“ Николе Пашића 1, 78000 Ба­ња­лу­ка Тел/Факс: +387 (51) 304 360 Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју­ „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“, 5 Germain Crt, Keilor Downs, 3038 VIC Штам­па­ „Пор­тал“, Бе­о­град

На­слов­на стра­на: Тра­ја­нов мост на Ду­на­ву, фраг­мент са Тра­ја­но­вог сту­ба у Ри­му (Фо­то: Ар­хи­ва НР) Часопис уписан у Регистар медија Републике Србије, бр. NV000385

ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140

04

МА­ЛИ ПОД­СЕТ­НИК ЗА УС­ПУТ

у­то­ва­ња вра­ћа­ју сна­гу и љу­бав у ваш жи­вот.“ (Ру­ми, 1207–1273, пер­сиј­ски пе­сник и ми­сти­чар) „Пу­то­ва­ња чи­не да по­ста­не­мо скром­ни­ји. Уви­ди­мо ко­ли­ ко ма­ло ме­сто за­у­зи­ма­мо у све­т у.“ (Ги­став Фло­бер, 1821–1880, фран­цу­ски књи­жев­ник) „За два­де­сет го­ди­на би­ћеш ви­ше раз­о­ча­ран због ства­ри ко­је ни­си ура­дио не­го због оних ко­је је­си. Ис­пло­ви, за­то, из си­гур­не лу­ке. От­кри­вај, са­њај, ис­тра­жуј!“ (Марк Твен, 1835–1910, аме­рич­ ки пи­сац) „Ни­ко не схва­та ка­ко је ле­по пу­то­ва­ти све док не до­ђе ку­ћи и не на­сло­ни гла­ву на ста­ри, по­зна­ти ја­стук.“ (Лин Ју­танг, 1895– 1976, ки­не­ски пи­сац и пре­во­ди­лац) „Ни­с у из­гу­бље­ни сви они ко­ји ски­та­ју.“ (Џон Ро­налд Ру­ел Тол­кин, 1892–1973, бри­тан­ски пи­сац и про­фе­сор) „Сва­ко пу­то­ва­ње има не­ку пред­ност. Ако пут­ник по­се­ти бо­ љу и бо­га­ти­ју зе­мљу, мо­же да на­у­чи ка­ко да по­бољ­ша сво­ју. А ако оде у го­ру и си­ро­ма­шни­ју, на­у­чи­ће ка­ко да ужи­ва у сво­јој зе­мљи.“ (Се­мју­ел Џон­сон, 1709–1784, ен­гле­ски књи­жев­ник и лексикограф) „На­ше одредиште ни­ка­да ни­је ме­сто, него но­ви на­чин по­сма­ тра­ња ства­ри.“ (Хен­ри Ми­лер, 1891–1980, аме­рич­ки пи­сац) „Пу­то­ва­ња вас пр­во оста­ве без ре­чи, а он­да вас пре­тво­ре у при­по­ве­да­ча.“ (Ибн Ба­т у­та, 1304–1369, ислам­ски пу­то­пи­сац и уче­њак) „Пу­то­ва­ње је ви­ше од гле­да­ња зна­ме­ни­то­сти, то је ду­бо­ка и трај­на про­ме­на иде­ја жи­вље­ња.“ (Ми­ри­јам Берд, 1876–1958, аме­ рич­ка исто­ри­чар­ка) „Са­мо они ко­ји ће ри­зи­ко­ва­ти да оду пре­да­ле­ко мо­гу да от­ кри­ју ко­ли­ко да­ле­ко мо­же да се оде.“ (То­мас Стернс Ели­от, 1888– 1965, ен­гле­ски пе­сник) „Пу­то­ва­ње је по­но­вно ус­по­ста­вља­ње из­вор­не хар­мо­ни­је ко­ја је не­ка­да по­сто­ја­ла из­ме­ђу чо­ве­ка и уни­вер­зу­ма.“ (Ан­тол Франс, 1844–1924, фран­цу­ски пи­сац) „Ни ја ни би­ло ко дру­ги не мо­же да пу­т у­је уме­сто те­бе. Мо­ раш да пу­т у­јеш сам за се­бе.“ (Волт Витман, 1819–1892, аме­рич­ки пи­сац) 

Медијски партнери:

РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ

НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.


САДРЖАЈ Витраж 04 ПРО­ЛОГ 06 АЛ­БУМ

Путоказ 12 ОКВИР: СА­ЈАМ 2019. 16 ДО­МЕ­ТИ: СРП­СКИ ТУ­РИ­ЗАМ 22 ДО­МА­ЋИН: БЕ­О­ГРАД 28 ПО­СЕ­ТА: ЈУ­ЖНА ЕН­ГЛЕ­СКА 38 СРЕ­ДИ­ШТА: ЕФЕС 44 ЕКС­ПЕ­ДИ­ЦИ­ЈА: НУ­БИ­ЈА 50 НА СТА­Р ОМ МЕ­С ТУ: КРА­КОВ 58 ДОМ: КУ­ЋА ЧЕ­ХО­ВА У ЈАЛ­ТИ 70 СТА­ЗЕ: ЂЕР­ДАП­СКА КЛИ­СУ­РА

Варошарије 64 ПРЕ­КО ПЛО­ТА: ЈАЈ­ЦЕ 76 КА­ТА­ЛОГ: КРУ­ШЕ­ВАЦ 78 ВО­ДИЧ: ВР­ЊАЧ­КА БА­ЊА 82 ПО­ЗИВ­НИ­ЦА: ЛЕ­СКО­ВАЦ 88 ЉУ­ДИ: ЛЕФ­ТЕ­РИС ИЗ СТА­ВРО­СА

Представљање 90 ОКУ­ПЉА­ЊА: „ЗИМ­СКЕ ЧА­Р О­ЛИ­ЈЕ 2019.“ 92 ПРЕ­ПО­РУ­КА: ВИ­ЛА „БРЕГ“, ВР­ШАЦ 96 ПРИ­ЗНА­ЊА: „МЕР­КУР“, ВР­ЊАЧ­КА БА­ЊА Партнери издања:

СТУДЕНТСКА ОДМАРАЛИШТА

ОПШТИНА РУМА

ВРЊАЧКА БАЊА

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

Знак и логотип у боји

ФУДБАЛСКИ САВЕЗ СРБИЈЕ

SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

05


А Л Б У М

НА­С ТА­ВАК ЛЕ­ТА СА ЕМИ­СИ­ЈОМ „ОД ЗЛА­ТА ЈА­БУ­КА“

 За­вој­ско је­зе­ро  Ка­њон ре­ке Јер­ме

Из ви­со­ке Ср­би­је

Н

Фо­то: Не­бој­ша Пе­тро­вић

06

а тај лет по­ве­ли смо вас још про­шле го­ди­не, са овог истог ме­ста. Би­ ли су са на­ма и Сент-Ег­зи­пе­ри, и Ри­чард Бах, и Цр­њан­ски, и Кра­ков, и Ми­ро­слав Ан­тић, и Ње­гош. Ми­ну­ли су ста­ри по­во­ди, окре­нут још је­дан го­ди­шњи круг, а тај лет, ваш и наш, још тра­је. Ср­би­ја ви­ђе­на од­о­зго, из ви­ си­на, оком ка­ме­ре, отва­ра се пред на­ма као ри­зни­ца ле­по­те, пра­сли­ка, код. Све за­слу­ге за ово ис­ку­ство, ле­по и уз­бу­дљи­во, и да­ље при­па­да­ју Не­бој­ ши Пе­тро­ви­ћу и еки­пи еми­си­је Од зла­та ја­бу­ка, те­ле­ви­зиј­ског из­да­ња На­ ци­о­нал­не ре­ви­је. Без њих и њи­хо­вог ти­хог ви­ше­го­ди­шњег под­ви­га, ко­јем јед­ном не­дељ­но све­до­че и гле­да­о­ци Ра­дио-те­ле­ви­зи­је Ср­би­је, не би би­ло ни ових сли­ка пред на­ма. Ово­га пу­та ви­ди­мо ка­њон ре­ке Јер­ме, као бо­ру уре­за­ну у гу­сте шу­ме ју­ го­и­сточ­не Ср­би­је. Део За­вој­ског је­зе­ра, за­ди­вљу­ју­ће бо­је. Сре­ди­ште Ру­ског Кр­сту­ра и „уокви­ре­ни бес­крај“ бач­ке рав­ни­це. Кра­љев­ски парк и Кур-са­ лон у Ба­њи Ко­ви­ља­чи као не­ки дво­рац на Ло­а­ри. Хо­тел­ско на­се­ље на Та­ри, мо­дер­но на па­ме­тан на­чин, са­свим у ду­ху те ле­пе пла­ни­не. Не­ма­њин ма­ на­стир Ђур­ђе­ви сту­по­ви у Ста­ром Ра­с у, све­ти­њу чи­ја је об­но­ва по­од­ма­кла за­хва­љу­ју­ћи по­зна­тој ак­ци­ји „Храм гра­ди нас“. Гле­да­мо као да смо и са­ми ле­те­ли. Као да је око ка­ме­ре на­ше соп­стве­ но око. Опа­ску Ле­о­нар­да да Вин­чи­ја ни­је рђа­во има­ти на уму: „Кад јед­ном успеш да ле­тиш, по­сле ћеш хо­да­ти зе­мљом а очи ће ти ва­зда би­ти окре­ну­те к не­бу. За­то што у те­би не бле­ди се­ћа­ње да си био го­ре и нај­ду­бља же­ља да се вра­тиш.“ „Пред на­ма је тек де­лић из ра­ди­о­ни­це Не­бој­ше Пе­тро­ви­ћа. То је са­мо по­зив. Не мо­же би­ти за­ме­на за зла­то, за ја­бу­ку и за гле­да­ње Ср­би­је очи­ма те ле­пе еми­си­је.“  (Б. М.)

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.


SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

07


А Л Б У М Ру­ски Кр­стур, Бач­ка

08

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.


Ба­ња Ко­ви­ља­ча

Та­ра

SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

09


А Л Б У М

10

/

A L B U M

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.


Ма­на­стир Ђур­ђе­ви сту­по­ви, Ста­ри Рас Đurđevi Stupovi Monastery, Stari Ras SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

11


О К В И Р

ЧЕ­ТР­ДЕ­СЕТ ПР­ВИ МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ БЕ­О­ГРАД­СКИ СА­ЈАМ ТУ­РИ­ЗМА, ОД 21. ДО 24. ФЕ­БРУ­А­РА 2014.

Се­зо­на то­ком це­ле го­ди­не Ве­ли­ки број уче­сни­ка из це­лог све­та. Нај­но­ви­ји трен­до­ви у ме­ђу­на­род­ној ту­ри­стич­кој ин­ду­стри­ји. Су­срет по­слов­них љу­ди из свих до­ме­на ту­ри­стич­ког би­зни­са. Нај­по­вољ­ни­ји аран­жма­ни за Ср­би­ју и свет. Сај­мо­ви ви­на, хо­те­ли­јер­ско-уго­сти­тељ­ске опре­ме, су­ве­ни­ра. Пре­да­ва­ња, кон­фе­рен­ци­је, пре­зен­та­ци­је, де­гу­ста­ци­је, про­јек­ци­је... Ве­ли­ки мул­ти­ме­ди­јал­ни до­га­ђај

П

од сло­га­ном „Ле­то је бли­же не­ го што ми­сли­те“ на „Бе­о­град­ ском сај­му“ ће од 21. до 24. фе­ бру­а­ра 2019. би­ти одр­жан че­тр­де­сет пр­ви Ме­ђу­на­род­ни бе­о­град­ски са­јам ту­ри­зма, нај­ве­ћи ту­ри­стич­ки до­га­ђај у ју­го­и­сточ­ној Евро­пи. У фе­бру­а­ру сва­ке го­ди­не ова ма­ни­фе­ста­ци­ја успе­ шно про­мо­ви­ше нај­но­ви­је трен­до­ве и

12

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

зби­ва­ња у ме­ђу­на­род­ној ту­ри­стич­кој ин­ду­стри­ји, те отва­ра но­ве пер­спек­ ти­ве у раз­во­ју ту­ри­стич­ког би­зни­ са. Овај ве­ли­ки до­га­ђај пра­те још три срод­на сај­ма, ко­ја по оби­му и бро­ју уче­сни­ка ра­сту сва­ке го­ди­не: де­се­ти Ме­ђу­на­род­ни са­јам ви­на „Be­o­Wi­ne“, пет­на­е­сти Ме­ђу­на­род­ни са­јам хо­тел­ ско-уго­сти­тељ­ске опре­ме „HO­RE­CA –


ОПРЕ­МА“ и пет­на­е­сти Са­јам су­ве­ни­ра „По­се­ти­те Ср­би­ју“. У ха­ла­ма „Бе­о­град­ског сај­ма“ пред­ ста­ви­ће се нај­зна­чај­ни­је ту­ри­стич­ке аген­ци­је, са­ве­зи и ор­га­ни­за­ци­је, хо­те­ ли, ту­ри­стич­ки цен­три, ва­зду­хо­плов­не ком­па­ни­је, ме­ђу­на­род­ни тур-опе­ра­то­ри. По­ну­ди­ће по­се­ти­о­ци­ма аран­жма­не за пред­сто­је­ћу ту­ри­стич­ку се­зо­ну. И ово­га пу­та је­дан од нај­а­трак­тив­ни­јих еле­ме­на­ та Сај­ма би­ће first mi­nut по­ну­де и екс­ клу­зив­не са­јам­ске по­год­но­сти за од­мор у пред­сто­је­ћој лет­њој се­зо­ни. По­ну­да за те­ку­ћу зим­ску се­зо­ну об­у ­хва­ти­ће од­мор у пла­нин­ским ски-цен­три­ма, у ба­ња­ма, као и увек ак­т у­ел­не спа ви­кен­де или ег­ зо­тич­не да­ле­ке де­сти­на­ци­је, city bre­ak по­ну­де и кон­гре­сне аран­жма­не. Зе­мља парт­нер ово­го­ди­шњег Сај­ ма је Бу­гар­ска, зе­мља чи­ји је ту­ри­зам у про­цва­т у, а град Плов­див јед­на од пре­ сто­ни­ца кул­т у­ре у 2019. го­ди­ни. Бу­гар­ ска је при­влач­на за ту­ри­сте и за­то што ну­ди мо­гућ­но­сти за од­мор и про­вод то­ ком це­ле го­ди­не – ле­то за ужи­ва­ње на пе­шча­ним пла­жа­ма Цр­ног мо­ра, зи­му у ски-цен­три­ма као што су Бо­ро­вец или Бан­ско, а пре­ко го­ди­не оби­ла­зак кул­ тур­но-исто­риј­ских зна­ме­ни­то­сти и не­ из­о­став­ни шо­пинг у Со­фи­ји и дру­гим гра­до­ви­ма. До­ма­ће де­сти­на­ци­је и зна­ме­ни­то­сти Ср­би­је на Сај­му ће би­ти пред­ста­вље­не

кроз ка­па­ци­те­те хо­те­ла и од­ма­ра­ли­шта, као и кроз пре­по­ру­ку за од­мор на пла­ ни­на­ма, у ба­ња­ма, на је­зе­ри­ма, у при­ро­ ди, с ра­зно­вр­сним са­др­жа­ји­ма. ОД БИ­ЗНИ­СА ДО УЖИ­ВА­ЊА Уз стал­но на­сто­ја­ње да уна­пре­ди ко­ мер­ци­јал­ни аспект сај­ма – про­да­ју ту­ ри­стич­ких аран­жма­на и нај­е­фект­ни­ју пре­зен­та­ци­ју по­ну­де из­ла­га­ча – Са­јам ту­ри­зма не­пре­ста­но је усме­рен на ја­ча­ње по­слов­не по­се­те и уна­пре­ђе­ње по­слов­ них су­сре­та. Но­ви­ну је уво­ђе­ње по­слов­ ног Б2Б пор­та­ла, у са­рад­њи са При­ вред­ном ко­мо­ром Ср­би­је и Европ­ском мре­жом пред­у­зет­ни­штва, по­слов­ним парт­не­ри­ма Сај­ма. Б2Б пор­тал на­ме­њен је ре­ги­стра­ци­ји из­ла­га­ча и по­слов­них по­се­ти­ла­ца, те њи­хо­вом ме­ђу­соб­ном умре­жа­ва­њу. По­зив да се при­ја­ве на Б2Б пор­тал отво­рен је и за ме­ди­је, ко­ји та­

Омла­дин­ски ту­ри­зам Ове го­ди­не Са­јам по­себ­но пред­ста­вља још је­дан сег­мент ту­ри­стич­ке по­ну­де – омла­дин­ски ту­ри­зам. У Ха­ли 1А пред­ ста­ви­ће се нај­по­пу­лар­ни­је до­ма­ће ту­ри­стич­ке аген­ци­је ко­је у свом фо­ку­су има­ју мла­де љу­де и ну­де аран­жма­не за Ср­би­ју и цео свет. Ове аген­ци­је по­ста­ле су ли­де­ри у ре­ги­он ­ у, па је ово при­ли­ка да се срет­ну са куп­ци­ма за­ин­те­ре­со­ва­ним за овај део Евро­пе. Пла­ни­ра­но је да се пред­ста­ве и нај­зна­чај­ни­је му­зич­ке и кул­тур­не ма­ни­фе­ста­ци­је у Ср­би­ји. SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

13


О К В И Р ко мо­гу да за­ка­зу­ју са­стан­ке и ин­тер­вјуе са уче­сни­ци­ма Сај­ма. Услу­га за­ка­зи­ва­ња са­ста­на­ка за све ре­ги­стро­ва­не уче­сни­ке би­ће бес­плат­на. „Бе­о­град­ски са­јам“ кре­ и­рао је и спе­ци­јал­не па­ке­те по­год­но­сти за по­слов­не по­се­ти­о­це. Сај­мом ви­на „Be­o­Wi­ne“ тра­ди­ци­ о­нал­но већ по­чи­ње вин­ска се­зо­на. За про­те­клих де­сет го­ди­на по­стао је не­за­ ме­њи­во ме­сто за пла­си­ра­ње по­зна­тих и но­вих вин­ских уку­са. Нај­у­глед­ни­ји до­ ма­ћи и ре­ги­о­нал­ни про­из­во­ђа­чи ви­на, вин­ски по­дру­ми, ку­ће ви­на и ди­стри­бу­ те­ри ту пред­ста­вља­ју мо­гућ­но­сти у вин­ ском ту­ри­зму, сме­шта­ју, га­стро­но­ми­ји, као нај­са­вре­ме­ни­ју опре­му за ви­нар­ство и ви­но­гра­дар­ство. Уз уоби­ча­је­но ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње из­ла­га­ча, ове го­ди­не пр­ ви пут ће се пред­ста­ви­ти и ви­на­ри­је из Тур­ске и Аустри­је. Ове го­ди­не на Сај­му ви­на би­ће по­ ја­чан сег­мент га­стро­но­ми­је, као и уса­ вр­ша­ва­ња зна­ња у упа­ри­ва­њу ви­на и хра­не. Пред­ста­ви­ће се и про­из­во­ђа­ чи фран­цу­ских си­ре­ва, хер­це­го­вач­ке и цр­но­гор­ске пр­шу­те, ма­сли­но­вог уља и оста­лих де­ли­ка­те­са. У га­ле­ри­ји Ха­ле 3 гост ће би­ти Ана Па­ка, швед­ски со­ме­ ли­јер и екс­перт за бал­кан­ска ви­на. На­ сту­пи­ће и со­ме­ли­је­ри из Ита­ли­је: пред­ ста­ви­ће ви­на из сво­јих ре­ги­ја на во­ђе­ној де­гу­ста­ци­ји. HO­RE­CA–ОПРЕ­МА у ха­ла­ма 2Б и 2Ц оку­пља нај­зна­чај­ни­је ком­па­ни­је за про­из­вод­њу и ди­стри­бу­ци­ју опре­ме за уго­сти­тељ­ске објек­те, ре­сто­ра­не и хо­те­ ле, као ком­па­ни­је ко­је се ба­ве услу­жним

14

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

Рад­но вре­ме и ула­зни­це Рад­но вре­ме Сај­ма ту­ри­зма: од че­ тврт­ка до су­бо­те (21–23. фе­бру­а­ра) од 10 до 19 ча­со­ва, а у не­де­љу (24. фе­бру­а­ ра) од 10 до 18 ча­со­ва. Це­на по­је­ди­нач­ не ула­зни­це је 400 ди­на­ра, а за груп­не по­се­те 300 ди­на­ра. Пар­кинг: 200 ди­на­ра по са­ту.

де­лат­но­сти­ма, но­вим трен­до­ви­ма по­ сло­ва­ња, снаб­де­ва­ња и функ­ци­о­ни­са­ња уго­сти­тељ­ских обје­ка­та. У из­ла­гач­ком де­лу овог про­гра­ма по­се­ти­о­ци мо­гу да ви­де опре­му за ку­хи­ње, ре­сто­ра­не, ба­ ро­ве, хо­те­ле, си­гур­но­сне и ре­зер­ва­ци­о­не си­сте­ме, по­сте­љи­ну, опре­му за чи­шће­ње, пе­кар­ски и по­сла­сти­чар­ски про­грам, опре­му за бан­ке­те, струч­ну ли­те­ра­т у­ру и пу­бли­ка­ци­је. ПРИ­МЕ­НА ЗНА­ЊА И ВЕ­ШТИ­НА Пред­ви­ђе­не су и број­не кон­фе­рен­ ци­је, пре­зен­та­ци­је, про­мо­ци­је, де­гу­ста­ ци­је... Ре­но­ми­ра­ни пре­да­ва­чи, са те­о­риј­ ским и прак­тич­ним зна­њи­ма, по­ну­ди­ће по­се­ти­о­ци­ма но­ва ис­ку­ства и зна­ња, бу­ де­ћи ста­ру же­љу за пу­то­ва­њи­ма. Јед­но од пре­да­ва­ња ба­ви­ће се скло­но­ сти­ма ту­ри­ста из Швед­ске, са на­гла­ском на ак­тив­ни и га­стро­ном­ски ту­ри­зам. У Бе­о­град до­ла­зе Ула Ски­нар­му, осни­вач аген­ци­је „Ex­pe­di­ti­on­sre­sor“ и је­дан од нај­по­зна­ти­јих швед­ских аван­т у­ри­ста, Јо­ван Ра­до­мир, но­ви­нар и пу­то­пи­сац, као и по­ме­ну­та Ана Па­ка, со­ме­ли­јер. Та­ко­ђе, Ви­ки Ка­рант­за­ве­ли, су­о­сни­ вач и глав­на уред­ни­ца гло­бал­ног ту­ ри­стич­ког пор­та­ла Tra­vel Daily News Net­work, одр­жа­ће пре­да­ва­ње „Ка­ко се успе­шно про­би­ти на нај­бр­же ра­сту­ ћа тр­жи­шта ју­го­и­сточ­не Ази­је“, са до­ ста при­ме­ра из прак­се. Оче­ку­је се да ће пре­да­ва­ња би­ти по­себ­но ин­те­ре­сант­на љу­ди­ма из ту­ри­стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја и аген­ци­ја, хо­те­ла, ре­сто­ра­на, ме­ди­ја... Под­ра­зу­ме­ва­ју се и они уоби­ча­је­ни атрак­тив­ни са­јам­ски са­др­жа­ји: пре­зен­ та­ци­је на штан­до­ви­ма, де­мон­стра­ци­је уго­сти­тељ­ских ве­шти­на на нај­мо­дер­ ни­јој опре­ми, де­гу­ста­ци­је нај­бо­љих ви­ на, ра­ки­ја и дру­гих пи­ћа, као и хра­не из овог под­не­бља. Са­јам ће, да­кле, и ово­га пу­та би­ти ве­ ли­ки мул­ти­ме­ди­јал­ни до­га­ђај. Оче­ку­је се да га по­се­ти­ти ви­ше од 75.000 љу­ди. 


SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

15


Д О­М Е­Т И

16

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.


На­ста­вљен дво­ци­френ раст МА­РИ­ЈА ЛА­БО­ВИЋ, ДИ­РЕК­ТОР ТУ­РИ­С ТИЧ­КЕ ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ СР­БИ­ЈЕ

У Ср­би­ји је 2018. бо­ра­ви­ло ско­ро три и по ми­ли­о­на ту­ри­ста, што је за 11 од­сто ви­ше у од­но­су на 2017. Број до­ма­ћих и ино­стра­них је ско­ро из­јед­на­чен. Оства­ре­но је укуп­но 9.336.103 но­ће­ња (што је 12 од­сто ви­ше у од­но­су на 2017). Ве­ли­ки раст бе­ле­жи се на тр­жи­шти­ма Ки­не, Тур­ске, Ру­му­ни­је, Бу­гар­ске... Све то ре­зул­тат је ве­ли­ког си­стем­ског ра­да и по­ди­за­ња ква­ли­те­та срп­ске ту­ри­стич­ке по­ну­де. То ће се ви­де­ти и на че­тр­де­сет пр­вом Ме­ђу­на­род­ном сај­му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду

С

р­би­ја за­у­зи­ма све зна­чај­ни­је ме­ сто на гло­бал­ној ту­ри­стич­кој ма­ пи. Свет­ски ме­ди­ји пре­по­ру­чу­ју Ср­би­ју као атрак­тив­ну де­сти­на­ци­ју, за­ хва­љу­ју­ћи бо­га­тој ту­ри­стич­кој по­ну­ди. Ту је ра­зно­вр­сно кул­т ур­но-исто­риј­ско на­сле­ђе, жи­во­пи­сна при­ро­да, при­влач­на по­ну­да крат­ког пре­да­ха у гра­до­ви­ма, чу­ ве­на га­стро­ном­ска по­ну­да, као и се­о­ски ту­ри­зам, ак­тив­ни од­мор, ве­ли­ки из­бор ре­но­ми­ра­них ма­ни­фе­ста­ци­ја, бањ­ски ту­ри­зам – ка­же у раз­го­во­ру за На­ци­о­ нал­ну ре­ви­ју Ма­ри­ја Ла­бо­вић, ди­рек­тор Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ср­би­је. – Нај­ ве­ћи број стра­них ту­ри­ста, по­ред Бе­о­ гра­да, при­вла­че Но­ви Сад, Зла­ти­бор, Ко­ па­о­ник и Вр­њач­ка Ба­ња. На­ста­ви­ће­мо ин­тен­зив­ну кам­па­њу за про­мо­ци­ју ових и оста­лих де­сти­на­ци­ја у Ср­би­ји. На­рав­ но, по­је­ди­ни ту­ри­стич­ки про­из­во­ди мо­ ра­ју се при­ла­го­ди­ти циљ­ним гру­па­ма, укљу­чу­ју­ћи и оби­ла­зак ве­ћег бро­ја зе­ ма­ља у ре­ги­о­ну при­ли­ком јед­не по­се­те. Ка­кве ре­зул­та­те бе­ле­жи ту­ри­зам Ср­би­ је у го­ди­ни за на­ма? По­стиг­ну­ти су у 2018. ре­корд­ни ре­ зул­та­ти у ту­ри­зму Ср­би­је. На­ста­вљен је дво­ци­френ раст и у бро­ју до­ла­за­ка и у оства­ре­ним но­ће­њи­ма ту­ри­ста, што је до­при­не­ло и ре­корд­ном де­ви­зном при­ ли­ву. Све ово је ре­зул­тат за­јед­нич­ког ра­ да свих су­бје­ка­та у ту­ри­зму. Ту­ри­стич­ка по­ну­да Ср­би­је је све ква­ли­тет­ни­ја.

Пре­ма по­да­ци­ма Ре­пу­блич­ког за­во­ да за ста­ти­сти­ку, то­ком 2018. у Ср­би­ји је бо­ра­ви­ло 3.430.522 ту­ри­ста, што је за 11 од­сто ви­ше у од­но­с у на 2017. Од то­ га, до­ма­ћих је би­ло 1.720.008 (раст од 8 од­сто), или 50 од­сто од укуп­ног бро­ја го­сти­ју. Ино­стра­них је би­ло 1.719.514 (раст од 14 од­сто). У 2018. го­ди­ни оства­ре­но је укуп­но 9.336.103 но­ће­ња (што је 12 од­сто ви­ ше у од­но­с у на 2017). До­ма­ћи ту­ри­сти оства­ри­ли су 5.678.235 но­ће­ња (раст од 10 од­сто), што чи­ни 61 од­сто од укуп­ног бро­ја оства­ре­них но­ће­ња, а ино­стра­ни

Фо­то: Дра­ган Бо­снић, Ар­хи­ва ТОС-а

ТОС на ово­го­ди­шњем Сај­му – На че­тр­де­сет пр­вом Ме­ђу­на­род­ном сај­му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду пред­ста­ви­ће­мо Ср­би­ју као зе­мљу ко­ја ну­ди уз­ бу­дљи­ву при­ро­ду, гра­до­ве ко­ји ни­ка­да не спа­ва­ју, бо­га­то кул­тур­но-исто­риј­ско на­сле­ђе, жи­во­пи­сна се­ла, за­ба­ву ко­ја се пам­ти, ра­зно­вр­сну га­стро­но­ми­ју и на­да­све го­сто­љу­би­ве до­ма­ћи­не. У мул­ти­ме­ди­јал­ној со­би, не­чем пот­пу­но но­вом на овом Сај­му, ту­ри­стич­ка по­ну­да Ср­би­је би­ће при­ка­за­на кроз шест са­др­жа­ја: „Бо­гат­ство при­ро­де“, „У ду­ху ре­ли­ги­ је“, „Пу­то­ва­ње кроз вре­ме“, „До­бро­до­шли у Ср­би­ју“, „Ужур­ ба­на ме­тро­по­ла“, „Адреналинско ис­ку­ство“. Пред­ста­ви­ће­ мо ТОС-ову пу­бли­ка­ци­ју „52 ви­кен­да у Ср­би­ји“ на пот­пу­но дру­га­чи­ји на­чин, пре­тво­рив­ши је у вир­ту­ел­ну. Припремили смо нову публикацију Авантуре духа, која кроз савремени дизајн и концепт позива туристе да обиђу богато културноисторијско наслеђе Србије. По­ка­за­ће­мо тра­ди­ци­о­нал­не за­на­те, као што је из­ра­да на­ки­та сред­њо­ве­ков­не Ср­би­је, и има­ти ани­ма­ци­ју „Кар­та за при­ро­ду“ у ви­ду кви­за (са За­во­ дом за за­шти­ту при­ро­де)... SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

17


Д О­М Е­Т И  Ус­пе­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, фре­ска на зи­ду на­о­са, Со­по­ћа­ни, XI­II век

3.657.868 (раст од 15 од­сто) или 39 од­сто од укуп­ног бро­ја оства­ре­них но­ће­ња. Ме­ре­но бро­јем оства­ре­них но­ће­ња, до­ма­ћи го­сти су нај­ви­ше бо­ра­ви­ли у бањ­ским ме­сти­ма (39 од­сто), за­тим на пла­ни­на­ма (32 од­сто). Ино­стра­ни го­сти нај­ви­ше су бо­ра­ви­ли у Бе­о­гра­ду (53 од­ сто), за­тим у оста­лим ту­ри­стич­ким ме­ сти­ма (17 од­сто)... По бро­ју но­ће­ња, до­ма­ћи ту­ри­сти су у 2018. нај­ви­ше бо­ра­ви­ли у Вр­њач­кој Ба­њи (695.171 но­ће­ње, раст од 15 од­сто у од­но­с у на 2017), за­тим на Зла­ти­бо­ру, у Со­ко­ба­њи, на Ко­па­о­ни­ку, у Бе­о­гра­ду... Струк­т у­ра ту­ри­ста се ме­ња, као и трен­до­ви у ту­ри­зму. У Ср­би­ји је, по тра­ди­ци­ји већ, нај­ви­ше го­сти­ју из зе­ ма­ља у окру­же­њу. На­ро­чи­то нас ра­ду­ је стал­ни раст бро­ја ту­ри­ста са да­ле­ких од­ре­ди­шта, као што је Ки­на. И ту­ри­сти из САД при­бли­жа­ва­ју се ли­сти од топ 10 у Ср­би­ји. У 2018. нај­ве­ћи број но­ће­ ња има­ли су ту­ри­сти из Бо­сне и Хер­це­ го­ви­не (244.120, што је 11 од­сто ви­ше у од­но­с у на 2017), за­тим ту­ри­сти из Цр­не Го­ре, Ки­не, Хр­ват­ске, Тур­ске, Не­мач­ке, Ру­си­је... АВАН­ТУ­РЕ ДУ­ХА И ПО­СЛОВ­НОСТ

 Пред ма­на­сти­ром Ра­ко­ви­ца, Бе­о­град

18

Кул­т ур­но-исто­риј­ско на­сле­ђе Ср­би­је има ви­со­ку по­зи­ци­ју у про­мо­тив­ним ак­тив­но­сти­ма ТОС-а? Као мо­тив по­се­те ту­ри­стич­ким де­ сти­на­ци­ја­ма у Ср­би­ји стра­ни ту­ри­сти на­во­де: кул­т ур­но-исто­риј­ско на­сле­ђе (62 од­сто), до­бар од­нос це­на и ква­ли­те­ та (46 од­сто), го­сто­прим­ство (44 од­сто), при­род­не атрак­ци­је (42 од­сто), га­стро­ ном­ску и ено­ло­шку по­ну­ду (40,7 од­сто) (пре­ма ис­тра­жи­ва­ њу ко­је је спро­вео „Про­по­зи­тив“). Ср­ би­ја оби­лу­је кул­ тур­н о-исто­риј­с ким зна­ме­ни­то­сти­ма, ар­ хе­ол ­ о­шким на­ла­зи­ шти­ма, ма­на­сти­ри­ма и цр­ква­ма, оста­ци­ма рим­ских ло­ка­ли­те­ та... Мно­га од ових бо­гат­ста­ва упи­са­на су на ли­сту свет­ске ба­шти­не UNE­SCO-а. У сво­јој но­вој пу­ бли­ка­ци­ји Аван­ту­ SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

ре ду­ха пред­ста­вља­мо кул­т ур­но-исто­ риј­ску ба­шти­ну Ср­би­је као ва­жан део ту­ри­стич­ке по­ну­де на­ше зе­мље. Осим упо­зна­ва­ња са спо­ме­ни­ци­ма из до­ба пра­и­сто­ри­је, ан­тич­ког Ри­ма, ма­на­сти­ ри­ма, му­зе­ји­ма и га­ле­ри­ја­ма, но­ва бро­ шу­ра ће ту­ри­сти­ма пред­ста­ви­ти европ­ ске пу­те­ве кул­т у­ре на ко­ји­ма се на­ла­зи Ср­би­ја, спо­ме­ни­ке на ли­сти UNE­SCO-а, стрит арт, као и Но­ви Сад, европ­ску пре­сто­ни­цу кул­т у­ре 2021. Јед­на­ко смо по­све­ће­ни и упо­зна­ва­њу го­сти­ју са на­ шим оби­ча­ји­ма, тра­ди­ци­јом, га­стро­но­ ми­јом... Да ли је по­слов­ни ту­ри­зам у Ср­би­ји до­ вољ­но раз­ви­јен? На­прет­ку Ср­би­је на том по­љу до­ при­нео је раз­вој кон­гре­сне и хо­тел­ске ин­фра­струк­т у­ре. На­ши хо­те­ли са­да има­ју исти ни­во ква­ли­те­та као и њи­хо­ ви пар­ња­ци у све­т у, па иду и не­ки ко­ рак на­пред. Ср­би­ја да­нас има од­лич­ну авио по­ве­за­ност са ин­тер­кон­ти­нен­тал­ ним тр­жи­шти­ма. До­ма­ће PCO и DMC аген­ци­је ула­га­ле су у ква­ли­тет сво­јих услу­га. За кон­гре­сни ту­ри­зам и ње­гов да­љи раз­вој је­дан од нај­бит­ни­јих ин­ фра­струк­т ур­них про­је­ка­та је об­но­ва „Са­ва цен­тра“. Ту су и ва­жне ак­тив­но­ сти Кон­гре­сног би­роа ТОС-а, са­рад­ња са струч­ња­ци­ма из раз­ли­чи­тих обла­сти, са стру­ков­ним асо­ци­ја­ци­ја­ма и удру­же­ њи­ма, кључ­ним ка­ри­ка­ма за до­би­ја­ње ор­га­ни­за­ци­је зна­чај­них ме­ђу­на­род­них до­га­ђа­ја. Ср­би­ја је већ се­дам го­ди­на не­пре­ста­ но у топ 50 де­сти­на­ци­ја у све­т у. СИ­С ТЕМ­СКО ЈА­ЧА­ЊЕ СРП­СКОГ ТУ­РИ­ЗМА Има ли про­ме­на трен­до­ва у ве­зи са зе­ мља­ма из ко­јих до­ла­зе ту­ри­с ти и са ти­ ме шта ов­де же­ле да по­се­те, до­би­ју? При­ме­тан је зна­ча­јан по­раст бро­ ја ту­ри­ста из Ки­не, Тур­ске, Ру­му­ни­је и Бу­гар­ске. То је ре­зул­тат, из­ме­ђу оста­лог, ин­тен­зив­них про­мо­тив­них ак­тив­но­сти ТОС-а на овим тр­жи­шти­ма, на­ро­чи­то у Ки­ни. Ве­о­ма смо ак­тив­ни на до­ма­ћем и ин­тер­на­ци­о­нал­ним тр­жи­шти­ма, по­пут САД, ЕУ, Ру­си­је, Ки­не, зе­ма­ља у на­шем окру­же­њу... Пред­ста­вља­ње од­ре­ђе­них де­сти­на­ци­ја у на­шим про­мо­тив­ним ма­ те­ри­ја­ли­ма и кроз ме­диј­ске ка­на­ле знат­ но ути­че на од­лу­ку ту­ри­ста да по­се­те


Ср­би­ју. Ве­ли­ки ути­цај има­ју ди­ги­тал­ни пор­та­ли и ме­ди­ји. Ути­че и ква­ли­тет са­ о­бра­ћај­не ин­фра­струк­т у­ре, до­бра авио повезаност, раз­вој у мно­гим услу­жним де­лат­но­сти­ма по­ве­за­ним са ту­ри­змом. И струк­т у­ра сме­штај­них ка­па­ци­те­та знат­но је из­ме­ње­на у по­след­њих не­ко­ ли­ко го­ди­на. До­шло је до ди­на­мич­ног раз­во­ја, пр­вен­стве­но отва­ра­ња хо­те­ла са 4*. У по­след­њих де­сет го­ди­на по­ве­ћа­но је уче­шће по­зна­тих хо­тел­ских брен­до­ ва. По­ја­ча­ва се из­град­ња и ре­кон­струк­ ци­ја јед­ног бро­ја хо­тел­ских обје­ка­та у вла­сни­штву ло­кал­них ком­па­ни­ја и под упра­вом ло­кал­ног ме­наџ­мен­та. Та­ко­ђе, ула­га­ња од стра­не Вла­де Ср­ би­је и Ми­ни­стар­ства за тр­го­ви­ну, ту­ри­ зам и те­ле­ко­му­ни­ка­ци­је зна­чај­но до­при­ но­се да срп­ски ту­ри­стич­ки по­тен­ци­ја­ли мо­гу да бу­ду ис­ко­ри­шће­ни у пу­ној ме­ри.

Ко­је про­мо­тив­не ак­тив­но­с ти ТОС спро­во­ди на ино­с тра­ним тр­жи­шти­ма? Еми­то­ва­ње ви­део ма­те­ри­ја­ла и спо­ то­ва у свет­ским ме­ди­ји­ма, на­сту­пи на нај­ја­чим свет­ским сај­мо­ви­ма ту­ри­зма и ра­ди­о­ни­ца­ма, ор­га­ни­зо­ва­ње сту­диј­ских по­се­та стра­них ме­ди­ја и ту­ро­пе­ра­то­ра – све је то до­при­не­ло од­лич­ном ими­џу Ср­би­је као ту­ри­стич­ке де­сти­на­ци­је и ве­о­ма до­брим по­слов­ним ре­зул­та­ти­ма.

Са­из­ ла­га­чи На штан­ду ТОС-а пред­ста­ви­ће се и са­и­зла­га­чи: Ми­ни­стар­ ство тр­го­ви­не, ту­ри­зма и те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја, „Ски­ја­ли­шта Ср­би­је“, За­вод за за­шти­ту при­ро­де Ср­би­је, На­род­ни му­зеј у Бе­о­гра­ду, као и је­дин­стве­не европ­ске де­сти­на­ци­је ко­је су уче­ство­ва­ле у про­јек­ту ЕДЕН: Кња­же­вац са сво­јим не­ма­те­ри­ јал­ним кул­тур­ним на­сле­ђем, Пи­рот са сво­јом га­стро­ном­ском по­ну­дом и Но­ви Па­зар са по­ну­дом кул­тур­ног ту­ри­зма. SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

19


Д О­М Е­Т И Ове го­ди­не смо кам­па­њу под сло­га­ ном „Ви­ди Ср­би­ју – Ко­је мо­мен­те ћеш пам­ти­ти овог ле­та/зи­ме?“ про­мо­ви­са­ли и на до­ма­ћем тр­жи­шту и у зе­мља­ма ре­ ги­о­на. Гло­бал­на кам­па­ња „Ser­bia the pla­ ce to be“ еми­то­ва­на је на те­ле­ви­зиј­ским ка­на­ли­ма CNN, Euro­news, Tra­vel Chan­nel, Na­ti­o­nal Ge­o­grap­hic и TV 5 Mon­de. На­ро­чи­то смо за­до­вољ­ни ре­зул­та­ти­ ма ди­ги­тал­не кам­па­ње на дру­штве­ним мре­жа­ма. Ус­пе­ли смо да по­ве­ћа­мо број пра­ти­ла­ца на дру­штве­ним мре­жа­ма, те да при­ка­за­ним са­др­жа­јем до­стиг­не­мо пре­ко 123 ми­ли­о­на им­пре­си­ја и пре­ко 5,4 ми­ли­о­на ин­тер­ак­ци­ја. Ср­би­ја је за­у­зе­ла и пр­ву по­зи­ци­ју на из­бо­ру за нај­бо­љу де­сти­на­ци­ју, Emer­ ging De­sti­na­tion Awards, на сај­т у Тravel Lem­ming по­све­ће­ном „про­мо­ци­ји но­вих свет­ских де­сти­на­ци­ја и под­сти­ца­њу ту­ ри­ста да раз­ми­шља­ју да­ље од тра­ди­ци­о­ нал­ног го­ди­шњег од­мо­ра“. На сај­му Otdykh Le­i­su­re у Мо­скви, у сеп­тем­бру 2018, ТОС је до­би­ла на­гра­ду за уку­пан на­ступ. По­себ­но смо по­но­сни на по­зи­ци­ју Но­вог Са­да ко­ји је про­гла­шен за јед­ ну од нај­бо­љих свет­ских де­сти­на­ци­ја у 2019. од стра­не чу­ве­ног во­ди­ча и ма­га­ зи­на Lo­nely pla­net. Но­ви­на­ри овог ре­но­ ми­ра­ног ту­ри­стич­ког во­ди­ча ви­ше пу­та по­се­ти­ли су Ср­би­ју у окви­ру сту­диј­ских пу­то­ва­ња. СВЕ­С ТРА­НА ПРИ­СУТ­НОСТ А про­мо­тив­не ак­тив­но­с ти у Ки­ни? За нас је ки­не­ско ту­ри­стич­ко тр­жи­ ште ве­о­ма зна­чај­но. О то­ме го­во­ри и раст по­се­те ки­не­ских ту­ри­ста. Би­тан пред­у­слов за до­ла­зак ки­не­ских ту­ри­ста у на­шу зе­мљу је­сте и уки­да­ње ви­зног ре­жи­ма за гра­ђа­не Ки­не. Европ­ска ту­ ри­стич­ка ко­ми­си­ја у свом из­ве­шта­ју за 2018. на­ве­ла је Ср­би­ју као пр­ву зе­мљу по ра­сту ту­ри­стич­ког про­ме­та са Ки­ном. Од 2012, от­кад је ТОС ак­ти­ван на тр­ жи­шту Ки­не, ор­га­ни­зо­ва­ли смо до­ла­ зак пре­ко 150 ту­ро­пе­ра­то­ра и ви­ше од 100 но­ви­на­ра и бло­ге­ра, ме­ђу ко­ји­ма и пред­став­ни­ка ме­ди­ја CCTV, Na­ti­o­nal Ge­o­grap­hic, Tra­vel­ler, Bund, Xin­hua News Agency, Tra­vel We­ekly, Glo­bal Ti­mes, Ac­ ross Ma­ga­zi­ne... Зна­чај­но је и при­с у­ство ТОС-а на нај­зна­чај­ни­јим сај­мо­ви­ма ту­ ри­зма: COTTM у Пе­кин­гу, као и CITM и ITB Chi­na у Шан­га­ју.

20

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

ТОС је ини­ци­ја­тор и до­ла­ска чу­ве­ног пи­сца Ма­дам Чен у Ср­би­ју, чи­ји ће до­ ку­мен­тар­ни филм о на­шој зе­мљи има­ти про­мо­ци­ју у Ки­ни то­ком ове го­ди­не. ТОС је ак­тив­на и у ор­га­ни­за­ци­ји ини­ци­ја­ти­ве „16+1“, као и у ини­ци­ја­ти­ ви „По­јас и пут“. Ср­би­ју про­мо­ви­ше­мо и кроз асо­ци­ја­ци­је као што је ETC, где смо ак­тив­ни члан, а ове го­ди­не и до­бит­ ни­ци про­јек­та и сред­ста­ва ЕУ, за­јед­но са Ду­нав­ским цен­тром за ком­пе­тен­ци­ ју, Не­мач­ком и Ма­ђар­ском. Има­ли смо чи­тав низ ак­тив­но­сти на те­му Ду­на­ва ове го­ди­не и то се по­ка­за­ло као ве­о­ ма атрак­тив­но. На ки­не­ском тр­жи­шту сва­ка­ко пла­ни­ра­мо ве­о­ма ин­тен­зив­не про­мо­тив­не ак­тив­но­сти кроз B2B сај­ мо­ве, ра­ди­о­ни­це, пре­зен­та­ци­је, са­рад­ њу са тра­ди­ци­о­нал­ним ме­ди­ји­ма, као ко­му­ни­ка­ци­ју у ки­не­ским ди­ги­тал­ним ме­ди­ји­ма и на дру­штве­ним мре­жа­ма. Го­ди­на­ма смо при­с ут­ни на њи­хо­вим дру­штве­ним мре­жа­ма, по­пут We­i­bo и Wec­hat, али пла­ни­ра­мо и при­с у­ство на Fliggy-у („Али­ба­бин“ пор­тал за ту­ри­ зам) и мно­гим дру­ги­ма. У 2019. на­ста­ви­ли сте истим тем­пом? Про­мо­тив­не ак­тив­но­сти на­ста­ви­ ли смо на са­мом по­чет­ку но­ве го­ди­не еми­то­ва­њем ре­пор­та­же о Ср­би­ји на бри­тан­ском SKY TV, где ће Ср­би­ја би­ти пред­ста­вље­на кроз шест јед­но­ча­сов­них епи­зо­да. Оне ће у на­ред­них две го­ди­не би­ти еми­то­ва­не пет пу­та. Углед­но ме­ђу­на­род­но удру­же­ње за мар­ке­тинг HSMAI, са се­ди­штем у САД, у ја­ну­а­ру 2019. до­де­ли­ло је злат­но при­ зна­ње ТОС-у за нај­бо­ље ор­га­ни­зо­ва­ну сту­диј­ску по­се­т у аме­рич­ких но­ви­на­ра у 2018. Би­ла је то по­се­та Бе­о­гра­ду, Но­ вом Са­ду и Су­бо­ти­ци. ТОС је об­је­ди­нио пред­ста­вља­ње Ср­би­је на сај­му New York Ti­mes Tra­vel Show у ја­ну­ар ­ у 2019. Пред­ ста­ви­ли смо се и на ме­ђу­на­род­ном сај­му ту­ри­зма CMT 2019 у Штут­гар­т у. Но­ви­нар­ка Ме­ри Но­ва­ко­вић је 2018. бо­ра­ви­ла у сту­диј­ској по­се­ти Ср­би­ји. Ре­ зул­тат су би­ли тек­сто­ви у Гар­ди­ја­ну и Об­ сер­ве­ру у ја­ну­ар ­ у 2019. На­кон сту­диј­ске по­се­те но­ви­на­ра ча­со­пи­са Men Jo­ur­nal, Бе­о­град је иза­бран за јед­ну од де­сет нај­ при­влач­ни­јих де­сти­на­ци­ја за 2019. New York Ma­ga­zi­ne’s та­ко­ђе је увр­стио Бе­о­град ме­ђу два­на­ест нај­при­влач­ни­јих де­сти­на­ ци­ја за ур­ба­ну по­пу­ла­ци­ју, као и ме­ђу нај­по­жељ­ни­је за ме­де­ни ме­сец у 2019. s


41. Međunarodni sajam turizma od 21. do 24. februara 2019. godine Beogradski sajam, Hala 4

#vidisrbiju

TuristiÄ?ka organizacija Srbije


Д О­М А­Ћ И Н БЕ­О­ГРАД МЕ­ЂУ ПЕТ НАЈ­ПРИ­ВЛАЧ­НИ­ЈИХ ОД­РЕ­ДИ­ШТА У ЕВРО­ПИ НА­РЕД­НОГ ПРО­ЛЕ­ЋА

Сна­га

пре­по­зна­ва­ња

22

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.


Ве­ли­ким свет­ским ме­ди­ји­ма ко­ји су пре­по­ру­чи­ли срп­ску пре­сто­ни­цу и ње­ну ту­ри­стич­ку по­ну­ду при­дру­жи­ли су се „The Gu­ar­dian“ и „Tra­vel We­ekly“... Пре­ма њи­хо­вим ли­ста­ма нај­по­жељ­ни­јих на ту­ри­стич­кој ма­пи Евро­пе пред­сто­је­ћег про­ле­ћа – уз Се­ви­љу, Трст, Мон­пе­ље и Бер­лин – чвр­сто сто­ји и Бе­о­град. У 2018. у ње­му је оства­ре­но бли­зу два и по ми­ли­о­на но­ће­ња. Ме­ђу го­сти­ма пред­ња­че Тур­ци, нај­ве­ћи раст бе­ле­же Ки­не­зи

SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

23


Д О­М А­Ћ И Н

„Ж

и­вах­на срп­ска пре­сто­ни­ ца ме­ша­ви­на је кул­т у­ре ле­жер­ног ис­пи­ја­ња ка­фе и при­ма­мљи­вог ноћ­ног жи­во­та на ко­ јем за­ви­ди це­ла ис­точ­на Евро­па. Та­ко­ђе, Бе­о­град има га­стро­ном­ску и кул­т ур­ну сце­ну ко­јом ла­ко па­ри­ра сво­јим европ­ ским су­се­ди­ма.“ Ова­ко по­чи­ње чла­нак о Бе­о­гра­ду у по­зна­том ма­га­зи­ну Tra­vel We­ekly ко­ји сво­јим чи­та­о­ци­ма у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји от­кри­ва да нај­ве­ћи број атрак­ци­ја мо­гу ви­де­ти у Ста­ром гра­ду, ше­та­ју­ћи КнезМи­ха­и­ло­вом и окол­ним ули­ца­ма до Бе­о­град­ске твр­ђа­ве, где се оста­ци рим­ ског на­сле­ђа ме­ша­ју са ви­зан­тиј­ским, аустро­у­гар­ским и ото­ман­ским. У члан­ку се ис­ти­че из­ван­ред­на по­ став­ка На­род­ног му­зе­ја ко­ји је по­сле ду­ ге ре­кон­струк­ци­је по­но­во отво­рен, као и Му­зе­ја са­вре­ме­не умет­но­сти и Му­зе­ја „Цеп­тер“. „Кон­ти­нен­тал­ној Ср­би­ји по­ла­зи за ру­ком да се по­но­си и пла­жом са Пла­вом за­ста­вом на реч­ном остр­ву Ада Ци­ган­

Нај­број­ни­ји По­сле Ту­ра­ка, дру­ги го­сти по број­но­сти у Бе­ог­ ра­ду су Ки­ не­зи, ко­ји бе­ле­же и нај­ве­ћи раст у бро­ју до­ла­за­ка (80 од­сто) и бро­ју но­ће­ња (70 од­сто). Сле­де го­сти из Хр­ват­ске, Не­мач­ке, БиХ, Грч­ке, Сло­ве­ни­је, Бу­гар­ске, Цр­не Го­ре, Ру­му­ни­је, за­тим Ита­ли­је, САД, Ру­си­је, Ма­ке­до­ни­је и Изра­е­ла.

24

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

ли­ја, где ле­ти Бе­о­гра­ђа­ни ужи­ва­ју у раз­ ли­чи­тим са­др­жа­ји­ма“, пре­по­ру­чу­је но­ ви­нар­ка Ме­ри Но­ва­ко­вић. „Пре­ла­ском пре­ко мо­ста на ре­ци Са­ви, по­ред но­ во­бе­о­град­ских бло­ко­ва из вре­ме­на Ти­ та, сти­же се у Зе­мун, где аустро­у­гар­ска ар­хи­тек­т у­ра све­до­чи о хаб­збур­шком на­сле­ђу. Зе­мун ни­је био део Бе­о­гра­да до пре Пр­вог свет­ског ра­та.“ Као атрак­тив­на де­сти­на­ци­ја, Бе­о­ град је по­чет­ком ове го­ди­не био те­ма и у пре­сти­жном бри­тан­ском Гар­ди­ја­ну (The Gu­ar­dian) ко­ји је сво­јим чи­та­о­ци­ма пре­по­ру­чио да срп­ску пре­сто­ни­цу оба­ ве­зно тре­ба по­се­ти­ти. Те днев­не но­ви­не об­ја­ви­ле су ли­сту топ пет де­сти­на­ци­ја у Евро­пи овог про­ле­ћа. Уз Се­ви­љу, Трст, Мон­пе­ље и Бер­лин, ту је и Бе­о­град. А ка­ко је по­зна­ти ма­га­зин Tra­vel We­ekly пот­кре­пио ову по­зи­ци­ју, ви­де­ли сте на по­чет­ку на­шег на­пи­са. УЧИН­ЦИ И ПУ­ТО­КА­ЗИ По­раст од 14 од­сто у но­ће­њи­ма го­ сти­ју из ино­стран­ства у 2018. го­ди­ни та­ко­ђе је по­ка­за­тељ све ве­ће по­пу­лар­но­ сти Бе­о­гра­да као јед­не од во­де­ћих City Bre­ak де­сти­на­ци­ја Евро­пе. Пре­ма по­да­ ци­ма Се­кре­та­ри­ја­та за упра­ву гра­да, у Бе­о­гра­ду је у 2018. ре­ги­стро­ва­но укуп­но 1.142.943 ту­ри­ста и 2.462.877 оства­ре­ них но­ће­ња.


Убе­дљи­во нај­број­ни­ји го­сти у Бе­о­ гра­ду у 2018. би­ли су Тур­ци, и по бро­ ју до­ла­за­ка (78.420 ту­ри­ста) и по бро­ ју но­ће­ња (137.790). Јед­на од ва­жни­јих про­мо­тив­них ак­тив­но­сти на тр­жи­шту Тур­ске у про­шлој го­ди­ни би­ло је сни­ ма­ње ре­пор­та­жне еми­си­је о Бе­о­гра­ду за по­зна­ти се­ри­јал „Евли­ја Че­ле­би­ја пу­т у­је по све­т у“, еми­то­ва­не на Тур­ској на­ци­о­ нал­ној те­ле­ви­зи­ји. Тим по­во­дом, та­ко­ ђе у са­рад­њи са ме­диј­ском ку­ћом „До­ку Филм“, кра­јем но­вем­бра ор­га­ни­зо­ван је и про­мо­тив­ни до­га­ђај у Ис­тан­бу­лу ко­ји је при­ву­као ве­ли­ку па­жњу тур­ске про­ фе­си­о­нал­не јав­но­сти. Епи­зо­да о Бе­о­гра­ ду, ко­ја је до­сти­гла ве­ли­ку гле­да­ност у Тур­ској, би­ла је при­ка­за­на и на Ме­ђу­ на­род­ном сај­му ту­ри­зма EMITT 2019, тре­ћем по ве­ли­чи­ни у све­т у. Бе­о­град је ту ове го­ди­не био на­ја­вљен као „де­сти­ на­ци­ја у фо­ку­с у“. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ ци­ја Бе­о­гра­да је дру­гу го­ди­ну за ре­дом до­бит­ник на­гра­де за нај­ор­га­ни­зо­ва­ни­ји штанд и уче­шће на EMITT- у. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Бе­о­гра­да је ове го­ди­не би­ла ор­га­ни­за­тор на­сту­па на нај­ве­ћем Ме­ђу­на­род­ном сај­му ту­ри­зма у Сло­вач­кој ITF SLO­VA­KI­A­TO­UR 2019. Пред­ста­ви­ла је ту­ри­стич­ку по­ну­ду Бе­ о­гра­да и на три­де­се­том Ме­ђу­на­род­ном сај­му ту­ри­зма у Љу­бља­ни Al­pe Adria To­ ur­sim and Le­i­su­re Show 2019. Ту­ри­сти из Сло­ве­ни­је су ме­ђу пр­вих де­сет на ли­сти

нај­број­ни­јих го­сти­ју у Бе­о­гра­ду, са ста­ бил­ним про­цен­том ра­ста то­ком про­шле го­ди­не. Кон­гре­сни би­ро Ту­ри­стич­ке ор­ га­ни­за­ци­је Бе­о­гра­да уче­ство­вао је у Љу­ бља­ни и на Ме­ђу­на­род­ном сај­му ју­го­и­ сточ­не Евро­пе за кон­гре­сни ту­ри­зам и под­сти­цај­на пу­то­ва­ња CON­VEN­TA 2019. Ана­ли­за ста­ти­стич­ких по­да­та­ка да­је и пу­то­ка­зе за да­ље по­слов­не и про­мо­ тив­не ак­тив­но­сти Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­ за­ци­је Бе­о­гра­да. Та­ко ће у 2019. има­ти по­ја­ча­не ак­тив­но­сти на по­сто­је­ћим, али и но­вим ту­ри­стич­ким тр­жи­шти­ма. Пла­ни­ра се уче­шће на зна­чај­ним ме­ђу­ на­род­ним сај­мо­ви­ма ту­ри­зма у Евро­пи и све­т у, као и ор­га­ни­зо­ва­ње по­себ­них до­га­ђа­ја, пре­зен­та­ци­ја и wor­kshop-ова у број­ним гра­до­ви­ма у ино­стран­ству. Све ово, и мно­го ви­ше, би­ће на­ја­вље­ но на Бе­о­град­ском сај­му ту­ри­зма, на штан­ду гра­да до­ма­ћи­на, у окви­ру бо­га­ тог про­гра­ма пре­зен­та­ци­је за по­се­ти­о­це. До­бро­до­шли у Бе­о­град! 

Фо­то: Дит­мар Ден­гер, Све­тла­на Дин­га­рац, Ар­хи­ва ТОБ-а

Ле­то То­ком лет­њих ме­се­ци ту­ри­стич­ка по­ну­да Бе­о­гра­да би­ће обо­га­ће­на за не­ко­ли­ко бес­плат­них ту­ри­стич­ких ма­ни­фе­ста­ ци­ја у ор­га­ни­за­ци­ји ТОБ-а. Ужи­ва­ће­мо у бо­ем­ском ду­ху Ска­ дар­ли­је, уз пе­сму, игру, анег­до­те и по­зна­те срп­ске глум­це, ше­та­ће­мо Ко­сан­чи­ће­вим вен­цем и упо­зна­ва­ти кул­тур­но и исто­риј­ско бла­го овог де­ла гра­да, док ће­мо на Цвет­ном тр­гу слу­ша­ти му­зич­ке кон­цер­те ско­ро сва­ког ви­кен­да. SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

25


Д О­М А­Ћ И Н

/

H O S T

Бе­о­град­ска твр­ђа­ва и по­глед на ушће Са­ве у Ду­нав

26

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.


SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

27


П О­С Е­Т А

/

V I S I T

За­ду­го од­ло­же­но бу­ђе­ње

КРОЗ ЈУ­ЖНУ ЕН­ГЛЕ­СКУ, КО­РА­КОМ РА­ДО­ЗНАЛ­ЦА И ОКОМ КОН­ТИ­НЕН­ТАЛ­ЦА

То је ду­га­чак спи­сак ва­жних ме­ста, мно­го­ве­ков­не тра­ди­ци­је и кул­ту­ре. Њи­хо­ви да­на­шњи ба­шти­ни­ци, учи­ни се, ви­ше и не раз­у­ме­ју о че­му је ту за­пра­во реч. Као да се не­што су­штин­ско из­гу­би­ло у тро­у­глу из­ме­ђу пу­ри­тан­ског фор­ма­ли­зма, сен­ти­мен­тал­ног се­ћа­ња на да­не ко­ло­ни­јал­не мо­ћи и за­по­ве­сти не­ја­сних фи­нан­сиј­ских бо­жан­ста­ва чи­је хлад­не ма­ске су све­при­сут­не. Ка­ко год, на та ме­ста увек вре­ди од­ла­зи­ти, у по­тра­зи за ду­бљим кул­тур­ним ко­до­ви­ма и европ­ским са­мо­об­но­ва­ма

Текст и фо­то: Јо­сип Ша­рић

28

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.


SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

29


П О­С Е­Т А  Лон­дон та­у­ер Кра­љев­ски Ал­берт хол у Лон­до­ну

 Вик­то­ри­ја, Лон­дон, де­таљ

30

Н

а­кон са­вла­да­ва­ња ка­на­ла ко­јем фран­цу­ско го­вор­но под­руч­ је по­да­ри „ма­што­ви­то“ име La Man­che, а ан­гло­сак­сон­ско Chan­nel, или­ ти Ка­нал у пре­во­ду, по­чи­ње су­срет са зе­ мљом ко­ја је у ве­ли­кој ме­ри обе­ле­жи­ла исто­ри­ју чо­ве­чан­ства ка­ко за­слу­га­ма на по­љу на­у­ке, књи­жев­но­сти и ве­ли­ких по­ мор­ских ис­тра­жи­ва­ња, та­ко и раз­ви­ја­ њем че­сто вр­ло окрут­ног ко­ло­ни­јал­ног си­сте­ма. Сле­де­ћи ко­рак је по­ку­шај да не­у­пу­ће­ни кон­ти­нен­та­лац схва­ти шта је Ује­ди­ње­но Кра­љев­ство, шта је Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја, а шта Ен­гле­ска, ка­ко би знао где је уоп­ште био. Исто­ри­ја бе­ле­жи да је кра­ље­ви­на Ве­ ли­ка Бри­та­ни­ја на­ста­ла спа­ја­њем кра­ ље­ви­не Ен­гле­ске (да­на­шња Ен­гле­ска и Велс) са Шкот­ском 1707. го­ди­не. Не­пун век ка­сни­је, 1801. го­ди­не, кра­ље­ви­не Ве­ ли­ка Бри­та­ни­ја и Ир­ска спо­ји­ле су се у Ује­ди­ње­но Кра­љев­ство Ве­ли­ке Бри­ та­ни­је и Ир­ске. Го­ди­не 1922. да­на­шња Ре­пу­бли­ка Ир­ска се из­дво­ји­ла из Ује­ ди­ње­ног Кра­љев­ства, што је во­ди­ло ка пре­им ­ е­но­ва­њу бри­тан­ске др­жа­ве у Ује­ ди­ње­но Кра­љев­ство Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и Се­вер­не Ир­ске. Ка­ко год би­ло, с об­зи­ ром на цен­трал­ни сме­штај у Лон­до­ну и чи­ње­ни­цу да ће­мо оби­ла­зи­ти ју­го­и­сток остр­ва, ре­кло би се да смо би­ли у Ује­ди­ ње­ном кра­љев­ству, Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји и Ен­гле­ској – јед­ним удар­цем са­вла­да­смо три му­ве. При­пад­ни­ци број­них на­ци­ ја, ја­сно пре­по­зна­тљи­ви по пу­ти и спе­ци­фич­ном на­чи­ну оде­ва­ња ко­га се мно­ги не од­ри­чу, сли­ко­ вит су при­каз из­у­зет­но сна­жног ко­ло­ни­јал­ног на­сле­ђа. То и ско­ро идо­ло­по­кло­нич­ко по­што­ва­ње тра­ ди­ци­је и мо­нар­хи­је у не­ким си­т у­а­ ци­ја­ма је то­ли­ко при­мет­но па чо­ век по­ми­сли да остр­вља­ни још увек ни­с у чу­ли да се кра­љи­ца Вик­то­ри­ја упо­ко­ји­ла у Го­спо­ду пре сто­ти­нак го­ди­на. Лон­дон је пра­ва ар­хи­тек­тон­ска па­па­зја­ни­ја ко­ја би ве­ро­ват­но из­ гле­да­ла би­зар­но би­ло где осим у са­мом Лон­до­ну. Згра­де џор­џи­ јан­ског и вик­то­ри­јан­ског сти­ла се још увек др­же, али као да им ко­ле­на по­ма­ло кле­ца­ју под на­ ле­том ра­зних ста­кле­на­ца по­ пут „Кра­став­ца“ (Gher­kin) или „Кр­хо­ти­не“ (Shard). У

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

Хеј­стингс У овом по­ма­ло успа­ва­ном при­мор­ ском гра­ди­ћу, по ко­јем је на­зив до­би­ла чу­ве­на бит­ка из 1066, ри­бо­лов и да­нас има зна­чај­ну уло­гу. Ме­сто има нај­ве­ћу ри­бо­лов­ну фло­ту ко­ја се у мо­ре по­ри­ ња­ва са пе­шча­не оба­ле, а не из луч­ких во­да. Од­ре­ђе­ну до­зу жи­во­сти у ме­сто уно­си тра­ди­ци­о­нал­ни Дан пи­ра­та (Pi­ra­ te Day), у ју­лу, ка­да се ту ви­јо­ре сто­ти­не сли­ко­ви­тих за­ста­ва са пред­ста­вом ло­ ба­ње и укр­ште­них ко­сти­ју, по­зна­ти Jolly Ro­ger.

све то уме­ша­ла се и град­ска жи­ча­ра као но­ва атрак­ци­ја у Ист Ен­ду (East End) ко­ ју су фи­нан­си­ра­ли „Air Emi­ra­tes“, па не чу­ди што се пут­ни­ци­ма у ка­би­на­ма пре­ ко звуч­ни­ка обра­ћа­ју стју­ар­де­се ре­чи­ма: „Thank you for flying by Emi­ra­tes.“ Лон­дон­ски так­си, тјуб (tu­be) и даблде­ ке­ри (do­u­ble­dec­ker) на коп­ну и кли­пе­ри (clip­per) на Тем­зи (Tha­mes) са­вр­ше­но по­ве­зу­ју све де­ло­ве гра­да па са­вла­да­ва­ ње огром­ног про­сто­ра не пред­ста­вља те­ шко­ћу. Оно што чо­ве­ка за­и­ста мо­же да из­му­чи је ода­бир при­о­ри­тет­них ци­ље­ва за оби­ла­зак... Bri­tish Mu­se­um, Ta­te Gal­lery, Vic­to­ria and Al­bert Mu­se­um, To­wer, Na­tu­ ral Hi­story Mu­se­um, Sha­ke­spe­a­re The­a­tre, Royal Al­bert Hall, Bac­king­ham Pa­la­ce, To­ wer Brid­ge, Big Ben, Hyde Park... и за­што не – па­бо­ви ко­ји ма­ме на сва­ком углу. Ах, да не за­бо­ра­ви­мо и Хе­родс (Har­rods), ку­ по­хо­ли­чар­ски рај али са­мо за оне чи­ји џе­по­ви има­ју дно бли­зу ци­пе­ла. Бег из та­квог ме­га­по­ли­са во­ди нас у оно што би­смо на­зва­ли про­вин­ци­јом, без ика­квих пе­жо­ра­тив­них ко­но­та­ци­ја. СТО­УН­ХЕНЏ, СТА­РИ СА­РУМ, СОЛ­ЗБЕ­РИ... Бар­вик Сент Џејмс (Ber­wick St. Ja­ mes) – се­о­це као из ро­ма­на Ага­те Кри­ сти (Agat­ha Chri­stie). Не­до­ста­јао је са­мо По­ар ­ о (Po­i­rot) и ње­го­ви усу­ка­ни бр­ чи­ћи ка­ко се по­ма­ља­ју иза не­ког угла. Ку­ћи­це окру­же­не цвет­ним вр­то­ви­ма, ре­чи­ца ко­ја про­ти­че кроз дво­ри­шта се­о­ских има­ња, паб из XVI­II ве­ка, сме­ штај у не­ка­да­шњој вла­сте­лин­ској ку­ћи у ко­јој ци­гле оде­ве­не у штри­ка­не „пи­ џа­ми­це“ при­др­жа­ва­ју соб­на вра­та да се не за­тво­ре. У со­ба­ма кре­ве­ти као за Гу­ли­ве­ра у Ли­ли­пу­т у па си­ла­зак са кре­


SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

31


П О­С Е­Т А

 По­глед ка Сол­збе­ри­ју

 Сто­ун­хенџ

32

ве­та пред­ста­вља по­ду­жи пад до по­да. Ви­тал­на осам­де­се­то­го­ди­шња вла­сни­ ца да­нас са­ма по­слу­жу­је тра­ди­ци­о­нал­ ни en­glish bre­ak­fest. Сре­бр­ни при­бор за је­ло, на­чич­кан без­број­ним жи­го­ви­ма и мо­но­гра­ми­ма, то­ли­ке је те­жи­не да је упо­тре­бљив и за ју­тар­ње раз­ги­ба­ва­ње. На сва­ком ко­ра­ку ам­би­јент про­вин­ци­је у ко­јој као да је вре­ме за­у­ста­вље­но пре по­чет­ка ин­ду­стриј­ске ре­во­лу­ци­је. Око­ли­на Бар­ви­ка ба­шти­ни три ве­ о­ма по­зна­та ло­ка­ли­те­та ко­ји по­ве­зу­ју пра­и­сто­ри­ју са ан­ти­ком и сред­њим ве­ ком. Сто­ун­хенџ (Sto­ne­hen­ge) са сво­јим кру­гом ка­ме­них мо­но­ли­та и да­ље је у ве­ли­кој ме­ри за­го­нет­ка за ис­тра­жи­ва­че

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

и нео­до­љив ма­мац за ра­до­знал­це. Пра­ ста­ра оп­сер­ва­то­ри­ја, са­крал­но ме­сто или и јед­но и дру­го? Од­го­во­ри се кри­ ју код гра­ди­те­ља ко­ји сво­јом ве­шти­ном оста­ви­ше по­то­њим по­ко­ље­њи­ма се­ћа­ње на се­бе. Ауто­мо­би­ли на не­ка­да култ­ном про­сто­ру, шкљо­ца­ње фо­то-апа­ра­та и до­ ви­ки­ва­ње џан­др­љи­вих ту­ри­ста по­вре­ ме­но раз­би­ја­ју ма­ги­ју ко­ју са со­бом Сто­ ун­хенџ но­си ско­ро пу­них 5.000 го­ди­на. Ста­ри Са­рум (Old Sa­rum) пред­ста­ вља остат­ке утвр­ђе­ног на­се­ља гра­дин­ ског ти­па ко­је је би­ло бра­ње­но и ду­бо­ ким ро­вом. На том ло­ка­ли­те­т у жи­вот је тра­јао од гво­зде­ног до­ба чак до XIX ве­ка, а сме­њи­ва­ли су се и Ри­мља­ни, Сак­ сон­ци, Ви­кин­зи, Нор­ма­ни... Иако Са­рум ви­ше пру­жа сво­јом исто­ри­јом не­го ви­ дљи­вим ар­хи­тек­тон­ским оста­ци­ма, из­у­ зи­ма­ју­ћи са­му зе­мља­ну фор­ти­фи­ка­ци­ју, по­се­та ње­му је ула­зак у пре­двор­је обли­ жњег Сол­збе­ри­ја (Sa­lis­bury) чи­ја ка­те­ дра­ла до­ми­ни­ра ус­та­ла­са­ним зе­ле­ним па­ди­на­ма ни­ских бре­жу­ља­ка. Сол­збе­ри је дом мо­ну­мен­тал­ној цр­ кви чи­је пу­но име гла­си Cat­he­dral Church of the Bles­sed Vir­gin Mary. Као да ње­на соп­стве­на ле­по­та ни­је до­вољ­на, у свом окри­љу она чу­ва нај­ста­ри­ји сат на све­т у, чи­је гво­зде­но ср­це не­пре­ста­но от­ку­ца­ва на­шу про­ла­зност од 1386. го­ди­не, као и


онај нај­бо­ље са­чу­ва­ни од че­ти­ри пре­пи­ са Маг­на Кар­те (Mag­na Car­ta), ко­ји се сви на­ла­зе баш у Ен­гле­ској. Ка­те­дра­ла је и бла­го­слов и „зла коб“ Сол­збе­ри­ја јер ба­ца у за­се­нак све оста­ло ле­по што би би­ло вред­но по­ме­на и вре­ме­на утро­ше­ ног за оби­ла­зак. БАТ, БО­ДИ­АМ, БАТЛ... Бат (Bath) сво­је по­сто­ја­ње ду­гу­је Ри­ мља­ни­ма ко­ји га осно­ва­ше као ба­њу

на тер­мал­ним из­во­ри­ма на оба­ли ре­ке Еј­вон (Avon), под име­ном Aqu­ae Su­lis, око 60. го­ди­не но­ве ере. Из­гле­да да су Ри­мља­ни као по­зна­ти хе­до­ни­сти вред­ но­сти тог ме­ста са­гле­да­ли мно­го пре са­ мих Ен­гле­за јер Бат по­ста­де по­пу­ла­ран као бањ­ско ме­сто тек у џор­џи­јан­ском пе­ри­о­ду, у дру­гој по­ло­ви­ни XVI­II и пр­ вој по­ло­ви­ни XIX ве­ка. Ипак, по­сто­је по­да­ци ко­ји ка­зу­ју да су у ба­њу то­ком сред­њег ве­ка до­ла­зи­ли сви ко­ји су од то­ плих во­да оче­ки­ва­ли чу­до­твор­но ис­це­

SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

 Ка­те­дра­ла у Сол­збе­ри­ју

 Ка­те­дра­ла у Сол­збе­ри­ју и скулп­ту­ра ле­ги­о­на­ра у Ба­ту

33


П О­С Е­Т А

34

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.


ље­ње. Ула­зак у ба­зен у оде­ћи оста­вљао је чу­ва­ри­ма на кра­ју да­на пу­но по­сла јер су са по­вр­ши­не во­де мре­жа­ма ски­да­ли скра­му ра­зног от­па­да и пр­љав­шти­не ко­ ји те­шко да су до­при­но­си­ли ле­ко­ви­то­ сти тог на­да­ле­ко чу­ве­ног ме­ста. Да­нас је Бат на Уне­ско­вој (UNE­SCO) ли­сти свет­ ске кул­т ур­не ба­шти­не. Бо­ди­ам (Bo­di­am), Батл (Bat­tle) и Хеј­ стингс (Ha­stings) сле­де­ћа су три иза­зо­ва. За­мак Бо­ди­ам ле­жи успа­ван у зе­ле­ној пи­то­ми­ни ис­точ­ног Са­сек­са (East Sus­ sex). Во­дом на­пу­њен ја­рак ко­ји окру­ жу­је мо­ну­мен­тал­не зи­ди­не не­ка­да је био не­пре­мо­сти­ва пре­пре­ка осва­ја­чи­ма жељ­них пло­до­ва ту­ђег тру­да и му­ке, а мо­жда и ту­ђих осва­јач­ких по­хо­да. Да­нас је ја­рак дом ја­пан­ским кои ша­ра­ни­ма и пат­ка­ма. Да­на­шњи гра­дић Батл је про­стор на ко­јем се од­и­гра­ла исто­риј­ска бит­ка по­ зна­та као бит­ка код Хеј­стинг­са. Још је­ дан при­мер да се не­ко или не­што ки­ти ту­ђим пер­јем. Но, ша­лу на стра­ну. Бит­ка се од­и­гра­ла 14. ок­то­бра 1066. го­ди­не из­ ме­ђу нор­ман­ско-фран­цу­ске и ен­гле­ске вој­ске. По­бе­да нор­ман­ске вој­ске је у ве­ ли­кој ме­ри усло­ви­ла ка­сни­ја де­ша­ва­ња ко­ја су обе­ле­жи­ла ен­гле­ску исто­ри­ју. Нор­ма­ни су на­ста­ви­ли сво­је осва­ја­ње остр­ва, што је до­ве­ло до да­ле­ко­се­жног ме­ша­ња нор­ман­ске и ен­гле­ске на­ци­је. Стра­сти го­ње­не соп­стве­ним до­жи­вља­ јем и ту­ма­че­њем исто­риј­ског до­га­ђа­ја оста­ви­ле су траг на спо­мен пло­чи ко­ја опи­с у­је ис­ход бо­ја, а ко­ја је да­нас на­гри­ же­на твр­дим зу­бом не­чи­јег освет­нич­ког пи­ју­ка. Брај­тон (Brig­hton) – „Kan (Can­nes) i Ni­ca (Ni­ce)“ ју­го­и­сточ­не Ен­гле­ске. Шљун­ко­ви­те пла­же и че­лич­но-др­ве­ни

Кра­љев­ски па­ви­љон Да у Брај­то­ну не оста­не све на ути­ску ва­ша­ри­шта по­бри­ нуо се Хен­ри Хо­ланд (He­nry Hol­land) ко­ји је 1787. по­чео уоб­ ли­ча­ва­ње та­ко­зва­ног Кра­љев­ског па­ви­љо­на (Royal Pa­vil­lion) као ме­ста за од­мор Џор­џу (Ge­or­geu), прин­цу од Вел­са (Prin­ce of Wa­les). Ар­хи­тек­та је био ин­спи­ри­сан по­пу­лар­ним ин­до-са­ ра­цен­ским сти­лом са ко­јим су се Ен­гле­зи су­сре­ли у Ин­ди­ји. Да би се „очу­ва­ла стил­ска ујед­на­че­ност“, ен­те­ри­јер је уре­ђен у ки­не­ском сти­лу. Да­нас Па­ви­љон при­вла­чи па­жњу као обје­ кат ко­ји не ли­чи ве­ро­ват­но ни на је­дан дру­ги у Ује­ди­ње­ном Кра­љев­ству.

мо­ло­ви ко­ји се по­пут квр­га­вих пр­сти­ ју за­ри­ва­ју у хлад­не во­де Атлан­ти­ка. На њи­ма ва­шар­ска ат­мос­фе­ра, са ва­шар­ ским ре­кви­зи­ти­ма ко­ји су ваљ­да исти у це­лом све­т у. Острв­ска спе­ци­фич­ност је по­ну­да на­род­ског спе­ци­ја­ли­те­та – ри­ба и пр­же­ни кром­пир (fish and chips). На­кон оби­ла­ска ових оча­ра­ва­ју­ћих и атрак­тив­них ме­ста оста­је ути­сак да ве­ћи­на њих ипак жи­ви у бла­гој ле­тар­ ги­ји и хип­но­тич­кој оп­чи­ње­но­сти тра­ ди­ци­јом. Де­фи­ни­ци­ја „Ује­ди­ње­но Кра­ љев­ство и оста­так све­та“ са­мо је део сен­ти­мен­тал­ног се­ћа­ња на да­не мо­ћи. Из­у­зе­так је у ве­ли­кој ме­ри Лон­дон ко­ји као је­зич­ки, кул­т ур­ни и ар­хи­тек­тон­ски га­ли­ма­ти­јас уно­си но­ву сна­гу и жи­вост у сре­ди­ну ко­јој је по­треб­но бу­ђе­ње из сна не­ка­да­шње ве­ли­ке им­пе­ри­јал­не си­ ле. Ако ни­шта дру­го, да­нас Ен­глез да би јео пра­ви ка­ри (cu­rry) ви­ше не мо­ра да „скок­не“ до Дел­хи­ја или Бом­ба­ја (да­на­ шњи Мум­баи). Ка­ри је до­шао на Тра­ фал­гар сквер. 

 Кра­љев­ски па­ви­љон у Брај­то­ну Трг у Ба­тлу

 Вод­сдон Ма­нор, ку­ћа Рот­шил­да

Не­до­у­ми­це о за­слу­га­ма Вод­сдон Ма­нор (Wad­des­don Ma­nor) – је­дан је од два­де­се­так „скром­них“ до­мо­ва по­ро­ди­це Рот­шилд (Rothschi­eld). Ако не­ ка по­ро­ди­ца има про­блем са­мо у пре­бро­ ја­ва­њу ку­ћа ко­је по­се­ду­је, ве­ро­ват­но ње­ не чла­но­ве не тре­ба ни пи­та­ти шта у са­мој ку­ћи има­ју. Ка­ко год, овај обје­кат је да­нас до­сту­пан по­се­ти­о­ци­ма, осим јед­ног кри­ ла у ко­је се по­вла­чи на­след­ник по­ро­дич­ не им­пе­ри­је, пи­та­ју­ћи се мо­жда чи­ме ли је он сам за­слу­жио та­кву бла­го­дат. То бар за­ми­шља пи­сац ових ре­до­ва док на­след­ ник се­бе нај­ве­ро­ват­ни­је не му­чи та­квим ег­зи­стен­ци­јал­ним не­до­у­ми­ца­ма. SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

35


П О­С Е­Т А

36

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.


Ка­ска­де на ре­ци Еј­вон, у гра­ду Бат, Са­мер­сет

SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

37


С Р Е­Д И­Ш Т А У ЕФЕ­СУ, ГРА­ДУ ЧУ­ДА, ГДЕ СУ „БО­ГО­ВИ ХО­ДА­ЛИ ПО ЗЕ­МЉИ“

Тај­на ве­ли­чи­не и про­ла­зно­сти

38

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.


На свом вр­хун­цу имао је 250.000 сло­бод­них гра­ђа­на и био дру­ги у ста­ром све­ту. Ње­го­ва тр­жни­ца би­ла је нај­ве­ћа, ње­го­ва би­бли­о­те­ка од­мах иза Алек­сан­дриј­ске, ње­гов Ар­те­ми­дин храм јед­но од се­дам нај­ве­ћих гра­ди­тељ­ских чу­да ан­ти­ке. Ту је по­след­ње го­ди­не свог зем­ног жи­во­та про­ве­ла Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца, ту је про­по­ве­дао Јо­ван Бо­го­слов, ту је одр­жан Тре­ћи васељенски са­бор. (...) За­ди­вљу­ју­ће су, да­нас, чак и ње­го­ве ру­ше­ви­не. У њи­ма смо про­на­шли мно­штво чу­де­сних за­ни­мљи­во­сти и при­ча за по­не­ти Пи­ше: Ми­лош Ла­зић

Фо­то: Жељ­ко Си­но­бад

SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

39


С Р Е­Д И­Ш Т А

 Цел­зу­со­ва би­бли­о­те­ка (де­сно)

А

на то­лу на тур­ском зна­чи: пу­но мај­ки. Та­ко је Ана­до­ли­ја до­би­ла име. То је за­то, ка­жу, што је ту од­у­век би­ло ви­ше бо­ги­ња не­го бо­го­ва, а пр­во ме­сто ме­ђу њи­ма при­па­да­ло је Ар­ те­ми­ди. О ње­ном зна­ча­ју нај­бо­ље је пи­ сао Хе­ро­дот из Ха­ли­кар­на­са, да­на­шњег Бо­дру­ма, „отац мо­дер­не исто­ри­је“. Пра­ ве­ћи свој чу­ве­ни по­пис нај­ве­ћих чу­да ан­тич­ког све­та, ме­ђу пр­вих се­дам увр­ стио је Ар­те­ми­дин храм у Ефе­с у. Иако је нео­до­љи­во ма­ми­ла пре­ле­па пла­жа Кад­нлар де­ни­зи (Жен­ско мо­ре), нај­о­ми­ље­ни­ја у Ку­ша­да­си­ју, оти­шли смо у Ефес по па­кле­но вре­лом да­ну. Да ни­ смо, гор­ко би­смо се по­ка­ја­ли. На­о­ру­жа­ ли смо се са по фла­шом во­де, без ко­је се на та­кав из­лет не по­ла­зи, па за­у­зе­ли ме­ста у ма­лом „дол­му­шу“, уз гру­пи­цу слич­них ра­до­зна­ла­ца. ЧУ­ДО ЗА ПО­ЧЕТ­НИ­КЕ Ус­пут смо из се­ћа­ња из­вла­чи­ли иона­ ко скром­но зна­ње по­ве­сти, па смо се при­се­ти­ли да је Ефес у вре­ме нај­ве­ћег успо­на, с око 250.000 сло­бод­них гра­ђа­на, да­кле не ра­чу­на­ју­ћи ро­бо­ве, био дру­ги по ве­ли­чи­ни град ан­тич­ког све­та и да је

Ори­ги­на­ли Не­да­ле­ко од ме­ста где је не­кад био Ар­те­ми­дин храм, је­дан од тр­го­ва­ца по­зи­ва нас у стра­ну. За­ве­ре­нич­ки по­ка­зу­је ок­си­ ди­ра­ни нов­чић скри­вен у ша­ци. Освр­ће се пре­пла­ше­но на све стра­не, ваљ­да да би нам ста­вио до зна­ња да смо у ри­зич­ној ра­бо­ти тр­гу­ју­ћи ба­сно­слов­но вред­ним ан­ти­кви­те­ти­ма. Уза­луд смо га обес­хра­бри­ва­ли об­ја­шње­њем да ан­тич­ки но­вац ни­је имао на­зу­бље­не иви­це и да тај рог не мо­же про­да­ти за на­шу ма­лу све­ћу. Или се пре­тва­рао, или за­и­ста ни­је знао ен­гле­ски, или је наш „срп­ски ен­гле­ски“ био ису­ви­ше не­у­бе­дљив за ње­га.

40

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

за­ма­ло су­сти­гао Алек­сан­дри­ју. Уз то, и да је у ње­му 431. го­ди­не одр­жан Тре­ћи ва­се­љен­ски са­бор, на ко­јем је по­твр­ђе­но бо­жан­ско по­ре­кло Ису­са Хри­ста. Је­два за пре­ла­зну оце­ну... под усло­вом да је учи­тељ до­бре во­ље. Па­ме­то­ва­ли смо до­брих по­ла са­та, ко­ли­ко је тра­јао пут од Ку­ша­да­си­ја, а ка­да смо при­спе­ли – за­не­ме­ли смо. То чу­до се за­и­ста мо­ра ви­де­ти ка­ко би се до­ку­чи­ла сва она ле­по­та и мо­ну­мен­тал­ ност из­не­на­ђу­ју­ће до­бро очу­ва­них гра­ ђе­ви­на. А, све то уз за­па­њу­ју­ћи по­да­так да је от­ко­пан и кон­зер­ви­ран са­мо два­ де­се­ти део гра­да. При­ча се да је то та­ко јер Тур­ци ни­с у за­ин­те­ре­со­ва­ни за ар­хе­ о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња и очу­ва­ње не­че­га што би по­твр­ди­ло да им др­жа­ва по­чи­ва на древ­ној хе­лен­ској зе­мљи. На ула­зу се мо­гу ку­пи­ти књи­жи­це с при­чи­ца­ма о зна­ме­ни­тим зда­њи­ма Ефе­ са на де­се­так је­зи­ка, па и на ло­шем срп­ ском, ма­да је мно­го за­ни­мљи­ви­је оно што у њи­ма, из ових или оних раз­ло­га, не пи­ше. На при­мер, об­и­шли смо Оде­ум, или Ма­ло по­зо­ри­ште, ам­фи­те­а­тар за око две хи­ља­де гле­да­ла­ца ко­ји је ко­ри­шћен и за са­стан­ке град­ског са­ве­та. У ра­но­хри­ шћан­ском пе­ри­о­ду, хри­шћа­ни су ов­де би­ли „во­де­ћи глум­ци“ у ве­ћи­ни пред­ ста­ва. Глу­ми­ли су углав­ном хра­ну за ла­ во­ве, или су игра­ли у пред­ста­ва­ма су­ро­ вих гла­ди­ја­тор­ских кла­ња. Док су на­ши са­пут­ни­ци уз­ди­са­ли крај Ха­дри­ја­но­ве че­сме, от­кри­ли смо – јав­ни кло­зет! Тач­ни­је, ан­тич­ки јав­ни кло­зет, ко­ји би сво­јом очу­ва­но­шћу, из­ гле­дом и ор­га­ни­за­ци­јом и да­нас мо­гао иза­зва­ти ди­вље­ње и за­вист. Би­ло је то све­до­чан­ство из­у­зет­ног ин­же­њер­ског


уме­ћа пре ви­ше од два ми­ле­ни­ју­ма. То­а­ лет је био на­ме­њен са­мо му­шкој кли­јен­ те­ли, а у ње­му је, у не­до­стат­ку но­ви­на, би­ла бер­за ве­сти гра­ђа­на Ефе­са. Имао је ис­пи­ра­ње те­ку­ћом во­дом мно­го пре про­на­ла­ска WC-а (ен­гле­ског во­де­ног кло­зе­та). Нео­бич­на кон­струк­ци­ја отво­ ра и укле­са­ни ка­нал ис­пред њих ука­зи­ ва­ли су на то да се вла­сник тог чу­да, из­ ме­ђу оста­лог, ба­вио и шта­вље­њем ко­же, а за то ко­ри­стио урин сво­јих му­ште­ри­ја. У сре­ди­ни про­сто­ри­је је би­ло ку­па­ти­ло са тер­мал­ном во­дом за за­пи­ра­ње, а нај­ ве­ро­ват­ни­је се ту мо­гло и не­што по­пи­ ти, с но­гу или се­дећ­ки. ЛА­КЕ ЖЕН­СКЕ ЕФЕ­СКЕ Об­и­шли смо остат­ке Цел­зу­со­ве би­ бли­о­те­ке, нај­ве­ће по­сле оне слав­не алек­сан­дриј­ске, и от­кри­ли чу­дан ту­нел ко­ји се про­те­зао на су­прот­ну стра­ну Мер­мер­ног пу­та. Го­ње­ни ра­до­зна­ло­ шћу оти­шли смо она­мо пра­те­ћи про­лаз и от­кри­ли јав­ну ку­ћу. Ан­тич­ку, на­рав­ но. Зна се за то, ипак је реч о нај­ста­ри­ јем за­на­т у, али че­му ту­нел? За­кљу­чи­ли смо да су не­вер­ни му­же­ви Ефе­са би­ли нај­пре­да­ни­ји чла­но­ви би­бли­о­те­ке, или да су у ов­да­шњем бор­де­лу ра­ди­ле нај­о­ бра­зо­ва­ни­је ра­де­ни­це. Или мо­жда обо­ је, ко зна? На Мер­мер­ном пу­т у, што од лу­ке, Ар­ка­ди­ја­на и Ве­ли­ког по­зо­ри­шта во­ди до цен­тра гра­да, про­на­шли смо чу­дан пу­то­каз за овај храм чул­но­сти и сла­до­ стра­шћа. У ка­ме­ну ко­јим је по­пло­ча­на ули­ца укле­са­ни су лик же­не са крат­ ком ко­сом овен­ча­не кру­ном, бо­со жен­ ско сто­па­ло и део жен­ске ин­ти­ме ко­ји на­го­ве­шта­ва све. Шта је то го­во­ри­ло

пут­ни­ку на­мер­ни­ку или, че­шће, мор­ на­ри­ма? Пр­во, да је реч о рад­њи у ко­јој се мо­же ку­пи­ти упра­во та ро­ба, ве­што на­го­ве­ште­на вер­ним цр­те­жом (јер са­мо су кур­ти­за­не ши­ша­ле ко­с у и ишле бо­ со­но­ге). И дру­го, оном кру­ном на гла­ви му је по­ру­че­но да ће у тој „за­нат­ској ра­ ди­о­ни­ци“ би­ти услу­жен кра­љев­ски. Ех, ка­кав је то мар­ке­тинг био, ва­љао би нам и у овом ми­ле­ну­ју­му! Али, по­гре­шно би би­ло чак и по­ми­ сли­ти да су се ефе­ске ла­ке жен­ске зло­па­ ти­ле. Та­ман по­сла. Би­ле су то сло­бод­не гра­ђан­ке по­што­ва­не као бо­ги­ње, с пра­ вом да са­ме би­ра­ју, од­но­сно да од­би­ју сво­је по­тен­ци­јал­не кли­јен­те, а не обр­ ну­то, као што је то слу­чај да­нас, кад смо, је л’ те, по­ста­ли ци­ви­ли­зо­ва­ни па „по­ слов­ну прат­њу“ би­ра­мо пре­ко ин­тер­нет ка­та­ло­га. Тр­го­вач­ка аго­ра има об­лик ква­дра­ та са стра­ни­ца­ма ду­гим 110 ме­та­ра. Би­ ла је то нај­ве­ћа кван­та­шка пи­ја­ца ста­ рог све­та. На њој су се ме­ша­ле ро­бе са свих стра­на, у ефе­ској лу­ци ис­то­ва­ра­не са број­них ла­ђа и доц­ни­је уто­ва­ра­не на не­ке дру­ге. Ту се мо­гло на­ћи све­га: од злат­ног на­ки­та и пре­див­них тка­ни­на са ис­то­ка, па пре­ко там­но­пу­тих ну­биј­ских кур­ти­за­на с ју­га, ви­на и ма­сли­но­вог уља са за­па­да, до ме­тал­ног оруж­ја са се­ве­ра. Успон и пад Ефе­са ве­за­ни су за ову аго­ ру и лу­ку. Јер, ре­ка Кај­стер, не­гда­шња Ме­ан­дер, на­но­си­ла је у ефе­ску лу­ку муљ ко­ји се та­ло­жио сто­ле­ћи­ма осва­ја­ју­ћи при­о­ба­ље и ства­ра­ју­ћи мо­чвар­но тле, ко­је је град све ви­ше уда­ља­ва­ло од мо­ ра. Да­нас су оста­ци Ефе­са већ на че­ти­ ри и по ки­ло­ме­тра од оба­ле. А без лу­ке, на­рав­но, град је из­гу­био и свој зна­чај и сво­је бо­гат­ство. SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

 Улаз у јав­ну ку­ћу у ста­ром ве­ку (ле­во)

41


С Р Е­Д И­Ш Т А У ГО­С ТИ­МА КОД КУ­МЕ АР­ТЕ­МИ­ДЕ

 Је­ди­ни са­чу­ва­ни стуб Ар­те­ми­ди­ног хра­ма

 Мер­мер­ни пут Ве­ли­ко по­зо­ри­ште

Већ је спо­ме­ну­то да је Хе­ро­дот из Ха­ ли­кар­на­са свр­стао и Ар­те­ми­дин храм у Ефе­с у ме­ђу се­дам чу­да ан­тич­ког све­та, ка­ко их и да­нас на­ зи­ва­ју, ма­да мно­га од њих одав­но ви­ше не по­сто­је. Не по­сто­ји ни Ар­ те­ми­дин храм, али је са­чу­ва­но све­до­чан­ ство о том истин­ ском чу­ду. Кад смо при­спе­ли на за­ра­ван по­ред мо­чва­ре из ко­ је се не­ка­да уз­ди­за­ло ово све­ти­ли­ште, за­ те­кли смо је­дан је­ ди­ни ка­ме­ни стуб. Та­ко ре­ћи ни­шта. Тај стуб мо­же да се ви­ ди и на раз­глед­ни­ци, или у сва­ком бо­ље опре­мље­ном уџ­бе­ ни­ку исто­ри­је, не мо­ра због ње­га да се клип­ше по вре­лом да­ну ова­мо. А он­ да нас је, она­ко раз­о­ча­ра­не, до­дир­ну­ло про­ви­ђе­ње. Де­вој­ка и мла­дић, на­ши са­пут­ни­ци на овом из­ле­т у, кре­ну­ли су ка сту­бу с на­ме­ром да се фо­то­гра­фи­шу крај ње­ га. Ка­ко су они од­ми­ца­ли, та­ко се стуб уда­ља­вао. Јер, оно што нам је у пр­ви мах и у би­стром да­ну из­гле­да­ло ма­ло и на­до­хват, би­ло је не­слу­ће­них ди­мен­зи­ ја и да­ле­ко ба­рем три­сто­ти­нак ме­та­ра. И тек ка­да су до­шли под­но сту­ба, мо­ гли смо да до­ку­чи­мо ње­го­ву ве­ли­чи­ну. Љу­ди под њим су ма­ли као ин­сек­ти под го­ро­ста­сним ста­блом, бе­зна­чај­ни, ка­кви углав­ном и је­с у, и ваљ­да тек ту све­сни сво­је ме­ре у бес­крај­ној ва­се­ље­ни.

Ве­ли­ко по­зо­ри­ште То је ам­фи­те­ат­ ар ко­ји при­ма ви­ше од 25.000 гле­да­ла­ца и не­знат­но је ма­њи од „Пар­ти­за­но­вог“ ста­ди­о­на у Бе­о­гра­ду. По­ зо­ри­ште је до­брим де­лом укле­са­но у мо­но­лит­ну сте­ну, што би и да­нас био гра­ди­тељ­ски по­ду­хват без прем­ца. У ње­му су „при­ре­ђи­ва­не тра­ге­ди­је“, или са глум­ци­ма, или са гла­ди­ја­то­ ри­ма, ка­ко кад. Ме­ђу нај­по­зна­ти­ји­ма ко­ји су го­сто­ва­ли у ње­му су би­ли Аги­ос Те­о­ло­гос (све­ти Јо­ван Је­ван­ђе­ли­ста) он­да, а Ше­ ринг, Хо­зе Ка­ре­рас и „Ро­линг стон­си“ не­дав­но.

42

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

Раз­ме­ре Стуб на ме­сту Ар­те­ми­ди­ног хра­ма је, ка­жу, ви­сок два­де­сет ме­та­ра. Би­ло их је још 127 исто­вет­них, да при­др­жа­ва­ју кров хра­ма ши­ро­ког 200, а ду­гач­ког 425 ме­та­ра. У град­њи хра­ма уче­ство­ва­ли су нај­ве­ћи умет­ни­ци оног вре­ме­на, ме­ђу ко­ји­ма су би­ли и Ско­пи­је, Прак­си­тел, По­ ли­клит, Фи­ди­ја, Кре­си­ја, Си­дон, Апе­ла... Ар­те­ми­дин храм је, по при­ча­ма са­вре­ме­ ни­ка, био че­ти­ри пу­та ве­ћи од Пар­те­но­ на на атин­ском Акро­по­љу, а то је те­шко и за­ми­сли­ти!

Чу­де­сни храм спа­лио је Хе­ро­страт, по­твр­ђу­ју­ћи исти­ну да сва­ки лу­дак, ако је ње­го­во не­де­ло од­го­ва­ра­ју­ће ве­ли­чи­ не, мо­же да уђе у исто­ри­ју ци­ви­ли­за­ци­је. До­го­ди­ло се то упра­во оног да­на ка­да је ма­ке­дон­ски краљ Фи­лип, на дру­гој стра­ ни овог мо­ра, до­био син­чи­ћа на­след­ ни­ка. По јед­ној ле­ген­ди, кад су гра­ђа­не Ефе­са упи­та­ли ка­ква им је то бо­ги­ња за­ штит­ни­ца ка­да је до­зво­ли­ла да јој нај­ве­ ћи храм спа­ли смрт­ник, лу­ди Хе­ро­страт, од­го­во­ри­ли су да Ар­те­ми­да тог да­на ни­је би­ла ту. Оти­шла је да при­с у­ству­је ро­ђе­ њу свог кум­че­та, Алек­сан­дра Ма­ке­дон­ ског. За­то је нај­ве­ћи вој­ско­во­ђа свих вре­ ме­на, про­те­рав­ши Пер­си­јан­це из Ефе­са, по­же­лео да се ку­ми Ар­те­ми­ди оду­жи та­ ко што ће јој са­гра­ди­ти но­ви храм. Та­ко би и би­ло да га љу­бо­мор­ни све­ште­ни­ци ни­с у од­вра­ти­ли од на­у­ма твр­де­ћи да не иде да бог гра­ди храм бо­гу. Алек­сан­дар Ма­ке­дон­ски је ов­де, ипак, оста­вио ду­бок траг ко­ји ни­је из­бле­део ни до­ла­ском хри­ шћан­ства и, по­том, исла­ма. Мит о не­по­ бе­ђе­ном Ис­кан­де­ру жи­ви и ме­ђу љу­ди­ма му­ха­ме­дан­ске ве­ро­и­спо­ве­сти. Око пла­тоа с ко­јег смо по­сма­тра­ли остат­ке хра­ма вр­змао се бу­љук „по­слов­ них љу­ди“, ну­де­ћи нам ло­ше штам­па­не раз­глед­ни­це и пла­стич­не су­ве­ни­ре. Ако ку­пац не би био за­ин­те­ре­со­ван, тр­гов­ци би се за­до­во­ља­ва­ли ци­га­ре­том (по пра­ ви­лу су узи­ма­ли две, ваљ­да да им се на­ ђу за по­сле, шта ли). Хте­ли смо да свра­ти­мо у Сел­џук да би­смо фо­то­гра­фи­са­ли обе скулптуре Ар­те­ми­де Ефе­ске ко­је се чу­ва­ју у ло­кал­ ном му­зе­ју, али смо од­у­ста­ли ка­да смо са­зна­ли да та­мо ни­је до­зво­ље­но чак ни уно­ше­ње фо­то­граф­ске ка­ме­ре. Оно нај­ва­жни­је што одав­де тре­ба по­ не­ти и не мо­же се фо­то­гра­фи­са­ти. 


SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

43


Е К С­П Е­Д И­Ц И­Ј А

У џе­по­ви­ма У НУ­БИ­ЈИ, НЕ­ДА­ЛЕ­КО ОД ДРЕВ­НОГ ГРА­ДА МЕ­РОЕ, У ЦАР­С ТВУ ЈУ­ЖНИХ ФА­РА­ОН ­ А

вре­ме­на

44

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.


Су­дан је ту­ри­стич­ки но­вај­ли­ја, па ну­биј­ске пи­ра­ми­де, по све­му из­у­зе­тан ло­ка­ли­тет, још ни­су за­по­сед­ну­те ту­ри­стич­ком ин­ду­стри­јом. Још ту мо­же­те, са­ми на пе­шча­ном уз­ви­ше­њу, гле­да­ти сви­та­ње као фа­ра­о­ни 25. ди­на­сти­је. У њи­хо­вим не­кро­по­ла­ма и пу­стињ­ским ле­ген­да­ма још мо­же­те ту­ма­чи­ти тај­не не­ба и зе­мље, веч­но­сти и про­ла­зно­сти, кул­ту­ре и вар­вар­ства. У екс­пе­ди­ци­ји до ну­биј­ских пи­ра­ми­да био је и спе­ци­јал­ни ре­пор­тер „На­ци­о­нал­не ре­ви­је“ Текст и фо­то: Со­ња Ла­па­та­нов

SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

45


Е К С­П Е­Д И­Ц И­Ј А

С

у­дан, кра­љев­ство цр­них фа­ра­о­на и зе­мља са нај­ви­ше пи­ра­ми­да и кул­т ур­них зна­ме­ни­то­сти у це­лој Афри­ци, нај­ма­ње ула­же у про­мо­ци­ју ту­ ри­зма, али, мо­жда упра­во због то­га, сва­ ком ту­ри­сти аван­т у­ри­сти пру­жа при­ли­ ку да се осе­ти из­у­зет­но у окри­љу овог за­ди­вљу­ју­ћег бла­га. Су­дан је ту­ри­стич­ ки но­вај­ли­ја. Тек не­дав­но се по­ја­вио у ка­та­ло­зи­ма спе­ци­ја­ли­ста за Афри­ку и ор­га­ни­за­то­ра сту­диј­ских и ту­ри­стич­ких пу­то­ва­ња ко­ја об­у ­хва­та­ју оби­ла­зак још увек рет­ко по­се­ће­них ар­хе­о­ло­шких ло­ ка­ли­те­та из вре­ме­на вла­да­ви­не там­но­ пу­тих фа­ра­о­на 25. ди­на­сти­је. По­се­ти­о­ци из да­ле­ка у Су­да­ну су увек до­бро­до­шли, ма­ње код вој­не дик­ та­т у­ре у Кар­т у­му, а ви­ше код обич­ног све­та, про­ла­зни­ка на ули­ца­ма, љу­ди на оба­ла­ма Ни­ла, пут­ни­ка на тра­јек­ти­ма и про­да­ва­ца су­ве­ни­ра ис­пред хра­мо­ва ши­ром пу­сти­ње. – Ви сте отво­ри­ли про­зор кроз ко­ји ула­зи свеж ва­здух – ре­че ми је­дан про­ да­вац за­чи­на на пи­ја­ци у бли­зи­ни Ме­ рое. – Ва­ше при­с у­ство до­ка­зу­је да нас, та­мо на­по­љу, ни­сте за­бо­ра­ви­ли и да свет гле­да на ову стра­ну. Ње­го­ве очи су бли­ста­ле, али је го­во­ рио ти­хо, јер се у Су­да­ну ни­ка­да не зна ко и где при­слу­шку­је. А он­да је, ста­вив­ ши де­сну ру­ку на ср­це, из­го­во­рио: – Се­ла­м алеј­кум, до­бро­до­шли у Су­ дан. На пу­то­ва­њу по Су­да­ну с не­стр­пље­ њем сам иш­че­ки­ва­ла су­срет са „ну­биј­ ским пи­ра­ми­да­ма“, ко­је се на­ла­зе на ло­ка­ли­те­т у Ме­рое, по­зна­том као ср­це древ­ног кра­љев­ства Куш (600. пре на­ ше ере – 300. на­ше ере), са­да под за­шти­ том UNE­SCO-а. Ме­рое је по­стао ва­жан цен­тар кра­љев­ства око 300. го­ди­не пре на­ше ере. Ода­тле се јед­но вре­ме, до 280. го­ди­не на­ше ере, вла­да­ло чи­та­вим Егип­том. Ме­рое је био мо­ћан, а ње­го­во бо­гат­ство про­из­ла­зи­ло је из раз­ви­је­ не про­из­вод­ње, на­ро­чи­то пред­ме­та од гво­жђа, ко­ји­ма се тр­го­ва­ло све до Ин­ ди­је и Ки­не. Из­во­же­не су и ег­зо­тич­не африч­ке жи­во­ти­ње, на­кит и тек­стил од па­му­ка, чи­ја је про­из­вод­ња до­се­гла вр­х у­нац око 400. го­ди­не пре на­ше ере. Ме­рое је био бо­гат и зла­том, о че­му све­ до­чи и то што је по­јам нуб, ко­рен еги­ пат­ске ре­чи за зла­то, из­ве­ден из име­на Ну­би­је, не­ка­да­шњег кра­љев­ства ци­ви­ ли­за­ци­је Куш. Та је Ну­би­ја, ни­шта ма­

46

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.


ње од Егип­та, „дар Ни­ла“, ре­ке ко­ја ов­де уисти­ну пред­ста­вља из­вор жи­во­та. УПР­КОС РА­ДУ ПУ­С ТИ­ЊЕ И ВРЕ­МЕ­НА У кра­љев­ском гра­ду Ме­рое на­ла­зе се оста­ци хра­мо­ва, па­ла­та, спо­ред­них згра­ да, до­ма­ћин­ста­ва и ку­па­ти­ла. Ме­рое је по­знат и по во­до­вод­ном си­сте­му, за оно вре­ме ве­о­ма раз­ви­је­ном, као и по на­чи­ ну на­вод­ња­ва­ња са са­киа во­де­ни­ца­ма, да би се по­бољ­ша­ла по­љо­при­вре­да у по­ лу­пу­стињ­ском окру­же­њу. Ипак, Ме­рое је нај­по­зна­ти­ји по не­кро­по­ли, на­ла­зи­ шту са ви­ше од две сто­ти­не пи­ра­ми­да гру­пи­са­них у три ску­пи­не, је­дин­стве­них по про­пор­ци­ја­ма и на­чи­ну град­ње. За пи­ра­ми­де се ве­ру­је да су древ­не гроб­ни­ це кра­љев­ства Куш. От­кри­ве­но је да су гра­ђе­не из­над гроб­них ко­мо­ра са му­ми­ фи­ци­ра­ним оста­ци­ма по­кој­ни­ка, бо­га­то укра­ше­ним злат­ним на­ки­том. Уну­тар ну­биј­ских пи­ра­ми­да не­ма гроб­ни­ца, већ се ствар­ни гроб на­ла­зи ис­под пи­ра­ми­де и по­ве­зан је са спољ­ним све­том ко­сим ту­не­лом. Ис­пред пи­ра­ми­де на­ла­зи се за­ вет­на ка­пе­ли­ца из ко­је не­ма при­сту­па у пи­ра­ми­ду, ни­ти у гроб­ни­цу, док су зи­до­ ви осли­ка­ни ли­ко­ви­ма кра­ље­ва и њи­хо­ ве кра­љи­це-мај­ке Кен­та­ке, те де­та­љи­ма из не­ко­ли­ко по­гла­вља Књи­ге мр­твих. Упр­кос „ра­ду пу­сти­ње и вре­ме­на“, хи­је­ро­гли­фи у Ме­рои су ја­сни и ду­бо­ки, за раз­ли­ку од оних у На­ги и Му­са­ва­ра­т у, ко­ји су плит­ки и до да­нас ни­с у пот­пу­но де­ши­фро­ва­ни. Ну­биј­ске пи­ра­ми­де су нај­о­ми­ље­ни­ја ту­ри­стич­ка атрак­ци­ја у Су­да­ну, ма­да је то ов­де ре­ла­ти­ван по­јам, јер је ту­ри­зам још у по­во­ју. Исто­ри­ја Су­да­на ду­го је би­ла у сен­ци археолошких бла­га Егип­та, али да­нас у Ме­рои нај­ве­ћу при­влач­ност чи­ни упра­во драж не­по­зна­тог. Осе­ћај да си у при­ли­ци да уче­ству­јеш у от­кри­ва­ њу ду­го скри­ва­них тај­ни. Уме­сто уоби­ ча­је­них пу­стињ­ских атрак­ци­ја, гу­жве, га­ла­ме, ка­ми­ла, из­гу­бље­них ту­ри­ста и на­ва­лент­них про­да­ва­ца су­ве­ни­ра, у Ме­ рои мо­же да се чу­је ти­ши­на и мо­же да се бу­де пот­пу­но сам са пи­ра­ми­да­ма, или у ди­ја­ло­гу са про­шло­шћу. Из­ве­сни Ах­ мед Је­хиа, опи­сао је то ре­чи­ма: „Ме­рое ни­је ме­сто на ко­ме ће­те ис­пред се­бе са­ мо ви­де­ти исто­ри­ју, ви ће­те је чак и осе­ ти­ти.“ И до­дир­ну­ти, до­да­јем. Кра­љев­ ске пи­ра­ми­де ја­сно су ви­дљи­ве већ са SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

47


Е К С­П Е­Д И­Ц И­Ј А

ауто­пу­та Кар­т ум–Ат­ба­ра, где уса­мље­не, као ред по­ло­мље­них зу­ба, из­ви­ру­ју из пе­шча­них ди­на. За ова­кав из­глед пи­ра­ ми­да од­го­вор­ни су ис­тра­жи­ва­чи и лов­ ци на бла­го, ко­ји су у по­тра­зи за зла­том скр­на­ви­ли гроб­ни­це, но на сре­ћу ни­с у ума­њи­ли њи­хо­ву ле­по­т у и зна­чај за чо­ ве­чан­ство. Ра­чу­на­ју­ћи да се бла­го на­ла­ зи у пи­ра­ми­да­ма, као што је то слу­чај у Егип­т у, ру­ши­ли су их са вр­ха, не зна­ју­ћи да се оно на­ла­зи у гроб­ним ко­мо­ра­ма. Уни­шта­ва­ли су пи­ра­ми­де уза­луд! У ЗНА­КУ МА­ГИЧ­НО­С ТИ ТРЕ­НУТ­КА У тре­нут­ку ка­да сам их пр­ви пут угле­да­ла би­ле су оба­сја­не сун­цем ко­је

Као на ста­рим сли­ка­ма Хра­мо­ви и пи­ра­ми­де у Ме­рои из­гле­да­ју као да су из­гра­ ђе­ни ју­че, од стра­не љу­ди ко­ји да­нас крај ре­ке Нил др­ве­ним плу­го­ви­ма и сво­јим ми­ши­ћи­ма об­ра­ђу­ју по­ља и гра­де ку­ће од бла­та. На­из­глед, као да су упра­во ис­ко­чи­ли из Ста­рог за­ве­та.

48

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

се спре­ма­ло да за­пад­не под хо­ри­зонт. Не­бо је би­ло обо­је­но цр­ве­ним, злат­ним, на­ран­џа­стим и жу­тим то­но­ви­ма, ко­ји су се ла­га­но по­ме­ша­ли, пре­тва­ра­ју­ћи се у ужа­ре­ну ба­кар­ну дра­пе­ри­ју. Уз­бу­ђе­на и за­ди­ха­на, сти­гла сам до ве­ли­ке ди­не, на чи­јем вр­х у су ме че­ка­ле ве­ће, а до­ле, са ис­точ­не стра­не, ма­ње пи­ра­ми­де. Јед­ном је не­ко ре­као да су пи­ра­ми­де из Ме­рое ар­хе­о­ло­шки зна­чај­не, али ви­зу­ел­но не­у­ пе­ча­тљи­ве. Већ на пр­ви по­глед сам уви­ де­ла да то ни­је тач­но. Кра­јо­лик у овом по­љу пи­ра­ми­да до­ ми­нант­ним чи­ни са­вр­ше­на хар­мо­ни­ја ма­сив­них злат­них ди­на и цр­вен­ка­стору­жи­ча­стих то­но­ва са ви­ше од три­де­сет пи­ра­ми­да. Том ути­ску по­себ­но до­при­ но­си ти­ши­на и уда­ље­ност од ту­ри­стич­ ких пу­те­ва. Ме­рое је ме­сто оба­ви­је­но ме­лан­хо­ли­јом. Ску­пи­не пи­ра­ми­да, у јед­ном ком­пакт­ном про­сто­ру, и спо­зна­ ја да је у ду­гом пе­ри­о­ду на овом ме­сту са­хра­ње­но три­де­се­так кра­ље­ва, осам кра­љи­ца, број­не прин­це­зе и до­сто­јан­


стве­ни­ци, до­при­но­се осе­ћа­ју ма­гич­но­ сти. Хо­да­ју­ћи ћут­ке из­ме­ђу за­го­нет­них пи­ра­ми­да, пи­та­мо се ка­ква је то суд­би­на за­де­си­ла Ме­рое. Ка­ко је све то до­спе­ло до свог кра­ја, не­ста­ло. Пи­та­ња ов­де про­ гу­та су­мрак и пре­те­ћа ти­ши­на. Још увек оша­му­ће­на од си­ноћ­њег су­ сре­та са ну­биј­ским пи­ра­ми­да­ма, про­бу­ ди­ла сам се у цик зо­ре. Би­ло је хлад­но и ти­хо. По­вре­ме­но се чуо са­мо хук ве­тра, ко­ји је зр­на пе­ска те­рао да пле­шу из­ме­ ђу на­ших ша­то­ра. Но­ви дан се бу­дио, а сун­це се на ис­то­ку спре­ма­ло да про­спе злат­не зра­ке пре­ко оке­ром обо­је­них ди­ на. Бр­зо сам се по­пе­ла на врх гра­нит­ ног бре­га, да бих ужи­ва­ла у по­гле­ду на пи­ра­ми­де ко­је ће ју­тар­ње сун­це за­те­ћи у за­гр­ља­ју са пе­ском. Пи­ра­ми­де из Ме­ рое, гроб­ни­це ну­биј­ских цр­них фа­ра­ о­на, уда­ље­не без­ма­ло хи­ља­ду километара од еги­пат­ске гра­ни­це и Асу­ан­ске бра­не, за­бли­ста­ле су пре­да мном свом сво­јом ле­по­том. Ван­вре­мен­ски до­жи­ вљај. Ис­пра­ће­ни из на­шег ло­го­ра ве­

тром ко­ји се по­и­гра­вао с пе­ском, кре­ну­ ли смо кроз пу­сти­њу ка не­ким дру­гим ну­биј­ским не­кро­по­ла­ма и пи­ра­ми­да­ма и ве­ли­чан­стве­ној сте­ни Џе­бел Бар­кал. Све док се ни­с у из­гу­би­ле из ви­да, по­ гле­дом сам пра­ти­ла пи­ра­ми­де из Ме­рое, ко­је су дра­ма­тич­но из­ра­ња­ле из за­гр­ља­ја цр­вен­ка­стог пе­ска. Има­ла сам сре­ћу да ви­дим ово ар­хе­о­ло­шко бла­го и до­жи­вим да га ма­кар на тре­ну­так имам са­мо за се­бе. По­се­ти­о­ци у бу­дућ­но­сти, си­гур­на сам, мо­ра­ће Ме­рое да де­ле са мно­ги­ма дру­гим. Као у Егип­т у, ис­пред хра­мо­ва и пи­ра­ми­да ста­ја­ће у ду­гим ре­до­ви­ма, че­ ка­ју­ћи да за­ви­ре уну­тра. 

Мај­стор­ство и про­ла­зност Уоч­љи­ви су и мно­ги при­ме­ри раз­ли­чи­тих гра­ђе­вин­ских сти­ло­ва, ко­ји се мо­гу свр­ста­ти у раз­ли­чи­те ти­по­ве пи­ра­ми­да: сте­пе­на­сте, глат­ких по­вр­ши­на, об­ли­ко­ва­них угло­ва, ме­ша­них сти­ло­ва... То­ком ве­ко­ва не­ке де­та­ље на хра­мо­ви­ма и пи­ра­ ми­да на­гри­зла је пу­сти­ња, а мно­го то­га про­гу­тао је пе­сак. За оста­ло су се по­бри­ну­ли пљач­ка­ши гро­бо­ва.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

49


Н А

С Т А­Р О М

М Е­С Т У

У КРА­КО­ВУ, ВА­ЖНОЈ КУЛ­ТУР­НОЈ И ДУ­ХОВ­НОЈ ТАЧ­КИ СЛО­ВЕН­СКЕ ЕВРО­ПЕ

Уз не­што

злат­пра­ ног ха

50

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.


Сим­бо­ли ста­ре пољ­ске пре­сто­ни­це, зам­ко­ви и хра­мо­ви, је­дан од нај­ста­ри­јих уни­вер­зи­те­та и нај­ве­ћих тр­го­ва, зна­ме­ни­ти љу­ди и ре­мек-де­ла, жи­ва во­да ве­ли­ке ре­ке, све­до­чан­ства из вре­ме­на кад су Сло­ве­ни би­ли све­сни­ји се­бе и со­ли­дар­ни­ји... Све се то сли­ва у жа­мор овог ле­пог гра­да пу­ног мла­до­сти и ве­дри­не, та­ко бли­ског и та­ко не­па­тво­ре­ног. Ис­тра­жи­ва­ли смо чи­ме нас то при­вла­чи, ве­ко­ви­ма већ Пи­ше: Ми­лош Ма­тић

Кра­љев­ски за­мак и ка­те­дра­ла на бр­ду Ва­вел

SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

51


Н А

С Т А­Р О М

 Ри­нек, глав­ни град­ски трг, ка­жу, дру­ги по ве­ли­чи­ни у Евро­пи По­зо­ри­ште Ју­ли­ју­са Сло­вац­ког

М Е­С Т У

Л

е­ген­да ка­же да је имао се­дам гла­ ва. Жи­вео је у ду­бо­кој пе­ћи­ни на ме­сту из­над ко­јег се да­нас ди­же за­мак Ва­вел. Био је страх и тре­пет тај Смок Ва­вел­ски, змај. Да би га уми­ло­сти­ вио, краљ Кра­кус му по­ну­ди жр­тву: да му сва­ког ме­се­ца бу­де при­не­та по јед­ на де­вој­ка. Али, као што то обич­но би­ва, жр­тве­ни ред до­шао је на кра­ље­ву кћер­ ку, прин­це­зу Ван­ду. Краљ, оча­јан, по­ну­ ди ру­ку сво­је кће­ри оно­ме ко се од­ва­жи да се су­прот­ста­ви зма­ју и спа­се прин­це­ зу. Мла­ди ше­грт, оп­чи­њен прин­це­зи­ном ле­по­том, ско­вао је план ка­ко да по­бе­ ди зма­ја. На­пу­нио је јаг­ње сум­по­ром и оста­вио га ис­пред ја­зби­не не­ма­ни. Не пре­ми­шља­ју­ћи се мно­го, змај је ха­ла­ пљи­во, са свих сво­јих се­дам гла­ва, по­јео јаг­ње. По­том га об­у­зе стра­шна жеђ, те се спу­сти на Ви­слу и „по­пи по­ла ре­ке“. Од то­ли­ке во­де на­дуо се и рас­пр­снуо. Зма­ја та­мо ви­ше не­ма, али ле­ген­да тра­је. За­ни­мљи­во, и да­нас ис­под зам­ка Ва­ вел мо­же­мо да ви­ди­мо пе­ћи­ну у ко­јој је, ка­жу, оби­та­вао Смок Ва­вел­ски. ВР­ТЛО­ЗИ ИСТО­РИ­ЈЕ

 Ка­ми­е­ни­ца

52

Кра­ков се на­ла­зи на ре­ци Ви­сли, у Ма­ло­пољ­ском вој­вод­ству. На­се­ље се ту, да­бо­ме, по­ми­ње још у ка­ме­ном до­бу. Пре­ма не­ким ту­ма­че­њи­ма, ви­ди­мо га на Пто­ло­ме­је­вим ма­па­ма из II ве­ка на­ше ере. На­се­ље на бр­ду Ва­вел се у IV ве­ку по­ми­ње као ва­жно сло­вен­ско сре­ди­ште. Хр­о­ни­ка: „Са­да­шњи град на­стао је у VII ве­ку. Нај­ста­ри­ји до да­нас са­чу­ва­ ни пи­са­ни по­мен име­на гра­да по­ти­че од Ибра­хи­ма ибн Ја­ку­ба из 966. го­ди­ не. У ње­му је Кра­ков опи­сан као ва­жан тр­го­вач­ки цен­тар ко­ји је кон­тро­ли­са­ ла пр­во Ве­ли­ка Мо­рав­ска  (876–879). Че­шки вој­во­да  Бо­ле­слав  за­у­зео га је 955. го­ди­не, а  пр­ ви иза­бра­ни пољ­ ски вла­дар  Мје­ шко I  пре­о­тео од Че­ха и увр­стио у по­сед  ди­на­сти­је Пјаст. (...) Кра­ков је био пре­сто­ни­ ца Пољ­ске од 1038. до 1596,  др­жав­не за­јед­ни­це Пољ­ ске и Ли­тва­ни­је од 1569. до 1596,  под­ SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

Име Име овог гра­да по­ти­че од кне­за Кра­ ка, мит­ског ју­на­ка ко­ји се по­ја­вљу­је у још не­ким сло­вен­ским тра­ди­ци­ја­ма, на­ро­чи­ то у че­шким ле­ген­да­ма (Кра­ков је у сред­ њем ве­ку не­ко вре­ме и био у са­ста­ву Че­шке). Реч је, по свој при­ли­ци, келт­ског по­ре­кла. Пре­ма архе­о­ло­шким на­ла­зи­ма, Кел­ти је­су на­се­ља­ва­ли и овај део Евро­пе. То по­твр­ђу­ју и рим­ски спи­си. По дру­гој вер­зи­ји, Кра­ков је до­био име по Кру­ку, што озна­ча­ва „осо­бу са пти­чи­јим име­ном“. Ка­жу да се то име „че­ сто ја­вља­ло у сло­вен­ским кне­жев­ским по­ро­ди­ца­ма“.

руч­ја сло­бод­ног гра­да Кра­ко­ва од 1815. до 1846,  Ве­ли­ког вој­вод­ства Кра­ков  од 1846. до 1918. (...) Об­но­вом уни­вер­зи­ те­та и осни­ва­њем но­вих кул­т ур­них уста­но­ва, у пољ­ској ,дру­гој ре­пу­бли­ци‘, Кра­ков је то­ком XX ве­ка по­твр­дио сво­ју уло­гу глав­ног на­ци­о­нал­ног ака­дем­ског и умет­нич­ког цен­тра.“ У Кра­ко­ву је још 1364. осно­ван уни­ вер­зи­тет, нај­ста­ри­ји у сред­њој Евро­пи по­сле оног Кар­ло­вог у Пра­гу. Од XIV до XVI­II ве­ка ов­де су кру­ни­са­ни пољ­ски кра­ље­ви, укљу­чу­ју­ћи и Ка­зи­ми­ра III Ве­ ли­ког, по­след­њег вла­да­ра из ди­на­сти­је Пјаст, пољ­ског ује­ди­ни­те­ља, до­но­си­о­ца за­ко­ни­ка по­зна­тог под име­ном Ста­ту­ ти Ка­зи­ми­ра Ве­ли­ког. Бо­гат и леп, ва­ жна кул­т ур­на и ду­хов­на тач­ка на ма­пи сло­вен­ске Евро­пе, град је че­сто би­вао на уда­ру сва­ко­вр­сних осва­ја­ча. Ви­ше пу­та те­шко је ра­за­ран, као 1241. од Мон­го­ла или 1655. од Шве­ђа­на, и нај­че­шће об­на­ вљан у пре­ђа­шњем об­ли­ку. Са­мо у XVI­ II ве­ку осва­јан је од пру­ске, швед­ске, ру­ ске и аустриј­ске вој­ске. У та­квим исто­риј­ским пре­ви­ра­њи­ ма мно­ги су у овом гра­ду, ста­ри­јем и од са­ме Пољ­ске, оста­ви­ли траг. Углав­ном ра­не и ожиљ­ке, уз не­што злат­ног пра­ха. Мон­го­ли, Та­та­ри, Шве­ђа­ни, Нем­ци... Због та­кве исто­ри­је, ко­ја жи­вот че­сто пре­тва­ра у ис­ку­ше­ње и ка­ље­ње, ско­ро сва­ка ку­ћа у ста­ром гра­ду кра­ков­ском има сво­ју при­по­вест. Фа­са­де су им ве­ о­ма ле­пе, у ме­шо­ви­тим сти­ло­ви­ма. Од сред­њо­ве­ков­не архи­тек­т у­ре, ули­ца под кал­др­мом ко­је под­се­ћа­ју на не­ке ста­ре бе­о­град­ске, пре­ко ре­не­сан­сних и ба­рок­ них зда­ња, до оних у зна­ку ни­за ка­сни­ јих сти­ло­ва.


SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

53


Н А

С Т А­Р О М

 Кра­љев­ски ком­плекс на Ва­ве­лу, по­глед са Ви­сле

54

М Е­С Т У

КО­РА­ЦИ КО­ЈИ­МА ПО­С ТА­ЈЕШ ОВ­ДА­ШЊИ – Сва­ки ту­ри­стич­ки во­дич ов­де ће вам от­цвр­ку­та­ти тај низ: Ва­вел­ски за­ мак и ка­те­дра­ла, цр­кве све­тог Јо­си­фа, све­тог Адал­бер­та, све­тих Пе­тра и Па­ вла, Ба­зи­ли­ка све­те Ма­ри­је, трг Ри­нек, Ја­ге­лон­ски уни­вер­зи­тет (где је сту­ди­ рао ваш Иво Ан­дрић), Фло­рин­ска и ули­ца Ка­но­ни­за (где је жи­вео и Ка­рол Вој­ти­ла, ка­сни­је па­па Јо­ван Па­вле II), Бар­ба­кан, Су­кје­њи­це, Те­а­тар Сло­вац­ ког, парк План­те, Мајн сквер – упу­ћу­ је нас Ана Бек­сињ­ски, мла­да сли­кар­ка ко­ја је сту­ди­је за­вр­ши­ла у Кра­ко­ву и ту „оста­ла за­у­век“. – То је­с у ва­жна и ле­па ме­ ста, за­и­ста их вре­ди ви­де­ти, ако ус­пе­те да се пр­о­би­је­те кр­оз ма­ се ту­ри­ста, ко­ји у ове пред­но­во­го­ди­шње да­ не на­про­сто пре­пла­ве и при­ти­сну град. Али, не ма­ње ва­жно, тре­ба ослу­ шну­ти и она скро­ви­ти­ја ме­ ста, где овај град пул­си­ра сво­јим ду­бљим осе­ћа­ји­ма и та­на­ни­јим ни­ти­ма, сво­јом но­вом кре­а­тив­но­шћу и мла­до­шћу. Као не­ком ча­ро­ли­ јом, чим за­ко­ра­чи­те на ули­цу по­ста­је­ те ов­да­шњи. SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

Ма­ло­пољ­ска То је име за исто­риј­ску област у ју­ жном и ју­го­и­сточ­ном де­лу да­на­шње Пољ­ске, у гор­њем и де­лу сред­њег сли­ ва Ви­сле. Пр­о­сти­ре се од Кар­па­та на ју­гу до Пи­ли­ца и Вјеп­жа на се­ве­ру. На за­па­ду се гра­ни­чи са Шле­ском, на се­ве­ру са Ма­ зо­ви­јом и Под­ла­сем, на ис­то­ку са Укра­ји­ ном. Од 1999. Вој­вод­ство ма­ло­пољ­ско је јед­но од ше­сна­ест пољ­ских вој­вод­ста­ва, што је уну­тар­ња ад­ми­ни­стра­тив­на је­ди­ ни­ца. Глав­ни град те обла­сти је Кра­ков.

Не чу­ди што су мно­ги ве­ли­ка­ни европ­ске кул­т у­ре би­ли по­ве­за­ни са Кра­ко­вом. Ка­да ше­та­те овим гра­дом и уду­би­те се у ње­га, као ми ове зи­ме, он­да ни­је те­шко на­слу­ти­ти шта су та­ кви мај­сто­ри на­ла­зи­ли ов­де, да­ле­ко од сво­јих за­ви­ча­ја. Ва­жне су­сре­те са овим гра­дом има­ли су Ге­те и Лист, Бал­зак је ста­но­вао у хо­те­лу „Под ру­жом“, свра­ћа­ ли су Хам­ваш и Шо­пен. Ов­де је ро­ђе­на Ви­сла­ва Шим­бор­ска, ов­де ро­ђен, жи­ вео и умро Јан Ма­теј­ко, ве­ли­ки пољ­ски сли­кар. Ов­де је са­хра­њен Адам Миц­ ки­је­вич, чу­ве­ни пе­сник, ко­ји 1841. на Фран­цу­ском ко­ле­џу у Ло­за­ни пре­да­ва­ ње о ста­ром срп­ском пе­сни­штву за­вр­ ша­ва ре­чи­ма: „Вре­ме је да се ра­ста­не­ мо са исто­ри­јом срп­ске књи­жев­но­сти... Тај на­род ће и да­ље жи­ве­ти за­тво­рен у сво­ју злат­ну пр­о­шлост, пред­о­дре­ђен да бу­де му­зи­чар и пе­сник це­лог сло­ вен­ског пле­ме­на, не пред­о­се­ћа­ју­ћи чак


ни то да ће јед­ног да­на по­ста­ти нај­ве­ћи књи­жев­ни по­нос Сло­ве­на.“ Кра­ков се мо­же по­хва­ли­ти и сво­јим бо­га­тим кул­т ур­ним и умет­нич­ким ри­ зни­ца­ма. Пле­ни нас рет­ким ру­ко­пи­си­ма и ску­по­це­ним пред­ме­ти­ма, ори­ги­на­ли­ ма ре­мек-де­ла. По­ме­ни­мо, тек као под­ сти­цај, Да Вин­чи­је­ву Да­му са хер­ме­ли­ ном или Рем­бран­то­ву сли­ку Пеј­заж пред бу­ру. Ка­да стиг­не­те до њих, отво­ри­ће вам се и оста­ло. СЛО­ВЕН­СКА ВЕ­ЗА „Муч­но ми је од за­да­ха та­мја­на и ста­ ри­не, бо­ли ме гла­ва од ме­мле и очи од ду­га гле­да­ња.“ Та­ко је мла­ди Иво Ан­ дрић, ка­сни­је је­ди­ни срп­ски но­бе­ло­вац, у пр­ви мах до­жи­вео Кра­ков, у ко­ји је тек до­шао да сту­ди­ра, „ус­хи­ћен и по­ма­ ло из­гу­бљен“. Осим о бо­га­тој исто­ри­ји гра­да, Ан­дрић је по­сле по­све­до­чио и о бур­ној са­вре­ме­но­сти. Ње­го­ва пи­сма из Кра­ко­ва пу­на су чу­ђе­ња и ра­до­зна­ло­ сти, на­сто­ја­ња да раз­у­ме тај град и свет, да пр­о­ник­не ду­бље. Ка­ко и сам ка­же, ту је пр­о­вео не­ке од сво­јих нај­леп­ших го­ ди­на и сте­као мно­га по­знан­ства. За вре­ ме сту­ди­ја на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­т у Уни­вер­зи­те­та у Кра­ко­ву Ан­дрић је жи­ вео код по­ро­ди­це Ижи­ков­ски, „у скром­ ном со­бич­ку јед­не си­ве ку­ће у ти­хој и по­ма­ло мрач­ној ули­ци Бо­не­ров­ској бр. 12/II“. Мно­ги сма­тра­ју да је упра­во ле­па Је­ле­на Ижи­ков­ски она „Је­ле­на, же­не ко­је не­ма“ из Ан­дри­ће­ве при­по­вет­ке.

Тре­ба по­ме­ну­ти и ве­зу из­ме­ђу Кра­ ко­ва и зна­ме­ни­тог срп­ског рат­ног пи­ ло­та Та­ди­је Сон­дер­ма­је­ра (1892–1967), хе­ро­ја из Пр­вог свет­ског ра­та, пр­вог срп­ског ва­зду­хо­плов­ног ин­же­ње­ра и јед­ног од осни­ва­ча ци­вил­ног ва­зду­хо­ плов­ства код Ср­ба. Исти­на, он је ро­ђен у Бе­о­гра­ду, али је по оцу по­ре­клом из Пољ­ске. Ње­гов отац др Ро­ман Сон­дер­ ма­јер (1861–1923), ле­кар и пр­о­фе­сор на Ка­те­дри за хи­рур­ги­ју Кра­ков­ског уни­ вер­зи­те­та, до­се­лио се у Бе­о­град 1886. Оже­нио се Ста­ни­сла­вом Ђу­рић, кћер­ ком ге­не­ра­ла Ди­ми­три­ја Ђу­ ри­ћа, ми­ни­стра вој­ног. Та­ди­ја, јед­но од њи­хо­во че­тво­ро де­це, из Бал­кан­ских и Пр­вог свет­ског ра­та до­нео је мно­га од­ли­ко­ва­ња. Је­дан је од осни­ва­ча на­ци­о­нал­ног „Аеро­клу­ба“ и „Аеро­пу­та“, пре­ те­че ЈАТ-а и „Ер Ср­би­је“. Та­ко је још јед­на ва­жна кра­ков­ска нит упле­те­на у срп­ску исто­ри­ју. (Ви­ ше о Та­ди­ји Сон­дер­ма­је­ру мо­ же­те пр­о­чи­та­ти у На­ци­о­нал­ној ре­ви­ји бр­ој 71.) Не смет­ни­мо с ума: име овог гра­да на­ла­зи­мо и у пре­зи­ме­ ну Ста­ни­сла­ва Кра­ко­ва (1895– 1968), рат­ног хе­ро­ја и пи­сца нај­ бо­љег срп­ског ро­ма­на о Ве­ли­ком ра­т у. И ње­гов отац је пољ­ског по­ ре­кла, до­шао је у Ср­би­ју та­ко­ ђе у по­след­њој че­твр­ти XIX ве­ка и био лич­ни ле­кар кра­ља Пе­тра. SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

55


Н А

С Т А­Р О М

56

М Е­С Т У

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.


ГРАД ЗА МЛА­ДЕ „Пољ­ска је за ме­не оста­ла нео­бич­на и во­ље­на зе­мља из мо­је нај­ра­ни­је мла­до­ сти. (...) Све то ли­чи на по­че­так бај­ки и но­си дух и тон деч­јих при­ча­ња: Па он­да до­ђо­ше у је­дан ве­е­е­ли­ки гра­а­ад! (...) И све је би­ло та­ко нео­бич­но и та­ко дав­но, да тај Кра­ков мо­је мла­до­сти и ни­је ви­ше за ме­не је­дан од­ре­ђен, кон­кре­тан град, не­го ви­ше јед­но ста­ње ду­ха, је­дан од оних ве­ли­ких нео­ства­ре­них сно­ва ко­је чо­век но­си кр­оз жи­вот као нај­ствар­ни­ју ствар­ност.“ Опет Ан­дрић. Та­ко је, на­кон мно­го го­ди­на, опи­сао мла­дост у Кра­ко­ву. Као уни­вер­зи­тет­ски град, Кра­ков је и да­нас пун мла­до­сти. Све ов­де вр­ви од жи­во­та до ка­сно у ноћ. Мла­ди до­ла­зе из свих кра­је­ва Евро­пе, и на сту­диј­ске бо­ рав­ке, и у пр­о­во­де, ту­ри­стич­ки. Кра­јем де­цем­бра 2018. сре­ће­мо на кра­ков­ским ули­ца­ма и тр­го­ви­ма ви­ше гру­па мла­дих из Ср­би­је. Ле­по им је ов­де, ка­жу. Град оди­ше кул­т у­ром, кре­а­тив­но­шћу, сло­ вен­ском ве­дри­ном. Пле­ни не­па­тво­ре­но­ шћу. На сва­ком ко­ра­ку осе­ћа се ду­би­на и озбиљ­ност тра­ди­ци­је, али јој се Кра­ ков, ка­ко би то ре­као Ели­от, увек вра­ћа на нов на­чин. Где је мла­дост, ту је и за­ба­ва. Има до­ ста ноћ­них клу­бо­ва ко­ји при­ма­ју и по ви­ше хи­ља­да љу­ди. Пр­о­вод је од­ли­чан и тра­је до зо­ре. Од ов­да­шњих спе­ци­јал­ них пи­ћа из­два­ја­мо кок­тел „лу­ди пас“ (mad dog), ко­ји се са­сто­ји од вот­ке, ма­ ли­не и та­ба­ско со­са, што га чи­ни ве­о­ма ја­ким. За­ни­мљи­во, пу­ше­ње је за­бра­ње­но на јав­ним ме­сти­ма, као и отво­ре­но но­ ше­ње ал­ко­хо­ла на ули­ци. По­сто­ји са­мо је­дан паб ис­пред ког је до­зво­ље­но пу­ше­ ње. Зо­ве се „Пас у ма­гли“ (Dog I the fog). – Иако се вот­ка ве­зу­је пре­те­жно за Ру­си­ју, она је и пољ­ско на­ци­о­нал­но пи­

ће – под­вла­чи Ана Бек­сињ­ски, да не бу­де не­ке за­бу­не због на­ше ра­ се­ја­но­сти. У ка­фа­ни­ца­ма око тр­ га Ри­нек, ко­ји је дру­ги по ве­ли­чи­ни у Евро­ пи, мо­гу да се пр­о­ ба­ју не­ка тра­ди­ци­ о­нал­на пољ­ска је­ла. Би­гос, пи­ро­ги, ко­ба­ си­ца, ко­тле­ти, го­лоб­ ки (вр­ста рол­ни­ца од ку­пу­са), зра­зи (вр­ста ро­ла­та), пе­че­ња, чор­бе од  кра­став­ца, пе­чу­ра­ка, па­ ра­дај­за, ро­с ул (ва­ри­ва од ме­са), жу­рек (ки­се­ла чор­ба од  пше­ни­це), фла­ки, баршч... Са вр­ха ка­те­дра­ле на том тр­гу по­вре­ме­но се мо­же чу­ти тру­ба. Она је део ста­ре кра­ков­ске тра­ди­ци­је. При­по­ве­да се да је упра­во звук тру­бе, у дав­ни­ни, раз­бу­дио успа­ва­ни град у цик зо­ре и спа­сао га од под­му­клог на­па­да не­при­ја­те­ља. Кра­ков да­нас има 766.000 ста­нов­ни­ка и дру­ги је по ве­ли­чи­ни у Пољ­ској. Мно­ ги с раз­ло­гом сма­тра­ју да је нај­леп­ши у зе­мљи и да је кључ­ни кул­т ур­ни цен­тар. Ре­ко­смо, у ви­ше на­вра­та био је и пољ­ ска пре­сто­ни­ца, а од 1978. ње­го­во ста­ ро сре­ди­ште је под за­шти­том Уне­скоа. Због те ле­по­те, кул­т ур­не уте­ме­ље­но­сти и сло­вен­ског шар­ма, као и због ме­ђу­ соб­них ве­за да­на­шњих и дав­на­шњих, Кра­ков има на­ро­чи­т у при­влач­ност за љу­де из срп­ских зе­ма­ља. То мо­же­те ла­ко за­кљу­чи­ти и из овла­шних ту­ри­стич­ких ста­ти­сти­ка, као и из ослу­шки­ва­ња жа­ мо­ра на тр­гу Ри­нек. 

 Грб ди­на­сти­је Пјаст, де­таљ

 Ко­чи­је за ту­ри­сте и пољ­ски улич­ни му­зи­ча­ри

 Сун­чев сат у ва­вел­ској твр­ђа­ви

Раз­ум ­ е­ва­ње По­ља­ци су рев­но­сни ка­то­ли­ци. (Кра­ ков­ски над­би­скуп Ка­рол Вој­ти­ла је 1978. иза­бран за пр­вог сло­вен­ског па­пу Јо­ва­ на Па­вла Дру­гог и пр­вог не­ит­ а­ли­јан­ског па­пу по­сле че­ти­ри и по ве­ка.) Су­де­ћи по на­шим кра­ков­ским ис­ку­стви­ма, и не са­мо на­шим, они са­мо­све­сни­ји По­ља­ци ве­о­ма по­шту­ју Ср­бе и до­бро раз­ум ­ е­ју кул­тур­ноисто­риј­ску и ге­о­по­ли­тич­ку су­шти­ну зби­ ва­ња у срп­ским зе­мља­ма.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

57


Д О М

У КУ­ЋИ АН­ТО­НА ПА­ВЛО­ВИ­ЧА ЧЕ­ХО­ВА (1860–1904), У ЈАЛ­ТИ, НА КРИ­МУ, ОВЕ ЗИ­МЕ

Бе­ло гне­здо на Цр­ном мо­ру

Град­ња „Бе­ле да­че“ за­вр­ше­на је у де­цем­бру 1899, пре тач­но сто два­де­сет го­ди­на. Ве­ли­ки пи­сац лич­но је над­гле­дао град­њу и у тој ку­ћи жи­вео до ма­ја 1904. Сам је по­ди­гао врт, би­ра­ју­ћи би­ље та­ко да то­ком це­ле го­ди­не не­што цве­та. Ов­де је уго­шћа­вао ве­ли­ка­не ру­ске кул­ту­ре, по­пут Рах­ма­њи­но­ва и Ша­ља­пи­на, Бу­њи­на и Гор­ког, Ста­ни­слав­ског и Ле­ви­та­на. Ку­ћа оди­ше че­хо­вљев­ски: јед­но­став­но­шћу, скром­но­шћу, до­брим уку­сом. Учи­ни се да ће се и сам Ан­тон Па­вло­вич сва­ког ча­са од­не­куд по­ја­ви­ти Пи­ше: Ана­ста­си­ја Мр­ђе­но­вић

58

Д

ом ве­ли­ког пи­сца да­нас је јед­на од нај­по­се­ће­ни­јих та­ча­ка на кул­ тур­ној ма­пи Јал­те, нај­по­пу­лар­ ни­јег ту­ри­стич­ког гра­да на Кри­му. Овај из­у­зет­ни ку­так и да­нас ди­ше у жи­во­пи­ сном окру­же­њу, крај мо­ра, усред цве­ ћа и че­ти­нар­ских ми­ри­са, с по­гле­дом на моћ­не пла­ве пла­ни­не. Кра­јем XIX SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

и по­чет­ком XX ве­ка ту је би­ла пра­ва умет­нич­ка оаза – сре­ди­ште оку­пља­ња зна­ме­ни­тих сли­ка­ра, пи­са­ца, пе­сни­ка и му­зи­ча­ра ру­ског сре­бр­ног ве­ка. Ан­тон Па­вло­вич Че­хов је ову ку­ћу са­гра­дио за се­бе и сво­ју по­ро­ди­цу ка­да се ње­го­во здра­вље озбиљ­но по­гор­ша­ло. Још као млад али већ за­па­жен пи­сац, он


је не­ко вре­ме бо­ра­вио на Кри­му у го­сти­ ма код ве­ли­ког из­да­ва­ча Алек­се­ја Сер­ге­ је­ви­ча Су­во­ри­на. У ле­то 1888. жи­вео је ме­сец да­на у Су­во­ри­но­вој да­чи у Фе­о­ до­си­ји. Го­ди­ну да­на ка­сни­је бо­ље је упо­ знао Јал­т у, али та­да још ни­је мо­гао ни да прет­по­ста­ви да ће по­след­ње го­ди­не свог жи­во­та до­че­ка­ти баш ту. Тач­но де­сет го­ди­на по­сле, умо­ран од ту­бер­ку­ло­зе ко­ју је ву­као од мла­до­сти, здра­вља до­дат­но на­ру­ше­ног пу­то­ва­њем на Са­ха­лин, пи­сац ку­пу­је бли­зу Јал­те, у ме­сту Верх­ња Аут­ка, зе­мљи­ште по­вр­ ши­не 3.700 ква­драт­них ме­та­ра. Ни­је ту би­ло ни­ка­квих гра­ђе­ви­на, са­мо на­пу­ штен ви­но­град. Тре­ба­ло је уло­жи­ти пу­ но тру­да да се уре­ди те­рен за из­град­њу ку­ће. Че­хов, увек бла­го­на­клон пре­ма по­ чет­ни­ци­ма, про­јек­то­ва­ње ку­ће по­ве­рио је мла­дом и та­лен­то­ва­ном ар­хи­тек­ти Ша­по­ва­ло­ву, ко­ји је тек за­вр­шио сту­ ди­је у Мо­скви. Упо­зна­ли су се у нај­ леп­шој јал­тин­ској књи­жа­ри „Си­на­ни“, где је Че­хов до­ла­зио ско­ро сва­ки дан да пре­ли­ста нај­но­ви­је књи­ге. Вр­ло бр­зо су се спри­ја­те­љи­ли, па је Ан­тон Па­вло­вич пред­ло­жио Ша­по­ва­ло­ву да из­гра­ди за ње­га ку­ћу у Јал­ти. Из успо­ме­на са­мог ар­хи­тек­те, ко­ји се звао као Тол­стој – Лав Ни­ко­ла­је­вич – са­зна­је­мо: „При­зна­јем, већ сам ус­пео да за­во­лим Ан­то­на Па­вло­ви­ча и да се ду­шев­но ве­жем за ње­га, па ме је ова ње­ го­ва по­ну­да, без об­зи­ра што је ла­ска­ла мом са­мо­љу­бљу, ипак упла­ши­ла... Али он је са сво­јом ка­рак­те­ри­стич­ном осе­ тљи­во­шћу при­ме­тио мо­је ко­ле­ба­ње и об­но­вио свој пред­лог. Шта да се ра­ди,

при­хва­тио сам. Су­тра­дан сам по­се­тио Ан­то­на Па­вло­ви­ча у ње­го­вом ста­ну у ку­ћи го­спо­ђе Ило­вај­ске. Ов­де сам пр­ ви пут ви­део Ма­ри­ју Па­влов­ну (се­стру Че­хо­ва – нап. ауто­ра). Ан­тон Па­вло­вич је на­ло­жио да ура­дим про­је­кат згра­де и из­ло­жио сво­је зах­те­ве. Ку­ћа тре­ба да бу­ де ве­о­ма скром­на, јед­но­став­на, при­јат­на и удоб­на.“ По ре­чи­ма Ша­по­ва­ло­ва, у осми­шља­ ва­њу про­јек­та уче­ство­ва­ли су и сам Че­ хов и ње­го­ва се­стра. Из­град­ња је тра­ја­ла ма­ње од го­ди­ну, а сва­ки дан до­ла­зи­ли су Че­хо­ви да по­мог­ну рад­ни­ци­ма и над­ гле­да­ју ра­до­ве. Ан­тон Па­вло­вич се, упо­ ре­до, са оду­ше­вље­њем ба­вио уре­ђе­њем окол­ног про­сто­ра. Ду­го би про­у­ча­вао ча­со­пи­се о ба­што­ван­ству, па из ра­зних де­ло­ва све­та на­ру­чи­вао сад­ни­це пле­ме­ ни­тих сор­ти би­ља­ка и ра­сти­ња. Ње­гов је­дин­стве­ни врт цве­тао би то­ком це­ле го­ди­не, што је и би­ло Че­хо­вље­ва глав­на иде­ја. Сва­ко дрв­це је за­са­дио сво­јим ру­ ка­ма, с ве­ли­ком ра­до­шћу.

Фо­то: Кра­љев­ски ред ви­те­зо­ва и Ар­хи­ва НР

ВО­ЛЕО ЈЕ ДА УГО­С ТИ У де­цем­бру 1899. ку­ћа, ка­сни­је на­зва­ на „Бе­ла да­ча“, би­ла је спрем­на за усе­ља­ ва­ње. Че­хов је ја­вио род­би­ни: „Јалтинска ку­ћа је ве­о­ма до­бра. Бо­ља и не тре­ба да бу­де. Со­бе су ма­ле, али то не сме­та ње­ ном из­гле­ду. Отва­ра се пре­леп по­глед на све стра­не.“ По­глед је за­и­ста био ди­ван. На­рав­ но, отва­рао се ка мо­ру, са де­сне стра­не ви­де­ла се пла­нин­ска ре­чи­ца, са оста­лих стра­на ви­но­гра­ди и шу­ме.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

 Део Че­хо­вље­ве днев­не со­бе Ку­так са фо­то­гра­фи­ја­ма и дра­гим сит­ни­ца­ма

59


Д О М

 Ста­ни­слав­ски са сво­јом тру­пом у по­се­ти код Че­хо­ва у Јал­ти

 Јо­сиф Браз, Пор­трет Ан­то­на Па­вло­ви­ча Че­хо­ва, 1898, на­сли­кан упра­во у вре­ме град­ње ку­ће у Јал­ти

У уну­тра­шњо­сти ку­ће осе­ћа­ла се пра­ва ру­ска ду­ша, скром­на и при­сна. Од по­чет­ка је ту ство­ре­на и до да­нас са­чу­ ва­на та­на­на то­пли­на. Из­гле­да да „Бе­ла да­ча“ још увек пам­ти из­у­зет­но го­сто­ прим­ство свог до­ма­ћи­на и це­ле ње­го­ве по­ро­ди­це. И ми смо ове зи­ме, тач­но сто два­де­сет го­ди­на ка­сни­је, до­шли у го­сте код тог по­жр­тво­ва­ног ле­ка­ра, не­за­у­ста­ вљи­вог до­бро­тво­ра, ге­ни­јал­ног пи­сца и на­да­све до­брог чо­ве­ка. У овој ку­ћи Че­хов је жи­вео од 9. сеп­ тем­бра 1899. до 1. ма­ја 1904. Ку­ћа има де­вет со­ба. У при­зе­мљу је тр­пе­за­ри­ја, а три со­бе око ње би­ле су на­ме­ње­не при­ја­те­љи­ма и ро­ђа­ци­ма. На спра­т у су ка­би­нет и спа­ва­ћа со­ба пи­сца, днев­на со­ба и со­ба мај­ке Че­хо­ва. У ма­ лој ку­ли у пот­кро­вљу жи­ве­ла је Ма­ри­ја Па­влов­на. Зда­ње има се­дам спољ­них вра­та, што већ до­вољ­но го­во­ри о дру­штве­но­сти и отво­ре­но­сти до­ма­ћи­на. Пр­ва про­сто­ри­ ја у ко­ју ула­зи­мо је тр­пе­за­ри­ја. Ов­де, као и у це­лој ку­ћи, са­чу­ва­не су лич­не ства­ри по­ро­ди­це Че­хов: огро­ман сто, са­мо­вар

Ети­да У ни­ши ка­ље­ве пе­ћи при­вла­чи по­глед јед­на чу­де­сна ма­ ла сли­ка, из­ра­ђе­на на кар­то­ну. Јед­не ве­че­ри, гост по­ро­ди­це Исак Ле­ви­тан, ге­ни­јал­ни сли­кар ру­ске при­ро­де, угле­дао је ово уду­бље­ње и до­био ин­спи­ра­ци­ју. Исте ве­че­ри је на­сли­као и оста­вио до­ма­ћи­ну за успо­ме­ну ети­ду, на ко­јој ви­ди­мо сто­го­ве се­на у ноћ­ном по­љу.

60

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

Бо­ра­вак При­пад­ни­ци срп­ског Кра­љев­ског ре­ да ви­те­зо­ва и са­рад­ни­ци „На­ци­о­нал­не ре­ви­је“ бо­ра­ви­ли су на Кри­му у де­цем­ бру 2018, на по­зив Ре­пу­бли­ке Крим. Том при­ли­ком по­се­ти­ли су и ку­ћу Ан­то­на Па­ вло­ви­ча Че­хо­ва у Јал­ти. Та­ко ови за­пи­си сти­жу пред чи­та­о­ца.

Ан­то­на Па­вло­ви­ча, у ор­ма­ну је аутен­ тич­но по­с у­ђе и по­ро­дич­на ре­ли­кви­ја, мај­чин ми­раз – див­не ча­ше из ко­јих се пио шам­па­њац на свад­би пи­шче­вих ро­ ди­те­ља. Па­жњу при­вла­чи и пор­трет Пу­ шки­на. До­би­ла га је на по­клон Ма­ри­ја Па­влов­на, па убр­зо усту­пи­ла бра­т у, ко­ји је же­лео да има код се­бе сли­ку оми­ље­ ног пи­сца. Са обе стра­не пе­ћи, на зи­ду ви­ди­мо два пеј­за­жа, ра­до­ве Ма­ри­је Па­ влов­не. Ње­не сли­ке се на­ла­зе и у дру­гим про­сто­ри­ја­ма. Ту је и Че­хо­вљев пор­трет, сли­ка са фо­то­гра­фи­је из 1902. Пре­див­на со­ба са два про­зо­ра, са по­ гле­дом на врт, мо­ре и ча­роб­ну до­ли­ну гор­ње ре­ке Учан-Су, при­па­да­ла је Ол­ги Ле­о­нар­дов­ни Кни­пер, Че­хо­вље­вој су­ пру­зи, глу­ми­ци мо­сков­ског по­зо­ри­шта (МХАТ). Упо­зна­ли су се у по­зо­ри­шту, ка­да је она игра­ла ца­ри­цу Ири­ну у пред­ ста­ви А. Тол­сто­ја Цар Фе­о­дор Иоано­вич. Ве­о­ма му се до­пао њен глу­мач­ки дар. За­ бе­ле­жио је: „Ири­на је, по ме­ни, ве­ли­чан­ стве­на. Глас, пле­ме­ни­тост, ду­шев­ност –


SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

61


Д О М

 Те­ле­фон и кла­вир у Че­хо­вље­вом до­му

та­ко је ле­по, да ме је чак гр­ло за­свр­бе­ло. Да сам остао у Мо­скви, за­љу­био бих се у ову Ири­ну.“ По­сле две и по го­ди­не, 1901, вен­ча­ли су се и бр­зо заједно до­шли у Jалту. ДО­ЛА­ЗИ­ЛИ И ЖДРА­ЛО­ВИ Пре то­га у овој див­ној со­би бо­ра­ви­ли су при­ја­те­љи, ко­ји су до­ла­зи­ли у ма­ло ду­жу по­се­т у до­ма­ћи­ну. На пример, ов­ де су жи­ве­ли мла­ди пи­сци Ку­прин и Бу­ њин. Овај дру­ги пи­сао је Че­хо­ву у Ни­цу: „Ов­де је баш ти­хо, вре­ме је бла­го, баш сам ле­по од­мо­рио ових да­на у Ва­шем до­му. Не мо­гу да се на­гле­дам пла­вог за­ ли­ва на крај ва­ше до­ли­не. Ују­тру, мо­ја со­ба је пу­на сун­ца.“ Да­нас у овој про­сто­ри­ји ви­ди­мо мно­ штво лич­них ства­ри ко­је су при­па­да­ле Ол­ги Кни­пер и са­мом Ан­то­ну Па­вло­ви­

Ба­што­ван Врт Че­хо­ва до дан да­нас из­гле­да ве­ли­чан­стве­но и не пре­ ста­је да цве­та од про­ле­ћа до зи­ме. Ка­да про­ђе­те кроз ње­га и стиг­не­те ис­пред ку­ће, мо­же­те ви­де­ти ру­жу ко­ја се ви­је уз зид. И њу је за­са­дио Ан­тон Па­вло­вич. Ба­шта је 2008. го­ди­не опле­ ме­ње­на но­вом сор­том ру­же „че­хов“, коjу jе ство­ри­ла фран­цу­ ска фир­ма „Ме­јан“. И да­ље су ту Чеховљеви ке­дри, ло­во­ри, ива, маг­но­ли­ја, бам­бу­си, чем­пре­си и ду­до­ви. Ан­тон Па­вло­вич је во­лео да го­во­ри: „Да ни­сам пи­сац, био бих ба­што­ван.“

62

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

чу. Ту су ње­не фо­то­гра­фи­је и три ве­ли­ ка пор­тре­та, је­дан њен и два ње­го­ва. По­ след­њи пут го­спо­ђа Че­хов бо­ра­ви­ла је ов­де 1953. Над­жи­ве­ла је му­жа пе­де­сет пет го­ди­на. Би­ла је нај­бо­ља глу­ми­ца у свим ве­ли­ким жен­ским уло­га­ма у Че­хо­вље­вим дра­ма­ма, за ње­го­ва жи­во­та и ка­сни­је. У дру­гим со­ба­ма у при­зе­мљу, раз­гле­ да­мо ства­ри ко­је су при­па­да­ле ро­ђа­ци­ ма Ан­то­на Па­вло­ви­ча. Ни­с у ту стал­но жи­ве­ли, али су по­не­кад до­ла­зи­ли у по­ се­т у. На по­ли­ца­ма сто­је књи­ге ко­је су ње­го­ва бра­ћа на­пи­са­ла. На сто­чи­ћу је фо­то­гра­фи­ја бра­тан­ца Ми­ше, ка­сни­је ве­ли­ког глум­ца Ми­ха­и­ла Че­хо­ва. На спра­т у, у ка­би­не­т у пи­сца ви­ди­ мо ње­гов рад­ни сто, на ко­јем је на­пи­сао ве­ћи­ну сво­јих де­ла. На сто­лу мно­штво пред­ме­та ко­ји су при­па­да­ли Ан­то­ну Па­ вло­ви­чу. Ме­ђу њи­ма су пре­ле­пи свећ­ ња­ци, ма­сти­о­ни­ца, ле­кар­ски ка­лен­да­ ри, крим­ски во­ди­чи, сте­то­скоп, пе­чат са нат­пи­сом „А. П. Че­хов“. Про­сто­ри­ја оди­ ше „че­хо­вљев­ском ат­мос­фе­ром“: јед­но­ став­ност, скром­ност, от­ме­ност, до­бар укус. Ов­де је Че­хов на­пи­сао дра­ме Три се­стре, Ви­шњик, при­по­вет­ке „Ар­хи­је­ реј“, „Да­ма са псе­тан­це­том“ и дру­ге. Пре­ма успо­ме­на­ма Ку­при­на, Че­хов је рет­ко ру­чао сам, стал­но је при­мао не­ ког код се­бе, во­лео је да уго­сти. На кла­ ви­ру у днев­ној со­би сви­ра­ла је ње­го­ва


су­пру­га, али и Сер­геј Рахмањинов, А. А. Спен­ди­а­ров, уз кла­вир­ску прат­њу пе­ вао је Фјо­дор Ша­ља­пин... Че­хо­ва су са за­до­вољ­ством по­се­ћи­ва­ли ре­ди­те­љи К. С. Ста­ни­слав­ски, В. И. Не­ми­ро­вич-Дан­ чен­ко, глу­ми­ца В. Ф. Ко­ми­сар­жев­ска­ја, пи­сци В. А. Ги­ља­ров­ски, Иван Бу­њин, Мак­сим Гор­ки, А. И. Ку­прин, сли­кар И. Ле­ви­тан и мно­ги дру­ги... Љу­бав из ср­ца Ан­то­на Па­вло­ви­ча осе­ћа­ли су не са­мо љу­ди, не­го и жи­во­ ти­ње. Удо­мио је у свом дво­ри­шту три пса лу­та­ли­це и јед­ног ра­ње­ног ждра­ла. У јед­ном пи­сму, Че­хов пи­ше же­ни у Мо­ скву: „А ки­ше и да­ље не­ма. Ждрал је ту­ жан. Во­лим те.“

За­вр­ши­ће­мо на­шу при­чу ре­чи­ма  Део днев­не управ­ни­це ку­ће-му­зе­ја Ју­ли­је Дол­го­по­ со­бе ло­ве Ге­ор­ги­јев­не: „Ра­дим ов­де ви­ше од два­де­сет го­ди­ на, и до дан да­нас осе­ћам да се на­ла­зим на ча­роб­ном ме­сту. Ов­де се спо­ји­ла ве­ ли­чан­стве­на ру­ска кул­т у­ра и чи­ста ду­ша скром­ног ру­ског чо­ве­ка. Пр­ви ди­рек­тор му­зе­ја би­ла је Ма­ри­ја Па­влов­на Че­хо­ва, ко­ја је ви­ше де­це­ни­ја бри­ну­ла да се све аутен­тич­но у ку­ћи са­чу­ва. По­се­ти­о­ци че­  Че­хов са сто има­ју осе­ћај да су пу­то­ва­ли кроз вре­ Тол­сто­јем, ме и до­шли у по­се­т у Ан­то­ну Па­вло­ви­чу са су­пру­гом у ње­го­вом по­ро­дич­ном гне­зду, па су се и у свом за­те­кли у ку­ћи са­ми, док се он ла­га­но вра­ћа из шет­ње по ке­ју... До­ђи­те и Ви.“  јал­тин­ском вр­ту

SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

63


П Р Е­К О

64

П Л О­Т А

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.


Са ре­ком из­над гла­ве У ЈАЈ­ЦУ, КРАЈ ВО­ДО­ПА­ДА У ЦЕН­ТРУ ГРА­ДА

Ње­го­ву исто­ри­ју и ле­по­ту ни­ка­да ни­смо до­бро са­гле­да­ли због ав­но­јев­ских иде­о­ло­шких ко­пре­на ко­ји­ма је био оба­ви­јен у ко­му­ни­зму. А овај град на ушћу Пли­ве у Вр­бас, „кон­ти­нен­тал­ни Ду­бров­ник“, за­сно­вао је у XIV ве­ку још Хр­во­је Вук­чић, до вр­ху­на­ца га раз­ви­ли Ко­тро­ма­ни­ћи. У је­зи­ку га ове­ко­ве­чи­ли Хен­рик Ре­нер, Евли­ја Че­ле­би­ја, Ни­ко­ла Шоп. Мо­шти Све­тог Лу­ке ов­де је до­не­ла Је­ле­на Бран­ко­вић. И да­нас град чу­ва­ју ње­го­ве зи­ди­не, пла­ни­не, во­де, стећ­ци. Тол­ки­нов­ски и ста­ро­сло­вен­ски иди­ли­чан, у Деј­то­ну је оста­вљен на ру­бу Срп­ске, са спољ­не стра­не Пи­ше: Или­ја­на Бо­жић

У

ср­цу Бо­сне, та­мо гдје се Пли­ва ули­ва у Вр­бас, смје­штен је овај ста­ри кра­љев­ски град. Му­зеј под отво­ре­ним не­бом ко­ји при­вла­чи ље­по­ том и кул­т ур­но-исто­риј­ском ба­шти­ном. Про­жет шу­мом за­ди­вљу­ју­ћег во­до­па­да, окру­жен је пла­ни­на­ма, ри­је­ка­ма, је­зе­ри­ ма, пун спо­ме­ни­ка при­ро­де и кул­т у­ре. Пи­са­на до­ку­мен­та свје­до­че да је до­ ли­на Пли­ве и Вр­ба­са би­ла на­ста­ње­на још у ан­тич­ко до­ба. Ме­ђу­тим, град Јај­це се раз­ви­ја у XIV и XV ви­је­ку. Нај­ста­ри­ ји са­чу­ва­ни пи­са­ни спо­мен име­на Јај­це по­ти­че из 1396. го­ди­не. Уз име Хр­во­ја Вук­чи­ћа Хр­ва­ти­ни­ћа, вла­да­ра За­пад­не Бо­сне и Дал­ма­ци­је, ко­ји се сма­тра уте­

ме­љи­ва­чем гра­да, та­да је ста­ја­ло „кон­те од Јај­ца“. Пре­ма ри­је­чи­ма Ан­те Бр­та­на, ди­рек­то­ра Аген­ци­је за кул­т ур­но-по­ви­ је­сну и при­род­ну ба­шти­ну и раз­вој ту­ ри­стич­ких по­тен­ци­ја­ла гра­да Јај­ца, сма­ тра се да је Твр­ђа­ва са­гра­ђе­на у ври­је­ме ка­да је Хр­во­је Вук­чић имао из­ра­же­не кон­так­те са Вла­ди­сла­вом На­пуљ­ским. Пре­да­ње ве­ли да је твр­ђа­ва гра­ђе­на по узо­ру на на­пуљ­ски двор, Ка­стел Де­уо, што у пре­во­ду зна­чи твр­ђа­ва ја­је, па је та­ко и Јај­це до­би­ло име. По дру­гој ле­ ген­ди, име Јај­це по­ти­че од ја­јо­ли­ког об­ ли­ка бре­жуљ­ка на ко­јем је на­пра­вље­на твр­ђа­ва. Тре­ћа ле­ген­да, нај­ма­ње вје­ро­ ват­на, ка­же да су не­им ­ а­ри при­ли­ком зи­ SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

 Во­до­пад и ста­ра твр­ђа­ва у град­ском је­згру Јај­ца

65


П Р Е­К О

 Ка­та­ком­ба

П Л О­Т А

да­ња твр­ђа­ве у ве­зив­ни ма­те­ри­јал ста­ вља­ли ја­ја ра­ди ја­ча­ња струк­т у­ре, па су она ушла и у име. За­пис о Јај­цу оста­вио је 1660. и Евли­ја Че­ле­би­ја. Ве­ли да је то „вр­ло стар град“ и да се „уз­ди­же до не­бе­ског сво­да“. Опи­ су­је град­ске зи­ди­не и ка­пи­је, сти­је­не, во­ де­ну ко­пре­ну ко­ја се ди­же од во­до­па­да, пе­ћи­не и во­де­ни­це. „... Ето, сје­ди­ти у оним зе­ле­ни­лом об­ра­слим хлад­ња­ци­ма, ко­ји се на­ла­ зе ис­пред ових мли­но­ва, и про­ма­тра­ти ток као мо­ре ве­ли­ке ри­је­ке Пли­ве, ко­ја зна­њем и мо­ћи бож­јом про­ти­че из­над гла­ве, про­ма­тра­ти ње­но ру­ше­ње низ сти­је­не та­ко је за­ни­мљив и је­дин­ствен при­зор да се чо­вјек мо­ра ди­ви­ти све­ моћ­ном ство­ри­те­љу и оста­ти за­па­њен.“

Чу­ва­ри гра­да „Има­ју мно­го ви­но­гра­да и ба­шча. Зрак им је при­ја­тан, а же­не дра­же­сне“, за­пи­сао Евли­ја Че­ле­би­ја о Јај­цу. Не­про­бој­ни зид око гра­да чи­не пла­ни­не Ћу­си­не, Бу­ко­ви­ца, Хум, Дно­луч­ка пла­ни­на, Кик и Ран­че. Пу­не су ли­ва­да, по­то­ка и ри­је­ка са бр­за­ ци­ма, ви­ро­ви­ма, сла­по­ви­ма, ка­ска­да­ма. Има до­ста оби­ље­же­ них пје­шач­ких ста­за, те­ре­на за брд­ски би­ци­кли­зам, тр­ча­ње, ски­ја­ње, фо­то­гра­фи­са­ње... Има и ло­вач­ких ко­ли­ба, се­зон­ских сто­чар­ских на­се­ља, сред­њо­ве­ков­них не­кро­по­ла, спо­ме­ни­ ка... Око Јај­ца је от­кри­ве­но око 500 сте­ћа­ка. (Нај­по­зна­ти­ји сте­ ћак је гроб кра­ља Стје­па­на То­ма­ше­ви­ћа, на па­ди­на­ма Ху­ма, не­ко­ли­ко сто­ти­на ме­та­ра од во­до­па­да.) Ту су и оста­ци сред­ њо­вје­ков­них гра­до­ва Ви­нац и Ко­мо­тин­град.

66

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

На­кон смр­ти Хр­во­ја Вук­чи­ћа град је пре­шао у по­сјед кра­љев­ске по­ро­ди­ це Ко­тро­ма­ни­ћа, ко­ји су га пре­тво­ри­ли у свој сто­ни град. Го­ди­не 1461. ов­дје је кру­ни­сан и Стје­пан То­ма­ше­вић Ко­тро­ ма­нић, по­сљед­њи вла­дар из ове срп­ске бо­сан­ске ди­на­сти­је и по­сљед­њи де­спот Ср­би­је (1459). Ње­го­ва же­на Је­ле­на Бран­ ко­вић, кћер­ка срп­ског де­спо­та Ла­за­ра Бран­ко­ви­ћа, до­ни­је­ла је у ми­раз мо­шти Све­тог Лу­ке, ко­је је њен отац ку­пио од тур­ског сул­та­на. Оне се и да­нас чу­ва­ју у Јај­цу, у са­мо­ста­ну Све­тог Лу­ке. ПОД ПЛА­ШТОМ ИСТО­РИ­ЈЕ Ја­јач­ка твр­ђа­ва би­ла је те­шко осво­ ји­ва. И пу­то­пи­сац Ата­на­сио Гор­ги­цео у XVII ви­је­ку би­ље­жи: „... За­то има­ду и хри­шћа­ни ко­ји су ов­дје ста­но­ва­ли ову тра­ди­ци­ју, по ко­јој га Тур­чин, ше­зде­сет го­ди­на по­сли­је свих дру­гих гра­до­ва, ни­ је осво­јио си­лом, не­го вар­ком.“ Пре­ма ле­ген­ди, Тур­ци су, пра­ве­ћи се да од­у­ста­ ју од оп­са­де, оста­ви­ли пред гра­дом ку­ жну одје­ћу. Ста­нов­ни­ци Јај­ца узе­ли су је као пли­јен и та­ко уни­је­ли ку­гу у твр­ђа­ ву. Град опу­сто­шен ку­гом Тур­ци осво­ји­ ше „не по­те­гав ни ма­ча“. По­сли­је су град осва­ја­ли и Уга­ри, па опет Тур­ци, па Аустри­јан­ци... Ан­то Бр­тан при­ча нам да је у Јај­цу 1931. про­на­ђен и храм бо­га сун­ца Ми­


тре, нај­ста­ри­ји у Бо­сни. Тај јед­но­ће­лиј­ ски храм, спе­леј, из­ду­бљен је у сти­је­ни и пред­ста­вља је­дин­ствен спо­ме­ник. Ре­ љеф при­ка­зу­је бо­га Ми­тру одје­ве­ног у пер­сиј­ску но­шњу, с огр­та­чем ко­ји ле­ пр­ша. Де­сном ру­ком за­би­ја нож у ср­це би­ка. По­ма­жу му пас, зми­ја и шкор­пи­ ја. По­ред при­ка­за лу­чо­но­ша на­ла­зе се и дви­је сло­бод­не ми­тра­ич­ке скулп­т у­ре. О ду­гој ур­ба­ној исто­ри­ји ов­дје свје­ до­че и Ка­та­ком­бе, Твр­ђа­ва, Цр­ква Све­те Ма­ри­је... Ка­та­ком­бе се на­ла­зе уну­тар град­ских зи­ди­на, код Ме­двјед ку­ле. То је за­пра­во под­зем­на цр­ква ис­кле­са­на у жи­вој сти­ је­ни, кра­јем XIV и по­чет­ком XV ви­је­ ка, по на­ло­гу вој­во­де Хр­во­ја Вук­чи­ћа. Же­лио је да то бу­де мје­сто по­сљед­њег пре­би­ва­ли­шта при­пад­ни­ка ње­го­ве вој­ вод­ске по­ро­ди­це, али ни­ко ни­ка­да ту ни­је са­хра­њен. У пре­двор­ју, на ка­ме­ним зи­до­ви­ма, на­ла­зе се не­до­вр­ше­ни ре­ље­ фи вој­во­де и ње­го­вог гр­ба, те ис­кле­са­ на жен­ска фи­гу­ра са љи­ља­ни­ма у ру­ци. Из пре­двор­ја се ула­зи у цр­кву са­чи­ње­ну у ро­ман­тич­ном, за­сво­ђе­ну у го­тич­ком сти­лу. У по­ду су гроб­ни­це. Ле­ген­да ка­же да је у Ка­та­ком­ба­ма био под­зем­ни ту­нел ко­ји је во­дио ка во­ до­па­ду. Не­ма тра­го­ва тог ту­не­ла, али ле­ ген­да жи­ви у на­ро­ду. При­ча у тај ту­нел смје­шта и Ти­та за ври­је­ме Дру­гог свјет­ ског ра­та, и не­ког дер­ви­ша-под­ви­жни­ка из тур­ског до­ба, са мно­штвом апо­криф­ них де­та­ља.

љу­бље­ни­ке у ри­бо­лов, ве­сла­ње, во­жњу ка­ја­ком или ка­ну­ом на мир­ним во­да­ма. Пут до је­зерâ во­ди по­ред ку­па­ли­шта, иди­лич­них из­ле­ти­шта и ар­хе­тип­ски ли­ је­пих пеј­за­жа. На Ве­ли­ком плив­ском је­ зе­ру 1963. одр­жа­но је сед­мо Европ­ско и Ван­ред­но свјет­ско пр­вен­ство у ка­ја­ку и ка­нуу на мир­ним во­да­ма. Па­жњу при­вла­чи и низ љуп­ких во­ де­ни­ца из­гра­ђе­них на се­дре­ним пра­го­ ви­ма из­ме­ђу Ма­лог и Ве­ли­ког плив­ског је­зе­ра. По­сто­је још од тур­ског до­ба и у на­ро­ду су по­зна­те као млин­чи­ћи. По­ кри­ве­не шин­дром, вје­што из­гра­ђе­не од хра­сто­вог др­ве­та, без ман­сар­ди, про­зо­ ра и дим­ња­ка. Пре­ма по­да­ци­ма из 1562. го­ди­не, у Јај­цу су та­да по­сто­ја­ла два­де­ сет че­ти­ри мли­на. Ле­ген­де у ве­зи са овим во­де­ни­ца­ма на­дах­ну­ле су и Ни­ко­лу Шо­па, ва­жног пје­сни­ка ро­ђе­ног у Јај­цу. Про­фе­сор Мар­ја­на Мар­ја­но­вић упе­ча­тљи­во нам пре­но­си број­не на­род­не при­че и вје­ро­ ва­ња у ве­зи са во­де­ни­ца­ма. Има ту ви­ла, њи­хо­вог ко­ла, за­го­нет­не пје­сме, оп­чи­ ње­них мла­дих мли­на­ра, ве­ли­ких и ту­ жних љу­ба­ви. (...) Од­лу­ком Ко­ми­си­је за на­ци­о­нал­не спо­ме­ни­ке Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, ово под­руч­је про­гла­ше­но је На­ци­о­нал­ним спо­ме­ни­ком под на­зи­вом Кул­тур­ни кра­јо­лик – Плив­ска је­зе­ра са ком­плек­сом мли­но­ва на Пли­ви код Јај­ца.

ВО­ДО­ПАД, ЈЕ­ЗЕ­РА, ВО­ДЕ­НИ­ЦЕ

„Чим до­ђеш у Јај­це, по­хо­ди­ћеш твр­ ђа­ву, за­ни­мљи­ву то­ли­ком сво­јом исто­ риј­ском про­шло­шћу. Ода­тле је ди­ван по­глед по овом кра­ју. Да­ле­ко ти на за­ пад иде око по ча­роб­ном је­зе­ру, што се

– Јај­це је у Ју­го­сла­ви­ји би­ло ту­ри­ стич­ка де­сти­на­ци­ја, чак су га зва­ли „кон­ти­нен­тал­ни Ду­бров­ник“. Са­да има три­де­сет за­шти­ће­них на­ци­о­нал­них спо­ ме­ни­ка и сва­ки од њих по­себ­на је атрак­ ци­ја за ту­ри­сте. При­је све­га сва­ка­ко је во­до­пад ри­је­ке Пли­ве, ви­сок два­де­сет је­ дан ме­тар, је­дин­ствен у сви­је­т у по то­ме што се на­ла­зи у сре­ди­шту гра­да. Од­мах ис­под ње­га Пли­ва се сје­ди­њу­је са Вр­ ба­сом да би за­јед­но на­ста­ви­ли ка Са­ви. По­сљед­њих не­ко­ли­ко го­ди­на ор­га­ни­зо­ ва­ни су ме­ђу­на­род­ни ско­ко­ви с во­до­па­ да ри­је­ке Пли­ве и би­ли вр­ло по­сје­ће­ни. Осим то­га, Ве­ли­ко и Ма­ло плив­ско је­зе­ ро би­ље­же зна­тан по­раст бро­ја стра­них ту­ри­ста – ка­же Ан­то Бр­тан. Ова ли­је­па је­зе­ра, нај­ве­ће при­род­не аку­му­ла­ци­је у БиХ, пра­ви су рај за за­

КРОЗ ТВР­ЂА­ВУ ДО МЕ­ДВЈЕД КУ­ЛЕ

Фо­то: Аген­ци­ја за кул­тур­но-по­ви­је­сну и при­род­ну ба­шти­ну и раз­вој ту­ри­стич­ких по­тен­ци­ја­ла гра­да Јај­ца

Ти­то­во Јај­це У Ју­го­сла­ви­ји су то ђа­ци мо­ра­ли зна­ти на­па­мет, као пје­сми­ цу. У Јај­цу, 29. и 30. но­вем­бра 1943, одр­жан је по­ли­тич­ки скуп по­знат као дру­го за­сје­да­ње Ан­ти­фа­ши­стич­ког ви­је­ћа на­род­ ног осло­бо­ђе­ња Ју­го­сла­ви­је. На ње­му је, учи­ли смо, ство­ре­на „со­ци­ја­ли­стич­ка Ју­го­сла­ви­ја“. Ка­сни­је смо о све­му то­ме са­зна­ ва­ли и мно­ге ства­ри ко­је су би­ле пре­ћу­та­не, па и стро­го за­ бра­ње­не. Те зе­мље ви­ше не­ма, а на­ро­ди ко­ји су у њу ушли још уви­јек се, му­ко­трп­но, опо­ра­вља­ју од на­чи­на на ко­ји се рас­па­ ла. А у Јај­цу, у зда­њу где је одр­жа­но за­сје­да­ње, и да­нас је Дом АВ­НОЈ-а. Му­зеј осно­ван 1953, об­но­вљен и по­но­во отво­рен 2008. У му­зе­ју су пор­тре­ти ко­је је ра­дио Ђор­ђе Ан­дре­је­вић Кун, збир­ка цр­те­жа Бо­жи­да­ра Јак­ца, фил­мо­ви, тон­ски за­пи­си и дру­га до­ку­мен­та­ци­ја. О то­ме нам је ка­зи­ва­ла Ем­са­да Ле­ко, ди­рек­тор Му­зе­ја. SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

67


П Р Е­К О

П Л О­Т А про­сти­ре под око­ми­том сти­је­ном. Је­зер­ ца па­да­ју у ка­та­рак­та­ма јед­но у дру­го, а об­ру­бље­на су са сје­ве­ра го­лим рав­ним сти­је­на­ма, с ју­га бр­ди­ма с буј­ним шу­ ма­ма.“ Та­ко је, на свом пу­те­ше­стви­ју по Бо­сни 1896, Хен­рик Ре­нер пи­сао о Јај­цу. Ар­хи­тек­тон­ски спо­ме­ни­ци увјер­љи­ во илу­стру­ју сред­њо­вје­ков­ну умјет­ност и раз­ли­чи­та по­ли­тич­ка ста­ња у Јај­цу. У до­ба Хр­во­ја Вук­чи­ћа би­ла је до­ми­ нант­на ло­кал­на гра­ђе­вин­ско-кле­сар­ска ра­ди­о­ни­ца, док су у до­ба по­сљед­њих бо­сан­ских кра­ље­ва у Јај­цу ра­ди­ли мај­ сто­ри из Дал­ма­ци­је чи­је су од­ли­ке ка­сна го­ти­ка при­мор­ских гра­до­ва и зна­ци ра­ не ре­не­сан­се. Ма­ти­ја Кор­вин у ба­но­ви­ ну до­во­ди мај­сто­ре из сред­ње Дал­ма­ци­ је, као и оне из ма­ђар­ских кра­је­ва. – Прет­по­ста­вља се да је Твр­ђа­ва у Јај­ цу са­гра­ђе­на већ по­чет­ком XI­II ви­је­ка, да би доц­ни­је би­ла до­гра­ђи­ва­на и при­ ла­го­ђа­ва­на по­тре­ба­ма – ка­же Ан­те Бр­ тан. – Би­ла је нај­ве­ћа и нај­ја­ча у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни. Чак ни ве­ли­ки осва­јач сул­тан Му­ха­мед Ел Фа­тих ни­је успио да је осво­ји, ни на­кон што је по­ко­рио ци­ је­лу Бо­сну. Одо­ли­је­ва­ла је Осман­ли­ја­ма пу­них 65 го­ди­на... Твр­ђа­ва је и да­нас сва од бе­де­ма, ка­ пи­ја, ку­ла. Грб Ко­тро­ма­ни­ћа је из до­ба кра­ља Тврт­ка II. Са твр­ђа­ве се и да­нас пру­жа по­глед на град ко­ји оди­ше ам­би­ јен­том ста­рих бо­сан­ских ку­ћа. „Јед­на од нај­ста­ри­јих до­град­њи у твр­ђа­ви је окру­гла ку­ла на ју­жној стра­ ни, у знат­но ни­жем по­ло­жа­ју. Од ње се уш­чу­вао са­мо је­дан спрат“, пи­сао је Хен­рик Ре­нер. „Из­гра­ђе­на је про­сто над об­ро­ном, а опа­са­на чвр­стим зи­ди­на­ма. Ово је она ку­ла што је пр­ва па­ла Ма­ти­ји Кор­ви­ну, те је он ода­тле упра­вљао оп­са­ дом. С те су се сти­је­не му­сли­ман и хри­ шћа­нин сру­ши­ли у по­нор у оти­ма­њу за бар­јак. Доц­ни­је је ку­ла слу­жи­ла као за­ твор и сви­јет ју и са­да зо­ве ,хап­са­на‘.“ Ме­двјед ку­ла, прет­по­ста­вља се, на­зив је до­би­ла због свог об­ли­ка, чвр­сти­не и ве­ли­чи­не. Је­ди­на је ку­ла окру­глог об­ли­ ка у Јај­цу и спа­да ме­ђу нај­ста­ри­је гра­ђе­

 Плив­ско је­зе­ро Во­де­ни­це на се­дре­ним пра­го­ви­ма из­ме­ђу Ма­лог и Ве­ли­ког плив­ског је­зе­ра

Пли­ва Евли­ја Че­ле­би­ја у свом пу­то­пи­су: „Онај ко­ји у под­не по­сма­тра ток ове ри­је­ке оста­је за­ча­ран. Сун­цем оба­сја­на ри­је­ка Пли­ва, ко­ја за­сја­ји као на­џеф­ски ка­ мен, и ба­ца­ка­ње мно­гих ве­ли­ких и ма­лих ри­ба јед­не за дру­ гом као му­ње, кра­сан је и чу­дан при­зор!“

68

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

ви­не. Сма­тра се да је са­гра­ђе­на из­ме­ђу 1448. и 1463. го­ди­не. Јед­на ле­ген­да ка­зу­је да су у њој жи­вје­ли ме­двје­ди ко­ји­ма су ба­ца­ни за­ро­бље­ни­ци и ка­жње­ни­ци, па мо­жда и отуд име. Ан­те Бр­тан оба­вје­шта­ва нас о пла­ни­ ра­ној за­ма­шној об­но­ви и за­шти­ти ја­јач­ ке твр­ђа­ве. – Уна­пре­ђе­ње ту­ри­зма је­дан је од на­ ших при­о­ри­те­та – об­ја­шња­ва. – Не­ка­да је Јај­це има­ло раз­ви­је­ну ин­ду­стри­ју, па се ни­је пре­тје­ра­но ин­те­ре­со­ва­ло за ту­ ри­зам. Да­нас су се окол­но­сти про­ми­је­ ни­ле и све ви­ше љу­ди ви­ди при­ли­ку у ту­ри­зму, од при­ват­ног смје­шта­ја до из­ ра­де су­ве­ни­ра и уго­сти­тељ­ске по­ну­де. КУЛ­ТУ­РА И СВЕ­ТИ­ЛИ­ШТА Ва­жно оби­љеж­је жи­во­та у Јај­цу су кул­т ур­на де­ша­ва­ња. – Је­дан од нај­зна­чај­ни­јих до­га­ђа­ја код нас је­с у „По­зо­ри­шне/Ка­за­ли­шне игре БиХ“ – ка­же Смиљ­ка Бр­тан, ди­рек­тор До­ма кул­т у­ре. – Игре су уте­ме­ље­не дав­ не 1971. и нај­ста­ри­ји су бо­сан­ско-хер­це­ го­вач­ки те­а­тар­ски фе­сти­вал. Фе­сти­вал ду­хов­не по­е­зи­је и му­зи­ке „Плив­ске ома­ хе – бо­сан­ско­хер­це­го­вач­ко ви­ше­гла­сје“, у ма­ју, уте­ме­љен је 2007. Ли­ков­ни умјет­ ни­ци по­хо­де наш град у окви­ру „Ли­ков­ не ко­ло­ни­је“, сре­ди­ном ав­гу­ста. И ма­ ни­фе­ста­ци­је као што су „Шо­по­ви да­ни на Пли­ви“, „Да­ни Влат­ка Ју­ри­ћа“, „Да­ни сред­њо­вје­ко­вља“ чи­не Јај­це цен­тром кул­т ур­ног жи­во­та у овом ди­је­лу БиХ. Јед­но од нај­ста­ри­јих мје­ста хо­до­ча­ шћа ов­дје је Цр­ква Све­тог Иве, у бли­ зи­ни гра­да. Са­гра­ди­ли су је ду­бро­вач­ки кле­са­ри у XV ви­је­ку, у се­лу Под­ми­лач­ је. По јед­ном пре­да­њу, до­ду­ше, цр­ква је нај­при­је би­ла у се­лу Пше­ник, на ли­је­вој оба­ли Вр­ба­са, па је ов­дје чу­дом пре­шла јед­не но­ћи, уз­ми­чу­ћи пред скр­на­вље­њи­ ма од стра­не Ту­ра­ка. „По­сли­је то­га цр­ кву ви­ше ни­ко ни­је смио ди­ра­ти“, ка­же про­фе­сор Мар­ја­на Мар­ја­но­вић. Пре­но­ си нам и дио бо­га­тог пре­да­ња о чу­ди­ма и ис­це­ље­њи­ма ко­ја су се де­си­ла на овом мје­сту, за­хва­љу­ју­ћи мо­ли­тва­ма Све­том Иви. Још у XIX ви­је­ку пу­то­пи­сци из­вје­ шта­ва­ју о де­се­так хи­ља­да по­кло­ни­ка ко­ ји се ов­дје са­ку­пе на дан Све­тог Иве. Про­фе­сор Мар­ја­на Мар­ја­но­вић за Јај­ це, свој род­ни град, ка­же да „ла­ко ку­пи и по­сје­ти­те­ље и ту­ри­сте. А нас, сво­је, ве­же сво­јим да­хом и ду­хом док смо жи­ви.“ 


SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

69


С Т А­З Е ПЕ­ШКЕ ДО НАЈ­ЛЕП­ШЕГ ВИ­ДИ­КОВ­ЦА У ЂЕР­ДАП­СКОЈ КЛИ­СУ­РИ

На­клон го­спо­ди­ну Ду­на­ву

70

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.


Ду­нав је ту нај­ши­ри и нај­у­жи, нај­ста­ри­ји и нај­мла­ђи. Сав у кли­су­ра­ма и ко­тли­на­ма, сав вуч­ји и ор­лов­ски, а при­сан и наш. Од ду­би­на Ле­пен­ског Ви­ра до ви­си­на Пло­ча де­ли нас ла­га­на јед­но­сат­на шет­ња, за ко­ју чак ни­је нео­пх­ од­на ни ве­ли­ка кон­ди­ци­ја. За све су се по­бри­ну­ли ге­ниј при­ро­де и на­ши од­лич­ни ор­га­ни­за­то­ри пу­то­ва­ња. Нај­те­жи од све­га је по­вра­так у сва­ко­дне­ви­цу, та­ко бле­ду и обич­ну спрам овог овде Пише: Ана Ранковић

SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

71


С Т А­З Е

 У Кли­су­ри

72

М

и­хољ­ско сун­це ис­пра­ти­ло нас је у Кли­с у­ру. Уз до­бру ор­га­ ни­за­ци­ју ту­ри­стич­ке аген­ци­је „Фла­мин­го тра­вел клуб“, то је у на­шу јед­но­днев­ну екс­пе­ди­ци­ју уне­ло осе­ћај ра­до­сти и ла­ко­ће. Би­ли смо ма­ла еки­ па од два­де­се­так пут­ни­ка, за­љу­бље­ни­ка у ле­по­те Ср­би­је, и наш ми­ни­бус је био пун до­бре енер­ги­је. На­ци­о­нал­ни парк „Ђер­дап“ по­чи­ ње од Го­лу­бач­ке твр­ђа­ве, ко­ја је би­ла и на­ше пр­во ста­ја­ли­ште на овом из­ле­т у. Ту смо чу­ли при­чу о Го­лу­ба­ни, де­спо­ ту Сте­фа­ну, сте­ни Ба­ба­кај, о хра­бром За­ви­ши и лу­ка­вом Је­ре­ми­ји. Нај­ви­ше нам се до­па­ла анег­ до­та ко­ју смо чу­ли од во­ди­ча о кра­љу Алек­сан­дру Ка­ра­ ђор­ђе­ви­ћу ко­ји је Ру­му­ни­ма по­кло­ нио остр­во на Ду­ на­ву, бли­же на­шој не­го њи­хо­вој оба­ли, а све због „ча­роб­ них очи­ју прин­це­ зе Ма­ри­је“, бу­ду­ће срп­ске (ју­го­сло­вен­ ске) кра­љи­це. Пут смо на­ста­ ви­ли де­сном оба­ лом Ду­на­ва, кроз за­ди­вљу­ју­ћи Ђер­ дап ко­ји чи­не че­ ти­ри кли­с у­ре и три ко­тли­не. Ова­ко: Го­ кли­с у­ра, лу­бач­ка Љуп­ков­ска ко­тли­ на, кли­с у­ра Го­спо­ SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

ђин вир, До­њо­ми­ла­но­вач­ка ко­тли­на, Ве­ ли­ки и Ма­ли Ка­зан, Ор­шав­ска ко­тли­на и Сип­ска кли­с у­ра. Наш крај­њи циљ био је ви­ди­ко­вац Пло­че, ода­кле се пру­жа пре­леп по­глед на дра­ма­тич­не те­сна­це ђер­дап­ских Ка­за­на. Ус­пут смо по­се­ти­ли из­у­зет­ни ар­хе­о­ ло­шки ло­ка­ли­тет Ле­пен­ски Вир. У дру­ гој по­ло­ви­ни XX ве­ка от­кри­ва­ње овог ло­ка­ли­те­та од­јек­ну­ло је као пр­во­ра­зред­ на свет­ска сен­за­ци­ја. Убр­зо је по­ста­ло ја­сно да је то древ­на и ве­ли­ка кул­т у­ра, „пр­ва Евро­па“, ко­ја је име и до­би­ла ме­ сту на ду­нав­ској оба­ли где је пр­ви пут от­кри­ве­на. План­ска град­ња, гра­ђе­ви­не про­јек­то­ва­не на исти на­чин, за­го­нет­не ри­бо­ли­ке скулп­т у­ре – ка­ко је то пи­сао про­фе­сор Дра­го­слав Сре­јо­вић, ар­хе­о­лог – по­ка­зу­ју „да ар­хи­тек­те и скулп­то­ри Ле­пен­ског Ви­ра ни­с у ме­ђу сво­јим са­вре­ ме­ни­ци­ма има­ли так­ма­це, од­но­сно да се у сред­њем По­ду­на­вљу, у Ђер­да­пу, то­ком це­лог ми­ле­ни­ју­ма од 7000. до 6000. го­ди­ не ста­ре ере на­ла­зи­ло сре­ди­ште умет­но­ сти ка­ме­ног до­ба.” Пре­пу­ни ути­са­ка из Ле­пен­ског Ви­ ра, на­ста­вља­мо пут До­њег Ми­ла­нов­ца. Та­мо нас у Цен­тру за по­се­ти­о­це На­ци­о­ нал­ног пар­ка „Ђер­дап“ че­ка чу­вар у овог за­шти­ће­ног под­руч­ја. Он ће нас пра­ти­ти у на­став­ку пу­та. ШЕТ­ЊА УВИС У ср­цу Ђер­дап­ске кли­с у­ре, на ме­сту зва­ном Пец­ка ба­ра, иза­шли смо из ауто­ бу­са. У на­шу ђер­дап­ску аван­т у­ру да­ље се мо­ра­ло пе­ши­це. Бу­ду­ћи да је ви­ди­ко­ вац на ко­ји смо кре­ну­ли у зо­ни нај­стро­


жег сте­пе­на за­шти­те, по­се­та је кон­тро­ ли­са­на и у скла­ду са За­ко­ном о за­шти­ти при­ро­де. Сви по­се­ти­о­ци у оба­ве­зи су да та­кву по­се­т у на­ја­ве На­ци­он ­ ал­ном пар­ку „Ђер­дап“, ко­ји обез­бе­ђу­је прат­њу чу­ва­ра. На­ма то не са­мо да ни­је сме­та­ ло, не­го је и ви­ше­стру­ко ко­ри­сти­ло. Од чу­ва­ра на­ци­о­нал­ног пар­ка, Алек­сан­дра, чу­ли смо мно­ге за­ни­мљи­ве при­че о Ду­ на­ву, љу­ди­ма овог кра­ја, жи­во­тињ­ском и биљ­ном све­т у. Ни­ко не мо­же пред­ста­ ви­ти ле­по­т у свог кра­ја бо­ље од ме­шта­ ни­на ко­ји је за­до­во­љан што је ту где је и ко­ји, упр­кос стал­ној до­ступ­но­сти, ни­је оту­пео на при­род­не ле­по­те сво­га кра­ја. Ла­га­ним ко­ра­ци­ма ишли смо ута­ба­ ним шум­ским пу­тем, са ве­о­ма бла­гим успо­ном. Ли­шће нам је шу­шта­ло под но­га­ма, али још увек га је ви­ше би­ло на др­ве­ћу, у свим ни­јан­са­ма жу­те, зе­лен­ ка­сте, цр­вен­ка­сте. Чу­вар нам је при­чао да се у тим гу­стим хра­сто­вим шу­ма­ма има број­не ди­вља­чи, по­пут је­ле­на, ср­на, ди­вљег ве­пра, ме­две­да, ву­ка, ша­ка­ла, ли­ си­ца, ку­на, ди­во­ко­за, зе­ца. Ре­че нам да је ту нај­број­ни­је ста­ни­ште ри­са у Ср­би­ ји, ко­ји је ве­о­ма ре­дак у Евро­пи. Пи­та­ ли смо га да ли је ви­део не­кад не­ке од тих жи­во­ти­ња. Јед­на ста­ри­ја са­пут­ни­ца се упла­ши да нам слу­чај­но не пре­пре­чи пут не­ки вук, уз ша­љи­ву опа­ску: „Ди­ во­ко­зу, је­ле­на, зе­ца, ку­ну и ли­си­цу бих мо­гла да пре­жи­вим, али ву­ка... сру­ши­ла бих се од стра­ха чим га угле­дам!“ На­сме­ја­ли смо се, али нас чу­вар уте­ ши ре­чи­ма да те жи­во­ти­ње жи­ве ду­бо­ко у шу­ми и да је ма­ла ве­ро­ват­но­ћа да ће­ мо има­ти бли­ски су­срет са њи­ма. Ла­га­на јед­но­сат­на шет­ња, у ко­ју без на­по­ра мо­

гу и они не­ве­ли­ке кон­ди­ци­је, од­ви­ја­ла се уз при­че о Ду­на­ву, ко­ји­ма ни­кад кра­ја. – Не знам да ли сте чу­ли за ста­ро за­ ни­ма­ње ло­це­ви, да­нас из­у­мр­ло? То су ка­пе­та­ни реч­не пло­вид­бе ко­ји су пре­во­ ди­ли бро­до­ве у нај­о­па­сни­јем де­лу кли­ су­ре, јер су са­мо они мо­гли брод без­бед­ но да из­ву­ку, чу­ва­ју­ћи га од под­вод­них сте­на, гре­бе­на и бр­за­ка. Мај­сто­ри свог за­на­та, ни­с у мно­го ма­ри­ли за опа­сно­ сти, го­во­ре­ћи да Ду­нав има ве­ли­ку моћ и да шти­ти оне ко­ји му по­све­ћу­ју цео жи­вот. Оту­да то чуд­но од­с у­ство стра­ ха код тих љу­ди и у нај­те­жим си­т у­а­ци­ ја­ма, ка­да су по ки­ши или ја­ком ве­тру пре­во­ди­ли бро­до­ве, од­го­вор­ни за жи­ во­те мно­гих љу­ди. Нај­о­па­сни­ји део је био баш Ма­ли Ка­зан, ко­ји ће­мо ви­де­ти са овог ви­ди­ков­ца. Одав­но у Ђер­да­пу не­ма опа­сних под­вод­них сте­на и бр­за­ ка, јер је из­град­њом моћ­не хи­дро­е­лек­ тра­не ство­ре­но ве­ли­ко ве­штач­ко је­зе­ро, са­свим мир­но. Не­ста­ли су ло­це­ви, али је оста­ло пу­но њи­хо­вих при­ча и до­го­ дов­шти­на. На оба­ли Ду­на­ва из­гра­ђе­но је ви­ше пот­пу­но но­вих на­се­ља, јер су ста­ра оста­ла под во­да­ма ре­ке. Јед­но од њих је и До­њи Ми­ла­но­вац, ко­ји се у сво­ јој исто­ри­ји се­лио ви­ше пу­та и вра­тио на ме­сто где је у вре­ме ве­ли­ког Рим­ског цар­ства био ка­струм Та­ли­ја­та.

 На ви­ди­ков­цу

Фо­то: Све­тла­на Дин­га­рац, Дра­ган Бо­снић, Ана Ран­ко­вић

Ши­ри­на Моћ­ни Ду­нав нај­ши­ри је упра­во на Ђер­да­пу, код Го­луп­ца, око се­дам ки­ло­ме­та­ра, да би се код Ма­лог Ка­за­на су­зио на све­га 140 ме­та­ра. У ту фа­сци­нант­ну сли­ку ула­зи­мо овим пу­то­ ва­њем, то­ме смо до­шли у по­хо­де.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

73


С Т А­З Е  У Ве­ли­ком ка­за­ну

ИЗ­НАД МА­ЛОГ КА­ЗА­НА

Слу­ша­ли смо га па­жљи­во, ис­пи­ти­ ва­ли о жи­во­т у да­нас, о ту­ри­сти­ма ко­ји кр­ста­ре Ду­на­вом. Ка­же да их има до­ста по­след­њих го­ди­на, на­ро­чи­то стра­на­ца, на ино­стра­ним кру­зе­ри­ма Ду­на­вом, јер Ду­нав кроз Ср­би­ју про­ти­че у ду­жи­ни од 588 ки­ло­ме­та­ра, пло­ван це­лим сво­јим то­ком, а ту је још де­вет др­жа­ва кроз ко­је про­ти­че ова ма­гич­на ре­ка. Та­ко, уз при­че и ужи­ва­ње у кра­јо­ли­ ку, сти­го­смо до на­шег ци­ља, ви­ди­ков­ца Пло­че. Не­ко­ли­ци­на је ско­ро по­тр­ча­ла, не­стр­пљи­ва да што пре ви­ди тај уски те­снац Ду­на­ва. За­хва­љу­ју­ћи на­по­ру за­по­сле­них у на­ци­о­нал­ном пар­ку, ви­ди­ко­вац је сре­ ђен, оја­чан плат­фор­мом са ко­је смо са­ свим без­бед­но мо­гли да по­сма­тра­мо нај­леп­ши део кли­с у­ре, Ма­ли Ка­зан. Не­ сва­ки­да­шњи по­глед на стр­ме пла­нин­ске ли­ти­це пот­пу­но нас је оча­рао. Мно­го је жи­во­пи­сни­је не­го на свим фо­то­гра­фи­ ја­ма Ђер­да­па ко­је смо до са­да ви­де­ли, сви смо се углас сло­жи­ли. Раз­ми­шља­мо  Брод ис­под о хра­бро­сти тих ста­рих ка­пе­та­на ко­ји су ли­ка по­след­њег са­вла­да­ва­ли ду­нав­ске ви­ро­ве – ко­ли­ко је ве­ли­ка њи­хо­ва љу­бав пре­ма ре­ци би­ дач­ког кра­ља Де­ци­бе­ла (вла­дао ла и ко­ли­ко ве­ли­ка хра­брост! Чак и са тог без­бед­ног ме­ста огра­ђе­ног ви­ди­ков­ 87–106. го­ди­не), укле­са­ног у сте­ни ца, тај те­снац је де­ло­вао по­ма­ло за­стра­ шу­ју­ће. По­глед пу­ца на­да­ле­ко, док нам Кли­су­ре

74

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

Ду­би­на Ду­нав је ту не са­мо нај­у­жи, не­го и нај­ ду­бљи у це­лом свом то­ку, ду­бок чак 90 ме­та­ра на не­ким ме­сти­ма, та­ко да је ње­ го­во дно ис­под ни­воа Цр­ног мо­ра.

чу­вар на­ци­о­нал­ног пар­ка при­ча о ри­ба­ ма ко­је се ту ло­ве, о сму­ђу и со­му као го­ спо­да­ри­ма ду­нав­ских во­да, о ду­нав­ском ка­ви­ја­ру ко­ји се не­ка­да из­во­зио у стра­ не зе­мље и био из­у­зет­но це­њен. – И то је при­ча ко­ја ће вас, по­ред при­ род­них ле­по­та Ђер­да­па, уве­сти у још леп­ши свет ње­го­ве ку­хи­ње, ло­вач­ких и ри­бо­ло­вач­ких спе­ци­ја­ли­те­та. Не бих да се мно­го хва­лим, али код нас ни­кад ни­ ко ни­је остао гла­дан. Кре­ну­смо на ру­чак у ет­но ре­сто­ран да про­ба­мо обе­ћа­не спе­ци­ја­ли­те­те. Ово­ га пу­та то ни­је би­ла ри­ба, не­го ло­вач­ки гу­лаш од раз­ли­чи­тих вр­ста ди­вља­чи, ду­го и зна­лач­ки ку­ван, са спе­ци­фич­ном ме­ша­ви­ном за­чи­на ко­ја му је да­ва­ла пи­ кан­тан укус. И уз то спе­ци­јал­ни ба­ре­ни сир и све­жу са­ла­т у. И до­ма­ће ви­но овог кра­ја, сим­бо­лич­ног на­зи­ва „Ду­ша Ду­на­ ва“, уз аутен­тич­ни ам­би­јент са ши­ро­ким по­гле­дом на веч­ни Ду­нав. То­ли­ко фа­ сци­нан­тан да нам је би­ло жао отрг­ну­ти се из овог бај­ко­ви­тог пре­де­ла и вра­ти­ти се ку­ћи, у сва­ко­дне­ви­цу. 


SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

75


К А­Т А­Л О Г

Сјај ста­ре пре­сто­ни­це ТУ­РИ­С ТИЧ­КА ПО­НУ­ДА КРУ­ШЕВ­ЦА

Од исто­ри­је и кул­ту­ре, пре­ко спо­ме­нич­ког на­сле­ђа, до бањ­ског и пла­нин­ског ту­ри­зма, спорт­ско-ре­кре­а­тив­ног и вер­ског, овај ре­ги­о­нал­ни цен­тар има мно­ге сво­је аду­те  Цр­ква Ла­за­ри­ца, XIV век Спо­ме­ник ко­сов­ским ју­на­ци­ма, је­дан од сим­бо­ла Кру­шев­ца

К

ру­ше­вац, срп­ска сред­њо­ве­ков­на пре­сто­ни­ца, свр­ста­ва се у гра­до­ве из­у­зет­но бо­га­тог кул­т ур­но-исто­ риј­ског на­сле­ђа. Још дав­не 1371. слав­ни кнез Ла­зар Хре­бе­ља­но­вић са­гра­дио је Кру­ше­вац као сво­ју пре­сто­ни­цу. У цр­кви Ла­за­ри­ци, по­диг­ну­тој 1376–1380. по­во­дом ро­ђе­ња пр­вог си­на Ла­за­ре­вог Сте­фа­на и по­све­ће­ној ар­хи­ђа­ко­ну и пр­во­му­че­ни­ ку Сте­фа­ну, при­че­сти­ла се срп­ска вој­ска пред по­ла­зак у Ко­сов­ски бој 1389. Ла­за­рев град. У окви­ру ком­плек­са Ла­за­ ре­вог гра­да, по­ред цр­кве Ла­за­ри­це, на­ла­зе се На­род­ни му­зеј, Спо­ме­ник кне­зу Ла­за­ру, оста­ци Кне­же­вог дво­ра и Дон­жон ку­ла. У бли­зи­ни Ла­за­ре­вог гра­да је ле­гат у ко­јем је из­ло­же­но пре­ко сто­ти­ну сли­ка Ми­ли­ћа од Ма­чве са те­ма­ма из срп­ске исто­ри­је, од Сте­фа­на Не­ма­ње до на­ших да­на, по­нај­ви­ше из сред­њо­ве­ков­ног Кру­шев­ца. Не­да­ле­ко од Ла­за­ре­вог гра­да, на Тр­гу де­спо­та Сте­фа­на, 2018. по­ста­вљен је брон­за­ни спо­ме­ник кне­ ги­њи Ми­ли­ци, де­ло ака­дем­ског ва­ја­ра Зо­ ра­на Ива­но­ви­ћа. Ти­ме су јој се Кру­ше­вља­ ни оду­жи­ли за све што је за град и Ср­би­ју учи­ни­ла пре и по­сле Ко­сов­ској бо­ја.

76

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

На­чел­ство. Ово зда­ње, у ко­ме је да­ нас сме­ште­на Град­ска упра­ва, нај­леп­ше је ар­хи­тек­тон­ско оства­ре­ње Кру­шев­ца са по­чет­ка XX ве­ка. У ина­че рас­ко­шној уну­тра­шњо­сти, ле­по­том се по­себ­но ис­ ти­че Све­ча­на или Мо­за­ик са­ла. У њој су мо­за­и­ци Мла­де­на Ср­би­но­ви­ћа на­дах­ну­ ти сред­ње­ве­ков­ном исто­ри­јом Ср­би­је и Кру­шев­ца, ко­ло­ри­стич­ки и мо­тив­ски рас­ ко­шни. Под за­јед­нич­ким на­зи­вом У сла­ву Кру­шев­ца, ту су зид­ни и под­ни мо­за­и­ци, ви­тра­жи и лу­не­те у пла­фон­ским ни­ша­ма. Сва­ки мо­за­ик има свој по­себ­ни на­зив и у ве­зи са сва­ким по­сто­ји за­ни­мљи­ва при­ча. Ку­ћа Си­ми­ћа. Јед­на од нај­ста­ри­јих гра­ ђе­ви­на у Кру­шев­цу, по­диг­ну­та пре 1833, ка­да је Кру­ше­вац осло­бо­ђен од Ту­ра­ка. У њој је по­стиг­нут до­го­вор о по­ди­за­њу кнез-Ми­ле­ти­не бу­не. Да­нас је у њој из­ло­ жбе­на по­став­ка ко­ја при­ка­зу­је по­ро­дич­ни жи­вот у ва­ро­ши по­чет­ком XX ве­ка. Спо­ме­ник ко­сов­ским ју­на­ци­ма. Сим­ бол Кру­шев­ца, јед­но од нај­у­спе­ли­јих оства­ ре­ња срп­ског ва­јар­ства с по­чет­ка XX ве­ка, до­ми­ни­ра цен­тром гра­да. Де­ло је Ђор­ђа


Јо­ва­но­ви­ћа, ко­ји је на Свет­ској из­ло­жби у Па­ри­зу 1900. за скулп­т у­рал­не еле­мен­те са овог спо­ме­ни­ка на­гра­ђен Злат­ном ме­ да­љом пр­вог ре­да. „Сло­бо­ди­ште“. Овај из­у­зет­ни спо­ме­ нич­ки ком­плекс про­сти­ре се на ју­жној пе­ри­фе­ри­ји гра­да, по­ред Вас­пит­но-по­ прав­ног до­ма. Ту је у Дру­гом свет­ском ра­т у био не­мач­ки ло­гор, где је оку­па­ тор стре­љао ви­ше сто­ти­на ро­до­љу­ба из Кру­шев­ца и око­ли­не. Цен­трал­ни спо­ме­ нич­ки део је по иде­ји До­бри­це Ћо­си­ћа из­вео Бог­дан Бог­да­но­вић, 1960–1965. У Ме­мо­ри­јал­ном ком­плек­с у пар­ка „Сло­ бо­ди­ште“ 2018. от­кри­вен је спо­ме­ник па­лим при­пад­ни­ци­ма вој­ске и по­ли­ци­је у ра­то­ви­ма 1991–1999.. Ја­с тре­бац. Нај­ви­ша пла­ни­на у кру­ ше­вач­ком кра­ју, уда­ље­на 20 ки­ло­ме­та­ ра од цен­тра гра­да. Про­стра­на ви­со­ра­ ван са ве­штач­ким је­зе­ром ле­жи на око 650 ме­та­ра над­мор­ске ви­си­не. Ње­ни нај­ви­ши вр­хо­ви, Ђу­ли­ца (1491) и По­ глед (1481), при­род­на су гра­ни­ца из­ ме­ђу То­пли­це и По­мо­ра­вља. Пре­де­ли Ја­стреп­ца при­влач­ни су за љу­би­те­ље при­ро­де – лов­це, пла­ни­на­ре, из­ви­ђа­че, брд­ске би­ци­кли­сте... На рас­по­ла­га­њу им је сме­штај у хо­тел­ском ком­плек­с у „Ја­стре­бац лејк ри­сорт“, са два ре­пре­ зен­та­тив­на зда­ња, хо­те­ле „Траyал“ и „Иди­ла“, уз број­не пра­те­ће објек­те и са­ др­жа­је. Ри­бар­ска Ба­ња. Спа­да у пр­ве срп­ске ба­ње об­но­вље­не још 1833, у вре­ме кне­

Ви­ше о то­ме Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Кру­шев­ца Мај­ке Ју­го­ви­ћа 3, (+381 37) 44 51 80 www.tu­ri­zam­kru­se­vac.com

за Ми­ло­ша. Пр­ва хе­миј­ска ана­ли­за ње­не  Ба­зен у во­де ура­ђе­на је 1834, го­ди­ну на­кон осло­ Кру­шев­цу и је­зе­ро бо­ђе­ња од Ту­ра­ка, у ла­бо­ра­то­ри­ји Ме­ди­ на Ја­стреп­цу цин­ског фа­кул­те­та у Бе­чу. Због број­них по­се­та кру­ни­са­них гла­ва и кра­љев­ских по­ро­ди­ца, на­зи­ва­ју је и „кра­љев­ском ба­њом“. Нај­че­шћи гост био је краљ Пе­ тар Пр­ви ко­ји се ту ле­чио од ко­сто­бо­ље. Сва­ке го­ди­не у Ри­бар­ској Ба­њи бо­ра­ви ве­ли­ки број го­сти­ју, и због здрав­стве­ них и због ре­лак­са­ци­о­них по­тре­ба. Пра­ те­ћи свет­ске трен­до­ве, Ри­бар­ска Ба­ња је об­но­ви­ла ста­ро ку­па­ти­ло из XVI ве­ка. Про­ши­ре­на је по­ну­да вел­нес и спа про­ гра­ма. Ту су са­да сла­на со­ба и пе­ћи­на, ­ е, лук­с у­зне со­бе пар­но ку­па­ти­ло, са­ун за ма­са­жу, отво­ре­но-за­тво­ре­ни ба­зен и још мно­го то­га, што бо­ра­вак у овом цен­тру чи­ни не­за­бо­рав­ним. Град кул­т у­ре и спор­та. Кру­ше­вац је од­у­век био град ко­ји по­све­ћу­је ве­ли­ку па­жњу кул­т у­ри. По­ред Ту­ри­стич­ке ор­ га­ни­за­ци­је, Кул­т ур­ног цен­тра, На­род­ног му­зе­ја, На­род­не би­бли­о­те­ке, Исто­риј­ ског ар­хи­ва, но­си­лац кул­т ур­ног жи­во­та у Кру­шев­цу је и Кру­ше­вач­ко по­зо­ри­ште ко­је је из­не­дри­ло пр­во­ра­зред­не срп­ске глум­це. Као ре­ги­о­нал­ни спорт­ско-ту­ри­стич­ ки цен­тар, Кру­ше­вац има ве­ли­ки број ре­пре­зен­та­тив­них спорт­ских обје­ка­та ко­ји за­до­во­ља­ва­ју ви­со­ке стан­дар­де за ор­га­ни­за­ци­ју вр­х ун­ских спорт­ских так­ ми­че­ња и при­пре­му спор­ти­ста. Град ми­ра. За­хва­љу­ју­ћи ми­ро­твор­ним ак­тив­но­сти­ма, Кру­ше­вац је члан Ме­ђу­ на­род­не асо­ци­ја­ци­је гра­до­ва „Ве­сни­ка ми­ра“. Је­ди­ни је град на све­т у ко­ји је но­ си­лац при­зна­ња „Ве­сник ми­ра“ и „Ме­да­ ље ми­ра“. Сто­га је у Кру­шев­цу по­диг­нут Спо­ме­ник ми­ру, је­дин­ствен у све­т у.  SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

77


В О­Д И Ч

Век и по на тро­ну ТУ­РИ­С ТИЧ­КА ПО­НУ­ДА ВР­ЊАЧ­КЕ БА­ЊЕ

Бањ­ски ту­ри­стич­ки по­сле­ни­ци ка­жу: „До­ђи­те у Вр­њач­ку Ба­њу, ужи­вај­те у од­мо­ру и до­бром про­во­ду. Оти­ћи ће­те здра­ви, ве­се­ли, од­мор­ни и под­мла­ђе­ни! А ми зна­мо да ће­те опет до­ћи, јер ви за­слу­жу­је­те нај­бо­ље!“

Пи­ше: Со­ња Не­го­је­вић Ла­за­ре­вић

78

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.


Д

е­це­ни­ја­ма пред­ња­чи у срп­ском бањ­ском ту­ри­зму. Ње­на то­пла ми­не­рал­на во­да, из­у­зет­них ле­ ко­ви­тих свој­ста­ва, ме­ђу нај­ре­ђим је у при­ро­ди. Њо­ме су се ле­чи­ли још ста­ри Ри­мља­ни. Про­шле го­ди­не Вр­њач­ка Ба­ ња обе­ле­жи­ла је век и по од по­чет­ка ор­ га­ни­зо­ва­ног ба­вље­ња ту­ри­змом. По­ред бањ­ског ле­че­ња, спа и вел­нес по­ну­де, Вр­њач­ка Ба­ња до­ма­ћим и ино­ стра­ним го­сти­ма ну­ди ши­ро­ку ле­пе­зу ту­ри­стич­ких услу­га. Од­лич­на је за по­ ро­дич­не од­мо­ре, за љу­би­те­ље при­ро­ де, аван­т у­ри­сте и хе­до­ни­сте. Пре­ле­па при­ро­да, за­ди­вљу­ју­ћа до­ма­ћа ку­хи­ња, љу­ба­зни до­ма­ћи и пред­у­сре­тљи­ви ме­ шта­ни за­слу­жни су што сва­ки од­мор у Вр­њач­кој Ба­њи бу­де од­мор за пам­ће­ње. Убе­дљи­во на пр­вом ме­с ту. Вр­њач­ ка Ба­ња има ста­т ус ту­ри­стич­ког ме­ста пр­ве ка­те­го­ри­је, је­ди­на ме­ђу ба­ња­ма у Ср­би­ји. Го­ди­не 2018. по­ста­ла је чла­ни­ца Асо­ци­ја­ци­је рим­ских европ­ских ба­ња, је­ди­на у овом де­лу Евро­пе. Сме­штај­ни ка­па­ци­те­ти и ту­ри­стич­ ка по­ну­да се не­пре­ста­но обо­га­ћу­ју и про­ши­ру­ју, па Вр­њач­ка Ба­ња до­ма­ћим и стра­ним ту­ри­сти­ма ове го­ди­не мо­же по­ну­ди­ти ве­ли­ки број раз­ли­чи­тих са­др­ жа­ја. Са пре­ко 15.000 ле­жа­је­ва на рас­ по­ла­га­њу, обез­бе­ђу­је сме­штај свим ту­ ри­сти­ма у скла­ду са њи­хо­вим же­ља­ма, по­тре­ба­ма и мо­гућ­но­сти­ма. До­ма­ћим и ино­стра­ним го­сти­ма на рас­по­ла­га­њу је око 4.500 сме­штај­них је­ди­ни­ца у хо­те­ли­ма, пан­си­о­ни­ма и

апарт­ма­ни­ма. Спе­ци­ја­ли­зо­ва­ни цен­тар за ле­че­ње „Мер­кур“ обез­бе­ђу­је око 850 ле­жа­је­ва у сво­јим објек­ти­ма, док је око 10.000 сме­штај­них је­ди­ни­ци у при­ват­ној по­ну­ди.

 Дво­рац Бе­ли­мар­ко­ви­ћа (За­мак кул­ту­ре)

За све об­ли­ке ту­ри­зма. У Вр­њач­кој Ба­њи мо­же­те оздра­ви­ти, ле­по се од­мо­ ри­ти, дру­жи­ти и за­ба­вља­ти. По­год­на је за бо­ра­вак по­ро­ди­ца са де­цом, ста­ри­јих су­гра­ђа­на, спор­ти­ста, по­слов­них љу­ди, омла­ди­не и све дру­ге об­ли­ке ту­ри­зма. До Вр­њач­ке Ба­ње сти­же се бр­зо и ла­ ко. На­ла­зи се на 200 ки­ло­ме­та­ра ју­жно од Бе­о­гра­да и до­бро је по­ве­за­на са свим кра­је­ви­ма зе­мље ма­ги­страл­ним и ре­ги­о­ нал­ним пу­те­ви­ма. Окру­жу­ју је об­рон­ци шу­мо­ви­те пла­ни­не Гоч ко­ја при­па­да ко­ па­о­нич­ком кра­ју. Нај­ве­ћа ре­ка вр­њач­ког кра­ја је За­пад­на Мо­ра­ва а нај­бли­жи гра­ до­ви Тр­сте­ник, Кра­ље­во и Кру­ше­вац. Вр­њач­ка Ба­ња на­ла­зи се на око 300 ме­та­ра над­мор­ске ви­си­не, ње­на кли­ма је уме­ре­но-кон­ти­нен­тал­на, а нај­то­пли­ ји ме­се­ци су јун, јул и ав­густ. Је­сен је ме­те­о­ро­ло­шки ста­бил­ни­ја од про­ле­ћа, а кли­мат­ски усло­ви то­ком це­ле го­ди­не по­год­ни за ле­че­ње ра­зних обо­ље­ња и опо­ра­вак це­лог ор­га­ни­зма. Здрав­с тве­ни ту­ри­зам. За ле­че­ње здрав­стве­них те­го­ба у Вр­њач­кој Ба­њи ко­ри­сте се че­ти­ри ми­не­рал­на из­во­ра: То­пла во­да, Сне­жник, Је­зе­ро и Сла­ти­на. По­сто­је и из­во­ри Бор­јак, Бе­ли из­вор и Вр­њач­ко вре­ло. Са То­пле во­де и Вр­њач­ ког вре­ла ми­не­рал­на во­да се фла­ши­ра и SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

79


В О­Д И Ч  Ја­пан­ски врт

пла­си­ра на тр­жи­шту као во­да „врњ­ци“ још од 1970. Вр­њач­ке ми­не­рал­не во­де ко­ри­сте се за ле­че­ње мно­гих бо­ле­сти, као што су ди­ја­бе­тес, бо­ле­сти цре­ва и же­лу­ца, жуч­не ке­се, чи­ра на же­лу­цу и два­на­ес­ то­па­лач­ном цре­ву, мо­краћ­них пу­те­ва и дру­го­га. Вел­нес и спа ту­ри­зам. У Вр­њач­кој Ба­ њи по­сто­ји низ вел­нес и спа цен­та­ра, од ко­јих су нај­по­зна­ти­ји „Со­ла­рис Re­sorts“, „Рим­ски из­вор“, „IWA Wel­lness Cen­ter“, „Sunny Hill“, „Алек­сан­дар спа цен­тар“, „Цвет­ни ко­на­ци“, као и спа цен­три хо­ те­ла „Цеп­тер“, „Фон­та­на“ и „Краљ“. Спа цен­три су бла­го­твор­ни за опу­шта­ње и опо­ра­вак це­лог ор­га­ни­зма. Го­сти­ма се по­ред кла­сич­них са­др­жа­ја ну­де и до­дат­ не те­ра­пиј­ске услу­ге. Ет­но ту­ри­зам. Све по­пу­лар­ни­ји вид ту­ри­зма у Вр­њач­кој Ба­њи. Нај­по­зна­ти­је ет­но се­ло у вр­њач­ком кра­ју су Ра­ке­зи­ чи. На­ла­зи се на де­сној оба­ли За­пад­не Мо­ра­ве, под­но пла­ни­не Гоч, од цен­тра Вр­њач­ке Ба­ње уда­ље­но два­на­ест ки­ло­ ме­та­ра. По­ред ку­ћа за од­мор, го­сти­ма су на рас­по­ла­га­њу и пре­но­ћи­ште, сто­го­ди­ шње аутен­тич­не брв­на­ре, ет­но ре­сто­ран и му­зеј.

Фото: Архива Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Вр­њач­ке Ба­ње

Спорт­ски ту­ри­зам. Вид ту­ри­зма ко­ ји је у Вр­њач­кој Ба­њи у пу­ном за­ма­х у. Спор­ти­сти­ма су на рас­по­ла­га­њу број­ни про­фе­си­о­нал­ни спорт­ски те­ре­ни са ква­ ли­тет­ним сме­штај­ним ка­па­ци­те­ти­ма. Нај­по­зна­ти­ји је Спорт­ско-ре­кре­а­тив­ ни цен­тар „Рај“, ко­ји рас­по­ла­же са три трав­на­та фуд­бал­ска те­ре­на. У спорт­ ске ка­па­ци­те­те спа­да­ју и ха­ла спор­то­ ва „Вла­де Ди­вац“, те­рен за од­бој­ку на пе­ску, ски-ста­за, олим­пиј­ски ба­зен, као и број­ни за­тво­ре­ни ба­зе­ни у скло­пу вр­ њач­ких хо­те­ла. Ло­вач­ки и ри­бо­ло­вач­ки ту­ри­зам. Вр­њач­ка Ба­ња је ве­о­ма за­ни­мљи­ва за ри­бо­лов­це. По­пу­лар­на ме­ста за пе­ца­ње

До­ма­ће и до­ма­ћин­ско У Вр­њач­кој Ба­њи мо­же­те ужи­ва­те у аутен­тич­ним до­ма­ћим спе­ци­ја­ли­те­ти­ма, до­бром пи­ћу и жи­вој му­зи­ци. Ве­ли­ки број ре­сто­ра­на, ка­феа, про­дав­ни­ца и ме­њач­ни­ца на рас­по­ла­га­ њу су ту­ри­сти­ма, Све јав­не слу­жбе су до­бро ор­га­ни­зо­ва­не и уигра­не.

80

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

су Ибар и За­пад­на Мо­ра­ва, Му­ши­чар­ ски ре­вир „Ло­пат­ни­ца“ и По­ду­на­вач­ке ба­ре, где се сва­ке го­ди­не ор­га­ни­зу­је из­у­ зет­но по­се­ће­но так­ми­че­ње у спорт­ском ри­бо­ло­ву. Кул­т ур­ни и ма­ни­фе­ста­ци­о­ни ту­ри­ зам. Број­не су ов­де кул­т ур­не ма­ни­фе­ ста­ци­је ко­је при­вла­че ве­ли­ки број ту­ри­ ста, као што су Ме­ђу­на­род­ни фе­сти­вал кла­сич­не му­зи­ке, „Књи­жев­но ле­то“, По­ зо­ри­шни да­ни „Да­ни­ло Ба­та Стој­ко­вић“, Фе­сти­вал ли­ков­ног ства­ра­ла­штва, Фе­ сти­вал филм­ског сце­на­ри­ја... Јед­на од сре­ди­шњих ма­ни­фе­ста­ци­ја је по­зна­ти Вр­њач­ки кар­не­вал, у ју­лу. Ту су, на­рав­но, и му­зеј­ске по­став­ке, по­зо­ри­шне пред­ ста­ве, филм­ски и му­зич­ки фе­сти­ва­ли на лет­њој по­зор­ни­ци... Кон­гре­сни ту­ри­зам и тим бил­динг. Ба­ња је из­ван­ре­дан до­ма­ћин мно­гим кон­гре­си­ма, се­ми­на­ри­ма, пре­зен­та­ци­ ја­ма (Са­ве­то­ва­ње прав­ни­ка у при­вре­ди, Кон­грес Вр­хов­ног су­да, Са­јам ин­фор­ ма­ци­о­не тех­ни­ке и тех­но­ло­ги­је...). Ов­де се успе­шно раз­ви­ја и учвр­шћу­је тим­ски дух, па мно­га пред­у­зе­ћа из Ср­би­је би­ ра­ју упра­во Вр­њач­ку Ба­њу за дру­же­ње сво­јих за­по­сле­них. Ли­дер кон­гре­сног ту­ри­зма је хо­тел „Зве­зда“ ко­ји се на­ла­зи у са­мом ср­цу Вр­њач­ке Ба­ње. Вер­ски ту­ри­зам. По­што је овај крај био у обла­сти ста­ре Ра­шке, пр­ве не­ма­ њић­ке др­жа­ве, као и у зе­мљи Ла­за­ра Хре­бе­ља­но­ви­ћа, у ши­рој око­ли­ни Вр­ њач­ке Ба­ње на­ла­зе се не­ки од нај­зна­чај­ ни­јих срп­ских сред­њо­ве­ков­них ма­на­ сти­ра. Ка­да сте у Ба­њи, ле­па је при­ли­ка да по­се­ти­те ма­на­сти­ре Љу­бо­сти­ња, Жи­ ча, Сту­де­ни­ца и Све­та Пет­ка, као и Ла­ за­рев град у Кру­шев­цу, са цр­квом Ла­за­ ри­цом. Још. У Вр­њач­кој Ба­њи мо­же­те из­нај­ ми­ти би­цикл и про­во­за­ти се вр­њач­ким ули­ца­ма. Ужи­ва­ти у во­жњи фи­ја­ке­ром или про­ше­та­ти Про­ме­на­дом и пар­ко­ви­ ма. По­се­ти­ти Ја­пан­ски врт и раз­гле­да­ти сто­го­ди­шње пла­та­не. Не про­пу­сти­те да по­се­ти­те и За­ви­чај­ ни му­зеј, као и аутен­тич­ни лет­њи­ко­вац „За­мак кул­т у­ре“ из 1889. Ако сте за­љу­ бље­ни, за­кљу­чај­те сво­ју љу­бав ка­тан­цем на Мо­сту љу­ба­ви, или за­ми­сли­те же­љу и ба­ци­те нов­чић за сре­ћу. 


SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

81


П О­З И В­Н И­Ц А

82

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.


ЛЕ­СКО­ВАЦ И ЊЕ­ГОВ ТУ­РИ­С ТИЧ­КИ ОБРА­ЗАЦ, САВ ОД РО­ШТИ­ЉА, ПА­ПРИ­КЕ И ТРУ­БА

Те­ра­пи­ја хра­ном и ве­дри­ном

Мо­же­мо по­че­ти још од Дар­да­на­ца, Кел­та, Ви­зан­ти­на­ца. Про­че­шља­ти окрај­ке сред­њо­ве­ков­не ба­шти­не. По­гле­да­ти при­ме­ре ста­ре ар­хи­тек­ту­ре ко­ји су пре­жи­ве­ли све, чак и при­ја­тељ­ска бом­бар­до­ва­ња. Ипак, Ле­ско­вац да­нас пр­во пре­по­зна­је­мо по гур­ман­ском ро­шти­љу, рај­ској па­при­ци, ва­тре­ном кар­не­ва­лу и му­зи­ци ко­ја пла­ни­не по­кре­ће. Ако до­сад ни­сте, про­ве­ри­те већ ове го­ди­не шта то за­пра­во зна­чи Текст и фо­то: Ми­ро­љуб Ра­ди­во­је­вић, Дра­ган Ра­до­вић

Л

е­ско­вац је на­стао у при­о­ба­љу Ју­ жне Мо­ра­ве, у плод­ној и жи­во­пи­ сној ко­тли­ни где је од пра­и­ско­на би­ло жи­во­та и где су сво­је тра­го­ве оста­ вља­ли Дар­дан­ци, Кел­ти, Ви­зан­тин­ци... Ви­ше од шест ве­ко­ва име овог гра­да сре­ће­мо у исто­риј­ским хро­ни­ка­ма. Ве­ли­ки ви­зан­тиј­ски цар Ју­сти­ни­јан је у VI ве­ку сво­јој мај­ци са­гра­дио ве­ле­леп­ ни град Јустинијана При­ма (Ца­ри­чин град), ри­зни­цу ле­по­те и ду­хов­но­сти. „Те­би бу­ди и по­том­ству тво­је­му по те­би.“ Тим ре­чи­ма је ви­зан­тиј­ски цар Ма­ној­ло Ком­нен да­ри­вао Сте­фа­ну Не­ ма­њи област зва­ну Ду­бо­чи­ца, дав­не 1159. го­ди­не. Ви­ше од по­ла ве­ка на­кон Ко­сов­ске бит­ке, вој­во­да Ни­ко­ла Ско­ба­љић се одр­

жао у сво­ме гра­ду из­над Вуч­ја, на Ку­ка­ ви­ци (где оста­ци зи­ди­на и да­нас сто­је), упр­кос на­ди­ра­њу тур­ске ца­ре­ви­не ка Евро­пи. Три и по ве­ка ка­сни­је вој­во­да Или­ја Сте­ља, Ка­ра­ђор­ђев бим­ба­ша, по­ ди­гао је бу­ну за осло­бо­ђе­ње од Ту­ра­ка, али је Ле­ско­вац осло­бо­ђен тек не­пун век ка­сни­је. Град по­том до­жи­вља­ва сна­жан при­ вред­ни раз­вој, че­му умно­го­ме до­при­но­ си же­ле­знич­ка пру­га ко­ја од 1886. спа­ја Ле­ско­вац са Бе­о­гра­дом и Со­лу­ном. Град до­би­ја ши­ро­ке ули­це, шко­ле, др­ве­не ћу­ при­је, пи­ја­це, тр­го­ве и со­ка­ке... У во­де­ ни­ци у Строј­ков­цу 1884. по­че­ло је су­ ка­ње гај­та­на, чи­ме је по­ста­вљен те­мељ тек­стил­ној ин­ду­стри­ји. Го­ди­не 1903. гра­ди се, на ре­ци Вуч­јан­ки, хи­дро­цен­ SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

 Цр­ква Оџа­к ли­ја и Град­ска ку­ћа  Са­бор­на цр­ква и ма­на­стир Све­тог Јо­ва­на

83


П О­З И В­Н И­Ц А

 Са Кар­не­ва­ла

тра­ла, дру­га у Ср­би­ји. Фа­бри­ка са­пу­на по­диг­ну­та је 1906, а пр­ва ме­тал­ска ра­ ди­о­ни­ца 1911. Та­ко Ле­ско­вац из­ра­ста у „ин­ду­стриј­ ски цен­тар“, „град тек­сти­ла“, „ма­ли Ман­ че­стер“. А он­да сле­де ра­то­ви, бом­бар­до­ ва­ња, по­гро­ми. Па опет раз­вој, па... Не­из­бе­жно је по­ме­ну­ти ве­ли­ку са­ крал­ну и кул­т ур­ну тра­ди­ци­ју: Ја­шуњ­ске ма­на­сти­ре, цр­кву Оџа­кли­ју, Са­бор­ну цр­кву, Ру­дар­ски ко­нак, Шоп-Ђо­ки­ће­ву и Пик­сли­ну ку­ћу... Па ле­по­те при­ро­де: језера, ре­ке, пла­ни­не... СА­КРАЛ­НА БА­ШТИ­НА ЛЕ­СКО­ВАЧ­КОГ КРА­ЈА Ја­шуњ­ски ма­на­сти­ри. Ма­на­стир Све­ тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља је 1517. осно­вао Ан­дро­ник Кан­та­ку­зин са бра­ћом. Ар­хи­ тек­т у­ра овог ма­на­сти­ра је ре­пре­зен­та­ тив­на. Зи­дан је ком­би­но­ва­њем пра­вил­но об­ли­ко­ва­ног ка­ме­на и опе­ке. Фре­ске су на­ста­ле то­ком 1524. У окви­ру обе­ле­жа­

Ру­дар­ски ко­нак Ру­дар­ски ко­нак је је­дан од нај­леп­ших при­ме­ра про­фа­не ар­ хи­тек­ту­ре бал­кан­ског сти­ла. Има при­зе­мље и спрат, а осно­ва је у об­ли­ку сло­ва Т. Ис­под ве­ли­ког док­са­та ула­зи се у при­зе­мље, за­тим ве­ли­ки хол и др­ве­не сте­пе­ни­це во­де на спрат. На спра­ту је опет ве­ли­ки хол. На­ро­чи­то је ин­те­ре­сан­тан из­ба­че­ни док­сат. Са­чу­ва­ни су и ве­ли­ки дим­њак и др­ве­ни кап­ци на спра­ту.

84

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

ва­ња пет ве­ко­ва ма­на­сти­ра, об­но­вљен је ко­нак, са­гра­ђе­ни су зво­ник, ви­ди­ко­вац и цр­ква брв­на­ра. На­ла­зи се на се­дам­на­ест ки­ло­ме­та­ра од Ле­сков­ца. Ма­на­стир Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це је 1488/1499. го­ди­не по­ди­гла мо­на­хи­ња Ксе­ни­ја са мо­на­хи­ња­ма Те­о­фом, Ма­ри­ јом и Мар­том. Њи­хов кти­тор­ски пор­трет на­ла­зи се у при­пра­ти. То је јед­но­брод­на гра­ђе­ви­на са при­пра­том и по­лу­кру­жном ап­си­дом. Уда­ље­на је два ки­ло­ме­тра од ма­на­сти­ра Све­тог Јо­ва­на. Цр­ква (ма­на­стир) Све­тог Ни­ко­ле у Чу­к ље­ни­ку на­ла­зи се на се­вер­ним об­ рон­ци­ма пла­ни­не Ку­ка­ви­це, се­дам­на­ ест ки­ло­ме­та­ра ју­жно од Ле­сков­ца. Пре сто го­ди­на овај ма­на­стир пре­тво­рен је у па­ро­хиј­ску цр­кву. Да­на­шњи об­лик цр­ ква је до­би­ла у XVI­II и XIX ве­ку. У овој Цр­кви су 1983. про­на­ђе­на три ба­рок­на оти­ска на плат­ну, ме­ђу ко­ји­ма је је­ди­ни оти­сак ба­кро­пи­са Во­зне­се­ње Хри­сто­во Хри­сти­фо­ра Же­фа­ре­ви­ћа из 1743. са из­гле­дом Пећ­ке па­три­јар­ши­је. Ову гра­ фи­ку Же­фа­ре­вић је ра­дио са бла­го­сло­ вом па­три­јар­ха Ар­се­ни­ја Јо­ва­но­ви­ћа Ша­ка­бен­те. Цр­ква Св. Пет­ке у Ру­да­ру. Ма­на­стир­ ски ком­плекс чи­не цр­ква Све­те Пет­ке, леп ко­нак и ста­ро гро­бље. Уда­љен је пет и по ки­ло­ме­та­ра од Ле­сков­ца. Цр­ква је об­но­вље­на 1799. Прет­по­ста­вља се да је на­ста­ла на те­ме­љи­ма јед­но­брод­не ра­но­


хри­шћан­ске ба­зи­ли­ке, од че­га су при­ли­ ком об­но­ве би­ли са­чу­ва­ни цен­трал­ни и ол­тар­ски део. Цр­ква Све­те Пет­ке у Ку­ма­ре­ву. У овом се­лу, уда­ље­ном пет ки­ло­ме­та­ра ис­точ­но до Ле­сков­ца, црква је по­диг­ ну­та и жи­во­пи­сана 1803. а об­на­вљана 1930–1933. го­ди­не. По­ред ове цр­кве три­ де­се­тих го­ди­на XX ве­ка са­гра­ђе­на је још јед­на. Ту цр­кву про­јек­то­вао је Ва­си­ли­је Ан­дро­сов и јед­на је од нај­леп­ших се­о­ ских цр­ка­ва овог ар­хи­тек­те. Стил­ски, син­те­за је ба­рок­ног трет­ма­на и тра­ди­ ци­о­нал­не срп­ско-ви­зан­тиј­ске фор­ме. Цр­ква Оџа­кли­ја у Ле­сков­цу. Гра­ђе­ на је у вре­ме Ка­ра­ђор­ђе­вог устан­ка, од 1805. до 1812. го­ди­не, об­но­вље­на је 1839. Гра­ђе­ви­на је уко­па­на у зе­мљу. Ар­хи­тек­ ту­ра ни­је зна­чај­на, али је спе­ци­фич­на по то­ме што у њој по­сто­ји ози­дан оџак, што ову цр­кву чи­ни је­дин­стве­ном у све­ ту. То је јед­но­брод­на гра­ђе­ви­на без ку­ по­ле. Има трем са ар­ка­да­ма и др­ве­ним сту­бо­ви­ма на ју­жној и за­пад­ној стра­ни. За­ни­мљи­во, тан­ки др­ве­ни сту­бо­ви оп­ ки­ва­ни су ле­тва­ма и омо­та­ва­ни ку­дељ­ ним ко­но­пи­ма па по­том мал­те­ри­са­ни, што је до­при­но­си­ло мо­ну­мен­тал­но­сти. Оџа­кли­ја је зи­да­на од ћер­пи­ча, са де­ бе­лим зи­до­ви­ма. Дуж це­лог сво­да и у са­мим зи­до­ви­ма угра­ђи­ва­ни су зе­мља­ ни лон­ци са гр­ли­ћи­ма окре­ну­тим ка уну­тра­шњо­сти цр­кве, па се у зи­до­ви­ма

мо­гу ви­де­ти сит­не ру­пе, што при­до­но­ си из­у­зет­ној аку­стич­но­сти. Ико­но­стас и ци­бо­ри­јум ура­ђе­ни су у ду­бо­ре­зу од шим­ши­ро­вог др­ве­та. Са­бор­на Цр­ква Све­те Тро­ји­це у Ле­ сков­цу. У са­мом је цен­тру гра­да, гра­ђе­ на од 1922. до 1931. по про­јек­т у Ва­си­ли­ја Ан­дро­со­ва. Све­ча­ном осве­ће­њу при­с у­ ство­вао је краљ Ју­го­сла­ви­је Алек­сан­дар I Ка­ра­ђор­ђе­вић. До­ми­ни­ра вит­ко ку­бе над на­о­сом и че­ти­ри ма­ња на угло­ви­ма. Гра­ђе­ви­на је љуп­ка, жи­во­пи­сна, а ипак мо­ну­мен­тал­на. To je спој мо­рав­ске кит­ ња­сто­сти, ко­сов­ско–ме­то­хиј­ске уз­ви­ше­ но­сти, са не­што ма­ло ра­шких еле­ме­на­ та, све сто­пље­но у хар­мо­нич­ну и чвр­сту це­ли­ну. Цр­ква је из­ну­тра осли­ка­на.

 Кон­церт у окви­ру Ро­шти­љи­ја­де

МА­НИ­ФЕ­С ТА­ЦИ­ЈЕ И ОБ­РЕ­ДИ За Ле­ско­вац су ка­рак­те­ри­стич­не број­не зна­чај­не ту­ри­стич­ко-при­вред­не, кул­т ур­но-за­бав­не и спорт­ске ма­ни­фе­ ста­ци­је. Ду­га­чак је то спи­сак. По­ме­ни­

Ро­штиљ и пе­че­ње На „Ро­шти­љи­ја­ди“ ре­дов­но уче­ству­је 20 до 30 уго­сти­тељ­ ских пред­у­зет­ни­ка, са око 40 штан­до­ва и ба­шти. Осно­ва по­ну­ де су ле­ско­вач­ки спе­ци­ја­ли­те­ти са ро­шти­ља. По­след­њих го­ ди­на, до­ла­ском уче­сни­ка из дру­гих кра­је­ва Ср­би­је, по­ја­ви­ле су се и број­не пе­че­ња­ре. По­се­та са­да до­сти­же ци­фру од по­ла ми­ли­о­на љу­ди за се­дам да­на тра­ја­ња.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

85


П О­З И В­Н И­Ц А  Ро­шти­љи­ја­да: тај­на ле­ско­вач­ке по­себ­но­сти у пра­вље­њу гур­ман­лу­ка од ме­са

мо „Ле­ско­вач­ки кар­не­вал“, је­дан од нај­ пре­сти­жни­јих у окру­же­њу, са нај­ве­ћим бро­јем раз­ли­чи­тих кар­не­вал­ских про­ гра­ма на Бал­ка­ну. Бо­гат кул­т ур­ни жи­ вот оли­чен је и кроз филм­ски фе­сти­вал, број­не по­зо­ри­шне, књи­жев­не, му­зич­ке ма­ни­фе­ста­ци­је, се­ми­на­ре, са­ве­то­ва­ња, тур­ни­ре, ску­по­ве нај­ра­зли­чи­ти­јих са­ др­жа­ја. Ле­ско­вац је чу­вен и по гур­ман­лу­ ци­ма, на­ро­чи­то по спе­ци­ја­ли­те­ти­ма са ро­шти­ља и сто­ти­на­ма ре­це­па­та за је­ла од па­при­ка. Ле­ско­вач­ка „Ро­шти­љи­ја­да“, јед­на од нај­ве­ћих при­вред­но-ту­ри­стич­ ких ма­ни­фе­ста­ци­ја у овом де­лу Бал­ка­на, ове го­ди­не одр­жа­ва се три­де­се­ти пут. Спе­ци­ја­ли­те­ти са ро­шти­ља ни­с у ис­ кљу­чи­во ле­ско­вач­ки изум. Овај на­чин при­пре­ма­ња ме­са ву­че ко­ре­не са Кав­ ка­за, па је, пре­ко Тур­ске и Ма­ке­до­ни­је, до­шао до нас у XVI­II ве­ку, ка­да се пр­ви пут по­ми­ње ће­вап. Ле­ско­вач­ки ро­штиљ се из­бо­рио за при­мат на­чи­ном при­пре­ ме, ква­ли­те­том, ну­три­ци­о­ни­стич­ком вред­но­шћу, ра­зно­вр­сно­шћу спе­ци­ја­ли­ те­та и нео­до­љи­вим уку­сом. Град­ски жи­вот, кор­зо, ва­ша­ри, шет­ ње гра­дом и во­жње фи­ја­ке­ром углав­ном су по­чи­ња­ли или се за­вр­ша­ва­ли пред не­ком од ће­ваб­џи­ни­ца. Та­ко­зва­на „те­сна дру­штва“ ни­с у мо­гла да за­ми­сле ле­по­т у ка­фан­ског дру­же­ња без хлад­ног ко­ми­ ња­ка и из­да­шних ова­ла са ро­шти­љом. Ве­чер­ње из­ла­ске обе­ле­жа­ва­ли су „ма­ли и ве­ли­ки во­зо­ви“ са­ста­вље­ни од спе­ци­ ја­ли­те­та са ска­ре: пље­ска­ви­ца, ће­ва­па, ве­ша­ли­ца, ра­жњи­ћа, кр­ме­на­дли, ушти­ па­ка, и че­га све не. А као до­да­так, увек је ста­ја­ла љу­та па­при­чи­ца, сит­но сец­кан цр­ни лук и, за оне од­ва­жни­је гур­ма­не, гру­ва­на па­при­ка. Из тог вре­ме­на сто­ји име ће­ваб­џи­ни­це „Бу­ре“, што је по­ста­ло по­ро­дич­ни на­ди­мак ко­ји је пра­тио слав­ ног Ми­о­дра­га Гли­го­ри­је­ви­ћа Бу­ре­та, на­ гра­ђи­ва­ног на број­ним свет­ским так­ми­ че­њи­ма ку­ли­на­ра.

Бу­ре Ми­о­драг Гли­го­ри­је­вић Бу­ре је на ме­ђу­на­род­ним ку­ли­нар­ ским из­ло­жба­ма у Мин­хе­ну, Франкфурту, Бе­чу, Стре­зи до­би­ јао при­зна­ња. На свет­ским из­ло­жба­ма у Бри­се­лу и Мон­тре­а­лу по­се­ти­о­ци су че­ка­ли на ред да про­ба­ју ње­го­ве спе­ци­ја­ли­те­те. Но­ви­не су пи­са­ле о „ве­ли­ком шам­пи­о­ну из Ју­го­сла­ви­је“. Ње­ го­вим спе­ци­ја­ли­те­ти­ма сла­ди­ли су се Ти­то, Бре­жњев, Ник­сон, Кар­тер, бри­тан­ски кра­љев­ски пар, глум­ци Ели­за­бет Теј­лор и Ри­чард Бар­тон...

86

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

РО­ШТИ­ЉИ­ЈА­ДА КАО ТРА­ДИ­ЦИ­ЈА Пр­ва „Ро­шти­љи­ја­да“ у Ле­сков­цу одр­жа­на је још да­ле­ке 1965, али се, на­ жа­лост, уга­си­ла по­сле са­мо две го­ди­не. Са­вре­ме­на „Ро­шти­љи­ја­да“ по­но­во је за­ жи­ве­ла 1989. Тер­ми­ни одр­жа­ва­ња у пр­ вих де­сет го­ди­на често су ме­ња­ни. Све са­вре­ме­не „Ро­шти­љи­ја­де“ одр­жа­ва­не су на про­сто­ру Ши­ро­ке чар­ши­је, глав­ног ле­ско­вач­ког бу­ле­ва­ра. По­чет­ком 2000. го­ди­не, тер­мин одр­жа­ва­ња уста­љен је у пр­вој не­де­љи сеп­тем­бра, а тра­ја­ње про­ ду­же­но са три на се­дам да­на. Број­не тен­де, ша­тре и над­стре­шни­це за­ме­ње­ни су ујед­на­че­ним мон­та­жним ме­тал­ним штан­до­ви­ма. „Ро­шти­љи­ја­да“ има број­не пра­те­ће про­гра­ме и так­ми­че­ња. Нај­ви­ше ин­те­ ре­со­ва­ња по­бу­ђу­је так­ми­че­ње у пра­ вље­њу нај­ве­ће пље­ска­ви­це на све­т у. Ре­корд је оба­ран го­то­во свих го­ди­на. По­след­њи зва­ни­чан ре­корд је од про­ шле го­ди­не, ка­да је на­пра­вље­на пље­ ска­ви­ца од 66 ки­ло­гра­ма ро­штиљ­ског ме­са, преч­ни­ка 1,9 ме­та­ра. Од 2000. го­ ди­не ово так­ми­че­ње но­си на­зив „Ме­ мо­ри­јал Но­ви­це Стан­ко­ви­ћа Ша­по­ње“. Он је чак шест пу­та ус­пео да обо­ри соп­стве­ни ре­корд у пра­вље­њу нај­ве­ће пље­ска­ви­це на све­т у, а три пу­та за­ре­ дом је по­бе­ђи­вао на так­ми­че­њу у пра­ вље­њу пље­ска­ви­це „из ру­ке“. По­след­њи пут је Но­ви­ца на­пра­вио нај­ве­ћу пље­ ска­ви­цу по­чет­ком 1999. го­ди­не у Мо­ скви. Стра­дао је те го­ди­не на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, ју­жној срп­ској по­кра­ји­ни, то­ком бом­бар­до­ва­ња Ср­би­је од стра­не Се­ве­ро­а­тлант­ског пак­та. Тра­ди­ци­о­нал­на су и так­ми­че­ња уго­ сти­тељ­ских шко­ла Ср­би­је и мај­сто­ра ро­шти­ља у спре­ма­њу спе­ци­ја­ли­те­та са ро­шти­ља. „Ро­шти­љи­ја­ду“, на­рав­но, пра­те и број­ни кул­т ур­но–за­бав­ни про­ гра­ми, се­ми­на­ри, са­ве­то­ва­ња, из­ло­жбе, сај­мо­ви и по­зо­ри­шне смо­тре. Не­за­о­би­ ла­зни су и кон­цер­ти тру­ба­ча, чи­ји звук обе­ле­жа­ва му­зи­ку овог де­ла Ср­би­је. Ле­ско­вац је одав­но свет­ска пре­ сто­ни­ца ро­шти­ља, ку­ли­нар­ства и уго­ сти­тељ­ства, „ме­тро­по­ла до­бре за­ба­ве“. По­се­ти­о­ци се ту увек до­бро про­ве­ду, при­вред­ни­ци су­срет­ну, под­стак­ну се ве­ дри­на и по­лет, за­го­спо­да­ри ра­дост. Не ве­руј­те нам на реч. До­ђи­те, већ ове го­ ди­не, и про­ве­ри­те.


SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

87


Љ У­Д И

Осмех од ср­ца КОД ЛЕФ­ТЕ­РИ­СА, У СТА­ВРО­СУ, КАО КОД КУ­ЋЕ

Са­че­ки­вао нас је у три ују­тру у свом ре­сто­ра­ну, умор­не, са дру­ма, и бри­нуо што нас не­ма. Хра­нио нас ба­ну­ле са бро­да, глад­не и про­мр­зле. Мај­стор ку­ли­нар­ских ђа­ко­ни­ја, нас је увек ва­дио из не­ког со­са. Из­над све­га су, ипак, ње­го­ва до­бро­ду­шност и то­пли­на. Наш при­ја­тељ Леф­те­рис, ин­сти­ту­ци­ја у овом гра­ди­ћу у се­вер­ном Еге­ју

Пи­ше:­ Ми­шо Ву­јо­вић

88

В

и­ше од че­тврт ве­ка до­ла­зим, на­ вра­ћам и за­сед­нем код мог дра­гог при­ја­те­ља Леф­те­ри­са у ре­сто­ра­ну „Леф­те­рис“ у цен­тру Ста­вро­са. Ле­то­вао сам не­ко­ли­ко го­ди­на у овом пре­ле­пом ме­сту, а не­бро­је­но пу­та про­ла­зио на пу­ ту за Све­т у Го­ру Атон­ску. И ле­ти и зи­ми, по сун­цу, ки­ши, ве­тру, јед­ном при­ли­ком и по сне­гу... Го­ди­не иду, ме­ња се ам­би­ јент, мно­ги дра­ги љу­ди од­ла­зе, ми све спо­ри­је ко­ра­ча­мо а вре­ме се убр­за­ва, с мор­ском пе­ном бле­де и не­ке успо­ме­не, у огле­да­лу све ма­ње ли­чи­мо на се­бе, на ону сли­ку ко­ја те­шко иш­че­за­ва у под­ све­сти. Ка­жу да ср­це сла­би али не ста­ри, а ле­пи тре­ну­ци жи­во­та оста­ју као за­пис у веч­но­сти, филм ко­ји са на­ма пу­т у­је кроз вре­ме. За три де­це­ни­је мо­јих ин­тен­зив­них бо­ра­ва­ка у Грч­кој сте­као сам до­ста при­

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

ја­те­ља, не­ки су већ от­пу­то­ва­ли, али у Аспро­вал­ти осе­тим дух Ни­ко­са док про­ ла­зим глав­ном ули­цом, ма­ло да­ље до­че­ ку­је ме бла­го­слов оца Те­о­фи­ла, ве­ли­ког срп­ског при­ја­те­ља, у Је­ри­со­с у осе­ћам Ко­сту или Ко­ста­са... Сва­ко вре­ме чи­не љу­ди, ако њих не­ма оста­је глу­ва пра­зни­ на и илу­зи­ја да си не­што про­жи­вео. Но да се вра­тим Ста­вро­с у. Кра­јем се­ дам­де­се­тих слу­чај­но су га от­кри­ли глу­ ми­ца Рад­ми­ла Са­ви­ће­вић са су­пру­гом, ви­ше се не се­ћам да ли је уз њих био Па­ ја Ву­ји­сић са сво­јом Ми­ром или Ги­дра и Љи­ља, мо­жда и не­ки тре­ћи глу­мач­ки пар. Углав­ном, њих че­тво­ро за­пу­ти­ли су се на Та­сос да ле­т у­ју, али се ста­ри „спа­ чек“ по­ква­рио на пу­т у Со­лун–Ка­ва­ла код скре­та­ња за Ста­врос. На­ђу мај­сто­ра, он вр­ти гла­вом и по­на­вља: „Охи ка­ла!“ („Ни­је до­бро!“)


Мо­тор по­ме­шао уље и во­ду. Ка­ко си­ ла за­кон ме­ња, ауто на по­прав­ку, а они, да не дан­гу­бе, нај­пре у ка­фа­ну, за­тим на пла­жу. Ауто је по­пра­вљен за не­де­љу да­ на, а они про­ду­жи­ли бо­ра­вак у Ста­вро­ су још три не­де­ље. Ка­сни­је су по­ста­ли нај­ве­ћи про­мо­те­ри овог ушу­шка­ног ме­ ста­шца, по­след­њих де­це­ни­ја оми­ље­ног ле­то­ва­ли­шта Ср­ба. У од­но­с у на то вре­ ме, ско­ро све се про­ме­ни­ло, чак и мо­ре је по­ста­ло као и љу­ди – ћу­дљи­во, лет­ ње бу­ји­це лу­ду­ју пла­ве­ћи це­ла ме­ста, за дан се про­ме­не и по три го­ди­шња до­ба, али је­дан чо­век и ње­гов ре­сто­ран се и да­ље др­же. Леф­те­рис, вр­х ун­ски мај­стор ку­ли­ нар­ства, од да­ро­ва мо­ра и да­ље пра­ви га­стро­ном­ске бра­ву­ре. По то­ме је по­ знат. Не га­зду­је по­пут на­ших вла­сни­ка ре­сто­ра­на, ко­ман­ду­ју­ћи из ка­фа­не, већ за шпо­ре­том или ро­шти­љем кор­ми­ла­ри сво­јом га­стро­ном­ском јах­том на­да­ле­ко по­зна­том и ван се­вер­не Грч­ке. Он лич­ но спре­ма гур­ман­лу­ке сво­јим го­сти­ма, пре­по­ру­чу­је, при­хва­та су­ге­сти­је, ис­пу­ ња­ва нај­зах­тев­ни­је же­ље.

Пре пар го­ди­на на по­врат­ку са Све­те Го­ре на ауту про­кли­за­ва ла­ме­ла. Сти­же шлеп АМСС, ста­је­мо у Ста­вро­с у, стар­ ту­је нас ис­фру­стри­ра­ни ца­ри­ник, тра­жи до­ку­мен­та, кон­ста­т у­ју­ћи да стра­на шлеп слу­жба кроз Грч­ку не мо­же да тран­спор­ ту­је во­зи­ла. До­ла­зи по­ли­ци­ја, ствар се ком­пли­ку­је. Вар­ни­це на обе стра­не. Лу­ ле об­ја­шња­ва на ен­гле­ском, увек сми­ре­ ни Ба­не нер­во­зно шет­ка. Осе­ћам ка­ко и у ње­му ра­сте бес. На сце­ну сту­па Леф­те­рис: „Са­мо без нер­во­зе, све ће би­ти ре­ше­ но“, ка­же. Сти­же об­ла­сни ше­риф, вра­ћа нам до­ ку­мен­та, уз из­ви­ње­ње. Об­ја­шња­ва ца­ри­ ни­ку и ко­ле­ги да тај за­кон већ ви­ше од де­сет го­ди­на ни­је на сна­зи... Оно што кра­си овог дра­гог чо­ве­ка је до­бро­ду­шност и то­пли­на ко­јом до­че­ку­ је го­сте. Осмех од ср­ца вре­ди ко­ли­ко и укус хра­не ко­ја упи­ја ту љу­бав и по­зи­ тив­ну енер­ги­ју овог на­да­све по­зи­тив­ ног чо­ве­ка, мог дра­гог при­ја­те­ља Леф­ те­ри­са. 

БИ­ЋЕ РЕ­ШЕ­НО Леф­те­рис је као мај­стор свог за­на­та не­пре­ва­зи­ђен, што је ла­ко по­твр­ди­ти би­ло ко­јом по­руџ­би­ном у ње­го­вом ре­ сто­ра­ну. Али оно што тог мај­сто­ра чи­ни ком­плет­ним је ње­го­ва лич­ност ко­ју ћу осли­ка­ти кроз пар при­ме­ра. Јед­ном при­ли­ком смо се на­ја­ви­ли да до­ла­зи­мо у по­ноћ на ве­че­ру. Пу­то­ва­ли смо на Све­т у Го­ру, ка­сно кре­ну­ли из Бе­ о­гра­да, за­др­жа­ли се на гра­ни­ца­ма. Леф­ те­ри­са смо ско­ро у по­ла три за­те­кли с ци­га­ре­том за сто­лом и искре­ним осме­ хом. На на­ше из­ви­ње­ње због ка­шње­ња од­мах­нуо је ру­ком: „До­бро је да се ни­је до­го­ди­ло ни­шта ло­ше. Због то­га сам стра­хо­вао.“ Брат Гој­ко, Ми­лош и ја је­ли смо као у три по­под­не. Та­ра­мас бе­ли, хо­ри­а­ти­ка, ок­то­по­ди, ка­ла­ма­ри и за­вр­ши­ли са до­ брим ко­ма­дом ла­вра­ки­ја... Пре де­се­так го­ди­на ни­смо ус­пе­ли из Даф­ни, због сне­га, да стиг­не­мо до Ка­ ре­је на Све­тој Го­ри. Ис­кр­ца­ли смо се са бро­да у Ура­но­по­ли­с у и ди­рект­но код Леф­те­ри­са. Би­ло нас је је­да­на­ест. Про­ мр­зли и глад­ни као ву­ко­ви, опу­сто­ши­ли смо сву хра­ну. Ра­чун је био сим­бо­ли­чан. Леф­те­рис, као и увек, на ви­си­ни за­дат­ка. SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

89


О К У­П Љ А­Њ А

„ЗИМ­СКЕ ЧА­РО­ЛИ­ЈЕ 2019.“ У БР­ЗЕ­ЋУ, ЧЕ­ТВР­ТИ ПУТ

Мо­нар­хи­ја лепоте Из­бор за мис „Кра­љи­ца сне­га“, „Дан мо­де“, „Ко­па­о­нич­ко по­се­ло“ и низ пра­те­ћих про­гра­ма, са пре­ко стотину уче­сни­ка, по­но­во су за­чи­ни­ли ово зим­ско сре­та­ње на Ко­па­о­ни­ку

П

р­ви дан и ово­го­ди­шње ма­ни­фе­ ста­ци­је, одр­жа­не 15–17. ја­ну­а­ра, био је по­све­ћен јав­ном сни­ма­њу ве­ли­ког „Ко­па­о­нич­ког по­се­ла“. У том за­ ни­мљи­вом про­гра­му, у ду­ху не­го­ва­ња срп­ске тра­ди­ци­је и на­род­них оби­ча­ја, уче­ство­ва­ли су се­дам­де­сет­сед­мо­го­ди­ шњи гај­даш То­ми­слав Ђу­рин, здра­ви­чар Дра­ган Си­мић (пред­сед­ник ми­о­нич­ког удру­же­ња „Пре­ла и по­се­ла“), кул­т ур­ноумет­нич­ко дру­штво „Ве­се­ли Ба­на­ћа­ни“ из Зре­ња­ни­на, пе­вач­ке и му­зич­ко-пе­вач­ ке гру­пе „Ла­за­ри­це“ из Кру­шев­ца, „Рас­ ков­ник“ и „Риб­ни­ца“ из Кра­ље­ва, „Омо­ ри­ка“ из Ива­њи­це, „Брус“ из Бру­са. Због

По­др­шка До­ма­ћин свих де­ша­ва­ња, и ово­га пу­та: Апарт-хо­тел „Ко­ па­о­ник“ из Бр­зе­ће. Злат­ни спон­зор био је „Un­der­we­ar 4 you“ из Чач­ка, ге­не­рал­ни спон­зор „Еко­е­нер­ге­ти­ка“ из Бе­о­гра­да, по­кро­ви­тељ „Ив­ком­пју­терс“, та­ко­ђе из Бе­о­гра­да. Спон­зо­ри ма­ни­фе­ста­ци­је би­ли су и „Облак тех­но­ло­ги­ја“, „Kopyfood“, „Хлад­ња­ча Бу­ди­ло­ви­на“, „Сре­бре­нац про­дукт“, „До­бро­до­лац коп“, „Бр­змин“, „Бр­зе­ће коп“, „Бо­ту­њац ви­но­гра­ди“, ре­сто­ра­ ни „Кљу­нац“ и „Град­ска ка­фа­на“, Сме­штај „Па­ху­љи­ца“, Ко­нак „До­бро­до­лац“, Апарт­ма­ни „Виц­ко“, „Ви­ла Ива­но­вић“, апартхо­тел „Mo­unt“...

90

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

сне­жних па­да­ви­на и оте­жа­ног са­о­бра­ћа­ја, на пла­ни­ну се ове го­ди­не ни­с у про­би­ли уче­сни­ци из Ра­ни­ло­ви­ћа, Аран­ђе­лов­ца, Пу­хо­ва, Гу­че, Чач­ка, са Кор­ду­на, из Цр­не Го­ре... У окви­ру „Ко­па­о­нич­ког да­на мо­де“ одр­жа­на је ет­но ре­ви­ја Рад­ми­ле Си­мић. Дру­гог да­на уче­сни­ци су, по оби­ча­ју, об­и­шли пла­ни­ну и ис­пе­ли се на Пан­чи­ћев врх. А он­да је усле­ди­ло оно глав­но: „Кра­ љи­ца сне­га“, из­бор за мис Ко­па­о­ни­ка. Ово­го­ди­шња мис је Ти­ја­на Бо­са­нац, пр­ва пра­ти­ља Ди­ја­на Ра­до­и­чић, дру­га пра­ти­ља Та­ња То­мић, све три из Бе­о­гра­да. „Топ мо­дел“ је Ан­ђе­ла Ми­ло­вић из Чач­ ка, „Ли­це го­ди­не“ Кри­сти­на Ђор­ђе­вић из Ни­ша, „Мис шар­ма“ Бо­ја­на Мар­ко­вић из Ру­до­ва­ца код Ла­за­рев­ца. При­ја­те­љи ма­ ни­фе­ста­ци­је обез­бе­ди­ли су по­бед­ни­ца­ма вред­не на­гра­де. Спе­ци­јал­ни го­сти из­бо­ра „Кра­љи­ца сне­га“ би­ли су глу­мац Мар­ко Жи­вић, пе­ вач Иван Га­ври­ло­вић, фуд­бал­ски су­ди­ја Да­ли­бор Ђур­ђе­вић. У окви­ру ма­ни­фе­ста­ци­је про­мо­ви­са­на је фо­то­мо­но­гра­фи­ја Но­вак ауто­ра Јо­ва­ на Мир­че­ског, по­све­ће­на пр­вом те­ни­се­ру све­та Но­ва­ку Ђо­ко­ви­ћу.


П Р Е­П О­Р У­К А

У ви­со­ком сти­лу ХО­ТЕЛ „ВИ­ЛА БРЕГ“ У ВР­ШЦУ ПО­НО­ВО ДО­ЧЕ­КУ­ЈЕ ГО­С ТЕ

На­кон по­лу­го­ди­шњег ре­но­ви­ра­ња, чу­ве­ни вр­шач­ки хо­тел по­но­во отво­рио вра­та. Рас­по­ла­же са 44 со­бе, че­ти­ри апарт­ма­на, ба­зе­ном, вел­нес и спа цен­тром, са­у­ном, спорт­ским, за­бав­ним и дру­гим са­др­жа­ји­ма, као и пре­ле­пим по­гле­дом на град и рав­ни­цу

92

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.


Х

о­тел „Ви­ла Брег“ је сим­бол је те­ мељ­ног од­мо­ра. Ње­го­ве 44 со­бе зра­че то­пли­ном и ком­фо­ром – у 28 или 35 ин­тим­них ква­дра­та, са мно­го сит­них тај­ни до­брог рас­по­ло­же­ња. У скло­пу хо­те­ла на­ла­зи се и ре­сто­ран „Еол“ ко­ји са­да, на­кон ре­но­ви­ра­ња, мо­ же да при­ми 300 го­сти­ју. Ре­сто­ран „Еол“ је при­ја­тељ ку­ли­нар­ским же­ља­ма го­сти­ ју, са по­себ­ним на­гла­ском на здра­вим на­мир­ни­ца­ма ор­ган­ског по­ре­кла. Го­сти­ма је на рас­по­ла­га­њу и вр­хун­ ски вел­нес и спа цен­тар (са уну­тра­шњим и спо­ља­шњим ба­зе­ном, са­у­ном, пар­ним ку­па­ти­лом, деч­јом игра­он ­ и­цом, ре­лакс про­сто­ром и про­сто­ри­ја­ма за ма­са­же и трет­ма­не). Без об­зи­ра да ли је раз­лог бо­ рав­ка го­сти­ју ро­ман­тич­ни ви­кенд или по­слов­ни пут, овај вел­нес и спа цен­тар је оми­ље­но ме­сто и осло­нац ви­тал­но­сти, ен­т у­зи­ја­зму и енер­ги­ји.

За по­слов­не го­ сте ту је кон­гре­сни део (че­ти­ри са­вре­ ме­но опре­мље­не са­ле за рад, ка­па­ ци­те­та од 30 до 150 го­сти­ју). Мо­гућ­но­ сти ор­га­ни­зо­ва­ња по­слов­них ску­по­ва (се­ми­на­ра, кон­гре­са, тим­бил­дин­га) у ре­но­ви­ра­ном ам­би­јен­ ту хо­те­ла по­диг­ну­те су на ви­ши ни­во. Про­фе­си­о­нал­но осо­бље хо­те­ла „Ви­ ла Брег“ на рас­по­ла­га­њу је го­сти­ма за ор­га­ни­зо­ва­ње и хо­тел­ских и ван­хо­тел­ ских ак­тив­но­сти. Пер­со­на­ли­зо­ван при­ ступ кли­јен­т у је­дан је од нај­бит­ни­јих прин­ци­па ра­да овог хо­те­ла. Број­не ком­па­ни­је ко­је по­слу­ју у Ср­ би­ји пре­по­зна­ле су ква­ли­тет и пред­ но­сти бо­рав­ка у хо­те­лу ван Бе­о­гра­да, а SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

93


П Р Е­П О­Р У­К А

Кон­такт Хо­тел „Ви­ла Брег“ Го­ран­ска бб, 26300 Вр­шац, www.vil­la­breg.com, re­cep­ti­on­@vil­la­breg.com +381 13 831 000

опет на са­мо сат и по ла­га­не во­жње, на ме­сту из­дво­је­ном од град­ске бу­ке, са од­ лич­ном услу­гом, то­плом ат­мос­фе­ром и при­јат­ним осо­бљем, као и свим усло­ви­ ма за ор­га­ни­зо­ва­ње по­слов­них ску­по­ва и за од­мор.

94

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

При­род­но осве­тље­ње у свим са­ла­ма, из­ла­зак на те­ра­с у са пре­див­ним по­гле­ дом, или пак рад у Ка­мин-ба­ру, из­дво­ је­ном де­лу хо­те­ла, где у ка­фе па­у­за­ма мо­же­те игра­ти би­ли­јар, пи­ка­до или фли­пер — сва­ка­ко сти­му­ла­тив­но де­лу­ју на рад­ну ат­мос­фе­ру. „Ви­ла Брег“, но­ви ам­ба­са­дор до­бре услу­ге, по­зи­ва чи­та­о­це На­ци­о­нал­не ре­ ви­је и го­сте Ме­ђу­на­род­ног сај­ма ту­ ри­зма у Бе­о­гра­ду да по­се­те овај хо­тел и ужи­ва­ју у ње­му, баш као и у Вр­шцу, ро­ман­тич­ној вој­во­ђан­ској ва­ро­ши по­ зна­тој и по до­бром ви­ну, и чу­ве­ним Вр­ шча­ни­ма, као што су Сте­ри­ја, Па­ја Јо­ва­ но­вић, Вас­ко По­па. 


П Р И­З Н А­Њ А

ВЕ­ЛИ­КА СВЕТ­СКА НА­ГРА­ДА „МЕР­КУ­РУ“ ИЗ ВР­ЊАЧ­КЕ БА­ЊЕ

Нај­бо­ља тра­ди­ци­о­на­л­на ба­ња На­гра­ду до­де­љу­је „Tra­vel and Ho­spi­talty гру­па“ из Лон­до­на, а „Мер­кур“ ју је до­био у ка­те­го­ри­ји „Best Tra­di­ti­o­nal Spa of the Year“. Ме­ђу до­бит­ни­ци­ма су уста­но­ве, ко­мпа­ни­је и по­је­дин­ци са шест кон­ти­не­на­та. На­гра­да по­ка­зу­је да европ­ско тр­жи­ште на­ста­вља да ви­со­ко вред­ну­је ква­ли­тет „Мер­ку­ра“

П

о­че­так 2019. до­нео је „Мер­ку­ру“ ви­со­ко свет­ско при­зна­ње. „Tra­vel and Ho­spi­talty гру­па“ из Лон­до­на до­де­ли­ла је „Мер­ку­ру“ на­гра­ду за нај­бо­љу ба­њу ко­ја ува­жа­ва тра­ди­ци­о­нал­ни бањ­ ски кон­цепт. На­гра­да „Best Tra­di­ti­o­nal Spa of the Year“ до­де­љу­је се „за на­по­ран рад и до­стиг­ну­ћа у окви­ру ту­ри­стич­ке ин­ду­ стри­је“. Ме­ђу до­бит­ни­ци­ма су уста­но­ве, хо­те­ли, ту­ри­стич­ке ком­па­ни­је, пут­ни­ци, ути­цај­ни по­је­дин­ци... на шест кон­ти­не­ на­та. На­гра­да по­ка­зу­је да европ­ско тр­жи­ ште кон­ти­ну­и­ра­но пре­по­зна­је ква­ли­тет „Мер­ку­ра“, јер је слич­на ме­ђу­на­род­на

96

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2019.

по­твр­да ква­ли­те­та из Лон­до­на сти­гла и 2017. На све­ча­ној до­де­ли на­гра­да Soc­ra­tes Co­mi­tee, ко­ја пра­ти нај­ве­ћа свет­ска до­ стиг­ну­ћа из раз­ли­чи­тих обла­сти, „Мер­ ку­ру“ је до­де­ље­но при­зна­ње за нај­бо­љу ре­ги­о­нал­ну бол­ни­цу, у ка­те­го­ри­ји „he­alth ca­re and rec­re­a­tion“, а ди­рек­то­ру „Мер­ку­ ра“ др сци мед Де­ја­ну Ста­но­је­ви­ћу при­ зна­ње за нај­бо­љег ме­на­џе­ра. ПРА­ВИ БАЊ­СКИ УЖИ­ТАК Као ре­зул­тат стал­ног ис­тра­жи­ва­ња тр­жи­шта и по­тре­ба го­сти­ју, „Мер­кур“ је у сво­ју по­ну­ду у 2019. увео нов про­из­вод:


Ак­ци­ја до кра­ја мар­та Да би љу­де мо­ти­ви­сао и по­кре­нуо на пу­то­ва­ње, „Мер­кур“ у ван­се­зон­ском пе­ ри­о­ду има спе­ци­јал­не па­ке­те, са це­на­ма 13 од­сто ни­жим у од­но­су на ре­дов­ни це­ нов­ник, уз још 5 од­сто по­пу­ста за ра­ну ре­зер­ва­ци­ју, и број­не дру­ге по­год­но­сти. Па­ке­ти су на­ме­ње­ни они­ма ко­ји у „Мер­ кур“ до­ла­зе да би кон­тро­ли­са­ли и уна­ пре­ди­ли здра­вље (ме­ди­цин­ски па­ке­ти), као и они­ма су ту да би се од­мо­ри­ли и окре­пи­ли (не­ме­ди­цин­ски па­ке­ти).

„Мер­ку­ров“ бањ­ски па­кет. На­ме­њен је сви­ма ко­ји до­ла­зе у Вр­њач­ку Ба­њу и осми­шљен та­ко да се бањски при­род­ни по­тен­ци­јал ис­ко­ри­сти на нај­бо­љи мо­гу­ ћи на­чин. Овај па­кет омо­гу­ћа­ва го­сти­ма да осе­те пра­ви бањ­ски бо­ра­вак уз тра­ ди­ци­о­нал­не трет­ма­не и те­ра­пи­је ми­не­ рал­ним во­да­ма Вр­њач­ке Ба­ње. Бал­нео те­ра­пи­ја, у ко­јој се ко­ри­сте ми­не­рал­ не во­де са бањ­ских из­во­ра (То­пла во­да, Сне­жник, Сла­ти­на и Је­зе­ро), по­вољ­но ути­че на уна­пре­ђе­ње здра­вља, ле­че­ње, опо­ра­вак и ре­ха­би­ли­та­ци­ју од раз­ли­чи­ тих бо­ле­сти. Бла­го­твор­ни ефек­ти ових во­да до­ка­за­ни су ве­ко­ви­ма уна­зад, али се ове во­де због спе­ци­фич­ног са­ста­ва и ефе­ка­та тре­ти­ра­ју као лек, па се мо­ра­ју ко­ри­сти­ти под стро­гим над­зо­ром ле­ка­ ра. У оп­ти­мал­ном ко­ри­шће­њу вр­њач­ ких во­да и њи­хо­вом нај­бо­љем деј­ству

на ор­га­ни­зам, “Мер­ку­ров” тим има ду­го ис­ку­ство и вр­х ун­ске ре­зул­та­те. У окви­ру Бањ­ског па­ке­та, „Мер­ку­ ро­ви“ ле­ка­ри про­пи­с у­ју ком­би­но­ва­ну при­ме­ну ових трет­ма­на пер­со­на­ли­зо­ва­ но за сва­ког па­ци­јен­та. Сме­штај у цен­ тру ба­ње, у при­род­ном ам­би­јен­т у пар­ ка и ку­па­ње у ба­зе­ни­ма са ми­не­рал­ном во­дом чи­не ову по­ну­ду са­вр­ше­ном за сва­ког бањ­ског го­ста. Од­мор, пре­вен­ци­ ја, те­ра­пи­је и уна­пре­ђе­ње здрав­стве­ног ста­ња од­у­век су ко­ри­сти од бо­рав­ка у ба­њи. Кад се то­ме до­да­ју мо­дер­ни ту­ри­ стич­ки са­др­жа­ји, ко­ји су већ део ими­ џа Вр­њач­ке Ба­ње, он­да је пред на­ма све што чи­ни јед­но мо­дер­но ту­ри­стич­ко од­ ре­ди­ште. 

SERBIA  SPECIAL EDITION  2019

97


Србија ПОД КАПОМ НЕБЕСКОМ

Изузетан издавачки подухват „Принцип Преса“! Ексклузивна монографија о Србији, у одвојеним издањима на српском, енглеском, руском и немачком језику!

ПРИНЦИП ПРЕС

ПРИНЦИП ПРЕС

Цетињска 6, 11000 Београд тел. +381 11 322 70 34 www.nacionalnarevija.com


„Миленијум Палас“ је хотел са четири звездице који се налази на југозападу Македоније, на обали прелепог Охридског Језера. „

Millenium Palace“ is a four star hotel located in the southwest part of Macedonia, on the shores of the famous Lake Ohrid.

 Смештај  41 стандарднa собa,  10 дуплекса,  6 делукс соба,  6 Јуниор aпартмана.

 Accommodation  41 standard rooms,  10 Duplexes,  Deluxe rooms,  6 Junior Suits.

 Храна Ресторан је капацитета 160, а тераса 100 особа.

 Dining With the capacity up to 160 and terrace for 100 persons.

 Вински бар

 Wine Bar

 Конференције и семинари  две конференцијске сале капацитета од 120 учесника

 Conferences & Seminars  two conference halls, each with capacity up to 120 participants

 Спа и Велнес  Финска сауна,  Турска сауна (Амам),  Теретана,  Масажа.

 Spa And Wellness  Finish sauna,  Turkish sauna (Hamam),  Gym,  Massage.

w w w. m i l l e n i u m p a l a c e. co m . m k

millenium_palace@t-home.mk

Кеј Маршал Тито бб, 6000 Охрид, Македонија, Тел./Факс: +389 46 263 361


СЕМЕ ДОБРИХ ВРЕМЕНА

ИНСТИТУТ ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО, НОВИ САД ИНСТИТУТ ОД НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ БЕСПЛАТНИ ИНФО БРОЈ: 0800 000 021

www.nsseme.com

Profile for Aleksandar Ćosić

Turizam 2019.  

"Srbija - nacionalna revija", specijalno izdanje

Turizam 2019.  

"Srbija - nacionalna revija", specijalno izdanje

Profile for sasa011
Advertisement