година XI • специјално издање, 2017. • бесплатан примерак www.nacionalnarevija.com
2017.
SLIKE I PRILIKE
„Од злата јабука“. Колажна емисија о Србији, њеним пределима и људима, варошима и обичајима, културно-историјском наслеђу и привредно-туристичким потенцијалима. Путописи, портрети, подухвати, предања. Најлепше из Србије, зналачки и с љубављу! > На Првом програму Радио-телевизије Србије, сваког петка од 14:00
Цетињска 6, 11000 Београд +381 11 322 16 92 www.nacionalnarevija.com •
П Р О Л О Г
GRAND TOUR И ЊЕГОВО ЗЛАТНО НАСЛЕЂЕ
Издавач „Принцип Прес“ Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.nacionalnarevija.com princip.press@gmail.com Директор и главни уредник Мишо Вујовић Уредник Бранислав Матић Технички уредник Александар Ћосић Уредник фотографије Драган Боснић Заглавље и дизајн насловне стране Јован Жељко Рајачић Сарадници Милован Витезовић, јереј Јован Пламенац, Бојан Мандић, Драган Лакићевић, Небојша Јеврић, Олга Вукадиновић, Јово Бајић, Дејан Булајић, Петар Милатовић, Влада Арсић, Дејан Ђорић, Ђорђе Србуловић, Михаил Кулачић, Милена З. Богавац, Розана Саздић, Војислав Филиповић, Саша Шарковић, Зоран Плавшић, Христина Пламенац, Драгана Барјактаревић
Знати путовати Н
екада су и историје, епови и географски списи били своје врсни путописи. Сетимо се Херодота, Одисеје, Паусаније. И у житијима средњовековних светитеља постојали су јаки путо писни елементи, баш као и у западњачким описима крсташких ратова. Не заборавимо чувена путовања од XIV века, попут По лових. Или она имагинарна у романима Дефоа и Свифта, или сентиментална попут Стернових. Велико путовање, Grand Tour, у XVIII и првој половини XIX века постаје нарочит друштвени и култ урни феномен у Евро пи. Има своју књижевност и поетику, своју култ уру и иниција тички код, свој образовни и формативни смисао. Трајало је од неколико месеци до неколико година. Према осмишљеном пла ну, припадници елита европских народа, од Британије до Русије, путовали су на важна места античке, средњовековне и ренесан сне цивилизације и култ уре. Имали су образоване водиче (ћи Шенбрун, Беч
Маркетинг Мирко Вујовић Секретаријат и пласман Драгана Димитријевић, Миленко Василић Представништво за Српску „Принцип Прес РС“ Николе Пашића 1, 78000 Бањалука Тел/Факс: +387 (51) 304 360 Представништво за Аустралију „Princip Press Australia PTY LTD“, 12/24 Loch Street, 3182 St Kilda West, VIC Штампа „Портал“, Београд
Насловна страна: На површини Мртвог мора (Фото: Архива НР. Дизајн: Ј. Ж. Рајачић) Часопис уписан у Регистар медија Републике Србије, бр. NV000385
ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140
04
ћероне), учили, писали дневнике и писма, сакупљали и доноси ли souveniers. Велико путовање је значило важан преображај и прелазак преко прага зрелости. Тек после њега припадник елите сматран је спремним за велика дела. Сетимо се великог путовања Бајрона и Вајлда, Гетеа и Ничеа, Петра Великог и Достојевског. Или Доситеја Обрадовића, Симе Сарајлије, Љубе Ненадовића... На многе од ових значајних ствари подсетила нас је књига Ње гошево велико путовање проф. др Саше Брајовић. Из тог сећања изникли су и велики српски путописи из XX века, попут оних Дучића, Црњанског, Исидоре Секулић, Стевана Пешића, Мио драга Павловића. Од средине XIX века мења се природа и технологија путова ња. Она се спуштају у ниже друштвене слојеве и мотиве, постају јефтинија и доступнија, бржа и масовнија. Данас, у епохи масе, циљ путовања за многе је постало да се тамо негде направи сел фи и што пре закачи на „Фејсбук“. Или се сведе на малограђан ски шопинг и брчкање у менталном плићаку. А не треба и не мора да буде тако. Од нас зависи. Зато и под сећамо на ово златно наслеђе великог путовања.
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
САДРЖАЈ Витраж 04 ПРОЛОГ: ЗНАТИ ПУТОВАТИ 06 АЛБУМ: ПОД КАПОМ НЕБЕСКОМ
Путоказ 12 ОКВИР: САЈАМ 2017. 16 ДОМЕТИ: ТОС 22 ДОМАЋИН: ТОБ 28 ВОДИЧ: ЛЕСКОВАЦ 32 СТАЗЕ: НОВО У СРПСКОЈ 36 ПРЕС ТОНИЦА: МОСКВА 46 ОДРЕДИШТА: МОНАКО 52 ОБАЛЕ: ЕМПОРИЈАБРАВА 60 ПОСЕТА: ЈУЖНА АФРИКА 72 ДУБИНЕ: ЦРВЕНО МОРЕ
Представљање 80 НОТЕ: САША ЈОВАНОВИЋ 84 ОКУПЉАЊА: КОПАОНИЧКА ЛЕПОТА 86 ЗДРАВЉЕ: „МЕРКУР“ 88 СТУДИЈЕ: БЕОГРАДСКА ПОС ЛОВНА ШКОЛА 92 ПРИМЕРИ: ЗАВОД ЗА СПОРТ Партнери издања:
СТУДЕНТСКА ОДМАРАЛИШТА
ОПШТИНА РУМА
ВРЊАЧКА БАЊА
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА
Медијски партнери:
РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ
РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ
НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ
ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ SERBIA SPECIAL EDITION 2017
05
А Л Б У М
Врачарски плато и кућа у Старом граду, Београд (Фото: Светлана Дингарац)
НОВИ ВЕЛИКИ ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ „ПРИНЦИП ПРЕСА“
Под капом небеском
„Н
еобична је ово земља. Понекад човек помисли, као Тјутчев за своју, да се ова земља не може разумети, може се само волети. ,Србија је велика тајна. Земља граничара, у процепу светова. Кућа насред друма. Ку ла светих ратника. Песма међу народима. Пређа најдревнијих сећања. Ово сунца у очима, ово хлеба на длану.‘ Тако о Србији говоре њени песници, у којима дубоко одјекује драма и лепота српског простора, српске судбине.“ Ове реченице уводе нас у монографију Србија, под капом небеском, но ви велики подухват београдске издавачке куће „Принцип Прес“. Та књи га која ускоро стиже пред нас, у одвојеним издањима на четири језика, проводи нас скривеним путевима балканске древности, па кроз келтско и римско доба, златно средњовековље, епоху ропства и таме, до васкрса у XIX столећу, ослобођења и до нашег века. Води нас на ходољубља, чита нам пределе и градове, „најлепши рукопис творца“, прича приче са друма. Открива најнеобичнију од свих Србијâ, где и мрак научи да сија. Уводи у хумор који иде земљом, а сенка му небом. Даје геопоетичку и карактеро лошку типологију матичне српске земље. Изводи нас пред велике српске визионаре и пред знамените странце који су оставили бесмртне странице у славу Србије. „Све је то исто сведочење и исти пој, Србија под капом небеском. Као неки лепи старински многогласник.“ Разуме се, све то поткрепиће неки од највећих мајстора фотографије у Србији. У сусрет књизи доносимо, као илустрацију и најаву, тек понешто из ризнице фотографија припремљених за њу. На радост и утех у у тешким временима. (Б. М.)
06
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
07
А Л Б У М Црква у Воденој Пољани, на Златару (Фото: Светлана Дингарац)
08
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
Под Ртњем, код Бољевца (Фото: Станоје Радуловић)
Лето на водопаду (Фото: Жељко Синобад)
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
09
А Л Б У М На Старој планини (Фото: Јосип Шарић)
10
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
11
О К В И Р
Богатство различитости МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ, ТРИДЕСЕТ ДЕВЕТИ ПУТ
Више од 1.100 излагача из 56 земаља света, разноврсни и мултимедијални начини представљања, велике пословне и корисничке могућности, уз целу лепезу боја, мириса, мелодија, дестинација, видова туризма, чине ову велику манифестацију важном на мапи европске туристичке индустрије. Ове године први пут ће своје потенцијале промовисати Кинеска национална туристичка агенција и региони Руске Федерације. И Србија ће осмишљено изложити своје туристичке адуте, очекујући наставак трендова раста
Н
ајвећа туристичка манифеста ција у југоисточној Европи – Међународни сајам туризма у Београду, тридесет девети, биће одр жан од 23. до 26. фебруар а 2017. године, под слоганом под слоганом „Уживајте на време“. У шест изложбених хала Бе оградског сајма представиће се најзна
12
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
чајније туристичке агенције, савези и организације, туристички центри, хоте ли, планински центри, бање, језера, гра дови, регије, ваздухопловне компани је, међународни тур-оператори са свих континената. Понудиће посетиоцима аранжмане за предстојећу туристичку сезону.
По ексклузивним сајамским цена ма, посетиоци ће бити у прилици да из богате понуде изаберу путовања према својим афинитетима. First minute понуде и пакети са мноштвом погодности до неће примамљиве могућности за одмор у летњој сезони, а ту су и аранжмани за текућу зимску сезону, за одмор и опора вак у бањама и на планинама, као и увек акт уелни спа викенди или егзотичне де стинације, city break понуда и конгресна дешавања. На Сајму учествује више од 1.100 излагача из 56 земаља света, а земља партнер овогодишњег Сајма туризма је Црна Гора. Захваљујући географском положају, мору и планинама, та земља погодна је за одмор и туризам током читаве године. Штанд земље партнера, Црне Горе, смештен је у Хали 1. Нарав но, представиће се и велики број других земаља, попут Грчке, Египта, Македони је, Турске, Словеније, Бугарске, Индије, Мађарске, Туниса, Немачке... Први пут ове године своје туристичке потенци јале представиће Кинеска национал на туристичка агенција (Хала 3, штанд 3001) и региони Руске Федерације. Као земља домаћин Сајма туризма, Срби
ја ће понудити своје туристичке адуте: природне лепоте и култ урно-историј ске знаменитости, дивне планине, ба ње, реке, језера, разноврсне садржаје за одмор, забаву, здравствени опоравак, спорт, рекреацију, авант уру... Српска туристичка понуда, зачињена чувеним гостопримством, гастрономским и дру гим изазовима, стилом живота у дух у љупке лежерности, хумора и срдачно сти, из године у годину мерљиво при влачи све више иностраних и домаћих гостију. Очекује се да ће тај тренд раста бити потврђен и на овогодишњем Сајму туризма у Београду. Захваљујући туристичким ваучери ма Владе Србије за боравак у домаћим туристичким центрима, и ове године биће додатно подстакнут развој дома ћег туризма. Грађанима је на располага њу више од 60.000 ваучера, а на Сајму туризма ће моћи да се пријаве за вауче
Сатница Радно време Међународног сајма туризма у Београду, би ће: у четвртак (23. фебруар а) од 10 до 18 часова, у петак (24) и суботу (25. фебруар а) од 10 до 19 часова, у недељу (26. фебру ара) од 10 до 17 часова. SERBIA SPECIAL EDITION 2017
13
О К В И Р
Вино, опрема, сувенири Као једна од најуспешнијих манифестација овог типа на Балкану, Међународни сајам туризма у Београду обједињује и промовише све гране туристичке привреде, организујући истовремено још три манифестације, које су сада по обиму и броју учесника садржајније него ранијих година. То су осми Међународни сајам вина Beowine (у Халама 2Б и 3А), трина ести Међународни сајам хотелско-угоститељске опреме „Хо реца – опрема“ (у Хали 2 ниво Ц и Хали 3А) и тринаес ти Сајам сувенира „Посетите Србију“ (у Хали 4) .
ре и на штанду „Поште Србије“ у Хали 4 директно предају захтеве. ИЗ СРБИЈЕ, СА ШАРМОМ И КРЕАТИВНОШЋУ Туристичка организација Србије у Хали 4 (штанд 4055) богат у туристич ку понуду своје земље представиће кроз филм 52 викенда у Србији, који носи по руку: „Добродошли у Србију, земљу која нуди узбудљиву природу, градове који никада не спавају, мир и тишину пито мих села, богато култ урно наслеђе, заба ву која се памти, разноврсну гастроно мију и гостољубиве домаћине“. У сарадњи са Регионалном развој ном агенцијом Златибора, ТОС ће пре зентовати мобилну апликацију Аудио водич кроз Србију која туристичку по
14
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
нуду земље, разврстану по адекватним категоријама, представља обогаћену аудио записима. Брошура 52 укуса Србије упознаће посетиоце Сајма туризма са гастроном ском понудом земље домаћина и га строномским манифестацијама кроз 27 регија, а Каталог сеоских туристичких домаћинстава приказаће редизајнира ну Туристичку карт у Србије. Туристичка организација српске престонице на Сајму туризма наступа програмом Ново лице Београда, предста вљајући различите сегменте туристичке понуде за 2017. годину. У склопу промо ције туристичких програма разгледања града, на изложбеном простору ТОБ-а биће постављен хеликоптер за панорам ско разгледање, а тим поводом за посе тиоце же бити организована и наградна игра „Упознајте Београд“. Изузетан мултимедијални пратећи програм на Сајму туризма донеће по сетиоцима незабораван туристички доживљај. На атрактиван начин биће промовисани бројни фестивали, ма нифестације и важни догађаји, а пре зентације, промоције и дегустације, уз богатство култ урних и геопоетичких различитости, сајам чине привлачним подједнако за пословне посетиоце и нај ширу публику.
УСТАНОВАСТУДЕНТСКО ОДМАРАЛИШТЕ„БЕОГРАД“ ПЈ„РаткоМитровић“наЗлатибору Реч је о више објеката високе категорије, изграђених осамдесетих и деведесетих година XX века. Адаптирани су и обновљени по модер ним стандардима. Налазе се на само пола километра од центра Злати бора, у лепој боровој шуми, и нуде изузетне услове за одмор и рекре ацију. За боравак овде влада велико интересовање студената. Пружају услуге и корисницима споља. Комплекс се састоји се од четири објекта:
Вила„Србија“,
површине 2.015 квадратних метара, капацитета 39 лежаја. Има ресто ранску салу са 250 места (четири звездице), салу за семинаре са 50 места и летњу башту са 150 места.
Вила„Ловћен“,
површине 3.238 квадратних метара, капацитета 141 лежај.
Вила„Златибор“,
површине 1.276 квадратних метара, капацитета 88 лежаја, са спорт ском теретаном.
Вила„Романија“,
конгресни центар, са две сале од по 250 места, површине 1.920 ква дратних метара, и са смештајним капацитетом од 58 лежаја. 031 841 369 •
Улица спортова бб, 31315 Златибор 031 841 791 • recepcija.zlatibor@usob.rs • www.usob.rs
Д ОМ ЕТ И
16
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
ТУРИС ТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА СРБИЈЕ НАС ТАВЉА ВАЖНЕ ИСКОРАКЕ У ЗЕМЉИ И ИНОС ТРАНС ТВУ
У знаку даљег раста Направљена су озбиљна истраживања о ставовима, навикама и потребама домаћих и иностраних гостију у српским туристичким центрима. На основу тога креирају се туристички производи, унапређује понуда, бирају маркетиншки алати. Резултати не изостају. Расте број гостију, продужава се трајање њиховог боравка, повећава се девизни прилив... Но још много треба радити на свим пољима. Србија је још увек недовољно откривени драгуљ у срцу Европе
П
опуларност Србије као тури стичке дестинације из године у годину нес умњиво расте. О томе сведоче веома охрабрујући статистич ки подаци и спроведена истраживања. Иако све посећенија, Србија је још увек недовољно откривени драгуљ у срцу Европе. Зато Туристичка организација Ср бије улаже велике напоре како би се из нашли најсврсисходнији начини да се земља представи онима који нис у упо знати са њеном понудом, али и да је до датно приближи онима који је познају.
Сваку комуникацијску стратегију ТОС осмишљава како би Србију пред ставила као земљу срдачних и гостољу бивих људи, темпераментних весељака спортског духа, земљу дивне природе и спектакуларних предела, вишемиле нијумског култ урно-историјског насле ђа, богате традиције, и свакако једну од тачака на мапи света коју туриста мора доживети. Кроз Србију пролазе европске бици клистичке и пешачке руте, паневроп ске култ урне руте (као што су „Пут римских царева“, „Дунавски пут вина“, SERBIA SPECIAL EDITION 2017
17
Гамзиград и Нови Сад (Фото: Бранко Јовановић и Драган Видовић)
Марија Лабовић, директорка ТОС-а
Д ОМ ЕТ И
Манастир Жича (Фото: Бранко Јовановић) Берба малина у Србији (Фото: Драган Видовић)
„Трансроманика“)... Њени мали градо ви – попут Књажевца, Пирота, Новог Пазара и Сјенице – налазе се на листи изузетних дестинација Европе. Одмор, опуштање, истраживање и упознавање са разноликостима Србије незамисливо је без добре туристичке инфраструкт у ре и привлачних понуда које су камен темељац развоја туризма. Разноликост Србије огледа се у жи вим градовима, популарним фестивали ма, савременим туристичким центрима и хотелима, бањама и етно комплекси ма, аутентичним селима, одличној хра ни... То је тек део богатства којим Србија привлачи, изненађује, па и одушевљава путнике и госте. ОД СРБИЈЕ СРБИЈИ У минулој години постигнути су ре зултати који буде понос. Представници
За одмор у Србији Туристичка организација Србије живо је промовисала меру Владе за одмор у земљи субвенционисан кроз вауче ре. Креирала је две мобилне апликације – први „Аудио водич кроз Србију“ намењен транзитним гостима и „52 викенда у Србији“. Успешно је спровела две велике медијске кампање: „Моја Србија“ и „Србија – све што волим“. Спровела је, први пут, истраживање о ставовима и понашању домаћих туриста, па на основу тога креирала своје активности користећи нај модерније маркетиншко-промотивне алате.
18
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
локалних туристичких организација, српске туристичке привреде и сви заин тересовани актери активно су се укљу чили у креирање све бољег туристичког амбијента у Србији. Повећан је број до маћих и иностраних гостију, број њи хових ноћења, као и девизни прилив од туризма. И успешне кампање Туристич ке организације Србије томе су свакако допринеле. На домаћем тржишту, ТОС је има ла бројне активности. Отворила је још један туристичко-информативни цен тар и сувенирницу у Београду, успешно организовала Караван „Моја Србија“ (уз драгоцену помоћ локалних тури стичких организација) и тако промови сала могућности за квалитетан одмор домаћих гостију у тринаест српских градова, организовала велике догађаје попут „Туристичког форума“ (сусрета представника туристичке привреде) и „Туристичког цвета“ (традиционалне доделе највишег признања у туризму). Прис уством на великим манифестаци јама широм земље, ТОС је помогла про моцију локалних туристичких понуда. Подржала активности Министарства трговине, туризма и телекомуникаци ја на унапређењу транзитног туризма кроз пројектовање одговарајуће тури стичке сигнализације, сарађујући при том са 20 локалних туристичких орга низација из шумадијског, поморавског
и расинског округа, као и са Регионал ном развојном агенцијом Златибора. – Мера Владе Србије за подстицај домаћем туризму кроз доделу вауче ра дала је одличне резултате. Повећан је број домаћих туриста који су одмор провели у Србији и значајно продужено трајање њиховог боравка – каже Марија Лабовић, директорка Туристичке орга низације Србије. – Својим промотив ним активностима, ТОС је дала велики допринос овој акцији, представљајући грађанима дестинације у Србији које не заостају за туристичким дестинацијама других земаља. Ова акција ресорног ми нистарства настављена је и у 2017. Субвенцион исани вауч ери су најче шће коришћени у Луковској и Пролом Бањи. Значајно интересовање било је и за планинске центре, пре свих за Копа оник и Дивчибаре. – У 2017. акција ће трајати до 15. ок тобра, а листа расположивих угости тељских и смештајних објеката ажу рира се сваког петка – додаје Марија Лабовић. – И заинтересованост тури стичких центара за учешће у овоме је све израженија. Досад је пријављено 273 угоститеља, највише из Сокобање (61), Рибарске Бање (40), Врњачке Бање (37), са Златибора (28) и Копаоника (17). У 2016. години 650 смештајних објеката се пријавило за прихват ваучера, а Ту ристичка организација Србије мотиви
ше угоститеље да доносиоц има ваучера понуде и додатне погодности. ВАЖНИ МЕЂУНАРОДНИ ПРОДОРИ
Стара планина (Фото: Милош Миленковић)
– Понуду Србије ТОС је у 2016. пред ставила на 23 међународна сајма тури зма у свет у – наставља директорка Ла бовић. – Истакла бих веома запажена представљања на сајмовима у Лондону и Пекингу. Организовали смо долазак 130 иностраних новинара и новинар ских екипа. Уз редовно информисање стране јавности, то је обезбедило да се Србија представи као туристичка дести нација у 1.450 новинских, телевизијских, радијских и онлајн извештаја. Само на кон наступа у Кини, у чак 530 прилога у познатим кинеским медијима Србија је препоручена као дестинација кинеским гостима. Кроз сарадњу са најпознатијим издавачима туристичких водича, Србија је представљена у публикацијама EyeWit ness и Полиглот. И све тешња сарадња са националним авио превозником „Ер Ср
Дунав, 588 утисака Различите промотивне активности Туристичке организа ције Србије препознате су и у иностранству. Рецимо, тури стички промотивни филм „Дунав у Србији –588 утисака“, који слави лепоте Дунава на току кроз Србију, освојио је до данас једанаест међународних награда и проглашен је једним од десет најбољих туристичких филмова на свету у 2016.
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
19
Д ОМ ЕТ И
Све фотографије: Архива ТОС-а
Дрина код Бајине Баште (Фото: Ненад Марић) Тиса код Мола (Фото: Лазар Лазић)
20
бија“ донела је промоцију земље на дести нацијама ка којима су успостављене нове авио линије. Лет Београд-Њујорк отво рио нам је врата за интензивније актив ности на тржишту САД. Након дужег времена, Туристичка ор ганизација Србије спровела је и истра живање ставова и понашања иностра них гостију који бирају Србију за свој одмор. Обрада података је у току. Према оним првим, страни туристи као извор информација о дестинацијама најчешће користе интернет сајтове (64 одсто). Ме ђу тим изворима издвајају се booking. com, „Гугл“, „Википедија“, www.tripadvi sor.com, www.lonelyplanet.com, друштве не мреже („Фејсбук“ и „Инстаграм“), сајтови ТОС-а и локалних туристичких дестинација. Генерално, чак 94,7 одсто страних ту риста изражава задовољство својим пу товањем у Србију. – Управо ови резултати су нас учвр стили у идеји да своје активности у 2017. усредсредимо баш на кампање е-марке тинга и осталих дигиталних активација, уз јако прис уство на друштвеним мрежа ма – каже Марија Лабовић. – Поред тога, још интензивније ћемо у 2017. сарађивати са домаћим и иностраним медијима. Све активности ћемо планирати ослањајући се на стратегију ресорног Министарства и примену подстицајних мера Владе Ср бије за унапређење домаћег туризма. ПРЕКО ОКЕАНА У јануару и фебруар у 2017. Тури стичка организација Србије представи
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
ла је српску туристичку понуду на ме ђународним сајмовима туризма CMT у Штутгарт у, ITF Slovakia Tour у Брати слави, ЕМИТТ у Истанбулу, „Destinati ons“ у Лондону, „Holiday & Spa Expo“ у Софији... – Посебно би требало истаћи пред стављање на сајму „New York Times Travel Show“ у Њујорку, што је организовано у сарадњи са „Ер Србијом“ – обавешта ва нас директорка Лабовић. – Србија је промовисана у оквиру штанда Европске туристичке комисије, чија је члан ТОС. Било је врло запажено и наше учешће на панелу „Неоткривене дестинације Европе“, чиме је скренута значајна па жња на Србију као туристичку дести нацију. Након сајма, у седишту Дипломатске мисије Србије при УН, простору изузет не историјске и уметничке вредности, ту ризам Србије презентован је одабраном кругу туристичких посленика и медија из Њујорка. Била је ту фото-изложба нај лепших мотива из Србије, приказани су туристички промотивни филмови, при ређена дегустација српских вина и га строномских специјалитета... – Све то посебно је осмишљено за америчке медије и професионалце у до мену организовања путовања. Исказа но је значајно интересовање, посебно за српско култ урно-историјско наслеђе и природне лепоте. Чињеница да постоји директан лет Њујорк-Београд умногоме приближава Србију овом избирљивом тржишту. ТОС ће, наравно, и током 2017. наставити интензивне промотивне ак тивности на тржишту САД.
ОПШТИНА СРБОБРАН
Трг слободе 2, 21480 Србобран 021 730 020, 731 077 www.srbobran.rs, info@srbobran.rs
Д ОМ АЋ И Н
Ново лице Београда РЕКОРДНА ГОДИНА У ТУРИЗМУ СРПСКЕ ПРЕС ТОНИЦЕ
22
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
Милион туриста, отворен деведесет пети хотел, пристало 535 великих туристичких бродова, око Нове године попуњеност капацитета 98 одсто, лидерска позиција у категорији пословног и конгресног туризма, централна тачка умрежавања јужнословенских простора са прекоокеанским тржиштима... То су неки од показатеља значајног раста београдског туризма у протеклих три године. На овогодишњем Сајму туризма у Београду, ТОБ ће представити туристичку понуду за 2017. и своје нове промотивне подухвате
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
23
Д ОМ АЋ И Н
/
T H E
H O S T
У
Београду је у 2016. години реги стровано близу милион тури ста и два милиона остварених ноћења, што су рекордни показатељи. За само три године, значајни параме три успешности српског главног града као туристичке дестинације безмало су удвостручени. Поред броја гостију регистрованог у смештајним капацитетима, у Београд је прошле године пристало 535 тури стичких бродова са 66.387 туриста, што је, такође, на рекордном нивоу. У 2016. остварено је близу два милиона ноће ња, од чега су страни гости остварили чак 14 одсто више у однос у на претход ну годину. Према анкети спроведеној пред новогодишње празнике, попуњеност смештајних капацитета у централним градским општинама била је 98 одсто. Ових дана отворен је деведесет пети хотел у Београду и сада их је 30 одсто
24
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
више него пре само три године. Најви ше нових хотела је са четири звездице, а најављено је и отварање нових из по знатих светских ланаца, чиме ће Београд моћи да одговори и на најкрупније зах теве модерног туристичког тржишта. Захваљујући новим инвестицијама у градску и туристичку инфраструкт уру, Београд се последњих година профили сао и позиционирао као лидер у регио ну у категорији пословног и конгресног туризма. Отварањем нових линија На ционалне авио компаније „Ер Србија“, међу којима је и директна линија за Њујорк, Београд је постао централна тачка за умрежавање целог региона са прекоокеанским тржиштима. САЈАМСКИ ЛЕТ НАД БЕОГ РАДОМ Београдски сајам туризма је највећа туристичка манифестација у регион у, како по броју излагача тако и по броју SERBIA SPECIAL EDITION 2017
25
Д ОМ АЋ И Н
Градови пријатељи Поводом добрих резултата туристичког промета, а након успешне промотивне кампање Go Belgrade у градовима реги она, Туристичка организација Београда ће током Сајма окупи ти „градове пријатеље“ и на тај начин најавити наставак кам пање у 2017. години.
Фото: Архива ТОБ-а
26
земаља учесница и посетилаца. Као та кав, најзначајнији је туристички догађај за промоцију туристичких вредности Београда, града који је највеће емитив но тржиште у Србији. Очекује се да ће посетиоци Сајма, поред страних гостију, пословних људи и туроператора из иностранства, бити и гости из Србије заинтересовани за по нуду Београда, као и Београђани којима ће се представити понуда наше земље. Наступ Туристичке организације Београда на тридесет деветом Београд ском сајму туризма конципиран је као промоција акт уелне туристичке понуде престонице за 2017. годину, под слога
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
ном „Ново лице Београда“. На излагач ком простору ТОБ-а биће представљена понуда београдских општина. Понуда за кратки градски одмор у Београду биће промовисана кроз календар догађаја за ову годину, као и култ урну, забавну и гастрономску понуду, што су и главни мотиви за долазак овде. Од великих спортских манифестаци ја, посебна пажња биће посвећена на ступајућем Европском дворанском пр венству у атлетици, које ће ове године у Београду окупити велики број учесника, навијача и поштовалаца атлетике, као и Београдском маратону који се 30 година одржава упркос потешкоћама кроз које су Град и Маратон пролазили. Као овогодишњи куриозитет, на штанду ће бити постављен хеликоптер, у оквиру промоције новог туристич ких програма: разгледања Београда из ваздуха. Тим поводом, за посетиоц е се припрема и наградна игра под називом „Упознајте Београд“.
В О Д И Ч
28
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
НАЈАВЉЕНА ЈОШ ЈЕДНА ТУРИС ТИЧКА СЕЗОНА У ЛЕСКОВЦУ
Привлачност која не престаје
Град вашара и заната, гурманских специјалитета и текстила, сајмова и козметике, до америчко-британског „савезничког бомбардовања“ у септембру 1944. био је један од највећих и привредно најмоћнијих у Србији. Уз све друге његове старе симболе, данас је препознатљив и по античком и средњовековном културно-историјском наслеђу, по „Роштиљијади“, Карневалу, „ватри југа“, Томи Здравковићу, црвеним мирисним паприкама... Све то заједно чини Лесковац једним од истинских српских туристичких брендова Текст и фото: Турис тичка организација Лесковца
Д
уга је историја овог града, среди шта српског југа. Још у римско доба овде је постојало насеље. У лесковачком комшилуку рођен је рано византијски цар Јустинијан, који је ту, у свом завичају, саградио град Јустинија на Прима (Царичин Град). Пре 858 го дина византијски цар Манојло Комнин уступио је област Дубочице српском жупану Стефану Немањи. Пре 669 срп ски цар Душан даровао је Хиландару место где је Лесковац и околне просто ре. Пре 643 године ова област ушла је у састав земаља српског кнеза Лазара. (...) Историја је овде била богата, али ни је штедела град ни његове житеље. Ви ше пута Лесковац је страдао, а најтеже у америчко-британском бомбардовању 6. септембра 1944. А баш пред Други свет ски рат град је доживео свој привредни врхунац и своје „златно доба“, којег се данас сећа и прижељкује га поново. Тада је у њему и околини било преко 40 одсто укупне текстилне индустрије у Краље вини Југославији, као и мноштво других производних погона, рецимо у металур гији, козметици, гумарској и млинској индустрији, производњи пива, јестивог уља... Лесковац су звали српским Ман честером, чиме се врцави Лесковчани и данас радо похвале. У то време град је имао 110 улица, 105 кафана, 375 трго вачких радњи, пет књижара...
После тешких ратних разарања, вој нички излишних а бруталних, ваљало је кренути испочетка. Данас је то модеран град, седиште Јабланичког округа, и са јужњачким шармом носи своју историју, своје ране и ордење. Од 2007. има стат ус града. У самом Лесковцу живи преко 60 хиљада становника, а на целом административ ном подручју града близу 145 хиљада. По свој прилици, име Лесковац потиче од некадашњих великих лескових шума, односно од лешника. У туристичким бедекерима кажу да је Лесковац балканска престоница нај бољег роштиља. Чувен је и по карнева лу, фестивалима, „ватри југа“, црвеној мирисној паприци. Занимљива је и кул турно-историјска баштина овог града и краја. Све то заједно окосница је леско вачке туристичке понуде и у XXI веку, уз многе модерне надоградње и оплеме њивања, разуме се.
Карневал и „Роштиљијада“ у Лесковцу
Залогај славни Специјалитете Драгија Бурета пробале су многе познате личности, државници, дипломате, а међу њима и британска краљица, Брежњев, Картер, Никсон... Занат је пекао у поро дичној ћевабџиници „Буре“ која је увек била пуна, а правила је само ћевапчиће, ражњиће и кобасице. Пиће се у њој није служило, већ се доносило из других кафана. Формула је јед ноставна: одлично месо и чист ћумур.
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
29
В О Д И Ч
Летњи фестивал „Лесковачко лето“ је фестивал чије је одржавање започето пре двадесетак година. У време летњих ферија, програми се одвијају више од двадесет дана. Гостују велики писци, слика ри, глумци, музичари. Град ужива и ври. И његови гости. Тако ће бити и ове године.
Тату и боди арт на Лесковачком карневалу
30
ВИШЕВЕКОВНА ТРАДИЦИЈА РОШТИЉАЊА Путописци још у XVIII веку помињу ћевапчиће као изванредне гурманлу ке које су пробали у Лесковцу. Најбоље их је спремао месар и кафеџија Мита Глигоријевић, деда краља лесковачког роштиља Миодрага Глигоријевића Бу рета. Мајсторије Драгија Бурета опчи њавале су широм света, на бројним ме ђународним кулинарским изложбама: у Минхену, Франкфурт у, Бечу, Стрези, на светским изложбама у Бриселу и Мон треалу. Од 1965. до 1969. радила је чувена лесковачка школа роштиља (касније поново успостављена). Из ње и дуге традиције лесковач ког угоститељства, по идеји управо Драгог Бурета, ро дила се лесковачка „Рошти љијада“. Прва је одржана баш те далеке 1965, али је после само две године угаше на. Поново је заживела 1989. Одржава се крајем августа и почетком септембра, ове године дваде сет осми пут. – „Роштиљија да“ се одржава на простору главног лесковачког Буле вара ослобођења, популарне Широ ке чаршије. Уго ститељи постављају десетине штандова и башти. Основа по нуде су, наравно, специјалитети са роштиља: ћевапчићи, пљескавице, кобаси це, вешалице... Ка рактеристична је и одлична атмос фера у целом граду, SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
пуно музике, темперамента, игре – ка жу у Туристичкој организацији Лесков ца. – Традиционална су и такмичења ученика угоститељских школа Србије и мајстора у спремању специјалитета са роштиља. „Роштиљијаду“ прате бројни култ урно-забавни програми, семинари, саветовања, изложбе, сајмови... Незао билазни су и концерти блех музичара, који су такође бренд Лесковца и југа Србије. У ЕРУПЦИЈИ БОЈА Још на Покладе давне 1929. Лесковча ни, пре свих чланови соколског друштва „Момчило“, организовали су карневал. У Лесковачком гласнику из тог доба пи ше: „Цео град је био на ногама да види шарене костиме и маскирана лица... По ворка се креће по утврђеном програму кроз готово све лесковачке улице.“ И тако све до 1939. Био је Лесковац у то време један од ретких карневал ских градова у Краљевини Југославији. После је дошао рат, па суморне године прекида и идеолошких забрана, али није све појео заборав. Године 2006. Карневал је обновљен. Три године организован је као прате ћа манифестација „Роштиљијаде“, а од 2009. је издвојен и зове се Лесковачки карневал. Тада је ова варош примљена и у Федерацију европских карневалских градова. – Лесковачки карневал спаја етно и савремене карневалске тенденције – упућују нас у Туристичкој организа цији Лесковца. – Најдужи је у Србији, а по броју директних карневалских при редби највећи у окружењу. Ове године, уобичајено у јулу, биће одржан дванае сти пут. Током шест карневалских вече ри буде двадесетак карневалских при редби и тридесетак пратећих програма (концерата, представа за децу и одрасле, ликовних радионица и изложби, међу народних радионица за израду карне валских маски, ревија моде...). Централна манифестација – Међу народна карневалска поворка, са ватро метом и карневалским балом – увек је у субот у. Учествује преко 1.500 људи, у педесетак карневалских група, од ко јих је више од половине из иностран ства. Карневалске дане испрати више од 70.000 људи.
Restoran
Ostrovo Sv. Naum. Ohrid Чудесно језеро, светлост, музика, охридска пастрмка и вина гостопримљивог ресторана „Острово“ и фамилије Ристески, неизбрисиво постају део вашег лепог искуства и трајног сећања.
Ресторан „Острово“, Св. Наум, 6000 Охрид | Тел.46+389 46 283 091, Моб.:+389 210 906 Ресторан Острово, Св. Наум, 6000 Охрид Tel:++389 283 091, Mob:++389 72 210 72 906;
С Т АЗ Е
ЦЕНТАР ЗА ПОСЕТИОЦЕ „ПЕЦКА“, КОД МРКОЊИЋ ГРАДА, ДОНОСИ ВАЖНЕ ПОМАКЕ У ТУРИС ТИЧКОЈ ПОНУДИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Вредност онога што имаш Oвај центар налази се у подножју стена највећег природног пењалишта у Српској, у близини су извори Сане и Пливе, Еко зона „Зеленковац“. Центар је почетна и повратна тачка за излете, пењање, вожњу бицик лима, планинарење Високом Крајином... Ту можете добити водича и информације о рутама, смештају, атракцијама, набавити домаће производе и органску храну
32
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
Ц
ентар за посјетиоце „Пецка“ смјештен је у некадашњој основној школи у мјесту Горња Пецка, општина Мркоњић Град. Школа је отворена 1931. године и до 1985. у њој се одвијала настава. Потом зграда није била у употреби, те је до 2013. потпуно девастирана. Захваљујући пројект у за развој туризма „Житни пут“, који је фи нансиран из средстава ЕУ, објекат је об новљен и стављен у функцију. Одлуком Скупштине општине Мркоњић Град, додијељен је на десетогодишње кори штење организацији „Greenways“ („Зе лене стазе“) која је и покренула иници јативу за његову обнову. У разговору са Бором Марићем из удружења „Зелене стазе“, главним дома ћином у овом центру, сазнајемо више о самом простору и атракцијама које га окружују: – Центар за посјетиоце „Пецка“ на лази се у подножју стијена истоименог природног пењалишта, највећег у БиХ, опремљеног са преко стотину пењачких смјерова. Најзначајније природне и ту ристичке атракције у непосредној бли зини су извори ријеке Сане (удаљени шест километара), извори ријеке Пливе и Еко зона „Зеленковац“ (на око петна
ест километара), док су врхови високих планина Крајине – Виторог, Клековача и Шатор – удаљени око шездесет км. Све то привлачи велики број посјетилаца, посебно у прољеће и љето, када готово да нема викенда да неко нови не сврати у Центар да се информише. Осим природних љепота и вријед ности, цијело подручје има и велики култ урно-историјски значај. У римском периоду овуда је пролазио пут, а на мје сту Горње Пецке налазило се насеље под именом Сарнаде. – Центар је почетна и повратна тач ка за излете, пењање, вожњу бицикли ма, планинарење Високом Крајином, састанке са водичима... Наш основни циљ је пружање информација посјети оцима о рутама, туристичким атракци
ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Фото: Архива ТОРС-а
Село Пецка је једно од бројних села у Српској и БиХ у којима је драматичан тренд старења и пада броја становника. Иако жи ве у готово бајковитом предјелу, проблем су незапосленост и немогућност пласирања властитих производа. Удружење „Зе лене стазе“ („Greenways“) основало је пољопривредну задру гу кроз коју ће се директније помоћи становништву, откупом и сушењем воћа, гљива, шумских плодова. Чланови задруге су из локалне заједнице.
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
33
С Т АЗ Е јама, локалним произвођачима хране, смјештају – истиче Марић. Овај Центар за посјетиоце има још једну важну функцију, стратешку: под стицање развоја локалне заједнице кроз развој туризма и пољопривреде. – Људи који посјећују оваква под ручја, наша циљна група, веома цијене домаће производе. Зато Центар за по сјетиоце „Пецка“ служи локалним за једницама да пласирају властите произ воде и дођу до гостију, као и гостима да дођу до производа поуз даног квалитета – каже Марић. – У Центру за посјети оце су постављене промотивне полице за локалне производе, а и сами, за на ше потребе, купујемо у селу од дома ћих произвођача: сир, кајмак, млијеко, кромпир... Развојем Пецке као тури стичке дестинације погодне за пјеша чење, пењање, планинарење, бицикли зам и гљиварење, створени су услови за пласман домаћих производа и понуду смјештаја у домаћинствима. Због тога је сарадња организације „Зелене стазе“ и локалне заједнице веома чврста. ДА КРАЈ ОЖИВИ И ЉУДИ ОСТАНУ Центар има одговарајућу инфра структ уру, паркинг мјеста за посјети оце, угоститељске садржаје. Може да смјести око двадесет особа, а у ресто
34
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
рану да угости њих педесет. Посједује квалитетне бицикле за изнајмљивање, а развио је и мрежу са десетак бицикли стичких стаза за једнодневне вожње. У Центру узгајају властито поврће и воће које користе у кухињи. На самим изво рима ријеке Сане уредили су простор за камп и пикник, направили клупе, столове и надстрешнице, те означили сигнализацијом пјешачке стазе. – Захваљујући различитости пону де и садржаја, имамо велики број го стију – наставља Марић. – Предњаче, свакако, љубитељи природе. У Пецку најчешће долазе планинари из цијеле Српске и остатка Босне и Херцеговине, излетници, најчешће цијеле породи це, пењачи из бројних земаља у врије ме трајања фестивала „Pecka Climbing Festival“, гљивари, бициклисти и дру ги. Центар је био домаћин и другог во лонтерског кампа на којем су учество вали млади људи из Француске који су дали огроман допринос изградњи овог центра. Један од битних аспеката дјеловања Центра је организовање школа у при роди за дјецу предшколског и основно школског узраста. Дјеца у непосредном додиру са природом пролазе едукатив не стазе на којима им се подиже свијест о очувању природе, важности произ водње и коришћења органске хране.
е ј и б р С и Из срж From the Core of Serbia Врхунске ракије, ограничене количине: шљивовица, кајсијевача, виљамовка, лозовача, траварица, специјална ракија са медом. Superb rakia, limited quantities: Plum rakia (shlivovitza), Apricot rakia (kajsijevacha), Pear rakia (viljamovka), Grape rakia (lozovacha), Herbal rakia (travarica), Special rakia with honey. ”Zlatan breg“ PR Vladimir Vasiljević Donja Trepča, Čačak „Златан брег“ ПР Владимир Васиљевић Доња Трепча, Чачак mail: vladimir.vasiljevic@yahoo.com тел. 063 328757
П Р ЕС Т ОН ИЦ А У „МОСКВИ ЗЛАТОГЛАВОЈ“, ВОЂЕНИ СТАРИМ СЕЋАЊИМА И МЛАДИМ ЖЕЉАМА
Круна
словенског света Све је ту огромних размера, а опет на неки необичан начин присно. И тргови, и здања, и паркови, и улице. Све призива величину у човеку. Станице метроа су као палате под земљом. Музеји и галерије су цела историја лепоте. Цркве су живо одушевљење присутним Богом. Живот је овде премеравање човека и света, боготражитељски пут. У овај православни мегалополис, оличење идеје словенског евроазијског царства, долази огроман број туриста из целог света. Чак и кад не умеју да објасне чиме, враћају се фасцинирани. И знају да морају доћи опет Пише: Анастасија Мрђеновић
36
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
Фото: Александар Ћосић
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
37
П Р ЕС Т ОН ИЦ А Споменик Петру Великом
К
ад год се нађете овде, неће Вам бити досадно. Град величанстве не историје и култ уре, квалитет ног провода и перспективе, светског ту ризма и православног ходочашћа, увек је отворен за посет у и пружа све најбо ље што има. А има заиста пуно свега. Од разноврсних туристичких атракција и култ уре, преко дивних места за шетњу, забаву, гастрономске ужитке, до древ них храмова и манастира. Али полако. Идемо редом. МАЛО ИСТОРИЈЕ Широм Москве пронађене су насео бине из неолитског периода, што значи да су већ три хиљаде година пре наше ере овде живели људи. Трагови словен ских насеобина потичу из шестог века. Први пут Москва као град помиње се у летопис у из 1147. године, а први дрве ни Кремљ, то јест тврђаву, изградио је кнез Јуриј Долгоруки 1156. Он се сматра оснивачем града. Москва убрзо постаје средиште руске државе, а ускоро и цар ска престоница. У XVI веку Цар Иван Грозни ојачава камену тврђаву коју је на месту дрвене саградио два века ра није кнез Дмитриј Донски. Московски Кремљ је више пута издржао велике непријатељске нападе и опсаде. У вре ме рата против Наполеона страдало је у пожару три четвртине московских згра да, али, упркос томе, град се брзо опо
На реци Москви
38
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
равио. Постао је велики култ урни и на учни центар, иако од 1712. године више није био престоница. Москва поново постаје политички центар тек 1918. Током Другог светског рата баш овде Немци су претрпели је дан од највећих и кључних неуспеха. Потресном херојском одбраном главни град Русије добио је битку. Стари Мо сковљани који су доживели победнички ватромет 9. маја 1945, када о томе гово ре, још увек не могу да сакрију узбуђење и задрже сузе радоснице. МОСКВА САДА У наше време овај град са светим Ге оргијем на грбу прави је светски мегало полис. Према попис у из 2016, има бли зу дванаест и по милиона становника. Већину чине Руси, а има и Украјинаца, Татара, Јермена, Азербејџанаца, Јевре ја. Главна религија је православље, али међу Московљанима има припадника и муслиманске, будистичке, јудејске вере, као и многих других. Наравно, због огромног броја људи, у граду су честе саобраћајне гужве. Зато све већи број грађана, иако имају ауто мобиле, бира превоз подземном желе зницом. Метроом се у Москви свуда стиже доста брзо. Путници тако могу тачно да планирају колико им је потреб но да стигну на неко одредиште. Доду ше, и у метроу, на прелазним станицама,
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
39
П Р ЕС Т ОН ИЦ А Московски Кремљ и (сасвим десно) Црква светог Василија Блаженог (XVI век)
Хотел „Редисон ројал“ (некад „Украјина“)
осећају се саобра ћајни шпицеви, у време одласка на посао (од 8 до 10 ујутру), као и у вре ме повратка већине људи после радног дана (отприлике од 17 до 20 часова). Ако се просечни Московљанин по граду креће ауто мобилом, реалност је да ће сатима стајати у километарским колонама, током јутарњих и поподнев них саобраћајних зачепљења. Али то је нека врста данка за живот у граду у ко јем је све могуће. ВРЕМЕ Московска клима је лепа, зато што је ваздух сув, па се лако подносе и мраз и
40
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
врућина. Ветар се јавља ретко. У одно су на север Русије, у Москви има више сунчаних дана. Највише падавина, и то у облику хладне кише, бива у новембру. Тада небо данима не мења своју тамно сиву боју. Ако можете да бирате, боље је избећи да у том месецу посећујете глав ни град Русије. Зима зна да буде веома снежна. Све у граду тада личи на праву руску бајку, поготову уз новогодишње лепо окићене јелке на сваком градском тргу, бројна клизалишта, лампице и снег који веје. Пролеће је божанствено у сво јој свежини и вегетацији, која почиње у априлу и достиже врхунац баш за 9. мај. Цео град тада слави Победу у Другом светском рат у, прекривен разнобојним лалама и мирисним јоргованом. Лето понекад буде вруће и сунчано. Када је умерено и кишовито, људи недељама не скидају своје лаке јакне. Летњи период је право време за шетње парковима и старим уличицама, о којима ћемо при
чати мало касније. Јесен почиње рано, већ крајем августа или почетком сеп тембра. Нагло се спуштају ноћне темпе рат уре, а преко дана није лоше имати уз себе кишобран и шал. Сунце још увек дарује пуно светлости, али све мање греје. Јутарњи ваздух постаје изразито свеж, мирише на пелин и друге горке јесење траве. Ово је право време за ро мантике, песнике, писце, као и људе који једва чекају да пођу у оближњу шуму по печурке. Ако у Москви неким случајем имате такве познанике, обавезно им се придружите.! Ту авант уру никада неће те заборавити! ШТА ПОСЕТИТИ Сви туристички водичи савет ују ра дозналим путницима да се првенствено посети Кремљ, па Црвени трг, па Храм светог Василија Блаженог на том тргу, једна од најлепших цркава на свет у. Та
кође се препоручује посета Третјаковској галерији – огромном музеју слика позна тих руских уметника као што су Шишкин, Васнецов, Левитан, Брјулов, Поленов, Ајвазовскиј и мно ги други. У музеју су изложене и колек ције древних руских икона, укључујући и радове свима познатог Андреја Рубљо ва. Мање је познато да је пре неколико година у овом храму уметности напра вљена мала капела у којој се чува вели ка светиња, истовремено и највреднији музејски експонат – Владимирска ико на Пресвете Богородице. По црквеном предању, икону је насликао свети апо стол Лука. Из Јерусалима је она доне сена у Цариград у V веку, а у XII ју је SERBIA SPECIAL EDITION 2017
41
Универзитет „Ломоносов“
П Р ЕС Т ОН ИЦ А
42
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
руском кнезу Мстиславу поклонио па тријарх цариградски Лука Хрисоверг. Наравно, и ми се придружујемо овим препорукама. Али осим Галерије морате да видите и друге музеје: Држав ни историјски музеј на Црвеном тргу, Музеј ликовних уметности „Пушкин“, Биолошки музеј „Тимирјазев“, Мемори јални музеј космонау тике, Музеј Миха ила Булгакова, Музеј-стан легендарног руског песника Александра Пушкина у Старом Арбат у, Политехнички музеј, Музеј Истока, као и огромни Зоолошки врт. Свакако, ако имате могућност, по сетите Баљшој театар. Дуго је био за творен због рестаурације, али сада под сводовима овог величанственог москов ског позоришта можете уживати у вр хунским оперским и балетским пред ставама. ГДЕ ПРОШЕТАТИ Вероватно сви знају за главну мо сковску градску променаду, улицу Ста ри Арбат, као и за Црвени трг. Са за довољством ћемо вас упути и на друга дивна места, не толико позната међу ту ристима, лепа за шетњу у било које го дишње доба. Ако сте љубитељи природе, Главна ботаничка башта „Н. В. Цицина“ Руске академије наука наша је прва препору ка. На огромном простору ове највеће европске ботаничке баште-инстит ута, у правом царству биљака и цвећа, шета чи се могу лако изгубити. Зато је добро унапред проучити мапу баште и има ти је уза се. Ту су биљне врсте са свих континената и из свих климатских зо на планете. Живе колекције обу хватају 8.220 врста. Москва има више од двадесет вели ких паркова који већином окружују не кадашња племићка имања. Тамо свако може да осети мир претпрошлог века, сједињење са природом, лепот у шуме, пропланака и језерца. У кнежевским палатама су обично изложене музеј ске колекције старог намештаја, пос уђе, књиге и други предмети бивших дома ћина. Најпознатија московска имања са дворцем (руски „усадьба“) су Кусково, Кузминки, Усадба Трубецких и Царици но. Има доста прелепих и других парко ва, са уређеним шетачким стазама, ве штачким језерима (где пливају патке и
Крстарење Немојте пропустити прилику да крстарите реком Мо сквом. Са бродића може да се види Кремљ, Храм Христа Спа са, Спортски комплекс „Лужники“, стари московски квартови, бројни храмови са златним куполама, по којима је град добио име „Москва Златоглава“. Неке руте су доступне само од апри ла до октобра, а неке, на пример крстарење затвореним бро дом „Radisson“ уз наручени ручак, у понуди су током хладног доба године.
лабудови), четинарском или брезовом шумом (где живи мноштво веверица, које једва чекају да их неко од прола зника нахрани орасима, семенкама или кексом). Од таквих паркова можемо да издвојимо Јекатеринински, Парк култ у ре и одмора, Сокољники, Сад Ермитаж, Парк уметности, Нескучни сад. ХРАНА Наравно, после дуге и лепе шетње мора да се оде и на добар ручак. Главни руски град пружа широки избор уго ститељских објеката. Све зависи од ва шег укуса, расположења и, као што ка жу Руси, „величине вашег новчаника“. Постоје целе мреже добрих и не много скупих ресторана са традиционалном руском кухињом („Грабли“, „Елки-пал ки“ и „Му-му“). Скоро поред сваке станице метроа ћете наћи неколи ко лепих кафеа, где можете не са мо да попијете кафу или чај, већ и да поједете неки диван колачић или испробате праву топлу чо коладу. Ово последње најбоље је наручити у кафеу „Шоколадни ца“, који чува старе традиције спремања овог носталгичног и чаробног пића. Ако су ваше расположење и могућности за лукс уз, онда оба везно свратите у кафе „Пушкин“. Ентеријер је осмишљен у барок ном стилу, све је у дух у старине и лепоте руске историје. Ради 24 са та и пружа најбољу традицију ру ске кухиње. Одмах поред њега је задивљујући ресторан „Турандот“, на два спрата, са десетином сала. У центру главне сале је мала округла сцена за музичаре обучене у вели чанствене костиме из XVIII века. Сцена се окреће, а посетиоци ужи вају у живој музици и чаробним SERBIA SPECIAL EDITION 2017
43
Кремаљске куле, торњеви, палате Видиковац изнад реке Москве
П Р ЕС Т ОН ИЦ А
Москва зими
звуцима харфе. Овде се чују бесмртна дела Моцарта, Вивалдија, Баха и других класичних композитора. Огромне про сторије ресторана више подсећају на царски дворац са плаво-златним зидо вима, богатим старинским намештајем и конобарима у одеждама налик на цар ске слуге. Услуга је овде врх унска, зато у „Турандот“ често долази московска дру штвена елита. И цене су у складу са тим. ХРАМОВИ И МАНАС ТИРИ Разуме се, ако нисте ушли ни у један московски храм, ви нисте упознали ду шу овог православног града. Духовно и историјско средиште се налази у древ ним црквама Кремља: Архангелски са бор (саборна црква), Благовештенски сабор, Сабор дванаест апостола, Ус пенски сабор, Звоник Ивана Великог, Црква Ризаположења. У Архангелском сабору су сахрањени многи руски кне
Метро Не можемо да не споменемо и станице метроа, те, како их често зову, подземне палате. Осим брзог превоза, московски метро омогућава путнику да ужива у прекрасним плафонима, колонадама и зидовима станица урађеним у богатом класич ном и соцреалистичком стилу. Неке станице, попут Мајаков ске, Словенског булевара и Парка културе, заиста личе на музејске хале. Пуне су скулптура, мозаика, витража, мурала, а многе од њих су чак проглашене за споменике архитектуре. Такав, московски метро свакога дана превози око осам мили она путника, што је европски рекорд.
44
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
жеви и цареви, а доказ дубоке духовне и историјске везе српског и руског народа је дивна фреска светог Саве Српског и светог Симеона Мироточивог која ве личанствено бди на левом стубу на ула зу у храм. У Успенском сабору вековима су крунисани руски цареви-самодршци. Крајем XIX века, у част победе над француским агресорима, у центру руске престонице саграђен је велелепан храм посвећен Христу Спаситељу. Али, на жалост, убрзо се десио страшни преврат и на чело руске државе дошли су кому нисти. С неком мрачном страшћу, они су срушили ту велику светињу и на том месту направили отворени летњи базен. Тек крајем ХХ века почели су радови на поновном подизању Храма Христа Спа са. Сада је то опет величанствен храм, највећи у Русији, незаобилазно место за госте руске престонице и вернике из це лог православног света. У Москви има више од хиљаду хра мова и сваки од њих леп је на свој начин. Већина најзначајнијих налази се у исто ријском центру града. Од манастира се по лепоти и историјској важности ис тичу Даниловски, Новоспаски, Донски, Новодевичи и Сретењски. У сваком од њих се чувају неке велике светиње: мо шти светитеља и чудотворне иконе. А у Богојављенском јелоховском сабору, који је више деценија био главни храм Русије, данас се налази гроб Његове Све тости блаженопочившег патријарха мо сковског и целе Русије Алексија Другог.
О Д Р ЕД ИШ Т А
Гламур и његове сенке МОНАКО, СВЕТ НА ДВА КВАДРАТНА КИЛОМЕТРА
46
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
Од чувеног брака принца Ренијеа III и холивудске глумице Грејс Кели 1956. године, ова мала кнежевина на Азурној обали постала је светско стециште богатих и славних, коцкара и снобова, парадера и егзибициониста. Друштвени статус у коцкарницама не мери се тиме колико си новца добио него изгубио. Порез је само два одсто, а цене квадрата достижу сумануте висине. Па ипак, мимо познатих великих догађаја, много зграда у Монаку делује празно и напуштено. Живот је тада негде другде Пише: Радмила Таминџић
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
47
О Д Р ЕД ИШ Т А Фото: Радмила Таминџић и Архива НР
Катедрала и Океанографски музеј
48
О
н је био педигрирани принц ми нијат урне европске Кнежевине на Азурној обали, она позната холивудска глумица, оскаровка, про зрачна лепотица пред којом је била бли става каријера. Упознали су се на Филм ском фестивалу у Кану, заљубили се и, уз прис уство европског и холивудског џет-сета, венчали се 19. априла 1956. у Катедрали безгрешног зачећа. Њен бо гати отац дао је за мираз тада басно словна два милиона долара, више него потребна малој монархији у поратној финансијској кризи. Не само да је прин цу изродила троје деце, него је много допринела развоју Кнежевине, у коју су похрлили туристи из целог света, наро чито из Холивуда. Упркос томе, јавно мњење није сматрало да је једна глуми ца достојна да буде владарка, па је пра во признање стекла тек после погибије у мистериозној аутомобилској несрећи 1982. После двадесет три године, њен уцвељени супруг такође је сахрањен у Катедрали у којој су се венчали, а пре сто је наследио њихов син Алберт II. Бајковито, да бајковитије не може. Достојно једног Андерсена. А заправо је стварно и врло препознатљиво. Сви већ знају да је реч о Кнежевини Монако, по сле Ватикана најмањој а најнасељенијој држави на свет у, о принцу Ренијеу III
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
(под пуним именом Реније Луис Хенри Максенс Бертран де Грималди) и глуми ци Грејс Патриши Кели. За цео свет они су били и остали симболи плаве крви, елите, педигреа, отмености, лукс уза, гла мура и, наравно, богатства, неупоредиво више него њихова деца: принц Алберт II и принцезе Каролина и Стефани. Они су тај печат једном за свагда утиснули у Кнежевину, тако да је она данас прави рај за богате и славне који се тискају да на простору од свега два квадратна ки лометра купе неку некретнину. Од на ших су то Лепа Брена и Новак Ђоковић који је прво пазарио стан, а недавно, ка ко чујемо, и лукс узну вилу. ЖИВОТ И КУЛИСЕ Много занимљивих прича о Мона ку чули смо од Тицијане Казерте, тури стичког водича по овој минијат урној регији коју, бар формално, насељава чак око 35.000 становника, од чега је само неколико хиљада изворних Монегежа на, а све остало су Французи, Италија ни и припадници других национално сти. Осим гламура, странце привлаче и свега два одсто пореза, тако да већина углавном не живи овде. Долази само то ком неких гранде догађаја као што су тениски турнир у Монте Карлу, годи
шњи Фестивал чувеног циркуса „Монте Карло“, коме прис уствује цела породи ца Грималди, трке „формуле 1“ по уским улицама Монака, значајнији бокс мече ви у „Грималди форуму“ или фудбалске утакмице на Стадиону који прима пет пута више посетилаца него што има из ворних Монегежана... – Да би томе стале на пут – прича Ти цијана – власти су се досетиле да при суство тих пријављених а одс утних гра ђана проверавају кроз потрошњу воде и струје, а ови су, опет, узвратили тако што запошљавају људе да бораве у њи ховим становима или вилама, да пушта ју воду, гасе и пале светло, као да су вла сници лично прис утни. И поред тог „паљења и гашења све тла“, већина зграда у Монаку, иначе пре пуних зеленила по балконима и крово вима, делује напуштено и оставља неки аветињски утисак. Наравно, то се не од носи на Монте Карло и онај трг испред Казина, праву жилу куцавицу Монака, заједно са лукс узним хотелом „Парис“ с једне, као и истоименим кафеом с дру ге стране, такође и велелепном зградом Опере у непосредној близини – све ар хитектонске бравуре чувеног Шарла Гар нијеа, иначе градитеља Париске опере. Ту су даноноћно паркирани најлукс узнији
и најлуђи аутомобили, баш као што су у Брег-цитадела луци усидрене све саме јахте над јахта на којем ма, док њихови власници или власнице су кнежева повлађују „ниским страстима“ и одме палата и равају свој друштвени стат ус у некој од најзначајнија гламурозних коцкарница. И то углавном здања старог не количином добијеног, већ изгубљеног Монака новца. Ко зна колико је прича попут оне о извесном господину који је после три дана коцкања заредом добио три мили она франака, а четвртог све то изгубио. Куриоз итет на тему: рођеним Монегежа нима није дозвољено коцкање у Казину. ВИЗИОН АРС ТВО ЈЕДНОГ ПРИНЦА Подразумева се да је Монте Карло пун лукс узних хотела и бутика снабдеве
Јелена Ђоковић у Јапанском врту Принцеза Грејс Кели много је заслужна за цветање Мо нака као туристичког раја, као и за оснивање Театра, Музеја поштанских марака, покретање многих добротворних удру жења, отварање Јапанског врта са све оним раскошним ра стињем, језером пуним пастрмки, мостићима, водопадом... У том врту изненада смо срели Јелену Ђоковић са малим Сте фаном. Људи су потрчали према њој са фотоапаратима, а она је завапила: „Немојте, молим вас, немојте, никако сликање, не, не...” Тек кад јој је молба услишена, уз широк осмех разменила је коју реченицу са својим земљацима и лагано се удаљила.
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
49
О Д Р ЕД ИШ Т А
них најпознатијим светским брендови ма, па га многи погрешно поистовећују са Монаком. То је само најпопуларнија од шест четврти Кнежевине. Ту су још стамбена четврт Монегети, лучка зона и тржни центар Ла Кондамин, зона с пла жама Ле Ларвото, затим стара четврт Монаковил са велелепним зградама као што су Океанографски инстит ут (чи ји је директор читаве три деценије био Жак Кусто), Принчевска палата, Кате драла, зграда Суда... Најзад, ту је можда и најзанимљивија четврт – Фонтвјеј, на стала управо захваљујући Ренијеу III. – Због мале површине Монака, принц је дошао на идеју да се један део отргне од мора насипањем земље изва ђене из оних силних тунела на Азурној обали, тако да је добијена и та шеста четврт – објаснила нам је Тицијана. – У Фонтвјеју се данас налазе Стадион Луја II, Ружичњак Грејс Кели са 4.000 ружа, поменути Циркус „Монте Карло“ у чи јој близини је и Ђоковићева зграда... Да
Казино
Контрола Француске Прича о Монаку нераскидиво је повезана са италијанском породицом Грималди која, с мањим прекидима, влада овом државицом више од 700 година. Иако је Кнежевина формал но потпуно независна, направљен је договор са Француском о њеној ограниченој контроли над Монаком, односно да им увек буду усклађени политички, војни и економски интереси.
50
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
не би нарушиле поглед на Кнежевину, принц Реније није дозволио да зграде у Фонтвјеју буду високе, али је после оче ве смрти принц Алберт ипак пристао да се подигне она плава висока зграда, најновија у Монаку. То је пентхаус са 70 станова који има све живо, укључују ћи и хелиодром на крову, па станови на последњих пет спратова коштају по 300 милиона евра. Али, продаја не иде тако глатко као што је принц очекивао, има још доста слободних. Иначе, пре ове зграде, најскупље некретнине биле су у Авенији Грејс Кели, где квадратни метар стаје 86.000 евра. Све у свему, после више од пола века владавине, принц Реније III од Монака учинио је Кнежевину пословним, кул турним, спортским, а нарочито тури стичким средиштем. Када је 1949. пре узео трон, из коцкарница је стизало 95 одсто годишњег прихода, што је он свео на свега три одсто, окрећући земљу у правцу туризма и трговине некретни нама. Успео је да поправи имиџ Кнеже вине, за коју су се везивале приче о сум њивим финансијским трансакцијама. Што је најважније, мелиор ацијом тла повећао је површину Монака за 20 од сто, унапредио Луку да могу да пристају велики бродови и насипањем изградио читаву једну четврт. Због свега тога за служено је прозван „принц градитељ“. s
О Б АЛ Е
52
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
ЕМПОРИЈАБРАВА, „ШПАНСКА ВЕНЕЦИЈА“, БЕЛА ШКОЉКА ПУНА БИСЕРА
У далијевском надахнућу До шездесетих година XX века била је то обична мочвара. А онда су се овде 1964. срели каталонска памет и немачки капитал. Уложени су знатан новац и смела креативност. Просечени су канали, цела мрежа, и подзидани каменом. Мочвара је исушена, простор између канала насут и утврђен. На њему су изграђене лепе виле, љупка мала дворишта, вртови, терасе, базени, гараже за јахте. Тако је на самој обали мора никао овај чаробни градић са воденим улицама, једна од највећих „стамбених лука“ на свету, који нас је потресао и растужио
Пише: Бранислав Матић
С
лаком вртоглавицом излазимо из Градског позоришта у Фиге рас у, које је од 1974. Музеј „Теа тро“ Салвадора Далија, од 1989. и ме сто где он, у зиду, почива. Овај град на крајњем североистоку Шпаније и њене покрајине Каталоније, у провинцији Ђирона, живи од чаролије зване Салва дор Дали. Никао из утврђења Кастиљо де Сан Фернандо (XVIII век), данас има четрдесетак хиљада становника, а сва ке године посети га око осам милиона туриста. Као винске мушице долећу на ушећерене бркове-антене славног умет ника. Стога не изненађује што су ти бр кови овде и споменик, и симбол града, и накит, и колач у посластичарници на Рамбли, и магнет за фрижидер. – И? – пита добри Хуан Рамон у ба шти оближњег кафеа, пред црквом у ко јој је Дали крштен.
– Био је у праву: разлика између њега и лудака је у томе што он није луд. По некад запрепашћује с коликом се дрско шћу ругао пучини, стоци грдној. И да нас то чини. Од његовог ругања живи овај град. – А где си ту ти? Шта си ти овде тра жио? – Иза димних завеса, егзибициони зма, гротескних представа, подметну тих лажних трагова, тражио сам златно зрно и истинску тајну великог уметни ка, његово право лице. Тражио сам сен ку бола и страха у његовим очима. Оно што је крио и оно од чега је бежао. Увек сам склањао у страну његове играрије и глупирања, а урањао се само у њего ве праве слике, прожете врхунским мај сторством. Деценијама већ осећам да иза тако великог циркуса не стоји наце рени пат уљак. SERBIA SPECIAL EDITION 2017
53
О Б АЛ Е
54
/
S H O R E S
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
55
О Б АЛ Е
Кафе „Канал“ и мали електрични чамци за изнајмљивање
– И? Јеси ли нашао? – Мислим да јесам. Отуд ова вртогла вица и скраћивање перспектива. Добри Хуан Рамон, као прави дома ћин, пристаје на све што је могуће, чак и на то да не буде жив човек него наш књижевни јунак. – Остави Фигерас за догодине. Оста ви за поезију. Знаш и сам, ти се овде мораш вратити. Сад те водим на једно друкчије место, које такође никада не ћеш заборавити. ЛАКО УШЕТАВАЊЕ У ЧУДО Друм кроз равницу Ђироне, с погле дом на Пиринеје. Сенка овог планин ског венца, у касно поподне, окрзне нас. Са северне стране, у тешкој снохватици, Француска покушава да се сети себе. Онда заокрет удесно, ка плавом вртло гу Медитерана, ка Дивљој обали (Costa Brava), ка заливу Росес. Неосетна промена перспективе, лако ушетавање у чудо. Емпоријабрава. Лук сузна шкољка пуна бисера. Градић који уместо улица има слатководне пловне канале, уместо аутомобила чамце и јах те, уместо паркинга везове. – До шездесетих година XX века овде је била мочвара. Дотицале су неке овда
Коста Брава Била је то у прошлости заис та Дивља обала. Costa Brava. У тој области крили су се неки од најопаснијих гусара Медите рана. Опседали су чак и Свету гору, у Егеју. И када су се гусари преселили са бродова на телевизију и конференције за штам пу, ово је остала Дивља обала. Преок рет је донео генерал Франко. Његова влада 1950-их започиње убрзани туристички развој ове области. Граде се путеви, хотелски комплекси, уре ђују насеља. До почетка 1970-их, ово постаје једна од четири најважније ривијере Шпаније, туристичке велесиле. Прости ре се од Бланеса, шездесетак километара североисточно од Барселоне, па све до границе са Француском.
56
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
шње мале реке и ту, на пола корака од мора, разливале се у ритове – прича Ху ан Рамон док се приближавамо. – Онда се 1964, у далијевском надахнућу, овде срећу каталонска предузимљивост и не мачки капитал. Уложени су озбиљан но вац и смела креативност. Усред мочваре, на самом рубу мора, заснован је овај ча робни градић. Радови су окончани 1975. Просечени су канали као улице, цела мрежа, и подзидани каменом. Мочвара је исушена, простор између канала на сут и утврђен. Са обе стране, видиш и сам, изграђене су лепе виле са љупким малим двориштима, терасама, базени ма, гаражама за јахте. Богати Немци почели су да долазе овде, да купују, да граде. Ту им је био и зимовник за пло вила. Касније су виле куповали и Фран цузи, Британци, северњаци. Данас је ово једна од највећих „стамбених лука“ на свет у. „Шпанска Венеција“. Има дваде сет четири километра пловних канала, пет хиљада места за чамце. Овде стално живи близу осам хиљада становника, а лети тај број нарасте до осамдесет хи љада. Сунчано је око три стотине дана годишње. Она вртоглавица из Фигераса овде је нешто друкчија, али не престаје. Над Пиринејима, у висинама између мора и океана, роје се облаци. Вероватно ће у наредним сатима и овде бити кише, али у овом градићу не може вас обузети она глупа велеградска журба. Знамо да нис у далеко Кадакес, „рај за уметнике“, и Далијево село Порт Лигат, али не иде нам се одавде. У кафеу „Канал“ испија мо кортадо, Марија Долорес даје све од себе, уроњени смо у необичну чар и ти хост овог места. Каталонски је близак француском, па бисмо се и без Хуана Ра мона лако споразумели са Мари. Та ви сока црнка изнајмљује нам чамац да се
провозамо градом. (Осмех, стара фран цуска школа, бесплатан је. Као цвет у реверу убран успут, у башти.) – Навлаче се облаци а повлаче боје – каже Хуан Рамон. – Фотографије нам и неће бити богзна какве. Пуно сребрно сивог, монохроматског. Име је добио по великом песнику. Можда баш зато, лако смо га убедили да не брине, да је тако и боље. Да смо сви већ уморни од кича и стереотипа тури стичке индустрије, од естетике разглед ница на којима све изгледа као осмех у рекламама, као љубав са пластичним луткама. ПРАВИ ГРАДОВИ НА ВОДИ Електрични чамац нечујно клизи во деним улицама градића Емпоријабрава. Вода је потпуно мирна, глатка као огле дало, и веома чиста. То је речна вода, текућа, стално се одлива и дотиче нова. Нема оне венецијанске устајалости и за даха трулежи који се увлачи под сводове лобање, у мали мозак, у кости. Нема бу ке, нема таласа, нема мрља од моторног уља и бензина. Контроле јахти су строге, као и ограничење брзине којом се може возити по улицама-каналима. На обе стране непрекидни низ ви ла. Свака је друкчија – има ту правих медитеранских, има хацијенди, има на труха маварског стила, па и британског колонијалног, има европског класици зма и модернизма – али је опет све врло складно. Јасно су одређени и доследно чувани оквири у којима се могу крета ти градитељи и они који улажу новац. „Моја слобода ограничена је правима других и интересима заједнице у којој живим.“ – Како леп пример да капитал не мора бити баналан, бахат и саможив –
кажемо. – Не зато што је негде добар а другде није, него зато што је овде зау здан законом и оплемењен култ уром. Диктат уром укуса и аутентичности. Добри Хуан Рамон, имењак великог Хименеса, пита зашто то говоримо ту жно и резигнирано. Објашњавамо да бисмо радо овде привели, под полициј ском пратњом, неке неуротичне и крат ковиде псеудомоћнике из своје земље, да изблиза виде како се граде прави градови на води. На само три-четири километра од центра престонице наше земље, кажемо, постоје изванредна ме ста за дунавску Емпоријабраву. Ритови у Крњачи и низводно од Панчевачког моста могли би да постану врло траже на места међу богатим људима конти ненталне Европе. Бравура српске инте лигенције и визионарства. Али не. Они у срцу српске престонице, у инат свима, дижу свој побачени Абу Даби и трајно свађају стари Београд са самим собом. Шта ћеш. Што каже српски нобеловац Андрић: „Дођу таква времена да...“ – Не треба ти да их приводиш, прија тељу – каже Хуан Рамон и гледа низ ка нал. – Они су већ ту. Ево, рецимо: други канал са десне стране, па двеста мета ра напред. Ту је вила власника највеће приватне телевизије у твојој земљи. Оне коју ти зовеш тровачницом, треш теле визијом, електронским таблоидом. Мо
Воденим улицама Емпоријабраве
Кадакес Северно од залива Росес, шћућурен између Пиринеја и „велике плавети Медитерана“, овај градић је још почетком XX века био стециште уметника. Нико их овде није окупљао више од Салвадора Далија, који је у Кадакесу купио једну ри барску кућу и и претворио је у летњиковац. Ту је упознао Галу, тада жену свог пријатеља Пола Елијара. Ту су га посећивали Пикасо и Лорка, Арагон и Бретон. У близини је и Порт Лигат, село у којем је једно време живео са Галом. SERBIA SPECIAL EDITION 2017
57
О Б АЛ Е рам признати, лепа му је вила. Ту му је и зимовник за јахт у. А и комшилук му је врло занимљив. Занимљив за вас отуд, не за мене. Кад смо дошли до те раскрснице, хтели смо да скренемо десно. Ништа посебно. Око на пут у. Али домаћин нас упозорава да можемо возити само глав ним улицама-каналима. У попречне мо гу ући само они који ту живе или неко ко стиже по позиву, у најављену посет у. У противном, реаговало би приватно обезбеђење. – Када би буљуци туриста почели да залазе у сваки кутак и завирују у свако двориште, Емпоријабрава би се распала изнутра. Разорила би принцип из којег је никла. ШТО ДАЉЕ, ТО БЛИЖЕ Из лавиринта каналâ избијамо на пространо троуг аоно језеро, на северо западу градића, тачно нас упрот мору, према Кастелу д’Емпориес у. Около су хотели, зграде са апартманима и стано вима. Ништа вишље од четири спрата, велике терасе окренуте ка води, медите ранска белина. Испред свих су, наравно, везови за чамце и јахте. – Ово је нешто као градски трг? – пи тамо Хуана Рамона. – Видиш, може се овде живети и за мањи новац – каже и смеши се. – Наравно. Гарсоњере су за песнике и послугу. Није му право. Мора да и он, кри шом, пише песме.
58
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
Главним правцем пресецамо градић и возимо ка мору. Каналом Принципал, па испод Авеније Хуана Карлоса Првог, савијамо око кружног језгра Емпорија браве. Залазимо у сплет канала и широ ких рукаваца који нас изводе на море. Између воденог лавиринта Емпорија браве и мора је превлака на којој је пе шчана плажа дугачка више од три ки лометра. Застајемо код моћних камених подзида које спречавају да велики тала си и плима нагрну унутра. Потом изла зимо на море и дуж плаже пловимо ка југу, све до ушћа Ла Мунге, реке налик на Мораву. Она омеђава Емпоријабраву са југозапада. – Лепо је, зар не? Нисам те погрешно наговарао? – каже Хуан Карлос. – Овде је велики центар за екстремне и спорто ве на води. Изван града, према северу, налази се аеродром. Ту се из целе Евро пе окупљају љубитељи падобранства и спортског летења. На другој страни је Парк природе „Аигумолс де л’Емпорда“. Занимљив биљни и животињски свет, пун птица и чудних идеја Творца. Враћамо се у градић, опет залазимо у водене улице. Вежемо чамац, седимо код светионика. Почиње киша. Хуан Рамон: – Има овде доста тога. Вреди доћи бар на једно цело лето. Или у пролеће, још боље. То би се онда могло претвори ти у праву далијевску пустоловину. Ако некако и изгубиш нит, лако је скокнути у Фигерас и обновити градиво. Србија је одавде далеко четири хиљаде киломе тара. Али можда је ближа срцу него кад си тамо.
П ОС ЕТ А У ЈУЖНОЈ АФРИЦИ, ОД КРУГЕРА ДО РТА ДОБРЕ НАДЕ
Пун кофер незаборавних слика
Сви знамо за тешку историју њених међурасних односа, за многе стереотипе и ожиљке. У свему томе лако промакне да је то земља прелепих пејзажа и националних паркова, савана и буша, дивље природе и чувених животиња, добрих вина и познатих градова. Видећете тамо кишу која пада хоризонтално, и бабуне који отимају фотоапарате, и саобраћајни знак који налаже да пропустите бубе преко улице. Видећете и баобаб и многе очи које сијају из таме. А кад год склопите своје очи, видећете то чудесно звездано небо над југом Африке Текст и фото: Јосип Шарић
60
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
Сутон у Националном парку „Кругер“
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
61
П ОС ЕТ А Један од Лисабонских водопада Кањон рекле Блајд и геолошка формација „Поглавица и његове три жене“
Колиба у Авоки Наш путописац у акцији
62
П
окушај да се путовање од 4.000 километара кроз Јужну Афри ку сажме на пар страница тек ста личи на праву немогућу мисију, али покушаћемо. Просечан Европљанин Ју жну Африку зна по бурским ратовима (посебно ако је житељ Холандије, Ен глеске или Немачке), по вишедецениј ској борби Нелсона Менделе за укидање апартхејда, по животињама које се сло бодно крећу саваном и бушем, по леген дарном народу Зулу. Но, Јужна Африка је много више од тога. Она се својим бојама, мирисима, облицима и звукови ма човеку увуче под кожу чим крочи на њено тло и ту остаје заувек. Полазна тачка јужноафричке аван туре је Јоханесбург, град као и многе друге светске метрополе, помало изгу бљен у савременој архитект ури од ко је посетилац и не види да се налази на југу афричког континента. Први кило метри путовања и прва, на срећу и је дина, грешка коју смо начинили. Због лоше подешеног GPS уређаја одједном смо се нашли усред, с разлогом или не, озлоглашеног Совета, предграђа у којем се још увек виде тужни трагови живо та под апартхејдом. Додуше, ти траго ви се виде и на многим другим мести ма, како у великим градским центрима какви су и Кејптаун, Дурбан или Порт Елизабет, тако и у предграђима мањих места поред којих пролазимо. Посеб но узнемирујуће делују електричне и бодљикаве жице око имања имућних, најчешће белих становника, и табле са натписом: „Armed response“. Али Јужна Африка пружа знатно више од прежи велих трагова апартхејда и криминала, па имајући на уму упозорења да буде
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
Баоб аб Кажу да онај ко није видео баобаб, није видео Африку, а баобаб не расте у јужном делу Кругера. Да ли то значи да нећемо видети Африку? По повратку из буша, Елиот нам чини услугу и води нас у недалеки научни центар, у који посе тиоци немају приступ, али где може да се види једно стабло баобаба, засађено рукама раних истраживача пре стоти нак година. Дакле, коначно можемо ре ћи с пуно права да смо видели Африку.
мо обазриви и у граду и на отвореном простору, крећемо даље, неоптерећени потенцијалним опасностима. Прва зауставна тачка нам је област позната као „Колевка човечанства“ (Cradle of Humankind), где обилазимо пећину Стеркфонтејн и локалитет Ма ропенг. У друштву аустралопитекуса африкануса чија је старост процење на на 2,6 до 2 милиона година, и нешто млађег хомо хабилиса, старог између 1,8 и 1,5 милиона година, лако схватамо ко лико је наш род, хомо сапиенс, млађан. Ту се срећемо са још једном таблом и упозорењем да у трави поред стазе вре бају мозамбичке кобре пљувачице којих се треба клонити. Пут нас води преко Преторије, где се не задржавамо јер нас очекују Лисабон ски водопади, на којима се са стеновитог платоа вода сурвава у понор дубине 94 метра, чинећи ове водопаде највишим у провинцији Мпумаланга. Јасно је да су водопади названи по главном граду Порт угала, па је то још један показатељ чији су се све интереси некада стицали у Јужној Африци.
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
63
П ОС ЕТ А
64
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
НА САФАРИЈУ Напуштамо водопаде и, као усамље ни путници на пут у који вијуга кроз шуме еукалипт уса донесеног из Аустра лије, и гајеног за квалитетан грађевин ски материјал, крећемо ка једном од нај лепших призора који нас очекују – ка кањону реке Блајд и геолошкој форма цији познатој под именом Поглавица и његове три жене или Три рондавеле. Пр во име у вези је са Марипијем Масхи леом, поглавицом племена Бапеди, под чијом командом су својевремено одби јени напади племена Свази. Друго име проистекло је из сличности ове геоло шке формације са традиционалним ку ћама кружне основе и купастог крова. Призор делује као из Толкинове Средње земље и тешко је окренути објектив фо тоапарата на другу страну, али план пу та је неумољив и, придржавајући га се, крећемо даље. Прелепи пејсажи маме на зауставља ње сваки час али правила Националног парка „Кругер“ су неумољива – у јулу се улазне капије затварају у 17.30. Останак преко ноћи ван граница парка у ненасе љеној дивљини не налази се на списку предвиђених и жељених активности, па зато само погледом упијамо све што ви димо надајући се да ће се бар део тога задржати у сећањима. Стижемо на време. Улазимо у парк на Фабени капији и смештамо се у Скуку зи, на обали реке Саби. Јутро нас буди непознатим звуковима и чудним појем невидљивих птица. Почиње први дан са фарија, а нестрпљење да што пре уочи мо праве становнике тих простора бива убрзо награђено. Зима је оголела гране стабала, а трава је свенула. Свуда око
Очи из таме Ноћни обилазак парка доноси нам нова узбуђења и сусре те са леопардом, слоновима, бројним брадавичастим свиња ма, афричком цибетком и стотинама ужарених очију које нас посматрају из тмине. Као да се око нас налазе огромни свици који су, и сами опчињени лепотом ноћног неба Африке, забо равили да трепћу.
нас царује жутосмеђа боја у свим ни јансама. Проређено растиње омогућава лакше уочавање животиња – антилопе, зебре, жирафе, носорози, лавови, хије не, лешинари, слонови, биволи, бабуни, нилски коњи... сви су ту, око нас. Дошли смо у туђу кућу и морамо да поштујемо правила понашања које су установили домаћини. Од тога зависи ред у парку али и сигурност, на првом месту живот, посетилаца. Уљезе на својој територији слонови упозоравају дизањем сурле и убрзаним махањем ушима. На тај знак треба се смирено али што пре уклонити из њихове близине, што се нама десило два пута. По ранијим новинским изве штајима, они који то нис у поштовали остајали су без демолираних аутомоби ла, а неки и без живота. Највеће узбуђење чека нас у раним јутарњим сатима наредног дана – шет ња кроз буш у пратњи Елиота и Летер са из племена Цона. Они су ренџери наоружани пушкама великог калибра и показују нам трагове нама невидљи ве, објашњавају понашање животиња и скрећу пажњу на рику лавова која допи ре из даљине, док се крећемо кроз ниско растиње пратећи једног носорога. Носо рог повремено застаје, њуши мирисе ко је до њега доноси јутарњи ветар и затим бучно нестаје у шипражју ломећи гране, остављајући нас задивљене његовом си
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
65
Нилски коњи у „Кругеру“ На обали Индијског океана
Вервет, слонови и ренџер Лестерс из племена Цона
П ОС ЕТ А
66
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
Обала у Нордхеку, надомак Рта добре наде
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
67
П ОС ЕТ А
Пингвини у Сајмонс Тауну Импале из „Кругера“
ровом снагом. Непознаница нам до кра ја остаје зашто су оба ренџера на челу колоне док се ми, тридесетак метара иза њих, осврћемо на све стране, питајући се шта се све крије у грмљу око нас. КРАТЕРИ И ДИЈАМАНТИ У бушу нема самониклог баобаба, али има маруле, дрвета које даје плодо ве од којих се прави широм света позна ти јужноафрички ликер амарула. Плод биљке познат је и из сјајног дугометра жног документарног филма Та дивна створења у којем слонови и мајмуни тет урају пијани услед ферментације ко ја почиње у њиховим желуцима након што су појели презреле плодове маруле. Свануо је дан када је боравак у Кру геру постао прошлост и део најлепших сећања са путовања. Нови циљеви су пред нама и растрзани тугом што одла зимо и жељом да видимо нове крајеве крећемо даље. Пред нама је Вредефорт, месташце у којем се не задржавамо али које има већи значај но што његова ве личина казује. Градић Вредефорт пода рио је име највећем кратеру који је на Земљи формиран ударом астероида пре око две милијарде година. У тренутку формирања кратер је имао пречник око 300 километара. Ерозија је највећи део обода кратера уништила, али се њего ви остаци уочавају у виду полукружног венца брда баш у близини Вредефорта. Пут нас даље води ка југозападу и једном месту, познатом широм света нарочито међу дамама и њиховим да режљивим каваљерима. Реч је о граду Кимберлију по којем је име добила стена кимберлит која је човечанству подарила симбол богатства, а у неким случајевима и проклетства – дијаманте. Иза копача,
68
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
остала је рупа пречника скоро 500 и ду бине 1.200 метара, највећи понор иско пан снагом људских руку. Кажу да је сер Рандолф Черчил, отац Винстона Чер чила, својевремено, приликом обиласка Велике рупе, рекао: „И све то само због женске сујете!“ На то му је једна од да ма из пратње спремно одговорила: „Али такође и због неваљалства мушкараца!“ Од Кимберлија до Авоке, следеће за уставне тачке, чека нас најдужа деони ца. Води преко висоравни за коју GPS уређај показује надморску висину 1.600 метара. Пространство без трагова при суства људи, осим асфалтног пута којим се крећемо само ми. Заустављамо се и пуштамо да нас опија планински ваздух, док у ушима чујемо откуцаје сопственог срца јер других звукова око нас нема. У даљини се беле планински врхови под снегом, а повремени поветарац доноси мирисе непознатог биља. Долазак у Авоку нам ставља до зна ња да смо у потпуно другачијем кли мат у у однос у на Кругер. Близина Ин дијског океана условљава и другачији ритам падавина па је цела област погод на за гајење агрума, првенствено помо ранџи. Плантаже се пружају у недоглед, кроз долину протиче река чудног име на – Недељна река, а на њеним обалама повремено видимо дасије, здепасту без репу зверку за коју се испоставља да је глодар и то последњи живи члан рода Petromus typicus. ЛАВОВИ, БАБУНИ, БАЛЕГАРИ Авока је и полазиште одакле креће мо у Национални парк „Адо“, познат по великој популацији слонова која у њему живи. На улазу у парк још једно упозо рење које нас подсећа где се налазимо. А
упозорење се своди на то да посетиоци прихватају да паркови Јужне Африке, њихови директори и запослени не сносе одговорност за губитак, оштећења или уништења било каквог власништва по сетилаца, као и за телесне повреде или смрт која их ту може задесити. Ништа нас не може поколебати и улазимо. Бујно зеленило отежава уочавање животиња, али ми смо упорни и то би ва награђено – ту су слонови, брадави чаве свиње као и импале, кудуи, нојеви, зебре... А онда поред пута најбизарни ји саобраћајни знак који упозорава да предност имају скарабеји, познатији по прозаичном имену бубе балегари. Да кле, ако видимо да балегар прелази пут морамо да испоштујемо његову пред ност и пропустимо га. Мало даље, ново обавештење и упо зорење. Дозвољен је излазак из ауто мобила, али посетиоци излазе на своју одговорност. И додатак – чувајте се ла вова. Излазимо из аутомобила, ужива мо у погледу али и пазимо на повремено шушкање у оближњем грмљу. Опрез се показао као оправдан јер након поласка, после пар стотина метара, иза грма по ред пута видимо два лава како, вероват но сити, дремају на подневном сунцу. Следи нам обилазак места Најсна, Брентон он Си и Мосел Беј, а све време вожње уз обалу Индијски океан показу је своју моћ и ми уживамо у игри ветра и огромних таласа. Долазак у Штеленбош, најпознатије виногорје у Јужној Африци, одакле по тичу нека од најцењенијих вина, личио је на повратак стотинак година у про шлост. У колонијалном градићу смо, лепом, чистом и нашминканом, окру женом непрегледним виноградима и винаријама које нуде дегустације својих
бројних врста вина. То је мамац којем је тешко одолети али, као више пута до тада, план се мора испунити и крећемо ка легендарном Рту добре наде. Успут у градићу Сајмонс Таун, посећујемо Оба лу стена и јединствену колонију африч ких пингвина. Осим симпатичних и не зграпних птица које су заборавиле да лете али су научиле да пливају, у сећању нам остаје и мирис – као да смо се нала зили у дивовској конзерви сардина, што је последица начина исхране пингвина и коначног продукта варења. А на пар кингу још једно од бизарних упозорења са којима смо се сусретали: „Упозорење! Обратите пажњу на пингвине под вози лом!“ („Warning! Please, look under your vehicle for penguins!“) РТ НАДЕ И КЕЈПТАУН Коначно стижемо и на Рт добре наде. Дочекали су нас дрчни и наметљиви ба буни који већ на паркингу немилице на падају сваког ко у рукама нешто држи. У потрази за храном, на коју су их година ма навикавали несавесни и радознали посетиоци, бабуни отимају све што мо гу да дохвате – храну, ташне, фотоапара те, наочаре, шешире... Бежимо од њих и сусрећемо се са следећом добродошли цом коју нам је Рт припремио – са олуј ним ветром и кишним капима на које као да гравитација не делује јер се крећу хоризонтално. Поглед на оштре обалске хриди шибане ветром и таласима виси не неколико метара изазива питање које не постављамо наглас али нам лебди на уснама – коме је такав рт могао да пру жи било какву наду, док би се тет урао палубом једрењака препуштеног на (не) милост разузданој природи? Одједном, тешки облаци се размичу, а сунчеви SERBIA SPECIAL EDITION 2017
69
Призори из јужноафричког живота
П ОС ЕТ А зраци на пучини формирају двоструку дугу као потврду да рт оправдано носи своје име. Напуштамо и Рт добре наде, пролазе ћи кроз места Скарборо, Кометје, Норд хек, Хау т Беј и Удекрал. Возимо се ве роватно једним од најлепших путева на свет у. Кејптаун, коначно одредиште на ше јужноафричке авант уре, пред нама је. Модерна метропола, ушушкана на обали, испод легендарне планине Тејблмаунтин која представља најпознатији градски репер, дочекала нас је осунчана, ведра, ужурбана, шарена, космополитска. Свет ско првенство у фудбалу одржано 2010. године допринело је модернизацији гра да, док се дух његове прошлости најбо ље уочава у старој градској четврти Бо Капу. Све куће су обојене ведрим бојама, што целој четврти даје изузетну живо писност и малу дозу психоделије. Tај део града је, можда, још познатији по малим ресторанима у којима се служе кулинар ски специјалитети настали као мешави на азијске, арапске и европске кухиње, нудећи гостима могућност да храну са гледају у потпуно другачијем светлу. Ипак, та шарена идила у својим ду бљим слојевима крије и једну мрач
ХТП ТРЕНД КОРАЛИ Обала Ива Новаковића бб, Сутоморе, Црна Гора Служба продаје : +382 30 37 37 20, Рецепција +382 30 301 900 E-mail: prodaja@korali.me, marketing@korali.me, rezervacije@korali.me Web: www.korali.me
ну причу o акт у донесеном у годинама апартхејда (1950. Group Areas Act) којим је тај део града проглашен стамбеним простором искључиво за тзв. Кејп му слимане (Cape Muslims). Становници других етничких група и верске припад ности су приморани да напусте четврт. Међу њима је највише било потомака робова из источне Африке који су расну дискриминацију трпели све до конач ног укидања апартхејда 1994. године. Но, далекосежне последице поменутог акта уочљиве су и данас, јер муслимани и да ље чине једино становништво Бо Капа. Уз традиционалну храну неколицине афричких земаља, и мелодичне песме праћене ужареним ритмом бубњева, завршавамо путовање. Иза нас је више од 4.000 километара, а у нама успоме на и доживљаја, чини нам се, за више од 4.000 страница текста. Африка као колевка човечанства остаје и колевка сталних патњи и неправди, сукоба и по мирења. Али она је и колевка прелепих пејсажа, гостољубивих домаћина, сава на и буша, и животиња у свом природ ном окружењу. Африка је колевка зве зданог неба које ћемо видети увек када склопимо очи.
„Фамилија Ристески“ | Охридски Бисери Св. Наум, 6000, Охрид, Р. Македонија Тел.: +389 (0)46 283 091 | Mob: +389 (0)72 210 906 e-mail: pearls_fam.risteski@yahoo.com
Д УБ ИН Е
СА СРПСКИМ РОНИОЦИМА У ЦРВЕНОМ МОРУ,
У гостима
72
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
НА ПОДВОДНОЈ БАЛЕТСКОЈ ПРЕДС ТАВИ
код Посејдона Шта то привлачи људе морском дну, тешко сагледивим дубинама? Каква је то страст, кроз какве се засторе пролази, до каквих светова допире? Жељко Синобад, угледни српски фоторепортер и стални сапутник „Националне ревије“, поделио је са нама искуство донето са јужних обала Синаја и фотографије из дубина Црвеног мора. Разумемо ли ми тај невидљиви Посејдонов осмех који се, из најдревније древности, пред нама раскриљује? Пише: Милош Лазић Фото: Жељко Синобад
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
73
Д УБ ИН Е
Н
емачки брод који је превозио џебану и провијант за неке војне јединице стациониране у Египт у током Другог светског рата, потопљен врло прецизном авионском бомбом у Црвеном мору, надомак оба ла Синаја, важна је ставка у туризму те арапске земље. Њему уз раме је и брод који је 1980. потонуо у близини, баш на спрам Шарм ел Шејка, превозећи грађе вински материјал и водоводну опрему (махом каде, лавабое, клозетске шоље, бидее) намењене овом граду-хотелу, главној туристичкој тачки у том делу света. Тај град на крајњем југу Синајског полуострва има око 30.000 становника, а годишње га посећује око пет милио на туриста. Нарочито је популаран међу рониоцима, чије су важно подводно од редиште и ови потонули бродови. Шта то привлачи људе морском дну? Каква је то страст? Откуд толика потрага за окрајцима давних бродолома, чак и тамо где се не може говорити о потопљеном благу? ТА ДИВНА МИС ТЕРИЈА ПРИРОДЕ – Да би се добио одговор на то пи тање, довољно је видети снимке неких светских мајстора фотографије начиње не у недокучивим морским дубинама – каже Жељко Синобад, угледни српски фоторепортер и стални сапутник На ционалне ревије. – За мене су они били
74
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
Роњење у еврима – За четрнаест урона локалном ро нилачком клубу морали смо да плати мо 260 евра. То је уобичајена цена сву да у свету, па и у Црној Гори. У ту цену су урачунате боце, олово, водич и брод, на којем смо могли да добијемо доручак за само три евра. За толико је био већи трошак сваког рониоца у односу на цену аранжмана туристичког боравка у том ексклузивном летовалишту. У то време, пре злокобног „Арапског пролећа“, десе тодневни аранжман који је подразуме вао полупансион, превоз, аеродромске таксе и визе, без цене роњења, износио је 620 евра.
и изазов, и путоказ, због њих сам први пут ставио боце на леђа и заронио. Али, никада га нис у привлачиле олу пине бродовља, па чак ни подводна ар хеологија, јер су га неодољиво подсећа ли на „мртву природу“. Привукао га је живот који буја на коралним гребенима топлих мора. – Корали нис у биљке већ животиње – објашњава нам. – А, то што граде своје фантастичне колоније и што се њихове окамењене љуштурице гомилају стоти нама хиљада година стварајући велике гребене и атоле, чак и читаве архипела ге, недокучива је и прелепа мистерија природе. Корални гребен је позорница на којој се изводи бескрајна балетска
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
75
Д УБ ИН Е
76
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
представа. где учествују неки од нај лепших представника воденог живота. Први пут сам кренуо у потрагу за тим призорима у кристално прозирном, али животом сиромашном Јадрану, да бих доцније, са пријатељима из угледног престоничког ронилачког клуба, откри вао лепот у дна Црвеног мора. То море је једно од геолошки најмла ђих. Настало је од језера које се спојило са морем у неком каснијем тектонском поремећају. Дубоко је око две хиљаде метара, а на излазу или уз обалу око две ста. Мореуз Бабел Мандеф је омогућио да у Црвеном мору живи четрдесетак одсто корала који настањују Индијски океан, и ко зна колико врста тропских риба. Било их је много више, али њи хов број је смањен изградњом Суецког канала. То је и једино море у које се не улива ни једна река, па је вода апсолут но чиста и, уз просечних 20 степени, температ уре идеалне за роњење. – Колико знам, слични услови по стоје још једино у Полинезији – додаје Синобад. – Северни део, Суецки залив са западне стране и Акабски са источне, нис у баш занимљиви за роњење, осим на улазу, где има гребена и олупина. На пример, на гребену Абу Нухас налази се неколико потопљених лађа, као и на Акабском делу, али је он неприступачан за бродове па се рони „са обале“. Запра
Туризам потраге Двојица симпатичних Далматинаца објавила су недавно књигу у којој су уцртане мапе свих потопљених бродова у Ја дранском мору, и то са типом, носивошћу и пописом терета, али и тачним временом, датумом и разлогом потонућа. Књига је, кажу, бестселер. На Флориди наивним туристима још ну де „поуздане мапе“ на којима су уцртани положаји потонулог старог бродовља са баснословним благом, који су, наводно, били жртве злогласних карипских гусара. „Туризам потраге“ цвета. Уосталом, за снимање филма „Титаник“ потрошено је мање пара него за истраживање могућности да се допре до остатака тог потонулог брода, раскошне гробнице за више од хиљаду и по путника и чланова посаде.
во, може се прићи и пловилом, али је строго забрањено сидрење како се не би оштетили корали. Ко хоће да се поигра ва са судбином може и да баци сидро, али морао би да зна да казна за ломље ње гранчице корала у подводном Наци оналном парку „Рас Мохамад“ износи најмање 200.000 долара. Обрачунава се по квадратном центиметру уништеног или оштећеног фосила. ПЛАВА РУПА И ГРАНИЦЕ РАЗУМА Баш ту, у Акабском заливу, налази се прастаро село Дахаб. Настањују га и поседују бедуин и, необични пустињски номади. Чак ни развој туризма није их везао за једно место, али је Дахаб и без њих успео да постане центар за рони
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
77
Д УБ ИН Е лачке туре тог дела Синаја. А бедуини су, са своје стране, поштовањем тра диције спасили село од урбанизације, што управо и привлачи туристе. У томе се и крије његова лепота. Зато у Дахаб долазе једино рониоци, сурфери и кај тери (они што сурфују помоћу змаја). Увек је све пуно, па се рониоци са Бал кана углавном опредељују за смештај у Шарм ел Шејку. – Дахаб је у свет у ронилаца постао познат по причи о Плавој рупи (Blue ho le), или Плавом бунару (Blue well). Посто је само два таква места на свет у: једно је Белизе, на Карибима, а друго Плава рупа уз обалу Црвеног мора. Мада, право ре чено, ту нема шта да се види! Реч је о не гдашњој пећини чији се свод ко зна када урушио, највероватније услед ерозије, и под собом оставио амбис за који се твр ди да је дубок око сто двадесет метара. На источној страни, на дубини од шезде сетак метара, постоји засвођени пролаз дугачак 25 метара. Некада је ту био једи ни улаз у пећину, а данас је то једини из лаз „за нужду, у случају опасности“. Доле је, каже, мало живота у однос у на гребене, где све ври. Тамо се иде са
мо због изазова: да се буде онде где дру ги не могу или не смеју, преко границе разума. Тај готово самоубилачки зарон неки припис ују „подводном пијанству“, а други чињеници да дахаб на језику номада значи злато. А, де има веће ми стерије и слађе авант уре од потраге за благом? – Ипак, постоји нешто што опоми ње храбре и неразумне – објашњава Жељко. – У стени, баш изнад Плаве ру пе, налази се двадесетак гранитних или бронзаних плочица са именима неких који су заувек остали доле... мада не свих! За Плаву рупу сам први пут чуо од свог принципала и колеге Томислава Петернека који је тамо ронио и снимао пре него што сам ја постао фотограф, и свакако пре него што су наши рониоци открили то одредиште, у време када су Египћани туристичке групе усмеравали искључиво ка својој древној повести. У међувремену, много се тога променило. Негде сам нашао податак да Египат да нас половину прихода од туризма уби ра управо на тим ронилачким турама. Знајући каква је то страст, податак ми звучи реално.
Povratni letovi Beograd - Split već od 114 !
Return flights Belgrade - Split starting from 114!
Za sat vremena do Jadrana! Letovi su svakog ponedeljka, petka i subote od 13. maja 2017. (3 direktna leta tjedno s konekcijom iz Splita za Zagreb). U cenu su uračunate sve pripadajuće takse. Broj mesta je ograničen.
Fotos: I. Čorić, D. Fabijanić
To the Adriatic in an hour! Flights will be operated on Mondays, Fridays and Saturdays from 13 May 2017. (3 direct flights per week with connections from Split to Zagreb). The price includes all taxes. The number of seats are limited.
croatiaairlines.com, m.croatiaairlines.com
симбол и в о н “, ц а н у л о „С Ресторан ола! ћ р о Д г е њ о д г о к с београд тељска и т с го у и а к с м о н о Врхунска гастр не Србије! ч и т н е т у а х у д , а д у пон
Београд Дунавска 25 + 381 11 328 18 65 + 381 63 355 414 rcol.com office@solunac-do l.com www.solunac-dorco
Н ОТ Е
САША ЈОВАНОВИЋ, ПОЗНАТИ БЕОГРАДСКИ „КЛАВИРСКИ АНИМАТОР“
У знаку старе
отмености Некада смо свакодневно живели са тим финим клавирским тоном у нашим престижним хотелима и ресторанима. Било је то питање ранга и господства. Укуса. И данас постоје места која држе до таквих мерила, где даровити клавирски уметници дају све од себе. Плене умећем, репертоаром, ненаметљивошћу. Показују да је за правог уметника свака сцена велика. Наш саговорник међу њима има нарочито место
80
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
М
ноги се изненаде када у раној традицији српских градских кафана на уочљивом месту затекну клавир. Овај салонски инстру мент претходио је у кафанама хармони ци и виолини, тамбури и труби. Треба ло је створити угодан амбијент, где се уз лагану музику може и разговарати, и предахнути, и самовати. Кафана тада није мишљена као место дерта и ижи вљавања свакојаких страсти, уз много пијанства и срче до колена. По старим језгрима српских вароши још увек се могу наћи времешне кафане и рестора ни пуни доказа да некадашња отменост није сасвим нестала. Укусно уређене, са мноштвом занимљивих националних јела, пажљиво осмишљеном винском картом, ефикасном и господственом услугом на више језика, те кафане не ретко негде у углу и даље имају стари добри клавир или пијанино. И то не као сувенир или пуки симбол. Неки вешти прсти и сада пребирају по тим инстру ментима, извијајући звуке драгих ме лодија. У престижним хотелима и чу веним ресторанима то је, такође, знак високог ранга. За тим инструментима неки даро вити уметници, у приручницима рого батно названи „клавирски аниматори“, свакога дана дају све од себе. Плене уме ћем, репертоар ом, извођачким поште њем, ненаметљивошћу. Показују да је за правог уметника свака сцена велика. Они су важан део чаролије због које се враћамо на та места. Ако заћуте, одмах уочимо да недостаје нешто незамењиво. Међу њима се, у Београду, истиче ма естро Саша Јовановић. На београдску музичку сцену вратио се после дугого дишњег стицања таквог музичког иску ства, аниматорског, на разним странама света. – Као гост мађарског виолинисте Иштвана Веребеша, боравио сам и му зицирао у многим светским туристич ким центрима, од Акапулка, преко Ма јамија и Њујорка, до Мексико Ситија и Тајпеја – каже Јовановић. – Проучавао сам како клијентела најлукс узнијих светских хотела реагује на моју музику. На Тајвану су уморни банкари долазили после ручка да мало одремају у удобним хотелским фотељама, тражећи да им одсвирам „Тихо ноћи“ или Симјанови ћеву музику из серије „Грлом у јагоде“,
Неупоредиви Момчило – У хотелима на Будванској ривијери, нарочито на Светом Стефану, имао сам част да свирам пред тадашњим руским премијером Примаковим, звездама светског џет-сета попут Џеремија Ајронса и Клаудије Шифер, шахистима Фишером и Спаским. За мене је, ипак, неуп оредив био сусрет са сјајним српским књижевником и сликаром Момом Капором – каже Саша Јовановић.
које сам уврстио у репертоар. На дру гим местима, застану када чују позна те звуке, прекину разговор и окрену се према мени, сете се мелодије, осмехну се и наставе разговор. У шпанском Кади зу, неприметно ми се придружио читав порт угалски оркестар, док сам свирао „Април у Порт угалу“. Јовановић је каријеру клавирског аниматора почео крајем осамдесетих година у београдском хотелу „Метро пол“. – У то време велики број туриста из свих крајева света је посећивао Београд и многи од њих су одседали управо у овом хотелу. За „Метропол“ ме, иначе, везују нарочите успомене, јер је у њему седамнаест година као рецепционер ра дио мој деда, који ме је често водио на посао. Још од тада ми је хотелски амби
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
81
Са давном мисицом Јеленом Јаковљевић
Н ОТ Е
Саша Јовановић као дечак у музичкој школи у Београду
јент веома привлачан, тај стални проток људи, динамичност каква се ретко где може срести. ПО СВЕТСКОМ ИСКУС ТВУ Клавирска анимација Саше Јовано вића обу хвата широку лепезу музичких жанрова. – На мом репертоар у су евергрин, џез, поп, француска шансона, италијан ска канцона, руске романсе, филмска му зика, као и наша староградска. Ствар је, наравно, у суптилности извођења – ка же. – Међу своје значајније успехе могу да убројим наступ у „Харвард клубу“ у Њујорку и на Мексичкој националној телевизији. Пут ујући широм света, са купио сам обимну музичку литерат уру. Међутим, посебно су ми драге многе ме лодије које сам научио „на слух“, јер њи хове ноте нис у ни записане. Ако сте та лентовани и вредни, уз срећу да вас неко примети, овај посао може донети велико задовољство и животну динамичност. После обиласка бројних туристичких центара широм света Јовановић се по ново вратио у Србију. Учестало наступа у ексклузивним београдским хотелима. – Већ неколико месеци наступам у хотелу „Москва“, који ме инспирише ам бијентом, нивоом услуга и спонтаном комуникацијом особља. Нећу погреши ти уколико кажем да је овај хотел прави
82
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
драгуљ српског хотелијерства, нарочито после опсежног реновирања. Посебно ми значи и то што се у њему клавир ска анимација изводи више од сто годи на. Модерно хотелијерство у најлепшем светлу реал изује и хотел „Squar e Nine“, који такође негује посебну нот у клавир ске анимације, у чему и сам учествујем. Коначно, посебно задовољство осећам због чињенице да наступам и у рестора ну „Два јелена“, правој ризници српске традиције и српског духа, у коме се кла вир свира „као с почетка прошлог века“. Уосталом, моја велика жеља, па и мисија је да се клавир врати у господске оквире српских кафана. Саша Јовановић врло често наступа и ван Београда. – То чиним са посебним задовољ ством. У оквиру пројекта „Краљевске бање Србије“, годинама сам наступан у Врњачкој Бањи, у тамошњем најпозна тијем хотелу „Меркур“. Верујем да је то тек почетак шире сарадње са успе шнијим српским хотелима, у већим ту ристичким центрима, и да ће се звуци клавира чути у њима као у стара добра времена. Велики светски хотелски лан ци имају клавирске аниматоре, које ша љу у своје објекте широм света. Циљ ми је да подстакнем реализацију сличног пројекта и у Србији. Можда ћу то успе ти да остварим у оквиру групације „А Хотели“.
О К УП Љ АЊ А
МАНИФЕС ТАЦИЈА „ЗИМСКЕ ЧАРОЛИЈЕ 2017“ У БРЗЕЋУ
Копаоничка лепота
Избор за „мис Копаоника“, вече аутентичног народног стваралаштва, занимљиве радионице, дан етно моде – све је то леп начин да се промовишу туристички потенцијали Бруса и околине. Јасно је и у ком правцу треба радити да би се заиста било конкурентно на захтевном европском тржишту
У
циљу обогаћивања зимске тури стичке понуде у Брзећу, на Копа онику, од 14. до 16. јануара одр жана је манифестација „Зимске чаролије Копаоник 2017.“ Уз подршку Општине Брус и њене Туристичке организације, у извршној продукцији агенције „Фа ворит“ из Аранђеловца, ово занимљиво окупљање реализовано је други пут. По ред „Етно вечери“ и „Дана етно моде“, и овога пута централни догађај био је из
84
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
бор за мис „Краљица снега“. Учествова ло је тринаест девојака из целе Србије. Тит улу је понела Данијела Лукић из Крушевца, прва пратиља била је Јелена Митровић из Власотинца, друга Мари на Гавриловић из Бајине Баште. Тит улу „Топ модел“ задобила је Анђела Јовано вић из Тополе, а „Лицем године“ прогла шена Снежана Ђорић из Аранђеловца. Победнице су добиле вредне спон зорске награде, од летовања у Грчкој за
две особе, преко продуженог викенда на Копаонику, до пакета врх унског ви на из Ирига. И Туристичка организаци ја Бруса пригодно их је даровала. – Намера нам је да ова манифестаци ја прерасте у препознатљив бренд овог дела Србије – каже Драгољуб Марко вић, председник Туристичке организа ције Бруса. – Желимо да сви учесници и гости понес у одавде утиске бар оноли ко лепе колико се лепоте овде сјатило и овом приликом. На „Етно вечери“ своје умеће у не говању српске традиције и народне уметности – у игрању, певању, свира њу на старим и ретким инструмен тима – приказали су женска изворна певачка група „Црнућанка“ из Горњег Милановца, гуслар Вукомир Шћекић, КУД „Брвеница“ из општине Рашка, група „Сварожићи“ и КУД „Јованча Мицић“ из Јагодине, здравичар Дра гиша Симић из Мионице (аутор мани фестације „Прела и посела“), ансамбл „Хлеб живота“ из Београда, кореограф Милутин Величковић... Преко педесет извођача. На етно модној ревији представљени су модели креаторке Драгане Мијато
вић Петровић („Креатива“, Крушевац) и Радмиле Симић („Прела и посела“, Мионица). У холу Апарт хотела „Копа оник“ били су изложени ручни радови удружења „Златне руке Бруса“. – Другим издањем наше манифеста ције приближили смо се стандардима које смо себи задали на почетку – каже Горан Ковачевић, извршни продуцент манифестације. – И бројем учесника, и квалитетом програма, и бројем општи на које су имале представнике. Посебно се захваљујем Туристичкој организа цији Бруса, као и Апарт хотелу „Копао ник“, домаћину свих ових дешавања. Другог дана манифестације, пре под не, учесници су посетили Панчићев врх на Копаон ику, одакле се поглед пружа „све до Косова равног“.
Подршка Манифестацију су подржали Ауто-мото савез Србије (по дружница у Крушевцу), Туристичка агенција „Стела Марис“, вински „Мачков подрум“ из Ирига, Апарт хотел „Копаоник“, Апарт хотел „Моунт“ са Копаоника, хотел „Голубачки град“ из Голупца, Вила „Мина и Ања Турс“ са Златибора, произвођач стилског намештаја „Мир-Мар“ из Венчана, Пчелињаци „Ми рић“ из Белановице... SERBIA SPECIAL EDITION 2017
85
З Д Р АВ Љ Е
Седам деценија лековитости ЈУБИЛЕЈ „МЕРКУРА“ ИЗ ВРЊАЧКЕ БАЊЕ
Од давне 1947, када је Влада Народне Републике Србије основала Државно здравствено предузеће „Врњачка Бања“, преваљен је дуг пут. Пролазиле су године, мењали се називи и организациони облици, али циљеви и благотворност остали су исти. Данашњи „Меркур“ је модеран медицински и спа комплекс. Обједињује високу стручност, нове технологије и изузетне дарове природе. Брише границе између лечења и уживања. Буди здравље, чува лепоту
П
рича о „Меркуру“ као бањском центру почиње 1947. године. Врњачка Бања је и раније била позната као један од центара бањског туризма. Српска господа је врло рано увидела благотворност бањских вода и боравка у бањи. Интересантна је чи њеница да је између два свеска рата Вр
86
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
њачка Бања имала више туриста него Дубровник. Бројне знамените личности – научници, песници, глумци, писци, сликари – проводиле су време у бањи и њој налазиле своју инспирацију. „Меркур“ је од свог оснивања био срж Врњачке Бање и њене услуге, кре ирајући принципе бањског лечења, те
рапијске третмане минералним водама, хигијенско-дијететски режим у којем важну улогу имају избор хране, одмор и релаксација, боравак у природи и дру штвени живот. Давне балнео терапије, коришћене вековима, и дан данас су основ услуга у „Меркуру“. Уз ослањање на природно богатство Врњачке Бање, успешно се те рапијски примењују кроз пијење, купа ње, инхалирање, вагинално орошавање и клизме. На темељу добре развојне стратегије, „Меркур“ је у последњој деценији успео да се израсте из класичног бањског ре хабилитационог центра у модеран ме дицински и спа ризорт. Традиционална балнео услуга битно је надограђена, уз савремене дијагностичке методе, висо коспецијализован медицински тим, ре лакс и спа садржаје. Тако „Меркур“ буди здравље! „Меркур“ је данас, дакле, модерно опремљено и међународно признато лечилиште, у којем борбу за здравље успешно воде, удружено, и лекари и природни лековити фактори. Због то га су њихови резултати у дијагности ци и лечењу болести органа за варе ње, коштано-зглобног система, као и у
Комуникација Некадашња поштанска писма пацијентима данас су заме њена сајбер-технологијом, уз могућност двосмерне комуни кације истовремено са хиљадама пацијената преко веб-сајта, друштвених мрежа, и-мејл алата и он-лајн апликација.
превенцији и лечењу дијабетеса, тако значајни. Уз то, „Меркур“ је и одлично место за све оне који трагају за пот пуним опуштањем и ревитализацијом или за физичким активностима у пре вентивне сврхе. Тај модеран ризорт смештен је у ср цу Врњачке Бање, у прелепом природ ном окружењу врњачког парка, једног од најлепших у Србији. „Меркур“ успе шно комбинује савремену технологију и комфоран смештај са спа услугама и природним благодатима, пружајући па цијентима здравље и лепот у. Купање у минералној води, којом су испуњени сви базени „Меркуровог“ Спа центра „Рим ски извор“, савремена је верзија тради ционалног концепта бањских када. „Меркур“ је занимљив мозаик разли читих, инспиративних могућности, где је све подређено онима који у Врњачку Бању дођу вођени потребом да нађу лек или жељом да врате енергију и осмех.
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
87
С Т УД ИЈ Е
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРАТЕШКИ ПРАТИ РАЗВОЈНЕ ТРЕНДОВЕ
Образовање кадрова у туризму Туризам има вишеструк позитиван утицај на многе друге области друштва и привреде: економију, инфраструктуру, грађевинарство, саобраћај и комуникације, развој локалне заједнице... У свакој од њих фактор стручности и знања од пресудне је важности. Имајући то на уму, Београдска пословна школа креир ала је и акредитовала посебан студијски програм, који ове године завршава прва генерација студената, струковних туристичких менаџера. Искуства су добра, могућности за развијање велике Пише: др Милка Ивановић
88
Р
азвој туристичке делатности од вија се убрзано у читавом свет у, па тако и у Србији бележи знача јан успон. Користи од туризма за развој друштва све су веће. Његова мултиди сциплинарност најбоље се може сагле дати у повезивању различитих области пословног сектора, јер позитивно утиче на економију, инфраструкт уру, грађе винарство, саобраћај и систем кому никација, на развој локалне заједнице. Бенефити и утицаји туризма на компле ментарне делатности вишеструки су. SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
Економски аспект се огледа у чињеници да подстиче и повећава запосленост и компетитивност, потенцира развој тр говине, занатства, утиче на повећање националног дохотка, док се социјал но-психолошки аспект развоја туризма очит ује у изградњи и побољшању ин фраструкт уре, у подстицању и очувању традиционалних вредности и локалног фолклора, у унапређењу нивоа квалите та примарних и секундарних услуга које су битне за оптимално функционисање свих туристичких субјеката. Битно је
истаћи и све већи допринос туристичке делатности еколошкој одрживости. Поменути показатељи резултат су све масовнијих туристичких кретања последњих деценија услед пораста стан дарда људи. На усмеравање праваца развоја туризма, који се крећу од гло бализације до очувања и подстицања локалних вредности и производа, сма њене деградације простора и очувања природних рес урса, утичу и промене у социјално-психолошкој свести конзу мената, чији је укус поларизован, јер, на једној страни имамо све већу потражњу за комфором, а на другој за авант ури змом, едукативним и одрживим обли цима понуде. Забава, узбуђење и учење, неизоставне су одлике савремене пону де, о чему треба такође водити рачуна при креирању нових дестинација на туристичкој мапи, попут Србије, која има одличне претпоставке за у погледу природних атрактивности, али и многе мањкавости у бројним сегментима, при чему се поставља као основно питање: фактор стручности и знања. Високи професионализам и компе тенције непосредно запослених у овој области предуслов су да би се помену ти правци развоја и ефекти могли са гледати у оптималном обиму и у Срби ји. У том погледу, Београдска пословна школа, као државна инстит уција и ре спектабилан образовни субјект у про дукцији високостручних кадрова, са ви шедеценијском традицијом, настоји да својом новом програмском концепци јом и стратегијом развоја, која се базира на иновирању и унапређењу квалитета постојећих студијских програма и кре ирању нових, да свој значајни допринос. У том погледу акредитовани студиј ски програм Менаџмент туризма, који је почео да се реализује 2014. године, са доласком проф. др Ђура Ђуровића на место директора, резултат је тог опре дељења. Ове године студије завршава прва генерација студената, струковних туристичких менаџера. ОВЛАДАВАЊЕ МЕНАЏЕРСКИМ ВЕШТИНАМА Развијајући концепт дуалног образо вања, као што је већ познато, Београд ска пословна школа, поред теоријске наставе, велику пажњу поклања струч
ној пракси коју студенти обављају у бројним туристичко-угоститељским организацијама, са којима Школа успо ставља сарадњу. Поред тога, у току на ставног процеса организују се стручна предавања истакнутих туристичких радника, различитог профила, који на конкретним примерима студентима по казују како се теоријско знање повезу је са праксом. Уз дискусије и анализе, студенти се уче како да овладају мена џерским вештинама, како да разумеју организационе, технолошке, комуника цијске и друге аспекте управљања тури стичко-угоститељским организацијама. У непосредним контактима са пред ставницима Туристичке организације Србије и Туристичке организације Бе ограда који су током претходног семе стра држали предавања у БПШ, дошло се до информације да већина студената нема много знања из географије, те да је пожељно у студијски програм уврстити тај предмет. Ова информација је била довољна да се на састанку Већа студиј ског програма покрене иницијатива и донесе одлука о увођењу предмета Ме тодологија туристичке географије, ко јим ће се, свакако, повећати квалитет акт уелног студијског програма. Поред тога, у плану је креирање додатног про грама за обучавање студената Београд ске пословне школе за полагање испита за туристичког водича и пратиоца, које једном годишње организује Министар ство трговине, туризма и телекомуни кација. Уз сагласност Министарства, овај програм би био реализован од сле деће школске године, што ће, верујемо, повећати атрактивност и нашег основ ног студијског програма Менаџмент туризма. Такође, планирано је да за ученике средње туристичке школе из Београда викендом буду организовани бесплат ни курсеви страних језика који се из
На друштвеним мрежама Тежећи континуираном побољшању квалитета, руководи лац студијског програма Менаџмент туризма професор др Милена Николић, са наставницима непосредно ангажованим у настави, улаже додатне напоре у правцу унапређења струк туре постојећег програма и повећања његове атрактивности. У том погледу већ су покренуте странице на „Фејсбуку“ и „Ин стаграму“ које су врло активне. Дневни прегледи су у распону од 100–300, што је солидан резултат.
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
89
С Т УД ИЈ Е
На Сајму С обзиром на чињеницу да смо на прагу још једног Сајма туризма у Београду, постигнут је договор са Туристичком ор ганизацијом да студенти Београдске пословне школе буду ан гажовани на неким штандовима.
учавају у Београдској пословној шко ли (енглески, немачки, руски, шпански, порт угалски, италијански). Покренута је иницијатива да Београдска пословна школа постане члан ХОРЕС-а (Удруже ње хотелијера и ресторатера Србије), потписани су уговори са бројним хоте лима и агенцијама где студенти обавља ју пракс у, а неки добијају и запослење. Најновији пример је хотел „Фалкен штајнер“, где су три студента добила по сао. У плану је потписивање уговора са хотелом у „88 rooms“ у Београду, где је понуђено да студенти похађају „кружне тренинге“, како би се упознали са свим сегментима пословања, а они најбољи ће имати могућност да добију посао. МОДЕЛИ ЗА РАЗВОЈ КАРИЈЕРЕ У контексту укупног развоја и уна пређења структ уре и квалитета студиј ских програма, основан је и Центар за каријерно вођење и саветовање којим руководи проф. др Александра Ђурић, са двоструким циљем: професионал ни развој студената и унапређење си стема струковног образовања на бази
90
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
повезивања и сарадње са компанијама, путем концепт уализације, промоције и креације иновативних модела за развој каријере. У оквиру рада Центра и у сарадњи са наставницима ангажованим на студиј ском програму Менаџмент туризма, у претходном периоду су организоване, поред јавних предавања, тематске ради онице, курсеви и различити програми обуке. С тим у вези, директор Београд ске пословне школе проф. др Ђуро Ђу ровић је на Светог Саву 2017, 27. јануара, уручио захвалнице за допринос у обра зовању свим гостујућим предавачима. Међу тридесетак предавача, признања су добили представници Туристичке организације Србије и Београда, дирек тор хотела „Извор“, представници хо тела „Краун Плаза“, уредник часописа Конгресни туризам, представник аген ције „Травел бутик“, туристички води чи, истакнути предавачи из Америке, са Катедре за безбедност на Академији „Данијел Морган“ у Вашингтону, из „Те лекома Србија“ и бројни други. Сви реализовани и будући амбици озни планови показују стварно опреде љење и потенцијале, како стручне, тако и организационе и техничко-техноло шке, које поседује један велики образов ни систем струковног профила, какав је Београдска пословна школа. (Ауторка је професорка Београдске пословне школе)
УСТАНОВАСТУДЕНТСКО ОДМАРАЛИШТЕ„БЕОГРАД“ Пословнајединица„РадојкаЛакић“наАвали Направљено на темељима објекта са краја тридесетих година XXвека,овојеиседиштеУстановестудентскогодмаралишта„Бе оград“.НалазисенанајлепшемделупланинеАвала,наободусрп скепрестонице.Послеруинирањаупролеће1999,токомагресије СевероатлантскогпактанаСрбију,цеообјекатјепоступнообно вљен.Данасјетоједнооднајмодернијихстудентскиходмарали штауовомделуЕвропе.Пружаодличансмештај,исхрануицео спектардругихуслугастудентима,алиикорисницимаспоља. Састојисеоддвадела:
Новиобјекат„Авала“ Површине 5.357 квадратних метара, капацитета 158 лежајева. Има ресторанску салу са 200 места, конференцијску салу са 150 места,салузасеминаре2х30местаилетњубаштуса200места.
Депаданс Капацитетмује73лежајаудвокреветнимитрокреветнимсо бама.Имаресторанскусалуса180места. 0113907946 •
ГенералаЖданова201,11226Београд 0113907947 • recepcija.avala@usob.rs • www.usob.rs
П Р ИМ ЕР И
92
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
ЗАВОД ЗА СПОРТ И МЕДИЦИНУ СПОРТА СРБИЈЕ, ВАЖНА УСТАНОВА КОЈА ЈЕ ВИШЕ ОД НАУКЕ, СТРУКЕ ИЛИ СПОРТСКОГ ТУРИЗМА
Дом правих спортиста На многим местима наћи ћете понешто од овога, али овде ћете добити све. Ако желите да проверите своје здравље и потенцијале, ако су вам потребне припреме за врхунске резултате под високостручним надзором, ако се спортом бавите да бисте одржали форму и квалитетније живели, ако напросто хоћете да се мало склоните из брзог и нервозног града у оазу мира и природе, онда је ово право место за вас. Један одговор за многа питања
У
Београду свако може наћи оно шта му прија. Добре хотеле, ре сторане са одличном храном из свих крајева света, велика шеталишта, спортске центре, зеленило и свежину паркова у које се може склонити од вре ве велеграда. Али само на једном месту у Београду човек може наћи све то као
целину. На брду Кошутњак, у срцу шуме која је званично споменик природе, где је ваздух готово планински, уз цвркут птица и развигор, госте из целог света чека баш такво јединствено искуство. Управо ту налази се Завод за спорт и медицину спорта Србије, својеврсни дом спортиста свих категорија – оних SERBIA SPECIAL EDITION 2017
93
Хотел „Трим“
П Р ИМ ЕР И Отворени базен у Кошутњаку Изокинетички динамометар у Заводу
најбољих на свет у и оних којима је спорт средство за квалитетнији живот. На једном месту, у комплекс у укупне површине 43 хектара, налази се хотел „Трим“, окружен отвореним и затворе ним теренима за рукомет, одбојку, ко шарку, тенис, комплексом отворених и затворених базена, атлетским стадио ном, игралиштима за мини голф и боћа ње, јединицама за рехабилитацију и фи зикалну медицину, лабораторијама за спортско-медицинске прегледе, психо лошка тестирања и аналитику у спорт у. Боравак у овом комплекс у чини да заборавите стрес урбаног живота, да умирите своја чула и разгалите своје тело, да се присетите свих оних ствари које дају прави смисао живот у. Разновр сне спортске активности, које су састав ни део понуде Завода и обављају се уз стручни надзор, показаће вам ваше соп ствене потенцијале и квалитете. У хотелу „Трим“ можете уживати у удобном смештају, у ентеријеру једно ставном али пријатном и топлом, рас кошних боја и модерног дизајна. Зими, уз пуцкетање ватре у камину, ту можете да уживате у прелепом погледу на шуму под снегом. Лети башта хотела, у хладу испод густих крошњи, одлично је место да се освежите. Родитељи овде доведу малишане на велики дрвени гусарски брод и дечје игралиште, на коме могу да развијају своје моторичке способности. Врсни кувари побринуће се да сваки оброк буде врхунски, заснован на здравој исхрани, уз могућност прилагођавања посебним потребама спортиста и дру гих гостију. ДА БУДЕТЕ СИГУРНИ У СВОЈЕ ЗДРАВЉЕ У Центру за медицину спорта ће вас дочекати лекари и медицинско особље са великим академским знањем и ис куством. Немојте се изненадити ако се поред вас, док попуњавате формулар на
Јединствено Завод за спорт и медицину спорта Србије нуди заиста јединствену врсту одмора и рекреације. Ово је најстручни ји центар спорта, здравља и природе на јужнословенским просторима. Из Завода поручују: „Дођите код нас, осетите чари шуме, воде и ваздуха – вратићете се окрепљени, јачи и здравији!“
94
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
рецепцији, нађе Ивана Шпановић, срп ска шампионка у скоку у даљ, или тени серка Јелена Јанковић. Или ако се нађете у друштву неког другог шампиона свет ског формата. Прегледи које можете обавити, све на једном месту, како бисте били сигур ни у своје здравствено стање, укључују: • Лабораторијске анализе крви • Антропометријска мерења • Кардиолошки преглед • Анамнезу • Прeглeд пo систeмимa oстурaлни стaтус: прeглeд кичмe •П нoг стубa, груднoг кoшa и стoпaлa •Ф ункциoнaлнa тeстирaњa рeспирaтoрнoг и кaрдиoвaскулaрнoг сис тeмa. Уз све прегледе, добићете савете ле кара специјалиста које ћете моћи и даље да конс улт ујете о свему у вези са вашом здравственом способношћу за бавље ње спортом. На располагању су вам и стручњаци из психологије спорта ко ји ће вам радо изаћи у сусрет уколико изразите жељу да обавите психолошка тестирања, или једноставно имате недо умице о утицају психе, стреса и других фактора на ваше здравље. Следећи који ће вас сачекати су стручњаци у Центру за аналитику у спорт у, најбољем ове врсте у југоисточ ној Европи. Моћи ћете да утврдите ва ше моторичке и функционалне способ ности, путем специјално осмишљених тестова који се раде на најсавременијој мерној опреми. Тестови обу хватају све аспекте значајне за процену утренира ности и идентификацију фактора ризи ка. У њих спадају: Лабораторијска тестирања Мерења на изокинетичком динамо метру Директна процена кардиоваскуларне издржљивости Кинематичка анализа постуралног стат уса и кретања (Qualisys систем). ПУН ПРОГРАМ И ТРЕНИНГ ПО ВАШОЈ МЕРИ Након обављених тестирања, доби ћете стручне савете како да поступа те даље. Што је још важније, добићете план личног тренинга који се заснива на вашем здравственом стању и вашим моторичким способностима. Можете
SERBIA SPECIAL EDITION 2017
95
П Р ИМ ЕР И • Ласеротерапија • Shock wavе терапија • Вакуум терапија • Апарат урна лимфна дренажа • Ручна масажа. У подножју брда, окружен шумом, налази се комплекс отвореног купали шта „Кошутњак“. Састоји се од шест базена, како олимпијских, тако и оних за скакање, дечјих, малог базена за нај млађе. А поред базена можете одигра ти и мали фудбал или одбојку на песку. Увече, под сјајем звезда, базен поприма потпуно другачији изглед. Звук шуме, чист ваздух и прелепо плаветнило базе на опустиће сва ваша чула. Део комплекса тражити и личног тренера, који ће се побринути да се такав план тренинга Завода за спорт спро води на највишем могућем нивоу. и медицину План тренинга, креиран специјал спорта у но за вас од стране врхунских лекара и београдском спортских стручњака, у намери да по Кошутњаку стигнете свој максимум, моћи ћете да спроводите у неком од објеката Завода. На располагању су вам најмодернија те ретана и инструктор. За оне жељне ва здуха и вежбања у природи, прави из бор биће атлетски стадион – тркалиште на отвореном, у потпуности окружено зеленилом, помоћи ће вам да трчите или ходате брже и лакше, стално изно ва стварајући осећај победе над самим собом. Тениски терени и игралиште за мини голф употпуниће ваш спортски дан, дајући му фину нот у белих спорто ва. У непосредној близини су и отворена игралишта за рукомет, кошарку, одбојку, фудбал. За те спортове имате и затворе не сале у Заводовом Дому спортова, где је и затворени базен. На базену постоје разни програми, од рекреативног плива ња до посебних фитнес програма у води. Уколико сте жељни меке подлоге и древ них техника, право место за вас је сала за борилачке вештине и јогу. У случају да је вашем телу потребан опоравак и додатна припрема за спорт ске активности, ту је Заводов Центар за физикалну медицину и рехабилитацију. По препоруци специјалиста, ту се мо жете подвргнути некој од следећих те рапија: Фото: • Електротерапија Архива Завода • Ултразвучна терапија за спорт и • Магнетотерапија медицину спорта
96
SRBIJA SPECIJALNO IZDAWE 2017.
МОДЕРАН СПОРТСКИ ЦЕНТАР НА ДУНАВУ Ако сте пак жељни реке и планине, Завод има за вас у понуди и „Караташ“, спортски комплекс на обали Дунава, у општини Кладово, иза „Гвоздене капије“ и тик уз Национални парк „Ђердап“. У природном окружењу, на површи ни од шеснаест хектара, на располагању су вам вежбалишта на отвореном и за твореном за више од двадесет спорто ва. Можете се на отвореним теренима бавити атлетским дисциплинама, тени сом, рукометом, кошарком, одбојком... Када ваздух са Дунава постане сувише оштар, можете се склонити у стрељану, куглану или се пењати уз вештачку сте ну у затвореној, мултифункционалној дворани. Ако се спустите на реку, која протиче са друге стране магистралног пута, дуж читавог спортског комплек са, можете се бавити кајаком, једрењем и рафтингом. А желите да прошетате до врха Ђердапске клис уре, искусни пла нинари вас могу повести кроз густу шу му, обележеним стазама, све до преле пих врхова одакле се пружа јединствен поглед на Дунав. Ово је трећа година откако су Завод и Министарство омладине и спорта Ср бије у подухват у реконструкције свих објеката и спортских терена у „Карата шу“. Гости могу одабрати да ли ће бо равити у новим павиљонима или оним старијим. Укупни капацитет је 400 го стију. Добар сан и спортске активности биће заокружени одличном здравом храном која се припрема у ресторану „Караташа“.
Дар какав се ретко виђа!
Дар као камен-темељац!
Пет луксузних српских монографија у једном пакету! Најбоље из Србије, на три језика, одвојено (српски, руски, енглески)! • СРБИЈА, ОД ЗЛАТА ЈАБУКА • ЗАВИЧАЈ ЦАРЕВА • СРБИЈА, ГЕОПОЕТИЧКИ АЛБУМ • ДУШАНОВ ЗАКОНИК • СЛОВО ЉУБВЕ Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 Факс: +381 (11) 324 56 21
„Принцип Прес“
Искористите све погодности, позовите „Принцип Прес“! www.nacionalnarevija.com www.turistinfosrbija.com princip.press@gmail.com