Page 1

година XI • специјално издање, 2017. • бесплатан примерак www.nacionalnarevija.com

2017.

SLIKE I PRILIKE


„Од злата јабука“. Колажна емисија о Србији, њеним пределима и људима, варошима и обичајима, културно-историјском наслеђу и привредно-туристичким потенцијалима. Путописи, портрети, подухвати, предања. Најлепше из Србије, зналачки и с љубављу! > На Првом програму Радио-телевизије Србије, сваког петка од 14:00

Цетињска 6, 11000 Београд +381 11 322 16 92 www.nacionalnarevija.com •


П Р О Л О Г

GRAND TO­UR И ЊЕ­ГО­ВО ЗЛАТ­НО НА­СЛЕ­ЂЕ

Из­да­вач „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник­ Ми­шо Ву­јо­вић Уред­ник­ Бра­ни­слав Ма­тић Тех­нич­ки уред­ник­ Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је­ Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не­ Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић Са­рад­ни­ци­ Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Бо­јан Ман­дић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић, Не­бој­ша Је­врић, Ол­га Ву­ка­ди­но­вић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Пе­тар Ми­ла­то­вић, Вла­да Ар­сић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Ми­ле­на З. Бо­га­вац, Ро­за­на Са­здић, Во­ји­слав Фи­ли­по­вић, Са­ша Шар­ко­вић, Зо­ран Плав­шић, Христина Пламенац, Дра­га­на Бар­јак­та­ре­вић

Зна­ти пу­то­ва­ти Н

е­ка­да су и исто­ри­је, епо­ви и ге­о­граф­ски спи­си би­ли сво­је­ вр­сни пу­то­пи­си. Се­ти­мо се Хе­ро­до­та, Оди­се­је, Па­у­са­ни­је. И у жи­ти­ји­ма сре­дњо­ве­ков­них све­ти­те­ља по­сто­ја­ли су ја­ки пу­то­ пи­сни еле­мен­ти, баш као и у за­пад­њач­ким опи­си­ма кр­ста­шких ра­то­ва. Не за­бо­ра­ви­мо чу­ве­на пу­то­ва­ња од XIV ве­ка, по­пут По­ ло­вих. Или она има­ги­нар­на у ро­ма­ни­ма Де­фоа и Свиф­та, или сен­ти­мен­тал­на по­пут Стер­но­вих. Ве­ли­ко пу­то­ва­ње, Grand To­ur, у XVI­II и пр­вој по­ло­ви­ни XIX ве­ка по­ста­је на­ро­чит дру­штве­ни и кул­т ур­ни фе­но­мен у Евро­ пи. Има сво­ју књи­жев­ност и по­е­ти­ку, сво­ју кул­т у­ру и ини­ци­ја­ тич­ки код, свој обра­зов­ни и фор­ма­тив­ни сми­сао. Тра­ја­ло је од не­ко­ли­ко ме­се­ци до не­ко­ли­ко го­ди­на. Пре­ма осми­шље­ном пла­ ну, при­пад­ни­ци ели­та европ­ских на­ро­да, од Бри­та­ни­је до Ру­си­је, пу­то­ва­ли су на ва­жна ме­ста ан­тич­ке, сред­њо­ве­ков­не и ре­не­сан­ сне ци­ви­ли­за­ци­је и кул­т у­ре. Има­ли су обра­зо­ва­не во­ди­че (ћи­ Шен­брун, Беч

Мар­ке­тинг­ Мир­ко Ву­јо­вић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман­ Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, Ми­лен­ко Ва­си­лић Пред­став­ни­штво за Срп­ску­ „Прин­цип Прес РС“ Николе Пашића 1, 78000 Ба­ња­лу­ка Тел/Факс: +387 (51) 304 360 Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју­ „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“, 12/24 Loch Stre­et, 3182 St Kil­da West, VIC Штам­па­ „Пор­тал“, Бе­о­град

На­слов­на стра­на: На по­вр­ши­ни Мр­твог мо­ра (Фо­то: Ар­хи­ва НР. Ди­зајн: Ј. Ж. Ра­ја­чић) Часопис уписан у Регистар медија Републике Србије, бр. NV000385

ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140

04

ће­ро­не), учи­ли, пи­са­ли днев­ни­ке и пи­сма, са­ку­пља­ли и до­но­си­ ли so­u­ve­ni­ers. Ве­ли­ко пу­то­ва­ње је зна­чи­ло ва­жан пре­о­бра­жај и пре­ла­зак пре­ко пра­га зре­ло­сти. Тек по­сле ње­га при­пад­ник ели­те сма­тран је спрем­ним за ве­ли­ка де­ла. Се­ти­мо се ве­ли­ког пу­то­ва­ња Бај­ро­на и Вајл­да, Ге­теа и Ни­чеа, Пе­тра Ве­ли­ког и До­сто­јев­ског. Или До­си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа, Си­ме Са­рај­ли­је, Љу­бе Не­на­до­ви­ћа... На мно­ге од ових зна­чај­них ства­ри под­се­ти­ла нас је књи­га Ње­ го­ше­во ве­ли­ко пу­то­ва­ње проф. др Са­ше Бра­јо­вић. Из тог се­ћа­ња из­ни­кли су и ве­ли­ки срп­ски пу­то­пи­си из XX ве­ка, по­пут оних Ду­чи­ћа, Цр­њан­ског, Иси­до­ре Се­ку­лић, Сте­ва­на Пе­ши­ћа, Ми­о­ дра­га Па­вло­ви­ћа. Од сре­ди­не XIX ве­ка ме­ња се при­ро­да и тех­но­ло­ги­ја пу­то­ва­ ња. Она се спу­шта­ју у ни­же дру­штве­не сло­је­ве и мо­ти­ве, по­ста­ју јеф­ти­ни­ја и до­ступ­ни­ја, бр­жа и ма­сов­ни­ја. Да­нас, у епо­хи ма­се, циљ пу­то­ва­ња за мно­ге је по­ста­ло да се та­мо не­где на­пра­ви сел­ фи и што пре за­ка­чи на „Феј­сбук“. Или се све­де на ма­ло­гра­ђан­ ски шо­пинг и брч­ка­ње у мен­тал­ном пли­ћа­ку. А не тре­ба и не мо­ра да бу­де та­ко. Од нас за­ви­си. За­то и под­ се­ћа­мо на ово злат­но на­сле­ђе ве­ли­ког пу­то­ва­ња. 

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


САДРЖАЈ Витраж 04 ПРО­ЛОГ: ЗНА­ТИ ПУ­ТО­ВА­ТИ 06 АЛ­БУМ: ПОД КА­ПОМ НЕ­БЕ­СКОМ

Путоказ 12 ОКВИР: СА­ЈАМ 2017. 16 ДО­МЕ­ТИ: ТОС 22 ДО­МА­ЋИН: ТОБ 28 ВОДИЧ: ЛЕ­СКО­ВАЦ 32 СТА­ЗЕ: НО­ВО У СРП­СКОЈ 36 ПРЕ­С ТО­НИ­ЦА: МО­СКВА 46 ОД­РЕ­ДИ­ШТА: МО­НА­КО 52 ОБА­ЛЕ: ЕМ­ПО­РИ­ЈА­БРА­ВА 60 ПО­СЕ­ТА: ЈУ­ЖНА АФРИ­КА 72 ДУ­БИ­НЕ: ЦР­ВЕ­НО МО­РЕ

Представљање 80 НО­ТЕ: СА­ША ЈО­ВА­НО­ВИЋ 84 ОКУ­ПЉА­ЊА: КО­ПА­О­НИЧ­КА ЛЕ­ПО­ТА 86 ЗДРА­ВЉЕ: „МЕР­КУР“ 88 СТУ­ДИ­ЈЕ: БЕ­О­ГРАД­СКА ПО­С ЛОВ­НА ШКО­ЛА 92 ПРИ­МЕ­РИ: ЗА­ВОД ЗА СПОРТ Партнери издања:

СТУДЕНТСКА ОДМАРАЛИШТА

ОПШТИНА РУМА

ВРЊАЧКА БАЊА

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

Медијски партнери:

РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ

НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

05


А Л Б У М

  Вра­чар­ски пла­то и ку­ћа у Ста­ром гра­ду, Бе­ог­рад (Фо­то: Све­тла­на Дин­га­рац)

НО­ВИ ВЕ­ЛИ­КИ ИЗ­ДА­ВАЧ­КИ ПО­ДУ­ХВАТ „ПРИН­ЦИП ПРЕ­СА“

Под ка­пом не­бе­ском

„Н

ео­бич­на је ово зе­мља. По­не­кад чо­век по­ми­сли, као Тјут­чев за сво­ју, да се ова зе­мља не мо­же раз­у­ме­ти, мо­же се са­мо во­ле­ти. ,Ср­би­ја је ве­ли­ка тај­на. Зе­мља гра­ни­ча­ра, у про­це­пу све­то­ва. Ку­ћа на­сред дру­ма. Ку­ ла све­тих рат­ни­ка. Пе­сма ме­ђу на­ро­ди­ма. Пре­ђа нај­древ­ни­јих се­ћа­ња. Ово сун­ца у очи­ма, ово хле­ба на дла­ну.‘ Та­ко о Ср­би­ји го­во­ре ње­ни пе­сни­ци, у ко­ји­ма ду­бо­ко од­је­ку­је дра­ма и ле­по­та срп­ског про­сто­ра, срп­ске суд­би­не.“ Ове ре­че­ни­це уво­де нас у мо­но­гра­фи­ју Ср­би­ја, под ка­пом не­бе­ском, но­ ви ве­ли­ки по­ду­хват бе­о­град­ске из­да­вач­ке ку­ће „Прин­цип Прес“. Та књи­ га ко­ја уско­ро сти­же пред нас, у одво­је­ним из­да­њи­ма на че­ти­ри је­зи­ка, про­во­ди нас скри­ве­ним пу­те­ви­ма бал­кан­ске древ­но­сти, па кроз келт­ско и рим­ско до­ба, злат­но сред­њо­ве­ко­вље, епо­ху роп­ства и та­ме, до вас­кр­са у XIX сто­ле­ћу, осло­бо­ђе­ња и до на­шег ве­ка. Во­ди нас на хо­до­љу­бља, чи­та нам пре­де­ле и гра­до­ве, „нај­леп­ши ру­ко­пис твор­ца“, при­ча при­че са дру­ма. От­кри­ва нај­не­о­бич­ни­ју од свих Ср­бијâ, где и мрак на­у­чи да си­ја. Уво­ди у ху­мор ко­ји иде зе­мљом, а сен­ка му не­бом. Да­је ге­о­по­е­тич­ку и ка­рак­те­ро­ ло­шку ти­по­ло­ги­ју ма­тич­не срп­ске зе­мље. Из­во­ди нас пред ве­ли­ке срп­ске ви­зи­о­на­ре и пред зна­ме­ни­те стран­це ко­ји су оста­ви­ли бе­смрт­не стра­ни­це у сла­ву Ср­би­је. „Све је то исто све­до­че­ње и исти пој, Ср­би­ја под ка­пом не­бе­ском. Као не­ки ле­пи ста­рин­ски мно­го­гла­сник.“ Раз­у­ме се, све то пот­кре­пи­ће не­ки од нај­ве­ћих мај­сто­ра фо­то­гра­фи­је у Ср­би­ји. У су­срет књи­зи до­но­си­мо, као илу­стра­ци­ју и на­ја­ву, тек по­не­што из ри­зни­це фо­то­гра­фи­ја при­пре­мље­них за њу. На ра­дост и уте­х у у те­шким вре­ме­ни­ма.  (Б. М.)

06

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

07


А Л Б У М Цр­ква у Во­де­ној По­ља­ни, на Зла­та­ру (Фо­то: Све­тла­на Дин­га­рац)

08

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


Под Рт­њем, код Бо­љев­ца (Фо­то: Ста­но­је Ра­ду­ло­вић)

Ле­то на во­до­па­ду (Фо­то: Жељ­ко Си­но­бад)

SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

09


А Л Б У М На Ста­рој пла­ни­ни (Фо­то: Јо­сип Ша­рић)

10

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

11


О К В И Р

Бо­гат­ство раз­ли­чи­то­сти МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ СА­ЈАМ ТУ­РИ­ЗМА У БЕ­О­ГРА­ДУ, ТРИ­ДЕ­СЕТ ДЕ­ВЕ­ТИ ПУТ

Ви­ше од 1.100 из­ла­га­ча из 56 зе­ма­ља све­та, ра­зно­вр­сни и мул­ти­ме­ди­јал­ни на­чи­ни пред­ста­вља­ња, ве­ли­ке по­слов­не и ко­ри­снич­ке мо­гућ­но­сти, уз це­лу ле­пе­зу бо­ја, ми­ри­са, ме­ло­ди­ја, де­сти­на­ци­ја, ви­до­ва ту­ри­зма, чи­не ову ве­ли­ку ма­ни­фе­ста­ци­ју ва­жном на ма­пи европ­ске ту­ри­стич­ке ин­ду­стри­је. Ове го­ди­не пр­ви пут ће сво­је по­тен­ци­ја­ле промовисати Ки­не­ска на­ци­о­нал­на ту­ри­стич­ка аген­ци­ја и ре­ги­о­ни Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. И Ср­би­ја ће осми­шље­но из­ло­жи­ти сво­је ту­ри­стич­ке аду­те, оче­ку­ју­ћи на­ста­вак трен­до­ва ра­ста

Н

ај­ве­ћа ту­ри­стич­ка ма­ни­фе­ста­ ци­ја у ју­го­и­сточ­ној Евро­пи – Ме­ђу­на­род­ни са­јам ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду, три­де­сет де­ве­ти, би­ће одр­ жан од 23. до 26. фе­бру­ар ­ а 2017. го­ди­не, под сло­га­ном под сло­га­ном „Ужи­вај­те на вре­ме“. У шест из­ло­жбе­них ха­ла Бе­ о­град­ског сај­ма пред­ста­ви­ће се нај­зна­

12

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

чај­ни­је ту­ри­стич­ке аген­ци­је, са­ве­зи и ор­га­ни­за­ци­је, ту­ри­стич­ки цен­три, хо­те­ ли, пла­нин­ски цен­три, ба­ње, је­зе­ра, гра­ до­ви, ре­ги­је, ва­зду­хо­плов­не ком­па­ни­ је, ме­ђу­на­род­ни тур-опе­ра­то­ри са свих кон­ти­не­на­та. По­ну­ди­ће по­се­ти­о­ци­ма аран­жма­не за пред­сто­је­ћу ту­ри­стич­ку се­зо­ну.


По екс­клу­зив­ним са­јам­ским це­на­ ма, по­се­ти­о­ци ће би­ти у при­ли­ци да из бо­га­те по­ну­де иза­бе­ру пу­то­ва­ња пре­ма сво­јим афи­ни­те­ти­ма. First mi­nu­te по­ну­де и па­ке­ти са мно­штвом по­год­но­сти до­ не­ће при­ма­мљи­ве мо­гућ­но­сти за од­мор у лет­њој се­зо­ни, а ту су и аран­жма­ни за те­ку­ћу зим­ску се­зо­ну, за од­мор и опо­ра­ вак у ба­ња­ма и на пла­ни­на­ма, као и увек ак­т у­ел­ни спа ви­кен­ди или ег­зо­тич­не де­ сти­на­ци­је, city bre­ak по­ну­да и кон­гре­сна де­ша­ва­ња. На Сај­му уче­ству­је ви­ше од 1.100 из­ла­га­ча из 56 зе­ма­ља све­та, а зе­мља парт­нер ово­го­ди­шњег Сај­ма ту­ри­зма је Цр­на Го­ра. За­хва­љу­ју­ћи ге­о­граф­ском по­ло­жа­ју, мо­ру и пла­ни­на­ма, та зе­мља по­год­на је за од­мор и ту­ри­зам то­ком чи­та­ве го­ди­не. Штанд зе­мље парт­не­ра, Цр­не Го­ре, сме­штен је у Ха­ли 1. На­рав­ но, пред­ста­ви­ће се и ве­ли­ки број дру­гих зе­ма­ља, по­пут Грч­ке, Егип­та, Ма­ке­до­ни­ је, Тур­ске, Сло­ве­ни­је, Бу­гар­ске, Ин­ди­је, Ма­ђар­ске, Ту­ни­са, Не­мач­ке... Пр­ви пут ове го­ди­не сво­је ту­ри­стич­ке по­тен­ци­ ја­ле пред­ста­ви­ће Ки­не­ска на­ци­о­нал­ на ту­ри­стич­ка аген­ци­ја (Ха­ла 3, штанд 3001) и ре­ги­о­ни Ру­ске Фе­де­ра­ци­је. Као зе­мља до­ма­ћин Сај­ма ту­ри­зма, Ср­би­

ја ће по­ну­ди­ти сво­је ту­ри­стич­ке аду­те: при­род­не ле­по­те и кул­т ур­но-исто­риј­ ске зна­ме­ни­то­сти, див­не пла­ни­не, ба­ ње, ре­ке, је­зе­ра, ра­зно­вр­сне са­др­жа­је за од­мор, за­ба­ву, здрав­стве­ни опо­ра­вак, спорт, ре­кре­а­ци­ју, аван­т у­ру... Срп­ска ту­ри­стич­ка по­ну­да, за­чи­ње­на чу­ве­ним го­сто­прим­ством, га­стро­ном­ским и дру­ гим иза­зо­ви­ма, сти­лом жи­во­та у ду­х у љуп­ке ле­жер­но­сти, ху­мо­ра и ср­дач­но­ сти, из го­ди­не у го­ди­ну мер­љи­во при­ вла­чи све ви­ше ино­стра­них и до­ма­ћих го­сти­ју. Оче­ку­је се да ће тај тренд ра­ста би­ти по­твр­ђен и на ово­го­ди­шњем Сај­му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду. За­хва­љу­ју­ћи ту­ри­стич­ким ва­у­че­ри­ ма Вла­де Ср­би­је за бо­ра­вак у до­ма­ћим ту­ри­стич­ким цен­три­ма, и ове го­ди­не би­ће до­дат­но под­стак­нут раз­вој до­ма­ ћег ту­ри­зма. Гра­ђа­ни­ма је на рас­по­ла­га­ њу ви­ше од 60.000 ва­у­че­ра, а на Сај­му ту­ри­зма ће мо­ћи да се при­ја­ве за ва­у­че­

Сат­ни­ца Рад­но вре­ме Ме­ђу­на­род­ног сај­ма ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду, би­ ће: у че­твр­так (23. фе­бру­ар ­ а) од 10 до 18 ча­со­ва, у пе­так (24) и су­бо­ту (25. фе­бру­ар ­ а) од 10 до 19 ча­со­ва, у не­де­љу (26. фе­бру­ а­ра) од 10 до 17 ча­со­ва. SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

13


О К В И Р

Ви­но, опре­ма, су­ве­ни­ри Као јед­на од нај­у­спе­шни­јих ма­ни­фе­ста­ци­ја овог ти­па на Бал­ка­ну, Ме­ђу­на­род­ни са­јам ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду об­је­ди­њу­је и про­мо­ви­ше све гра­не ту­ри­стич­ке при­вре­де, ор­га­ни­зу­ју­ћи исто­вре­ме­но још три ма­ни­фе­ста­ци­је, ко­је су са­да по оби­му и бро­ју уче­сни­ка са­др­жај­ни­је не­го ра­ни­јих го­ди­на. То су осми Ме­ђу­на­род­ни са­јам ви­на Be­o­wi­ne (у Ха­ла­ма 2Б и 3А), три­на­ е­сти Ме­ђу­на­род­ни са­јам хо­тел­ско-уго­сти­тељ­ске опре­ме „Хо­ ре­ца – опре­ма“ (у Ха­ли 2 ни­во Ц и Ха­ли 3А) и три­на­ес­ ти Са­јам су­ве­ни­ра „По­се­ти­те Ср­би­ју“ (у Ха­ли 4) .

ре и на штан­ду „По­ште Ср­би­је“ у Ха­ли 4 ди­рект­но пре­да­ју зах­те­ве. ИЗ СР­БИ­ЈЕ, СА ШАР­МОМ И КРЕ­А­ТИВ­НО­ШЋУ Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ср­би­је у Ха­ли 4 (штанд 4055) бо­га­т у ту­ри­стич­ ку по­ну­ду сво­је зе­мље пред­ста­ви­ће кроз филм 52 ви­кен­да у Ср­би­ји, ко­ји но­си по­ ру­ку: „До­бро­до­шли у Ср­би­ју, зе­мљу ко­ја ну­ди уз­бу­дљи­ву при­ро­ду, гра­до­ве ко­ји ни­ка­да не спа­ва­ју, мир и ти­ши­ну пи­то­ мих се­ла, бо­га­то кул­т ур­но на­сле­ђе, за­ба­ ву ко­ја се пам­ти, ра­зно­вр­сну га­стро­но­ ми­ју и го­сто­љу­би­ве до­ма­ћи­не“. У са­рад­њи са Ре­ги­о­нал­ном раз­вој­ ном аген­ци­јом Зла­ти­бо­ра, ТОС ће пре­ зен­то­ва­ти мо­бил­ну апли­ка­ци­ју Аудио во­дич кроз Ср­би­ју ко­ја ту­ри­стич­ку по­

14

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

ну­ду зе­мље, раз­вр­ста­ну по аде­кват­ним ка­те­го­ри­ја­ма, пред­ста­вља обо­га­ће­ну аудио за­пи­си­ма. Бро­шу­ра 52 уку­са Ср­би­је упо­зна­ће по­се­ти­о­це Сај­ма ту­ри­зма са га­стро­ном­ ском по­ну­дом зе­мље до­ма­ћи­на и га­ стро­ном­ским ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма кроз 27 ре­ги­ја, а Ка­та­лог се­о­ских ту­ри­стич­ких до­ма­ћин­ста­ва при­ка­за­ће ре­ди­зај­ни­ра­ ну Ту­ри­стич­ку кар­т у Ср­би­је. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја срп­ске пре­сто­ни­це на Сај­му ту­ри­зма на­сту­па про­гра­мом Но­во ли­це Бе­о­гра­да, пред­ста­ вља­ју­ћи раз­ли­чи­те сег­мен­те ту­ри­стич­ке по­ну­де за 2017. го­ди­ну. У скло­пу про­мо­ ци­је ту­ри­стич­ких про­гра­ма раз­гле­да­ња гра­да, на из­ло­жбе­ном про­сто­ру ТОБ-а би­ће по­ста­вљен хе­ли­коп­тер за па­но­рам­ ско раз­гле­да­ње, а тим по­во­дом за по­се­ ти­о­це же би­ти ор­га­ни­зо­ва­на и на­град­на игра „Упо­знај­те Бе­о­град“. Из­у­зе­тан мул­ти­ме­ди­јал­ни пра­те­ћи про­грам на Сај­му ту­ри­зма до­не­ће по­ се­ти­о­ци­ма не­за­бо­ра­ван ту­ри­стич­ки до­жи­вљај. На атрак­ти­ван на­чин би­ће про­мо­ви­са­ни број­ни фе­сти­ва­ли, ма­ ни­фе­ста­ци­је и ва­жни до­га­ђа­ји, а пре­ зен­та­ци­је, про­мо­ци­је и де­гу­ста­ци­је, уз бо­гат­ство кул­т ур­них и ге­о­по­е­тич­ких раз­ли­чи­то­сти, са­јам чи­не при­влач­ним под­јед­на­ко за по­слов­не по­се­ти­о­це и нај­ ши­ру пу­бли­ку. 


УСТА­НО­ВА­СТУ­ДЕНТ­СКО­­ ОД­МА­РА­ЛИ­ШТЕ­„БЕ­О­ГРАД“ ПЈ­„Рат­ко­Ми­тро­вић“­на­Зла­ти­бо­ру Реч је о више објеката високе категорије, изграђених осамдесетих и деведесетих година XX века. Адаптирани су и обновљени по модер­ ним стандардима. Налазе се на само пола километра од центра Злати­ бора, у лепој боровој шуми, и нуде изузетне услове за одмор и рекре­ ацију. За боравак овде влада велико интересовање студената. Пружају услуге и корисницима споља. Комплекс се састоји се од четири објекта:

Ви­ла­„Ср­би­ја“,

површине 2.015 квадратних метара, капацитета 39 лежаја. Има ресто­ ранску салу са 250 места (четири звездице), салу за семинаре са 50 места и летњу башту са 150 места.

Ви­ла­„Лов­ћен“,

површине 3.238 квадратних метара, капацитета 141 лежај.

Ви­ла­„Зла­ти­бор“,

површине 1.276 квадратних метара, капацитета 88 лежаја, са спорт­ ском теретаном.

Ви­ла­„Ро­ма­ни­ја“,

конгресни центар, са две сале од по 250 места, површине 1.920 ква­ дратних метара, и са смештајним капацитетом од 58 лежаја. 031 841 369 •

Улица спортова бб, 31315 Златибор 031 841 791 • recepcija.zlatibor@usob.rs • www.usob.rs


Д О­М Е­Т И

16

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


ТУ­РИ­С ТИЧ­КА ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈА СР­БИ­ЈЕ НА­С ТА­ВЉА ВА­ЖНЕ ИС­КО­РА­КЕ У ЗЕ­МЉИ И ИНО­С ТРАН­С ТВУ

У зна­ку да­љег ра­ста На­пра­вље­на су озбиљ­на ис­тра­жи­ва­ња о ста­во­ви­ма, на­ви­ка­ма и по­тре­ба­ма до­ма­ћих и ино­стра­них го­сти­ју у срп­ским ту­ри­стич­ким цен­три­ма. На осно­ву то­га кре­и­ра­ју се ту­ри­стич­ки про­из­во­ди, уна­пре­ђу­је по­ну­да, би­ра­ју мар­ке­тин­шки ала­ти. Ре­зул­та­ти не из­о­ста­ју. Ра­сте број го­сти­ју, про­ду­жа­ва се тра­ја­ње њи­хо­вог бо­рав­ка, по­ве­ћа­ва се де­ви­зни при­лив... Но још мно­го тре­ба ра­ди­ти на свим по­љи­ма. Ср­би­ја је још увек не­до­вољ­но от­кри­ве­ни дра­гуљ у ср­цу Евро­пе

П

о­пу­лар­ност Ср­би­је као ту­ри­ стич­ке де­сти­на­ци­је из го­ди­не у го­ди­ну не­с ум­њи­во ра­сте. О то­ме све­до­че ве­о­ма охра­бру­ју­ћи ста­ти­стич­ ки по­да­ци и спро­ве­де­на ис­тра­жи­ва­ња. Иако све по­се­ће­ни­ја, Ср­би­ја је још увек не­до­вољ­но от­кри­ве­ни дра­гуљ у ср­цу Евро­пе. За­то Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ср­ би­је ула­же ве­ли­ке на­по­ре ка­ко би се из­ на­шли нај­свр­сис­ход­ни­ји на­чи­ни да се зе­мља пред­ста­ви они­ма ко­ји ни­с у упо­ зна­ти са ње­ном по­ну­дом, али и да је до­ дат­но при­бли­жи они­ма ко­ји је по­зна­ју.

Сва­ку ко­му­ни­ка­циј­ску стра­те­ги­ју ТОС осми­шља­ва ка­ко би Ср­би­ју пред­ ста­ви­ла као зе­мљу ср­дач­них и го­сто­љу­ би­вих љу­ди, тем­пе­ра­мент­них ве­се­ља­ка спорт­ског ду­ха, зе­мљу див­не при­ро­де и спек­та­ку­лар­них пре­де­ла, ви­ше­ми­ле­ ни­јум­ског кул­т ур­но-исто­риј­ског на­сле­ ђа, бо­га­те тра­ди­ци­је, и сва­ка­ко јед­ну од та­ча­ка на ма­пи све­та ко­ју ту­ри­ста мо­ра до­жи­ве­ти. Кроз Ср­би­ју про­ла­зе европ­ске би­ци­ кли­стич­ке и пе­шач­ке ру­те, па­не­вроп­ ске кул­т ур­не ру­те (као што су „Пут рим­ских ца­ре­ва“, „Ду­нав­ски пут ви­на“, SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

17

 Гам­зи­град и Но­ви Сад (Фо­то: Бран­ко Јо­ва­но­вић и Дра­ган Ви­до­вић)

 Ма­ри­ја Ла­бо­вић, ди­рек­тор­ка ТОС-а


Д О­М Е­Т И

 Ма­на­стир Жи­ча (Фо­то: Бран­ко Јо­ва­но­вић) Бер­ба ма­ли­на у Ср­би­ји (Фо­то: Дра­ган Ви­до­вић)

„Тран­сро­ма­ни­ка“)... Ње­ни ма­ли гра­до­ ви – по­пут Кња­жев­ца, Пи­ро­та, Но­вог Па­за­ра и Сје­ни­це – на­ла­зе се на ли­сти из­у­зет­них де­сти­на­ци­ја Евро­пе. Од­мор, опу­шта­ње, ис­тра­жи­ва­ње и упо­зна­ва­ње са ра­зно­ли­ко­сти­ма Ср­би­је не­за­ми­сли­во је без до­бре ту­ри­стич­ке ин­фра­струк­т у­ ре и при­влач­них по­ну­да ко­је су ка­мен те­ме­љац раз­во­ја ту­ри­зма. Ра­зно­ли­кост Ср­би­је огле­да се у жи­ вим гра­до­ви­ма, по­пу­лар­ним фе­сти­ва­ли­ ма, са­вре­ме­ним ту­ри­стич­ким цен­три­ма и хо­те­ли­ма, ба­ња­ма и ет­но ком­плек­си­ ма, аутен­тич­ним се­ли­ма, од­лич­ној хра­ ни... То је тек део бо­гат­ства ко­јим Ср­би­ја при­вла­чи, из­не­на­ђу­је, па и оду­ше­вља­ва пут­ни­ке и го­сте. ОД СР­БИ­ЈЕ СР­БИ­ЈИ У ми­ну­лој го­ди­ни по­стиг­ну­ти су ре­ зул­та­ти ко­ји бу­де по­нос. Пред­став­ни­ци

За од­мор у Ср­би­ји Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ср­би­је жи­во је про­мо­ви­са­ла ме­ру Вла­де за од­мор у зе­мљи суб­вен­ци­о­ни­сан кроз ва­у­че­ ре. Кре­и­ра­ла је две мо­бил­не апли­ка­ци­је – пр­ви „Аудио во­дич кроз Ср­би­ју“ на­ме­њен тран­зит­ним го­сти­ма и „52 ви­кен­да у Ср­би­ји“. Успе­шно је спро­ве­ла две ве­ли­ке ме­диј­ске кам­па­ње: „Мо­ја Ср­би­ја“ и „Ср­би­ја – све што во­лим“. Спро­ве­ла је, пр­ви пут, ис­тра­жи­ва­ње о ста­во­ви­ма и по­на­ша­њу до­ма­ћих ту­ри­ста, па на осно­ву то­га кре­и­ра­ла сво­је ак­тив­но­сти ко­ри­сте­ћи нај­ мо­дер­ни­је мар­ке­тин­шко-про­мо­тив­не ала­те.

18

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

ло­кал­них ту­ри­стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја, срп­ске ту­ри­стич­ке при­вре­де и сви за­ин­ те­ре­со­ва­ни ак­те­ри ак­тив­но су се укљу­ чи­ли у кре­и­ра­ње све бо­љег ту­ри­стич­ког ам­би­јен­та у Ср­би­ји. По­ве­ћан је број до­ ма­ћих и ино­стра­них го­сти­ју, број њи­ хо­вих но­ће­ња, као и де­ви­зни при­лив од ту­ри­зма. И успе­шне кам­па­ње Ту­ри­стич­ ке ор­га­ни­за­ци­је Ср­би­је то­ме су сва­ка­ко до­при­не­ле. На до­ма­ћем тр­жи­шту, ТОС је има­ ла број­не ак­тив­но­сти. Отво­ри­ла је још је­дан ту­ри­стич­ко-ин­фор­ма­тив­ни цен­ тар и су­ве­нир­ни­цу у Бе­о­гра­ду, успе­шно ор­га­ни­зо­ва­ла Ка­ра­ван „Мо­ја Ср­би­ја“ (уз дра­го­це­ну по­моћ ло­кал­них ту­ри­ стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја) и та­ко про­мо­ви­ са­ла мо­гућ­но­сти за ква­ли­те­тан од­мор до­ма­ћих го­сти­ју у три­на­ест срп­ских гра­до­ва, ор­га­ни­зо­ва­ла ве­ли­ке до­га­ђа­је по­пут „Ту­ри­стич­ког фо­ру­ма“ (су­сре­та пред­став­ни­ка ту­ри­стич­ке при­вре­де) и „Ту­ри­стич­ког цве­та“ (тра­ди­ци­о­нал­не до­де­ле нај­ви­шег при­зна­ња у ту­ри­зму). При­с у­ством на ве­ли­ким ма­ни­фе­ста­ци­ ја­ма ши­ром зе­мље, ТОС је по­мо­гла про­ мо­ци­ју ло­кал­них ту­ри­стич­ких по­ну­да. По­др­жа­ла ак­тив­но­сти Ми­ни­стар­ства тр­го­ви­не, ту­ри­зма и те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ ја на уна­пре­ђе­њу тран­зит­ног ту­ри­зма кроз про­јек­то­ва­ње од­го­ва­ра­ју­ће ту­ри­ стич­ке сиг­на­ли­за­ци­је, са­ра­ђу­ју­ћи при том са 20 ло­кал­них ту­ри­стич­ких ор­га­ ни­за­ци­ја из шу­ма­диј­ског, по­мо­рав­ског


и ра­син­ског окру­га, као и са Ре­ги­о­нал­ ном раз­вој­ном аген­ци­јом Зла­ти­бо­ра. – Ме­ра Вла­де Ср­би­је за под­сти­цај до­ма­ћем ту­ри­зму кроз до­де­лу ва­у­че­ ра да­ла је од­лич­не ре­зул­та­те. По­ве­ћан је број до­ма­ћих ту­ри­ста ко­ји су од­мор про­ве­ли у Ср­би­ји и зна­чај­но про­ду­же­но тра­ја­ње њи­хо­вог бо­рав­ка – ка­же Ма­ри­ја Ла­бо­вић, ди­рек­тор­ка Ту­ри­стич­ке ор­га­ ни­за­ци­је Ср­би­је. – Сво­јим про­мо­тив­ ним ак­тив­но­сти­ма, ТОС је да­ла ве­ли­ки до­при­нос овој ак­ци­ји, пред­ста­вља­ју­ћи гра­ђа­ни­ма де­сти­на­ци­је у Ср­би­ји ко­је не за­о­ста­ју за ту­ри­стич­ким де­сти­на­ци­ја­ма дру­гих зе­ма­ља. Ова ак­ци­ја ре­сор­ног ми­ ни­стар­ства на­ста­вље­на је и у 2017. Суб­вен­ци­он ­ и­са­ни ва­уч ­ е­ри су нај­че­ шће ко­ри­шће­ни у Лу­ков­ској и Про­лом Ба­њи. Зна­чај­но ин­те­ре­со­ва­ње би­ло је и за пла­нин­ске цен­тре, пре свих за Ко­па­ о­ник и Див­чи­ба­ре. – У 2017. ак­ци­ја ће тра­ја­ти до 15. ок­ то­бра,  а ли­ста рас­по­ло­жи­вих уго­сти­ тељ­ских и сме­штај­них обје­ка­та ажу­ ри­ра се сва­ког пет­ка – до­да­је Ма­ри­ја Ла­бо­вић. – И за­ин­те­ре­со­ва­ност ту­ри­ стич­ких цен­та­ра за уче­шће у ово­ме је све из­ра­же­ни­ја. До­сад је при­ја­вље­но 273 уго­сти­те­ља, нај­ви­ше из Со­ко­ба­ње (61), Ри­бар­ске Ба­ње (40), Вр­њач­ке Ба­ње (37), са Зла­ти­бо­ра (28) и Ко­па­о­ни­ка (17). У 2016. го­ди­ни 650 сме­штај­них обје­ка­та се при­ја­ви­ло за при­хват ва­у­че­ра, а Ту­ ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ср­би­је мо­ти­ви­

ше уго­сти­те­ље да до­но­си­оц ­ и­ма ва­у­че­ра по­ну­де и до­дат­не по­год­но­сти. ВА­ЖНИ МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ ПРО­ДО­РИ

 Ста­ра пла­ни­на (Фо­то: Ми­лош Ми­лен­ко­вић)

– По­ну­ду Ср­би­је ТОС је у 2016. пред­ ста­ви­ла на 23 ме­ђу­на­род­на сај­ма ту­ри­ зма у све­т у – на­ста­вља ди­рек­тор­ка Ла­ бо­вић. – Ис­та­кла бих ве­о­ма за­па­же­на пред­ста­вља­ња на сај­мо­ви­ма у Лон­до­ну и Пе­кин­гу. Ор­га­ни­зо­ва­ли смо до­ла­зак 130 ино­стра­них но­ви­на­ра и но­ви­нар­ ских еки­па. Уз ре­дов­но ин­фор­ми­са­ње стра­не јав­но­сти, то је обез­бе­ди­ло да се Ср­би­ја пред­ста­ви као ту­ри­стич­ка де­сти­ на­ци­ја у 1.450 но­вин­ских, те­ле­ви­зиј­ских, ра­диј­ских и он­лајн из­ве­шта­ја. Са­мо на­ кон на­сту­па у Ки­ни, у чак 530 при­ло­га у по­зна­тим ки­не­ским ме­ди­ји­ма Ср­би­ја је пре­по­ру­че­на као де­сти­на­ци­ја ки­не­ским го­сти­ма. Кроз са­рад­њу са нај­по­зна­ти­јим из­да­ва­чи­ма ту­ри­стич­ких во­ди­ча, Ср­би­ја је пред­ста­вље­на у пу­бли­ка­ци­ја­ма EyeWit­ ness и По­ли­глот. И све те­шња са­рад­ња са на­ци­о­нал­ним авио пре­во­зни­ком „Ер Ср­

Ду­нав, 588 ути­са­ка Раз­ли­чи­те про­мо­тив­не ак­тив­но­сти Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ ци­је Ср­би­је пре­по­зна­те су и у ино­стран­ству. Ре­ци­мо, ту­ри­ стич­ки про­мо­тив­ни филм „Ду­нав у Ср­би­ји –588 ути­са­ка“, ко­ји сла­ви ле­по­те Ду­на­ва на то­ку кроз Ср­би­ју, осво­јио је до да­нас је­да­на­ест ме­ђу­на­род­них на­гра­да и про­гла­шен је јед­ним од де­сет нај­бо­љих ту­ри­стич­ких фил­мо­ва на све­ту у 2016.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

19


Д О­М Е­Т И

Све фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва ТОС-а

 Дри­на код Ба­ји­не Ба­ште (Фо­то: Не­над Ма­рић) Ти­са код Мо­ла (Фо­то: Ла­зар Ла­зић)

20

би­ја“ до­не­ла је про­мо­ци­ју зе­мље на де­сти­ на­ци­ја­ма ка ко­ји­ма су ус­по­ста­вље­не но­ве авио ли­ни­је. Лет Бе­о­град-Њу­јорк отво­ рио нам је вра­та за ин­тен­зив­ни­је ак­тив­ но­сти на тр­жи­шту САД. На­кон ду­жег вре­ме­на, Ту­ри­стич­ка ор­ га­ни­за­ци­ја Ср­би­је спро­ве­ла је и ис­тра­ жи­ва­ње ста­во­ва и по­на­ша­ња ино­стра­ них го­сти­ју ко­ји би­ра­ју Ср­би­ју за свој од­мор. Об­ра­да по­да­та­ка је у то­ку. Пре­ма оним пр­вим, стра­ни ту­ри­сти као из­вор ин­фор­ма­ци­ја о де­сти­на­ци­ја­ма нај­че­шће ко­ри­сте ин­тер­нет сај­то­ве (64 од­сто). Ме­ ђу тим из­во­ри­ма из­два­ја­ју се bo­o­king. com, „Гугл“, „Ви­ки­пе­ди­ја“,  www.tri­pa­dvi­ sor.com, www.lo­nelypla­net.com, дру­штве­ не мре­же („Феј­сбук“ и „Ин­ста­грам“), сај­то­ви ТОС-а и ло­кал­них ту­ри­стич­ких де­сти­на­ци­ја. Ге­не­рал­но, чак 94,7 од­сто стра­них ту­ ри­ста из­ра­жа­ва за­до­вољ­ство сво­јим пу­ то­ва­њем у Ср­би­ју. – Упра­во ови ре­зул­та­ти су нас учвр­ сти­ли у иде­ји да сво­је ак­тив­но­сти у 2017. усред­сре­ди­мо баш на кам­па­ње е-мар­ке­ тин­га и оста­лих ди­ги­тал­них ак­ти­ва­ци­ја, уз ја­ко при­с у­ство на дру­штве­ним мре­жа­ ма – ка­же Ма­ри­ја Ла­бо­вић. – По­ред то­га, још ин­тен­зив­ни­је ће­мо у 2017. са­ра­ђи­ва­ти са до­ма­ћим и ино­стра­ним ме­ди­ји­ма. Све ак­тив­но­сти ће­мо пла­ни­ра­ти осла­ња­ју­ћи се на стра­те­ги­ју  ре­сор­ног Ми­ни­стар­ства и при­ме­ну под­сти­цај­них ме­ра Вла­де Ср­ би­је за уна­пре­ђе­ње до­ма­ћег ту­ри­зма. ПРЕ­КО ОКЕ­А­НА У ја­ну­а­ру и фе­бру­ар ­ у 2017. Ту­ри­ стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ср­би­је пред­ста­ви­

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

ла је срп­ску ту­ри­стич­ку по­ну­ду на ме­ ђу­на­род­ним сај­мо­ви­ма ту­ри­зма CMT у Штут­гар­т у, ITF Slo­va­kia To­ur у Бра­ти­ сла­ви, ЕМИТТ у Ис­тан­бу­лу, „De­sti­na­ti­ ons“ у Лон­до­ну, „Ho­li­day & Spa Ex­po“ у Со­фи­ји... – По­себ­но би тре­ба­ло ис­та­ћи пред­ ста­вља­ње на сај­му „New York Ti­mes Tra­vel Show“ у Њу­јор­ку, што је ор­га­ни­зо­ва­но у са­рад­њи са „Ер Ср­би­јом“ – оба­ве­шта­ ва нас ди­рек­тор­ка Ла­бо­вић. – Ср­би­ја је про­мо­ви­са­на у окви­ру штан­да Европ­ске ту­ри­стич­ке ко­ми­си­је, чи­ја је члан ТОС. Би­ло је вр­ло за­па­же­но и на­ше уче­шће на па­не­лу „Нео­т­кри­ве­не де­сти­на­ци­је Евро­пе“, чи­ме је скре­ну­та зна­чај­на па­ жња на Ср­би­ју као ту­ри­стич­ку де­сти­ на­ци­ју. На­кон сај­ма, у се­ди­шту Ди­пло­мат­ске ми­си­је Ср­би­је при УН, про­сто­ру из­у­зет­ не исто­риј­ске и умет­нич­ке вред­но­сти, ту­ ри­зам Ср­би­је пре­зен­то­ван је ода­бра­ном кру­гу ту­ри­стич­ких по­сле­ни­ка и ме­ди­ја из Њу­јор­ка. Би­ла је ту фо­то-из­ло­жба нај­ леп­ших мо­ти­ва из Ср­би­је, при­ка­за­ни су ту­ри­стич­ки про­мо­тив­ни фил­мо­ви,  при­ ре­ђе­на де­гу­ста­ци­ја срп­ских ви­на и га­ стро­ном­ских спе­ци­ја­ли­те­та... – Све то по­себ­но је осми­шље­но за аме­рич­ке ме­ди­је и про­фе­си­о­нал­це у до­ ме­ну организовања пу­то­ва­ња. Ис­ка­за­ но је зна­чај­но ин­те­ре­со­ва­ње, по­себ­но за срп­ско кул­т ур­но-исто­риј­ско на­сле­ђе и при­род­не ле­по­те. Чи­ње­ни­ца да по­сто­ји ди­рек­тан лет Њу­јорк-Бе­о­град умно­го­ме при­бли­жа­ва Ср­би­ју овом из­бир­љи­вом тр­жи­шту. ТОС ће, на­рав­но, и то­ком 2017. на­ста­ви­ти ин­тен­зив­не про­мо­тив­не ак­ тив­но­сти на тр­жи­шту САД. 


ОПШТИНА СРБОБРАН

Трг слободе 2, 21480 Србобран 021 730 020, 731 077 www.srbobran.rs, info@srbobran.rs


Д О­М А­Ћ И Н

Но­во ли­це Бе­о­гра­да РЕ­КОРД­НА ГО­ДИ­НА У ТУ­РИ­ЗМУ СРП­СКЕ ПРЕ­С ТО­НИ­ЦЕ

22

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


Ми­ли­он ту­ри­ста, отво­рен де­ве­де­сет пе­ти хо­тел, при­ста­ло 535 ве­ли­ких ту­ри­стич­ких бро­до­ва, око Но­ве го­ди­не по­пу­ње­ност ка­па­ци­те­та 98 од­сто, ли­дер­ска по­зи­ци­ја у ка­те­го­ри­ји по­слов­ног и кон­гре­сног ту­ри­зма, цен­трал­на тач­ка умре­жа­ва­ња ју­жно­сло­вен­ских про­сто­ра са пре­ко­о­ке­ан­ским тр­жи­шти­ма... То су не­ки од по­ка­за­те­ља зна­чај­ног ра­ста бе­о­град­ског ту­ри­зма у про­те­клих три го­ди­не. На ово­го­ди­шњем Сај­му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду, ТОБ ће пред­ста­ви­ти ту­ри­стич­ку по­ну­ду за 2017. и сво­је но­ве про­мо­тив­не по­ду­хва­те

SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

23


Д О­М А­Ћ И Н

/

T H E

H O S T

У

Бе­о­гра­ду је у 2016. го­ди­ни ре­ги­ стро­ва­но бли­зу ми­ли­он ту­ри­ ста и два ми­ли­о­на оства­ре­них но­ће­ња, што су ре­корд­ни по­ка­за­те­љи. За са­мо три го­ди­не, зна­чај­ни па­ра­ме­ три успе­шно­сти срп­ског глав­ног гра­да као ту­ри­стич­ке де­сти­на­ци­је без­ма­ло су удво­стру­че­ни. По­ред бро­ја го­сти­ју ре­ги­стро­ва­ног у сме­штај­ним ка­па­ци­те­ти­ма, у Бе­о­град је про­шле го­ди­не при­ста­ло 535 ту­ри­ стич­ких бро­до­ва са 66.387 ту­ри­ста, што је, та­ко­ђе, на ре­корд­ном ни­воу. У 2016. оства­ре­но је бли­зу два ми­ли­о­на но­ће­ ња, од че­га су стра­ни го­сти оства­ри­ли чак 14 од­сто ви­ше у од­но­с у на прет­ход­ ну го­ди­ну. Пре­ма ан­ке­ти спро­ве­де­ној пред но­во­го­ди­шње пра­зни­ке, по­пу­ње­ност сме­штај­них ка­па­ци­те­та у цен­трал­ним град­ским оп­шти­на­ма би­ла је 98 од­сто. Ових да­на отво­рен је де­ве­де­сет пе­ти хо­тел у Бе­о­гра­ду и са­да их је 30 од­сто

24

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


ви­ше не­го пре са­мо три го­ди­не. Нај­ви­ ше но­вих хо­те­ла је са че­ти­ри зве­зди­це, а на­ја­вље­но је и отва­ра­ње но­вих из по­ зна­тих свет­ских ла­на­ца, чи­ме ће Бе­о­град мо­ћи да од­го­во­ри и на нај­круп­ни­је зах­ те­ве мо­дер­ног ту­ри­стич­ког тр­жи­шта. За­хва­љу­ју­ћи но­вим ин­ве­сти­ци­ја­ма у град­ску и ту­ри­стич­ку ин­фра­струк­т у­ру, Бе­о­град се по­след­њих го­ди­на про­фи­ли­ сао и по­зи­ци­о­ни­рао као ли­дер у ре­ги­о­ ну у ка­те­го­ри­ји по­слов­ног и кон­гре­сног ту­ри­зма. Отва­ра­њем но­вих ли­ни­ја На­ ци­о­нал­не авио ком­па­ни­је „Ер Ср­би­ја“, ме­ђу ко­ји­ма је и ди­рект­на ли­ни­ја за Њу­јорк, Бе­о­град је по­стао цен­трал­на тач­ка за умре­жа­ва­ње це­лог ре­ги­о­на са пре­ко­о­ке­ан­ским тр­жи­шти­ма. СА­ЈАМ­СКИ ЛЕТ НАД БЕ­ОГ ­ РА­ДОМ Бе­о­град­ски са­јам ту­ри­зма је нај­ве­ћа ту­ри­стич­ка ма­ни­фе­ста­ци­ја у ре­ги­он ­ у, ка­ко по бро­ју из­ла­га­ча та­ко и по бро­ју SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

25


Д О­М А­Ћ И Н

Гра­до­ви при­ја­те­љи По­во­дом до­брих ре­зул­та­та ту­ри­стич­ког про­ме­та, а на­кон успе­шне про­мо­тив­не кам­па­ње Go Bel­gra­de у гра­до­ви­ма ре­ги­ о­на, Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Бе­о­гра­да ће то­ком Сај­ма оку­пи­ ти „гра­до­ве при­ја­те­ље“ и на тај на­чин на­ја­ви­ти на­ста­вак кам­ па­ње у 2017. го­ди­ни.

Фо­то: Ар­хи­ва ТОБ-а

26

зе­ма­ља уче­сни­ца и по­се­ти­ла­ца. Као та­ кав, нај­зна­чај­ни­ји је ту­ри­стич­ки до­га­ђај за про­мо­ци­ју ту­ри­стич­ких вред­но­сти Бе­о­гра­да, гра­да ко­ји је нај­ве­ће еми­тив­ но тр­жи­ште у Ср­би­ји. Оче­ку­је се да ће по­се­ти­о­ци Сај­ма, по­ред стра­них го­сти­ју, по­слов­них љу­ди и ту­ро­пе­ра­то­ра из ино­стран­ства, би­ти и го­сти из Ср­би­је за­ин­те­ре­со­ва­ни за по­ ну­ду Бе­о­гра­да, као и Бе­о­гра­ђа­ни ко­ји­ма ће се пред­ста­ви­ти по­ну­да на­ше зе­мље. На­ступ Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Бе­о­гра­да на три­де­сет де­ве­том Бе­о­град­ ском сај­му ту­ри­зма кон­ци­пи­ран је као про­мо­ци­ја ак­т у­ел­не ту­ри­стич­ке по­ну­де пре­сто­ни­це за 2017. го­ди­ну, под сло­га­

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

ном „Но­во ли­це Бе­о­гра­да“. На из­ла­гач­ ком про­сто­ру ТОБ-а би­ће пред­ста­вље­на по­ну­да бе­о­град­ских оп­шти­на. По­ну­да за крат­ки град­ски од­мор у Бе­о­гра­ду би­ће про­мо­ви­са­на кроз ка­лен­дар до­га­ђа­ја за ову го­ди­ну, као и кул­т ур­ну, за­бав­ну и га­стро­ном­ску по­ну­ду, што су и глав­ни мо­ти­ви за до­ла­зак ов­де. Од ве­ли­ких спорт­ских ма­ни­фе­ста­ци­ ја, по­себ­на па­жња би­ће по­све­ће­на на­ сту­па­ју­ћем Европ­ском дво­ран­ском пр­ вен­ству у атле­ти­ци, ко­је ће ове го­ди­не у Бе­о­гра­ду оку­пи­ти ве­ли­ки број уче­сни­ка, на­ви­ја­ча и по­што­ва­ла­ца атле­ти­ке, као и Бе­о­град­ском ма­ра­то­ну ко­ји се 30 го­ди­на одр­жа­ва упр­кос по­те­шко­ћа­ма кроз ко­је су Град и Ма­ра­тон про­ла­зи­ли. Као ово­го­ди­шњи ку­ри­о­зи­тет, на штан­ду ће би­ти по­ста­вљен хе­ли­коп­тер, у окви­ру про­мо­ци­је но­вог ту­ри­стич­ ких про­гра­ма: раз­гле­да­ња Бе­о­гра­да из ва­зду­ха. Тим по­во­дом, за по­се­ти­оц ­ е се при­пре­ма и на­град­на игра под на­зи­вом „Упо­знај­те Бе­о­град“. 


В О Д И Ч

28

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


НА­ЈА­ВЉЕ­НА ЈОШ ЈЕД­НА ТУ­РИ­С ТИЧ­КА СЕ­ЗО­НА У ЛЕ­СКОВ­ЦУ

При­влач­ност ко­ја не пре­ста­је

Град ва­ша­ра и за­на­та, гур­ман­ских спе­ци­ја­ли­те­та и тек­сти­ла, сај­мо­ва и ко­зме­ти­ке, до аме­рич­ко-бри­тан­ског „са­ве­знич­ког бом­бар­до­ва­ња“ у сеп­тем­бру 1944. био је је­дан од нај­ве­ћих и при­вред­но нај­моћ­ни­јих у Ср­би­ји. Уз све дру­ге ње­го­ве ста­ре сим­бо­ле, да­нас је пре­по­зна­тљив и по ан­тич­ком и сред­њо­ве­ков­ном кул­тур­но-исто­риј­ском на­сле­ђу, по „Ро­шти­љи­ја­ди“, Кар­не­ва­лу, „ва­три ју­га“, То­ми Здрав­ко­ви­ћу, цр­ве­ним ми­ри­сним па­при­ка­ма... Све то за­јед­но чи­ни Ле­ско­вац јед­ним од истин­ских срп­ских ту­ри­стич­ких брен­до­ва Текст и фо­то: Ту­ри­с тич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ле­сков­ца

Д

у­га је исто­ри­ја овог гра­да, сре­ди­ шта срп­ског ју­га. Још у рим­ско до­ба ов­де је по­сто­ја­ло на­се­ље. У ле­ско­вач­ком ком­ши­лу­ку ро­ђен је ра­но­ ви­зан­тиј­ски цар Ју­сти­ни­јан, ко­ји је ту, у свом за­ви­ча­ју, са­гра­дио град Ју­сти­ни­ја­ на При­ма (Ца­ри­чин Град). Пре 858 го­ ди­на ви­зан­тиј­ски цар Ма­ној­ло Ком­нин усту­пио је област Ду­бо­чи­це срп­ском жу­па­ну Сте­фа­ну Не­ма­њи. Пре 669 срп­ ски цар Ду­шан да­ро­вао је Хи­лан­да­ру ме­сто где је Ле­ско­вац и окол­не про­сто­ ре. Пре 643 го­ди­не ова област ушла је у са­став зе­ма­ља срп­ског кне­за Ла­за­ра. (...) Исто­ри­ја је ов­де би­ла бо­га­та, али ни­ је ште­де­ла град ни ње­го­ве жи­те­ље. Ви­ ше пу­та Ле­ско­вац је стра­дао, а нај­те­же у аме­рич­ко-бри­тан­ском бом­бар­до­ва­њу 6. сеп­тем­бра 1944. А баш пред Дру­ги свет­ ски рат град је до­жи­вео свој при­вред­ни вр­ху­нац и сво­је „злат­но до­ба“, ко­јег се да­нас се­ћа и при­жељ­ку­је га по­но­во. Та­да је у ње­му и око­ли­ни би­ло пре­ко 40 од­сто укуп­не тек­стил­не ин­ду­стри­је у Кра­ље­ ви­ни Ју­го­сла­ви­ји, као и мно­штво дру­гих про­из­вод­них по­го­на, ре­ци­мо у ме­та­лур­ ги­ји, ко­зме­ти­ци, гу­мар­ској и млин­ској ин­ду­стри­ји, про­из­вод­њи пи­ва, је­сти­вог уља... Ле­ско­вац су зва­ли срп­ским Ман­ че­сте­ром, чи­ме се вр­ца­ви Ле­сков­ча­ни и да­нас ра­до по­хва­ле. У то вре­ме град је имао 110 ули­ца, 105 ка­фа­на, 375 тр­го­ вач­ких рад­њи, пет књи­жа­ра...

По­сле те­шких рат­них ра­за­ра­ња, вој­ нич­ки из­ли­шних а бру­тал­них, ва­ља­ло је кре­ну­ти ис­по­чет­ка. Да­нас је то мо­де­ран град, се­ди­ште Ја­бла­нич­ког окру­га, и са ју­жњач­ким шар­мом но­си сво­ју исто­ри­ју, сво­је ра­не и ор­де­ње. Од 2007. има ста­т ус гра­да. У са­мом Ле­сков­цу жи­ви пре­ко 60 хи­ља­да ста­нов­ни­ка, а на це­лом ад­ми­ни­стра­тив­ ном под­руч­ју гра­да бли­зу 145 хи­ља­да. По свој при­ли­ци, име Ле­ско­вац по­ти­че од не­ка­да­шњих ве­ли­ких ле­ско­вих шу­ма, од­но­сно од ле­шни­ка. У ту­ри­стич­ким бе­де­ке­ри­ма ка­жу да је Ле­ско­вац бал­кан­ска пре­сто­ни­ца нај­ бо­љег ро­шти­ља. Чу­вен је и по кар­не­ва­ лу, фе­сти­ва­ли­ма, „ва­три ју­га“, цр­ве­ној ми­ри­сној па­при­ци. За­ни­мљи­ва је и кул­ тур­но-исто­риј­ска ба­шти­на овог гра­да и кра­ја. Све то за­јед­но око­сни­ца је ле­ско­ вач­ке ту­ри­стич­ке по­ну­де и у XXI ве­ку, уз мно­ге мо­дер­не на­до­град­ње и опле­ме­ њи­ва­ња, раз­у­ме се.

 Кар­не­вал и „Ро­шти­љи­ја­да“ у Ле­сков­цу

За­ло­гај слав­ни Спе­ци­ја­ли­те­те Дра­ги­ја Бу­ре­та про­ба­ле су мно­ге по­зна­те лич­но­сти, др­жав­ни­ци, ди­пло­ма­те, а ме­ђу њи­ма и бри­тан­ска кра­љи­ца, Бре­жњев, Кар­тер, Ник­сон... За­нат је пе­као у по­ро­ дич­ној ће­ваб­џи­ни­ци „Бу­ре“ ко­ја је увек би­ла пу­на, а пра­ви­ла је са­мо ће­вап­чи­ће, ра­жњи­ће и ко­ба­си­це. Пи­ће се у њој ни­је слу­жи­ло, већ се до­но­си­ло из дру­гих ка­фа­на. Фор­му­ла је јед­ но­став­на: од­лич­но ме­со и чист ћу­мур.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

29


В О Д И Ч

Лет­њи фе­сти­вал „Ле­ско­вач­ко ле­то“ је фе­сти­вал чи­је је одр­жа­ва­ње за­по­че­то пре два­де­се­так го­ди­на. У вре­ме лет­њих фе­ри­ја, про­гра­ми се од­ви­ја­ју ви­ше од два­де­сет да­на. Го­сту­ју ве­ли­ки пи­сци, сли­ка­ ри, глум­ци, му­зи­ча­ри. Град ужи­ва и ври. И ње­го­ви го­сти. Та­ко ће би­ти и ове го­ди­не.

 Та­ту и бо­ди арт на Ле­ско­вач­ком кар­не­ва­лу

30

ВИ­ШЕ­ВЕ­КОВ­НА ТРА­ДИ­ЦИ­ЈА РО­ШТИ­ЉА­ЊА Пу­то­пи­сци још у XVI­II ве­ку по­ми­њу ће­вап­чи­ће као из­ван­ред­не гур­ман­лу­ ке ко­је су про­ба­ли у Ле­сков­цу. Нај­бо­ље их је спре­мао ме­сар и ка­фе­џи­ја Ми­та Гли­го­ри­је­вић, де­да кра­ља ле­ско­вач­ког ро­шти­ља Ми­о­дра­га Гли­го­ри­је­ви­ћа Бу­ ре­та. Мај­сто­ри­је Дра­ги­ја Бу­ре­та оп­чи­ ња­ва­ле су ши­ром све­та, на број­ним ме­ ђу­на­род­ним ку­ли­нар­ским из­ло­жба­ма: у Мин­хе­ну, Франк­фур­т у, Бе­чу, Стре­зи, на свет­ским из­ло­жба­ма у Бри­се­лу и Мон­ тре­а­лу. Од 1965. до 1969. ра­ди­ла је чу­ве­на ле­ско­вач­ка шко­ла ро­шти­ља (ка­сни­је по­но­во ус­по­ста­вље­на). Из ње и ду­ге тра­ди­ци­је ле­ско­вач­ ког уго­сти­тељ­ства, по иде­ји упра­во Дра­гог Бу­ре­та, ро­ ди­ла се ле­ско­вач­ка „Ро­шти­ љи­ја­да“. Пр­ва је одр­жа­на баш те да­ле­ке 1965, али је по­сле са­мо две го­ди­не уга­ше­ на. По­но­во је за­жи­ве­ла 1989. Одр­жа­ва се кра­јем ав­гу­ста и по­чет­ком сеп­тем­бра, ове го­ди­не два­де­ сет осми пут. – „Ро­шти­љи­ја­ да“ се одр­жа­ва на про­сто­ру глав­­ног ле­ско­вач­ког Бу­ле­ ва­ра осло­бо­ђе­ња, по­пу­лар­не Ши­ро­ ке чар­ши­је. Уго­ сти­те­љи по­ста­вља­ју де­се­ти­не штан­до­ва и ба­шти. Осно­ва по­ ну­де су, на­рав­но, спе­ци­ја­ли­те­ти са ро­шти­ља: ће­вап­чи­ћи, пље­ска­ви­це, ко­ба­си­ це, ве­ша­ли­це... Ка­ рак­те­ри­стич­на је и од­лич­на ат­мос­ фе­ра у це­лом гра­ду, SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

пу­но му­зи­ке, тем­пе­ра­мен­та, игре – ка­ жу у Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Ле­сков­ ца. – Тра­ди­ци­о­нал­на су и так­ми­че­ња уче­ни­ка уго­сти­тељ­ских шко­ла Ср­би­је и мај­сто­ра у спре­ма­њу спе­ци­ја­ли­те­та са ро­шти­ља. „Ро­шти­љи­ја­ду“ пра­те број­ни кул­т ур­но-за­бав­ни про­гра­ми, се­ми­на­ри, са­ве­то­ва­ња, из­ло­жбе, сај­мо­ви... Не­за­о­ би­ла­зни су и кон­цер­ти блех му­зи­ча­ра, ко­ји су та­ко­ђе бренд Ле­сков­ца и ју­га Ср­би­је. У ЕРУП­ЦИ­ЈИ БО­ЈА Још на По­кла­де дав­не 1929. Ле­сков­ча­ ни, пре свих чла­но­ви со­кол­ског дру­штва „Мом­чи­ло“, ор­га­ни­зо­ва­ли су кар­не­вал. У Ле­ско­вач­ком гла­сни­ку из тог до­ба пи­ ше: „Цео град је био на но­га­ма да ви­ди ша­ре­не ко­сти­ме и ма­ски­ра­на ли­ца... По­ вор­ка се кре­ће по утвр­ђе­ном про­гра­му кроз го­то­во све ле­ско­вач­ке ули­це.“ И та­ко све до 1939. Био је Ле­ско­вац у то вре­ме је­дан од рет­ких кар­не­вал­ ских гра­до­ва у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји. По­сле је до­шао рат, па су­мор­не го­ди­не пре­ки­да и иде­о­ло­шких за­бра­на, али ни­је све по­јео за­бо­рав. Го­ди­не 2006. Кар­не­вал је об­но­вљен. Три го­ди­не ор­га­ни­зо­ван је као пра­те­ ћа ма­ни­фе­ста­ци­ја „Ро­шти­љи­ја­де“, а од 2009. је из­дво­јен и зо­ве се Ле­ско­вач­ки кар­не­вал. Та­да је ова ва­рош при­мље­на и у Фе­де­ра­ци­ју европ­ских кар­не­вал­ских гра­до­ва. – Ле­ско­вач­ки кар­не­вал спа­ја ет­но и са­вре­ме­не кар­не­вал­ске тен­ден­ци­је – упу­ћу­ју нас у Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ ци­ји Ле­сков­ца. – Нај­ду­жи је у Ср­би­ји, а по бро­ју ди­рект­них кар­не­вал­ских при­ ред­би нај­ве­ћи у окру­же­њу. Ове го­ди­не, уоби­ча­је­но у ју­лу, би­ће одр­жан два­на­е­ сти пут. То­ком шест кар­не­вал­ских ве­че­ ри бу­де два­де­се­так кар­не­вал­ских при­ ред­би и три­де­се­так пра­те­ћих про­гра­ма (кон­це­ра­та, пред­ста­ва за де­цу и од­ра­сле, ли­ков­них ра­ди­о­ни­ца и из­ло­жби, ме­ђу­ на­род­них ра­ди­о­ни­ца за из­ра­ду кар­не­ вал­ских ма­ски, ре­ви­ја мо­де...). Цен­трал­на ма­ни­фе­ста­ци­ја – Ме­ђу­ на­род­на кар­не­вал­ска по­вор­ка, са ва­тро­ ме­том и кар­не­вал­ским ба­лом – увек је у су­бо­т у. Уче­ству­је пре­ко 1.500 љу­ди, у пе­де­се­так кар­не­вал­ских гру­па, од ко­ јих је ви­ше од по­ло­ви­не из ино­стран­ ства. Кар­не­вал­ске да­не ис­пра­ти ви­ше од 70.000 љу­ди. 


Restoran

Ostrovo Sv. Naum. Ohrid Чудесно језеро, светлост, музика, охридска пастрмка и вина гостопримљивог ресторана „Острово“ и фамилије Ристески, неизбрисиво постају део вашег лепог искуства и трајног сећања.

Ресторан „Острово“, Св. Наум, 6000 Охрид | Тел.46+389 46 283 091, Моб.:+389 210 906 Ресторан Острово, Св. Наум, 6000 Охрид Tel:++389 283 091, Mob:++389 72 210 72 906;


С Т А­З Е

ЦЕН­ТАР ЗА ПО­СЕ­ТИ­О­ЦЕ „ПЕЦ­КА“, КОД МР­КО­ЊИЋ ГРА­ДА, ДО­НО­СИ ВА­ЖНЕ ПО­МА­КЕ У ТУ­РИ­С ТИЧ­КОЈ ПО­НУ­ДИ РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ СРП­СКЕ

Вред­ност оно­га што имаш Oвај цен­тар на­ла­зи се у под­нож­ју сте­на нај­ве­ћег при­род­ног пе­ња­ли­шта у Срп­ској, у бли­зи­ни су из­во­ри Са­не и Пли­ве, Еко зо­на „Зе­лен­ко­вац“. Цен­тар је по­чет­на и по­врат­на тач­ка за из­ле­те, пе­ња­ње, во­жњу би­ци­к ли­ма, пла­ни­на­ре­ње Ви­со­ком Кра­ји­ном... Ту мо­же­те до­би­ти во­ди­ча и ин­фор­ма­ци­је о ру­та­ма, сме­шта­ју, атрак­ци­ја­ма, на­ба­ви­ти до­ма­ће про­из­во­де и ор­ган­ску хра­ну

32

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


Ц

ен­тар за по­сје­ти­о­це „Пец­ка“ смје­штен је у не­ка­да­шњој основ­ној шко­ли у мје­сту Гор­ња Пец­ка, оп­шти­на Мр­ко­њић Град. Шко­ла је отво­ре­на 1931. го­ди­не и до 1985. у њој се од­ви­ја­ла на­ста­ва. По­том згра­да ни­је би­ла у упо­тре­би, те је до 2013. пот­пу­но де­ва­сти­ра­на. За­хва­љу­ју­ћи про­јек­т у за раз­вој ту­ри­зма „Жит­ни пут“, ко­ји је фи­ нан­си­ран из сред­ста­ва ЕУ, обје­кат је об­ но­вљен и ста­вљен у функ­ци­ју. Од­лу­ком Скуп­шти­не оп­шти­не Мр­ко­њић Град, до­ди­је­љен је на де­се­то­го­ди­шње ко­ри­ ште­ње ор­га­ни­за­ци­ји „Gre­en­ways“ („Зе­ ле­не ста­зе“) ко­ја је и по­кре­ну­ла ини­ци­ ја­ти­ву за ње­го­ву об­но­ву. У раз­го­во­ру са Бо­ром Ма­ри­ћем из удру­же­ња „Зе­ле­не ста­зе“, глав­ним до­ма­ ћи­ном у овом цен­тру, са­зна­је­мо ви­ше о са­мом про­сто­ру и атрак­ци­ја­ма ко­је га окру­жу­ју: – Цен­тар за по­сје­ти­о­це „Пец­ка“ на­ ла­зи се у под­нож­ју сти­је­на исто­и­ме­ног при­род­ног пе­ња­ли­шта, нај­ве­ћег у БиХ, опре­мље­ног са пре­ко сто­ти­ну пе­њач­ких смје­ро­ва. Нај­зна­чај­ни­је при­род­не и ту­ ри­стич­ке атрак­ци­је у не­по­сред­ној бли­ зи­ни су из­во­ри ри­је­ке Са­не (уда­ље­ни шест ки­ло­ме­та­ра), из­во­ри ри­је­ке Пли­ве и Еко зо­на „Зе­лен­ко­вац“ (на око пет­на­

ест ки­ло­ме­та­ра), док су вр­хо­ви ви­со­ких пла­ни­на Кра­ји­не – Ви­то­рог, Кле­ко­ва­ча и Ша­тор – уда­ље­ни око ше­зде­сет км. Све то при­вла­чи ве­ли­ки број по­сје­ти­ла­ца, по­себ­но у про­ље­ће и ље­то, ка­да го­то­во да не­ма ви­кен­да да не­ко но­ви не свра­ти у Цен­тар да се ин­фор­ми­ше. Осим при­род­них ље­по­та и ври­јед­ но­сти, ци­је­ло под­руч­је има и ве­ли­ки кул­т ур­но-исто­риј­ски зна­чај. У рим­ском пе­ри­о­ду ову­да је про­ла­зио пут, а на мје­ сту Гор­ње Пец­ке на­ла­зи­ло се на­се­ље под име­ном Сар­на­де. – Цен­тар је по­чет­на и по­врат­на тач­ ка за из­ле­те, пе­ња­ње, во­жњу би­ци­кли­ ма, пла­ни­на­ре­ње Ви­со­ком Кра­ји­ном, са­стан­ке са во­ди­чи­ма... Наш основ­ни циљ је пру­жа­ње ин­фор­ма­ци­ја по­сје­ти­ о­ци­ма о ру­та­ма, ту­ри­стич­ким атрак­ци­

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Фо­то: Ар­хи­ва ТОРС-а

Се­ло Пец­ка је јед­но од број­них се­ла у Срп­ској и БиХ у ко­ји­ма је дра­ма­ти­чан тренд ста­ре­ња и па­да бро­ја ста­нов­ни­ка. Иако жи­ ве у го­то­во бај­ко­ви­том пред­је­лу, про­блем су не­за­по­сле­ност и не­мо­гућ­ност пла­си­ра­ња вла­сти­тих про­из­во­да. Удру­же­ње „Зе­ ле­не ста­зе“ („Gre­en­ways“) осно­ва­ло је по­љо­при­вред­ну за­дру­ гу кроз ко­ју ће се ди­рект­ни­је по­мо­ћи ста­нов­ни­штву, от­ку­пом и су­ше­њем во­ћа, гљи­ва, шум­ских пло­до­ва. Чла­но­ви за­дру­ге су из ло­кал­не за­јед­ни­це.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

33


С Т А­З Е ја­ма, ло­кал­ним про­из­во­ђа­чи­ма хра­не, смје­шта­ју – ис­ти­че Ма­рић. Овај Цен­тар за по­сје­ти­о­це има још јед­ну ва­жну функ­ци­ју, стра­те­шку: под­ сти­ца­ње раз­во­ја ло­кал­не за­јед­ни­це кроз раз­вој ту­ри­зма и по­љо­при­вре­де. – Љу­ди ко­ји по­сје­ћу­ју ова­ква под­ руч­ја, на­ша циљ­на гру­па, ве­о­ма ци­је­не до­ма­ће про­из­во­де. За­то Цен­тар за по­ сје­ти­о­це „Пец­ка“ слу­жи ло­кал­ним за­ јед­ни­ца­ма да пла­си­ра­ју вла­сти­те про­из­ во­де и до­ђу до го­сти­ју, као и го­сти­ма да до­ђу до про­из­во­да по­уз­ да­ног ква­ли­те­та – ка­же Ма­рић. – У Цен­тру за по­сје­ти­ о­це су по­ста­вље­не про­мо­тив­не по­ли­це за ло­кал­не про­из­во­де, а и са­ми, за на­ ше по­тре­бе, ку­пу­је­мо у се­лу од до­ма­ ћих про­из­во­ђа­ча: сир, кај­мак, мли­је­ко, кром­пир... Раз­во­јем Пец­ке као ту­ри­ стич­ке де­сти­на­ци­је по­год­не за пје­ша­ че­ње, пе­ња­ње, пла­ни­на­ре­ње, би­ци­кли­ зам и гљи­ва­ре­ње, ство­ре­ни су усло­ви за пла­сман до­ма­ћих про­из­во­да и по­ну­ду смје­шта­ја у до­ма­ћин­стви­ма. Због то­га је са­рад­ња ор­га­ни­за­ци­је „Зе­ле­не ста­зе“ и ло­кал­не за­јед­ни­це ве­о­ма чвр­ста. ДА КРАЈ ОЖИ­ВИ И ЉУ­ДИ ОСТА­НУ Цен­тар има од­го­ва­ра­ју­ћу ин­фра­ струк­т у­ру, пар­кинг мје­ста за по­сје­ти­ о­це, уго­сти­тељ­ске са­др­жа­је. Мо­же да смје­сти око два­де­сет осо­ба, а у ре­сто­

34

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

ра­ну да уго­сти њих пе­де­сет. По­сје­ду­је ква­ли­тет­не би­ци­кле за из­најм­љи­ва­ње, а раз­вио је и мре­жу са де­се­так би­ци­кли­ стич­ких ста­за за јед­но­днев­не во­жње. У Цен­тру уз­га­ја­ју вла­сти­то по­вр­ће и во­ће ко­је ко­ри­сте у ку­хи­њи. На са­мим из­во­ ри­ма ри­је­ке Са­не уре­ди­ли су про­стор за камп и пик­ник, на­пра­ви­ли клу­пе, сто­ло­ве и над­стре­шни­це, те озна­чи­ли сиг­на­ли­за­ци­јом пје­шач­ке ста­зе. – За­хва­љу­ју­ћи раз­ли­чи­то­сти по­ну­ де и са­др­жа­ја, има­мо ве­ли­ки број го­ сти­ју – на­ста­вља Ма­рић. – Пред­ња­че, сва­ка­ко, љу­би­те­љи при­ро­де. У Пец­ку нај­че­шће до­ла­зе пла­ни­на­ри из ци­је­ле Срп­ске и остат­ка Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, из­лет­ни­ци, нај­че­шће ци­је­ле по­ро­ди­ це, пе­ња­чи из број­них зе­ма­ља у ври­је­ ме тра­ја­ња фе­сти­ва­ла „Pec­ka Clim­bing Fe­sti­val“, гљи­ва­ри, би­ци­кли­сти и дру­ ги. Цен­тар је био до­ма­ћин и дру­гог во­ лон­тер­ског кам­па на ко­јем су уче­ство­ ва­ли мла­ди љу­ди из Фран­цу­ске ко­ји су да­ли огро­ман до­при­нос из­град­њи овог цен­тра. Је­дан од бит­них аспе­ка­та дје­ло­ва­ња Цен­тра је ор­га­ни­зо­ва­ње шко­ла у при­ ро­ди за дје­цу пред­школ­ског и основ­но­ школ­ског уз­ра­ста. Дје­ца у не­по­сред­ном до­ди­ру са при­ро­дом про­ла­зе еду­ка­тив­ не ста­зе на ко­ји­ма им се по­ди­же сви­јест о очу­ва­њу при­ро­де, ва­жно­сти про­из­ вод­ње и ко­ри­шће­ња ор­ган­ске хра­не. 


е ј и б р С и Из срж From the Core of Serbia Врхунске ракије, ограничене количине: шљивовица, кајсијевача, виљамовка, лозовача, траварица, специјална ракија са медом. Superb rakia, limited quantities: Plum rakia (shlivovitza), Apricot rakia (kajsijevacha), Pear rakia (viljamovka), Grape rakia (lozovacha), Herbal rakia (travarica), Special rakia with honey. ”Zlatan breg“  PR Vladimir Vasiljević  Donja Trepča, Čačak „Златан брег“  ПР Владимир Васиљевић  Доња Трепча, Чачак mail: vladimir.vasiljevic@yahoo.com  тел. 063 328757


П Р Е­С Т О­Н И­Ц А У „МО­СКВИ ЗЛА­ТО­ГЛА­ВОЈ“, ВО­ЂЕ­НИ СТА­РИМ СЕ­ЋА­ЊИ­МА И МЛА­ДИМ ЖЕ­ЉА­МА

Кру­на

сло­вен­ског све­та Све је ту огром­них раз­ме­ра, а опет на не­ки нео­би­чан на­чин при­сно. И тр­го­ви, и зда­ња, и пар­ко­ви, и ули­це. Све при­зи­ва ве­ли­чи­ну у чо­ве­ку. Ста­ни­це ме­троа су као па­ла­те под зе­мљом. Му­зе­ји и га­ле­ри­је су це­ла исто­ри­ја ле­по­те. Цр­кве су жи­во оду­ше­вље­ње при­сут­ним Бо­гом. Жи­вот је ов­де пре­ме­ра­ва­ње чо­ве­ка и све­та, бо­го­тра­жи­тељ­ски пут. У овај пра­во­слав­ни ме­га­ло­по­лис, оли­че­ње иде­је сло­вен­ског евро­а­зиј­ског цар­ства, до­ла­зи огро­ман број ту­ри­ста из це­лог све­та. Чак и кад не уме­ју да об­ја­сне чи­ме, вра­ћа­ју се фа­сци­ни­ра­ни. И зна­ју да мо­ра­ју до­ћи опет Пи­ше: Ана­ста­си­ја Мр­ђе­но­вић

36

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


Фо­то: Алек­сан­дар Ћо­сић

SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

37


П Р Е­С Т О­Н И­Ц А  Спо­ме­ник Пе­тру Ве­ли­ком

К

ад год се на­ђе­те ов­де, не­ће Вам би­ти до­сад­но. Град ве­ли­чан­стве­ не исто­ри­је и кул­т у­ре, ква­ли­тет­ ног про­во­да и пер­спек­ти­ве, свет­ског ту­ ри­зма и пра­во­слав­ног хо­до­ча­шћа, увек је отво­рен за по­се­т у и пру­жа све нај­бо­ ље што има. А има за­и­ста пу­но све­га. Од ра­зно­вр­сних ту­ри­стич­ких атрак­ци­ја и кул­т у­ре, пре­ко див­них ме­ста за шет­њу, за­ба­ву, га­стро­ном­ске ужит­ке, до древ­ них хра­мо­ва и ма­на­сти­ра. Али по­ла­ко. Иде­мо ре­дом. МА­ЛО ИСТО­РИ­ЈЕ Ши­ром Мо­скве про­на­ђе­не су на­се­о­ би­не из нео­лит­ског пе­ри­о­да, што зна­чи да су већ три хи­ља­де го­ди­на пре на­ше ере ов­де жи­ве­ли љу­ди. Тра­го­ви сло­вен­ ских на­се­о­би­на по­ти­чу из ше­стог ве­ка. Пр­ви пут Мо­сква као град по­ми­ње се у ле­то­пи­с у из 1147. го­ди­не, а пр­ви др­ве­ ни Кремљ, то јест твр­ђа­ву, из­гра­дио је кнез Ју­риј Дол­го­ру­ки 1156. Он се сма­тра осни­ва­чем гра­да. Мо­сква убр­зо по­ста­је сре­ди­ште ру­ске др­жа­ве, а уско­ро и цар­ ска пре­сто­ни­ца. У XVI ве­ку Цар Иван Гро­зни оја­ча­ва ка­ме­ну твр­ђа­ву ко­ју је на ме­сту др­ве­не са­гра­дио два ве­ка ра­ ни­је кнез Дми­триј Дон­ски. Мо­сков­ски Кремљ је ви­ше пу­та из­др­жао ве­ли­ке не­при­ја­тељ­ске на­па­де и оп­са­де. У вре­ ме ра­та про­тив На­по­ле­о­на стра­да­ло је у по­жа­ру три че­твр­ти­не мо­сков­ских згра­ да, али, упр­кос то­ме, град се бр­зо опо­

 На ре­ци Мо­скви

38

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

ра­вио. По­стао је ве­ли­ки кул­т ур­ни и на­ уч­ни цен­тар, иако од 1712. го­ди­не ви­ше ни­је био пре­сто­ни­ца. Мо­сква по­но­во по­ста­је по­ли­тич­ки цен­тар тек 1918. То­ком Дру­гог свет­ског ра­та баш ов­де Нем­ци су пре­тр­пе­ли је­ дан од нај­ве­ћих и кључ­них не­у­спе­ха. По­тре­сном хе­рој­ском од­бра­ном глав­ни град Ру­си­је до­био је бит­ку. Ста­ри Мо­ ско­вља­ни ко­ји су до­жи­ве­ли по­бед­нич­ки ва­тро­мет 9. ма­ја 1945, ка­да о то­ме го­во­ ре, још увек не мо­гу да са­кри­ју уз­бу­ђе­ње и за­др­же су­зе ра­до­сни­це. МО­СКВА СА­ДА У на­ше вре­ме овај град са све­тим Ге­ ор­ги­јем на гр­бу пра­ви је свет­ски ме­га­ло­ по­лис. Пре­ма по­пи­с у из 2016, има бли­ зу два­на­ест и по ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка. Ве­ћи­ну чи­не Ру­си, а има и Укра­ји­на­ца, Та­та­ра, Јер­ме­на, Азер­беј­џа­на­ца, Је­вре­ ја. Глав­на ре­ли­ги­ја је пра­во­сла­вље, али ме­ђу Мо­ско­вља­ни­ма има при­пад­ни­ка и му­сли­ман­ске, бу­ди­стич­ке, ју­деј­ске ве­ре, као и мно­гих дру­гих. На­рав­но, због огром­ног бро­ја љу­ди, у гра­ду су че­сте са­о­бра­ћај­не гу­жве. За­то све ве­ћи број гра­ђа­на, иако има­ју ауто­ мо­би­ле, би­ра пре­воз под­зем­ном же­ле­ зни­цом. Ме­тро­ом се у Мо­скви сву­да сти­же до­ста бр­зо. Пут­ни­ци та­ко мо­гу тач­но да пла­ни­ра­ју ко­ли­ко им је по­треб­ но да стиг­ну на не­ко од­ре­ди­ште. До­ду­ ше, и у ме­троу, на пре­ла­зним ста­ни­ца­ма,


SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

39


П Р Е­С Т О­Н И­Ц А Мо­сков­ски Кремљ и (са­свим де­сно) Цр­ква све­тог Ва­си­ли­ја Бла­же­ног (XVI век)

 Хо­тел „Ре­ди­сон ро­јал“ (не­кад „Укра­ји­на“)

осе­ћа­ју се са­о­бра­ ћај­ни шпи­це­ви, у вре­ме од­ла­ска на по­сао (од 8 до 10 ују­тру), као и у вре­ ме по­врат­ка ве­ћи­не љу­ди по­сле рад­ног да­на (от­при­ли­ке од 17 до 20 ча­со­ва). Ако се про­сеч­ни Мо­ско­вља­нин по гра­ду кре­ће ауто­ мо­би­лом, ре­ал­ност је да ће са­ти­ма ста­ја­ти у ки­ло­ме­тар­ским ко­ло­на­ма, то­ком ју­тар­њих и по­по­днев­ них са­о­бра­ћај­них за­че­пље­ња. Али то је не­ка вр­ста дан­ка за жи­вот у гра­ду у ко­ јем је све мо­гу­ће. ВРЕ­МЕ Мо­сков­ска кли­ма је ле­па, за­то што је ва­здух сув, па се ла­ко под­но­се и мраз и

40

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

вру­ћи­на. Ве­тар се ја­вља рет­ко. У од­но­ су на се­вер Ру­си­је, у Мо­скви има ви­ше сун­ча­них да­на. Нај­ви­ше па­да­ви­на, и то у об­ли­ку хлад­не ки­ше, би­ва у но­вем­бру. Та­да не­бо да­ни­ма не ме­ња сво­ју там­но­ си­ву бо­ју. Ако мо­же­те да би­ра­те, бо­ље је из­бе­ћи да у том ме­се­цу по­се­ћу­је­те глав­ ни град Ру­си­је. Зи­ма зна да бу­де ве­о­ма сне­жна. Све у гра­ду та­да ли­чи на пра­ву ру­ску бај­ку, по­го­то­ву уз но­во­го­ди­шње ле­по оки­ће­не јел­ке на сва­ком град­ском тр­гу, број­на кли­за­ли­шта, лам­пи­це и снег ко­ји ве­је. Про­ле­ће је бо­жан­стве­но у сво­ јој све­жи­ни и ве­ге­та­ци­ји, ко­ја по­чи­ње у апри­лу и до­сти­же вр­ху­нац баш за 9. мај. Цео град та­да сла­ви По­бе­ду у Дру­гом свет­ском ра­т у, пре­кри­вен ра­зно­бој­ним ла­ла­ма и ми­ри­сним јор­го­ва­ном. Ле­то по­не­кад бу­де вру­ће и сун­ча­но. Ка­да је уме­ре­но и ки­шо­ви­то, љу­ди не­де­ља­ма не ски­да­ју сво­је ла­ке јак­не. Лет­њи пе­ри­од је пра­во вре­ме за шет­ње пар­ко­ви­ма и ста­рим ули­чи­ца­ма, о ко­ји­ма ће­мо при­


ча­ти ма­ло ка­сни­је. Је­сен по­чи­ње ра­но, већ кра­јем ав­гу­ста или по­чет­ком сеп­ тем­бра. На­гло се спу­шта­ју ноћ­не тем­пе­ ра­т у­ре, а пре­ко да­на ни­је ло­ше има­ти уз се­бе ки­шо­бран и шал. Сун­це још увек да­ру­је пу­но све­тло­сти, али све ма­ње гре­је. Ју­тар­њи ва­здух по­ста­је из­ра­зи­то свеж, ми­ри­ше на пе­лин и дру­ге гор­ке је­се­ње тра­ве. Ово је пра­во вре­ме за ро­ ман­ти­ке, пе­сни­ке, пи­сце, као и љу­де ко­ји је­два че­ка­ју да по­ђу у обли­жњу шу­му по пе­чур­ке. Ако у Мо­скви не­ким слу­ча­јем има­те та­кве по­зна­ни­ке, оба­ве­зно им се при­дру­жи­те.! Ту аван­т у­ру ни­ка­да не­ће­ те за­бо­ра­ви­ти! ШТА ПО­СЕ­ТИ­ТИ Сви ту­ри­стич­ки во­ди­чи са­ве­т у­ју ра­ до­зна­лим пут­ни­ци­ма да се пр­вен­стве­но по­се­ти Кремљ, па Цр­ве­ни трг, па Храм све­тог Ва­си­ли­ја Бла­же­ног на том тр­гу, јед­на од нај­леп­ших цр­ка­ва на све­т у. Та­

ко­ђе се пре­по­ру­чу­је по­се­та Тре­тја­ков­ској га­ле­ри­ји – огром­ном му­зе­ју сли­ка по­зна­ тих ру­ских умет­ни­ка као што су Ши­шкин, Ва­сне­цов, Ле­ви­тан, Бр­ју­лов, По­ле­нов, Ај­ва­зов­скиј и мно­ ги дру­ги. У му­зе­ју су из­ло­же­не и ко­лек­ ци­је древ­них ру­ских ико­на, укљу­чу­ју­ћи и ра­до­ве сви­ма по­зна­тог Ан­дре­ја Ру­бљо­ ва. Ма­ње је по­зна­то да је пре не­ко­ли­ко го­ди­на у овом хра­му умет­но­сти на­пра­ вље­на ма­ла ка­пе­ла у ко­јој се чу­ва ве­ли­ ка све­ти­ња, исто­вре­ме­но и нај­вред­ни­ји му­зеј­ски екс­по­нат – Вла­ди­мир­ска ико­ на Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це. По цр­кве­ном пре­да­њу, ико­ну је на­сли­као све­ти апо­ стол Лу­ка. Из Је­ру­са­ли­ма је она до­не­ се­на у Ца­ри­град у V ве­ку, а у XII ју је SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

41

 Уни­вер­зи­тет „Ло­мо­но­сов“


П Р Е­С Т О­Н И­Ц А

42

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


ру­ском кне­зу Мсти­сла­ву по­кло­нио па­ три­јарх ца­ри­град­ски Лу­ка Хри­со­верг. На­рав­но, и ми се при­дру­жу­је­мо овим пре­по­ру­ка­ма. Али осим Га­ле­ри­је мо­ра­те да ви­ди­те и дру­ге му­зе­је: Др­жав­ ни исто­риј­ски му­зеј на Цр­ве­ном тр­гу, Му­зеј ли­ков­них умет­но­сти „Пу­шкин“, Би­о­ло­шки му­зеј „Ти­мир­ја­зев“, Ме­мо­ри­ јал­ни му­зеј ко­смо­на­у ­ти­ке, Му­зеј Ми­ха­ и­ла Бул­га­ко­ва, Му­зеј-стан ле­ген­дар­ног ру­ског пе­сни­ка Алек­сан­дра Пу­шки­на у Ста­ром Ар­ба­т у, По­ли­тех­нич­ки му­зеј, Му­зеј Ис­то­ка, као и огром­ни Зо­о­ло­шки врт. Сва­ка­ко, ако има­те мо­гућ­ност, по­ се­ти­те Баљ­шој те­а­тар. Ду­го је био за­ тво­рен због ре­ста­у­ра­ци­је, али са­да под сво­до­ви­ма овог ве­ли­чан­стве­ног мо­сков­ ског по­зо­ри­шта мо­же­те ужи­ва­ти у вр­ хун­ским опер­ским и ба­лет­ским пред­ ста­ва­ма. ГДЕ ПРО­ШЕ­ТА­ТИ Ве­ро­ват­но сви зна­ју за глав­ну мо­ сков­ску град­ску про­ме­на­ду, ули­цу Ста­ ри Ар­бат, као и за Цр­ве­ни трг. Са за­ до­вољ­ством ће­мо вас упу­ти и на дру­га див­на ме­ста, не то­ли­ко по­зна­та ме­ђу ту­ ри­сти­ма, ле­па за шет­њу у би­ло ко­је го­ ди­шње до­ба. Ако сте љу­би­те­љи при­ро­де, Глав­на бо­та­нич­ка ба­шта „Н. В. Ци­ци­на“ Ру­ске ака­де­ми­је на­у­ка на­ша је пр­ва пре­по­ру­ ка. На огром­ном про­сто­ру ове нај­ве­ће европ­ске бо­та­нич­ке ба­ште-ин­сти­т у­та, у пра­вом цар­ству би­ља­ка и цве­ћа, ше­та­ чи се мо­гу ла­ко из­гу­би­ти. За­то је до­бро уна­пред про­у­чи­ти ма­пу ба­ште и има­ ти је уза се. Ту су биљ­не вр­сте са свих кон­ти­не­на­та и из свих кли­мат­ских зо­ на пла­не­те. Жи­ве ко­лек­ци­је об­у ­хва­та­ју 8.220 вр­ста. Мо­сква има ви­ше од два­де­сет ве­ли­ ких пар­ко­ва ко­ји ве­ћи­ном окру­жу­ју не­ ка­да­шња пле­мић­ка има­ња. Та­мо сва­ко мо­же да осе­ти мир прет­про­шлог ве­ка, сје­ди­ње­ње са при­ро­дом, ле­по­т у шу­ме, про­пла­на­ка и је­зер­ца. У кне­жев­ским па­ла­та­ма су обич­но из­ло­же­не му­зеј­ ске ко­лек­ци­је ста­рог на­ме­шта­ја, по­с у­ђе, књи­ге и дру­ги пред­ме­ти бив­ших до­ма­ ћи­на. Нај­по­зна­ти­ја мо­сков­ска има­ња са двор­цем (ру­ски „уса­дь­ба“) су Ку­ско­во, Ку­змин­ки, Усад­ба Тру­бец­ких и Ца­ри­ци­ но. Има до­ста пре­ле­пих и дру­гих пар­ко­ ва, са уре­ђе­ним ше­тач­ким ста­за­ма, ве­ штач­ким је­зе­ри­ма (где пли­ва­ју пат­ке и

Кр­ста­ре­ње Не­мој­те про­пу­сти­ти при­ли­ку да кр­ста­ри­те ре­ком Мо­ сквом. Са бро­ди­ћа мо­же да се ви­ди Кремљ, Храм Хри­ста Спа­ са, Спорт­ски ком­плекс „Лу­жни­ки“, ста­ри мо­сков­ски квар­то­ви, број­ни хра­мо­ви са злат­ним ку­по­ла­ма, по ко­ји­ма је град до­био име „Мо­сква Зла­то­гла­ва“. Не­ке ру­те су до­ступ­не са­мо од апри­ ла до ок­то­бра, а не­ке, на при­мер кр­ста­ре­ње за­тво­ре­ним бро­ дом „Ra­dis­son“ уз на­ру­че­ни ру­чак, у по­ну­ди су то­ком хлад­ног до­ба го­ди­не.

ла­бу­до­ви), че­ти­нар­ском или бре­зо­вом шу­мом (где жи­ви мно­штво ве­ве­ри­ца, ко­је је­два че­ка­ју да их не­ко од про­ла­ зни­ка на­хра­ни ора­си­ма, се­мен­ка­ма или кек­сом). Од та­квих пар­ко­ва мо­же­мо да из­дво­ји­мо Је­ка­те­ри­нин­ски, Парк кул­т у­ ре и од­мо­ра, Со­кољ­ни­ки, Сад Ер­ми­таж, Парк умет­но­сти, Не­скуч­ни сад. ХРА­НА На­рав­но, по­сле ду­ге и ле­пе шет­ње мо­ра да се оде и на до­бар ру­чак. Глав­ни ру­ски град пру­жа ши­ро­ки из­бор уго­ сти­тељ­ских обје­ка­та. Све за­ви­си од ва­ шег уку­са, рас­по­ло­же­ња и, као што ка­ жу Ру­си, „ве­ли­чи­не ва­шег нов­ча­ни­ка“. По­сто­је це­ле мре­же до­брих и не мно­го ску­пих ре­сто­ра­на са тра­ди­ци­о­нал­ном ру­ском ку­хи­њом („Гра­бли“, „Ел­ки-пал­ ки“ и „Му-му“). Ско­ро по­ред сва­ке ста­ни­це ме­троа ће­те на­ћи не­ко­ли­ ко ле­пих ка­феа, где мо­же­те не са­ мо да по­пи­је­те ка­фу или чај, већ и да по­је­де­те не­ки ди­ван ко­ла­чић или ис­про­ба­те пра­ву то­плу чо­ ко­ла­ду. Ово по­след­ње нај­бо­ље је на­ру­чи­ти у ка­феу „Шо­ко­лад­ни­ ца“, ко­ји чу­ва ста­ре тра­ди­ци­је спре­ма­ња овог но­стал­гич­ног и ча­роб­ног пи­ћа. Ако су ва­ше рас­по­ло­же­ње и мо­гућ­но­сти за лук­с уз, он­да оба­ ве­зно свра­ти­те у ка­фе „Пу­шкин“. Ен­те­ри­јер је осми­шљен у ба­рок­ ном сти­лу, све је у ду­х у ста­ри­не и ле­по­те ру­ске исто­ри­је. Ра­ди 24 са­ та и пру­жа нај­бо­љу тра­ди­ци­ју ру­ ске ку­хи­ње. Од­мах по­ред ње­га је за­ди­вљу­ју­ћи ре­сто­ран „Ту­ран­дот“, на два спра­та, са де­се­ти­ном са­ла. У цен­тру глав­не са­ле је ма­ла окру­гла сце­на за му­зи­ча­ре об­у­че­не у ве­ли­ чан­стве­не ко­сти­ме из XVI­II ве­ка. Сце­на се окре­ће, а по­се­ти­о­ци ужи­ ва­ју у жи­вој му­зи­ци и ча­роб­ним SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

43

 Кре­маљ­ске ку­ле, тор­ње­ви, па­ла­те Ви­ди­ко­вац из­над ре­ке Мо­скве


П Р Е­С Т О­Н И­Ц А

 Мо­сква зи­ми

зву­ци­ма хар­фе. Ов­де се чу­ју бе­смрт­на де­ла Мо­цар­та, Ви­вал­ди­ја, Ба­ха и дру­гих кла­сич­них ком­по­зи­то­ра. Огром­не про­ сто­ри­је ре­сто­ра­на ви­ше под­се­ћа­ју на цар­ски дво­рац са пла­во-злат­ним зи­до­ ви­ма, бо­га­тим ста­рин­ским на­ме­шта­јем и ко­но­ба­ри­ма у оде­жда­ма на­лик на цар­ ске слу­ге. Услу­га је ов­де вр­х ун­ска, за­то у „Ту­ран­дот“ че­сто до­ла­зи мо­сков­ска дру­ штве­на ели­та. И це­не су у скла­ду са тим. ХРА­МО­ВИ И МА­НА­С ТИ­РИ Раз­у­ме се, ако ни­сте ушли ни у је­дан мо­сков­ски храм, ви ни­сте упо­зна­ли ду­ шу овог пра­во­слав­ног гра­да. Ду­хов­но и исто­риј­ско сре­ди­ште се на­ла­зи у древ­ ним цр­ква­ма Кре­мља: Ар­хан­гел­ски са­ бор (са­бор­на цр­ква), Бла­го­ве­штен­ски са­бор, Са­бор два­на­ест апо­сто­ла, Ус­ пен­ски са­бор, Зво­ник Ива­на Ве­ли­ког, Цр­ква Ри­за­по­ло­же­ња. У Ар­хан­гел­ском са­бо­ру су са­хра­ње­ни мно­ги ру­ски кне­

Ме­тро Не мо­же­мо да не спо­ме­не­мо и ста­ни­це ме­троа, те, ка­ко их че­сто зо­ву, под­зем­не па­ла­те. Осим бр­зог пре­во­за, мо­сков­ски ме­тро омо­гу­ћа­ва пут­ни­ку да ужи­ва у пре­кра­сним пла­фо­ни­ма, ко­ло­на­да­ма и зи­до­ви­ма ста­ни­ца ура­ђе­ним у бо­га­том кла­сич­ ном и соц­ре­а­ли­стич­ком сти­лу. Не­ке ста­ни­це, по­пут Ма­ја­ков­ ске, Сло­вен­ског бу­ле­ва­ра и Пар­ка кул­ту­ре, за­и­ста ли­че на му­зеј­ске ха­ле. Пу­не су скулп­ту­ра, мо­за­и­ка, ви­тра­жа, му­ра­ла, а мно­ге од њих су чак про­гла­ше­не за спо­ме­ни­ке ар­хи­тек­ту­ре. Та­кав, мо­сков­ски ме­тро сва­ко­га да­на пре­во­зи око осам ми­ли­ о­на пут­ни­ка, што је европ­ски ре­корд.

44

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

же­ви и ца­ре­ви, а до­каз ду­бо­ке ду­хов­не и исто­риј­ске ве­зе срп­ског и ру­ског на­ро­да је див­на фре­ска све­тог Са­ве Срп­ског и све­тог Си­ме­о­на Ми­ро­то­чи­вог ко­ја ве­ ли­чан­стве­но бди на ле­вом сту­бу на ула­ зу у храм. У Ус­пен­ском са­бо­ру ве­ко­ви­ма су кру­ни­са­ни ру­ски ца­ре­ви-са­мо­др­шци. Кра­јем XIX ве­ка, у част по­бе­де над фран­цу­ским агре­со­ри­ма, у цен­тру ру­ске пре­сто­ни­це са­гра­ђен је ве­ле­ле­пан храм по­све­ћен Хри­сту Спа­си­те­љу. Али, на жа­лост, убр­зо се де­сио стра­шни пре­врат и на че­ло ру­ске др­жа­ве до­шли су ко­му­ ни­сти. С не­ком мрач­ном стра­шћу, они су сру­ши­ли ту ве­ли­ку све­ти­њу и на том ме­сту на­пра­ви­ли отво­ре­ни лет­њи ба­зен. Тек кра­јем ХХ ве­ка по­че­ли су ра­до­ви на по­нов­ном по­ди­за­њу Хра­ма Хри­ста Спа­ са. Са­да је то опет ве­ли­чан­ствен храм, нај­ве­ћи у Ру­си­ји, не­за­о­би­ла­зно ме­сто за го­сте ру­ске пре­сто­ни­це и вер­ни­ке из це­ лог пра­во­слав­ног све­та. У Мо­скви има ви­ше од хи­ља­ду хра­ мо­ва и сва­ки од њих леп је на свој на­чин. Ве­ћи­на нај­зна­чај­ни­јих на­ла­зи се у исто­ риј­ском цен­тру гра­да. Од ма­на­сти­ра се по ле­по­ти и исто­риј­ској ва­жно­сти ис­ ти­чу Да­ни­лов­ски, Но­во­спа­ски, Дон­ски, Но­во­де­ви­чи и Сре­тењ­ски. У сва­ком од њих се чу­ва­ју не­ке ве­ли­ке све­ти­ње: мо­ шти све­ти­те­ља и чу­до­твор­не ико­не. А у Бо­го­ја­вљен­ском је­ло­хов­ском са­бо­ру, ко­ји је ви­ше де­це­ни­ја био глав­ни храм Ру­си­је, да­нас се на­ла­зи гроб Ње­го­ве Све­ то­сти бла­же­но­по­чив­шег па­три­јар­ха мо­ сков­ског и це­ле Ру­си­је Алек­си­ја Дру­гог. 


О Д Р Е­Д И­Ш Т А

Гла­мур и ње­го­ве сен­ке МО­НА­КО, СВЕТ НА ДВА КВА­ДРАТ­НА КИ­ЛО­МЕ­ТРА

46

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


Од чу­ве­ног бра­ка прин­ца Ре­ни­јеа III и хо­ли­вуд­ске глу­ми­це Грејс Ке­ли 1956. го­ди­не, ова ма­ла кне­же­ви­на на Азур­ној оба­ли по­ста­ла је свет­ско сте­ци­ште бо­га­тих и слав­них, коц­ка­ра и сно­бо­ва, па­ра­де­ра и ег­зи­би­ци­о­ни­ста. Дру­штве­ни ста­тус у коц­кар­ни­ца­ма не ме­ри се ти­ме ко­ли­ко си нов­ца до­био не­го из­гу­био. По­рез је са­мо два од­сто, а це­не ква­дра­та до­сти­жу су­ма­ну­те ви­си­не. Па ипак, ми­мо по­зна­тих ве­ли­ких до­га­ђа­ја, мно­го згра­да у Мо­на­ку де­лу­је пра­зно и на­пу­ште­но. Жи­вот је та­да не­где дру­где Пи­ше: Радмила Таминџић

SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

47


О Д Р Е­Д И­Ш Т А Фо­то: Рад­ми­ла Та­мин­џић и Ар­хи­ва НР

 Ка­те­дра­ла и Оке­а­но­граф­ски му­зеј

48

О

н је био пе­ди­гри­ра­ни принц ми­ ни­ја­т ур­не европ­ске Кне­же­ви­не на Азур­ној оба­ли, она по­зна­та хо­ли­вуд­ска глу­ми­ца, оска­ров­ка, про­ зрач­на ле­по­ти­ца пред ко­јом је би­ла бли­ ста­ва ка­ри­је­ра. Упо­зна­ли су се на Филм­ ском фе­сти­ва­лу у Ка­ну, за­љу­би­ли се и, уз при­с у­ство европ­ског и хо­ли­вуд­ског џет-се­та, вен­ча­ли се 19. апри­ла 1956. у Ка­те­дра­ли без­гре­шног за­че­ћа. Њен бо­ га­ти отац дао је за ми­раз та­да ба­сно­ слов­на два ми­ли­о­на до­ла­ра, ви­ше не­го по­треб­на ма­лој мо­нар­хи­ји у по­рат­ној фи­нан­сиј­ској кри­зи. Не са­мо да је прин­ цу из­ро­ди­ла тро­је де­це, не­го је мно­го до­при­не­ла раз­во­ју Кне­же­ви­не, у ко­ју су по­хр­ли­ли ту­ри­сти из це­лог све­та, на­ро­ чи­то из Хо­ли­ву­да. Упр­кос то­ме, јав­но мње­ње ни­је сма­тра­ло да је јед­на глу­ми­ ца до­стој­на да бу­де вла­дар­ка, па је пра­ во при­зна­ње сте­кла тек по­сле по­ги­би­је у ми­сте­ри­о­зној ауто­мо­бил­ској не­сре­ћи 1982. По­сле два­де­сет три го­ди­не, њен уцве­ље­ни су­пруг та­ко­ђе је са­хра­њен у Ка­те­дра­ли у ко­јој су се вен­ча­ли, а пре­ сто је на­сле­дио њи­хов син Ал­берт II. Бај­ко­ви­то, да бај­ко­ви­ти­је не мо­же. До­стој­но јед­ног Ан­дер­се­на. А за­пра­во је ствар­но и вр­ло пре­по­зна­тљи­во. Сви већ зна­ју да је реч о Кне­же­ви­ни Мо­на­ко, по­ сле Ва­ти­ка­на нај­ма­њој а нај­на­се­ље­ни­јој др­жа­ви на све­т у, о прин­цу Ре­ни­јеу III

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

(под пу­ним име­ном Ре­ни­је Лу­ис Хен­ри Мак­сенс Бер­тран де Гри­мал­ди) и глу­ми­ ци Грејс Па­три­ши Ке­ли. За цео свет они су би­ли и оста­ли сим­бо­ли пла­ве кр­ви, ели­те, пе­ди­греа, от­ме­но­сти, лук­с у­за, гла­ му­ра и, на­рав­но, бо­гат­ства, не­у­по­ре­ди­во ви­ше не­го њи­хо­ва де­ца: принц Ал­берт II и прин­це­зе Ка­ро­ли­на и Сте­фа­ни. Они су тај пе­чат јед­ном за сваг­да ути­сну­ли у Кне­же­ви­ну, та­ко да је она да­нас пра­ви рај за бо­га­те и слав­не ко­ји се ти­ска­ју да на про­сто­ру од све­га два ква­драт­на ки­ ло­ме­тра ку­пе не­ку не­крет­ни­ну. Од на­ ших су то Ле­па Бре­на и Но­вак Ђо­ко­вић ко­ји је пр­во па­за­рио стан, а не­дав­но, ка­ ко чу­је­мо, и лук­с у­зну ви­лу. ЖИ­ВОТ И КУ­ЛИ­СЕ Мно­го за­ни­мљи­вих при­ча о Мо­на­ ку чу­ли смо од Ти­ци­ја­не Ка­зер­те, ту­ри­ стич­ког во­ди­ча по овој ми­ни­ја­т ур­ној ре­ги­ји ко­ју, бар фор­мал­но, на­се­ља­ва чак око 35.000 ста­нов­ни­ка, од че­га је са­мо не­ко­ли­ко хи­ља­да из­вор­них Мо­не­ге­жа­ на, а све оста­ло су Фран­цу­зи, Ита­ли­ја­ ни и при­пад­ни­ци дру­гих на­ци­о­нал­но­ сти. Осим гла­му­ра, стран­це при­вла­че и све­га два од­сто по­ре­за, та­ко да ве­ћи­на углав­ном не жи­ви ов­де. До­ла­зи са­мо то­ ком не­ких гран­де до­га­ђа­ја као што су те­ни­ски тур­нир у Мон­те Кар­лу, го­ди­


шњи Фе­сти­вал чу­ве­ног цир­ку­са „Мон­те Кар­ло“, ко­ме при­с у­ству­је це­ла по­ро­ди­ ца Гри­мал­ди, тр­ке „фор­му­ле 1“ по уским ули­ца­ма Мо­на­ка, зна­чај­ни­ји бокс ме­че­ ви у „Гри­мал­ди фо­ру­му“ или фуд­бал­ске утак­ми­це на Ста­ди­о­ну ко­ји при­ма пет пу­та ви­ше по­се­ти­ла­ца не­го што има из­ вор­них Мо­не­ге­жа­на... – Да би то­ме ста­ле на пут – при­ча Ти­ ци­ја­на – вла­сти су се до­се­ти­ле да при­ су­ство тих при­ја­вље­них а од­с ут­них гра­ ђа­на про­ве­ра­ва­ју кроз по­тро­шњу во­де и стру­је, а ови су, опет, уз­вра­ти­ли та­ко што за­по­шља­ва­ју љу­де да бо­ра­ве у њи­ хо­вим ста­но­ви­ма или ви­ла­ма, да пу­шта­ ју во­ду, га­се и па­ле све­тло, као да су вла­ сни­ци лич­но при­с ут­ни. И по­ред тог „па­ље­ња и га­ше­ња све­ тла“, ве­ћи­на згра­да у Мо­на­ку, ина­че пре­ пу­них зе­ле­ни­ла по бал­ко­ни­ма и кро­во­ ви­ма, де­лу­је на­пу­ште­но и оста­вља не­ки аве­тињ­ски ути­сак. На­рав­но, то се не од­ но­си на Мон­те Кар­ло и онај трг ис­пред Ка­зи­на, пра­ву жи­лу ку­ца­ви­цу Мо­на­ка, за­јед­но са лук­с у­зним хо­те­лом „Па­рис“ с јед­не, као и исто­и­ме­ним ка­фе­ом с дру­ ге стра­не, та­ко­ђе и ве­ле­леп­ном згра­дом Опе­ре у не­по­сред­ној бли­зи­ни – све ар­ хи­тек­тон­ске бра­ву­ре чу­ве­ног Шар­ла Гар­ ни­јеа, ина­че гра­ди­те­ља Па­ри­ске опе­ре. Ту су да­но­ноћ­но пар­ки­ра­ни нај­лук­с у­зни­ји

и нај­лу­ђи ауто­мо­би­ли, баш као што су у  Брег-ци­та­де­ла лу­ци уси­дре­не све са­ме јах­те над јах­та­ на ко­јем ма, док њи­хо­ви вла­сни­ци или вла­сни­це су кне­же­ва по­вла­ђу­ју „ни­ским стра­сти­ма“ и од­ме­ па­ла­та и ра­ва­ју свој дру­штве­ни ста­т ус у не­кој од нај­зна­чај­ни­ја гла­му­ро­зних коц­кар­ни­ца. И то углав­ном зда­ња ста­рог не ко­ли­чи­ном до­би­је­ног, већ из­гу­бље­ног Мо­на­ка нов­ца. Ко зна ко­ли­ко је при­ча по­пут оне о из­ве­сном го­спо­ди­ну ко­ји је по­сле три да­на коц­ка­ња за­ре­дом до­био три ми­ли­ о­на фра­на­ка, а че­твр­тог све то из­гу­био. Ку­ри­оз­ и­тет на те­му: ро­ђе­ним Мо­не­ге­жа­ ни­ма ни­је до­зво­ље­но коц­ка­ње у Ка­зи­ну. ВИ­ЗИ­ОН ­ АР­С ТВО ЈЕД­НОГ ПРИН­ЦА Под­ра­зу­ме­ва се да је Мон­те Кар­ло пун лук­с у­зних хо­те­ла и бу­ти­ка снаб­де­ве­

Је­ле­на Ђо­ко­вић у Ја­пан­ском вр­ту Прин­це­за Грејс Ке­ли мно­го је за­слу­жна за цве­та­ње Мо­ на­ка као ту­ри­стич­ког ра­ја, као и за осни­ва­ње Те­а­тра, Му­зе­ја по­штан­ских ма­ра­ка, по­кре­та­ње мно­гих до­бро­твор­них удру­ же­ња, отва­ра­ње Ја­пан­ског вр­та са све оним рас­ко­шним ра­ сти­њем, је­зе­ром пу­ним па­стрм­ки, мо­сти­ћи­ма, во­до­па­дом... У том вр­ту из­не­на­да смо сре­ли Је­ле­ну Ђо­ко­вић са ма­лим Сте­ фа­ном. Љу­ди су по­тр­ча­ли пре­ма њој са фо­то­а­па­ра­ти­ма, а она је за­ва­пи­ла: „Не­мој­те, мо­лим вас, не­мој­те, ни­ка­ко сли­ка­ње, не, не...” Тек кад јој је мол­ба усли­ше­на, уз ши­рок осмех раз­ме­ни­ла је ко­ју ре­че­ни­цу са сво­јим зе­мља­ци­ма и ла­га­но се уда­љи­ла.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

49


О Д Р Е­Д И­Ш Т А

них нај­по­зна­ти­јим свет­ским брен­до­ви­ ма, па га мно­ги по­гре­шно по­и­сто­ве­ћу­ју са Мо­на­ком. То је са­мо нај­по­пу­лар­ни­ја од шест че­твр­ти Кне­же­ви­не. Ту су још стам­бе­на че­тврт Мо­не­ге­ти, луч­ка зо­на и тр­жни цен­тар Ла Кон­да­мин, зо­на с пла­ жа­ма Ле Лар­во­то, за­тим ста­ра че­тврт Мо­на­ко­вил са ве­ле­леп­ним згра­да­ма као што су Оке­а­но­граф­ски ин­сти­т ут (чи­ ји је ди­рек­тор чи­та­ве три де­це­ни­је био Жак Ку­сто), Прин­чев­ска па­ла­та, Ка­те­ дра­ла, згра­да Су­да... Нај­зад, ту је мо­жда и нај­за­ни­мљи­ви­ја че­тврт – Фон­твјеј, на­ ста­ла упра­во за­хва­љу­ју­ћи Ре­ни­јеу III. – Због ма­ле по­вр­ши­не Мо­на­ка, принц је до­шао на иде­ју да се је­дан део отрг­не од мо­ра на­си­па­њем зе­мље из­ва­ ђе­не из оних сил­них ту­не­ла на Азур­ној оба­ли, та­ко да је до­би­је­на и та ше­ста че­тврт – об­ја­сни­ла нам је Ти­ци­ја­на. – У Фон­твје­ју се да­нас на­ла­зе Ста­ди­он Лу­ја II, Ру­жич­њак Грејс Ке­ли са 4.000 ру­жа, по­ме­ну­ти Цир­кус „Мон­те Кар­ло“ у чи­ јој бли­зи­ни је и Ђо­ко­ви­ће­ва згра­да... Да

 Ка­зи­но

Кон­тро­ла Фран­цу­ске При­ча о Мо­на­ку не­рас­ки­ди­во је по­ве­за­на са ита­ли­јан­ском по­ро­ди­цом Гри­мал­ди ко­ја, с ма­њим пре­ки­ди­ма, вла­да овом др­жа­ви­цом ви­ше од 700 го­ди­на. Иако је Кне­же­ви­на фор­мал­ но пот­пу­но не­за­ви­сна, на­пра­вљен је до­го­вор са Фран­цу­ском о ње­ној огра­ни­че­ној кон­тро­ли над Мо­на­ком, од­но­сно да им увек бу­ду ускла­ђе­ни по­ли­тич­ки, вој­ни и еко­ном­ски ин­те­ре­си.

50

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

не би на­ру­ши­ле по­глед на Кне­же­ви­ну, принц Ре­ни­је ни­је до­зво­лио да згра­де у Фон­твје­ју бу­ду ви­со­ке, али је по­сле оче­ ве смр­ти принц Ал­берт ипак при­стао да се по­диг­не она пла­ва ви­со­ка згра­да, нај­но­ви­ја у Мо­на­ку. То је пент­ха­ус са 70 ста­но­ва ко­ји има све жи­во, укљу­чу­ју­ ћи и хе­ли­о­дром на кро­ву, па ста­но­ви на по­след­њих пет спра­то­ва ко­шта­ју по 300 ми­ли­о­на евра. Али, про­да­ја не иде та­ко глат­ко као што је принц оче­ки­вао, има још до­ста сло­бод­них. Ина­че, пре ове згра­де, нај­ску­пље не­крет­ни­не би­ле су у Аве­ни­ји Грејс Ке­ли, где ква­драт­ни ме­тар ста­је 86.000 евра. Све у све­му, по­сле ви­ше од по­ла ве­ка вла­да­ви­не, принц Ре­ни­је III од Мо­на­ка учи­нио је Кне­же­ви­ну по­слов­ним, кул­ тур­ним, спорт­ским, а на­ро­чи­то ту­ри­ стич­ким сре­ди­штем. Ка­да је 1949. пре­ у­зео трон, из коц­кар­ни­ца је сти­за­ло 95 од­сто го­ди­шњег при­хо­да, што је он свео на све­га три од­сто, окре­ћу­ћи зе­мљу у прав­цу ту­ри­зма и тр­го­ви­не не­крет­ни­ на­ма. Ус­пео је да по­пра­ви имиџ Кне­же­ ви­не, за ко­ју су се ве­зи­ва­ле при­че о сум­ њи­вим фи­нан­сиј­ским тран­сак­ци­ја­ма. Што је нај­ва­жни­је, ме­ли­ор ­ а­ци­јом тла по­ве­ћао је по­вр­ши­ну Мо­на­ка за 20 од­ сто, уна­пре­дио Лу­ку да мо­гу да при­ста­ју ве­ли­ки бро­до­ви и на­си­па­њем из­гра­дио чи­та­ву јед­ну че­тврт. Због све­га то­га за­ слу­же­но је про­зван „принц гра­ди­тељ“. s


О Б А­Л Е

52

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


ЕМ­ПО­РИ­ЈА­БРА­ВА, „ШПАН­СКА ВЕ­НЕ­ЦИ­ЈА“, БЕ­ЛА ШКОЉ­КА ПУ­НА БИ­СЕ­РА

У да­ли­јев­ском на­дах­ну­ћу До ше­зде­се­тих го­ди­на XX ве­ка би­ла је то обич­на мо­чва­ра. А он­да су се ов­де 1964. сре­ли ка­та­лон­ска па­мет и не­мач­ки ка­пи­тал. Уло­же­ни су знатан но­вац и сме­ла кре­а­тив­ност. Про­се­че­ни су ка­на­ли, це­ла мре­жа, и под­зи­да­ни ка­ме­ном. Мо­чва­ра је ису­ше­на, про­стор из­ме­ђу ка­на­ла на­сут и утвр­ђен. На ње­му су из­гра­ђе­не ле­пе ви­ле, љуп­ка ма­ла дво­ри­шта, вр­то­ви, те­ра­се, ба­зе­ни, га­ра­же за јах­те. Та­ко је на са­мој оба­ли мо­ра ни­као овај ча­роб­ни гра­дић са во­де­ним ули­ца­ма, јед­на од нај­ве­ћих „стам­бе­них лу­ка“ на све­ту, ко­ји нас је по­тре­сао и рас­ту­жио

Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

С

ла­ком вр­то­гла­ви­цом из­ла­зи­мо из Град­ског по­зо­ри­шта у Фи­ге­ ра­с у, ко­је је од 1974. Му­зеј „Те­а­ тро“ Сал­ва­до­ра Да­ли­ја, од 1989. и ме­ сто где он, у зи­ду, по­чи­ва. Овај град на крај­њем се­ве­ро­и­сто­ку Шпа­ни­је и ње­не по­кра­ји­не Ка­та­ло­ни­је, у про­вин­ци­ји Ђи­ро­на, жи­ви од ча­ро­ли­је зва­не Сал­ва­ дор Да­ли. Ни­као из утвр­ђе­ња Ка­сти­љо де Сан Фер­нан­до (XVI­II век), да­нас има че­тр­де­се­так хи­ља­да ста­нов­ни­ка, а сва­ ке го­ди­не по­се­ти га око осам ми­ли­о­на ту­ри­ста. Као вин­ске му­ши­це до­ле­ћу на уше­ће­ре­не бр­ко­ве-ан­те­не слав­ног умет­ ни­ка. Сто­га не из­не­на­ђу­је што су ти бр­ ко­ви ов­де и спо­ме­ник, и сим­бол гра­да, и на­кит, и ко­лач у по­сла­сти­чар­ни­ци на Рам­бли, и маг­нет за фри­жи­дер. – И? – пи­та до­бри Ху­ан Ра­мон у ба­ шти обли­жњег ка­феа, пред цр­квом у ко­ јој је Да­ли кр­штен.

– Био је у пра­ву: раз­ли­ка из­ме­ђу ње­га и лу­да­ка је у то­ме што он ни­је луд. По­ не­кад за­пре­па­шћу­је с ко­ли­ком се др­ско­ шћу ру­гао пу­чи­ни, сто­ци грд­ној. И да­ нас то чи­ни. Од ње­го­вог ру­га­ња жи­ви овај град. – А где си ту ти? Шта си ти ов­де тра­ жио? – Иза дим­них за­ве­са, ег­зи­би­ци­о­ни­ зма, гро­теск­них пред­ста­ва, под­мет­ну­ тих ла­жних тра­го­ва, тра­жио сам злат­но зр­но и истин­ску тај­ну ве­ли­ког умет­ни­ ка, ње­го­во пра­во ли­це. Тра­жио сам сен­ ку бо­ла и стра­ха у ње­го­вим очи­ма. Оно што је крио и оно од че­га је бе­жао. Увек сам скла­њао у стра­ну ње­го­ве игра­ри­је и глу­пи­ра­ња, а ура­њао се са­мо у ње­го­ ве пра­ве сли­ке, про­же­те вр­хун­ским мај­ стор­ством. Де­це­ни­ја­ма већ осе­ћам да иза та­ко ве­ли­ког цир­ку­са не сто­ји на­це­ ре­ни па­т у­љак. SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

53


О Б А­Л Е

54

/

S H O R E S

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

55


О Б А­Л Е

 Ка­фе „Ка­нал“ и ма­ли елек­трич­ни чам­ци за из­најм­љи­ва­ње

– И? Је­си ли на­шао? – Ми­слим да је­сам. Отуд ова вр­то­гла­ ви­ца и скра­ћи­ва­ње пер­спек­ти­ва. До­бри Ху­ан Ра­мон, као пра­ви до­ма­ ћин, при­ста­је на све што је мо­гу­ће, чак и на то да не бу­де жив чо­век не­го наш књи­жев­ни ју­нак. – Оста­ви Фи­ге­рас за до­го­ди­не. Оста­ ви за по­е­зи­ју. Знаш и сам, ти се ов­де мо­раш вра­ти­ти. Сад те во­дим на јед­но друк­чи­је ме­сто, ко­је та­ко­ђе ни­ка­да не­ ћеш за­бо­ра­ви­ти. ЛА­КО УШЕ­ТА­ВА­ЊЕ У ЧУ­ДО Друм кроз рав­ни­цу Ђи­ро­не, с по­гле­ дом на Пи­ри­не­је. Сен­ка овог пла­нин­ ског вен­ца, у ка­сно по­под­не, окр­зне нас. Са се­вер­не стра­не, у те­шкој сно­хва­ти­ци, Фран­цу­ска по­ку­ша­ва да се се­ти се­бе. Он­да за­о­крет уде­сно, ка пла­вом вр­тло­ гу Ме­ди­те­ра­на, ка Ди­вљој оба­ли (Co­sta Bra­va), ка за­ли­ву Ро­сес. Нео­сет­на про­ме­на пер­спек­ти­ве, ла­ко уше­та­ва­ње у чу­до. Ем­по­ри­ја­бра­ва. Лук­ су­зна шкољ­ка пу­на би­се­ра. Гра­дић ко­ји уме­сто ули­ца има слат­ко­вод­не плов­не ка­на­ле, уме­сто ауто­мо­би­ла чам­це и јах­ те, уме­сто пар­кин­га ве­зо­ве. – До ше­зде­се­тих го­ди­на XX ве­ка ов­де је би­ла мо­чва­ра. До­ти­ца­ле су не­ке ов­да­

Ко­ста Бра­ва Би­ла је то у про­шло­сти за­ис­ та Ди­вља оба­ла. Co­sta Bra­va. У тој обла­сти кри­ли су се не­ки од нај­о­па­сни­јих гу­са­ра Ме­ди­те­ ра­на. Оп­се­да­ли су чак и Све­ту го­ру, у Еге­ју. И ка­да су се гу­са­ри пре­се­ли­ли са бро­до­ва на те­ле­ви­зи­ју и кон­фе­рен­ци­је за штам­ пу, ово је оста­ла Ди­вља оба­ла. Пре­ок­ рет је до­нео ге­не­рал Фран­ко. Ње­го­ва вла­да 1950-их за­по­чи­ње убр­за­ни ту­ри­стич­ки раз­вој ове обла­сти. Гра­де се пу­те­ви, хо­тел­ски ком­плек­си, уре­ ђу­ју на­се­ља. До по­чет­ка 1970-их, ово по­ста­је јед­на од че­ти­ри нај­ва­жни­је ри­ви­је­ре Шпа­ни­је, ту­ри­стич­ке ве­ле­си­ле. Про­сти­ ре се од Бла­не­са, ше­зде­се­так ки­ло­ме­та­ра се­ве­ро­и­сточ­но од Бар­се­ло­не, па све до гра­ни­це са Фран­цу­ском.

56

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

шње ма­ле ре­ке и ту, на по­ла ко­ра­ка од мо­ра, раз­ли­ва­ле се у ри­то­ве – при­ча Ху­ ан Ра­мон док се при­бли­жа­ва­мо. – Он­да се 1964, у да­ли­јев­ском на­дах­ну­ћу, ов­де сре­ћу ка­та­лон­ска пред­у­зи­мљи­вост и не­ мач­ки ка­пи­тал. Уло­же­ни су озби­љан но­ вац и сме­ла кре­а­тив­ност. Усред мо­чва­ре, на са­мом ру­бу мо­ра, за­сно­ван је овај ча­ роб­ни гра­дић. Ра­до­ви су окон­ча­ни 1975. Про­се­че­ни су ка­на­ли као ули­це, це­ла мре­жа, и под­зи­да­ни ка­ме­ном. Мо­чва­ра је ису­ше­на, про­стор из­ме­ђу ка­на­ла на­ сут и утвр­ђен. Са обе стра­не, ви­диш и сам, из­гра­ђе­не су ле­пе ви­ле са љуп­ким ма­лим дво­ри­шти­ма, те­ра­са­ма, ба­зе­ни­ ма, га­ра­жа­ма за јах­те. Бо­га­ти Нем­ци по­че­ли су да до­ла­зе ов­де, да ку­пу­ју, да гра­де. Ту им је био и зи­мов­ник за пло­ ви­ла. Ка­сни­је су ви­ле ку­по­ва­ли и Фран­ цу­зи, Бри­тан­ци, се­вер­ња­ци. Да­нас је ово јед­на од нај­ве­ћих „стам­бе­них лу­ка“ на све­т у. „Шпан­ска Ве­не­ци­ја“. Има два­де­ сет че­ти­ри ки­ло­ме­тра плов­них ка­на­ла, пет хи­ља­да ме­ста за чам­це. Ов­де стал­но жи­ви бли­зу осам хи­ља­да ста­нов­ни­ка, а ле­ти тај број на­ра­сте до осам­де­сет хи­ ља­да. Сун­ча­но је око три сто­ти­не да­на го­ди­шње. Она вр­то­гла­ви­ца из Фи­ге­ра­са ов­де је не­што друк­чи­ја, али не пре­ста­је. Над Пи­ри­не­ји­ма, у ви­си­на­ма из­ме­ђу мо­ра и оке­а­на, ро­је се обла­ци. Ве­ро­ват­но ће у на­ред­ним са­ти­ма и ов­де би­ти ки­ше, али у овом гра­ди­ћу не мо­же вас об­у­зе­ти она глу­па ве­ле­град­ска жур­ба. Зна­мо да ни­с у да­ле­ко Ка­да­кес, „рај за умет­ни­ке“, и Да­ли­је­во се­ло Порт Ли­гат, али не иде нам се одав­де. У ка­феу „Ка­нал“ ис­пи­ја­ мо кор­та­до, Ма­ри­ја До­ло­рес да­је све од се­бе, уро­ње­ни смо у нео­бич­ну чар и ти­ хост овог ме­ста. Ка­та­лон­ски је бли­зак фран­цу­ском, па би­смо се и без Ху­а­на Ра­ мо­на ла­ко спо­ра­зу­ме­ли са Ма­ри. Та ви­ со­ка црн­ка из­најм­љу­је нам ча­мац да се


про­во­за­мо гра­дом. (Осмех, ста­ра фран­ цу­ска шко­ла, бес­пла­тан је. Као цвет у ре­ве­ру убран ус­пут, у ба­шти.) – На­вла­че се обла­ци а по­вла­че бо­је – ка­же Ху­ан Ра­мон. – Фо­то­гра­фи­је нам и не­ће би­ти бог­зна ка­кве. Пу­но сре­бр­но­ си­вог, мо­но­хро­мат­ског. Име је до­био по ве­ли­ком пе­сни­ку. Мо­жда баш за­то, ла­ко смо га убе­ди­ли да не бри­не, да је та­ко и бо­ље. Да смо сви већ умор­ни од ки­ча и сте­ре­о­ти­па ту­ри­ стич­ке ин­ду­стри­је, од есте­ти­ке раз­глед­ ни­ца на ко­ји­ма све из­гле­да као осмех у ре­кла­ма­ма, као љу­бав са пла­стич­ним лут­ка­ма. ПРА­ВИ ГРА­ДО­ВИ НА ВО­ДИ Елек­трич­ни ча­мац не­чуј­но кли­зи во­ де­ним ули­ца­ма гра­ди­ћа Ем­по­ри­ја­бра­ва. Во­да је пот­пу­но мир­на, глат­ка као огле­ да­ло, и ве­о­ма чи­ста. То је реч­на во­да, те­ку­ћа, стал­но се од­ли­ва и до­ти­че но­ва. Не­ма оне ве­не­ци­јан­ске уста­ја­ло­сти и за­ да­ха тру­ле­жи ко­ји се увла­чи под сво­до­ве ло­ба­ње, у ма­ли мо­зак, у ко­сти. Не­ма бу­ ке, не­ма та­ла­са, не­ма мр­ља од мо­тор­ног уља и бен­зи­на. Кон­тро­ле јах­ти су стро­ге, као и огра­ни­че­ње бр­зи­не ко­јом се мо­же во­зи­ти по ули­ца­ма-ка­на­ли­ма. На обе стра­не не­пре­кид­ни низ ви­ ла. Сва­ка је друк­чи­ја – има ту пра­вих ме­ди­те­ран­ских, има ха­ци­јен­ди, има на­ тру­ха ма­вар­ског сти­ла, па и бри­тан­ског ко­ло­ни­јал­ног, има европ­ског кла­си­ци­ зма и мо­дер­ни­зма – али је опет све вр­ло склад­но. Ја­сно су од­ре­ђе­ни и до­след­но чу­ва­ни окви­ри у ко­ји­ма се мо­гу кре­та­ ти гра­ди­те­љи и они ко­ји ула­жу но­вац. „Мо­ја сло­бо­да огра­ни­че­на је пра­ви­ма дру­гих и ин­те­ре­си­ма за­јед­ни­це у ко­јој жи­вим.“ – Ка­ко леп при­мер да ка­пи­тал не мо­ра би­ти ба­на­лан, ба­хат и са­мо­жив –

ка­же­мо. – Не за­то што је не­где до­бар а дру­где ни­је, не­го за­то што је ов­де за­у­ здан за­ко­ном и опле­ме­њен кул­т у­ром. Дик­та­т у­ром уку­са и аутен­тич­но­сти. До­бри Ху­ан Ра­мон, име­њак ве­ли­ког Хи­ме­не­са, пи­та за­што то го­во­ри­мо ту­ жно и ре­зиг­ни­ра­но. Об­ја­шња­ва­мо да би­смо ра­до ов­де при­ве­ли, под по­ли­циј­ ском прат­њом, не­ке не­у­ро­тич­не и крат­ ко­ви­де псе­у­до­моћ­ни­ке из сво­је зе­мље, да из­бли­за ви­де ка­ко се гра­де пра­ви гра­до­ви на во­ди. На са­мо три-че­ти­ри ки­ло­ме­тра од цен­тра пре­сто­ни­це на­ше зе­мље, ка­же­мо, по­сто­је из­ван­ред­на ме­ ста за ду­нав­ску Ем­по­ри­ја­бра­ву. Ри­то­ви у Кр­ња­чи и низ­вод­но од Пан­че­вач­ког мо­ста мо­гли би да по­ста­ну вр­ло тра­же­ на ме­ста ме­ђу бо­га­тим љу­ди­ма кон­ти­ нен­тал­не Евро­пе. Бра­ву­ра срп­ске ин­те­ ли­ген­ци­је и ви­зи­о­нар­ства. Али не. Они у ср­цу срп­ске пре­сто­ни­це, у инат сви­ма, ди­жу свој по­ба­че­ни Абу Да­би и трај­но сва­ђа­ју ста­ри Бе­о­град са са­мим со­бом. Шта ћеш. Што ка­же срп­ски но­бе­ло­вац Ан­дрић: „До­ђу та­ква вре­ме­на да...“ – Не тре­ба ти да их при­во­диш, при­ја­ те­љу – ка­же Ху­ан Ра­мон и гле­да низ ка­ нал. – Они су већ ту. Ево, ре­ци­мо: дру­ги ка­нал са де­сне стра­не, па две­ста ме­та­ ра на­пред. Ту је ви­ла вла­сни­ка нај­ве­ће при­ват­не те­ле­ви­зи­је у тво­јој зе­мљи. Оне ко­ју ти зо­веш тро­вач­ни­цом, треш те­ле­ ви­зи­јом, елек­трон­ским та­бло­и­дом. Мо­

 Во­де­ним ули­ца­ма Ем­по­ри­ја­бра­ве

Ка­да­кес Се­вер­но од за­ли­ва Ро­сес, шћу­ћу­рен из­ме­ђу Пи­ри­не­ја и „ве­ли­ке пла­ве­ти Ме­ди­те­ра­на“, овај гра­дић је још по­чет­ком XX ве­ка био сте­ци­ште умет­ни­ка. Ни­ко их ов­де ни­је оку­пљао ви­ше од Сал­ва­до­ра Да­ли­ја, ко­ји је у Ка­да­ке­су ку­пио јед­ну ри­ бар­ску ку­ћу и и пре­тво­рио је у лет­њи­ко­вац. Ту је упо­знао Га­лу, та­да же­ну свог при­ја­те­ља По­ла Ели­ја­ра. Ту су га по­се­ћи­ва­ли Пи­ка­со и Лор­ка, Ара­гон и Бре­тон. У бли­зи­ни је и Порт Ли­гат, се­ло у ко­јем је јед­но вре­ме жи­вео са Га­лом. SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

57


О Б А­Л Е рам при­зна­ти, ле­па му је ви­ла. Ту му је и зи­мов­ник за јах­т у. А и ком­ши­лук му је вр­ло за­ни­мљив. За­ни­мљив за вас отуд, не за ме­не. Кад смо до­шли до те рас­кр­сни­це, хте­ли смо да скре­не­мо де­сно. Ни­шта по­себ­но. Око на пу­т у. Али до­ма­ћин нас упо­зо­ра­ва да мо­же­мо во­зи­ти са­мо глав­ ним ули­ца­ма-ка­на­ли­ма. У по­преч­не мо­ гу ући са­мо они ко­ји ту жи­ве или не­ко ко сти­же по по­зи­ву, у на­ја­вље­ну по­се­т у. У про­тив­ном, ре­а­го­ва­ло би при­ват­но обез­бе­ђе­ње. – Ка­да би бу­љу­ци ту­ри­ста по­че­ли да за­ла­зе у сва­ки ку­так и за­ви­ру­ју у сва­ко дво­ри­ште, Ем­по­ри­ја­бра­ва би се рас­па­ла из­ну­тра. Ра­зо­ри­ла би прин­цип из ко­јег је ни­кла. ШТО ДА­ЉЕ, ТО БЛИ­ЖЕ Из ла­ви­рин­та ка­налâ из­би­ја­мо на про­стра­но тро­уг­ а­о­но је­зе­ро, на се­ве­ро­ за­па­ду гра­ди­ћа, тач­но на­с у­прот мо­ру, пре­ма Ка­сте­лу д’Ем­по­ри­е­с у. Око­ло су хо­те­ли, згра­де са апарт­ма­ни­ма и ста­но­ ви­ма. Ни­шта ви­шље од че­ти­ри спра­та, ве­ли­ке те­ра­се окре­ну­те ка во­ди, ме­ди­те­ ран­ска бе­ли­на. Ис­пред свих су, на­рав­но, ве­зо­ви за чам­це и јах­те. – Ово је не­што као град­ски трг? – пи­ та­мо Ху­а­на Ра­мо­на. – Ви­диш, мо­же се ов­де жи­ве­ти и за ма­њи но­вац – ка­же и сме­ши се. – На­рав­но. Гар­со­ње­ре су за пе­сни­ке и по­слу­гу. Ни­је му пра­во. Мо­ра да и он, кри­ шом, пи­ше пе­сме.

58

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

Глав­ним прав­цем пре­се­ца­мо гра­дић и во­зи­мо ка мо­ру. Ка­на­лом Прин­ци­пал, па ис­под Аве­ни­је Ху­а­на Кар­ло­са Пр­вог, са­ви­ја­мо око кру­жног је­згра Ем­по­ри­ја­ бра­ве. За­ла­зи­мо у сплет ка­на­ла и ши­ро­ ких ру­ка­ва­ца ко­ји нас из­во­де на мо­ре. Из­ме­ђу во­де­ног ла­ви­рин­та Ем­по­ри­ја­ бра­ве и мо­ра је пре­вла­ка на ко­јој је пе­ шча­на пла­жа ду­гач­ка ви­ше од три ки­ ло­ме­тра. За­ста­је­мо код моћ­них ка­ме­них под­зи­да ко­је спре­ча­ва­ју да ве­ли­ки та­ла­ си и пли­ма на­гр­ну уну­тра. По­том из­ла­ зи­мо на мо­ре и дуж пла­же пло­ви­мо ка ју­гу, све до ушћа Ла Мун­ге, ре­ке на­лик на Мо­ра­ву. Она оме­ђа­ва Ем­по­ри­ја­бра­ву са ју­го­за­па­да. – Ле­по је, зар не? Ни­сам те по­гре­шно на­го­ва­рао? – ка­же Ху­ан Кар­лос. – Ов­де је ве­ли­ки цен­тар за екс­трем­не и спор­то­ ве на во­ди. Из­ван гра­да, пре­ма се­ве­ру, на­ла­зи се аеро­дром. Ту се из це­ле Евро­ пе оку­пља­ју љу­би­те­љи па­до­бран­ства и спорт­ског ле­те­ња. На дру­гој стра­ни је Парк при­ро­де „Аигу­молс де л’Ем­пор­да“. За­ни­мљив биљ­ни и жи­во­тињ­ски свет, пун пти­ца и чуд­них иде­ја Твор­ца. Вра­ћа­мо се у гра­дић, опет за­ла­зи­мо у во­де­не ули­це. Ве­же­мо ча­мац, се­ди­мо код све­ти­о­ни­ка. По­чи­ње ки­ша. Ху­ан Ра­мон: – Има ов­де до­ста то­га. Вре­ди до­ћи бар на јед­но це­ло ле­то. Или у про­ле­ће, још бо­ље. То би се он­да мо­гло пре­тво­ри­ ти у пра­ву да­ли­јев­ску пу­сто­ло­ви­ну. Ако не­ка­ко и из­гу­биш нит, ла­ко је скок­ну­ти у Фи­ге­рас и об­но­ви­ти гра­ди­во. Ср­би­ја је одав­де да­ле­ко че­ти­ри хи­ља­де ки­ло­ме­ та­ра. Али мо­жда је бли­жа ср­цу не­го кад си та­мо. 


П О­С Е­Т А У ЈУ­ЖНОЈ АФРИ­ЦИ, ОД КРУ­ГЕ­РА ДО РТА ДО­БРЕ НА­ДЕ

Пун ко­фер не­за­бо­рав­них сли­ка

Сви зна­мо за те­шку исто­ри­ју ње­них ме­ђу­ра­сних од­но­са, за мно­ге сте­ре­о­ти­пе и ожиљке. У све­му то­ме ла­ко про­мак­не да је то зе­мља пре­ле­пих пеј­за­жа и на­ци­о­нал­них пар­ко­ва, са­ва­на и бу­ша, ди­вље при­ро­де и чу­ве­них жи­во­ти­ња, до­брих ви­на и по­зна­тих гра­до­ва. Ви­де­ће­те та­мо ки­шу ко­ја па­да хо­ри­зон­тал­но, и ба­бу­не ко­ји оти­ма­ју фо­то­а­па­ра­те, и са­о­бра­ћај­ни знак ко­ји на­ла­же да про­пу­сти­те бу­бе пре­ко ули­це. Ви­де­ће­те и ба­о­баб и мно­ге очи ко­је си­ја­ју из та­ме. А кад год скло­пи­те сво­је очи, ви­де­ће­те то чу­де­сно зве­зда­но не­бо над ју­гом Афри­ке Текст и фо­то: Јо­сип Ша­рић

60

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


Су­тон у На­ци­о­нал­ном пар­ку „Кру­гер“

SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

61


П О­С Е­Т А  Је­дан од Ли­са­бон­ских во­до­па­да Ка­њон ре­кле Блајд и ге­о­ло­шка фор­ма­ци­ја „По­гла­ви­ца и ње­го­ве три же­не“

 Ко­ли­ба у Аво­ки Наш пу­то­пи­сац у ак­ци­ји

62

П

о­ку­шај да се пу­то­ва­ње од 4.000 ки­ло­ме­та­ра кроз Ју­жну Афри­ ку са­жме на пар стра­ни­ца тек­ ста ли­чи на пра­ву не­мо­гу­ћу ми­си­ју, али по­ку­ша­ће­мо. Про­се­чан Евро­пља­нин Ју­ жну Афри­ку зна по бур­ским ра­то­ви­ма (по­себ­но ако је жи­тељ Хо­лан­ди­је, Ен­ гле­ске или Не­мач­ке), по ви­ше­де­це­ниј­ ској бор­би Нел­со­на Мен­де­ле за укидање апарт­хеј­да, по жи­во­ти­ња­ма ко­је се сло­ бод­но кре­ћу са­ва­ном и бу­шем, по ле­ген­ дар­ном на­ро­ду Зу­лу. Но, Ју­жна Афри­ка је мно­го ви­ше од то­га. Она се сво­јим бо­ја­ма, ми­ри­си­ма, об­ли­ци­ма и зву­ко­ви­ ма чо­ве­ку уву­че под ко­жу чим кро­чи на ње­но тло и ту оста­је за­у­век. По­ла­зна тач­ка ју­жно­а­фрич­ке аван­ ту­ре је Јо­ха­нес­бург, град као и мно­ге дру­ге свет­ске ме­тро­по­ле, по­ма­ло из­гу­ бљен у са­вре­ме­ној ар­хи­тек­т у­ри од ко­ је по­се­ти­лац и не ви­ди да се на­ла­зи на ју­гу африч­ког кон­ти­нен­та. Пр­ви ки­ло­ ме­три пу­то­ва­ња и пр­ва, на сре­ћу и је­ ди­на, гре­шка ко­ју смо на­чи­ни­ли. Због ло­ше по­де­ше­ног GPS уре­ђа­ја од­јед­ном смо се на­шли усред, с раз­ло­гом или не, озло­гла­ше­ног Со­ве­та, пред­гра­ђа у ко­јем се још увек ви­де ту­жни тра­го­ви жи­во­ та под апарт­хеј­дом. До­ду­ше, ти тра­го­ ви се ви­де и на мно­гим дру­гим ме­сти­ ма, ка­ко у ве­ли­ким град­ским цен­три­ма ка­кви су и Кејп­та­ун, Дур­бан или Порт Ели­за­бет, та­ко и у пред­гра­ђи­ма ма­њих ме­ста по­ред ко­јих про­ла­зи­мо. По­себ­ но уз­не­ми­ру­ју­ће де­лу­ју елек­трич­не и бо­дљи­ка­ве жи­це око има­ња имућ­них, нај­че­шће бе­лих ста­нов­ни­ка, и та­бле са нат­пи­сом: „Ar­med re­spon­se“. Али Ју­жна Афри­ка пру­жа знат­но ви­ше од пре­жи­ ве­лих тра­го­ва апарт­хеј­да и кри­ми­на­ла, па има­ју­ћи на уму упо­зо­ре­ња да бу­де­

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

Ба­об ­ аб Ка­жу да онај ко ни­је ви­део ба­о­баб, ни­је ви­део Афри­ку, а ба­о­баб не ра­сте у ју­жном де­лу Кру­ге­ра. Да ли то зна­чи да не­ће­мо ви­де­ти Афри­ку? По по­врат­ку из бу­ша, Ели­от нам чи­ни услу­гу и во­ди нас у не­да­ле­ки на­уч­ни цен­тар, у ко­ји по­се­ ти­о­ци не­ма­ју при­ступ, али где мо­же да се ви­ди јед­но ста­бло ба­о­ба­ба, за­са­ђе­но ру­ка­ма ра­них ис­тра­жи­ва­ча пре сто­ти­ нак го­ди­на. Да­кле, ко­нач­но мо­же­мо ре­ ћи с пу­но пра­ва да смо ви­де­ли Афри­ку.

мо оба­зри­ви и у гра­ду и на отво­ре­ном про­сто­ру, кре­ће­мо да­ље, нео­п­те­ре­ће­ни по­тен­ци­јал­ним опа­сно­сти­ма. Пр­ва за­у­став­на тач­ка нам је област по­зна­та као „Ко­лев­ка чо­ве­чан­ства“ (Cra­dle of Hu­man­kind), где оби­ла­зи­мо пе­ћи­ну Стерк­фон­тејн и ло­ка­ли­тет Ма­ ро­пенг. У дру­штву аустра­ло­пи­те­ку­са афри­ка­ну­са чи­ја је ста­рост про­це­ње­ на на 2,6 до 2 ми­ли­о­на го­ди­на, и не­што мла­ђег хо­мо ха­би­ли­са, ста­рог из­ме­ђу 1,8 и 1,5 ми­ли­о­на го­ди­на, ла­ко схва­та­мо ко­ ли­ко је наш род, хо­мо са­пи­енс, мла­ђан. Ту се сре­ће­мо са још јед­ном та­блом и упо­зо­ре­њем да у тра­ви по­ред ста­зе вре­ ба­ју мо­зам­бич­ке ко­бре пљу­ва­чи­це ко­јих се тре­ба кло­ни­ти. Пут нас во­ди пре­ко Пре­то­ри­је, где се не за­др­жа­ва­мо јер нас оче­ку­ју Ли­са­бон­ ски во­до­па­ди, на ко­ји­ма се са сте­но­ви­тог пла­тоа во­да сур­ва­ва у по­нор ду­би­не 94 ме­тра, чи­не­ћи ове во­до­па­де нај­ви­шим у про­вин­ци­ји Мпу­ма­лан­га. Ја­сно је да су во­до­па­ди на­зва­ни по глав­ном гра­ду Пор­т у­га­ла, па је то још је­дан по­ка­за­тељ чи­ји су се све ин­те­ре­си не­ка­да сти­ца­ли у Ју­жној Афри­ци.


SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

63


П О­С Е­Т А

64

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


НА СА­ФА­РИ­ЈУ На­пу­шта­мо во­до­па­де и, као уса­мље­ ни пут­ни­ци на пу­т у ко­ји ви­ју­га кроз шу­ме еука­лип­т у­са до­не­се­ног из Аустра­ ли­је, и га­је­ног за ква­ли­те­тан гра­ђе­вин­ ски ма­те­ри­јал, кре­ће­мо ка јед­ном од нај­ леп­ших при­зо­ра ко­ји нас оче­ку­ју – ка ка­њо­ну ре­ке Блајд и ге­о­ло­шкој фор­ма­ ци­ји по­зна­тој под име­ном По­гла­ви­ца и ње­го­ве три же­не или Три рон­да­ве­ле. Пр­ во име у ве­зи је са Ма­ри­пи­јем Мас­хи­ ле­ом, по­гла­ви­цом пле­ме­на Ба­пе­ди, под чи­јом ко­ман­дом су сво­је­вре­ме­но од­би­ је­ни на­па­ди пле­ме­на Сва­зи. Дру­го име про­ис­те­кло је из слич­но­сти ове ге­о­ло­ шке фор­ма­ци­је са тра­ди­ци­о­нал­ним ку­ ћа­ма кру­жне осно­ве и ку­па­стог кро­ва. При­зор де­лу­је као из Тол­ки­но­ве Сред­ње зе­мље и те­шко је окре­ну­ти објек­тив фо­ то­а­па­ра­та на дру­гу стра­ну, али план пу­ та је не­у­мо­љив и, при­др­жа­ва­ју­ћи га се, кре­ће­мо да­ље. Пре­ле­пи пеј­са­жи ма­ме на за­у­ста­вља­ ње сва­ки час али пра­ви­ла На­ци­о­нал­ног пар­ка „Кру­гер“ су не­у­мо­љи­ва – у ју­лу се ула­зне ка­пи­је за­тва­ра­ју у 17.30. Оста­нак пре­ко но­ћи ван гра­ни­ца пар­ка у не­на­се­ ље­ној ди­вљи­ни не на­ла­зи се на спи­ску пред­ви­ђе­них и же­ље­них ак­тив­но­сти, па за­то са­мо по­гле­дом упи­ја­мо све што ви­ ди­мо на­да­ју­ћи се да ће се бар део то­га за­др­жа­ти у се­ћа­њи­ма. Сти­же­мо на вре­ме. Ула­зи­мо у парк на Фа­бе­ни ка­пи­ји и сме­шта­мо се у Ску­ку­ зи, на оба­ли ре­ке Са­би. Ју­тро нас бу­ди не­по­зна­тим зву­ко­ви­ма и чуд­ним по­јем не­ви­дљи­вих пти­ца. По­чи­ње пр­ви дан са­ фа­ри­ја, а не­стр­пље­ње да што пре уочи­ мо пра­ве ста­нов­ни­ке тих про­сто­ра би­ва убр­зо на­гра­ђе­но. Зи­ма је ого­ле­ла гра­не ста­ба­ла, а тра­ва је све­ну­ла. Сву­да око

Очи из та­ме Ноћ­ни оби­ла­зак пар­ка до­но­си нам но­ва уз­бу­ђе­ња и су­сре­ те са ле­о­пар­дом, сло­но­ви­ма, број­ним бра­да­ви­ча­стим сви­ња­ ма, африч­ком ци­бет­ком и сто­ти­на­ма ужа­ре­них очи­ју ко­је нас по­сма­тра­ју из тми­не. Као да се око нас на­ла­зе огром­ни сви­ци ко­ји су, и са­ми оп­чи­ње­ни ле­по­том ноћ­ног не­ба Афри­ке, за­бо­ ра­ви­ли да треп­ћу.

нас ца­ру­је жу­то­сме­ђа бо­ја у свим ни­ јан­са­ма. Про­ре­ђе­но ра­сти­ње омо­гу­ћа­ва лак­ше уоча­ва­ње жи­во­ти­ња – ан­ти­ло­пе, зе­бре, жи­ра­фе, но­со­ро­зи, ла­во­ви, хи­је­ не, ле­ши­на­ри, сло­но­ви, би­во­ли, ба­бу­ни, нил­ски ко­њи... сви су ту, око нас. До­шли смо у ту­ђу ку­ћу и мо­ра­мо да по­шту­је­мо пра­ви­ла по­на­ша­ња ко­је су уста­но­ви­ли до­ма­ћи­ни. Од то­га за­ви­си ред у пар­ку али и си­гур­ност, на пр­вом ме­сту жи­вот, по­се­ти­ла­ца. Уље­зе на сво­јој те­ри­то­ри­ји сло­но­ви упо­зо­ра­ва­ју ди­за­њем сур­ле и убр­за­ним ма­ха­њем уши­ма. На тај знак тре­ба се сми­ре­но али што пре укло­ни­ти из њи­хо­ве бли­зи­не, што се на­ма де­си­ло два пу­та. По ра­ни­јим но­вин­ским из­ве­ шта­ји­ма, они ко­ји то ни­с у по­што­ва­ли оста­ја­ли су без де­мо­ли­ра­них ауто­мо­би­ ла, а не­ки и без жи­во­та. Нај­ве­ће уз­бу­ђе­ње че­ка нас у ра­ним ју­тар­њим са­ти­ма на­ред­ног да­на – шет­ ња кроз буш у прат­њи Ели­о­та и Ле­тер­ са из пле­ме­на Цо­на. Они су рен­џе­ри на­о­ру­жа­ни пу­шка­ма ве­ли­ког ка­ли­бра и по­ка­зу­ју нам тра­го­ве на­ма не­ви­дљи­ ве, об­ја­шња­ва­ју по­на­ша­ње жи­во­ти­ња и скре­ћу па­жњу на ри­ку ла­во­ва ко­ја до­пи­ ре из да­љи­не, док се кре­ће­мо кроз ни­ско ра­сти­ње пра­те­ћи јед­ног но­со­ро­га. Но­со­ рог по­вре­ме­но за­ста­је, њу­ши ми­ри­се ко­ је до ње­га до­но­си ју­тар­њи ве­тар и за­тим буч­но не­ста­је у ши­праж­ју ломећи гра­не, оста­вља­ју­ћи нас за­ди­вље­не ње­го­вом си­

SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

65

 Нил­ски ко­њи у „Кру­ге­ру“ На оба­ли Ин­диј­ског оке­а­на

 Вер­вет, сло­но­ви и рен­џер Ле­стерс из пле­ме­на Цо­на


П О­С Е­Т А

66

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


Оба­ла у Норд­хе­ку, на­до­мак Рта до­бре на­де

SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

67


П О­С Е­Т А

 Пин­гви­ни у Сај­монс Та­у­ну Им­па­ле из „Кру­ге­ра“

ро­вом сна­гом. Не­по­зна­ни­ца нам до кра­ ја оста­је за­што су оба рен­џе­ра на че­лу ко­ло­не док се ми, три­де­се­так ме­та­ра иза њих, освр­ће­мо на све стра­не, пи­та­ју­ћи се шта се све кри­је у гр­мљу око нас. КРА­ТЕ­РИ И ДИ­ЈА­МАН­ТИ У бу­шу не­ма са­мо­ни­клог ба­о­ба­ба, али има ма­ру­ле, др­ве­та ко­је да­је пло­до­ ве од ко­јих се пра­ви ши­ром све­та по­зна­ ти ју­жно­а­фрич­ки ли­кер ама­ру­ла. Плод биљ­ке по­знат је и из сјај­ног ду­го­ме­тра­ жног до­ку­мен­тар­ног фил­ма Та див­на ство­ре­ња у ко­јем сло­но­ви и мај­му­ни те­т у­ра­ју пи­ја­ни услед фер­мен­та­ци­је ко­ ја по­чи­ње у њи­хо­вим же­лу­ци­ма на­кон што су по­је­ли пре­зре­ле пло­до­ве ма­ру­ле. Сва­нуо је дан ка­да је бо­ра­вак у Кру­ ге­ру по­стао про­шлост и део нај­леп­ших се­ћа­ња са пу­то­ва­ња. Но­ви ци­ље­ви су пред на­ма и рас­тр­за­ни ту­гом што од­ла­ зи­мо и же­љом да ви­ди­мо но­ве кра­је­ве кре­ће­мо да­ље. Пред на­ма је Вре­де­форт, ме­ста­шце у ко­јем се не за­др­жа­ва­мо али ко­је има ве­ћи зна­чај но што ње­го­ва ве­ ли­чи­на ка­зу­је. Гра­дић Вре­де­форт по­да­ рио је име нај­ве­ћем кра­те­ру ко­ји је на Зе­мљи фор­ми­ран уда­ром асте­ро­и­да пре око две ми­ли­јар­де го­ди­на. У тре­нут­ку фор­ми­ра­ња кра­тер је имао преч­ник око 300 ки­ло­ме­та­ра. Еро­зи­ја је нај­ве­ћи део обо­да кра­те­ра уни­шти­ла, али се ње­го­ ви оста­ци уоча­ва­ју у ви­ду по­лу­кру­жног вен­ца бр­да баш у бли­зи­ни Вре­де­фор­та. Пут нас да­ље во­ди ка ју­го­за­па­ду и јед­ном ме­сту, по­зна­том ши­ром све­та на­ро­чи­то ме­ђу да­ма­ма и њи­хо­вим да­ ре­жљи­вим ка­ва­ље­ри­ма. Реч је о гра­ду Ким­бер­ли­ју по ко­јем је име до­би­ла сте­на ким­бер­лит ко­ја је чо­ве­чан­ству по­да­ри­ла сим­бол бо­гат­ства, а у не­ким слу­ча­је­ви­ма и про­клет­ства – ди­ја­ман­те. Иза ко­па­ча,

68

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

оста­ла је ру­па преч­ни­ка ско­ро 500 и ду­ би­не 1.200 ме­та­ра, нај­ве­ћи по­нор ис­ко­ пан сна­гом људ­ских ру­ку. Ка­жу да је сер Ран­долф Чер­чил, отац Вин­сто­на Чер­ чи­ла, сво­је­вре­ме­но, при­ли­ком оби­ла­ска Ве­ли­ке ру­пе, ре­као: „И све то са­мо због жен­ске су­је­те!“ На то му је јед­на од да­ ма из прат­ње спрем­но од­го­во­ри­ла: „Али та­ко­ђе и због не­ва­љал­ства му­шка­ра­ца!“ Од Ким­бер­ли­ја до Аво­ке, сле­де­ће за­ у­став­не тач­ке, че­ка нас нај­ду­жа де­о­ни­ ца. Во­ди пре­ко ви­со­рав­ни за ко­ју GPS уре­ђај по­ка­зу­је над­мор­ску ви­си­ну 1.600 ме­та­ра. Про­стран­ство без тра­го­ва при­ су­ства љу­ди, осим ас­фалт­ног пу­та ко­јим се кре­ће­мо са­мо ми. За­у­ста­вља­мо се и пу­шта­мо да нас опи­ја пла­нин­ски ва­здух, док у уши­ма чу­је­мо от­ку­ца­је соп­стве­ног ср­ца јер дру­гих зву­ко­ва око нас не­ма. У да­љи­ни се бе­ле пла­нин­ски вр­хо­ви под сне­гом, а по­вре­ме­ни по­ве­та­рац до­но­си ми­ри­се не­по­зна­тог би­ља. До­ла­зак у Аво­ку нам ста­вља до зна­ ња да смо у пот­пу­но дру­га­чи­јем кли­ ма­т у у од­но­с у на Кру­гер. Бли­зи­на Ин­ диј­ског оке­а­на усло­вља­ва и дру­га­чи­ји ри­там па­да­ви­на па је це­ла област по­год­ на за га­је­ње агру­ма, пр­вен­стве­но по­мо­ ран­џи. План­та­же се пру­жа­ју у не­до­глед, кроз до­ли­ну про­ти­че ре­ка чуд­ног име­ на – Не­дељ­на ре­ка, а на ње­ним оба­ла­ма по­вре­ме­но ви­ди­мо да­си­је, зде­па­сту без­ ре­пу звер­ку за ко­ју се ис­по­ста­вља да је гло­дар и то по­след­њи жи­ви члан ро­да Pe­tro­mus typi­cus. ЛА­ВО­ВИ, БА­БУ­НИ, БА­ЛЕ­ГА­РИ Аво­ка је и по­ла­зи­ште ода­кле кре­ће­ мо у На­ци­о­нал­ни парк „Адо“, по­знат по ве­ли­кој по­пу­ла­ци­ји сло­но­ва ко­ја у ње­му жи­ви. На ула­зу у парк још јед­но упо­зо­ ре­ње ко­је нас под­се­ћа где се на­ла­зи­мо. А


упо­зо­ре­ње се сво­ди на то да по­се­ти­о­ци при­хва­та­ју да пар­ко­ви Ју­жне Афри­ке, њи­хо­ви ди­рек­то­ри и за­по­сле­ни не сно­се од­го­вор­ност за гу­би­так, оште­ће­ња или уни­ште­ња би­ло ка­квог вла­сни­штва по­ се­ти­ла­ца, као и за те­ле­сне по­вре­де или смрт ко­ја их ту мо­же за­де­си­ти. Ни­шта нас не мо­же по­ко­ле­ба­ти и ула­зи­мо. Буј­но зе­ле­ни­ло оте­жа­ва уоча­ва­ње жи­во­ти­ња, али ми смо упор­ни и то би­ ва на­гра­ђе­но – ту су сло­но­ви, бра­да­ви­ ча­ве сви­ње као и им­па­ле, ку­дуи, но­је­ви, зе­бре... А он­да по­ред пу­та нај­би­зар­ни­ ји са­о­бра­ћај­ни знак ко­ји упо­зо­ра­ва да пред­ност има­ју ска­ра­бе­ји, по­зна­ти­ји по про­за­ич­ном име­ну бу­бе ба­ле­га­ри. Да­ кле, ако ви­ди­мо да ба­ле­гар пре­ла­зи пут мо­ра­мо да ис­по­шту­је­мо ње­го­ву пред­ ност и про­пу­сти­мо га. Ма­ло да­ље, но­во оба­ве­ште­ње и упо­ зо­ре­ње. До­зво­љен је из­ла­зак из ауто­ мо­би­ла, али по­се­ти­о­ци из­ла­зе на сво­ју од­го­вор­ност. И до­да­так – чу­вај­те се ла­ во­ва. Из­ла­зи­мо из ауто­мо­би­ла, ужи­ва­ мо у по­гле­ду али и па­зи­мо на по­вре­ме­но шу­шка­ње у обли­жњем гр­мљу. Опрез се по­ка­зао као оправ­дан јер на­кон по­ла­ска, по­сле пар сто­ти­на ме­та­ра, иза гр­ма по­ ред пу­та ви­ди­мо два ла­ва ка­ко, ве­ро­ват­ но си­ти, дре­ма­ју на по­днев­ном сун­цу. Сле­ди нам оби­ла­зак ме­ста Нај­сна, Брен­тон он Си и Мо­сел Беј, а све вре­ме во­жње уз оба­лу Ин­диј­ски оке­ан по­ка­зу­ је сво­ју моћ и ми ужи­ва­мо у игри ве­тра и огром­них та­ла­са. До­ла­зак у Ште­лен­бош, нај­по­зна­ти­је ви­но­гор­је у Ју­жној Афри­ци, ода­кле по­ ти­чу не­ка од нај­це­ње­ни­јих ви­на, ли­чио је на по­вра­так сто­ти­нак го­ди­на у про­ шлост. У ко­ло­ни­јал­ном гра­ди­ћу смо, ле­пом, чи­стом и на­шмин­ка­ном, окру­ же­ном не­пре­глед­ним ви­но­гра­ди­ма и ви­на­ри­ја­ма ко­је ну­де де­гу­ста­ци­је сво­јих

број­них вр­ста ви­на. То је ма­мац ко­јем је те­шко одо­ле­ти али, као ви­ше пу­та до та­да, план се мо­ра ис­пу­ни­ти и кре­ће­мо ка ле­ген­дар­ном Рту до­бре на­де. Ус­пут у гра­ди­ћу Сајмонс Та­ун, по­се­ћу­је­мо Оба­ лу сте­на и је­дин­стве­ну ко­ло­ни­ју африч­ ких пин­гви­на. Осим сим­па­тич­них и не­ зграп­них пти­ца ко­је су за­бо­ра­ви­ле да ле­те али су на­у­чи­ле да пли­ва­ју, у се­ћа­њу нам оста­је и ми­рис – као да смо се на­ла­ зи­ли у ди­вов­ској кон­зер­ви сар­ди­на, што је по­сле­ди­ца на­чи­на ис­хра­не пин­гви­на и ко­нач­ног про­дук­та ва­ре­ња. А на пар­ кин­гу још јед­но од би­зар­них упо­зо­ре­ња са ко­ји­ма смо се су­сре­та­ли: „Упо­зо­ре­ње! Обра­ти­те па­жњу на пин­гви­не под во­зи­ лом!“ („War­ning! Ple­a­se, lo­ok un­der your ve­hic­le for pen­gu­ins!“) РТ НА­ДЕ И КЕЈП­ТА­УН Ко­нач­но сти­же­мо и на Рт до­бре на­де. До­че­ка­ли су нас дрч­ни и на­ме­тљи­ви ба­ бу­ни ко­ји већ на пар­кин­гу не­ми­ли­це на­ па­да­ју сва­ког ко у ру­ка­ма не­што др­жи. У по­тра­зи за хра­ном, на ко­ју су их го­ди­на­ ма на­ви­ка­ва­ли не­са­ве­сни и ра­до­зна­ли по­се­ти­о­ци, ба­бу­ни оти­ма­ју све што мо­ гу да до­хва­те – хра­ну, та­шне, фо­то­а­па­ра­ те, на­о­ча­ре, ше­ши­ре... Бе­жи­мо од њих и су­сре­ће­мо се са сле­де­ћом до­бро­до­шли­ цом ко­ју нам је Рт при­пре­мио – са олуј­ ним ве­тром и ки­шним ка­пи­ма на ко­је као да гра­ви­та­ци­ја не де­лу­је јер се кре­ћу хо­ри­зон­тал­но. По­глед на оштре обал­ске хри­ди ши­ба­не ве­тром и та­ла­си­ма ви­си­ не не­ко­ли­ко ме­та­ра иза­зи­ва пи­та­ње ко­је не по­ста­вља­мо на­глас али нам леб­ди на усна­ма – ко­ме је та­кав рт мо­гао да пру­ жи би­ло ка­кву на­ду, док би се те­т у­рао па­лу­бом је­дре­ња­ка пре­пу­ште­ног на (не) ми­лост раз­у­зда­ној при­ро­ди? Од­јед­ном, те­шки обла­ци се раз­ми­чу, а сун­че­ви SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

69

 При­зо­ри из ју­жно­а­фрич­ког жи­во­та


П О­С Е­Т А зра­ци на пу­чи­ни фор­ми­ра­ју дво­стру­ку ду­гу као по­твр­ду да рт оправ­да­но но­си сво­је име. На­пу­шта­мо и Рт до­бре на­де, про­ла­зе­ ћи кроз ме­ста Скар­бо­ро, Ко­ме­тје, Норд­ хек, Ха­у т Беј и Уде­крал. Во­зи­мо се ве­ ро­ват­но јед­ним од нај­леп­ших пу­те­ва на све­т у. Кејп­та­ун, ко­нач­но од­ре­ди­ште на­ ше ју­жно­а­фрич­ке аван­т у­ре, пред на­ма је. Мо­дер­на ме­тро­по­ла, ушу­шка­на на оба­ли, ис­под ле­ген­дар­не пла­ни­не Теј­блма­ун­тин ко­ја пред­ста­вља нај­по­зна­ти­ји град­ски ре­пер, до­че­ка­ла нас је осун­ча­на, ве­дра, ужурб­ана, ша­ре­на, ко­смо­по­лит­ска. Свет­ ско пр­вен­ство у фуд­ба­лу одр­жа­но 2010. го­ди­не до­при­не­ло је мо­дер­ни­за­ци­ји гра­ да, док се дух ње­го­ве про­шло­сти нај­бо­ ље уоча­ва у ста­рој град­ској че­твр­ти Бо Ка­пу. Све ку­ће су обо­је­не ве­дрим бо­ја­ма, што це­лој че­твр­ти да­је из­у­зет­ну жи­во­ пи­сност и ма­лу до­зу пси­хо­де­ли­је. Tај део гра­да је, мо­жда, још по­зна­ти­ји по ма­лим ре­сто­ра­ни­ма у ко­ји­ма се слу­же ку­ли­нар­ ски спе­ци­ја­ли­те­ти на­ста­ли као ме­ша­ви­ на азиј­ске, арап­ске и европ­ске ку­хи­ње, ну­де­ћи го­сти­ма мо­гућ­ност да хра­ну са­ гле­да­ју у пот­пу­но дру­га­чи­јем све­тлу. Ипак, та ша­ре­на иди­ла у сво­јим ду­ бљим сло­је­ви­ма кри­је и јед­ну мрач­

ХТП ТРЕНД КОРАЛИ Обала Ива Новаковића бб, Сутоморе, Црна Гора Служба продаје : +382 30 37 37 20, Рецепција +382 30 301 900 E-mail: prodaja@korali.me, marketing@korali.me, rezervacije@korali.me Web: www.korali.me

ну при­чу o ак­т у до­не­се­ном у го­ди­на­ма апарт­хеј­да (1950. Gro­up Are­as Act) ко­јим је тај део гра­да про­гла­шен стам­бе­ним про­сто­ром ис­кљу­чи­во за тзв. Кејп му­ сли­ма­не (Ca­pe Mu­slims). Ста­нов­ни­ци дру­гих ет­нич­ких гру­па и вер­ске при­пад­ но­сти су при­мо­ра­ни да на­пу­сте че­тврт. Ме­ђу њи­ма је нај­ви­ше би­ло по­то­ма­ка ро­бо­ва из ис­точ­не Афри­ке ко­ји су ра­сну дис­кри­ми­на­ци­ју тр­пе­ли све до ко­нач­ ног уки­да­ња апарт­хеј­да 1994. го­ди­не. Но, да­ле­ко­се­жне по­сле­ди­це по­ме­ну­тог ак­та уоч­љи­ве су и да­нас, јер му­сли­ма­ни и да­ ље чи­не је­ди­но ста­нов­ни­штво Бо Ка­па. Уз тра­ди­ци­о­нал­ну хра­ну не­ко­ли­ци­не африч­ких зе­ма­ља, и ме­ло­дич­не пе­сме пра­ће­не ужа­ре­ним рит­мом буб­ње­ва, за­вр­ша­ва­мо пу­то­ва­ње. Иза нас је ви­ше од 4.000 ки­ло­ме­та­ра, а у на­ма успо­ме­ на и до­жи­вља­ја, чи­ни нам се, за ви­ше од 4.000 стра­ни­ца тек­ста. Афри­ка као ко­лев­ка чо­ве­чан­ства оста­је и ко­лев­ка стал­них пат­њи и не­прав­ди, су­ко­ба и по­ ми­ре­ња. Али она је и ко­лев­ка пре­ле­пих пеј­са­жа, го­сто­љу­би­вих до­ма­ћи­на, са­ва­ на и бу­ша, и жи­во­ти­ња у свом при­род­ ном окру­же­њу. Афри­ка је ко­лев­ка зве­ зда­ног не­ба ко­је ће­мо ви­де­ти увек ка­да скло­пи­мо очи. 


„Фамилија Ристески“ | Охридски Бисери Св. Наум, 6000, Охрид, Р. Македонија Тел.: +389 (0)46 283 091 | Mob: +389 (0)72 210 906 e-mail: pearls_fam.risteski@yahoo.com


Д У­Б И­Н Е

СА СРП­СКИМ РО­НИ­О­ЦИ­МА У ЦР­ВЕ­НОМ МО­РУ,

У го­сти­ма 

72

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


НА ПОД­ВОД­НОЈ БА­ЛЕТ­СКОЈ ПРЕД­С ТА­ВИ

код По­сеј­до­на Шта то при­вла­чи љу­де мор­ском дну, те­шко са­гле­ди­вим ду­би­на­ма? Ка­ква је то страст, кроз ка­кве се за­сто­ре про­ла­зи, до ка­квих све­то­ва до­пи­ре? Жељ­ко Си­но­бад, углед­ни срп­ски фо­то­ре­пор­тер и стал­ни са­пут­ник „На­ци­о­нал­не ре­ви­је“, по­де­лио је са на­ма ис­ку­ство до­не­то са ју­жних оба­ла Си­на­ја и фо­то­гра­фи­је из ду­би­на Цр­ве­ног мо­ра. Раз­у­ме­мо ли ми тај не­ви­дљи­ви По­сеј­до­нов осмех ко­ји се, из нај­древ­ни­је древ­но­сти, пред на­ма раскриљује? Пи­ше: Ми­лош Ла­зић Фо­то: Жељ­ко Си­но­бад

SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

73


Д У­Б И­Н Е

Н

е­мач­ки брод ко­ји је пре­во­зио џе­ба­ну и про­ви­јант за не­ке вој­не је­ди­ни­це ста­ци­о­ни­ра­не у Егип­т у то­ком Дру­гог свет­ског ра­та, по­то­пљен вр­ло пре­ци­зном ави­он­ском бом­бом у Цр­ве­ном мо­ру, на­до­мак оба­ ла Си­на­ја, ва­жна је став­ка у ту­ри­зму те арап­ске зе­мље. Ње­му уз ра­ме је и брод ко­ји је 1980. по­то­нуо у бли­зи­ни, баш на­ спрам Шарм ел Шеј­ка, пре­во­зе­ћи гра­ђе­ вин­ски ма­те­ри­јал и во­до­вод­ну опре­му (ма­хом ка­де, ла­ва­бое, кло­зет­ске шо­ље, би­дее) на­ме­ње­не овом гра­ду-хо­те­лу, глав­ној ту­ри­стич­кој тач­ки у том де­лу све­та. Тај град на крај­њем ју­гу Си­нај­ског по­лу­о­стр­ва има око 30.000 ста­нов­ни­ка, а го­ди­шње га по­се­ћу­је око пет ми­ли­о­ на ту­ри­ста. На­ро­чи­то је по­пу­ла­ран ме­ђу ро­ни­о­ци­ма, чи­је су ва­жно под­вод­но од­ ре­ди­ште и ови по­то­ну­ли бро­до­ви. Шта то при­вла­чи љу­де мор­ском дну? Ка­ква је то страст? От­куд то­ли­ка по­тра­га за окрај­ци­ма дав­них бро­до­ло­ма, чак и та­мо где се не мо­же го­во­ри­ти о по­то­пље­ном бла­гу? ТА ДИВ­НА МИ­С ТЕ­РИ­ЈА ПРИ­РО­ДЕ – Да би се до­био од­го­вор на то пи­ та­ње, до­вољ­но је ви­де­ти сним­ке не­ких свет­ских мај­сто­ра фо­то­гра­фи­је на­чи­ње­ не у не­до­ку­чи­вим мор­ским ду­би­на­ма – ка­же Жељ­ко Си­но­бад, углед­ни срп­ски фо­то­ре­пор­тер и стал­ни са­пут­ник На­ ци­о­нал­не ре­ви­је. – За ме­не су они би­ли

74

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

Ро­ње­ње у еври­ма – За че­тр­на­ест уро­на ло­кал­ном ро­ ни­лач­ком клу­бу мо­ра­ли смо да пла­ти­ мо 260 евра. То је уоби­ча­је­на це­на сву­ да у све­ту, па и у Цр­ној Го­ри. У ту це­ну су ура­чу­на­те бо­це, оло­во, во­дич и брод, на ко­јем смо мо­гли да до­би­је­мо до­ру­чак за са­мо три евра. За то­ли­ко је био ве­ћи тро­шак сва­ког ро­ни­о­ца у од­но­су на це­ну аран­жма­на ту­ри­стич­ког бо­рав­ка у том екс­клу­зив­ном ле­то­ва­ли­шту. У то вре­ме, пре зло­коб­ног „Арап­ског про­ле­ћа“, де­се­ то­днев­ни аран­жман ко­ји је под­ра­зу­ме­ вао по­лу­пан­си­он, пре­воз, аеро­дром­ске так­се и ви­зе, без це­не ро­ње­ња, из­но­сио је 620 евра.

и иза­зов, и пу­то­каз, због њих сам пр­ви пут ста­вио бо­це на ле­ђа и за­ро­нио. Али, ни­ка­да га ни­с у при­вла­чи­ле олу­ пи­не бро­до­вља, па чак ни под­вод­на ар­ хе­о­ло­ги­ја, јер су га нео­до­љи­во под­се­ћа­ ли на „мр­тву при­ро­ду“. При­ву­као га је жи­вот ко­ји бу­ја на ко­рал­ним гре­бе­ни­ма то­плих мо­ра. – Ко­ра­ли ни­с у биљ­ке већ жи­во­ти­ње – об­ја­шња­ва нам. – А, то што гра­де сво­је фан­та­стич­не ко­ло­ни­је и што се њи­хо­ве ока­ме­ње­не љу­шту­ри­це го­ми­ла­ју сто­ти­ на­ма хи­ља­да го­ди­на ства­ра­ју­ћи ве­ли­ке гре­бе­не и ато­ле, чак и чи­та­ве ар­хи­пе­ла­ ге, не­до­ку­чи­ва је и пре­ле­па ми­сте­ри­ја при­ро­де. Ко­рал­ни гре­бен је по­зор­ни­ца на ко­јој се из­во­ди бес­крај­на ба­лет­ска


SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

75


Д У­Б И­Н Е

76

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


пред­ста­ва. где уче­ству­ју не­ки од нај­ леп­ших пред­став­ни­ка во­де­ног жи­во­та. Пр­ви пут сам кре­нуо у по­тра­гу за тим при­зо­ри­ма у кри­стал­но про­зир­ном, али жи­во­том си­ро­ма­шном Ја­дра­ну, да бих доц­ни­је, са при­ја­те­љи­ма из углед­ног пре­сто­нич­ког ро­ни­лач­ког клу­ба, от­кри­ вао ле­по­т у дна Цр­ве­ног мо­ра. То мо­ре је јед­но од ге­о­ло­шки нај­мла­ ђих. На­ста­ло је од је­зе­ра ко­је се спо­ји­ло са мо­рем у не­ком ка­сни­јем тек­тон­ском по­ре­ме­ћа­ју. Ду­бо­ко је око две хи­ља­де ме­та­ра, а на из­ла­зу или уз оба­лу око две­ ста. Мо­ре­уз Ба­бел Ман­деф је омо­гу­ћио да у Цр­ве­ном мо­ру жи­ви че­тр­де­се­так од­сто ко­ра­ла ко­ји на­ста­њу­ју Ин­диј­ски оке­ан, и ко зна ко­ли­ко вр­ста троп­ских ри­ба. Би­ло их је мно­го ви­ше, али њи­ хов број је сма­њен из­град­њом Су­ец­ког ка­на­ла. То је и је­ди­но мо­ре у ко­је се не ули­ва ни јед­на ре­ка, па је во­да ап­со­лут­ но чи­ста и, уз про­сеч­них 20 сте­пе­ни, тем­пе­ра­т у­ре иде­ал­не за ро­ње­ње. – Ко­ли­ко знам, слич­ни усло­ви по­ сто­је још је­ди­но у По­ли­не­зи­ји – до­да­је Си­но­бад. – Се­вер­ни део, Су­ец­ки за­лив са за­пад­не стра­не и Акаб­ски са ис­точ­не, ни­с у баш за­ни­мљи­ви за ро­ње­ње, осим на ула­зу, где има гре­бе­на и олу­пи­на. На при­мер, на гре­бе­ну Абу Ну­хас на­ла­зи се не­ко­ли­ко по­то­пље­них ла­ђа, као и на Акаб­ском де­лу, али је он не­при­сту­па­чан за бро­до­ве па се ро­ни „са оба­ле“. За­пра­

Ту­ри­зам по­тра­ге Дво­ји­ца сим­па­тич­них Дал­ма­ти­на­ца об­ја­ви­ла су не­дав­но књи­гу у ко­јој су уцр­та­не ма­пе свих по­то­пље­них бро­до­ва у Ја­ дран­ском мо­ру, и то са ти­пом, но­си­во­шћу и по­пи­сом те­ре­та, али и тач­ним вре­ме­ном, да­ту­мом и раз­ло­гом по­то­ну­ћа. Књи­га је, ка­жу, бест­се­лер. На Фло­ри­ди на­ив­ним ту­ри­сти­ма још ну­ де „по­у­зда­не ма­пе“ на ко­ји­ма су уцр­та­ни по­ло­жа­ји по­то­ну­лог ста­рог бро­до­вља са ба­сно­слов­ним бла­гом, ко­ји су, на­вод­но, би­ли жр­тве зло­гла­сних ка­рип­ских гу­са­ра. „Ту­ри­зам по­тра­ге“ цве­та. Уоста­лом, за сни­ма­ње фил­ма „Ти­та­ник“ по­тро­ше­но је ма­ње па­ра не­го за ис­тра­жи­ва­ње мо­гућ­но­сти да се до­пре до оста­та­ка тог по­то­ну­лог бро­да, рас­ко­шне гроб­ни­це за ви­ше од хи­ља­ду и по пут­ни­ка и чла­но­ва по­са­де.

во, мо­же се при­ћи и пло­ви­лом, али је стро­го за­бра­ње­но си­дре­ње ка­ко се не би оште­ти­ли ко­ра­ли. Ко хо­ће да се по­и­гра­ ва са суд­би­ном мо­же и да ба­ци си­дро, али мо­рао би да зна да ка­зна за ло­мље­ ње гран­чи­це ко­ра­ла у под­вод­ном На­ци­ о­нал­ном пар­ку „Рас Мо­ха­мад“ из­но­си нај­ма­ње 200.000 до­ла­ра. Об­ра­чу­на­ва се по ква­драт­ном цен­ти­ме­тру уни­ште­ног или оште­ће­ног фо­си­ла. ПЛА­ВА РУ­ПА И ГРА­НИ­ЦЕ РА­ЗУ­МА Баш ту, у Акаб­ском за­ли­ву, на­ла­зи се пра­ста­ро се­ло Да­хаб. На­ста­њу­ју га и по­се­ду­ју бе­ду­ин ­ и, нео­бич­ни пу­стињ­ски но­ма­ди. Чак ни раз­вој ту­ри­зма ни­је их ве­зао за јед­но ме­сто, али је Да­хаб и без њих ус­пео да по­ста­не цен­тар за ро­ни­

SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

77


Д У­Б И­Н Е лач­ке ту­ре тог де­ла Си­на­ја. А бе­ду­и­ни су, са сво­је стра­не, по­што­ва­њем тра­ ди­ци­је спа­си­ли се­ло од ур­ба­ни­за­ци­је, што упра­во и при­вла­чи ту­ри­сте. У то­ме се и кри­је ње­го­ва ле­по­та. За­то у Да­хаб до­ла­зе је­ди­но ро­ни­о­ци, сур­фе­ри и кај­ те­ри (они што сур­фу­ју по­мо­ћу зма­ја). Увек је све пу­но, па се ро­ни­о­ци са Бал­ ка­на углав­ном опре­де­љу­ју за сме­штај у Шарм ел Шеј­ку. – Да­хаб је у све­т у ро­ни­ла­ца по­стао по­знат по при­чи о Пла­вој ру­пи (Blue ho­ le), или Пла­вом бу­на­ру (Blue well). По­сто­ је са­мо два та­ква ме­ста на све­т у: јед­но је Бе­ли­зе, на Ка­ри­би­ма, а дру­го Пла­ва ру­па уз оба­лу Цр­ве­ног мо­ра. Ма­да, пра­во ре­ че­но, ту не­ма шта да се ви­ди! Реч је о не­ гда­шњој пе­ћи­ни чи­ји се свод ко зна ка­да уру­шио, нај­ве­ро­ват­ни­је услед еро­зи­је, и под со­бом оста­вио ам­бис за ко­ји се твр­ ди да је ду­бок око сто два­де­сет ме­та­ра. На ис­точ­ној стра­ни, на ду­би­ни од ше­зде­ се­так ме­та­ра, по­сто­ји за­сво­ђе­ни про­лаз ду­га­чак 25 ме­та­ра. Не­ка­да је ту био је­ди­ ни улаз у пе­ћи­ну, а да­нас је то је­ди­ни из­ лаз „за ну­жду, у слу­ча­ју опа­сно­сти“. До­ле је, ка­же, ма­ло жи­во­та у од­но­с у на гре­бе­не, где све ври. Та­мо се иде са­

мо због иза­зо­ва: да се бу­де он­де где дру­ ги не мо­гу или не сме­ју, пре­ко гра­ни­це ра­зу­ма. Тај го­то­во са­мо­у­би­лач­ки за­рон не­ки при­пи­с у­ју „под­вод­ном пи­јан­ству“, а дру­ги чи­ње­ни­ци да да­хаб на је­зи­ку но­ма­да зна­чи зла­то. А, де има ве­ће ми­ сте­ри­је и сла­ђе аван­т у­ре од по­тра­ге за бла­гом? – Ипак, по­сто­ји не­што што опо­ми­ ње хра­бре и не­ра­зум­не – об­ја­шња­ва Жељ­ко. – У сте­ни, баш из­над Пла­ве ру­ пе, на­ла­зи се два­де­се­так гра­нит­них или брон­за­них пло­чи­ца са име­ни­ма не­ких ко­ји су за­у­век оста­ли до­ле... ма­да не свих! За Пла­ву ру­пу сам пр­ви пут чуо од свог прин­ци­па­ла и ко­ле­ге То­ми­сла­ва Пе­тер­не­ка ко­ји је та­мо ро­нио и сни­мао пре не­го што сам ја по­стао фо­то­граф, и сва­ка­ко пре не­го што су на­ши ро­ни­о­ци от­кри­ли то од­ре­ди­ште, у вре­ме ка­да су Егип­ћа­ни ту­ри­стич­ке гру­пе усме­ра­ва­ли ис­кљу­чи­во ка сво­јој древ­ној по­ве­сти. У ме­ђу­вре­ме­ну, мно­го се то­га про­ме­ни­ло. Не­где сам на­шао по­да­так да Еги­пат да­ нас по­ло­ви­ну при­хо­да од ту­ри­зма уби­ ра упра­во на тим ро­ни­лач­ким ту­ра­ма. Зна­ју­ћи ка­ква је то страст, по­да­так ми зву­чи ре­ал­но. 

Povratni letovi Beograd - Split već od 114 !

Return flights Belgrade - Split starting from 114!

Za sat vremena do Jadrana! Letovi su svakog ponedeljka, petka i subote od 13. maja 2017. (3 direktna leta tjedno s konekcijom iz Splita za Zagreb). U cenu su uračunate sve pripadajuće takse. Broj mesta je ograničen.

Fotos: I. Čorić, D. Fabijanić

To the Adriatic in an hour! Flights will be operated on Mondays, Fridays and Saturdays from 13 May 2017. (3 direct flights per week with connections from Split to Zagreb). The price includes all taxes. The number of seats are limited.

croatiaairlines.com, m.croatiaairlines.com


симбол и в о н “, ц а н у л о „С Ресторан ола! ћ р о Д г е њ о д г о к с београд тељска и т с го у и а к с м о н о Врхунска гастр не Србије! ч и т н е т у а х у д , а д у пон

Београд Дунавска 25 + 381 11 328 18 65 + 381 63 355 414 rcol.com office@solunac-do l.com www.solunac-dorco


Н О­Т Е

СА­ША ЈО­ВА­НО­ВИЋ, ПО­ЗНА­ТИ БЕ­О­ГРАД­СКИ „КЛА­ВИР­СКИ АНИ­МА­ТОР“

У зна­ку ста­ре

от­ме­но­сти Не­ка­да смо сва­ко­днев­но жи­ве­ли са тим фи­ним кла­вир­ским то­ном у на­шим пре­сти­жним хо­те­ли­ма и ре­сто­ра­ни­ма. Би­ло је то пи­та­ње ран­га и го­спод­ства. Уку­са. И да­нас по­сто­је ме­ста ко­ја др­же до та­квих ме­ри­ла, где да­ро­ви­ти кла­вир­ски умет­ни­ци да­ју све од се­бе. Пле­не уме­ћем, ре­пер­то­а­ром, не­на­ме­тљи­во­шћу. По­ка­зу­ју да је за пра­вог умет­ни­ка сва­ка сце­на ве­ли­ка. Наш са­го­вор­ник ме­ђу њи­ма има на­ро­чи­то ме­сто

80

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


М

но­ги се из­не­на­де ка­да у ра­ној тра­ди­ци­ји срп­ских град­ских ка­фа­на на уоч­љи­вом ме­сту за­тек­ну кла­вир. Овај са­лон­ски ин­стру­ мент прет­хо­дио је у ка­фа­на­ма хар­мо­ни­ ци и ви­о­ли­ни, там­бу­ри и тру­би. Тре­ба­ ло је ство­ри­ти уго­дан ам­би­јент, где се уз ла­га­ну му­зи­ку мо­же и раз­го­ва­ра­ти, и пре­дах­ну­ти, и са­мо­ва­ти. Ка­фа­на та­да ни­је ми­шље­на као ме­сто дер­та и ижи­ вља­ва­ња сва­ко­ја­ких стра­сти, уз мно­го пи­јан­ства и ср­че до ко­ле­на. По ста­рим је­згри­ма срп­ских ва­ро­ши још увек се мо­гу на­ћи вре­ме­шне ка­фа­не и ре­сто­ра­ ни пу­ни до­ка­за да не­ка­да­шња от­ме­ност ни­је са­свим не­ста­ла. Уку­сно уре­ђе­не, са мно­штвом за­ни­мљи­вих на­ци­о­нал­них је­ла, па­жљи­во осми­шље­ном вин­ском кар­том, ефи­ка­сном и го­спод­стве­ном услу­гом на ви­ше је­зи­ка, те ка­фа­не не­ рет­ко не­где у углу и да­ље има­ју ста­ри до­бри кла­вир или пи­ја­ни­но. И то не као су­ве­нир или пу­ки сим­бол. Не­ки ве­шти пр­сти и са­да пре­би­ра­ју по тим ин­стру­ мен­ти­ма, из­ви­ја­ју­ћи зву­ке дра­гих ме­ ло­ди­ја. У пре­сти­жним хо­те­ли­ма и чу­ ве­ним ре­сто­ра­ни­ма то је, та­ко­ђе, знак ви­со­ког ран­га. За тим ин­стру­мен­ти­ма не­ки да­ро­ ви­ти умет­ни­ци, у при­руч­ни­ци­ма ро­го­ бат­но на­зва­ни „кла­вир­ски ани­ма­то­ри“, сва­ко­га да­на да­ју све од се­бе. Пле­не уме­ ћем, ре­пер­то­ар ­ ом, из­во­ђач­ким по­ште­ њем, не­на­ме­тљи­во­шћу. По­ка­зу­ју да је за пра­вог умет­ни­ка сва­ка сце­на ве­ли­ка. Они су ва­жан део ча­ро­ли­је због ко­је се вра­ћа­мо на та ме­ста. Ако за­ћу­те, од­мах уочи­мо да не­до­ста­је не­што не­за­ме­њи­во. Ме­ђу њи­ма се, у Бе­о­гра­ду, ис­ти­че ма­ е­стро Са­ша Јо­ва­но­вић. На бе­о­град­ску му­зич­ку сце­ну вра­тио се по­сле ду­го­го­ ди­шњег сти­ца­ња та­квог му­зич­ког ис­ку­ ства, ани­ма­тор­ског, на ра­зним стра­на­ма све­та. – Као гост ма­ђар­ског ви­о­ли­ни­сте Иштва­на Ве­ре­бе­ша, бо­ра­вио сам и му­ зи­ци­рао у мно­гим свет­ским ту­ри­стич­ ким цен­три­ма, од Ака­пул­ка, пре­ко Ма­ ја­ми­ја и Њу­јор­ка, до Мек­си­ко Си­ти­ја и Тај­пе­ја – ка­же Јо­ва­но­вић. – Про­у­ча­вао сам ка­ко кли­јен­те­ла нај­лук­с у­зни­јих свет­ских хо­те­ла ре­а­гу­је на мо­ју му­зи­ку. На Тај­ва­ну су умор­ни бан­ка­ри до­ла­зи­ли по­сле руч­ка да ма­ло од­ре­ма­ју у удоб­ним хо­тел­ским фо­те­ља­ма, тра­же­ћи да им од­сви­рам „Ти­хо но­ћи“ или Си­мја­но­ви­ ће­ву му­зи­ку из се­ри­је „Гр­лом у ја­го­де“,

Не­у­по­ре­ди­ви Мом­чи­ло – У хо­те­ли­ма на Бу­дван­ској ри­ви­је­ри, нарочито на Светом Стефану, имао сам част да сви­рам пред та­да­шњим ру­ским пре­ми­је­ром При­ма­ко­вим, зве­зда­ма свет­ског џет-се­та по­пут Џе­ре­ми­ја Ај­рон­са и Кла­у­ди­је Ши­фер, ша­хи­сти­ма Фи­ше­ром и Спа­ским. За ме­не је, ипак, не­уп ­ о­ре­див био су­срет са сјај­ним срп­ским књи­жев­ни­ком и сли­ка­ром Мо­мом Ка­по­ром – ка­же Са­ша Јо­ва­но­вић.

ко­је сам увр­стио у ре­пер­то­ар. На дру­ гим ме­сти­ма, за­ста­ну ка­да чу­ју по­зна­ те зву­ке, пре­ки­ну раз­го­вор и окре­ну се пре­ма ме­ни, се­те се ме­ло­ди­је, осмех­ну се и на­ста­ве раз­го­вор. У шпан­ском Ка­ди­ зу, не­при­мет­но ми се при­дру­жио чи­тав пор­т у­гал­ски ор­ке­стар, док сам сви­рао „Април у Пор­т у­га­лу“. Јо­ва­но­вић је ка­ри­је­ру кла­вир­ског ани­ма­то­ра по­чео кра­јем осам­де­се­тих го­ди­на у бе­о­град­ском хо­те­лу „Ме­тро­ пол“. – У то вре­ме ве­ли­ки број ту­ри­ста из свих кра­је­ва све­та је по­се­ћи­вао Бе­о­град и мно­ги од њих су од­се­да­ли упра­во у овом хо­те­лу. За „Ме­тро­пол“ ме, ина­че, ве­зу­ју на­ро­чи­те успо­ме­не, јер је у ње­му се­дам­на­ест го­ди­на као ре­цеп­ци­о­нер ра­ дио мој де­да, ко­ји ме је че­сто во­дио на по­сао. Још од та­да ми је хо­тел­ски ам­би­

SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

81

 Са дав­ном ми­си­цом Је­ле­ном Ја­ко­вље­вић


Н О­Т Е

 Са­ша Јо­ва­но­вић као де­чак у му­зич­кој шко­ли у Бе­о­гра­ду

јент ве­о­ма при­вла­чан, тај стал­ни про­ток љу­ди, ди­на­мич­ност ка­ква се рет­ко где мо­же сре­сти. ПО СВЕТ­СКОМ ИС­КУ­С ТВУ Кла­вир­ска ани­ма­ци­ја Са­ше Јо­ва­но­ ви­ћа об­у ­хва­та ши­ро­ку ле­пе­зу му­зич­ких жан­ро­ва. – На мом ре­пер­то­ар ­ у су евер­грин, џез, поп, фран­цу­ска шан­со­на, ита­ли­јан­ ска кан­цо­на, ру­ске ро­ман­се, филм­ска му­ зи­ка, као и на­ша ста­ро­град­ска. Ствар је, на­рав­но, у суп­тил­но­сти из­во­ђе­ња – ка­ же. – Ме­ђу сво­је зна­чај­ни­је успе­хе мо­гу да убро­јим на­ступ у „Хар­вард клу­бу“ у Њу­јор­ку и на Мек­сич­кој на­ци­о­нал­ној те­ле­ви­зи­ји. Пу­т у­ју­ћи ши­ром све­та, са­ ку­пио сам обим­ну му­зич­ку ли­те­ра­т у­ру. Ме­ђу­тим, по­себ­но су ми дра­ге мно­ге ме­ ло­ди­је ко­је сам на­у­чио „на слух“, јер њи­ хо­ве но­те ни­с у ни за­пи­са­не. Ако сте та­ лен­то­ва­ни и вред­ни, уз сре­ћу да вас не­ко при­ме­ти, овај по­сао мо­же до­не­ти ве­ли­ко за­до­вољ­ство и жи­вот­ну ди­на­мич­ност. По­сле оби­ла­ска број­них ту­ри­стич­ких цен­та­ра ши­ром све­та Јо­ва­но­вић се по­ но­во вра­тио у Ср­би­ју. Уче­ста­ло на­сту­па у екс­клу­зив­ним бе­о­град­ским хо­те­ли­ма. – Већ не­ко­ли­ко ме­се­ци на­сту­пам у хо­те­лу „Мо­сква“, ко­ји ме ин­спи­ри­ше ам­ би­јен­том, ни­во­ом услу­га и спон­та­ном ко­му­ни­ка­ци­јом осо­бља. Не­ћу по­гре­ши­ ти уко­ли­ко ка­жем да је овај хо­тел пра­ви

82

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

дра­гуљ срп­ског хо­те­ли­јер­ства, на­ро­чи­то по­сле оп­се­жног ре­но­ви­ра­ња. По­себ­но ми зна­чи и то што се у ње­му кла­вир­ ска ани­ма­ци­ја из­во­ди ви­ше од сто го­ди­ на. Мо­дер­но хо­те­ли­јер­ство у нај­леп­шем све­тлу ре­ал ­ и­зу­је и хо­тел „Squ­ar­ e Ni­ne“, ко­ји та­ко­ђе не­гу­је по­себ­ну но­т у кла­вир­ ске ани­ма­ци­је, у че­му и сам уче­ству­јем. Ко­нач­но, по­себ­но за­до­вољ­ство осе­ћам због чи­ње­ни­це да на­сту­пам и у ре­сто­ра­ ну „Два је­ле­на“, пра­вој ри­зни­ци срп­ске тра­ди­ци­је и срп­ског ду­ха, у ко­ме се кла­ вир сви­ра „као с по­чет­ка про­шлог ве­ка“. Уоста­лом, мо­ја ве­ли­ка же­ља, па и ми­си­ја је да се кла­вир вра­ти у го­спод­ске окви­ре срп­ских ка­фа­на. Са­ша Јо­ва­но­вић вр­ло че­сто на­сту­па и ван Бе­о­гра­да. – То чи­ним са по­себ­ним за­до­вољ­ ством. У окви­ру про­јек­та „Кра­љев­ске ба­ње Ср­би­је“, го­ди­на­ма сам на­сту­пан у Вр­њач­кој Ба­њи, у та­мо­шњем нај­по­зна­ ти­јем хо­те­лу „Мер­кур“. Ве­ру­јем да је то тек по­че­так ши­ре са­рад­ње са успе­ шни­јим срп­ским хо­те­ли­ма, у ве­ћим ту­ ри­стич­ким цен­три­ма, и да ће се зву­ци кла­ви­ра чу­ти у њи­ма као у ста­ра до­бра вре­ме­на. Ве­ли­ки свет­ски хо­тел­ски лан­ ци има­ју кла­вир­ске ани­ма­то­ре, ко­је ша­ љу у сво­је објек­те ши­ром све­та. Циљ ми је да под­стак­нем ре­а­ли­за­ци­ју слич­ног про­јек­та и у Ср­би­ји. Мо­жда ћу то ус­пе­ ти да оства­рим у окви­ру гру­па­ци­је „А Хо­те­ли“. 


О К У­П Љ А­Њ А

МА­НИ­ФЕ­С ТА­ЦИ­ЈА „ЗИМ­СКЕ ЧА­РО­ЛИ­ЈЕ 2017“ У БР­ЗЕ­ЋУ

Ко­па­о­нич­ка ле­по­та

Из­бор за „мис Ко­па­о­ни­ка“, ве­че аутен­тич­ног на­род­ног ства­ра­ла­штва, за­ни­мљи­ве ра­ди­о­ни­це, дан ет­но мо­де – све је то леп на­чин да се про­мо­ви­шу ту­ри­стич­ки по­тен­ци­ја­ли Бру­са и око­ли­не. Ја­сно је и у ком прав­цу тре­ба ра­ди­ти да би се за­и­ста би­ло кон­ку­рент­но на зах­тев­ном европ­ском тр­жи­шту

У

ци­љу обо­га­ћи­ва­ња зим­ске ту­ри­ стич­ке по­ну­де у Бр­зе­ћу, на Ко­па­ о­ни­ку, од 14. до 16. ја­ну­а­ра одр­ жа­на је ма­ни­фе­ста­ци­ја „Зим­ске ча­ро­ли­је Ко­па­о­ник 2017.“ Уз по­др­шку Оп­шти­не Брус и ње­не Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је, у из­вр­шној про­дук­ци­ји аген­ци­је „Фа­ во­рит“ из Аран­ђе­лов­ца, ово за­ни­мљи­во оку­пља­ње ре­а­ли­зо­ва­но је дру­ги пут. По­ ред „Ет­но ве­че­ри“ и „Да­на ет­но мо­де“, и ово­га пу­та цен­трал­ни до­га­ђај био је из­

84

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

бор за мис „Кра­љи­ца сне­га“. Уче­ство­ва­ ло је три­на­ест де­во­ја­ка из це­ле Ср­би­је. Ти­т у­лу је по­не­ла Да­ни­је­ла Лу­кић из Кру­шев­ца, пр­ва пра­ти­ља би­ла је Је­ле­на Ми­тро­вић из Вла­со­тин­ца, дру­га Ма­ри­ на Га­ври­ло­вић из Ба­ји­не Ба­ште. Ти­т у­лу „Топ мо­дел“ за­до­би­ла је Ан­ђе­ла Јо­ва­но­ вић из То­по­ле, а „Ли­цем го­ди­не“ про­гла­ ше­на Сне­жа­на Ђо­рић из Аран­ђе­лов­ца. По­бед­ни­це су до­би­ле вред­не спон­ зор­ске на­гра­де, од ле­то­ва­ња у Грч­кој за


две осо­бе, пре­ко про­ду­же­ног ви­кен­да на Ко­па­о­ни­ку, до па­ке­та вр­х ун­ског ви­ на из Ири­га. И Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ ја Бру­са при­год­но их је да­ро­ва­ла. – На­ме­ра нам је да ова ма­ни­фе­ста­ци­ ја пре­ра­сте у пре­по­зна­тљив бренд овог де­ла Ср­би­је – ка­же Дра­го­љуб Мар­ко­ вић, пред­сед­ник Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ ци­је Бру­са. – Же­ли­мо да сви уче­сни­ци и го­сти по­не­с у одав­де ути­ске бар оно­ли­ ко ле­пе ко­ли­ко се ле­по­те ов­де сја­ти­ло и овом при­ли­ком. На „Ет­но ве­че­ри“ сво­је уме­ће у не­ го­ва­њу срп­ске тра­ди­ци­је и на­род­не умет­но­сти – у игра­њу, пе­ва­њу, сви­ра­ њу на ста­рим и рет­ким ин­стру­мен­ ти­ма – при­ка­за­ли су жен­ска из­вор­на пе­вач­ка гру­па „Цр­ну­ћан­ка“ из Гор­њег Ми­ла­нов­ца, гу­слар Ву­ко­мир Шће­кић, КУД „Бр­ве­ни­ца“ из оп­шти­не Ра­шка, гру­па „Сва­ро­жи­ћи“ и КУД „Јо­ван­ча Ми­цић“ из Ја­го­ди­не, здра­ви­чар Дра­ ги­ша Си­мић из Ми­о­ни­це (аутор ма­ни­ фе­ста­ци­је „Пре­ла и по­се­ла“), ан­самбл „Хлеб жи­во­та“ из Бе­о­гра­да, ко­ре­о­граф Ми­лу­тин Ве­лич­ко­вић... Пре­ко пе­де­сет из­во­ђа­ча. На ет­но мод­ној ре­ви­ји пред­ста­вље­ни су мо­де­ли кре­а­тор­ке Дра­га­не Ми­ја­то­

вић Пе­тро­вић („Креатива“, Кру­ше­вац) и Рад­ми­ле Си­мић („Пре­ла и по­се­ла“, Ми­о­ни­ца). У хо­лу Апарт хо­те­ла „Ко­па­ о­ник“ би­ли су из­ло­же­ни руч­ни ра­до­ви удру­же­ња „Злат­не ру­ке Бру­са“. – Дру­гим из­да­њем на­ше ма­ни­фе­ста­ ци­је при­бли­жи­ли смо се стан­дар­ди­ма ко­је смо се­би за­да­ли на по­чет­ку – ка­же Го­ран Ко­ва­че­вић, из­вр­шни про­ду­цент ма­ни­фе­ста­ци­је. – И бро­јем уче­сни­ка, и ква­ли­те­том про­гра­ма, и бро­јем оп­шти­ на ко­је су има­ле пред­став­ни­ке. По­себ­но се за­хва­љу­јем Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ ци­ји Бру­са, као и Апарт хо­те­лу „Ко­па­о­ ник“, до­ма­ћи­ну свих ових де­ша­ва­ња. Дру­гог да­на ма­ни­фе­ста­ци­је, пре под­ не, уче­сни­ци су по­се­ти­ли Пан­чи­ћев врх на Ко­па­он ­ и­ку, ода­кле се по­глед пру­жа „све до Ко­со­ва рав­ног“. 

По­др­шка Ма­ни­фе­ста­ци­ју су по­др­жа­ли Ауто-мо­то са­вез Ср­би­је (по­ дру­жни­ца у Кру­шев­цу), Ту­ри­стич­ка аген­ци­ја „Сте­ла Ма­рис“, вин­ски „Мач­ков по­друм“ из Ири­га, Апарт хо­тел „Ко­па­о­ник“, Апарт хо­тел „Мо­унт“ са Ко­па­о­ни­ка, хо­тел „Го­лу­бач­ки град“ из Го­луп­ца, Ви­ла „Ми­на и Ања Турс“ са Зла­ти­бо­ра, про­из­во­ђач стил­ског на­ме­шта­ја „Мир-Мар“ из Вен­ча­на, Пче­ли­ња­ци „Ми­ рић“ из Бе­ла­но­ви­це... SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

85


З Д Р А­В Љ Е

Се­дам де­це­ни­ја ле­ко­ви­то­сти ЈУ­БИ­ЛЕЈ „МЕР­КУ­РА“ ИЗ ВР­ЊАЧ­КЕ БА­ЊЕ

Од дав­не 1947, ка­да је Вла­да На­род­не Ре­пу­бли­ке Ср­би­је осно­ва­ла Др­жав­но здрав­стве­но пред­у­зе­ће „Вр­њач­ка Ба­ња“, пре­ва­љен је дуг пут. Про­ла­зи­ле су го­ди­не, ме­ња­ли се на­зи­ви и ор­га­ни­за­ци­о­ни об­ли­ци, али ци­ље­ви и бла­го­твор­ност оста­ли су исти. Да­на­шњи „Мер­кур“ је мо­де­ран ме­ди­цин­ски и спа ком­плекс. Об­је­ди­њу­је ви­со­ку струч­ност, но­ве тех­но­ло­ги­је и из­у­зет­не да­ро­ве при­ро­де. Бри­ше гра­ни­це из­ме­ђу ле­че­ња и ужи­ва­ња. Бу­ди здра­вље, чу­ва ле­по­ту

П

ри­ча о „Мер­ку­ру“ као бањ­ском цен­тру по­чи­ње 1947. го­ди­не. Вр­њач­ка Ба­ња је и ра­ни­је би­ла по­зна­та као је­дан од цен­та­ра бањ­ског ту­ри­зма. Срп­ска го­спо­да је вр­ло ра­но уви­де­ла бла­го­твор­ност бањ­ских во­да и бо­рав­ка у ба­њи. Ин­те­ре­сант­на је чи­ ње­ни­ца да је из­ме­ђу два све­ска ра­та Вр­

86

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

њач­ка Ба­ња има­ла ви­ше ту­ри­ста не­го Ду­бров­ник. Број­не зна­ме­ни­те лич­но­сти – на­уч­ни­ци, пе­сни­ци, глум­ци, пи­сци, сли­ка­ри – про­во­ди­ле су вре­ме у ба­њи и њој на­ла­зи­ле сво­ју ин­спи­ра­ци­ју. „Мер­кур“ је од свог осни­ва­ња био срж Вр­њач­ке Ба­ње и ње­не услу­ге, кре­ и­ра­ју­ћи прин­ци­пе бањ­ског ле­че­ња, те­


ра­пиј­ске трет­ма­не ми­не­рал­ним во­да­ма, хи­ги­јен­ско-ди­је­тет­ски ре­жим у ко­јем ва­жну уло­гу има­ју из­бор хра­не, од­мор и ре­лак­са­ци­ја, бо­ра­вак у при­ро­ди и дру­ штве­ни жи­вот. Дав­не бал­нео те­ра­пи­је, ко­ри­шће­не ве­ко­ви­ма, и дан да­нас су основ услу­га у „Мер­ку­ру“. Уз осла­ња­ње на при­род­но бо­гат­ство Вр­њач­ке Ба­ње, успе­шно се те­ ра­пиј­ски при­ме­њу­ју кроз пи­је­ње, ку­па­ ње, ин­ха­ли­ра­ње, ва­ги­нал­но оро­ша­ва­ње и кли­зме. На те­ме­љу до­бре раз­вој­не стра­те­ги­је, „Мер­кур“ је у по­след­њој де­це­ни­ји ус­пео да се из­ра­сте из кла­сич­ног бањ­ског ре­ ха­би­ли­та­ци­о­ног цен­тра у мо­де­ран ме­ ди­цин­ски и спа ри­зорт. Тра­ди­ци­о­нал­на бал­нео услу­га бит­но је на­до­гра­ђе­на, уз са­вре­ме­не ди­јаг­но­стич­ке ме­то­де, ви­со­ ко­спе­ци­ја­ли­зо­ван ме­ди­цин­ски тим, ре­ лакс и спа са­др­жа­је. Та­ко „Мер­кур“ бу­ди здра­вље! „Мер­кур“ је да­нас, да­кле, мо­дер­но опре­мље­но и ме­ђу­на­род­но при­зна­то ле­чи­ли­ште, у ко­јем бор­бу за здра­вље успе­шно во­де, удру­же­но, и ле­ка­ри и при­род­ни ле­ко­ви­ти фак­то­ри. Због то­ га су њи­хо­ви ре­зул­та­ти у ди­јаг­но­сти­ ци и ле­че­њу бо­ле­сти ор­га­на за ва­ре­ ње, ко­шта­но-зглоб­ног си­сте­ма, као и у

Ко­му­ни­ка­ци­ја Не­ка­да­шња по­штан­ска пи­сма па­ци­јен­ти­ма да­нас су за­ме­ ње­на сај­бер-тех­но­ло­ги­јом, уз мо­гућ­ност дво­смер­не ко­му­ни­ ка­ци­је исто­вре­ме­но са хи­ља­да­ма па­ци­је­на­та пре­ко веб-сај­та, дру­штве­них мре­жа, и-мејл ала­та и он-лајн апли­ка­ци­ја.

пре­вен­ци­ји и ле­че­њу ди­ја­бе­те­са, та­ко зна­чај­ни. Уз то, „Мер­кур“ је и од­лич­но ме­сто за све оне ко­ји тра­га­ју за пот­ пу­ним опу­шта­њем и ре­ви­та­ли­за­ци­јом или за фи­зич­ким ак­тив­но­сти­ма у пре­ вен­тив­не свр­хе. Тај мо­де­ран ри­зорт сме­штен је у ср­ цу Вр­њач­ке Ба­ње, у пре­ле­пом при­род­ ном окру­же­њу вр­њач­ког пар­ка, јед­ног од нај­леп­ших у Ср­би­ји. „Мер­кур“ успе­ шно ком­би­ну­је са­вре­ме­ну тех­но­ло­ги­ју и ком­фо­ран сме­штај са спа услу­га­ма и при­род­ним бла­го­да­ти­ма, пру­жа­ју­ћи па­ ци­јен­ти­ма здра­вље и ле­по­т у. Ку­па­ње у ми­не­рал­ној во­ди, ко­јом су ис­пу­ње­ни сви ба­зе­ни „Мер­ку­ро­вог“ Спа цен­тра „Рим­ ски из­вор“, са­вре­ме­на је вер­зи­ја тра­ди­ ци­о­нал­ног кон­цеп­та бањ­ских ка­да. „Мер­кур“ је за­ни­мљив мо­за­ик раз­ли­ чи­тих, ин­спи­ра­тив­них мо­гућ­но­сти, где је све под­ре­ђе­но они­ма ко­ји у Вр­њач­ку Ба­њу до­ђу во­ђе­ни по­тре­бом да на­ђу лек или же­љом да вра­те енер­ги­ју и осмех. 

SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

87


С Т У­Д И­Ј Е

БЕ­О­ГРАД­СКА ПО­СЛОВ­НА ШКО­ЛА СТРА­ТЕ­ШКИ ПРА­ТИ РАЗ­ВОЈ­НЕ ТРЕН­ДО­ВЕ

Обра­зо­ва­ње ка­дро­ва у ту­ри­зму Ту­ри­зам има ви­ше­струк по­зи­ти­ван ути­цај на мно­ге дру­ге обла­сти дру­штва и при­вре­де: еко­но­ми­ју, ин­фра­струк­ту­ру, гра­ђе­ви­нар­ство, са­о­бра­ћај и ко­му­ни­ка­ци­је, раз­вој ло­кал­не за­јед­ни­це... У сва­кој од њих фак­тор струч­но­сти и зна­ња од пре­суд­не је ва­жно­сти. Има­ју­ћи то на уму, Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла кре­ир­ а­ла је и акре­ди­то­ва­ла по­се­бан сту­диј­ски про­грам, ко­ји ове го­ди­не за­вр­ша­ва пр­ва ге­не­ра­ци­ја сту­де­на­та, стру­ков­них ту­ри­стич­ких ме­на­џе­ра. Ис­ку­ства су до­бра, мо­гућ­но­сти за раз­ви­ја­ње ве­ли­ке Пи­ше: др Мил­ка Ива­но­вић

88

Р

аз­вој ту­ри­стич­ке де­лат­но­сти од­ ви­ја се убр­за­но у чи­та­вом све­т у, па та­ко и у Ср­би­ји бе­ле­жи зна­ча­ јан успон. Ко­ри­сти од ту­ри­зма за раз­вој дру­штва све су ве­ће. Ње­го­ва мул­ти­ди­ сци­пли­нар­ност нај­бо­ље се мо­же са­гле­ да­ти у по­ве­зи­ва­њу раз­ли­чи­тих обла­сти по­слов­ног сек­то­ра, јер по­зи­тив­но ути­че на еко­но­ми­ју, ин­фра­струк­т у­ру, гра­ђе­ ви­нар­ство, са­о­бра­ћај и си­стем ко­му­ ни­ка­ци­ја, на раз­вој ло­кал­не за­јед­ни­це. Бе­не­фи­ти и ути­ца­ји ту­ри­зма на ком­пле­ мен­тар­не де­лат­но­сти ви­ше­стру­ки су. SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

Еко­ном­ски аспект се огле­да у чи­ње­ни­ци да под­сти­че и по­ве­ћа­ва за­по­сле­ност и ком­пе­ти­тив­ност, по­тен­ци­ра раз­вој тр­ го­ви­не, за­нат­ства, ути­че на по­ве­ћа­ње на­ци­о­нал­ног до­хот­ка, док се со­ци­јал­ но-пси­хо­ло­шки аспект раз­во­ја ту­ри­зма очи­т у­је у из­град­њи и по­бољ­ша­њу ин­ фра­струк­т у­ре, у под­сти­ца­њу и очу­ва­њу тра­ди­ци­о­нал­них вред­но­сти и ло­кал­ног фол­кло­ра, у уна­пре­ђе­њу ни­воа ква­ли­те­ та при­мар­них и се­кун­дар­них услу­га ко­је су бит­не за оп­ти­мал­но функ­ци­о­ни­са­ње свих ту­ри­стич­ких су­бје­ка­та. Бит­но је


ис­та­ћи и све ве­ћи до­при­нос ту­ри­стич­ке де­лат­но­сти еко­ло­шкој одр­жи­во­сти. По­ме­ну­ти по­ка­за­те­љи ре­зул­тат су све ма­сов­ни­јих ту­ри­стич­ких кре­та­ња по­след­њих де­це­ни­ја услед по­ра­ста стан­ дар­да љу­ди. На усме­ра­ва­ње пра­ва­ца раз­во­ја ту­ри­зма, ко­ји се кре­ћу од гло­ ба­ли­за­ци­је до очу­ва­ња и под­сти­ца­ња ло­кал­них вред­но­сти и про­из­во­да, сма­ ње­не де­гра­да­ци­је про­сто­ра и очу­ва­ња при­род­них ре­с ур­са, ути­чу и про­ме­не у со­ци­јал­но-пси­хо­ло­шкој све­сти кон­зу­ ме­на­та, чи­ји је укус по­ла­ри­зо­ван, јер, на јед­ној стра­ни има­мо све ве­ћу по­тра­жњу за ком­фо­ром, а на дру­гој за аван­т у­ри­ змом, еду­ка­тив­ним и одр­жи­вим об­ли­ ци­ма по­ну­де. За­ба­ва, уз­бу­ђе­ње и уче­ње, не­из­о­став­не су од­ли­ке са­вре­ме­не по­ну­ де, о че­му тре­ба та­ко­ђе во­ди­ти ра­чу­на при кре­и­ра­њу но­вих де­сти­на­ци­ја на ту­ри­стич­кој ма­пи, по­пут Ср­би­је, ко­ја има од­лич­не прет­по­став­ке за у по­гле­ду при­род­них атрак­тив­но­сти, али и мно­ге мањ­ка­во­сти у број­ним сег­мен­ти­ма, при че­му се по­ста­вља као основ­но пи­та­ње: фак­тор струч­но­сти и зна­ња. Ви­со­ки про­фе­си­о­на­ли­зам и ком­пе­ тен­ци­је не­по­сред­но за­по­сле­них у овој обла­сти пред­у­слов су да би се по­ме­ну­ ти прав­ци раз­во­ја и ефек­ти мо­гли са­ гле­да­ти у оп­ти­мал­ном оби­му и у Ср­би­ ји. У том по­гле­ду, Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла, као др­жав­на ин­сти­т у­ци­ја и ре­ спек­та­би­лан обра­зов­ни су­бјект у про­ дук­ци­ји ви­со­ко­струч­них ка­дро­ва, са ви­ ше­де­це­ниј­ском тра­ди­ци­јом, на­сто­ји да сво­јом но­вом про­грам­ском кон­цеп­ци­ јом и стра­те­ги­јом раз­во­ја, ко­ја се ба­зи­ра на ино­ви­ра­њу и уна­пре­ђе­њу ква­ли­те­та по­сто­је­ћих сту­диј­ских про­гра­ма и кре­ и­ра­њу но­вих, да свој зна­чај­ни до­при­нос. У том по­гле­ду акре­ди­то­ва­ни сту­диј­ ски про­грам Ме­наџ­мент ту­ри­зма, ко­ји је по­чео да се ре­а­ли­зу­је 2014. го­ди­не, са до­ла­ском проф. др Ђу­ра Ђу­ро­ви­ћа на ме­сто ди­рек­то­ра, ре­зул­тат је тог опре­ де­ље­ња. Ове го­ди­не сту­ди­је за­вр­ша­ва пр­ва ге­не­ра­ци­ја сту­де­на­та, стру­ков­них ту­ри­стич­ких ме­на­џе­ра. ОВЛА­ДА­ВА­ЊЕ МЕ­НА­ЏЕР­СКИМ ВЕ­ШТИ­НА­МА Раз­ви­ја­ју­ћи кон­цепт ду­ал­ног обра­зо­ ва­ња, као што је већ по­зна­то, Бе­о­град­ ска по­слов­на шко­ла, по­ред те­о­риј­ске на­ста­ве, ве­ли­ку па­жњу по­кла­ња струч­

ној прак­си ко­ју сту­ден­ти оба­вља­ју у број­ним ту­ри­стич­ко-уго­сти­тељ­ским ор­га­ни­за­ци­ја­ма, са ко­ји­ма Шко­ла ус­по­ ста­вља са­рад­њу. По­ред то­га, у то­ку на­ став­ног про­це­са ор­га­ни­зу­ју се струч­на пре­да­ва­ња ис­так­ну­тих ту­ри­стич­ких рад­ни­ка, раз­ли­чи­тог про­фи­ла, ко­ји на кон­крет­ним при­ме­ри­ма сту­ден­ти­ма по­ ка­зу­ју ка­ко се те­о­риј­ско зна­ње по­ве­зу­ је са прак­сом. Уз ди­ску­си­је и ана­ли­зе, сту­ден­ти се уче ка­ко да овла­да­ју ме­на­ џер­ским ве­шти­на­ма, ка­ко да раз­у­ме­ју ор­га­ни­за­ци­о­не, тех­но­ло­шке, ко­му­ни­ка­ циј­ске и дру­ге аспек­те упра­вља­ња ту­ри­ стич­ко-уго­сти­тељ­ским ор­га­ни­за­ци­ја­ма. У не­по­сред­ним кон­так­ти­ма са пред­ став­ни­ци­ма Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ср­би­је и Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Бе­ о­гра­да ко­ји су то­ком прет­ход­ног се­ме­ стра др­жа­ли пре­да­ва­ња у БПШ, до­шло се до ин­фор­ма­ци­је да ве­ћи­на сту­де­на­та не­ма мно­го зна­ња из ге­о­гра­фи­је, те да је по­жељ­но у сту­диј­ски про­грам увр­сти­ти тај пред­мет. Ова ин­фор­ма­ци­ја је би­ла до­вољ­на да се на са­стан­ку Ве­ћа сту­диј­ ског про­гра­ма по­кре­не ини­ци­ја­ти­ва и до­не­се од­лу­ка о уво­ђе­њу пред­ме­та Ме­ то­до­ло­ги­ја ту­ри­стич­ке ге­о­гра­фи­је, ко­ јим ће се, сва­ка­ко, по­ве­ћа­ти ква­ли­тет ак­т у­ел­ног сту­диј­ског про­гра­ма. По­ред то­га, у пла­ну је кре­и­ра­ње до­дат­ног про­ гра­ма за об­у­ча­ва­ње сту­де­на­та Бе­о­град­ ске по­слов­не шко­ле за по­ла­га­ње ис­пи­та за ту­ри­стич­ког во­ди­ча и пра­ти­о­ца, ко­је јед­ном го­ди­шње ор­га­ни­зу­је Ми­ни­стар­ ство тр­го­ви­не, ту­ри­зма и те­ле­ко­му­ни­ ка­ци­ја. Уз са­гла­сност Ми­ни­стар­ства, овај про­грам би био ре­а­ли­зо­ван од сле­ де­ће школ­ске го­ди­не, што ће, ве­ру­је­мо, по­ве­ћа­ти атрак­тив­ност и на­шег основ­ ног сту­диј­ског про­гра­ма Ме­наџ­мент ту­ри­зма. Та­ко­ђе, пла­ни­ра­но је да за уче­ни­ке сред­ње ту­ри­стич­ке шко­ле из Бе­о­гра­да ви­кен­дом бу­ду ор­га­ни­зо­ва­ни бес­плат­ ни кур­се­ви стра­них је­зи­ка ко­ји се из­

На дру­штве­ним мре­жа­ма Те­же­ћи кон­ти­ну­и­ра­ном по­бољ­ша­њу ква­ли­те­та, ру­ко­во­ди­ лац сту­диј­ског про­гра­ма Ме­наџ­мент ту­ри­зма про­фе­сор др Ми­ле­на Ни­ко­лић, са на­став­ни­ци­ма не­по­сред­но ан­га­жо­ва­ним у на­ста­ви, ула­же до­дат­не на­по­ре у прав­цу уна­пре­ђе­ња струк­ ту­ре по­сто­је­ћег про­гра­ма и по­ве­ћа­ња ње­го­ве атрак­тив­но­сти. У том по­гле­ду већ су по­кре­ну­те стра­ни­це на „Феј­сбу­ку“ и „Ин­ ста­гра­му“ ко­је су вр­ло ак­тив­не. Днев­ни пре­гле­ди су у ра­спо­ну од 100–300, што је со­ли­дан ре­зул­тат.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

89


С Т У­Д И­Ј Е

На Сај­му С об­зи­ром на чи­ње­ни­цу да смо на пра­гу још јед­ног Сај­ма ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду, по­стиг­нут је до­го­вор са Ту­ри­стич­ком ор­ га­ни­за­ци­јом да сту­ден­ти Бе­о­град­ске по­слов­не шко­ле бу­ду ан­ га­жо­ва­ни на не­ким штан­до­ви­ма.

у­ча­ва­ју у Бе­о­град­ској по­слов­ној шко­ ли (ен­гле­ски, не­мач­ки, ру­ски, шпан­ски, пор­т у­гал­ски, ита­ли­јан­ски). По­кре­ну­та је ини­ци­ја­ти­ва да Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла по­ста­не члан ХО­РЕС-а (Удру­же­ ње хо­те­ли­је­ра и ре­сто­ра­те­ра Ср­би­је), пот­пи­са­ни су уго­во­ри са број­ним хо­те­ ли­ма и аген­ци­ја­ма где сту­ден­ти оба­вља­ ју прак­с у, а не­ки до­би­ја­ју и за­по­сле­ње. Нај­но­ви­ји при­мер је хо­тел „Фал­кен­ штај­нер“, где су три сту­ден­та до­би­ла по­ сао. У пла­ну је пот­пи­си­ва­ње уго­во­ра са хо­те­лом у „88 ro­oms“ у Бе­о­гра­ду, где је по­ну­ђе­но да сту­ден­ти по­ха­ђа­ју „кру­жне тре­нин­ге“, ка­ко би се упо­зна­ли са свим сег­мен­ти­ма по­сло­ва­ња, а они нај­бо­љи ће има­ти мо­гућ­ност да до­би­ју по­сао. МО­ДЕ­ЛИ ЗА РАЗ­ВОЈ КА­РИ­ЈЕ­РЕ У кон­тек­сту укуп­ног раз­во­ја и уна­ пре­ђе­ња струк­т у­ре и ква­ли­те­та сту­диј­ ских про­гра­ма, осно­ван је и Цен­тар за ка­ри­јер­но во­ђе­ње и са­ве­то­ва­ње ко­јим ру­ко­во­ди проф. др Алек­сан­дра Ђу­рић, са дво­стру­ким ци­љем: про­фе­си­о­нал­ ни раз­вој сту­де­на­та и уна­пре­ђе­ње си­ сте­ма стру­ков­ног обра­зо­ва­ња на ба­зи

90

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

по­ве­зи­ва­ња и са­рад­ње са ком­па­ни­ја­ма, пу­тем кон­цеп­т у­а­ли­за­ци­је, про­мо­ци­је и кре­а­ци­је ино­ва­тив­них мо­де­ла за раз­вој ка­ри­је­ре. У окви­ру ра­да Цен­тра и у са­рад­њи са на­став­ни­ци­ма ан­га­жо­ва­ним на сту­диј­ ском про­гра­му Ме­наџ­мент ту­ри­зма, у прет­ход­ном пе­ри­о­ду су ор­га­ни­зо­ва­не, по­ред јав­них пре­да­ва­ња, те­мат­ске ра­ди­ о­ни­це, кур­се­ви и раз­ли­чи­ти про­гра­ми обу­ке. С тим у ве­зи, ди­рек­тор Бе­о­град­ ске по­слов­не шко­ле проф. др Ђу­ро Ђу­ ро­вић је на Све­тог Са­ву 2017, 27. јануара, уру­чио за­хвал­ни­це за до­при­нос у обра­ зо­ва­њу свим го­сту­ју­ћим пре­да­ва­чи­ма. Ме­ђу три­де­се­так пре­да­ва­ча, при­зна­ња су до­би­ли пред­став­ни­ци Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ср­би­је и Бе­о­гра­да, ди­рек­ тор хо­те­ла „Из­вор“, пред­став­ни­ци хо­ те­ла „Кра­ун Пла­за“, уред­ник ча­со­пи­са Кон­гре­сни ту­ри­зам, пред­став­ник аген­ ци­је „Тра­вел бу­тик“, ту­ри­стич­ки во­ди­ чи, ис­так­ну­ти пре­да­ва­чи из Аме­ри­ке, са Ка­те­дре за без­бед­ност на Ака­де­ми­ји „Да­ни­јел Мор­ган“ у Ва­шинг­то­ну, из „Те­ ле­ко­ма Ср­би­ја“ и број­ни дру­ги. Сви ре­а­ли­зо­ва­ни и бу­ду­ћи ам­би­ци­ о­зни пла­но­ви по­ка­зу­ју ствар­но опре­де­ ље­ње и по­тен­ци­ја­ле, ка­ко струч­не, та­ко и ор­га­ни­за­ци­о­не и тех­нич­ко-тех­но­ло­ шке, ко­је по­се­ду­је је­дан ве­ли­ки обра­зов­ ни си­стем стру­ков­ног про­фи­ла, ка­кав је Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла.  (Аутор­ка је про­фе­сор­ка Бе­о­град­ске по­слов­не шко­ле)


УСТА­НО­ВА­СТУ­ДЕНТ­СКО­­ ОД­МА­РА­ЛИ­ШТЕ­„БЕ­О­ГРАД“ По­слов­на­је­ди­ни­ца­„Ра­дој­ка­Ла­кић“­на­Ава­ли На­пра­вље­но­ на­ те­ме­љи­ма­ објек­та­ са­ кра­ја­ три­де­се­тих­ го­ди­на­ XX­ве­ка,­ово­је­и­се­ди­ште­Уста­но­ве­сту­дент­ског­од­ма­ра­ли­шта­„Бе­ о­град“.­На­ла­зи­се­на­нај­леп­шем­де­лу­пла­ни­не­Ава­ла,­на­обо­ду­срп­ ске­пре­сто­ни­це.­По­сле­ру­и­ни­ра­ња­у­про­ле­ће­1999,­то­ком­агре­си­је­ Се­ве­ро­а­тлант­ског­пак­та­на­Ср­би­ју,­цео­обје­кат­је­по­ступ­но­об­но­ вљен.­Да­нас­је­то­­јед­но­од­нај­мо­дер­ни­јих­сту­дент­ских­од­ма­ра­ли­ шта­у­овом­де­лу­Евро­пе.­Пру­жа­од­ли­чан­сме­штај,­ис­хра­ну­и­цео­ спек­тар­дру­гих­услу­га­сту­ден­ти­ма,­али­и­ко­ри­сни­ци­ма­спо­ља. Са­сто­ји­се­од­два­де­ла:

Но­ви­обје­кат­„Ава­ла“­ По­вр­ши­не­ 5.357­ ква­драт­них­ ме­та­ра,­ ка­па­ци­те­та­ 158­ ле­жа­је­ва.­ Има­ ре­сто­ран­ску­ са­лу­ са­ 200­ ме­ста,­ кон­фе­рен­циј­ску­ са­лу­ са­ 150­ ме­ста,­са­лу­за­се­ми­на­ре­2х30­ме­ста­и­лет­њу­ба­шту­са­200­ме­ста.

Де­па­данс­ Ка­па­ци­тет­му­је­73­ле­жа­ја­у­дво­кре­вет­ним­и­тро­кре­вет­ним­со­ ба­ма.­Има­ре­сто­ран­ску­са­лу­са­180­ме­ста. 011­3907­946 •

Генерала­Жданова­201,­11226­Београд­ 011­3907­947 • recepcija.avala@usob.rs­ • www.usob.rs


П Р И­М Е­Р И

92

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.


ЗА­ВОД ЗА СПОРТ И МЕ­ДИ­ЦИ­НУ СПОР­ТА СР­БИ­ЈЕ, ВА­ЖНА УСТА­НО­ВА КО­ЈА ЈЕ ВИ­ШЕ ОД НА­У­КЕ, СТРУ­КЕ ИЛИ СПОРТ­СКОГ ТУ­РИ­ЗМА

Дом пра­вих спор­ти­ста На мно­гим ме­сти­ма на­ћи ће­те по­не­што од ово­га, али ов­де ће­те до­би­ти све. Ако же­ли­те да про­ве­ри­те сво­је здра­вље и по­тен­ци­ја­ле, ако су вам по­треб­не при­пре­ме за вр­хун­ске ре­зул­та­те под ви­со­ко­струч­ним над­зо­ром, ако се спор­том ба­ви­те да би­сте одр­жа­ли фор­му и ква­ли­тет­ни­је жи­ве­ли, ако на­про­сто хо­ће­те да се ма­ло скло­ни­те из бр­зог и нер­во­зног гра­да у оазу ми­ра и при­ро­де, он­да је ово пра­во ме­сто за вас. Је­дан од­го­вор за мно­га пи­та­ња

У

Бе­о­гра­ду сва­ко мо­же на­ћи оно шта му при­ја. До­бре хо­те­ле, ре­ сто­ра­не са од­лич­ном хра­ном из свих кра­је­ва све­та, ве­ли­ка ше­та­ли­шта, спорт­ске цен­тре, зе­ле­ни­ло и све­жи­ну пар­ко­ва у ко­је се мо­же скло­ни­ти од вре­ ве ве­ле­гра­да. Али са­мо на јед­ном ме­сту у Бе­о­гра­ду чо­век мо­же на­ћи све то као

це­ли­ну. На бр­ду Ко­шут­њак, у ср­цу шу­ме ко­ја је зва­нич­но спо­ме­ник при­ро­де, где је ва­здух го­то­во пла­нин­ски, уз цвр­кут пти­ца и раз­ви­гор, го­сте из це­лог све­та че­ка баш та­кво је­дин­стве­но ис­ку­ство. Упра­во ту на­ла­зи се За­вод за спорт и ме­ди­ци­ну спор­та Ср­би­је, сво­је­вр­сни дом спор­ти­ста свих ка­те­го­ри­ја – оних SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

93

 Хо­тел „Трим“


П Р И­М Е­Р И  Отво­ре­ни ба­зен у Ко­шут­ња­ку Изо­ки­не­тич­ки ди­на­мо­ме­тар у За­во­ду

нај­бо­љих на све­т у и оних ко­ји­ма је спорт сред­ство за ква­ли­тет­ни­ји жи­вот. На јед­ном ме­сту, у ком­плек­с у укуп­не по­вр­ши­не 43 хек­та­ра, на­ла­зи се хо­тел „Трим“, окру­жен отво­ре­ним и за­тво­ре­ ним те­ре­ни­ма за ру­ко­мет, од­бој­ку, ко­ шар­ку, те­нис, ком­плек­сом отво­ре­них и за­тво­ре­них ба­зе­на, атлет­ским ста­ди­о­ ном, игра­ли­шти­ма за ми­ни голф и бо­ћа­ ње, је­ди­ни­ца­ма за ре­ха­би­ли­та­ци­ју и фи­ зи­кал­ну ме­ди­ци­ну, ла­бо­ра­то­ри­ја­ма за спорт­ско-ме­ди­цин­ске пре­гле­де, пси­хо­ ло­шка те­сти­ра­ња и ана­ли­ти­ку у спор­т у. Бо­ра­вак у овом ком­плек­с у чи­ни да за­бо­ра­ви­те стрес ур­ба­ног жи­во­та, да уми­ри­те сво­ја чу­ла и раз­га­ли­те сво­је те­ло, да се при­се­ти­те свих оних ства­ри ко­је да­ју пра­ви сми­сао жи­во­т у. Ра­зно­вр­ сне спорт­ске ак­тив­но­сти, ко­је су са­став­ ни део по­ну­де За­во­да и оба­вља­ју се уз струч­ни над­зор, по­ка­за­ће вам ва­ше соп­ стве­не по­тен­ци­ја­ле и ква­ли­те­те. У хо­те­лу „Трим“ мо­же­те ужи­ва­ти у удоб­ном сме­шта­ју, у ен­те­ри­је­ру јед­но­ став­ном али при­јат­ном и то­плом, рас­ ко­шних бо­ја и мо­дер­ног ди­зај­на. Зи­ми, уз пуц­ке­та­ње ва­тре у ка­ми­ну, ту мо­же­те да ужи­ва­те у пре­ле­пом по­гле­ду на шу­му под сне­гом. Ле­ти ба­шта хо­те­ла, у хла­ду ис­под гу­стих кро­шњи, од­лич­но је ме­сто да се осве­жи­те. Ро­ди­те­љи ов­де до­ве­ду ма­ли­ша­не на ве­ли­ки др­ве­ни гу­сар­ски брод и деч­је игра­ли­ште, на ко­ме мо­гу да раз­ви­ја­ју сво­је мо­то­рич­ке спо­соб­но­сти. Вр­сни ку­ва­ри по­бри­ну­ће се да сва­ки оброк бу­де вр­хун­ски, за­сно­ван на здра­вој ис­хра­ни, уз мо­гућ­ност при­ла­го­ђа­ва­ња по­себ­ним по­тре­ба­ма спор­ти­ста и дру­ гих го­сти­ју. ДА БУ­ДЕ­ТЕ СИ­ГУР­НИ У СВО­ЈЕ ЗДРА­ВЉЕ У Цен­тру за ме­ди­ци­ну спор­та ће вас до­че­ка­ти ле­ка­ри и ме­ди­цин­ско осо­бље са ве­ли­ким ака­дем­ским зна­њем и ис­ ку­ством. Не­мој­те се из­не­на­ди­ти ако се по­ред вас, док по­пу­ња­ва­те фор­му­лар на

Је­дин­стве­но За­вод за спорт и ме­ди­ци­ну спор­та Ср­би­је ну­ди за­и­ста је­дин­стве­ну вр­сту од­мо­ра и ре­кре­а­ци­је. Ово је нај­струч­ни­ ји цен­тар спор­та, здра­вља и при­ро­де на ју­жно­сло­вен­ским про­сто­ри­ма. Из За­во­да по­ру­чу­ју: „До­ђи­те код нас, осе­ти­те ча­ри шу­ме, во­де и ва­зду­ха – вра­ти­ће­те се окре­пље­ни, ја­чи и здра­ви­ји!“

94

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

ре­цеп­ци­ји, на­ђе Ива­на Шпа­но­вић, срп­ ска шам­пи­он­ка у ско­ку у даљ, или те­ни­ сер­ка Је­ле­на Јан­ко­вић. Или ако се на­ђе­те у дру­штву не­ког дру­гог шам­пи­о­на свет­ ског фор­ма­та. Пре­гле­ди ко­је мо­же­те оба­ви­ти, све на јед­ном ме­сту, ка­ко би­сте би­ли си­гур­ ни у сво­је здрав­стве­но ста­ње, укљу­чу­ју: • Ла­бо­ра­то­риј­ске ана­ли­зе кр­ви • Ан­тро­по­ме­триј­ска ме­ре­ња • Кар­ди­о­ло­шки пре­глед • Анам­не­зу • Прeглeд пo систeмимa  oстурaлни стaтус: прeглeд кичмe­ •П нoг сту­бa, груднoг кoшa и стoпaлa •Ф  ункциoнaлнa тeстирaњa рeспи­рa­тoр­нoг и кaрдиoвaскулaрнoг сис­ тe­мa. Уз све пре­гле­де, до­би­ће­те са­ве­те ле­ ка­ра спе­ци­ја­ли­ста ко­је ће­те мо­ћи и да­ље да кон­с ул­т у­је­те о све­му у ве­зи са ва­шом здрав­стве­ном спо­соб­но­шћу за ба­вље­ ње спор­том. На рас­по­ла­га­њу су вам и струч­ња­ци из пси­хо­ло­ги­је спор­та ко­ ји ће вам ра­до иза­ћи у су­срет уко­ли­ко из­ра­зи­те же­љу да оба­ви­те пси­хо­ло­шка те­сти­ра­ња, или јед­но­став­но има­те не­до­ у­ми­це о ути­ца­ју пси­хе, стре­са и дру­гих фак­то­ра на ва­ше здра­вље. Сле­де­ћи ко­ји ће вас са­че­ка­ти су струч­ња­ци у Цен­тру за ана­ли­ти­ку у спор­т у, нај­бо­љем ове вр­сте у ју­го­и­сточ­ ној Евро­пи. Мо­ћи ће­те да утвр­ди­те ва­ ше мо­то­рич­ке и функ­ци­о­нал­не спо­соб­ но­сти, пу­тем спе­ци­јал­но осми­шље­них те­сто­ва ко­ји се ра­де на нај­са­вре­ме­ни­јој мер­ној опре­ми. Те­сто­ви об­у ­хва­та­ју све аспек­те зна­чај­не за про­це­ну утре­ни­ра­ но­сти и иден­ти­фи­ка­ци­ју фак­то­ра ри­зи­ ка. У њих спа­да­ју: Ла­бо­ра­то­риј­ска те­сти­ра­ња Ме­ре­ња на изо­ки­не­тич­ком ди­на­мо­ ме­тру Ди­рект­на про­це­на кар­ди­о­ва­ску­лар­не из­др­жљи­во­сти Ки­не­ма­тич­ка ана­ли­за по­сту­рал­ног ста­т у­са и кре­та­ња (Qu­a­lisys си­стем). ПУН ПРО­ГРАМ И ТРЕ­НИНГ ПО ВА­ШОЈ МЕ­РИ На­кон оба­вље­них те­сти­ра­ња, до­би­ ће­те струч­не са­ве­те ка­ко да по­сту­па­ те да­ље. Што је још ва­жни­је, до­би­ће­те план лич­ног тре­нин­га ко­ји се за­сни­ва на ва­шем здрав­стве­ном ста­њу и ва­шим мо­то­рич­ким спо­соб­но­сти­ма. Мо­же­те


SERBIA  SPECIAL EDITION  2017

95


П Р И­М Е­Р И • Ла­се­ро­те­ра­пи­ја • Shock wavе те­ра­пи­ја • Ва­ку­ум те­ра­пи­ја • Апа­ра­т ур­на лим­фна дре­на­жа • Руч­на ма­са­жа. У под­нож­ју бр­да, окру­жен шу­мом, на­ла­зи се ком­плекс отво­ре­ног ку­па­ли­ шта „Ко­шут­њак“. Са­сто­ји се од шест ба­зе­на, ка­ко олим­пиј­ских, та­ко и оних за ска­ка­ње, деч­јих, ма­лог ба­зе­на за нај­ мла­ђе. А по­ред ба­зе­на мо­же­те од­и­гра­ ти и ма­ли фуд­бал или од­бој­ку на пе­ску. Уве­че, под сја­јем зве­зда, ба­зен по­при­ма пот­пу­но дру­га­чи­ји из­глед. Звук шу­ме, чист ва­здух и пре­ле­по пла­вет­ни­ло ба­зе­ на опу­сти­ће сва ва­ша чу­ла.  Део ком­плек­са тра­жи­ти и лич­ног тре­не­ра, ко­ји ће се по­бри­ну­ти да се та­кав план тре­нин­га За­во­да за спорт спро­ во­ди на нај­ви­шем мо­гу­ћем ни­воу. и ме­ди­ци­ну План тре­нин­га, кре­и­ран спе­ци­јал­ спор­та у но за вас од стра­не вр­хун­ских ле­ка­ра и бе­о­град­ском спорт­ских струч­ња­ка, у на­ме­ри да по­ Ко­шут­ња­ку стиг­не­те свој мак­си­мум, мо­ћи ће­те да спро­во­ди­те у не­ком од обје­ка­та За­во­да. На рас­по­ла­га­њу су вам нај­мо­дер­ни­ја те­ ре­та­на и ин­струк­тор. За оне жељ­не ва­ зду­ха и ве­жба­ња у при­ро­ди, пра­ви из­ бор би­ће атлет­ски ста­ди­он – тр­ка­ли­ште на отво­ре­ном, у пот­пу­но­сти окру­же­но зе­ле­ни­лом, по­мо­ћи ће вам да тр­чи­те или хо­да­те бр­же и лак­ше, стал­но из­но­ ва ства­ра­ју­ћи осе­ћај по­бе­де над са­мим со­бом. Те­ни­ски те­ре­ни и игра­ли­ште за ми­ни голф упот­пу­ни­ће ваш спорт­ски дан, да­ју­ћи му фи­ну но­т у бе­лих спор­то­ ва. У не­по­сред­ној бли­зи­ни су и отво­ре­на игра­ли­шта за ру­ко­мет, ко­шар­ку, од­бој­ку, фуд­бал. За те спор­то­ве има­те и за­тво­ре­ не са­ле у За­во­до­вом До­му спор­то­ва, где је и за­тво­ре­ни ба­зен. На ба­зе­ну по­сто­је ра­зни про­гра­ми, од ре­кре­а­тив­ног пли­ва­ ња до по­себ­них фит­нес про­гра­ма у во­ди. Уко­ли­ко сте жељ­ни ме­ке под­ло­ге и древ­ них тех­ни­ка, пра­во ме­сто за вас је са­ла за бо­ри­лач­ке ве­шти­не и јо­гу. У слу­ча­ју да је ва­шем те­лу по­тре­бан опо­ра­вак и до­дат­на при­пре­ма за спорт­ ске ак­тив­но­сти, ту је За­во­дов Цен­тар за фи­зи­кал­ну ме­ди­ци­ну и ре­ха­би­ли­та­ци­ју. По пре­по­ру­ци спе­ци­ја­ли­ста, ту се мо­ же­те под­врг­ну­ти не­кој од сле­де­ћих те­ ра­пи­ја: Фо­то: • Елек­тро­те­ра­пи­ја Ар­хи­ва За­во­да • Ул­тра­звуч­на те­ра­пи­ја за спорт и • Маг­не­то­те­ра­пи­ја ме­ди­ци­ну спор­та

96

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2017.

МО­ДЕ­РАН СПОРТ­СКИ ЦЕН­ТАР НА ДУ­НА­ВУ Ако сте пак жељ­ни ре­ке и пла­ни­не, За­вод има за вас у по­ну­ди и „Ка­ра­таш“, спорт­ски ком­плекс на оба­ли Ду­на­ва, у оп­шти­ни Кла­до­во, иза „Гво­зде­не ка­пи­је“ и тик уз На­ци­о­нал­ни парк „Ђер­дап“. У при­род­ном окру­же­њу, на по­вр­ши­ ни од ше­сна­ест хек­та­ра, на рас­по­ла­га­њу су вам ве­жба­ли­шта на отво­ре­ном и за­ тво­ре­ном за ви­ше од два­де­сет спор­то­ ва. Мо­же­те се на отво­ре­ним те­ре­ни­ма ба­ви­ти атлет­ским ди­сци­пли­на­ма, те­ни­ сом, ру­ко­ме­том, ко­шар­ком, од­бој­ком... Ка­да ва­здух са Ду­на­ва по­ста­не су­ви­ше оштар, мо­же­те се скло­ни­ти у стре­ља­ну, ку­гла­ну или се пе­ња­ти уз ве­штач­ку сте­ ну у за­тво­ре­ној, мул­ти­функ­ци­о­нал­ној дво­ра­ни. Ако се спу­сти­те на ре­ку, ко­ја про­ти­че са дру­ге стра­не ма­ги­страл­ног пу­та, дуж чи­та­вог спорт­ског ком­плек­ са, мо­же­те се ба­ви­ти ка­ја­ком, је­дре­њем и раф­тин­гом. А же­ли­те да про­ше­та­те до вр­ха Ђер­дап­ске кли­с у­ре, ис­ку­сни пла­ ни­на­ри вас мо­гу по­ве­сти кроз гу­сту шу­ му, обе­ле­же­ним ста­за­ма, све до пре­ле­ пих вр­хо­ва ода­кле се пру­жа је­дин­ствен по­глед на Ду­нав. Ово је тре­ћа го­ди­на от­ка­ко су За­вод и Ми­ни­стар­ство омла­ди­не и спор­та Ср­ би­је у по­ду­хва­т у ре­кон­струк­ци­је свих обје­ка­та и спорт­ских те­ре­на у „Ка­ра­та­ шу“. Го­сти мо­гу ода­бра­ти да ли ће бо­ ра­ви­ти у но­вим па­ви­љо­ни­ма или оним ста­ри­јим. Укуп­ни ка­па­ци­тет је 400 го­ сти­ју. До­бар сан и спорт­ске ак­тив­но­сти би­ће за­о­кру­же­ни од­лич­ном здра­вом хра­ном ко­ја се при­пре­ма у ре­сто­ра­ну „Ка­ра­та­ша“. 


Дар какав се ретко виђа!

Дар као камен-темељац!

Пет луксузних српских монографија у једном пакету! Најбоље из Србије, на три језика, одвојено (српски, руски, енглески)! • СРБИЈА, ОД ЗЛАТА ЈАБУКА • ЗАВИЧАЈ ЦАРЕВА • СРБИЈА, ГЕОПОЕТИЧКИ АЛБУМ • ДУШАНОВ ЗАКОНИК • СЛОВО ЉУБВЕ Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 Факс: +381 (11) 324 56 21

„Принцип Прес“

Искористите све погодности, позовите „Принцип Прес“! www.nacionalnarevija.com www.turistinfosrbija.com princip.press@gmail.com


Turizam 2017, srpski  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you