Page 1

година X • специјално издање, 2016. • бесплатан примерак www.nacionalnarevija.com

2016.

TAMO GDE JO{ NISTE BILI


Дар какав се ретко виђа!

Дар као камен-темељац!

Пет луксузних српских монографија у једном пакету! Најбоље из Србије, на три језика, одвојено (српски, руски, енглески)! • СРБИЈА, ОД ЗЛАТА ЈАБУКА • ЗАВИЧАЈ ЦАРЕВА • СРБИЈА, ГЕОПОЕТИЧКИ АЛБУМ • ДУШАНОВ ЗАКОНИК • СЛОВО ЉУБВЕ Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 Факс: +381 (11) 324 56 21

„Принцип Прес“

Искористите све погодности, позовите „Принцип Прес“! www.nacionalnarevija.com www.turistinfosrbija.com princip.press@gmail.com


П Р О Л О Г

РАС­КР­ШЋА МО­ДЕ­Р­НЕ ФИ­ЛО­ЗО­ФИ­ЈЕ ПУ­ТО­ВА­ЊА Из­да­вач­ „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник­ Ми­шо Ву­јо­вић Уред­ник­ Бра­ни­слав Ма­тић Тех­нич­ки уред­ник­ Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је­ Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не­ Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић Са­рад­ни­ци­ Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Бо­јан Ман­дић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић, Не­бој­ша Је­врић, Ол­га Ву­ка­ди­но­вић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Пе­тар Ми­ла­то­вић, Вла­да Ар­сић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Ми­ле­на З. Бо­га­вац, Ро­за­на Са­здић, Во­ји­слав Фи­ли­по­вић, Са­ша Шар­ко­вић, Зо­ран Плав­шић, Христина Пламенац, Дра­га­на Бар­јак­та­ре­вић

Н

Лич­ност

и­је ло­ше има­ти ор­га­ни­за­то­ра пу­то­ва­ња. Про­фе­си­о­нал­ца ко­ ји бри­не о па­пи­ри­ма, сат­ни­ца­ма, уве­зи­ва­њу. О ис­пу­ња­ва­њу све­га што је до­го­во­ре­но (и пла­ће­но). Не­ко­га ко вам ука­зу­је на нај­ бо­ље ус­пут­не мо­гућ­но­сти и кре­а­тив­но пред­ла­же. Ко је увек при ру­ци ако ства­ри кре­ну у ло­шем прав­цу и ко ће вас по­ште­де­ти ја­ ло­вог ту­ма­ра­ња, муч­них гре­ша­ка. Али ту је мо­жда и кључ­но рас­кр­шће мо­де­р­не фи­ло­зо­фи­је пу­ то­ва­ња. Оно на ко­јем се де­ли­мо на пра­ве пут­ни­ке и ту­ри­сте. „Мо­ лим вас, бу­ди­те пут­ник, а не ту­ри­ста“, упо­зо­ра­вао је Ен­др­ју Зи­ мерн још 1961. „Ис­ку­си­те но­ве ства­ри, за­и­ста упо­знај­те но­ве љу­де и гра­до­ве и пре­де­ле, осе­ти­те их, гле­дај­те иза оно­га што по­зи­ра пред ва­ма. То су кљу­че­ви за раз­у­ме­ва­ње све­та у ко­ме жи­ви­мо, па и се­бе са­мих.“

Се­кре­та­ри­јат и пла­сман­ Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, Ми­лен­ко Ва­си­лић Пред­став­ни­штво за Срп­ску­ „Прин­цип Прес РС“ Николе Пашића 1, 78000 Ба­ња­лу­ка Тел/Факс: +387 (51) 304 360 Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју­ „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“, 12/24 Loch Stre­et, 3182 St Kil­da West, VIC Штам­па­ „Пор­тал“, Бе­о­град

На­слов­на ­ стра­на: Спа цен­тар у Вр­њач­кој Ба­њи (Фо­то: „Мер­кур“) Часопис уписан у Регистар јавних гласила Републике Србије, бр. NV000385

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140

04

Фото: Р. Таминџић

Мар­ке­тинг­ Мир­ко Ву­јо­вић

Не до­зво­ли­те да на том рас­кр­шћу скре­не­те у па­сив­но ста­до ко­ је трч­ка­ра за по­диг­ну­тим зе­ле­ним ки­шо­бра­ном сво­га во­ди­ча-па­ сти­ра, про­би­ја­ју­ћи се кроз гу­жву на не­ком тр­гу, жа­ри­шту свет­ског ту­ри­зма. То је тач­ка где пре­ста­је лич­ност, а по­чи­ње ма­са. Пре­ста­је чар и ал­хе­ми­ја пу­то­ва­ња, а по­чи­ње ту­ри­стич­ка кон­фек­ци­ја и ин­ ду­стри­ја. Фе­но­мен ни­је тех­нич­ки и спо­ља­шњи, не­го пси­хо­ло­шки и уну­тра­шњи. Вред­но­сни. „Пу­то­ва­ње је ра­до­сни­је ако не­ма­те пре­ви­ше пр­тља­га“, го­во­рио је Сент-Ег­зи­пе­ри. Ва­жни­је је да за пу­то­ва­ње спре­ми­те се­бе не­го ко­фе­ре. Да­нас, ка­да је све на два-три кли­ка уда­ље­но­сти од нас, то ни­је те­шко. Иди­те при­пре­мље­ни у но­ва под­не­бља. Од ор­га­ни­за­то­ ра пу­то­ва­ња узми­те ко­ли­ко је нео­п­ход­но, али не дај­те му се­бе, не до­пу­сти­те да он бу­де иде­о­лог ва­шег вре­ме­на. Ис­ко­ра­чи­те из ста­да, пу­сти­те да но­ве зе­мље од­јек­ну у ва­ма. У овом спе­ци­јал­ном из­да­њу На­ци­о­нал­на ре­ви­ја во­ди нас на нео­бич­на ме­ста, од Вик­то­ри­ји­них во­до­па­да до Мр­твог мо­ра, од језера Комо до Кам­бо­џе. И на она по­зна­та ишли смо на нео­бич­не на­чи­не, во­ђе­ни ми­шљу све­тог Ав­гу­сти­на: „Свет је књи­га, а они ко­ ји не пу­т у­ју чи­та­ју са­мо јед­ну стра­ни­цу.“ s

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.


САДРЖАЈ Витраж 04 ПРО­ЛОГ: ЛИЧ­НОСТ 06 АЛ­БУМ: УКРО­ЋЕ­НЕ ГО­Р О­ПА­ДИ

Путоказ 12 ОКВИР: СА­ЈАМ 2016. 16 ДО­МА­ЋИН: МА­РИ­ЈА ЛА­Б О­ВИЋ 20 ДО­БРО­ДО­ШЛИ­ЦА: ТОС 24 ПРО­ФИЛ ГРА­ДА: ТОБ 28 КА­ТА­ЛОГ: ПО­НУ­ДА СРП­СКЕ 34 ПО­СЕ­ТА: ЛИ­СА­Б ОН 40 ОД­РЕ­ДИ­ШТА: ЈЕ­ЗЕ­Р О КО­МО 46 ДНЕВ­НИК: КР­С ТА­РЕ­ЊЕ МЕ­ДИ­ТЕ­РА­НОМ 52 ТОК: ВИК­ТО­РИ­ЈИ­НИ ВО­ДО­ПА­ДИ 58 СВЕ­ТО­ВИ: МР­ТВО МО­РЕ 64 ДА­ЛЕ­КИ ИС­ТОК: КАМ­Б О­ЏА

Представљање 72 ВЕ­ЗЕ: ГРА­ДО­ВИ ПРИ­ЧА­ЈУ О СЕ­БИ 76 МРЕ­ЖА: БАЛ­КАН­СКА АЛИ­ЈАН­СА ХО­ТЕ­ЛИ­ЈЕ­РА 80 ПРЕ­ПО­РУ­КА: ЗА­ВОД ЗА СПОРТ, БЕ­О­ГРАД 84 ПО­ДУ­ХВА­ТИ: ВР­ЊАЧ­КА БА­ЊА, ГРАД СПОР­ТА 86 ЛИ­ДЕ­РИ: ДР ДЕ­ЈАН СТА­НО­ЈЕ­ВИЋ 90 УГАО: „СЛА­ВИ­ЈА ХО­ТЕ­ЛИ“ 92 ЗНА­ЊЕ: БЕ­О­ГРАД­СКА ПО­С ЛОВ­НА ШКО­ЛА 96 СТУ­ДИ­ЈЕ: УНИ­ВЕР­ЗИ­ТЕТ „СИН­ГИ­ДУ­НУМ“ Партнери издања:

СТУДЕНТСКА ОДМАРАЛИШТА

ОПШТИНА РУМА

ВРЊАЧКА БАЊА

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

Медијски партнери:

РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА

НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

05


А Л Б У М

Фо­то: ­ Ни­ко­ла Јо­ван­дић

ДЕ­ВЕ­ТИ „SER­BIAN TROPHY“ НА КО­ПА­О­НИ­КУ

Укро­ће­не го­ро­па­ди

М

а­ши­не ру­ла­ју. До­зи­ва­ју се као ву­ко­ви по пла­ни­ни. Јед­на се на пре­ во­ју са­ви­ја као гу­се­ни­ца на ру­бу ли­ста. Дру­га као о па­у­чи­ни ви­си на стр­ми­ни. Тре­ћа по­ска­ку­је као зец и гра­би раз­ло­ка­ним жље­бом. Пр­шти жит­ко бла­то на све стра­не. На­мах се учи­ни да се кроз про­зор ни­шта ви­ ше не ви­ди и да је то крај. Да ни бри­са­чи ту ви­ше не мо­гу по­мо­ћи. Че­каш тум­ба­ње, че­каш тре­сак. Ма­ши­на за­ру­ла и но­вом од­луч­но­шћу убр­за на­ пред. Све су то моћ­не и до­бро при­пре­мље­не ма­ши­не. Од­лич­ни џи­по­ви. За во­ла­ном су љу­ди ко­ји зна­ју ка­ко да упра­вља­ју то­ли­ком сна­гом, да јој не до­пу­сте ру­ши­лач­ка ис­кли­зну­ћа. Наш апа­рат бе­ле­жи сли­ке. „Џи­пи­ја­да“ на Ко­па­о­ни­ку 2015. оку­пи­ла је сто три­де­сет по­са­да, чак ше­зде­сет ино­стра­них. Так­ми­чи­ле су се у во­жњи те­рен­ских во­зи­ла у три ка­те­го­ри­је: „хард“, „софт“ и „ту­рист“. Ни­је би­ло ла­ ко. Тре­ћег да­на, по­след­њег, у „хард“ кла­си оста­ло је са­мо де­сет, а у „софт“ са­мо два­на­ест по­са­да. Нај­бо­љи су би­ли Ср­би и Сло­ва­ци. Срп­ски во­за­чи осво­ји­ли су пр­во и дру­го ме­сто у „хард“ кла­си, сло­вач­ки тре­ће. У „софт“ кла­си Сло­ва­ци су би­ли пр­ви, Ср­би дру­ги и тре­ћи. А би­ло је и пу­но дру­же­ња, раз­ме­не ис­ку­ста­ва и пла­но­ва за 2016. го­ди­ ну. По­зи­тив­не ути­ске и оду­ше­вље­ње Ко­па­о­ни­ком су по­не­ли сви. „Увек ме дир­не ко­ли­ко су на­ши на­ро­ди, на ду­бљем ни­воу, слич­ни. Да не ка­жем исти“, при­ча Чех Ја­ро­слав. „Име­на, вер­ти­ка­ла, тип ху­мо­ра, иде­ а­ли прав­де и сло­бо­де. Тре­ба што че­шће ор­га­ни­зо­ва­ти дру­же­ња ра­зним по­во­ди­ма, па и ова­квим. Тре­ба што бо­ље да упо­зна­мо јед­ни дру­ге и да се озбиљ­ни­је по­за­ба­ви­мо сво­јом ста­ри­јом про­шло­шћу. По­гле­дај­те, на при­ мер, филм Сло­вен­ски апо­сто­ли.“ (Б. М.) s

06

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.


SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

07


А Л Б У М

08

/

A L B U M

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.


SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

09


А Л Б У М

10

/

A L B U M

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.


SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

11


О К В И Р

Та­мо где још ни­сте би­ли СА­ЈАМ ТУ­РИ­ЗМА У БЕ­О­ГРА­ДУ, НАЈ­БО­ЉЕ ПО­ЛА­ЗНО МЕ­С ТО ЗА ПУ­ТО­ВА­ЊА

Овај мул­ти­ме­ди­јал­ни до­га­ђај ви­со­ког ран­га оку­пи­ће, три­де­сет осми пут, углед­не по­сле­ни­ке ту­ри­стич­ке при­вре­де, струч­ња­ке и број­не по­се­ти­о­це. Чак 1.153 из­ла­га­ча из 53 зе­мље ­ пред­ста­ви­ће сво­ју кул­ту­ру, при­род­не ле­по­те и ту­ри­стич­ке про­из­во­де. Зе­мља парт­нер ­ је Сло­ве­ни­ја, пр­ви пут су ту На­ми­би­ја и Ма­ле­зи­ја. Пра­те­ће ма­ни­фе­ста­ци­је и ове го­ди­не ­ би­ће сај­мо­ви хо­тел­ско-уго­сти­тељ­ске опре­ме, ви­на и су­ве­ни­ра

М

е­ђу­на­род­ни са­јам ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду, нај­ве­ћа и нај­зна­чај­ ни­ја ту­ри­стич­ка ма­ни­фе­ста­ци­ ја у ју­го­и­сточ­ној Евро­пи, не­за­о­би­ла­зна је по­ла­зна тач­ка за љу­де из ту­ри­стич­ ке при­вре­де и по­се­ти­о­це. Већ три­де­сет осам го­ди­на, уз ви­сок про­фе­си­о­нал­ни ни­во у по­сло­ва­њу, при­вла­че­ћи све ве­ћи

12

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

број из­ла­га­ча и по­се­ти­ла­ца, Са­јам по­ ста­вља и оба­ра соп­стве­не ре­кор­де, за­ до­во­ља­ва­ју­ћи по­тре­бе свих уче­сни­ка. Уз тренд ра­ста у свим па­ра­ме­три­ма – од ор­га­ни­за­ци­о­них, са­др­жин­ских и би­знис аспек­та, пре­ко уго­во­ре­них по­сло­ва, до бро­ја по­се­ти­ла­ца –по­твр­ђу­је се ме­ђу­ на­род­ни ка­рак­тер и ве­ли­ки зна­чај овог


Сај­ма ту­ри­зма. Све ве­ћи број из­ла­га­ча и по­се­ти­ла­ца до­ла­зи из свих де­ло­ва све­ та, у же­љи да при­с у­ству­ју је­дин­стве­ном до­га­ђа­ју. Ове го­ди­не под сло­га­ном „Где још ни­сте би­ли?“, од 18. до 21. фе­бру­а­ра, у шест ха­ла „Бе­о­град­ског сај­ма“ оку­пи­ће се нај­ве­ће до­ма­ће и ино­стра­не ту­ри­ стич­ке ор­га­ни­за­ци­је, аген­ци­је, ту­ро­пе­ ра­те­ри, авио ком­па­ни­је, пред­став­ни­ци хо­те­ла, пла­нин­ских цен­та­ра, ба­ња, је­ зе­ра, гра­до­ва, ре­ги­ја и зе­ма­ља са свих кон­ти­не­на­та. Чак 1.153 из­ла­га­ча из 53 зе­мље све­та пред­ста­ви­ће сво­ју кул­т у­ ру и при­род­не ле­по­те. Кроз атрак­тив­не про­гра­ме, по­се­ти­о­ци­ма ће пре­ми­јер­но би­ти по­ну­ђе­ни аран­жма­ни за пред­сто­ је­ћу ту­ри­стич­ку се­зо­ну. По­ред ду­го­го­ди­шњих уче­сни­ка и из­ла­га­ча ко­ји сво­је по­слов­не ак­тив­но­ сти ускла­ђу­ју са овим до­га­ђа­јем, сва­ке го­ди­не при­кљу­чу­ју се и но­ви уче­сни­ци и но­ве зе­мље. Зе­мља парт­нер три­де­сет осмог Сај­ма ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду је Сло­ ве­ни­ја. Под сло­га­ном „Зе­ле­на. Ак­тив­на. Здра­ва.“ пред­ста­ви­ће сво­ју ра­зно­ли­кост ко­ја оча­ра­ва ту­ри­сте: раз­ви­је­не пла­нин­ ске цен­тре, при­мор­ске гра­до­ве, чу­ве­не тер­мал­не ба­ње, ка­па­ци­те­те за кон­гре­ сни ту­ри­зам... Број­не мо­гућ­но­сти за по­ слов­не љу­де и по­ро­ди­це, на­ро­чи­то за љу­би­те­ље ак­тив­ног од­мо­ра, то­ком свих го­ди­шњих до­ба. И ове го­ди­не ће, већ по тра­ди­ци­ји, на Сај­му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду сво­ју по­ну­ду про­мо­ви­са­ти Грч­ка, Еги­пат, Ма­ке­до­ни­ ја, Тур­ска, Бу­гар­ска, Хр­ват­ска, Цр­на Го­ ра (...), као и не­ке да­ле­ке по­пут Бра­зи­ла или Ин­до­не­зи­је. Но­ве зе­мље на ово­го­ ди­шњем Сај­му ту­ри­зма су На­ми­би­ја и

Сат­ни­ца и це­не Рад­но вре­ме ма­ни­фе­ста­ци­ја је: у че­твр­так (18. фе­бру­а­ра) од 10 до 18 ча­со­ва, у пе­так (19. фе­бру­а­ра) и су­бо­ту (20. фе­бру­ а­ра) од 10 до 19 ча­со­ва, у не­де­љу (21. фе­бру­а­ра) од 10 до 17 ча­со­ва. Це­на по­је­ди­нач­не ула­зни­це је 300 ди­на­ра, а за груп­не по­ се­те 200 ди­на­ра.

Ма­ле­зи­ја, зе­мље ве­ли­ких ту­ри­стич­ких по­тен­ци­ја­ла и атрак­ци­ја, бо­га­тих кул­ ту­ра, фа­сци­нант­них ге­о­граф­ских ра­зно­ ли­ко­сти и не­у­кро­ће­не при­ро­де, ег­зо­ тич­них вр­ста би­ља­ка и жи­во­ти­ња. ЗА­НО­СНО ИЗ СР­БИ­ЈЕ Је­дан од нај­ва­жни­јих ци­ље­ва ма­ни­ фе­ста­ци­је је пред­ста­вља­ње са­ме Ср­би­је, ње­не тра­ди­ци­је и го­сто­прим­ства, при­ род­них ре­с ур­са, кул­т ур­ног бо­гат­ства и при­ма­мљи­вих ту­ри­стич­ких де­сти­на­ци­ ја са ра­зно­вр­сним са­др­жа­ји­ма за од­мор, за­ба­ву, здрав­стве­ни опо­ра­вак, спорт, ре­ кре­а­ци­ју, аван­т у­ру... Већ тра­ди­ци­о­нал­но, по­се­ти­о­ци сај­ ма ужи­ва­ће у га­стро­ном­ској по­ну­ди из свих кра­је­ва Ср­би­је. Под сло­га­ном „Ta­ ste Ser­bia“, у не­де­љу, 21. фе­бру­а­ра, осми­ шљен је као га­стро­ном­ски дан и све­о­бу­ хват­на пре­зен­та­ци­ја Ср­би­је и Бе­о­гра­да у Ха­ли 4. За од­мор у сво­јој зе­мљи све че­шће се опре­де­љу­ју и до­ма­ћи ту­ри­сти. Као до­бар под­сти­цај за раз­вој до­ма­ћег ту­ ри­зма по­ка­за­ло се уво­ђе­ње ва­у­че­ра и по­год­но­сти за бо­ра­вак у до­ма­ћим ту­ри­ стич­ким цен­три­ма, што ће би­ти на­ста­ вље­но и ове го­ди­не. На Сај­му ту­ри­зма гра­ђа­ни ће мо­ћи да се при­ја­ве за ва­у­

SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

13

Фото: Архива „Београдског сајма“


О К В И Р

че­ре и на по­штан­ском шал­те­ру ди­рект­ но пре­да­ју зах­те­ве. Оче­ку­је се да ће ове го­ди­не то пра­во мо­ћи да оства­ри ско­ро 50.000 гра­ђа­на. Град Бе­о­град, европ­ска ме­тро­по­ла, узор­ни је до­ма­ћин сај­ма ова­квог ран­ га. За­јед­но са „Бе­о­град­ским сај­мом“, би­ ће но­си­лац це­лог овог ве­ли­ког до­га­ђа­ја. City bre­ak ту­ри­зам, исто­риј­ски спо­ме­ни­ ци, здрав­стве­ни и кон­гре­сни ка­па­ци­те­ти, као и са­др­жа­ји за од­мор и про­вод, пре­ сто­ни­цу Ср­би­је чи­не вр­ло атрак­тив­ном за ино­стра­не го­сте. Са­јам ту­ри­зма је од­ лич­на при­ли­ка да се то из­но­ва пред­ста­ви. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ср­би­је тра­ ди­ци­о­нал­но ће на свом штан­ду ор­га­ни­зо­ ва­ти квиз за посетиоце „Ко­ли­ко по­зна­јеш Ср­би­ју“, кроз срп­ско из­да­ње по­пу­лар­ не дру­штве­не игре „мо­но­пол“, ко­ја ће се про­мо­ви­са­ти у це­лом све­т у, уз на­гра­де нај­у­спе­шни­ји­ма. Из са­др­жај­ног про­гра­ма на штан­ду ТОС-а из­два­ја­мо про­мо­ци­ју ва­у­че­ра за од­мор у Ср­би­ји, уз при­с у­ство Јав­ног пред­у­зе­ћа „По­шта Ср­би­је“, као и про­мо­ци­ју ин­тер­нет сај­та и мо­бил­не апли­ка­ци­је „52 ви­кен­да у Ср­би­ји“. МЕ­С ТО ИН­СПИ­РА­ЦИ­ЈЕ Исто­вре­ме­но са Сај­мом ту­ри­зма, на Бе­о­град­ском сај­му ор­га­ни­зу­ју се још три ма­ни­фе­ста­ци­је ко­је упот­пу­њу­ју до­га­ ђај. То су два­на­е­сти Ме­ђу­на­род­ни са­јам опре­ме за хо­те­ли­јер­ство и уго­сти­тељ­ ство HO­RE­CA, сед­ми Са­јам ви­на „Be­o­ Wi­ne“ и два­на­е­сти Са­јам су­ве­ни­ра. Са­јам ви­на „Be­o­Wi­ne“, у Ха­ли 2 бе, ма­ ни­фе­ста­ци­ја је ко­ја из го­ди­не у го­ди­ну иза­зи­ва све ве­ће ин­те­ре­со­ва­ње. Оку­пља нај­бо­ље срп­ске и европ­ске ви­на­ре и ви­ на­ри­је, ди­стри­бу­те­ре ви­на из свих кра­је­

14

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

За хо­те­ле, ре­сто­ра­не, ка­фее Угоститељство и ту­ри­зам пред­ста­ вља­ју око­сни­цу ту­ри­стич­ке при­вре­де, а тај сег­мент по­след­њих го­ди­на по­ста­ је све зна­чај­ни­ји и за пред­ста­вља­ње на Сај­му. Са­јам HO­RE­CA, у Ха­ли 2, ни­во це, пре­до­чи­ће нај­са­вре­ме­ни­је про­из­во­де и услу­ге, као и трен­до­ве у на­чи­ну по­сло­ ва­ња, снаб­де­ва­ња и функ­ци­о­ни­са­ња хо­ те­ла, ре­сто­ра­на и оста­лих уго­сти­тељ­ских обје­ка­та.

ва све­та, про­из­во­ђа­че ви­нар­ске опре­ме, љу­би­те­ље ви­на, да­кле оне ко­ји­ма је ви­но по­сао и љу­бав. У скла­ду са гло­бал­ним трен­дом ра­ста про­из­вод­ње и по­тро­шње ви­на, Са­јам про­мо­ви­ше вин­ску кул­т у­ру и вин­ски ту­ри­зам. До­при­но­си ства­ра­њу ам­би­јен­та за но­ве са­рад­ње и осва­ја­ње но­вих тр­жи­шта, под­сти­че раз­вој ви­нар­ ства и ви­но­гра­дар­ства. Са­јам су­ве­ни­ра, у Ха­ли 3 а, не­сва­ки­ да­шња је про­дај­на из­ло­жба. Кроз аутен­ тич­не про­из­во­де срп­ског под­не­бља и ма­те­ри­ја­ле ка­рак­те­ри­стич­не за раз­не кра­је­ве из ко­јих су­ве­ни­ри по­ти­чу, про­ мо­ви­ше ту­ри­зам и тра­ди­ци­ју Ср­би­је. По­сред­но, под­сти­че и очу­ва­ње аутен­ тич­них де­лат­но­сти и за­на­та. Због је­дин­стве­не при­ли­ке да укуп­ ну ту­ри­стич­ку по­ну­ду са­гле­да­ју на јед­ ном ме­сту, уз са­јам­ске це­не и дру­ге по­ год­но­сти, мно­ги по­се­ти­о­ци и пут­ни­ци уоби­ча­ји­ли су да упра­во ов­де бу­ки­ра­ју и сво­ја пу­то­ва­ња. За­то, пре не­го што се оти­сне­те у но­ву пу­сто­ло­ви­ну пу­то­ва­ња, или на од­мор по ва­шој ме­ри, не про­пу­ ти­те Са­јам ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду, од 18. до 21. фе­бру­а­ра 2016. го­ди­не. Ме­сто нај­бо­ ље ин­спи­ра­ци­је. s


УСТА­НО­ВА­СТУ­ДЕНТ­СКО­­ ОД­МА­РА­ЛИ­ШТЕ­„БЕ­О­ГРАД“ По­слов­на­је­ди­ни­ца­„Ра­дој­ка­Ла­кић“­на­Ава­ли На­пра­вље­но­ на­ те­ме­љи­ма­ објек­та­ са­ кра­ја­ три­де­се­тих­ го­ди­на­ XX­ве­ка,­ово­је­и­се­ди­ште­Уста­но­ве­сту­дент­ског­од­ма­ра­ли­шта­„Бе­ о­град“.­На­ла­зи­се­на­нај­леп­шем­де­лу­пла­ни­не­Ава­ла,­на­обо­ду­срп­ ске­пре­сто­ни­це.­По­сле­ру­и­ни­ра­ња­у­про­ле­ће­1999,­то­ком­агре­си­је­ Се­ве­ро­а­тлант­ског­пак­та­на­Ср­би­ју,­цео­обје­кат­је­по­ступ­но­об­но­ вљен.­Да­нас­је­то­­јед­но­од­нај­мо­дер­ни­јих­сту­дент­ских­од­ма­ра­ли­ шта­у­овом­де­лу­Евро­пе.­Пру­жа­од­ли­чан­сме­штај,­ис­хра­ну­и­цео­ спек­тар­дру­гих­услу­га­сту­ден­ти­ма,­али­и­ко­ри­сни­ци­ма­спо­ља. Са­сто­ји­се­од­два­де­ла:

Но­ви­обје­кат­„Ава­ла“­ По­вр­ши­не­ 5.357­ ква­драт­них­ ме­та­ра,­ ка­па­ци­те­та­ 158­ ле­жа­је­ва.­ Има­ ре­сто­ран­ску­ са­лу­ са­ 200­ ме­ста,­ кон­фе­рен­циј­ску­ са­лу­ са­ 150­ ме­ста,­са­лу­за­се­ми­на­ре­2х30­ме­ста­и­лет­њу­ба­шту­са­200­ме­ста.

Де­па­данс­ Ка­па­ци­тет­му­је­73­ле­жа­ја­у­дво­кре­вет­ним­и­тро­кре­вет­ним­со­ ба­ма.­Има­ре­сто­ран­ску­са­лу­са­180­ме­ста. 011­3907­946 •

Генерала­Жданова­201,­11226­Београд­ 011­3907­947 • recepcija.avala@usob.rs­ • www.usob.rs


П О ­С Т А В­К А

16

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.


МА­РИ­ЈА ЛА­БО­ВИЋ, В. Д. ДИ­РЕК­ТОР­КА ТУ­РИ­С ТИЧ­КЕ ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ СР­БИ­ЈЕ, ЗА „НА­ЦИ­ОН ­ АЛ­НУ РЕ­ВИ­ЈУ“

Кре­ат­ ив­но­шћу одр­жа­ти раст Ни­је до­вољ­но са­мо са­гра­ди­ти хо­тел. Ту­ри­зам је до­жи­вљај, ис­ку­ство, ту­ри­зам су атрак­ци­је, при­ро­да, кул­тур­но на­сле­ђе, љу­ди, кре­а­тив­ност и го­сто­прим­ство. Нео­п­хо­дан је раз­ви­јен ­ мар­ке­тин­шки при­ступ, ква­ли­те­тан ре­зер­ва­ци­о­ни си­стем, као и низ пра­те­ћих про­гра­ма. ­ Са­вре­ме­ном ту­ри­сти је по­треб­на до­дат­на вред­ност. А у стра­те­шком сми­слу, на­рав­но, ­ из­град­ња и мо­дер­ни­за­ци­ја ин­фра­струк­ту­ре је кључ­на

П

ри­дру­жи­ти се по­слов­ном ти­му ТОС-а, ко­ји је и до са­да по­ка­зао спо­соб­ност да на­шу зе­мљу чи­ни све при­влач­ни­јом де­сти­на­ци­јом и стра­ ним и до­ма­ћим ту­ри­сти­ма, за ме­не је би­ ло под­стрек, али и од­го­вор­ност – ка­же у раз­го­во­ру за На­ци­о­нал­ну ре­ви­ју Ма­ри­ ја Ла­бо­вић, ко­ја је кра­јем про­шле го­ди­ не име­но­ва­на за ди­рек­то­ра на­ци­о­нал­не ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је. – Же­лим да за­јед­нич­ким на­по­ри­ма, кроз још успе­ шни­је и ефи­ка­сни­је про­јек­те, да­ље про­ мо­ви­ше­мо Ср­би­ју као из­у­зет­ну ту­ри­ стич­ку де­сти­на­ци­ју. ТОС је не­пре­ста­но у ак­тив­но­сти­ма за при­вла­че­ње ту­ри­ста. Пр­ви од за­да­та­ка био је спро­во­ђе­ње кам­ па­ње „Зи­ма при­ја сви­ма“. На­до­ве­за­ло се про­мо­ви­са­ње пра­знич­не ту­ри­стич­ке по­ну­де Ср­би­је. У ја­ну­а­ру су при­до­да­ те ак­тив­но­сти усме­ре­не ка ино­стра­ним го­сти­ма, кроз уче­шће на ме­ђу­на­род­ним сај­мо­ви­ма ту­ри­зма. Као пер­фек­ци­о­ни­ ста, ве­ру­јем да про­стор за уна­пре­ђе­ње по­слов­них про­це­са увек по­сто­ји. Ко­је бит­не еле­мен­те ће­те Ви уне­ти у раз­вој­ну стра­те­ги­ју срп­ског ту­ри­зма? Кре­и­ра­њем но­ве стра­те­ги­је раз­во­ ја ту­ри­зма Ср­би­је ба­ви се На­ци­о­нал­ни са­вет за ту­ри­зам, ре­гу­ла­тор­но те­ло чи­ ји сам члан. За­да­ци На­ци­о­нал­ног са­ ве­та су ус­по­ста­вља­ње ко­ор­ди­на­ци­је и ко­му­ни­ка­ци­је свих стра­на укљу­че­них у раз­вој срп­ске ту­ри­стич­ке ин­ду­стри­је,

Пи­ше: Ба­не Ве­ли­ми­ро­вић обез­бе­ђи­ва­ње јав­но­сти и од­го­вор­но­сти у том по­слу, раз­вој ту­ри­стич­ких про­из­ во­да Ср­би­је и по­ве­ћа­ње сте­пе­на њи­хо­ве кон­ку­рент­но­сти, уна­пре­ђе­ње по­слов­не кли­ме у ту­ри­зму. Мо­је су­ге­сти­је се од­но­се на ино­ва­ тив­ност у кре­и­ра­њу про­мо­тив­них ак­ тив­но­сти, да би се до­при­не­ло по­бољ­ша­ њу по­зи­ци­је Ср­би­је на ма­пи ту­ри­стич­ке по­ну­де Евро­пе. Ула­га­њем у раз­вој ала­та за та­кав вид про­мо­ци­је, и пра­те­ћи тренд тех­но­ло­шких уна­пре­ђе­ња, би­ли би­смо на до­бром пу­т у да ста­не­мо ра­ме уз ра­ме са раз­ви­је­ни­јим ту­ри­стич­ким де­сти­на­ ци­ја­ма Евро­пе. ВА­У­ЧЕ­РИ ЗА ПО­ВРА­ТАК СЕ­БИ То­ком про­шле го­ди­не за­по­че­та је ши­ ро­ка ак­ци­ја по­де­ле ва­у­че­ра за до­ма­ће

Фо­то:­ Ар­хи­ва ТОС-а, Ла­зар Ла­зић,­ Ро­за­на Са­здић

Но­ва про­мо­тив­на фи­ло­зо­фи­ја – По­сле ви­ше­го­ди­шњег не­га­тив­ног трен­да, ТОС је ус­пе­ ла да у 2015. уна­пре­ди до­ма­ћи ту­ри­стич­ки про­мет. Го­ди­шње по­ве­ћа­ње бро­ја до­ма­ћих ту­ри­ста од 12 од­сто је­сте успех, али и под­стрек да се но­вим про­мо­тив­ним ак­тив­но­сти­ма одр­жи тренд ра­ста. За­то су у фо­ку­су ТОС-а ове го­ди­не што ин­тен­зив­ ни­ја са­рад­ња са до­ма­ћим и ино­стра­ним ме­ди­ји­ма, по­ја­ча­но при­су­ство на дру­штве­ним мре­жа­ма, кре­и­ра­ње и спро­во­ђе­ ње кам­па­ња е-мар­ке­тин­га... Ва­жан еле­мент је и по­бољ­ша­ње пре­зен­та­циј­ских тех­ни­ка на ино­стра­ним тр­жи­шти­ма, по­пут пред­ста­вља­ња на ино­стра­ним сај­мо­ви­ма и ор­га­ни­зо­ва­ња сту­диј­ских ту­ра по Ср­би­ји за пред­став­ни­ке ино­стра­них ме­ди­ ја и ту­ро­пе­ра­те­ра. SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

17


П О ­С Т А В­К А

 Па­лић­ко је­зе­ро

18

ту­ри­с тич­ке де­с ти­на­ци­је, а на­ја­вље­но је да ће би­ти на­с та­вље­на и у 2016. Ка­кви су до­са­да­шњи ефек­ти и пер­спек­ти­ве те ак­ци­је? Ова ме­ра Вла­де Ср­би­је за под­сти­цај до­ма­ћем ту­ри­зму да­ла је од­лич­не ре­ зул­та­те. По­ве­ћан је број до­ма­ћих ту­ри­ ста ко­ји су од­мор про­ве­ли у Ср­би­ји и зна­чај­но је про­ду­жен њи­хов бо­ра­вак на ода­бра­ним де­сти­на­ци­ја­ма. Ту­ри­ стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ср­би­је је сво­јим про­мо­тив­ним ак­тив­но­сти­ма да­ла ве­ ли­ки до­при­нос овој ак­ци­ји, ука­зу­ју­ћи на де­сти­на­ци­је у Ср­би­ји ко­је не за­о­ ста­ју за оним у ту­ри­стич­ки раз­ви­је­ним зе­мља­ма. Ми­ни­стар­ство тр­го­ви­не, ту­ри­зма и те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја на­ста­ви­ло је од 1. ја­ ну­а­ра 2016. до­де­лу ва­у­че­ра за суб­вен­ци­ о­ни­са­ни од­мор до­ма­ћих го­сти­ју. ТОС, у скла­ду са овим зна­чај­ним про­јек­том Вла­де, ре­а­ли­зо­ва­ће сво­је про­мо­тив­не кам­па­ње то­ком чи­та­ве го­ди­не и пред­ ста­вља­ти број­не ту­ри­стич­ке атрак­ци­ је у Ср­би­ји. За са­мо три и по ме­се­ца у 2015. го­ди­ни, 14.000 гра­ђа­на је ис­ко­ри­ сти­ло ва­у­че­ре и има­ло 118.000 но­ће­ ња. Ова под­сти­цај­на ме­ра омо­гу­ћи­ла је про­ду­же­ње бо­рав­ка до­ма­ћих ту­ри­ста на 8,5 да­на. Нај­че­шће ова­ко по­се­ћи­ва­не де­сти­на­ци­је су Про­лом Ба­ња, Со­ко­ба­ ња, Вр­њач­ка Ба­ња, Ко­па­о­ник, Лу­ков­ска Ба­ња. Про­це­на ре­сор­ног ми­ни­стар­ства је да ће ове го­ди­не би­ти ре­а­ли­зо­ва­но 46.000 ва­у­че­ра. SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

По Ва­шем ми­шље­њу, шта су глав­не вр­ ли­не, а шта ма­не са­да­шње срп­ске ту­ри­ стич­ке по­ну­де? По мом ми­шље­њу, Ср­би­ја има не­ мер­љив по­тен­ци­јал у ту­ри­стич­ком сми­ слу, бо­гат­ство раз­ли­чи­то­сти ко­је је чи­не при­влач­ном де­сти­на­ци­јом и за нај­зах­ тев­ни­је го­сте. На­ши ту­ри­стич­ки аду­ти ни­с у са­мо град­ски од­мо­ри, пла­нин­ски и бањ­ски ту­ри­зам, га­стро­но­ми­ја, ски цен­три и ак­ти­ван од­мор, на­ци­о­нал­ни пар­ко­ви и про­гра­ми у ве­зи са кул­т ур­ но-исто­риј­ском ба­шти­ном. Ве­ру­јем да се наш зна­ча­јан адут не­по­сред­ност и го­сто­прим­ство на­ших љу­ди. То су ква­ ли­те­ти ко­ји су јед­на­ко при­влач­ни и до­ ма­ћим и стра­ним ту­ри­сти­ма. Раз­ви­ја­ње де­сти­на­ци­ја је не­пре­ки­ дан про­цес. Нео­п­ход­но је пра­ти­ти трен­ до­ве и ослу­шки­ва­ти по­тре­бе ту­ри­ста да би се одр­жао кон­ти­ну­и­тет у по­ну­ди и по­тра­жњи. Ту­ри­стич­ку по­ну­ду не чи­ни са­мо ква­ли­тет сме­штај­ног ка­па­ци­те­та или мо­гућ­но­сти из­ле­та, већ и ква­ли­ тет­на пут­на ин­фра­струк­т у­ра и број­ни су­бјек­ти ко­ји кре­и­ра­ју усло­ве за ква­ ли­те­тан од­мор. Ве­ру­јем да ће и бу­ду­ће удру­жи­ва­ње при­ват­ног, јав­ног и ци­вил­ ног сек­то­ра у про­це­с у ства­ра­ња по­ну­де и у про­мо­тив­ним ак­тив­но­сти­ма да­ти пра­ве ре­зул­та­те. НО­ВА ПО­ДИ­ЗА­ЊА ЛЕ­С ТВИ­ЦЕ Ка­ква су Ва­ша оче­ки­ва­ња од ово­го­ди­ шњег Сај­ма ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду?


Са­јам ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду из го­ди­не у го­ди­ну по­ме­ра гра­ни­це и по­ди­же оче­ ки­ва­ња. Ве­ру­јем да ће и ове го­ди­не би­ти још ви­ше зе­ма­ља, из­ла­га­ча и по­се­ти­ла­ца. На­по­ри ко­је ту­ри­стич­ка при­вре­да Ср­би­ је ула­же то­ком це­ле го­ди­не омо­гу­ћа­ва­ју на овом сај­му да по­се­ти­о­ци ре­зер­ви­шу пу­то­ва­ња по знат­но ни­жим це­на­ма. До­ бра је то при­ли­ка и за све оне ко­ји же­ле да по­слу­ју у овом де­лу ре­ги­о­на. У Ха­ли 4, где ће се пред­ста­ви­ти и Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ср­би­је, оче­ ку­јем но­ви­не у са­јам­ском на­сту­пу код пред­став­ни­ка до­ма­ћих ло­кал­них ту­ ри­стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја. Ве­ру­јем да ће про­грам на штан­ду ТОС-а по­се­ти­о­ци­ма би­ти при­вла­чан. Ка­ко сте осми­сли­ли на­с туп Ту­ри­ стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ср­би­је? У пред­ста­вља­њу ту­ри­стич­ке по­ ну­де Ср­би­је, по­себ­на па­жња би­ће по­све­ће­на про­мо­ци­ји кам­па­ње „Ду­ нав и во­де­но бла­го Ср­би­је“ (што је глав­на про­мо­тив­на те­ма ТОС-а у 2016), као и обе­ле­жа­ва­њу 160. го­ди­ шњи­це ро­ђе­ња ве­ли­ког срп­ског на­ уч­ни­ка Ни­ко­ле Те­сле. Пред­ви­ђен је и низ пре­зен­та­ци­ ја ту­ри­стич­ке по­ну­де, као и бо­гат умет­нич­ки про­грам. Већ тра­ди­ци­ о­нал­ни квиз за по­се­ти­о­це „Ко­ли­ко по­зна­јеш Ср­би­ју“ овог пу­та ће би­ти у зна­ку срп­ског из­да­ња по­пу­лар­не дру­штве­не игре „мо­но­пол“. Из­два­

ја­мо и про­мо­ци­ју ва­у­че­ра за од­мор у Ср­би­ји, про­мо­ци­ју ин­тер­нет сај­та и мо­ бил­не апли­ка­ци­је „52 ви­кен­да у Ср­би­ ји“. Би­ће то при­ли­ка да се ту­ри­стич­ки по­тен­ци­ја­ли пред­ста­ве на са­свим нов на­чин, ко­ри­шће­њем са­вре­ме­них тех­но­ ло­ги­ја. У окви­ру овог сај­ма, ТОС у Ха­ли 3а ор­га­ни­зу­је и два­на­е­сти Са­јам су­ве­ни­ра „По­се­ти­те Ср­би­ју“. На 70 из­ло­жбе­них пул­то­ва би­ће пред­ста­вље­ни су­ве­ни­ри из свих ре­ги­ја Ср­би­је. Мај­сто­ри ста­рих и умет­нич­ких за­на­та пред­ста­ви­ће про­ из­во­де ко­ји су ра­ђе­ни тра­ди­ци­о­нал­ним тех­ни­ка­ма, али при­ла­го­ђе­ни по­тре­ба­ма да­на­шњи­це. Пред­став­ни­ци Еду­ка­тив­ ног цен­тра „Ет­но мре­же” пред­ста­ви­ће ра­до­ве сво­јих чла­но­ва. s

SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

19

 Вр­хун­ски­ уго­ђај:­ Де­гу­ста­ци­ја­ срп­ских ви­на


С М Е Р

Ре­ке и

ПЛАН ТУ­РИ­С ТИЧ­КЕ

На Дри­ни код­ Ба­ји­не Ба­ште

20

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.


дру­га бла­га

ОР­ГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ СР­БИ­ЈЕ У 2016.

Око фил­ма „Ду­нав у Ср­би­ји, 588 ути­са­ка“ би­ће ис­пле­те­не мно­ге про­мо­тив­не ак­тив­но­сти ­ срп­ског ту­ри­зма. Осми­шље­но је и по­ја­ча­но при­су­ство на дру­штве­ним мре­жа­ма, низ ­ кре­а­тив­них кам­па­ња е-мар­ке­тин­га, ка­ра­ван „Мо­ја Ср­би­ја“ у че­тр­на­ест гра­до­ва, и мно­го то­га још

SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

21


С М Е Р

П

Фо­то: ­ лан Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ср­ би­је у 2016. је ја­сан: до­ма­ће ту­ри­ Ар­хи­ва ТОС-а, ­ сте до­дат­но за­ин­те­ре­со­ва­ти, кроз Не­ма­ња ­ ра­ з но­ в р­ сне про­гра­ме, да као де­сти­на­ци­ Ди­ми­три­је­вић,­ Ро­за­на Са­здић, ју за свој од­мор ода­бе­ру не­ку од оних у Ду­шан Ми­тић сво­јој зе­мљи. Све пла­ни­ра­не ак­тив­но­сти на­сла­ња­ју се на стра­те­ги­ју Ми­ни­стар­ства тр­го­ви­не, ту­ри­зма и те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја, уз при­ме­ну под­сти­цај­них ме­ра Вла­де Ср­би­је за уна­пре­ђе­ње до­ма­ћег ту­ри­зма. Про­мо­ тив­ну кам­па­њу „Мо­ја Ср­би­ја“ ТОС ће у 2016. на­ста­ви­ти ор­га­ни­зо­ва­њем ка­ра­ва­на кроз че­тр­на­ест гра­до­ва Ср­би­је. Кам­па­ња ће би­ти обо­га­ће­на и но­вим те­ма­ма. „Ду­нав и во­де­но бла­го Ср­би­је“ глав­ на је те­ма про­мо­ци­је ту­ри­стич­ких по­ тен­ци­ја­ла Ср­би­је у 2016. го­ди­ни, пре­ма пла­но­ви­ма у ТОС-у. При­ро­да је бо­га­то об­да­ри­ла Ср­би­ју во­да­ма, по­ка­зу­ју­ћи сво­ је ства­ра­лач­ко уме­ће. Мре­жа ре­ка, од мир­них рав­ни­чар­ских до бр­зих пла­нин­ ских, чи­ни кр­во­ток ове зе­мље. За по­тре­бе кам­па­ње, ТОС је при­пре­мио про­мо­тив­ни филм Ду­нав у Ср­би­ји, 588 ути­са­ка. Ка­ме­ ром су ухва­ће­ни ча­роб­ни при­зо­ри ре­ке ко­ја спа­ја де­сет зе­ма­ља и пре­ко сто ми­ли­ о­на љу­ди. При­ка­за­на је ра­зно­ли­кост пре­ де­ла и исто­риј­ских ло­ка­ли­те­та, пре­до­че­ ни ту­ри­стич­ки аду­ти „го­спо­ди­на Ду­на­ва“ на ње­го­вом то­ку кроз Ср­би­ју ду­гач­ком 588 ки­ло­ме­та­ра. Пу­то­ва­ње Ду­на­вом је као по­се­та му­зе­ ју европ­ске исто­ри­је, ис­пу­ње­на из­ло­жба­ ма при­род­них дра­го­це­но­сти и рет­ко­сти, ду­бо­ким сло­је­ви­ма на­сле­ђа, ра­зно­вр­сним жи­вот­ним сти­ло­ви­ма, жи­во­пи­сним кул­ ту­ра­ма, до­га­ђа­ји­ма и атрак­тив­ним ту­ ри­стич­ким са­др­жа­ји­ма. Филм Ду­нав у Ср­би­ји, 588 ути­са­ка по­зи­ва гле­да­о­це да ужи­ва­ју у ча­ри­ма ве­ли­чан­стве­не ре­ке, у  Ви­ди­ко­вац љу­ди­ма, оби­љу, у ви­ну ста­рих мај­сто­ра, у на Ув­цу древ­ним при­ча­ма са моћ­не ре­ке. Ова те­ма би­ће си­сте­мат­ски про­мо­ви­  Раф­тинг на са­на на сај­мо­ви­ма ту­ри­зма у Ср­би­ји и све­т у. Филм ће кон­ку­ри­са­ти за на­гра­де на Ни­ша­ви

22

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

По­здрав из Ср­би­је По­ред број­них атрак­тив­них и ко­ри­ сних про­гра­ма, на штан­ду Ту­ри­стич­ке ор­ га­ни­за­ци­је Ср­би­је на ово­го­ди­шњем Сај­му по­се­ти­о­ци се мо­гу фо­то­гра­фи­са­ти у по­себ­ ном де­ко­ру и по­сла­ти „По­здрав из Ср­би­је“. Ор­га­ни­за­тор ове за­ни­мљи­во­сти је Удру­ же­ње „Ср­би­ја за мла­де“.

ви­ше ме­ђу­на­род­них фе­сти­ва­ла ту­ри­стич­ ких оства­ре­ња. Про­мо­ци­ја ће се од­ви­ја­ти и кроз огла­ша­ва­ња, на дру­штве­ним мре­ жа­ма, ин­тер­нет стра­ни­ци. Би­ће ор­га­ни­ зо­ва­не и сту­диј­ске по­се­те пред­став­ни­ка до­ма­ћих и ино­стра­них ме­ди­ја, као и ор­га­ ни­за­то­ра пу­то­ва­ња. ТУ­РИ­С ТИЧ­КИ ФО­РУМ У КУР­ШУ­МЛИ­ЈИ У 2016. је­дан од фо­ку­са ТОС-а би­ће ин­тен­зив­ни­ја са­рад­ња са до­ма­ћим и ино­ стра­ним ме­ди­ји­ма. Осми­шље­но је по­ја­ча­ но при­с у­ство на дру­штве­ним мре­жа­ма и кре­и­ра­ње кам­па­ња е-мар­ке­тин­га. Не­ће из­ о­ста­ти ни оста­ле „ди­ги­тал­не ак­тив­но­сти“. Већ сед­му го­ди­ну за­ре­дом, Ту­ри­стич­ ка ор­га­ни­за­ци­ја Ср­би­је у са­рад­њи са до­ ма­ћи­ном – ове го­ди­не је то Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Кур­шу­мли­је – ор­га­ни­зу­је Ту­ри­стич­ки фо­рум. Еду­ка­тив­не се­си­је и ра­ди­о­ни­це при­ли­ка су да се за­јед­но пред­ став­ни­ци јав­ног и при­ват­ног сек­то­ра, као и ло­кал­них ту­ри­стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја из це­ле Ср­би­је, упо­зна­ју са но­вим ала­ти­ма и ак­т у­ел­ним трен­до­ви­ма у про­мо­ци­ји ту­ ри­стич­ке де­сти­на­ци­је. Спорт­ска так­ми­че­ ња, као и упо­зна­ва­ње са ту­ри­стич­ком по­ ну­дом кра­ја у ко­ме се Ту­ри­стич­ки фо­рум одр­жа­ва, не­ће из­о­ста­ти ни ове го­ди­не. Би­ће то још је­дан на­чин за збли­жа­ва­ње и по­спе­ши­ва­ње са­рад­ње. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ср­би­је, да­ кле, опре­де­ли­ла се за мо­де­ран и вр­ло кре­а­ти­ван при­ступ про­мо­ци­ји. У при­лог то­ме го­во­ри и хо­ло­грам­ски при­каз ту­ри­ стич­ких атрак­ци­ја Ср­би­је ко­ји је од 12. до 14. фе­бру­а­ра, у су­срет Бе­о­град­ском сај­му ту­ри­зма, про­јек­то­ван на фа­са­ди згра­де Скуп­шти­не гра­да Бе­о­гра­да. Бе­о­гра­ђа­ни и њи­хо­ви број­ни го­сти та­ко су би­ли под­се­ ћа­ни на оно „нај­бо­ље из Ср­би­је“ угра­ђе­но у ње­ну ту­ри­стич­ку по­ну­ду, али и по­зи­ва­ни да на ово­го­ди­шњем Сај­му ту­ри­зма, у Ха­ли 4, где ће би­ти и штанд ТОС-а, још јед­ном об­но­ве гра­ди­во и уве­ре се из­бли­за. s


SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

23


Д О­М А­Ћ И Н

24

/

T H E

H O S T

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.


У ду­ху но­вог оп­ти­ми­зма БЕ­О­ГРАД, САВ У СЛИ­КА­МА

У Бе­о­град се не до­ла­зи слу­чај­но. При­влач­ност ње­го­ва је ви­ше­ми­ле­ни­јум­ска и чу­ве­на. Да­нас се она, у све­ту мар­ке­тин­га, из­ра­жа­ва кроз ту­ри­стич­ки про­из­вод. У про­те­к ле две го­ди­не ­ у Бе­о­гра­ду сто­пе ра­ста бро­ја го­сти­ју, стра­них и до­ма­ћих, дво­ци­фре­не су. И не успо­ра­ва­ју. ­ У скла­ду са тим, ра­сту и дру­ги гра­фи­ко­ни. То ни­је плод слу­чај­но­сти или сре­ће, ­ не­го усред­сре­ђе­ног и на­пор­ног ра­да

Пи­ше: Ми­о­драг По­по­ви­ћ

Р

а­зно­ли­кост ту­ри­стич­ке по­ну­де у на­шем гра­ду је то­ли­ка да је про­сто не­мо­гу­ће на­бро­ја­ти све атрак­ци­је (а то је оно што мо­дер­ног пут­ни­ка на­ мер­ни­ка – ту­ри­сту при­вла­чи да по­се­ти не­ко ме­сто). Или да по­јед­но­ста­вим: уко­ ли­ко жи­ви­те у уну­тра­шњо­сти, по­се­ти­те Бе­о­град. Уко­ли­ко жи­ви­те у ино­стран­ ству, по­се­ти­те и Бе­о­град и Ср­би­ју. Уко­ ли­ко тра­жи­те све оно што ни­сте мо­гли да про­на­ђе­те на јед­ном ме­сту, још јед­ ном, до­ђи­те у Бе­о­град. На ва­ма је са­мо да му пру­жи­те шан­с у. Ис­ко­ри­сти­ће је. Бе­о­град је град сав у сли­ка­ма. Оне се у мар­ке­тин­гу зо­ву ту­ри­стич­ки про­из­во­ ди, али ни­је баш све у нов­цу, има не­чег и у успо­ме­на­ма. Сва­ка сли­ка ко­ја вам оста­не у се­ћа­њу, ако се од­лу­чи­те за Бе­о­ град, тра­ја­ће мно­го ду­же од нов­ца ко­ји сте (иако га је мо­жда ма­ло) по­тро­ши­ли. Ка­да је ту­ри­зам у пи­та­њу, Бе­о­град ви­ше ни­је ма­ло­ле­тан. Кад бо­ље раз­ми­ сли­те, или се о то­ме оба­ве­сти­те, Бе­о­град је је­дан од нај­древ­ни­јих гра­до­ва ко­ји се сва­ке го­ди­не об­на­вља и да­ље ра­сте. Ва­ ша по­се­та да­нас зна­чи да ће­те већ сле­ де­ће го­ди­не, на истом, или на дру­гом ме­сту, ви­де­ти раз­ли­ку у по­ну­ди. Ако се то де­си, не за­бо­ра­ви­те да се ра­ду­је­те, за­ јед­но са до­ма­ћи­ни­ма. То је и ваш успех. У Бе­о­град се не до­ла­зи слу­чај­но. Ње­ го­ва ле­по­та је, на жа­лост или на сре­ћу, одав­но чу­ве­на. Мо­дер­на су вре­ме­на, да­

нас нам до­ла­зе ма­хом до­бро­на­мер­ни љу­ди у го­сте, да се про­ве­ду, да не­што ви­де и до­жи­ве и да вас упо­зна­ју. Ка­да то јед­ном учи­не, схва­те да и ви пред­ста­ вља­те оно нај­бо­ље у Бе­о­гра­ду. Бу­ди­те по­но­сни на се­бе! Бе­о­град не­ма мо­ре, али има све оста­ ло. Ко­ли­ко је то, са­мо од вас за­ви­си. На­ у­чи­те и се­бе и дру­ге не­што о Бе­о­гра­ду што до са­да ни­сте зна­ли. У Бе­о­гра­ду се до­бро је­де, још бо­ље пи­је и ве­се­ли. Чи­ни се да је ко­нач­но до­ шло вре­ме да те чи­ње­ни­це и дру­ги са ва­ма про­ве­ре. Бе­о­град је град до­га­ђа­ја. Има­ју их и дру­ги, та­ко­ђе од дав­ни­на, али ти дру­ги ка­жу да ми то што се и код нас исто зо­ ве бо­ље ор­га­ни­зу­је­мо од њих. Ка­жу да се ми нај­ви­ше ра­ду­је­мо и соп­стве­ном и ту­ђем успе­ху на спорт­ским ма­ни­фе­ста­ ци­ја­ма, да смо обра­зо­ва­на пу­бли­ка ко­ ја увек на­гра­ди сво­јим сим­па­ти­ја­ма оне

Фо­то:­ Ар­хи­ва ТОБ-а

Кон­гре­сни ту­ри­зам Бе­о­град је та­ко­ђе град у ко­ме жи­ве, ста­ти­стич­ки а и ина­че, мно­ги па­мет­ни љу­ди. За­то се код нас нај­че­шће ор­га­ни­зу­ју ску­ по­ви па­мет­них љу­ди из чи­та­вог све­та. Ми им ов­де по­мог­не­ мо да раз­ме­не ис­ку­ства, али и да не­кад за­јед­нич­ки, а по­не­кад и по­је­ди­нач­но, сва­ко у свом по­слу, до­ђу до но­вих иде­ја, да у дру­га­чи­јој ат­мос­фе­ри од оне ко­ју има­ју код ку­ће да­ју до­при­ нос у обла­сти ко­јом се ба­ве, да скло­пе но­ве по­сло­ве или об­ но­ве ста­ре. То се још зо­ве и кон­гре­сни ту­ри­зам.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

25


Д О­М А­Ћ И Н

ко­ји су нај­бо­љи, али и оне ко­ји то ни­с у, уко­ли­ко се тру­де. Ми уме­мо ве­о­ма ле­по да пе­ва­мо и да сви­ра­мо, али нај­бо­љи смо ка­да нам се го­сти при­дру­же. Све су ово бит­ни или ма­ње бит­ни раз­ло­зи због ко­јих, са си­гур­но­шћу твр­ дим, Бе­о­град, сви ми за­јед­но са њим, тре­ ба да жи­ви са ту­ри­змом и од ње­га. Што се ме­не ти­че, ја сам у Бе­о­гра­ду. Ужи­вам ра­де­ћи и ра­дим ужи­ва­ју­ћи. Мо­жда се не­ где и срет­не­мо. НА­МЕР­НО УСПЕ­ШНИ Из све­га на­ве­де­ног ја­сно је да је по­сао у Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Бе­о­гра­да не са­мо ва­жан и на­по­ран, већ и леп. У про­ те­кле две го­ди­не мо­же­мо се по­хва­ли­ти ус­пе­си­ма од ко­јих, ре­ци­мо, нај­ва­жни­је пред­ста­вља­ју го­ди­шње сто­пе ра­ста бро­ја до­ла­за­ка стра­них и до­ма­ћих го­сти­ју, но­ ће­ња и про­сеч­ног бро­ја да­на ко­ли­ко нам го­сти оста­ју. Ти бро­је­ви увек при­ка­зу­ју дво­ци­фре­ни раст ко­ји не успо­ра­ва. У про­те­кле две го­ди­не, од 67 хо­те­ла са три, че­ти­ри или пет зве­зди­ца, до­шли смо до бро­ја 85, што ука­зу­је на ни­во по­ве­ре­ ња ин­ве­сти­то­ра у раз­вој ту­ри­зма Бе­о­гра­ да. Го­ди­ну за на­ма су обе­ле­жи­ла ла­ска­ва при­зна­ња ко­је је ту­ри­зам Бе­о­гра­да осво­ јио. Зва­нич­но смо про­гла­ше­ни тре­ћом европ­ском кон­гре­сном де­сти­на­ци­јом, по­сле Пра­га и Ис­тан­бу­ла. До­би­ли смо при­зна­ња као ор­га­ни­за­то­ри ма­ни­фе­ста­ ци­ја, од спорт­ских до му­зич­ких. У то­ку го­ди­не об­ја­вље­но је ви­ше де­се­ти­на ино­ стра­них но­вин­ских тек­сто­ва о Бе­о­гра­ду, ко­ји је про­гла­ша­ван јед­ном од нај­за­ни­ мљи­ви­јих де­сти­на­ци­ја у Евро­пи. Дру­гу го­ди­ну за­ре­дом но­си­мо ла­ска­во при­зна­ ње де­сти­на­ци­је на ко­јој се мо­же до­би­ти нај­ве­ћа вред­ност за по­тро­шен но­вац. На­рав­но, и пре све­га, ни­шта од то­га не би би­ло мо­гу­ће да се у ту­ри­стич­ки раз­вој

26

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

Бе­о­гра­да ни­с у укљу­чи­ли пред­став­ни­ци Гра­да, од гра­до­на­чел­ни­ка и град­ског ме­ на­џе­ра, па све до град­ских се­кре­та­ри­ја­та, јав­них пред­у­зе­ћа, слу­жби и уста­но­ва. На тај на­чин је ство­ре­на кли­ма ди­на­мич­ног раз­во­ја ту­ри­зма, ства­ра­њем но­вих ту­ри­ стич­ких про­из­во­да, бо­љом ин­фра­струк­ ту­ром у са­мом гра­ду, али и за­хва­љу­ју­ћи ве­ли­ком бро­ју раз­ли­чи­тих ма­ни­фе­ста­ ци­ја за чи­ју ор­га­ни­за­ци­ју се бо­ри­мо у европ­ским и свет­ским окви­ри­ма. По­себ­ну по­год­ност за раз­вој ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду пред­ста­вља рас­т у­ћи углед и по­ло­жај Ср­би­је у све­т у, по­ли­тич­ка али и без­бед­но­сна ста­бил­ност, ак­тив­на уло­га ко­ју на­ша зе­мља има у кре­и­ра­њу при­ли­ ка у ре­ги­о­ну, као и ди­на­ми­чан раз­вој ве­ ли­ких др­жа­них про­је­ка­та, ор­га­ни­за­ци­ја ме­ђу­на­род­них ску­по­ва и ак­тив­но­сти. Раз­вој­на по­ли­ти­ка на­шег на­ци­о­нал­ ног пре­во­зни­ка „Ер Ср­би­ја“, раз­вој­ни про­јек­ти по­пут „Бе­о­гра­да на во­ди“, ка­ пи­тал­ни про­јек­ти у ин­фра­струк­т у­ри и ко­му­ни­ка­ци­ја­ма, до­ве­ли су за ма­ње од две го­ди­не до по­зи­ци­је ко­ју је Бе­о­град имао пре ви­ше де­це­ни­ја, док се у не­ким аспек­ти­ма раз­ви­ја и бр­же и бо­ље не­го ика­да до са­да. Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Бе­о­гра­да се за­то тру­ди, пра­те­ћи ди­на­ми­чан раз­вој и Ср­би­је и Бе­о­гра­да, ра­де­ћи на про­мо­ци­ ји и раз­во­ју ту­ри­стич­ке де­сти­на­ци­је, да осми­сли и пла­си­ра но­ве кам­па­ње, по­ве­ ћа сво­ју ви­дљи­вост и кроз сред­ства ко­ му­ни­ка­ци­је још ви­ше и бо­ље про­мо­ви­ ше Бе­о­град. За­то и ову го­ди­ну за­по­чи­ње­мо у ду­ ху но­вог оп­ти­ми­зма, про­мо­ви­шу­ћи но­ви ви­зу­ел­ни иден­ти­тет на­ших про­мо­тив­ них кам­па­ња, пре све­га у ре­ги­о­ну, али и кроз из­ла­зак на но­ва тр­жи­шта. Бе­о­град­ ски са­јам ту­ри­зма за­то пред­ста­вља јед­ну од нај­ва­жни­јих та­ча­ка на­ше про­мо­ци­је, ко­ја ће ове го­ди­не укљу­чи­ти још ви­ше тр­жи­шта. Ми, чи­ни ми се, с пра­вом оче­ ку­је­мо да­љи дво­ци­фре­ни раст бе­о­град­ ског ту­ри­зма. Ко­нач­но, ту­ри­зам ни­је са­мо при­вред­ на гра­на, то је дру­штве­на по­ја­ва. А у жи­ во­т у, ка­ко је по­зна­то, ва­жи да успе­шни љу­ди ни­с у са­мо та­лен­то­ва­ни. Они пре све­га на­пор­но ра­де, па за­то њи­хов успех ни­је плод слу­чај­но­сти и сре­ће. Успе­шни љу­ди успе­ва­ју са на­ме­ром. s (Аутор је в. д. ди­рек­тор Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Бе­о­гра­да)


Restoran Dva Jelena | Skadarska 32 | 11000 Beograd | Srbija | tel: (+ 381 11) 7234 885 | mob: (+ 381 62) 350 002 | fax: (+381 11) 3238 363 E-mail: info@dvajelena.rs | www.dvajelena.rs


К А­Т А­Л О Г На „ОК фе­сту“ ­ у На­ци­о­нал­ном ­ пар­ку „Су­тје­ска“

28

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.


Ле­по, уз­бу­дљи­во, аутен­тич­но МА­ЛИ ПРЕ­СЕК ТУ­РИ­С ТИЧ­КЕ ПО­НУ­ДЕ СРП­СКЕ

Од олим­пиј­ских ски­ја­шких те­ре­на Ја­хо­ри­не до бла­го­твор­не ба­ње Вру­ћи­ца. ­ Од на­ци­о­нал­них пар­ко­ва „Су­тје­ска“ и „Ко­за­ра“ до Пли­ве, нај­чи­сти­је ре­ке у Евро­пи. ­ Од спла­ва­ре­ња Та­ром, Дри­ном и Вр­ба­сом до пли­ва­ња у је­зе­ри­ма Зе­лен­го­ре и осва­ја­ња ­ вр­хо­ва Ма­гли­ћа и Во­луј­ка. Од сред­њо­ве­ков­них све­ти­ња и ста­рих го­спод­ских гра­до­ва ­ до жи­во­пи­сних ет­но се­ла, ви­на­ри­ја и од­лич­них му­зич­ких фе­сти­ва­ла. Не мо­жеш ­ по­гре­ши­ти. Све је вр­ло јед­но­став­но: спа­куј се и кре­ни

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

29


К А­Т А­Л О Г

 Олим­пиј­ски цен­тар на ­ Ја­хо­ри­ни

П

ла­нин­ски ту­ри­зам. У Срп­ској је овај вид ту­ри­зма атрак­ти­ван то­ ком ци­је­ле го­ди­не. Пре­ма ин­те­ ре­со­ва­њу љу­би­те­ља ски­ја­ња, пред­ња­чи олим­пиј­ска ље­по­ти­ца Ја­хо­ри­на, са пре­ко 20 ки­ло­ме­та­ра уви­јек од­лич­но при­пре­ мље­них ски­ја­шких ста­за. Ту­ри­стич­ка по­ ну­да Ја­хо­ри­не не ве­зу­је се са­мо за зим­ ски пе­ри­од. Број­ни са­др­жа­ји у по­ну­ди су ту­ри­сти­ма и то­ком оста­лих мје­се­ци у го­ди­ни. Пр­вен­стве­но, то су ви­кенд аран­ жма­ни у екс­клу­зив­ним хо­те­ли­ма ко­ји укљу­чу­ју и про­гра­ме оби­ла­ска са­ме пла­ ни­не, ак­ти­ван од­мор (пла­ни­на­ре­ње, би­ ци­кли­зам, шет­ње...), спорт­ски кам­по­ви,

По­ру­ка Ре­пу­бли­ка Срп­ска ну­ди раз­ли­чи­те са­др­жа­је за све ту­ри­ сте ко­ји нас по­сје­те. Љу­би­те­љи ак­тив­ног од­мо­ра, при­ро­де, оних мје­ста ко­ја чу­ва­ју и ње­гу­ју са­крал­ну и кул­тур­но-исто­риј­ ску ба­шти­ну, љу­би­те­љи здра­ве хра­не и до­брих љу­ди, ли­је­пих кра­јо­ли­ка и ље­ко­ви­тих во­да, љу­би­те­љи уз­бу­дљи­вог и аутен­ тич­ног, кре­а­тив­ног и отво­ре­ног, ов­дје ће на­ћи мно­го то­га за се­бе. Сва­ки трен про­ве­ден у Срп­ској мо­же им би­ти ис­пу­њен ква­ли­тет­но и са­др­жај­но. До­бро­до­шли! (Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ ци­ја Ре­пу­бли­ке Срп­ске)

30

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

шко­ле у при­ро­ди, ор­га­ни­зо­ва­ње се­ми­ на­ра, кон­фе­рен­ци­ја... Ме­ђу планинским цен­три­ма Срп­ске ни­ка­ко не тре­ба за­бо­ ра­ви­ти ни оне ма­ње, попут Ко­за­ре и Бор­ ја, ко­ји су у зим­ском пе­ри­о­ду на­ро­чи­то атрак­тив­ни као ви­кенд де­сти­на­ци­је. Бањ­ски ту­ри­зам. Бањ­ски цен­три Срп­ске оства­ру­ју ве­ли­ки број по­сје­та до­ма­ћих и стра­них ту­ри­ста, за­сно­ва­них при­је све­га на пру­жа­њу здрав­стве­них услу­га и ли­је­че­њу. Бо­га­ти из­во­ри ми­не­ рал­них, тер­мал­них и тер­мо­ми­не­рал­них во­да, ка­рак­те­ри­стич­ни за ово под­не­бље, иде­ал­ни су за ли­је­че­ње раз­ли­чи­тих вр­ ста обо­ље­ња (кар­ди­о­ва­ску­лар­них, ре­у­ мат­ских, ко­жних...). Бањ­ски цен­три ну­де и ре­кре­а­тив­не са­др­жа­је. Ту су спорт­ски те­ре­ни и уре­ђе­не трим ста­зе. У овом ви­ду ту­ри­зма у Срп­ској пред­ ња­чи здрав­стве­но-ту­ри­стич­ки цен­тар Ба­ња Вру­ћи­ца, ко­ји је да­нас за­си­гур­но је­дан од во­де­ћих здрав­стве­них, вел­нес и кон­гре­сних цен­та­ра на Бал­ка­ну. Аван­т у­ри­зам и екс­трем­ни спор­то­ ви. По­сљед­њих го­ди­на у ту­ри­стич­кој


по­ну­ди Срп­ске на са­мом вр­х у на­ла­ зе се раф­тинг, па­ра­глај­динг, хај­кинг, бај­кинг, ка­ја­кинг, ка­њо­нинг, пла­ни­на­ ре­ње... Љу­би­те­љи аван­т у­ри­зма и екс­ трем­них спор­то­ва мо­гу у Срп­ској да ужи­ва­ју на ри­је­ка­ма, пла­ни­на­ма, у на­ ци­о­нал­ним пар­ко­ви­ма... Срп­ска се све ви­ше из­два­ја као зна­чај­на де­сти­на­ци­ ја у овом ви­ду ту­ри­зма, и за ино­стра­ не и за до­ма­ће го­сте. Нај­а­трак­тив­ни­је де­сти­на­ци­је сва­ка­ко су то­ко­ви Вр­ ба­са, Та­ре и Дри­не, по­том пла­нин­ска под­руч­ја Ко­за­ре, Зе­лен­го­ре, Ма­гли­ћа, Во­луј­ка, Ја­хо­ри­не, Ли­си­не, Озре­на... Број­не су пре­по­ру­ке ино­стра­них ту­ ри­стич­ких пор­та­ла и аген­ци­ја, ко­је ову вр­сту по­ну­де у Срп­ској из­два­ја­ју и ви­со­ко ран­ги­ра­ју ме­ђу љу­би­те­љи­ма у ци­је­лом сви­је­т у. На­ци­о­нал­ни пар­ко­ви „Ко­за­ра“ и „Су­тје­ска“. Та­ко­ђе ве­о­ма ин­те­ре­сант­ не ту­ри­стич­ке де­сти­на­ци­је у Срп­ско. По­сје­ти­о­ци ових при­род­них оаза мо­гу да ужи­ва­ју у ра­зно­вр­сним са­др­жа­ји­ма, као што су пла­ни­на­ре­ње, брд­ски би­ци­ кли­зам, ка­њо­нинг... У оба на­ци­о­нал­на

пар­ка од­и­гра­ли су се и мно­ги бур­ни до­ га­ђа­ји но­ви­је исто­ри­је, о че­му свје­до­чи и спо­ме­нич­ка ба­шти­на, па по­сје­те мо­гу има­ти и еду­ка­тив­ни ка­рак­тер.

 Ба­ња­лу­ка,­ цен­тар гра­да

Лов­ни и ри­бо­лов­ни ту­ри­зам. Зна­ чај­на је по­ну­да Срп­ске у овој обла­сти. Из­дво­ји­мо ов­дје Пли­ву, јед­ну од нај­чи­ сти­јих ри­је­ка Евро­пе. Има из­у­зет­ну би­ стри­ну и спе­ци­фич­ну бо­ју. При­род­но окру­же­ње чи­ни је пра­вим ма­лим ра­јем. Од ди­сци­пли­на спорт­ског риболова, ов­ дје је на­ро­чи­то раз­ви­је­но му­ши­ча­ре­ње. Упра­во на Пли­ви је у ју­ну 2015. го­ди­не одр­жа­но три­де­сет пе­то Свјет­ско пр­вен­ ство у fly fis­hing-у. Вјер­ски ту­ри­зам. Срп­ска је отво­ре­ на, го­сто­љу­би­ва и ср­дач­на за све до­ Фо­то:­ бро­на­мјер­ни­ке ко­је пу­те­ви до­ве­ду на Ар­хи­ве ТОРС-а, Бал­кан. Мо­гућ­но­сти вјер­ског ту­ри­зма Вла­де Срп­ске,­ у њој су ве­ли­ке, по­ну­да бо­га­та и при­ На­ци­о­нал­ног влач­на. У Ис­точ­ној Хер­це­го­ви­ни, Ту­ри­ стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Тре­би­ња у сво­ју пар­ка „Су­тје­ска“, Олим­пиј­ског­ по­ну­ду увр­сти­ла је по­сје­т у сред­ње­вје­ ков­ним ма­на­сти­ри­ма ово­га кра­ја (Твр­ цен­тра „Ја­хо­ри­на“, дош, До­бри­ће­во, Ду­жи, Пе­тро­па­влов Бра­ни­слав Ан­дрић SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

31


К А­Т А­Л О Г ма­на­стир), као цр­кви Хер­це­го­вач­ка Гра­ ча­ни­ца на бр­ду Цр­кви­на у са­мом гра­ду. У Кра­ји­ни су број­ни дра­гу­љи са­крал­не ба­шти­не, по­пут Го­ми­о­ни­це и Мо­шта­ни­ це... Пре­ли­је­пе пре­дје­ле Под­ри­ња укра­ ша­ва­ју ма­на­сти­ри Лов­ни­ца, Па­пра­ћа, До­брун, Са­се. Ра­зно­ли­кост кул­т у­ре и вје­ро­и­спо­вје­сти у Срп­ској по­твр­ђу­ју сре­ди­шта дру­гих ре­ли­ги­ја, као што су ка­то­лич­ки тра­пи­стич­ки са­мо­стан Ма­ ри­ја Зви­је­зда у Ба­ња­лу­ци и Пре­све­то Ср­це Ису­со­во у До­бо­ју, или Осман-па­ ши­на џа­ми­ја у Тре­би­њу. И та ба­шти­на ма­њин­ских ре­ли­ги­ја жи­во је утка­на у мно­гим кра­је­ви­ма Срп­ске. Еко-ет­но ту­ри­зам. Овај вид ту­ри­зма, жи­во­пи­сан и при­вла­чан, по­сљед­њих го­ ди­на та­ко­ђе до­би­ја на зна­ча­ју у Срп­ској. Ет­но се­ла чи­не низ вр­ло атрак­тив­них де­сти­на­ци­ја ши­ром Ре­пу­бли­ке. Под­руч­ је Ши­по­ва и ње­го­ве око­ли­не, на при­ мјер, има број­на до­ма­ћин­ства ко­ја се на ква­ли­те­тан на­чин ба­ве се­о­ским ту­ ри­змом. Уз сву удоб­ност и тех­но­ло­шка по­ма­га­ла ка­кве под­ра­зу­ми­је­ва ово ври­ је­ме, мо­дер­ни чо­вјек у ова­квим ам­би­јен­ ти­ма мо­же осје­ти­ти ча­ри из­вор­но­сти, до­ма­ћих уку­са и ми­ри­са, хра­не и пи­ћа, оби­ча­ја и уми­је­ћа жи­вље­ња. За­то ова­кве ло­ка­ци­је по­ста­ју све ин­те­ре­сант­ни­је на ту­ри­стич­кој ма­пи Срп­ске.  Ан­дрић­град ­ у Ви­ше­гра­ду

32

Си­ти брејк ту­ри­зам. Ви­ше­град и Ан­ дрић­град су из­у­зет­не кул­т ур­не атрак­ци­

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

је Срп­ске. По све ве­ћем бро­ју до­ма­ћих и стра­них ту­ри­ста, ја­сно је да се ова де­ сти­на­ци­ја до­бро по­зи­ци­о­ни­ра и да­ле­ко ван срп­ских зе­ма­ља. Од­лич­не си­ти брејк по­ну­де има­ју и Ба­ња­лу­ка и Тре­би­ње. Ти гра­до­ви бо­га­те кул­т ур­но-исто­риј­ске ба­шти­не, ра­до­зна­ли и умјет­нич­ки на­ стро­је­ни, пу­ни мла­до­сти и игре, мо­гу вам пру­жи­ти не­за­бо­рав­не да­не и но­ћи. Успо­ме­не ври­јед­не по­нов­ног до­ла­ска. Ма­ни­фе­с та­ци­је. Кул­т ур­не, спорт­ ске, за­бав­не. Број­не и атрак­тив­не. До­ во­де за­ви­дан број по­сје­ти­ла­ца у Срп­ ску. По­ме­ни­мо по­зна­та ме­ђу­на­род­на спорт­ска так­ми­че­ња, као што су Европ­ ско и Свјет­ско пр­вен­ство у раф­тин­гу, Европ­ско ка­јак-ка­ну пр­вен­ство, Ме­ђу­ на­род­на би­ци­кли­стич­ка тр­ка Бе­о­град– Ба­ња­лу­ка. По­зна­ти су му­зич­ки фе­сти­ ва­ли, као што су „Де­мо­фест“ и „Fresh Wa­ve“ у Ба­ња­лу­ци, „ОК Фест“ у Тјен­ ти­шту (На­ци­о­нал­ни парк „Су­тје­ска“), „Jazz fe­sti­val“ на Зе­лен­ков­цу, Ме­ђу­на­ род­ни фе­сти­вал фол­кло­ра „Ду­кат­фест“ у Ба­ња­лу­ци. Ту су и ва­жне кул­т ур­ но-ту­ри­стич­ке ма­ни­фе­ста­ци­је по­пут „Дрин­ске ре­га­те“, „Ви­ше­град­ске ста­зе“, „Ду­чи­ће­вихве­че­рипо­е­зи­је“,„Ћо­ро­ви­ће­ви да­ни“... Ми смо пред­ло­жи­ли, на ва­ма је да иза­бе­ре­те. Све је то вр­ло јед­но­став­но. Спа­куј се и кре­ни! s


е ј и б р С и Из срж From the Core of Serbia Врхунске ракије, ограничене количине: шљивовица, кајсијевача, виљамовка, лозовача, траварица, специјална ракија са медом. Superb rakia, limited quantities: Plum rakia (shlivovitza), Apricot rakia (kajsijevacha), Pear rakia (viljamovka), Grape rakia (lozovacha), Herbal rakia (travarica), Special rakia with honey. ”Zlatan breg“  PR Vladimir Vasiljević  Donja Trepča, Čačak „Златан брег“  ПР Владимир Васиљевић  Доња Трепча, Чачак mail: vladimir.vasiljevic@yahoo.com  тел. 063 328757


П О­С Е­Т А

Све игре не­у­хва­тљи­вог ЛИ­СА­БОН, ТА ОП­ЧИ­ЊУ­ЈУ­ЋА ЛА­КО­ЋА КОН­ТРА­С ТА

гра­да

34

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.


Тек у по­след­ње две де­це­ни­је пор­ту­гал­ска пре­сто­ни­ца по­ка­зу­је из­ве­сну же­љу да ста­не ­ на цр­ту свет­ским ту­ри­стич­ким ме­тро­по­ла­ма, али не пре­те­ра­ну. И да­ље во­ли сво­ју ­ не­до­ре­че­ност и сво­је збу­њу­ју­ће спо­је­ве, до­дир Атлан­ти­ка и Ме­ди­те­ра­на, све­тлу­ца­ња ­ им­пе­ри­јал­не про­шло­сти и фа­да из си­ро­ма­шних че­твр­ти. Во­ли сво­је ве­се­ло-ту­жне при­че. ­ Ово је је­дан од оних гра­до­ва ко­ји не жу­ре да пред вас из­не­су све што има­ју, ка­ко би вас ­ фа­сци­ни­ра­ли и из­ма­ми­ли ваш но­вац. Али, ако уме­те, убр­зо ће­те ви­де­ти да Ли­са­бон има ­ мно­го и да до то­га ни­је те­шко до­ћи Пи­ше: Рад­ми­ла Та­мин­џић

Фо­то:­ Рад­ми­ла­ Та­мин­џић­ и Ар­хи­ва НР

SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

35


П О­С Е­Т А

Б

аш је тај Ли­са­бон знао где да се  Аугу­ста, ­ угње­зди: на крај­њем за­па­ду Ибе­ нај­чу­ве­ни­ја ­ риј­ ског по­лу­о­стр­ва, из­ме­ђу Евро­ ули­ца у Ли­са­бо­ну, пе, Афри­ке и Аме­ри­ке ко­ја ма­ше с ону са сла­во­лу­ком ­ стра­ну ба­ре. Не би би­ло чуд­но да је на кра­ју упра­во по­ло­жај ин­спи­ри­сао овај град на се­дам бре­жу­ља­ка да сво­је­вре­ме­но кре­не Трг Лу­и­са де ­ у от­кри­ва­ње и осва­ја­ње све­та и та­ко ис­ Ка­мо­е­са ку­је сво­ју жи­во­пи­сну ко­ло­ни­јал­ну исто­ ри­ју. Иако су Пор­т у­гал­ци, по­пут свих Ме­ди­те­ра­на­ца, раз­ба­ру­ше­ни и нон­ша­ лант­ни, не мо­гу да по­бег­ну од бре­ме­на тог „злат­ног до­ба“ у сво­јој исто­ри­ји, кад се има­ло, звец­ка­ло, пре­ли­ва­ло, осва­ја­ ло, оти­ма­ло, вла­да­ло... и оног дру­гог, кад се ри­ба­ри­ло, ри­ба­ри­ло, са­мо ри­ба­ри­ло. Из тог оби­ља још на све стра­не штр­че твр­ђа­ве, кит­ња­сте па­ла­те, зам­ко­ви и ка­ те­дра­ле у сво­је­вр­сном ма­ну­е­лин­ском сти­лу, за ко­ји ка­жу да је као не­ка вр­ста ве­се­ле го­ти­ке, а из не­ма­шти­не се ро­дио чу­ве­ни пор­т у­гал­ски фа­до, ме­лан­хо­лич­ на му­зи­ка на­ста­ла у рад­нич­ким че­твр­ ти­ма ко­ју су нај­ви­ше про­сла­ви­ли Ама­ ли­ја Ро­дри­гез и Ал­фре­до Ду­ар­те и ко­ја је вре­ме­ном по­ста­ла аутен­тич­ни стил жи­во­та ове ве­се­ло-ту­жне на­ци­је. Упра­во за­то што је сав као мо­за­ик кон­тра­ста, оста­та­ка раз­ме­тљи­вог оби­ ља и еви­дент­не хро­нич­не бес­па­ри­це,

Ма­ор ­ и, па Вас­ко Ли­са­бон су осно­ва­ли Фе­ни­ча­ни око 1.200 го­ди­на пре Хри­ ста, и да­ли му име Алис, Си­гур­на лу­ка. Ка­сни­је по­ста­је рим­ска ко­ло­ни­ја, а 716. оку­пи­ра­ли су га Ма­о­ри и ту оста­ли ви­ше од че­ти­ри ве­ка. У том раз­до­бљу са­гра­ђе­не су мно­ге ку­ће, џа­ми­је и град­ске зи­ди­не. На то су се ка­сни­је, кра­јем XV и по­чет­ком XVI ве­ка, за­хва­љу­ју­ћи Вас­ку де Га­ми и от­кри­ћу пу­та за Ин­ди­ ју око Рта до­бре на­де, на­до­ве­за­ли сјај и бо­гат­ство ве­ли­ке по­ мор­ске и ко­ло­ни­јал­не си­ле. Тра­го­ви и јед­ног и дру­гог пе­ри­о­ да ви­дљи­ви су на сва­ком ко­ра­ку у да­на­шњем Ли­са­бо­ну.

36

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

Ли­са­бон је то­ли­ко жив. И да­њу и но­ћу се пра­ћа­ка и пре­си­ја­ва као ри­ба тек из­ ва­ђе­на из мо­ра, би­ло на ме­ди­те­ран­ском сун­цу ко­је се ра­си­па 330 да­на го­ди­шње, би­ло под нео­н­ским осве­тље­њем ве­чи­ то буч­них тр­го­ва са ко­је­ка­квим акро­ ба­та­ма, сви­ра­чи­ма, пле­са­чи­ма, гу­та­чи­ ма ва­тре. И сав је ша­рен, сав, сав, ли­чи на оне ра­зно­бој­не осли­ка­не ке­ра­мич­ке пло­чи­це ко­ји­ма је, за­хва­љу­ју­ћи умет­ но­сти „азу­ле­јос“, за­о­ста­лој од Ма­ва­ра, пре­кри­вен ве­ли­ки број фа­са­да у пор­т у­ гал­ској пре­сто­ни­ци, чак и оних оро­ну­ лих ко­ји­ма су вра­та и про­зо­ри без­ма­ло раз­ва­ље­ни. Из­ме­ђу њих су пре­ко ули­це рас­тег­ну­ти ко­ноп­ци са тек про­стр­тим ве­шом, ис­под ко­га клин­ци пи­ка­ју лоп­т у, а ло­кал­ни бо­е­ми ис­пи­ја­ју пи­во или чу­ ве­но аутох­то­но ви­но пор­то. И кад му не иде баш нај­бо­ље, Ли­са­бо­ну је до­бро. Уме да при­ча ле­пе бај­ке о се­би или пу­шта да их дру­ги при­ча­ју, док он зе­ва и про­те­же се у хла­до­ви­ни пал­ми или ма­сли­на. Уз фа­до, на­рав­но. У ТРАМ­ВА­ЈУ БРОЈ 28 Мно­ги би се за­кле­ли да је Ли­са­бон на оба­ли Атлан­ти­ка, али ни­је. Је­сте да се у ње­го­вој око­ли­ни, са стр­мих ли­ти­ца Ца­бо да Ро­ка, нај­за­пад­ни­је тач­ке европ­ ског кон­ти­нен­та, где ту­ри­сти до­би­ја­ ју сер­ти­фи­кат о бо­рав­ку на том ме­сту, раз­мо­тао бес­крај­ни хо­ри­зонт ка Аме­ ри­ци, али је сам град пет­на­е­стак ки­ло­ ме­та­ра у коп­ну, на оба­ли ши­ро­ког ушћа моћ­не ре­ке Те­жо у Оке­ан. А тек ка­ква је то ре­ка, мо­ре јој ни­је рав­но! Као да је са­ма тра­жи­ла да на њој бу­де из­гра­ђен нај­ду­жи мост у Евро­пи, „Вас­ко де Га­ ма“ од 17,2 ки­ло­ме­тра, па и онај дру­ги, „Мост 25. апри­ла“, не­у­по­ре­ди­во кра­ћи,


али за­то као брат бли­за­нац мо­ста „Гол­ ден Гејт“ у Сан Фран­ци­ску. Иако Ли­са­бон ни­је не­ки ме­га­ло­по­ лис, иако у ње­го­вом је­згру жи­ви тек око 700 хи­ља­да љу­ди, за­и­ста га је те­шко и оби­ћи и опи­са­ти. Бе­жи, оти­ма се, скри­ ва се, по­ја­вљу­је се, ус­пи­ње, су­но­вра­ћу­је, ва­ра, за­ва­ра­ва, оча­ра­ва, раз­о­ча­ра­ва, за­ во­ди... Увек тра­жи мак­си­мал­ну фи­зич­ку и мен­тал­ну кон­ди­ци­ју. Густ је, на­би­јен, пра­ви се ва­жан сво­јим тр­го­ви­ма, спо­ме­ ни­ци­ма, фон­та­на­ма, твр­ђа­ва­ма, ку­ла­ма, цр­ква­ма, ма­на­сти­ри­ма, му­зе­ји­ма, пар­ ко­ви­ма, ви­ди­ков­ци­ма, ста­рим град­ским ус­пи­ња­ча­ма, жи­во­пи­сно осли­ка­ним ста­ни­ца­ма ме­троа, чу­ве­ним плоч­ни­ци­ ма од мо­за­и­ка бе­лог, цр­ног и си­вог ка­ ме­на (cal­ca­da por­tu­gu­e­sa), ла­ви­рин­ти­ма уских, стр­мих и че­сто кал­др­ми­са­них ули­чи­ца ко­ји­ма се је­два, уз кло­па­ра­ње и цви­ље­ње, про­вла­чи по­пу­лар­ни ста­рин­ ски трам­вај 28. Ова ту­ри­стич­ка атрак­ ци­ја по­ве­зу­је ве­ћи­ну град­ских зна­ме­ ни­то­сти, а спо­ља и из­ну­тра из­гле­да као пре ви­ше од сто го­ди­на ка­да је уве­зен из Аме­ри­ке да би за­ме­нио коњ­ску ву­чу. БО­ЕМ­СКИ И ДРУ­ГИ КВАР­ТО­ВИ А тек што се Ли­са­бон пра­ви ва­жан сво­јим квар­то­ви­ма! Стра­шно се по­но­ си Ба­и­шом (До­њи град), је­ди­ним рав­ ним пла­то­ом из­ме­ђу бре­жу­ља­ка, где су се на­ни­за­ли нај­ве­ћи тр­го­ви: Фи­гу­ре­и­ ра, Ро­сио, Ре­ста­у­ра­до­рес, Ко­мер­сио. То је бан­кар­ско и тр­го­вач­ко је­згро ко­јим до­ми­ни­ра нај­по­зна­ти­ја ули­ца Руа Аугу­ ста, увек жи­ва пе­шач­ка зо­на са ни­зом ре­сто­ра­на, су­ве­нир­ни­ца, ску­пих бу­ти­ка и улич­них за­ба­вља­ча. На ње­ном кра­ју је гран­ди­о­зни сла­во­лук на­лик Три­јум­фал­ ној ка­пи­ји у Па­ри­зу, кроз ко­ји се сти­же

до оба­ле ре­ке Те­жо пре­ко про­стра­ног тр­га Ко­мер­сио, са ста­ром кра­љев­ском па­ла­том и статуом Жо­зеа Пр­вог на ко­ њу. И са нај­ста­ри­јом ли­са­бон­ском кафе­ теријом „Мар­тин­хо де ар­ка­да“, увек пре­ пу­ном ту­ри­ста. У јед­ној по­преч­ној ули­чи­ци на сре­ ди­ни Руе Аугу­сте, уз­ди­же се чу­ве­ни еле­ ва­дор „Сан­та Ју­ста“, на­лик на Ај­фе­ло­ву ку­лу. Ди­же се до гор­њег бо­ем­ског квар­ та Ба­и­ра Ал­то, оми­ље­ног ме­ста мла­дих ко­је увек иде уз Чи­а­до – Ba­ir­ro Al­to & Chi­a­do –хе­до­ни­стич­ко сте­ци­ште ин­те­ лек­т у­а­ла­ца, књи­жев­ни­ка, сту­де­на­та... Ту су мно­ги фа­кул­те­ти, На­ци­о­нал­но по­зо­ ри­ште, низ књи­жа­ра, ан­ти­ква­ри­ја­та, цр­ ка­ва, спо­ме­ни­ка по­зна­тим пе­сни­ци­ма. На­рав­но, и ле­ген­дар­ном Фер­нан­ду Пе­ со­ау, ко­ји брон­зан се­ди ис­пред јед­не од нај­ста­ри­јих ли­са­бон­ских ка­фа­на „Бра­ си­ле­и­ра“. Кварт Ал­фа­ма, нај­ста­ри­је је­згро гра­ да, под­но твр­ђа­ве Ка­сте­ло Сао Жор­же, по­себ­на је ли­са­бон­ска при­ча, око ко­је су се сја­ти­ле мно­ге ле­ген­де. То је по­нос гра­да и атрак­ци­ја за ту­ри­сте, због оних већ по­ме­ну­тих ули­чи­ца ко­ји­ма про­ла­зи трам­вај, због оро­ну­лих ку­ћа, ми­ло­звуч­ них пе­ва­ча фа­да уз ми­о­ми­ри­се ри­бе, мор­ских пло­до­ва, али и хр­ска­ве сви­ње­ ти­не из мно­штва та­вер­ни, и на­ро­чи­то због то­га што је Ал­фа­ма бу­квал­но је­ди­

 За­мак у­ чу­ве­ној Син­три Трг Ко­мер­цио

Не­за­о­би­ла­зна Син­тра Има не­ко­ли­ко ме­ста у око­ли­ни Ли­са­бо­на ко­ја се пре­по­ру­ чу­ју за јед­но­днев­не из­ле­те. Ме­ђу њи­ма Син­тра, три­де­се­так ки­ло­ме­та­ра за­пад­но, спа­да под оба­ве­зно. По­ста­је ја­сно за­што ка­да се та­мо кро­чи, а на­ро­чи­то про­во­за фи­ја­ке­ром кроз ово ма­гич­но ме­сто шу­мо­ви­тих бр­да и бај­ко­ви­тих зам­ко­ва пор­ту­ гал­ских кра­ље­ва и ари­сто­кра­ти­је. Син­тра, о ко­јој је пи­сао и Иво Ан­дрић, део је UNE­SCO-ове кул­тур­не ба­шти­не. SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

37


П О­С Е­Т А

Као у Ри­ју На дру­гој оба­ли ре­ке Те­жо не­бу под обла­ке уз­ди­же се још је­дан бли­за­нац: 113 ме­та­ра ви­сок кип Хри­ста, са ра­ши­ре­ним ру­ка­ма као да хо­ће да за­гр­ли цео свет. На­пра­вљен је по узо­ру на мно­го по­зна­ти­ји спо­ме­ник у нај­чу­ве­ни­јем гра­ду Бра­зи­ла, не­ка­да­шње пор­ту­гал­ске ко­ло­ни­је, Рио де Жа­не­и­ру.

 Трам­вај-­ -ус­пи­ња­ча, ­ ко­јим се пре­во­зи ­ са оба­ле до ­ твр­ђа­ве и ви­ших де­ло­ва гра­да

ни део Ли­са­бо­на ко­ји је остао не­так­нут по­сле стра­вич­ног зе­мљо­тре­са 1. но­вем­ бра 1755. Тај зе­мљо­трес шо­ки­рао је це­ лу Евро­пу, јер је од­нео из­ме­ђу 60.000 и 90.000 људ­ских жи­во­та. Краљ Жо­зе на­ ло­жио је та­да свом глав­ном ми­ни­стру Мар­ки­зу де Пом­ба­лу да пот­пу­но об­но­ ви раз­ру­ше­ни град. Овај је то учи­нио у ре­корд­ном ро­ку, по угле­ду на фран­цу­ ски план за пре­у­ре­ђе­ње Па­ри­за, са ве­ли­ ким тр­го­ви­ма и ули­ца­ма ко­је се укр­шта­ ју под пра­вим углом. БЕ­ЛЕМ, АВЕ­НИ­ДА, ПАРК НА­ЦИ­ЈА

Пор­т у­гал­ци би се увре­ди­ли ка­да би ту­ри­сти пре­ско­чи­ли Бе­лем, до ко­јег трам­вај во­зи око по­ла са­та. Та­мо је не­ ко­ли­ко нај­ва­жни­јих ли­са­бон­ских спо­ ме­ни­ка кул­т у­ре и ду­хов­но­сти. Ма­на­ стир Же­ро­ни­мо, у кит­ња­стом ма­ну­е­лин  Но­ва ­ сти­лу, где је сме­штен и Му­зеј по­мор­ства. же­ле­знич­ка ­ Ку­ла осма­трач­ни­ца (То­ре де Бе­лем) ода­ ста­ни­ца ­ кле су по­мор­ци кре­та­ли у осва­ја­ње у Ли­са­бо­ну но­вих пу­те­ва. Му­зеј нај­леп­ших рас­ко­ шних ко­чи­ја на све­т у. Мо­дер­но зда­ње Мост ­ Кул­т ур­ног цен­тра. Огром­ни спо­ме­ник „Вас­ко де Га­ма“ ­ пор­т у­гал­ским пре­ко­о­ке­ан­ским от­кри­ у пор­ту­гал­ској ћи­ма – Pa­drao dos De­sco­bri­men­tos. Ту пре­сто­ни­ци, ­ је и нај­по­зна­ти­ја по­сла­сти­чар­ни­ца Ли­ нај­ду­жи у Евро­пи са­бо­на – „An­ti­ga Con­fe­i­ta­ria da Be­lem“, у

38

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

ко­ју ту­ри­сти хр­ле да про­ба­ју та­ко­зва­не па­стел де Бе­лем, уку­сне ко­ла­чи­ће од ко­ ра и кре­ма са ци­ме­том ко­ји се пра­ве по тај­ној ре­цеп­т у­ри ста­рој 175 го­ди­на. Убе­дљи­во нај­леп­ше ше­та­ли­ште у Ли­ са­бо­ну, на­лик на Је­ли­сеј­ска по­ља у Па­ ри­зу, сва­ка­ко је Аве­ни­да да Ли­бер­да­де (Аве­ни­ја Осло­бо­ђе­ња), ши­ро­ки, еле­ гант­ни бу­ле­вар пре­кри­вен де­ко­ра­тив­ ним пор­т у­гал­ским плоч­ни­ком и гу­стим др­во­ре­ди­ма. Пе­ње се од До­њег гра­да ка про­стра­ном кру­жном то­ку у чи­јем је сре­ди­шту гран­ди­о­зни спо­ме­ник Мар­ки­ за де Пом­ба­ла, на исто­и­ме­ном тр­гу. Ту не­ма уоби­ча­је­не град­ске вре­ве, али има ску­пих рад­њи, не­на­ме­тљи­вих ома­њих хо­те­ла и дис­крет­них ба­шти­ца ка­феа. А нај­мла­ђи део Ли­са­бо­на, Парк на­ци­ ја у се­ве­ро­и­сточ­ном де­лу, уре­ђен је по­во­ дом свет­ске из­ло­жбе „Екс­по 1998“. То је не­ки скроз не­пре­по­зна­тљи­ви, али ипак ди­ван Ли­са­бон, ши­рок, мо­де­ран, фу­т у­ ри­стич­ки, ка­ква је и же­ле­знич­ка ста­ни­ ца ко­ја је ту сме­ште­на, ка­кав је и тр­жни цен­тар „Вас­ко да Га­ма“, исто­и­ме­на ку­ла, па­ви­љо­ни, жи­ча­ра, Оке­ан ­ а­ри­јум, мо­дер­ ни­стич­ке скулп­т у­ре, фон­та­не... Тач­но је све оно ка­ко ту­ри­сти опи­ су­ју Ли­са­бон: ча­ро­бан, жи­во­пи­сан, бре­ ме­нит слав­ном исто­ри­јом, ро­ман­ти­чан, бо­ем­ски, ме­ди­те­ран­ски не­по­сре­дан, при­ро­дан, раз­ба­ру­шен, опу­штен... Али, ипак би мо­гао да је и ма­ло про­фе­си­о­ нал­ни­ји, да се ма­ло ви­ше по­тру­ди око тих стра­на­ца ко­ји су до­шли да ужи­ва­ ју и по­тро­ше свој но­вац. За по­че­так, да по­бољ­ша обе­ле­жа­ва­ње од­ре­ђе­них ме­ста и да пре­ве­де је­лов­ни­ке, бар на ен­гле­ски. По­сле и дру­ге ства­ри, али по­ла­ко. s


SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

39


О Д­Р Е­Д И­Ш Т А

Ко­мо је бај­ка МА­ЛО УПУТ­С ТВО ЗА УПО­ТРЕ­БУ ЈЕД­НОГ ЈЕ­ЗЕ­РА

40

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.


Бри­тан­ски пе­сник Ше­ли сма­трао је то лом­бар­диј­ско је­зе­ро нај­леп­шим ме­стом на све­ту. ­ То­ли­ко ле­пим да је про­ме­ни­ло ње­го­во до­та­да­шње по­и­ма­ње ле­по­те. Тој ле­по­ти ни­су одо­ле­ли ­ ни Да Вин­чи, Вер­ди, Мо­царт, Ге­те, Стен­дал, Бај­рон... Љуп­ки гра­ди­ћи на оба­ли, ду­бо­ка ­ там­но­пла­ва во­да, спој ме­ди­те­ран­ског би­ља и пла­нин­ских шу­ма, по­мо­ран­џи на оба­ли ­ и алп­ских сне­го­ва у ви­со­ви­ма... Све то чи­ни из­у­зет­ним ово „је­зе­ро у об­ли­ку чо­ве­ка“. ­ Али Ко­мо је, пре све­га, „ме­сто где мо­же обе­руч­ке да се за­гр­ли сун­це“ Пи­ше: Дра­га­на Бар­јак­та­ре­вић

Фо­то: Дра­га­на Бар­јак­та­ре­вић, Ар­хи­ва „На­ци­о­нал­не ре­ви­је“

SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

41


О Д­Р Е­Д И­Ш Т А

Д

ве вр­сте љу­ ди по­се­ћу­ју је­зе­ро Ко­мо. По­зе­ри, јер је не­ко још одав­но ста­вио ети­ке­т у „мон­ден­ ско“ на тај бај­ к о­ в и­ т и кра­јо­лик, и за­љу­  По­глед на Ле­ко бље­ н и­ ц и у при­ р о­ д у, јер већ у је­дан по­глед и је­зе­ро Ко­мо ту ста­ну ви­со­ки чем­пре­си, пал­ме, ста­бла по­мо­ран­џе, гу­сти че­ти­на­ри, си­ве пла­ни­ не бе­лих вр­хо­ва и је­зе­ро те­гет или злат­ не бо­је, у за­ви­сно­сти од по­ло­жа­ја сун­ца. Ако при­па­да­те дру­гој гру­пи, за бо­ра­вак на овом је­зе­ру тре­ба при­лич­но ду­го да ште­ди­те. Дру­га мо­гућ­ност је да сме­штај про­на­ђе­те у не­ком обли­жњем ме­ста­шцу. Или код при­ја­те­ља у Ми­ла­ну. Од глав­ног гра­да Лом­бар­ди­је за све­га сат вре­ме­на се во­зом сти­же у гра­дић Ко­мо на са­мом ју­ гу је­зе­ра. Ита­ли­јан­ски во­зо­ви су тач­ни, удоб­ни, ма­хом чи­сти, и тут­ње кроз жи­ во­пи­сне пеј­за­же. За­то не тре­ба бе­жа­ти од те мо­жда ма­ње ком­фор­не, али сва­ка­ко за­ни­мљи­ви­је ва­ри­јан­те пу­то­ва­ња. НА ИЗ­ВО­РИ­ШТУ НА­ДАХ­НУ­ЋА Ко­мо је бај­ка. Схва­ти­ће­те то чим иза­ ђе­те из во­за, на не­кој од оних ле­пих ста­

Име Ори­ги­нал­ни на­зив је­зе­ра је La­rio, од ла­тин­ског La­ri­us lo­cus. Ме­ђу­тим, та­ко га не зо­ве ни­ко осим по­не­ког ме­шта­ни­на. По­ пу­лар­ни­ји на­зив је­зе­ро ду­гу­је нај­ве­ћем гра­ду на сво­јој оба­ли – Ко­му, па отуд La­go di Co­mo. Име Ко­мо, пак, во­ди по­ре­кло од келт­ске ре­чи camb, што зна­чи до­ли­на.

42

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

рин­ских же­ле­знич­ких ста­ни­ца у ма­лим ме­сти­ма. Из­над њих се из­ди­же гу­ста шу­ма, а до­ле се по­глед спу­шта на ви­ју­ га­ве ули­це и у њи­ма цр­ве­не и жу­те ку­ће ра­с у­те по оба­ли ко­ју за­пљу­ску­је све­тлу­ ца­ва во­да. Ко­мо је бај­ка! По­ред ис­тан­ча­ них чу­ла, то и на­у­ка по­твр­ђу­је. У пи­та­њу је пла­нин­ско је­зе­ро лед­нич­ког по­ре­кла чи­ја се нај­ду­бља тач­ка на­ла­зи на че­ти­ри сто­ти­не два­де­сет ме­та­ра. Упра­во због ве­ли­ке ду­би­не во­да има ле­пу там­но­пла­ ву бо­ју. И кли­ма је ту по­себ­на, пла­нин­ ска и ме­ди­те­ран­ска у исто вре­ме. Због ме­ша­ња та два ути­ца­ја, у гра­до­ви­ма око је­зе­ра ра­сту пал­ме, по­мо­ран­џе и ма­сли­ не, а на окол­ним пла­нин­ским ма­си­ви­ма гу­сте че­ти­нар­ске шу­ме. Ни­је он­да ни чу­до што су баш на тим оба­ла­ма ра­зно­ли­ких кро­шњи и мо­дрих ду­би­на сво­ја ре­мек-де­ла ства­ра­ли чу­ ве­ни сли­ка­ри, пе­сни­ци, ком­по­зи­то­ри: Да Вин­чи, Вер­ди, Бе­ли­ни, Мо­царт, Ге­те, Стен­дал, Фло­бер, Хе­мин­гвеј, Вор­дсворт, Бај­рон, Ше­ли, Ман­цо­ни, Еко... Бри­тан­ ски пе­сник Ше­ли ре­као је за Ко­мо да је нај­леп­ше ме­сто на све­т у, то­ли­ко ле­по да је про­ме­ни­ло ње­го­во до­та­да­шње по­ и­ма­ње ле­по­те. Тој ле­по­ти ни­с у одо­ле­ли ни ари­сто­кра­ти­ја ни џет-сет, од Це­за­ра до Клу­ни­ја. На оба­ла­ма Ко­ма по­ди­за­ли су лук­с у­зне ви­ле, па ти­ме и це­ну је­зе­ра. Не­сва­ки­да­шња при­ро­да по­слу­жи­ла је и као ку­ли­се не­ко­ли­ким хо­ли­вуд­ским фил­мо­ви­ма: Ка­зи­но ро­јал, По­но­во у игри, Ра­то­ви зве­зда. Ка­да би­сте ме­шта­ни­на не­ког ма­ле­ног ри­бар­ског се­ла пи­та­ли не­што о сни­ма­њу Ра­то­ва зве­зда, ве­ро­


ват­но би вам збу­ње­но од­го­во­рио да ни­ је би­ло ту ни­ка­квих ра­то­ва. И баш због тог ми­ра ко­ји ни Хо­ли­вуд не мо­же да по­ре­ме­ти, Ко­мо је ипак мно­го ви­ше од сце­но­гра­фи­је за аме­рич­ке блок­ба­сте­ре и од­ма­ра­ли­шта Џор­џа Клу­ни­ја. Ко­мо је пре све­га ме­сто где мо­же обе­руч­ке да се за­гр­ли сун­це. ПО­ГЛЕД СА АЛП­СКОГ БАЛ­КО­НА Оби­ла­зак је­зе­ра сва­ка­ко тре­ба от­по­ че­ти у гра­ду ко­јем оно ду­гу­је сво­је име. Ако се др­жи­мо ло­кал­ног ту­ма­че­ња, по ком је­зе­ро има људ­ско об­лич­је, град Ко­ мо сме­стио се на крај ње­го­ве ле­ве но­ге. Же­ле­знич­ка ста­ни­ца бли­зу је оба­ле и то је до­бро по­ла­зи­ште за шет­њу кроз град. Не­да­ле­ко ода­тле на­ла­зи се ста­ро је­згро гра­да са уским ули­ца­ма, ма­лим тр­го­ви­ма, ре­не­сан­сним ба­зи­ли­ка­ма, љуп­ким рад­њи­ца­ма, ан­ти­квар­ни­ца­ма, ре­сто­ра­ни­ма, све тач­но ка­ко за­тво­ре­ них очи­ју за­ми­шља­мо Ита­ли­ју. Ту је, цен­трал­но по­зи­ци­о­ни­ран, и Ду­о­мо, чи­ је су фа­са­де сво­је­вр­стан ле­то­пис Ко­ма, бу­ду­ћи да је ка­те­дра­ла по­ди­за­на че­ти­ри ве­ка. Дру­га тра­са за ше­та­ње је кеј Ла­рио, на ком се на­ла­зе не­ке од нај­леп­ших ви­ ла у гра­ду. За вре­ме вла­да­ви­не Ма­ри­је Те­ре­зи­је и Јо­си­фа II Ко­мо је кул­т ур­но и ин­ду­стриј­ски про­цве­тао, те су бо­га­те по­ро­ди­це по­че­ле да се так­ми­че у то­ме ко ће из­гра­ди­ти леп­шу ви­лу на оба­ли. Не­ке се и да­нас мо­гу ви­де­ти, а нај­по­зна­ ти­ја је ви­ла Ол­мо, у ко­јој се на­ла­зи му­зеј по­све­ћен Алек­сан­дру Вол­ти, на­уч­ни­ку

по ко­ме је име до­ би­ла ме­ра за елек­ трич­ни на­пон. А мо­жда нај­бо­ љи на­чин да ви­ди­ те цео град је­сте да се поп­не­те до се­ла Бру­на­те, ода­кле се ви­де Ко­мо и окол­на се­ла, је­зе­ро, сло­је­ ви­те пла­ни­не, све док се по­глед не изу­ би у алп­ском сне­гу и да­ле­кој из­ма­гли­ ци. До ви­ди­ков­ца се сти­же жи­ча­ром, ко­ја на сва­ких пет­на­е­стак ми­ну­та кре­ ће са ке­ја. Во­жња тра­је се­дам ми­ну­та и ве­о­ма је уз­бу­дљи­ва, што због на­ги­ба од пе­де­сет пет сте­пе­ни, што због па­но­ра­ме ко­ја се ши­ри из ми­ну­та у ми­нут. По­сле ис­кр­ца­ва­ња у Бру­на­теу, пре­о­ста­ју вам још два ки­ло­ме­тра вер­ти­кал­не шет­ње до све­ти­о­ни­ка. Ако вам већ не за­ста­не дах од пе­ња­ња, си­гур­но хо­ће од ле­по­те, јер се са тог бал­ко­на пру­жа нај­леп­ши по­глед на је­зе­ро. Дру­ги леп ви­ди­ко­вац на­ла­зи се на зам­ку Ба­ра­де­ло, на исто­и­ ме­ном бр­ду ко­је се из­ди­же из­над гра­да. До ње­га се лак­ше сти­же, пе­шке за по­ла са­та, пра­те­ћи пу­то­ка­зе кроз парк Спи­ на вер­де.

Чу­до­ви­ште из је­зе­ра Оп­ште је по­зна­та ле­ген­да о чу­до­ви­шту из Лох Не­са. Ме­ ђу­тим, и Лох Ко­мо по­хо­ди ми­стич­но ство­ре­ње – пре­кри­ве­но кр­љу­шти­ма и не­ко­ли­ко ме­та­ра ду­гач­ко. Пр­ви пут је ви­ђе­но 1946, а по­след­њи 2003. го­ди­не. Ве­ру­је се да је реч о по­том­ку пр­вог реп­ти­ла ла­ри­о­са­о­ру­са, чи­ји је фо­сил про­на­ђен у пе­ћи­ ни у бли­зи­ни Ва­ре­не у XVI­II ве­ку.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

43


О Д­Р Е­Д И­Ш Т А РО­МАН­ТИЧ­НА И ЗЛАТ­НА ОБА­ЛА Оба­ла је­зе­ра ду­гач­ка је сто се­дам­де­ сет ки­ло­ме­та­ра. Ту­ри­сти углав­ном по­ се­ћу­ју тек де­лић за­пад­ног ру­кав­ца око гра­до­ва Ко­мо или Бе­ла­ђо, ко­ји је на­зван Ро­ман­тич­на или Злат­на оба­ла. Ме­ђу­ тим, ка­ко се иде ка се­ве­ру је­зе­ра, ка ма­ њим и мир­ни­јим ме­сти­ма, они­ма за ко­је вам ни­је по­треб­на ли­ста зна­ме­ни­то­сти да би­сте се оду­ше­ви­ли, схва­ти­ће­те да оба­ла ипак тек та­мо по­ста­је ро­ман­тич­ на и злат­на. Из Ко­ма мо­же­те да на­ста­ви­те во­зом, ауто­бу­сом, ко­ли­ма, би­ци­клом, тра­јек­ том, чам­цем... Све у за­ви­сно­сти од то­га ку­да сте се да­ље на­ме­ри­ли: Чер­но­био, Ла­љо, Ме­на­ђо, Ва­ре­на, Гра­ве­до­на. Ка­да на ин­тер­не­т у пре­тра­жу­је­те сли­ке „је­зе­ ро Ко­мо“, ме­ђу пр­ви­ма ис­ко­чи гра­дић са фа­са­да­ма то­плих бо­ја и зе­ле­ним жа­лу­ зи­на­ма. То је Ва­ре­на, ри­бар­ско се­ло са уским кал­др­ма­ма ко­је се спу­шта­ју до је­зе­ра, ма­ле­ним пла­жа­ма, ше­та­ли­штем дуж оба­ле, ре­сто­ра­ни­ма са по­гле­дом на раз­не ни­јан­се зе­ле­не и пла­ве. А у њи­ма, по­ред не­за­о­би­ла­зне ита­ли­јан­ске па­сте, мо­же­те да про­ба­те и не­ки још ло­кал­ни­ ји спе­ци­ја­ли­тет, као што је па­лен­та за­ пе­че­на са ко­зјим си­ром или је­зер­ском

44

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

Му­зеј сви­ле Ко­мо још на­зи­ва­ју гра­дом сви­ле. Ако же­ли­те да са­зна­те не­што о том ску­по­це­ ном ма­те­ри­ја­лу, тех­ни­ка­ма об­ра­де, бо­ је­њу, кон­зер­ва­ци­ји, оба­ве­зно по­се­ти­те Му­зеј сви­ле на обо­ду гра­да. Из­ме­ђу оста­ лог, би­ће­те у при­ли­ци да ви­ди­те ре­кон­ струк­ци­ју хе­миј­ске ла­бо­ра­то­ри­је са све опре­мом из XVI­II ве­ка или, ре­ци­мо, да се ди­ви­те узор­ци­ма нај­фи­ни­је тка­ни­не.

ри­бом, раз­у­ме се, упе­ца­ном тог ју­тра. Исто као Ко­мо, и Ва­ре­ну мо­же­те са­ гле­да­ти из две пер­спек­ти­ве. Мо­же­те да брч­ка­те но­ге у је­зе­ру док је­де­те гра­ни­ ту од ли­му­на или сла­до­лед од пи­ста­ћа, а мо­же­те и да се поп­не­те до зам­ка Ве­цио, ко­ји се на­ла­зи на уз­ви­ше­њу из­над гра­да, те да са мир­не ви­си­не гле­да­те и уди­ше­те там­не ду­би­не, са­чу­ва­те их не­где у се­би, па из­вла­чи­те по по­тре­би. Кад отво­ри­те ма­пу, ви­де­ће­те да је је­ зе­ро Ко­мо са­свим нео­бич­ног об­ли­ка. Под­се­ћа на обр­ну­то сло­во Y, а ме­шта­ни ка­жу да има об­лик чо­ве­ка – јед­на но­га је Ко­мо, дру­га Ле­ко, нос је До­ма­зо, зад­њи­ ца Бе­ла­ђо. А кад би­смо ула­зи­ли у де­та­ ље, мо­гли би­смо да до­да­мо – Ко­мо има об­лик чо­ве­ка са ду­шом пе­сни­ка. s


УСТА­НО­ВА­СТУ­ДЕНТ­СКО­­ ОД­МА­РА­ЛИ­ШТЕ­„БЕ­О­ГРАД“ ПЈ­„Рат­ко­Ми­тро­вић“­на­Зла­ти­бо­ру Реч је о више објеката високе категорије, изграђених осамдесетих и деведесетих година XX века. Адаптирани су и обновљени по модер­ ним стандардима. Налазе се на само пола километра од центра Злати­ бора, у лепој боровој шуми, и нуде изузетне услове за одмор и рекре­ ацију. За боравак овде влада велико интересовање студената. Пружају услуге и корисницима споља. Комплекс се састоји се од четири објекта:

Ви­ла­„Ср­би­ја“,

површине 2.015 квадратних метара, капацитета 39 лежаја. Има ресто­ ранску салу са 250 места (четири звездице), салу за семинаре са 50 места и летњу башту са 150 места.

Ви­ла­„Лов­ћен“,

површине 3.238 квадратних метара, капацитета 141 лежај.

Ви­ла­„Зла­ти­бор“,

површине 1.276 квадратних метара, капацитета 88 лежаја, са спорт­ ском теретаном.

Ви­ла­„Ро­ма­ни­ја“,

конгресни центар, са две сале од по 250 места, површине 1.920 ква­ дратних метара, и са смештајним капацитетом од 58 лежаја. 031 841 369 •

Улица спортова бб, 31315 Златибор 031 841 791 • recepcija.zlatibor@usob.rs • www.usob.rs


Д Н Е В­Н И К

46

/

D I A R Y

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.


ДВА­НА­ЕСТ ДА­НА НА КРУ­ЗЕ­РУ „КО­С ТА СЕ­РЕ­НА“ ПО МЕ­ДИ­ТЕ­РА­НУ И ИС­ТОЧ­НОМ АТЛАН­ТИ­КУ

У не­за­бо­рав­ном кру­гу Од Са­во­не, по­ред Мар­се­ља, кр­оз Бар­се­ло­ну, Ка­диз, Тан­гер, Ли­са­бон, Ва­лен­си­ју, Рим... ­ Цео је­дан гра­дић пу­ту­је и жи­ви на оној ли­ни­ји из­ме­ђу мо­ра и не­ба, из­ме­ђу гра­до­ва на оба­ли ко­ји веч­но до­че­ку­ју и ис­пра­ћа­ју. Све то за­јед­но је јед­на моћ­на и пр­о­фи­та­бил­на ма­ши­не­ри­ја. На кру­зе­ри­ма ко­ји кр­ста­ре ши­ром све­та од­јед­ном мо­же да се на­ђе и ви­ше од де­сет ми­ли­о­на пут­ни­ка. Јед­на зе­мља ве­ли­чи­не Грч­ке

Текст: Бо­жо Мај­с то­ро­вић и НР Прес

П

е­так, 16. ја­ну­ар 2015. Пло­вид­ба по­чи­ње из Са­во­не, ма­лог луч­ ког гра­да пе­де­се­так ки­ло­ме­та­ра уда­ље­ног од Ђе­но­ве. Пре­ма Мар­се­љу, па да­ље. Це­лу ноћ, не свра­ћа­ју­ћи у Мар­сељ, пло­ви­мо мир­но и не­чуј­но, све до при­ ста­ја­ња у Бар­се­ло­ни. Су­бо­та, 17. ја­ну­ар 2015. Так­си­јем од при­ста­ни­шта кре­ће­мо у ста­ру лу­ку у Бар­се­ло­ни, уда­ље­ну два ки­ло­ме­тра. Њен сим­бол је спо­ме­ник Кри­сто­фо­ру Ко­лум­бу, ко­ји је ода­тле за­пло­вио на да­ ле­ки пут пре­ко Атлан­ти­ка. И та­да је у глав­ној ули­ци Рам­блас, ко­ја по­чи­ње од Ко­лум­бо­вог спо­ме­ни­ка, би­ла укот­вље­на ре­пли­ка ње­го­вог бр­о­да. На обе стра­не

ули­це су лет­ње ба­ште и ша­ре­не пр­о­дав­ ни­це, пу­не све­га, од су­ве­ни­ра до дре­со­ва фуд­ба­ле­ра „Бар­се­ло­не“. Бар­се­ло­на је пра­ви би­сер ме­ђу гра­ до­ви­ма Сре­до­зе­мља. Те­шко је не­што пр­о­збо­ри­ти о њој а да већ ни­је ре­че­но. Пр­ви пут сам у Бар­се­ло­ни, пре ви­ше од три де­це­ни­је, гле­дао ко­ри­ду у гла­со­ви­ тој „Аре­ни“. Оста­ла је иста и на истом ме­сту, али ви­ше ни­је по­при­ште су­ро­ве бор­бе с би­ко­ви­ма. Би­ло је вре­ме то ка­да је гра­ђен ста­ди­он „Ноу камп“ за лет­ње Олим­пиј­ске игре. Не­де­ља, 18. ја­ну­ар 2015. На пу­чи­ни смо це­лу ноћ. Си­лу­е­те пла­ни­на и на­се­ља ука­зу­ју да шпан­ска оба­ла ни­је да­ле­ко. SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

47

 Вра­та­ Ме­ди­те­ра­на, вра­та­ Атлан­ти­ка:­ Ги­брал­тар

Фо­то: Ар­хи­ва НР, Јо­сип Ша­рић


Д Н Е В­Н И К  Ка­за­блан­ка ­ у из­ма­гли­ци

На пла­ни­на­ма се на­зи­ру сне­жне бе­ли­не. Ју­тро ма­гло­ви­то, пре под­не облач­но, по­ под­не раз­ве­дра­ва­ње. Сле­де­ће но­ћи ма­ло не­вре­ме. Ва­ло­ви као бе­ли га­ле­бо­ви сле­ те­ли на во­ду. Ве­тар ду­ва бр­зи­ном око 100 ки­ло­ме­та­ра на сат, гр­до­си­ја бр­о­да се бла­го љу­ља. По­не­де­љак, 19. ја­ну­ар 2015. То­ком ноћ­не пло­вид­бе кр­оз Ги­брал­тар­ски ка­ нал, ка Атлан­ти­ку, ве­тар је не­ка­ко оста­ јао за на­ма у Сре­до­зе­мљу. Та­ко нас је стра­шни и по­не­кад ћу­дљи­ви оке­ан до­ че­као по­ма­ло по­спа­но, без да­шка и та­ ла­са. Ују­тро око де­вет, ушли смо у лу­ку Ка­диз, оба­сја­ну сун­цем. То је ста­ро­ве­ков­ни гра­дић на крај­ њој за­пад­ној оба­ли Шпа­ни­је, у по­кра­ји­ ни Ан­да­лу­зи­ја, не­да­ле­ко од гра­ни­це са Пор­т у­га­ли­јом. Ве­ру­је се да је Ка­диз на­ стао 3.000 го­ди­на пре но­ве ере. Пр­во је био фе­ни­чан­ски, за­тим грч­ки, па рим­ски и ма­вар­ски, ви­зи­гот­ски и арап­ски... На­ ро­чи­то се обо­га­тио тр­го­ви­ном из­ме­ђу Шпа­ни­је и Ла­тин­ске Аме­ри­ке. У гра­ду су још очу­ва­ни тра­го­ви арап­ског исла­ ма, пу­ни жу­бо­ра ше­др­ва­на и жа­мо­ра су­ фи-по­е­зи­је. Не при­ви­ђа нам се: и зво­ник ка­те­дра­ле ли­чи на ми­на­рет џа­ми­је. Бр­ ој­на су ма­вар­ска и ба­рок­на зда­ња. Сан­та Ма­ри­ја је јед­на од нај­ста­ри­јих че­твр­ти гра­да. Ту­ри­сте оду­ше­вља­ва бо­та­нич­ка ба­шта на са­мој оба­ли, са огром­ним ста­ бли­ма ко­је не мо­же опа­са­ти ни пет-шест ра­ши­ре­них ру­ку. Та чу­де­сна ста­бла под­ се­ћа­ју на див­не др­ве­не скулп­т у­ре. Ули­це су по­пло­ча­не мр­ким ма­ка­да­мом, по­себ­ но во­зи­ло пе­ре их во­дом по­ме­ша­ном са не­ким де­тер­џен­том, што се рет­ко ви­ђа у све­т у. Мно­ге ку­ће у Ка­ди­зу ози­да­не су до по­ла шу­пљи­ка­вом се­дром. Има ту још мно­го ства­ри ко­је би­смо ра­до ви­де­ ли, али ва­ља по­ћи. Нас че­ка бе­ла ла­ђа. Уто­рак, 20. ја­ну­ар 2015. Опет ноћ­на пло­вид­ба, са­да пре­ма оба­ла­ма се­ве­ро­ за­пад­не Афри­ке. По­не­кад је и у ја­ну­а­ру мир­на пу­чи­на. Бр­од ла­га­но упло­вља­ва у сун­цем оба­сја­ну лу­ку Ка­за­блан­ка.

Ни дла­ка за за­мер­ку По при­ро­ди кри­тич­ни, за све ове да­не у пу­ту­ју­ћем гра­ду ни­смо има­ли ни дла­ку за за­мер­ку. Све функ­ци­о­ни­ше бес­пре­ кор­но. Са­вр­ше­не пут­нич­ке ка­би­не, ре­сто­ра­ни, са­мо­по­слу­ге, као и ба­зе­ни, игра­о­ни­це, по­зо­ри­шне пред­ста­ве сва­ке ве­че­ри, ди­ско­те­ке и пле­сне дво­ра­не.

48

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

У но­ви­је вре­ме нај­по­зна­ти­ја по ис­ то­­и­ме­ном фил­му из рат­не 1942. го­ди­ не, са Хем­фри­јем Бо­гар­том у глав­ној уло­зи. По­сле еги­пат­ске Алек­сан­дри­је, то је нај­ве­ћа по­мор­ска лу­ка на се­ве­ру Афри­ке. Кр­оз пр­о­зор бр­од­ске ка­би­ не ви­ди­мо љу­де ко­ји жу­ре на по­сао. У лу­ци ми­ру­ју огром­не ди­за­ли­це, вра­то­ ва из­ду­же­них као у жи­ра­фа док ослу­ шку­ју опа­сност. Ме­ђу хи­ља­ду џа­ми­ја Ка­за­блан­ке из­два­ја се но­ва ве­ле­леп­на гра­ђе­ви­на од мер­ме­ра бо­је пу­стињ­ског пе­ска. То је ма­у­зо­леј по­све­ћен Ха­са­ну Дру­гом, по ве­ли­чи­ни и зна­ча­ју тре­ћи храм у му­сли­ман­ском све­т у. Сре­да, 21. ја­ну­ар 2015. Уве­че око де­ вет ис­пло­ви­ли смо из Ка­за­блан­ке, а ују­ тру око се­дам упло­ви­ли у Тан­гер. На крај­њем се­ве­ру Ма­ро­ка, уз сам за­пад­ни улаз у Ги­брал­тар­ски мо­ре­уз, ово је дру­ га по зна­ча­ју лу­ка у Ма­ро­ку, по­себ­но за тр­го­ви­ну из­ме­ђу Ма­ро­ка и Шпа­ни­је. Град има пре­ко де­вет сто­ти­на хи­ља­да ста­нов­ни­ка и оста­вља ути­сак ти­пич­но ма­ро­кан­ског сти­ла, са не­из­бе­жном ме­ ди­ном и уским стр­мим ули­ца­ма, мно­ штвом ма­лих хо­те­ла и љуп­ких пр­о­дав­ ни­ца, пу­них су­ве­ни­ра руч­не из­ра­де. Док по­под­не пло­ви­мо из Тан­ге­ра пре­ма се­ве­ру, ка Пор­т у­га­ли­ји и Ли­са­ бо­ну, од­јед­ном се на пу­чи­ни из­ме­ђу не­ бе­ског и мор­ског пла­вет­ни­ла по­ја­ви­ла ду­га. У прав­цу Ги­брал­тар­ског мо­ре­у­за, на отво­ре­ном мо­ру, пет-шест ве­ли­ких бр­о­до­ва че­ка на ца­рин­ске кон­тро­ле у по­гра­нич­ним во­да­ма. Го­то­во нео­сет­но, кли­зи­мо ис­точ­ним Атлан­ти­ком. Че­твр­так, 22. ја­ну­ар 2015. То­ком но­ ћи смо мир­но пло­ви­ли и око де­вет са­ти ују­тро сти­гли у Ли­са­бон. То је тај Ли­са­ бон! Древ­ни град на се­дам бре­жу­ља­ка, по­пут Ри­ма или Бе­о­гра­да. Глав­ни град Пор­т у­га­ли­је и нај­за­пад­ни­ја пре­сто­ни­ ца Евро­пе, али и јед­на од нај­леп­ших на све­т у. На­ла­зи се на ју­го­за­па­ду Пор­т у­га­ ла, на оба­ли Атлан­ти­ка, где се ре­ка Те­ жо, нај­ду­жа на Ибе­риј­ском по­лу­о­стр­ву (1.007 ки­ло­ме­та­ра), ули­ва у оке­ан. (Пу­ на нам је бе­ле­жни­ца из Ли­са­бо­на. Али, по­што ће се у овом из­да­њу На­ци­о­нал­ не ре­ви­је ти­ме ба­ви­ти дру­ги, ко­ји су та­ мо пр­о­ве­ли ви­ше вре­ме­на, иде­мо да­ље. Оста­вља­мо за со­бом тај ле­пи град ко­ји, шћу­ћу­рен на ру­бу оке­а­на, сто­ле­ћи­ма сне­ва о да­љи­на­ма.


SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

49


Д Н Е В­Н И К Пе­так, 23. ја­ну­ар 2015. Од ка­ко смо кре­ну­ли са нај­у­да­ље­ни­је тач­ке на­шег кр­ста­ре­ња, из Ли­са­бо­на, пра­ти нас мир­ но мо­ре. По дру­ги пут пло­ви­мо ноћдан-ноћ-дан, до по­дне­ва. Кр­оз ка­нал Ги­брал­та­ра су­сре­ће­мо шест-се­дам ве­ ли­ких пре­ко­о­ке­ан­ских бр­о­до­ва, на­то­ ва­ре­них огром­ним кон­теј­не­ри­ма. Ро­ба из ра­зних кра­је­ва све­та та­ко ула­зи у Евро­пу, ве­ро­ват­но нај­ви­ше она „ma­de in Chi­na“. На европ­ској оба­ли, ко­јој смо бли­же не­го африч­кој, ви­ди се и са­ми град-др­ жа­ви­ца Ги­брал­тар, са оном сво­јом „гла­ вом ше­ће­ра“ слич­ном као у Рио де Жа­ не­и­ру.

 Ва­лен­си­ја

Су­бо­та, 24. ја­ну­ар 2015. Ва­лен­си­ја. Од­мах по­ми­шља­мо на исто­и­ме­ни фуд­ бал­ски клуб, на пи­сца Ги­ље­на де Ка­стра, чу­де­сног ком­по­зи­то­ра Ро­дри­га, или (за­ што да не) на те­ни­се­ра Да­ви­да Фе­ре­ра. По ве­ли­чи­ни и ва­жно­сти, тре­ћи град у Шпа­ни­ји и јед­на од пет-шест нај­ве­ћих де­сти­на­ци­ја ове ту­ри­стич­ке ве­ле­си­ле. Од при­ста­ни­шта у ко­јем је наш кру­ зер „Ко­ста Се­ре­на“, на ко­јем је око пет хи­ља­да ту­ри­ста и осо­бља, до цен­тра гра­да во­зе шатл-ауто­бу­си. У овом ста­ ром ме­ди­те­ран­ском гра­ду, са мно­гим кул­т ур­ним и исто­риј­ским сло­је­ви­ма, са мно­штвом тр­го­ва, фон­та­на, хра­мо­ва, не зна чо­век где би пре. Ком­плекс Му­зе­ја на­у­ке и тех­ни­ке је град у гра­ду. У Му­ зе­ју ле­пих умет­но­сти че­ка­ју нас Ди­је­го Ве­ла­скез, Ти­ци­јан, Ел Гре­ко, Го­ја. У том ни­зу су и Му­зеј Фа­ље­ро, Му­зеј пра­и­сто­ ри­је Ва­лен­си­је, Му­зеј ко­ри­де. Би­о­парк, Бо­та­нич­ка ба­шта, Аква­парк, Кра­љев­ски вр­то­ви, Парк у ко­ри­т у ре­ке Ту­ри­је. Зда­ ња, ме­ло­ди­је и уку­си ко­је ће­мо пам­ти­ти.

Ми­ли­о­ни Већ са­да у све­ту по­сто­ји пре­ко две хи­ ља­де кру­зе­ра. У сва­ком од њих има око пет хи­ља­да ме­ста за пут­ни­ке, па и ви­ше. То зна­чи да од­јед­ном на кру­зе­ри­ма мо­же да пу­ту­је ви­ше од де­сет ми­ли­о­на љу­ди.

Све­га има, са­мо фа­ли вре­ме­на. Јер нас че­ка бе­ла ла­ђа. Не­де­ља, 25. ја­ну­ар 2015. Пло­ви­мо но­ћу. Не­где на за­ми­шље­ној ли­ни­ји ко­ ја по­ве­зу­је Бар­се­ло­ну и Рим, одва­ја­мо се од шпан­ске оба­ле и кре­ће­мо на ис­ток. Оста­вља­мо за­но­сну оба­лу и сне­жне вр­ хо­ве Шпа­ни­је. Оштрим за­о­кре­том кру­ зер се усме­ра­ва ка пр­о­ла­зу из­ме­ђу Кор­ зи­ке и Сар­ди­ни­је. Већ бли­зу ита­ли­јан­ске чи­зме, бли­зу по ме­ри­ли­ма пу­чи­не, усме­ ра­ва се ју­жни­је, ка за­пад­ној лу­ци Ри­ма, Ци­ви­та­ве­ки­ји, где сти­же­мо око де­вет са­ти ују­тро. По­не­де­љак, 26. ја­ну­ар 2015. Са по­ро­ ди­цом ту­ри­ста из Сло­ве­ни­је из­нај­ми­ли смо так­си, 40 евра по осо­би, и кре­ну­ли пре­ма веч­ном гра­ду. Пра­ти нас бла­га ки­ша, пр­ви пут од по­чет­ка пу­то­ва­ња. Во­зач-так­си­ста, ујед­но и ту­ри­стич­ки во­дич, по­ка­зу­је нам фо­то-ма­пу са је­да­ на­ест нај­зна­чај­ни­јих ту­ри­стич­ких та­ ча­ка Ри­ма. Фон­та­на Ди Тре­ви (ба­ци­ти нов­чић за сре­ћу), Шпан­ски трг, Пан­те­ нон, Ко­ло­се­ум, Ва­ти­кан... Тре­ба нам цео је­дан жи­вот, а не је­дан текст, да би­смо раз­у­ме­ли и опи­са­ли Рим. Град о ко­јем су на овом је­зи­ку већ пи­са­ле та­кве ве­ли­чи­ не као што су Цр­њан­ски и Ан­дрић. Док нас во­зи од јед­ног до дру­гог зна­ ме­ни­тог ме­ста, ка­сни­је и на­траг у лу­ку, шо­фер нам ми­ло­звуч­но пе­ва по­зна­те кан­цо­не и опер­ске ари­је. Пи­та­мо га да ли је то ура­чу­на­то у ону па­пре­ну це­ну, а он се сме­је. Ни­је, ка­же, то он ча­сти. Уто­рак, 27. ја­ну­ар 2015. Од Ци­ви­та­ ве­ки­је до Са­во­не, тач­ке у ко­јој се за­тва­ ра овај наш ле­пи круг, пло­ви­ли смо тач­ но два­на­ест са­ти. Ле­па бр­он­за­на си­ре­на, по­ла ри­ба, по­ла ђе­вој­ка, и да­ље сто­ји у луч­ком тер­ми­на­лу. Че­ка нас. На­пу­шта­мо кру­зер, ту гра­ђе­ви­ну од че­тр­на­ест спра­то­ва, у ко­јој пу­т у­је цео је­дан ома­њи град. У све­т у по­сто­ји, ка­жу, ви­ше од две хи­ља­де та­квих. Ни­је ни чу­ до. Ути­сци су не­за­бо­рав­ни. s

50

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.


Т О К „НА­ЦИ­ОН ­ АЛ­НА РЕ­ВИ­ЈА“ НА РЕ­ЦИ ЗАМ­БЕ­ЗИ И ВИК­ТО­РИ­ЈИ­НИМ ВО­ДО­ПА­ДИ­МА

Дим ко­ји гр­ми

52

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.


Чу­де­сно је то ме­сто, јед­но од нај­леп­ших на све­ту. Ве­ли­ка ре­ка на­је­дан­пут се стр­мо­гла­ви ­ у ка­њон ду­бок ви­ше од сто­ти­ну ме­та­ра, от­кри­је за­стра­шу­ју­ћу сна­гу и ле­по­ту сво­је ди­вље при­ро­де. Вео во­де­не пра­ши­не ди­же се и до пет сто­ти­на ме­та­ра увис. Укљу­чу­је­мо бри­са­че ­ на хе­ли­коп­те­ру. На дру­гој стра­ни ка­њо­на је Зам­би­ја. На­сред же­ле­зног мо­ста оп­ко­ра­чу­је­мо ­ жу­ту ли­ни­ју, др­жав­ну гра­ни­цу. Мо­кри до го­ле ко­же по сун­ча­ном да­ну. Ми ће­мо убр­зо ­ на­пу­сти­ти ово ме­сто, али оно ни­кад не­ће нас Текст и фо­то: Соња Лапатанов

SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

53


Т О К  Вик­то­ри­ји­ни во­до­па­ди Спо­ме­ник ­ др Деј­ви­ду ­ Ли­винг­сто­ну Хо­тел ­ „Вик­то­ри­ја Фолс“ из 1906, ­ у едвар­ди­јан­ском сти­лу

С

ло­бод­но се мо­же ре­ћи да је при­ча о ре­ци Зам­бе­зи при­ча о Афри­ци. Ње­но име на је­зи­ку на­ро­да Ло­ зи зна­чи ср­це све­га, док на је­зи­ку на­ро­да Тон­га зна­чи ве­ли­ка ре­ка, што јој у пот­ пу­но­сти при­ста­је. Зам­бе­зи, чи­ји је на­ди­ мак Бе­си, че­твр­та је по ве­ли­чи­ни ре­ка у Афри­ци (по­сле Ни­ла, Кон­га и Ни­ге­ра). Ду­гач­ка три и по хи­ља­де ки­ло­ме­та­ра, има убе­дљи­во нај­сна­жни­ји ток. Од из­ во­ра у Зам­би­ји, моћ­но рас­т у­ћи, те­че ка ју­го­и­сто­ку, да би се кроз ши­ро­ку дел­т у у Мо­зам­би­ку ули­ла у Ин­диј­ски оке­ан. Њен из­вор се на­ла­зи у На­ци­о­нал­ ним шу­ма­ма „Из­вор Зам­бе­зи­ја“ (Zam­ be­zi So­ur­ce Na­ti­o­nal Fo­rest), у мо­чвар­ном под­руч­ју, на ви­со­рав­ни од око 1.500 ме­ та­ра над­мор­ске ви­си­не, у не­по­сред­ној бли­зи­ни тро­ме­ђе са Кон­гом и Ан­го­лом. Зам­бе­зи има огро­ман слив. Те­че кроз ис­точ­ну Ан­го­лу, Зам­би­ју и Мо­зам­бик, је­дан део ње­го­вог то­ка до­ти­че Ма­ла­ви, док дру­ги чи­ни гра­ни­цу са На­ми­би­јом, Бо­цва­ном, и Зим­баб­ве­ом. У бли­зи­ни гра­до­ва Ли­винг­стон (Зам­би­ја) и Вик­ то­ри­ја Фолс (Зим­баб­ве), об­ру­ша­ва се у ду­би­ну од пре­ко сто­ти­ну ме­та­ра и чи­ ни Вик­то­ри­ји­не во­до­па­де, нај­моћ­ни­је у Афри­ци и јед­но од нај­ве­ћих при­род­них чу­да овог кон­ти­нен­та. Ова ве­ли­ка ре­ка на­па­ја во­дом чи­тав ју­жни део цен­трал­ не Афри­ке. Плов­на је у три ду­ге ета­пе, одво­је­не бр­за­ци­ма и Вик­то­ри­ји­ним во­ до­па­ди­ма. Из ју­жно­а­фрич­ке ме­тро­по­ле Јо­ха­не­ збург упу­ти­ла сам се у Зим­баб­ве, у гра­ дић Вик­то­ри­ја Фолс, по­ла­зну тач­ку за по­се­т у чу­ве­ним Вик­то­ри­ји­ним во­до­па­ ди­ма. С об­зи­ром на зна­чај во­до­па­да и на ве­ли­чи­ну аеро­дро­ма на ко­ји смо сле­те­ ли, оче­ки­ва­ла сам ве­ћи град. Али Вик­ то­ри­ја Фолс, или Вик Фолс, ка­ко га још зо­ву, чи­ни не­ко­ли­ко ули­ца, по­слов­ни цен­тар, број­не ту­ри­стич­ке аген­ци­је, цр­ ква, тр­жни цен­тар, про­дав­ни­це спорт­

Ста­ра чар Хо­тел „Вик­то­ри­ја Фолс“ је са­да је­дан од во­де­ћих свет­ских хо­те­ла, по­знат под име­ном „The Grand Old Lady of the Falls“, члан екс­клу­зив­них „Le­a­ding Ho­tels of the World“. Ње­го­ва ар­ хи­тек­ту­ра, при­јат­ни ре­сто­ра­ни и тр­пе­за­ри­је, са­ло­ни, те­ра­се за ис­пи­ја­ње по­по­днев­ног ча­ја или кок­те­ла, на­ме­штај и ме­ки те­пи­си, ба­зен и пре­кра­сни врт, не­го­ва­но цве­ће и риб­ња­ци, фон­та­не и фан­та­сти­чан по­глед на во­до­па­де, оди­шу по­себ­ним шар­мом. Све то ску­па ову рас­ко­шну ко­ло­ни­јал­ну остав­шти­ну чи­ни оча­ра­ва­ју­ћом.

54

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

ске опре­ме, апо­те­ка, пе­ка­ра, ин­тер­нет ка­фе, про­дав­ни­ца ал­ко­хол­них пи­ћа и мно­ге бра­да­ви­ча­сте сви­ње, ко­је сло­бод­ но ше­та­ју, ри­ју и грок­ћу по гра­ду. Оми­ ље­но ме­сто бо­рав­ка су им ши­ро­ке од­ вод­не бе­тон­ске це­ви, по­ста­вље­не ис­под ко­ло­во­за. Ту су се, по све­му су­де­ћи, ове бе­шти­је на­ста­ни­ле. Не­ке од њих, има­ ле су на вра­т у и хр­ба­т у нео­бич­но ду­ге че­ки­ње, на­лик коњ­ској гри­ви, што у ра­ ни­јим су­сре­ти­ма са овим жи­во­ти­ња­ма ни­сам за­па­зи­ла. По­у­че­на ло­шим ис­ку­ ством из Уган­де, ка­да ме јед­на ве­ли­ка бра­да­ви­ча­ста сви­ња на­па­ла, са­да сам их се кло­ни­ла. У ЕДВАР­ДИ­ЈАН­СКОМ СТИ­ЛУ При­ча о овом гра­ди­ћу за­по­чи­ње 1855. го­ди­не, до­ла­ском ми­си­о­на­ра и ис­ тра­жи­ва­ча др Деј­ви­да Ли­винг­сто­на на во­до­па­де, на ме­сто Мо­си-оа-тунyа, што на је­зи­ку на­ро­да Ма­ко­ло­ло зна­чи дим ко­ји гр­ми. Ли­винг­стон је био не­у­по­ре­ди­ во ма­ње по­е­ти­чан, па је у част бри­тан­ ске кра­љи­це ово спек­та­ку­лар­но ме­сто на­звао Вик­то­ри­ји­ним во­до­па­ди­ма. Из­ ве­шта­ји ко­је је слао по­кре­ну­ли су ту­ри­ стич­ко ин­те­ре­со­ва­ње. Већ 1903. по­че­ла је да ра­ди пр­ва про­дав­ни­ца су­ве­ни­ра, а озбиљ­ни­је ба­вље­њем ту­ри­змом 1905. Та­да је за­вр­ше­на из­град­ња же­ле­знич­ког мо­ста пре­ко ка­њо­на Зам­бе­зи­ја за пру­гу „од Кеј­па до Ка­и­ра“. Пр­ви го­сти у хо­те­лу „Вик­то­ри­ја Фолс“ од­се­ли су 1906. Из­гра­ђен на са­мом по­чет­ку XX ве­ка, у аутен­тич­ном едвар­ди­јан­ском сти­лу, овај хо­тел са пет зве­зди­ца по­се­ти­о­ци­ма ве­о­ма сли­ко­ви­то го­во­ри о ери ко­ло­ни­ ја­ли­зма у Зим­баб­веу. Про­сто­ри­је у ко­је сам за­ви­ри­ла оди­са­ле су не­ким дав­ним вре­ме­ни­ма, без об­зи­ра на дис­крет­но при­с у­ство кли­ма уре­ђа­ја, вен­ти­ла­то­ра, ТВ при­јем­ни­ка, се­фа и фе­на за су­ше­ње ко­се. Со­бе у ко­ло­ни­јал­ном сти­лу, са пре­ кра­сним по­гле­дом на ка­њон Зам­бе­зи­ја, има­ле су мо­би­ли­јар ра­фи­ни­ра­не еле­ ган­ци­је, у то­плим крем и там­ним то­но­ ви­ма. Бу­ди­ле су осе­ћај да смо се вра­ти­ ли у про­шлост. По­тму­ла гр­мља­ви­на чу­ла се и у хо­те­ лу. Ви­део се огром­ни бе­ли стуб „во­де­не пра­ши­не“, на­лик не­ком ве­ли­ком ду­ху из лам­пе ко­ји се про­пи­њао увис. Во­дич ми је ре­као да бу­дем стр­пљи­ва, јер ће во­де­ ни стуб убр­зо про­ме­ни­ти бо­ју. И зби­ља, у сми­рај да­на, од­ла­зе­ће сун­це обо­ји­ло


SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

55


Т О К

је во­де­ну пра­ши­ну нај­леп­шим ру­жи­ча­ стим то­но­ви­ма. Ка­да је пао мрак, чу­ла се са­мо да­ле­ка тут­ња­ва и по­не­ки звук ко­ји је до­пи­рао из обли­жње џун­гле. Су­тра­дан сам кре­ну­ла у На­ци­о­нал­ ни парк „Вик­то­ри­ји­ни во­до­па­ди“, ко­ји је на UNE­SCO-овој ли­сти свет­ске при­род­ не ба­шти­не. Не без раз­ло­га. Во­до­па­ди пред­ста­вља­ју ле­по­т у ко­ја им­пре­си­о­ни­ ра. Оду­ше­вља­ва. У На­ци­о­нал­ном пар­ку мо­гу се ви­де­ти сло­но­ви, би­зо­ни, бра­да­ ви­ча­сте сви­ње, зе­бре, жи­ра­фе, ан­ти­ло­ пе, а у ре­ци кро­ко­ди­ли и нил­ски ко­њи. Не­ки нео­пре­зни и не­ис­ку­сни хи­по­си

Да­љи­не и адре­на­лин Са хо­тел­ске те­ра­се „Вик­то­ри­ја Фол­са“ отва­ра се по­глед на мост ко­ји по­ве­зу­је Зим­баб­ве и Зам­би­ју. Ту је и та­бла на ко­јој пи­ше да је од тог ме­ста Кејп­та­ун уда­љен 1.647, а Ка­ир ­ о 5.165 ки­ло­ме­та­ра. Хо­тел је од­лич­на по­ла­зна тач­ка за ис­тра­жи­ва­ње Вик­то­ри­ји­них во­до­па­да и ки­шних шу­ма ко­је га окру­жу­ју. Уз­ бу­дљи­ва је шет­ња са ла­во­ви­ма по џун­гли и про­план­ци­ма где жи­ве сло­бод­но и без­бри­жно. По­се­бан до­жи­вљај би­ло је ле­те­ ње хе­ли­коп­те­ром из­над Вик­то­ри­ји­них во­до­па­да, чи­ја во­де­на пра­ши­на се пе­ла до ка­би­не ле­те­ли­це. Под на­ма се ви­део је­ дин­стве­ни пеј­заж и вр­ху­нац си­ро­ве сна­ге ре­ке Зам­бе­зи.

56

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

по­не­кад се чак сур­ва­ју на дно во­до­па­да. У ре­ци жи­ве и број­не вр­сте ри­ба, ко­је ло­кал­но ста­нов­ни­штво у пли­ћим бр­за­ ци­ма ло­ви ду­гу­ља­стим пле­те­ним кор­ па­ма, на­лик вр­ша­ма. То је са­мо је­дан од мно­гих до­ка­за да „та­мо где дим за­и­ста гр­ми“ не­у­кро­ће­на ре­ка пред­ста­вља из­ вор жи­во­та и сна­гу ко­ја њи­ме и вла­да. На пар­кин­гу ис­пред ула­за у На­ци­ о­нал­ни парк до­бро­до­шли­цу нам је по­ же­ле­ла гру­па игра­ча у тра­ди­ци­о­нал­ним ко­сти­ми­ма. Осмех пун бли­ста­во бе­лих зу­ба. У рит­му буб­ње­ва, игра­чи су пе­ва­ ли и ги­ба­ли сво­ја ле­по об­ли­ко­ва­на чо­ ко­лад­на те­ла, оки­ће­на ша­ре­ним пер­јем. Во­дич нам је по­де­лио ка­ба­ни­це и кре­ ну­ли смо, кроз вла­гу ко­ја се осе­ћа­ла у ва­зду­ху, ка нај­леп­шим во­до­па­ди­ма на све­т у и јед­ној од нај­ве­ћих ту­ри­стич­ких атрак­ци­ја на ју­гу Афри­ке. НАЈ­ВЕ­ЋА ВО­ДЕ­НА ЗА­ВЕ­СА НА ПЛА­НЕ­ТИ Ши­ри­на ре­ке из­над во­до­па­да из­но­си ско­ро два ки­ло­ме­тра, али се „усне во­до­


па­да“ и да­ље ши­ре, из го­ди­не у го­ди­ну, ми­ли­ме­тар по ми­ли­ме­тар. Об­ру­ша­ва­ју­ ћи се пре­ко ши­ро­ке и ви­ше од сто ме­та­ ра ви­со­ке ба­залт­не ли­ти­це, Зам­бе­зи се од мир­не ре­ке пре­тва­ра у гр­ме­ћи во­до­ пад. Пут на­ста­вља у ди­вљим бу­ји­ца­ма, кроз дра­ма­тич­не цик-цак кли­с у­ре, све док се да­ле­ко низ­вод­но по­но­во не уми­ ри. Вик­то­ри­ји­ни во­до­па­ди су нај­ве­ћа во­де­на за­ве­са на све­т у очу­ва­на у свом при­род­ном об­ли­ку. Спек­та­ку­ла­ран при­ зор, чи­ја ле­по­та и рас­кош бу­ди го­то­во стра­хо­по­што­ва­ње пре­ма ре­ци и си­ли при­ро­де. Зам­бе­зи на том ме­сту чи­ни при­род­ ну гра­ни­цу из­ме­ђу Зам­би­је и Зим­баб­веа. При ни­ском во­до­ста­ју, бли­же иви­ца­ма по­ја­ве се острв­ца ко­ја во­де­ну ма­с у де­ле на ви­ше ма­њих во­до­па­да. У тим ме­се­ци­ ма ви­дљи­ва је струк­т у­ра ба­залт­не ли­ти­ це и кла­на­ца, ко­ји све­до­че о ге­о­ло­шкој исто­ри­ји. У ки­шној се­зо­ни и не­ко вре­ме по­сле ње сту­бо­ви во­де­не пра­ши­не ди­жу се увис и до пет сто­ти­на ме­та­ра, па се ви­де ми­ља­ма да­ле­ко. На вр­х ун­цу ки­шне се­зо­не, во­де­на ма­са пре­пла­вљу­је острв­ ца и ра­сти­ње ис­пред во­до­па­да, да би се за­тим ви­ше од пет сто­ти­на ми­ли­о­на куб­них ме­та­ра во­де у ми­ну­ти сур­ва­ло пре­ко ли­ти­це, у ду­бо­ку и уза­ну кли­с у­ ру. Во­де­ни вео из­над ли­ти­це че­сто бу­де то­ли­ко густ да се моћ­ни во­до­па­ди са­мо на­зи­ру. Чак и у су­шној се­зо­ни ми­ли­о­ни нај­сит­ни­јих ка­пљи­ца па­да­ју на вас. Би­ла сам мо­кра као миш. Због ве­ли­ке вла­ге, око во­до­па­да је из­ни­кла пра­ва џун­гла. Бу­ја фло­ра, раз­не пу­за­ви­це и ор­хи­де­је, у њи­ма број­не вр­ сте пти­ца и леп­ти­ро­ва. Тра­гам за ду­га­ма ко­је се фор­ми­ра­ју ка­да се сун­че­ва све­ тлост ре­флек­т у­је кроз во­де­ни вео. Том фо­то­граф­ском ужит­ку, ка­жу, не мо­же се одо­ле­ти. С из­ве­сним стра­хом, због кли­ за­вог тла, при­ла­зи­ла сам ви­ди­ков­ци­ма са ко­јих се пру­жао бо­гов­ски по­глед на во­до­па­де и кли­с у­ре. ЗА ПО­ВРА­ТАК ДИ­ВЉОЈ ЛЕПОТИ На­с у­прот Ли­винг­сто­но­ве ста­т уе, у не­по­сред­ној бли­зи­ни Де­вилс ка­та­рак­та (De­vil’s Ca­ta­rac­t), на­ла­зи се ви­ди­ко­вац са ко­га ужи­ва­мо у по­гле­ду на чи­та­ву ду­жи­ну во­до­па­да. Фо­то­гра­фи­је на­чи­ ње­не са тог ме­ста по­чет­ком XX ве­ка, у цр­но-бе­лој тех­ни­ци, сма­тра­ју се исто­ риј­ским.

Ли­винг­стон У На­ци­о­нал­ном пар­ку „Вик­то­ри­ји­ни во­до­па­ди“, на зим­баб­ ве­ан­ској стра­ни ре­ке, по­ста­вље­на је брон­за­на ста­туа у знак се­ћа­ња на др Деј­ви­да Ли­винг­сто­на ко­ји је све­ту от­крио ово ме­сто, дав­не 1855. Ова ста­туа је не­из­о­став­на сце­но­гра­фи­ја на фо­то­гра­фи­ја­ма ту­ри­ста из це­лог све­та.

Кре­ће­мо се да­ље ка ис­то­ку и пре­пу­ шта­мо за­ди­вљу­ју­ћим при­зо­ри­ма и за­ глу­шу­ју­ћој бу­ци. Кроз вео од ми­ли­о­на ка­пљи­ца и ср­па­стих ду­га, у свој ле­по­ти и мо­ћи ука­зу­ју нам се, је­дан за дру­гим: Ме­ин фолс (Main Falls), Хор­сшу фолс (Hor­ses­hoe Falls), Ре­ин­боу фолс (Ra­in­bow Falls). За­тим се са ви­ди­ков­ца Дејн­џер по­ инт (Dan­ger Po­int) отва­ра по­глед и на Ар­мчер фолс (Ar­mcha­ir Falls) и зам­биј­ ски Ис­терн ка­та­ракт (Eastern Ca­ta­ract). Пут нас да­ље во­ди до же­ле­зног мо­ ста ко­ји по­ве­зу­је Зим­баб­ве и Зам­би­ју, ода­кле они лу­до хра­бри ска­чу бан­џи. До­шав­ши на мост, са­зна­ла сам да у Зам­ би­ју мо­гу да уђем без про­бле­ма, али да без ви­зе ко­ја се че­ка нај­ма­ње три да­на не мо­гу да се вра­тим у Зим­баб­ве! Та­ко сам оста­ла ус­кра­ће­на пре­ла­ска пре­ко уза­ног мо­ста Најфс еџ (Kni­fe’s Ed­ge), пре­ла­ска ко­ји под­ра­зу­ме­ва мо­крост до го­ле ко­же и не­за­бо­ра­ван по­глед на Ис­ терн ка­та­ракт (Eastern Ca­ta­ract), Ме­ин фолс (Main Falls). Ода­тле се ви­ди и Бо­ и­линг пот (Bo­i­ling Pot), ко­јем име „кљу­ ча­ју­ћи ло­нац“ у пот­пу­но­сти при­ста­је. Нај­ве­ћа жал оста­ла је за „ђа­во­љим ба­ зе­ном“ (The De­vil’s Swim­ming Pool), уз са­му иви­цу во­до­па­да, где је ток ми­ран и мо­же да се ку­па без бо­ја­зни да ће се стр­мо­гла­ви­ти у ка­њон. Но, мо­жда не­ки дру­ги пут. На са­мом же­ле­зном мо­сту сте­кла сам јед­ног дра­гог при­ја­те­ља, умет­ни­ка из Зам­би­је ко­ји се ба­ви из­ра­дом су­ве­ ни­ра од др­ве­та. Са Ма­ри­ју­сом сам на сим­бо­ли­чан на­чин пре­шла у Зам­би­ју, а за­тим сам сто­па­ли­ма оп­ко­ра­чи­ла жу­т у цр­т у ко­ја пред­ста­вља гра­ни­цу из­ме­ђу две др­жа­ве. На ра­стан­ку, љу­ба­зни умет­ ник ми је по­кло­нио ђу­ђу, цр­ну ма­ле­ну др­ве­ну лут­ку, амај­ли­ју за сре­ћу и ис­пу­ ње­ње же­ља. Сна­га и ма­гич­ност Вик­то­ри­ји­них во­ до­па­да пле­не и зра­че. Тај осе­ћај ду­го ме не на­пу­шта. И шта сам он­да дру­го мо­гла да по­же­лим од ђу­ђуа, осим да се јед­ног да­на вра­тим ов­де и по­но­во пре­пу­стим ди­вљој ле­по­ти. s SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

57

 Же­ле­зни мост ко­ји по­ве­зу­је Зам­би­ју и­ Зим­баб­ве


С В Е­Т О­В И

58

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.


Сли­ке из за­го­нет­не зе­мље ЖИ­ВО СЕ­ЋА­ЊЕ НА МР­ТВО МО­РЕ

На­ла­зиш се из­над вре­ме­на и ис­под ни­воа свет­ског мо­ра. Не­да­ле­ко од ме­ста где је кр­ште­но ­ ово чо­ве­чан­ство. У том мо­ру пу­ном по­то­ну­лих све­то­ва, не мо­жеш по­то­ну­ти ти. Мо­жеш ­ ле­ћи у во­ду и чи­та­ти књи­гу. Упо­зо­ре­ња су ја­сна. Без­бе­дан си оно­ли­ко ко­ли­ко си ­ ди­сци­пли­но­ван. А у ха­ше­мит­ској кра­ље­ви­ни још на мно­ге зна­ме­ни­то­сти тре­ба обра­ти­ти ­ па­жњу, од Ака­бе, је­ди­ног при­мор­ског гра­да, до пла­ни­не Не­бо и ми­стич­не Пе­тре

Текст и фо­то: Јо­сип Ша­рић

Ј

е­ди­ни „по­кој­ник“ ко­ји чо­ве­ку мо­же да при­у­шти нео­пи­си­во ужи­ва­ње и ра­зо­но­ду је – Мр­тво мо­ре. Мор­бид­ но име и би­за­ран пеј­саж у пр­ви трен не обе­ћа­ва­ју мно­го, али рет­ко кад се без ре­зер­ве тре­ба пре­пу­сти­ти пр­вом ути­ ску. За­то кре­ни­мо ре­дом. За Мр­тво мо­ре чо­век обич­но чу­је пр­ви пут у основ­ној шко­ли, на ча­с у ге­о­гра­фи­је. Они ко­ји су тај час пре­спа­ва­ли сре­шће се са њим при­ли­ком не­ког од уоби­ча­је­них ту­ри­ стич­ких на­бра­ја­ња ме­ста на Зе­мљи­ној ку­гли ко­ја су по не­чем по­себ­на и на ко­ја се мо­ра оти­ћи пре не­го што и сам пут­ ник по­не­се пр­ви део име­на тог мо­ра. По­све­ће­ни­ци пи­са­ној ре­чи у по­тра­зи за но­вим са­зна­њи­ма на по­дат­ке о Мр­твом мо­ру ће да на­и­ђу при­ли­ком ли­ста­ња не­ ке ин­те­ре­сант­не ен­ци­кло­пе­ди­је. Упу­ће­ ни­ји, жељ­ни ви­ше са­зна­ња, од­ло­жи­ће и ту­ри­стич­ки во­дич и ен­ци­кло­пе­ди­ју на по­ли­цу, а у ру­ке ће узе­ти па­сош и кре­ ну­ти ка том ван­вре­мен­ском ме­сту, ка тим оба­ла­ма спр­же­ним сун­цем. Пр­ви ко­рак и пр­ва ди­ле­ма – Мр­тво мо­ре де­ле ме­ђу со­бом Изра­ел, Па­ле­ сти­на и Јор­дан. Тре­ба ода­бра­ти стра­ну са ко­је ће се сти­ћи на ње­го­ве оба­ле ка­ ко пу­то­ва­ње не би би­ло обе­ле­же­но ни­ чим дру­гим до са­мо ужи­ва­њем. Не би би­ло упут­но да се у пу­то­пи­сном шти­ву упу­шта­мо у ет­нич­ко-вер­ско-по­ли­тич­ ко-вој­ни ла­ви­ринт ко­јим се кре­ћу на­ро­ ди Бли­ског ис­то­ка, па од­мах ре­ци­мо да смо ми ода­бра­ли ма­ње по­зна­т у и у том

тре­нут­ку сва­ка­ко мир­ни­ју јор­дан­ску стра­ну. Иако смо на­гла­си­ли да се не­ће­ мо ба­ви­ти по­ли­ти­ком, од ње се не мо­же у пот­пу­но­сти по­бе­ћи. Мо­ра се ре­ћи да Јор­дан пред­ста­вља не­ку вр­сту там­пон зо­не у вр­ло тру­сном по­ли­тич­ком окру­ же­њу, из­ме­ђу Изра­е­ла и Са­у­диј­ске Ара­ би­је. Иоле упу­ће­ни­ји у при­ли­ке на Бли­ ском ис­то­ку зна­ју шта то мо­же да зна­чи па се на тој те­ми не­ће­мо за­др­жа­ва­ти.

 Пла­жа на­ Мр­твом мо­ру Ка­ми­лар­ у пу­сти­њи­ Ва­ди Рам

У МО­РУ УЖА­РЕ­НЕ ПРА­ЗНИ­НЕ Ха­ше­мит­ска кра­ље­ви­на Јор­дан на­ла­ зи се у при­лич­но не­го­сто­љу­би­вом ге­о­ граф­ском ам­би­јен­т у. Нај­ве­ћи део зе­мље је под пу­сти­њом и ја­ло­вим сте­но­ви­тим тлом. Плод­но и об­ра­ди­во зе­мљи­ште на­ ла­зи се дуж ре­ке Јор­дан ко­ја из го­ди­не у го­ди­ну, из раз­ло­га ко­је ће­мо ка­сни­је по­ме­ну­ти, по­ста­је све ма­ња, као да јој је усуд да се пре­тво­ри у пу­стињ­ски по­ ток. До­ла­зак на оба­ле Мр­твог мо­ра из прав­ца Ака­бе, је­ди­ног при­мор­ског гра­

Ле­ко­ви­то и опа­сно Ми­не­рал­ни са­став во­де има сна­жно ле­ко­ви­то деј­ство на од­ре­ђе­не ко­жне бо­ле­сти, по­пут псо­ри­ја­зе, па је оту­да и до­бар део ту­ри­ста ко­ји ле­ту­ју на оба­ла­ма Мр­твог мо­ра у по­тра­зи за здра­вљем. Но, исти тај са­став во­де има и сво­ја не­га­тив­на деј­ства. За­то сви они ко­ји за­бо­ра­ве на по­ме­ну­та упо­зо­ре­ња и оста­ну у во­ди ду­же од пре­по­ру­че­ног вре­ме­на ри­зи­ку­ју да за­вр­ше пре­пу­ни цр­ве­них пе­ча­та на ко­жи и у хо­ тел­ској ам­бу­лан­ти. SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

59


С В Е­Т О­В И  Та­јан­стве­на Пе­тра, град ­ иш­че­злих ­ На­ба­те­ја­ца У Бе­та­ни­ји, ­ на ме­сту где је кр­штен Исус Хри­стос

да у Јор­да­ну, под­ра­зу­ме­ва ви­ше­ча­сов­но пу­то­ва­ње кроз сте­но­ви­та бр­да и пе­шча­ но-шљун­ко­ви­те рав­ни­це. На­се­ља су ма­ ло­број­на, са ма­лим бро­јем ста­нов­ни­ка, скром­ним ку­ћа­ма и пи­та­њем ко­је, леб­ де­ћи у ва­зду­х у над њи­ма, пред­ста­вља пра­ву ениг­му за сва­ког пут­ни­ка – од че­га ти љу­ди уоп­ште жи­ве? То пи­та­ње до­би­ја пра­ву те­жи­ну тек ка­да се на­и­ђе на бе­ду­ин­ске ша­то­ре окру­же­не мо­рем ужа­ре­не пра­зни­не и ма­ла ста­да кр­жља­ вих ко­за ко­је као да па­с у пе­сак у по­тра­ зи за рет­ким вла­ти­ма тра­ве. Ско­ро не­при­мет­но, у по­чет­ку, по­чи­ ње спу­шта­ње у нај­ве­ћу коп­не­ну де­пре­ си­ју на пла­не­ти Зе­мљи. По­ма­ло за­стра­ шу­ју­ће де­лу­је по­ми­сао да се не­где на хо­ри­зон­т у на­ла­зи по­вр­ши­на свет­ског мо­ра, пу­них 429 ме­та­ра из­над из­над тла ко­јим се кре­ће­мо. Та­ква раз­ми­шља­ња пре­ки­да по­глед на ста­кла­сту оазу пред на­ма – Мр­тво мо­ре. Пот­пу­но мир­на во­ де­на по­вр­ши­на у ко­јој се огле­да тек по­ не­ки бе­ли обла­чак као де­бе­љу­шка­ста ов­ца на за­га­си­том не­бе­ском пла­вет­ни­лу ко­је во­ди да­је још су­мор­ни­ји из­глед. Ма­рин­ски би­о­ло­зи ка­жу да је са­ли­ ни­тет ов­де три­де­сет пу­та ве­ћи од са­ ли­ни­те­та Сре­до­зем­ног мо­ра, не до­зво­ ља­ва­ју­ћи да у тим там­ним ду­би­на­ма оп­ста­не би­ло ка­кав дру­ги жи­вот осим не­ко­ли­ко вр­ста бак­те­ри­ја. Не­ма биљ­ног све­та, не­ма планк­то­на, не­ма ри­ба, не­ма пти­ца ко­је би их ло­ви­ле, не­ма ри­бар­ ских се­о­ца то­ли­ко ка­рак­те­ри­стич­них за оста­ла свет­ска мо­ра. Оба­ла бли­ста­во бе­ла од на­сла­га со­ли је пот­пу­но пу­ста и чи­ни не­рас­ки­ди­ву ве­зу са би­зар­но ти­ хом око­ли­ном. Жа­мор и смех ода­ју пр­ве зна­ко­ве жи­во­та са­мо на пла­жа­ма хо­тел­ ских ком­плек­са, али при по­гле­ду на та­ блу са озбиљ­ним упо­зо­ре­њи­ма чо­век се, у јед­ном тре­нут­ку, искре­но за­пи­та шта то иза­зи­ва то­ли­ку раз­дра­га­ност. Јер на та­бли ја­сно пи­ше: „Упо­зо­ре­ње! Спа­си­лац ни­је на де­ жур­ству. Де­ца мла­ђа од 12 го­ди­на мо­ра­ју да бу­ду под над­зо­ром од­ра­слих. Ро­ње­ње

Не­бо и Пе­тра Пла­ни­на Не­бо са Мој­си­је­вим гро­бом и ми­стич­на Пе­тра, град иш­че­злих На­ба­те­ја­ца ко­ји су сво­јим ар­хи­тек­тон­ским уме­ћем и сјај­ним кле­сар­ским ра­до­ви­ма оста­ви­ли у на­сле­ђе по­то­њим ге­не­ра­ци­ја­ма се­ћа­ње на се­бе и сво­је ве­шти­не, по­ себ­не су при­че ко­је са­мо обо­га­ћу­ју пот­пу­но дру­га­чи­ју вр­сту до­жи­вља­ја са пу­та ка Мр­твом мо­ру.

60

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

је за­бра­ње­но. Не пре­по­ру­чу­је се пли­ва­ ње да­ле­ко од оба­ле. Пре­по­ру­чу­је се пли­ ва­ње на ле­ђи­ма. Не тре­ба до­зво­ли­ти да у очи и уста уђе во­да.“ А по­след­ње упо­зо­ ре­ње но­си са со­бом нај­ви­ше не­спо­ко­ја: „Пли­ва­те на соп­стве­ни ри­зик.“ Као да све то ни­је до­вољ­но, усме­на упо­зо­ре­ња ка­жу да се у во­ди не оста­је ду­же од два­де­се­так ми­ну­та, за­тим ту­ ши­ра­ње слат­ком во­дом па па­у­за, а он­да још је­дан ту­ра пли­ва­ња од нај­ду­же де­се­ так ми­ну­та и то је за је­дан дан све што је до­зво­ље­но. НИГ­ДЕ НЕ­МА ТА­КВОГ МО­РА Има­ју­ћи на уму сва упо­зо­ре­ња, ула­ зак у во­ду де­лу­је пре као ка­зна не­го по­ че­так сјај­не за­ба­ве. Тек ка­да те­ло поч­ не не­кон­тро­ли­са­но да плу­та, а по­ку­шај пли­ва­ња поч­не да ли­чи на тра­па­во ба­ тр­га­ње у бес­те­жин­ском ста­њу, чо­век схва­ти да се на­ла­зи за­и­ста на је­дин­ стве­ном ме­сту у све­т у. Чи­та­ње но­ви­на плу­та­ју­ћи на по­вр­ши­ни во­де по­ста­ло је стан­дард­на ма­ни­фе­ста­ци­ја. По­ка­зу­је сна­гу са­ли­ни­те­та ко­ји не до­зво­ља­ва ку­ па­чу да по­то­не. Но, тек ка­да се удо­во­љи ра­до­зна­ло­сти и ли­зне се во­да, по­ста­је ја­сно че­му сва она сил­на обес­по­ко­ја­ва­ ју­ћа упо­зо­ре­ња. Нај­бла­жи ути­сак је као да сте на де­гу­ста­ци­ју до­би­ли ки­се­ли­ну и тек та­да се ја­вља не­ла­год­ност при по­ ми­сли шта би се де­си­ло при­ли­ком по­ ку­ша­ја не­кон­тро­ли­са­ног ро­ње­ња, што је уоби­ча­је­на пра­те­ћа ак­тив­ност на ку­ па­њи­ма у свим оста­лим мо­ри­ма. Ипак, за ди­сци­пли­но­ва­не ку­па­че аван­т у­ра на Мр­твом мо­ру сва­ка­ко ће пред­ста­вља­ти жи­во се­ћа­ње на је­дин­ствен до­жи­вљај. Мр­тво мо­ре ипак ни­је је­ди­но ме­сто вред­но оби­ла­ска у зе­мљи у ко­јој је ско­ ро сва­ка сто­па не­рас­ки­ди­во по­ве­за­на са исто­риј­ским де­ша­ва­њи­ма да­ле­ко­ се­жним по са­вре­ме­ни свет. На вре­ме­ на опи­са­на у Ста­ром за­ве­т у под­се­ћа и осте­њак ко­ји по пре­да­њу пред­ста­вља не­по­слу­шну Ло­то­ву же­ну. Гне­вом Бож­ јим пре­тво­ре­на је у стуб со­ли на оба­ли Мр­твог мо­ра, при­ли­ком освр­та­ња ка спа­ље­ној Со­до­ми, из ко­је је са Ло­том и ћер­ком по­бе­гла. Да­ле­ко, на се­вер­ној оба­ли Мр­твог мо­ра, у ње­га се ули­ва би­блиј­ска ре­ка Јор­дан, на чи­јој се оба­ли на­ла­зи јед­но од ме­ста ко­је је обе­ле­жи­ло 2.000 го­ди­ на исто­ри­је чо­ве­чан­ства. Бе­та­ни­ја је ме­


SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

61


С В Е­Т О­В И

 Два при­зо­ра из Ака­бе, је­ди­ног јор­дан­ског ­ при­мор­ског гра­да

сто на ко­јем је Све­ти Јо­ван кр­стио Ису­ са, по­да­рив­ши и том про­сто­ру све­тост и исто­риј­ску бе­смрт­ност. Хи­та­ју­ћи ка свом ушћу, во­де Јор­да­на су то­ком про­ те­клих ми­ле­ни­ју­ма про­ме­ни­ле свој ток, па се са­да ме­сто кр­ште­ња Ису­со­вог на­ ла­зи не­да­ле­ко од да­на­шњег реч­ног ко­ ри­та. Сре­ди­ном реч­ног ко­ри­та ши­ри­не са­мо не­ко­ли­ко ме­та­ра про­ла­зи гра­ни­ца из­ме­ђу Изра­е­ла и Јор­да­на и упра­во на том ме­сту се сре­ће­мо са ко­мер­ци­ја­ли­ за­ци­јом ве­ре ко­ја по­зи­ва на скром­ност, уз­др­жа­ва­ње и од­ри­ца­ње. На изра­ел­ској стра­ни по­диг­нут је ту­ ри­стич­ки ком­плекс у ка­ме­ну, ста­клу и че­ли­ку из ко­јег у гру­па­ма до­ла­зе по­се­ ти­о­ци, ме­ђу ко­ји­ма пред­ња­че Ру­си, ка­ко би се кр­сти­ли у све­тим во­да­ма Јор­да­на. Са јор­дан­ске стра­не, си­т у­а­ци­ја је мно­го скром­ни­ја и по­се­ти­о­ци­ма је на рас­по­ ла­га­њу са­мо обич­на др­ве­на плат­фор­ма са ко­је и они мо­гу да се пре­пу­сте све­тој ре­ци. Ипак, ни Јор­дан­ци ни­с у оста­ли иму­ни на нов­ча­не то­ко­ве, па се за по­за­ ма­шну су­му пум­па­ма во­дом пу­ни ста­ро реч­но ко­ри­то на ме­сту Ису­со­вог кр­ште­ ња ка­ко би они жељ­ни аутен­тич­ног уго­ ђа­ја би­ли кр­ште­ни упра­во на том ме­сту. Мо­жда је слу­чај­ност, а мо­жда и не, али и ме­ђу њи­ма пред­ња­че го­сти из Ру­си­је. Ка­ко год, го­сти и са изра­ел­ске и са јор­ дан­ске стра­не че­сто пу­не пла­стич­не бо­ це мут­њи­ка­вом во­дом из уског и плит­ ког реч­ног ко­ри­та но­се­ћи их са со­бом,

Уми­ра­ње Мр­твог мо­ра Због све ма­њег при­ли­ва ре­ком Јор­да­ном, али и очи­тог ра­ ста сред­ње го­ди­шње тем­пе­ра­ту­ре на гло­бал­ном ни­воу, Мр­тво мо­ре сва­ке го­ди­не гу­би ви­ше во­де но што је до­би­ја. Ње­гов ни­во се дра­стич­но сма­њу­је и по не­ким зло­слут­ним прог­но­за­ ма мо­гло би да се де­си да за око 40 го­ди­на од Мр­твог мо­ра не оста­не ни­шта ви­ше од обич­не сла­не ба­ре.

62

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

у сво­је до­мо­ви­не, као не­рас­ки­ди­ву ве­зу са де­лом исто­ри­је. А ре­ка, као и сва­ка дру­га, жи­ви свој жи­вот и не ма­ри за по­ли­тич­ке и гра­ нич­не раз­ми­ри­це. Вре­ме­ном се по­ме­ра на јед­ну или дру­гу стра­ну. На ње­ним оба­ла­ма на­о­ру­жа­ни вој­ни­ци па­жљи­во по­сма­тра­ју де­ша­ва­ња, као да ће у не­ком тре­нут­ку, уме­сто ус­хи­ће­них ту­ри­ста, угле­да­ти ли­ко­ве ко­ји пре два ми­ле­ни­ју­ ма по­да­ри­ше сла­ву том ме­сту. ТРА­ГО­ВИ У ПУ­С ТИ­ЊИ, СТА­РИ И НО­ВИ Жи­вот у су­ро­вим кли­мат­ским усло­ ви­ма, са ма­ло па­да­ви­на и ви­со­ким тем­ пе­ра­т у­ра­ма, од­ре­дио је и да­на­шњи од­нос чо­ве­ка пре­ма слав­ној ре­ци. Не­ кон­тро­ли­са­но на­вод­ња­ва­ње во­да­ма те ре­ке на те­ри­то­ри­ји Изра­е­ла, али и са­мог Јор­да­на, до­ве­ло је до то­га да се у Мр­тво мо­ре сва­ке го­ди­не ули­ва све ма­ње во­де. По­вре­ме­ни то­ко­ви ко­ји се фор­ми­ра­ју то­ком ја­чих па­да­ви­на ни­с у до­вољ­ни да тај гу­би­так на­док­на­де. У да­на­шњем вре­ме­ну Мр­тво мо­ре и ње­го­ве оба­ле пред­ста­вља­ју и је­ди­ни из­ вор си­ро­ви­не ка­ква је ка­ли­јум кар­бо­нат (по­та­ша) ко­ји се ко­ри­сти у про­из­вод­ њи ве­штач­ких ђу­бри­ва, са­пу­на и ста­кла. Про­из­вод­ња по­та­ше је­дан је од рет­ких об­ли­ка ин­ду­стри­је ко­ју Јор­дан по­се­ду­је. При­хо­ди ко­ји Јор­дан у мно­гим зе­ мља­ма окру­же­ња чи­не оства­ре­њем сна о удоб­ном жи­во­т у до­ла­зе од ту­ри­зма, али ту је и је­дан нео­че­ки­ван из­вор. Од­ ре­ђе­не фи­нан­си­је до­ла­зе од не­ких ве­ли­ ких свет­ских си­ла ко­је би же­ле­ле да се већ по­ми­ња­ни ста­т ус там­пон зо­не из­ ме­ђу ју­да­и­зма и ра­ди­кал­ног исла­ми­зма за­др­жи и убу­ду­ће. Не тре­ба за­бо­ра­ви­ти на пу­сти­њу Ва­ди Рам, ко­јом су не­ка­да


кло­па­ра­ли пап­ци ка­ми­ле слав­ног Ло­ рен­са од Ара­би­је. То је јед­на од још увек жи­вих ве­за и са Бри­та­ни­јом као не­ка­да­ шњом им­пе­ри­јал­ном си­лом ко­ја је има­ ла сво­је ин­те­ре­се на Бли­ском ис­то­ку. Ту је и да­на­шња сла­бост Бри­та­на­ца пре­ма чи­ње­ни­ци да су и не­ка­да­шња и да­на­шња кра­ље­ва су­пру­га по­ре­клом са Остр­ва. Би­ло би нео­про­сти­во не по­ме­ну­ти и Ака­бу, је­ди­ни при­мор­ски град ко­ји Јор­ дан има. Из­ла­зи на Цр­ве­но мо­ре и ну­ди сјај­не мо­гућ­но­сти љу­би­те­љи­ма ро­ње­ња, али и хе­до­ни­сти­ма жељ­ним до­брог за­ ло­га­ја. Сте­шње­ној уз др­жав­ну гра­ни­цу, у не­по­сред­ној бли­зи­ни изра­ел­ског гра­да Еила­та, мир Ака­бе по­вре­ме­но би­ва на­ ру­шен ри­ком мла­зних ави­о­на и де­то­на­ ци­ја­ма. По­се­ти­о­ци не мо­гу да од­го­нет­ну ода­кле се то чу­је, али сва­ка­ко све­до­чи о уза­јам­ном „тре­ни­ра­њу стро­го­ће“ су­сед­ них др­жа­ва. За Ака­бу је ве­зан и је­дан ви­ше не­го би­за­ран по­слов­ни по­тез, бар пре­ма при­ча­ма ко­је кру­же ме­ђу ло­кал­ци­ ма. Бив­ши јор­дан­ски краљ Ху­се­ин по­ну­ дио је Са­у­диј­ској Ара­би­ји раз­ме­ну – око 5.000 ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра пу­сти­ње за око 15 ки­ло­ме­та­ра мор­ске оба­ле. Јор­дан

На ту­ри­стич­кој ма­пи Јор­дан је сва­ка­ко зе­мља љу­ба­зних и на­сме­ја­них до­ма­ћи­на ко­ји го­ста не­ће оп­те­ре­ћи­ва­ти не баш мир­ном и ру­жи­ча­стом сва­ко­дне­ви­цом. Као зе­мља ко­ја ну­ди је­дин­стве­не до­жи­вља­ је, вред­на је „пи­но­ва­ња“ на би­ло ко­јој ту­ри­стич­кој кар­ти са атрак­тив­ним де­сти­на­ци­ја­ма. На­жа­лост, нај­но­ви­ја вој­но-по­ли­ тич­ка де­ша­ва­ња у не­по­сред­ном ге­о­граф­ском окру­же­њу Јор­ да­на не иду у при­лог до­ма­ћи­ни­ма и отво­ре­ној до­бро­до­шли­ци ко­ју ис­ка­зу­ју пре­ма свим го­сти­ма.

има и пре­ви­ше пу­сти­ње, па је гу­би­так тих пар хи­ља­да ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра био за­не­ма­рив у од­но­с у на ду­жи­ну до­би­је­не мор­ске оба­ле. С дру­ге стра­не, Са­у­диј­ска Ара­би­ја има око 2.640 ки­ло­ме­та­ра оба­ле, па гу­би­так тих пет­на­е­стак ки­ло­ме­та­ра ни­је мо­гао ни да се осе­ти. Но, Са­у­диј­ци су ура­ди­ли оно што Јор­дан­ци ни­с у – на но­во­до­би­је­ну по­вр­ши­ну по­сла­ли су ге­ о­ло­ге ко­ји су от­кри­ли но­ва на­ла­зи­шта наф­те. И та­ко, Јор­дан ко­ји је наф­т у имао са­мо на том про­сто­ру остао је без ње, а Са­у­диј­ска Ара­би­ја ко­ја пли­ва на наф­ти, до­би­ла је но­ва на­ла­зи­шта. Пи­та­ње ко је бо­ље про­шао у тој раз­ме­ни до­би­ће пра­ви од­го­вор тек у бу­дућ­но­сти. s

Povratni letovi Beograd - Split već od 114€! Return flights Belgrade - Split starting from €114!

Za sat vremena do Jadrana! Letovi su svakog ponedeljka, petka i subote od 14. maja 2016. U cenu su uračunate sve pripadajuće takse i cena usluge izdavanja karte. Broj mesta je ograničen. I.Čorić / HTZ

To the Adriatic in an hour! Flights will be operated on Mondays, Fridays and Saturdays from 14 May 2016. The price includes all taxes and the Ticket Service Charge. The number of seats are limited.

+385 1 6676 555

m.croatiaairlines.com

croatiaairlines.hr


Д А­Л Е­К И

64

И С­Т О К

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.


Ле­по­те из пе­пе­ла ДАН­ТЕ­ОВ­СКО ПУ­ТО­ВА­ЊЕ КРОЗ КАМ­БО­ЏУ

Од див­них вр­ху­на­ца Кмер­ског Цар­ства у XIV ве­ку до стра­шног на­ци­о­нал­ног и ­ ци­ви­ли­за­циј­ског кра­ха у по­след­њој че­твр­ти XX ве­ка, пле­те се суд­би­на ове нео­бич­не зе­мље. ­ За са­мо че­ти­ри го­ди­не вла­да­ви­не Цр­ве­них Кме­ра (1975-1979) ли­кви­ди­ра­на је че­твр­ти­на ­ ста­нов­ни­штва и зе­мља гур­ну­та у про­паст. Али у по­след­ње две де­це­ни­је Кам­бо­џа се по­но­во ­ ус­пра­вља. Го­ди­шње је по­се­ти пре­ко че­ти­ри ми­ли­о­на ту­ри­ста. Нај­ви­ше их при­вла­чи­ Анг­кор Ват, тај са­крал­ни ком­плекс из до­ба цар­ства, за­тим му­зе­ји стра­да­ња, пре­сто­ни­ца Пном Пен и за­ди­вљу­ју­ће пла­же Си­ха­но­кви­ла

Текст и фо­то: Ива­на Ашко­вић

И

сто­риј­ске крај­но­сти ове зе­мље сме­ште­не су на пре­ле­пи, пи­то­ми и плод­ни про­стор Ин­до­ки­не­ ског по­лу­о­стр­ва, у Ју­го­и­сточ­ној Ази­ји, ко­ји с јед­не стра­не из­ла­зи на Тај­ланд­ски за­лив, део Ју­жног ки­не­ског мо­ра, на за­ па­ду и се­ве­ру се гра­ни­чи са Тај­лан­дом и Ла­о­сом, а на ис­то­ку и ју­гу са Ви­јет­на­ мом. При­род­не ле­по­те и фа­сци­нант­на исто­ри­ја ове зе­мље учи­ни­ли су да се у XXI ве­ку ту­ри­зам раз­вио у јед­ну од нај­ зна­чај­ни­јих при­вред­них гра­на Кам­бо­џе. Са пре­ко че­ти­ри ми­ли­о­на ту­ри­ста го­ ди­шње, Кам­бо­џа је по­ста­ла јед­на од нај­ при­влач­ни­јих ту­ри­стич­ких де­сти­на­ци­ја у овом де­лу Ази­је. Пу­то­ва­ње кроз Кам­бо­џу је пу­то­ва­ ње кроз исто­ри­ју. На­ста­ло из две ста­ ри­је ин­ди­ја­ни­зо­ва­не др­жа­ве, Фу­нан и Чен­лан, Кмер­ско Цар­ство је у IX ве­ку за­по­че­ло се­ри­ју осва­ја­ња. Та­ко је ство­ ре­на нај­моћ­ни­ја по­ли­тич­ка си­ла у овом де­лу по­лу­о­стр­ва ко­ја ће, са цен­тром у Анг­ко­ру, цве­та­ти до XV ве­ка. О ве­ли­ чан­стве­ној кул­т у­ри Анг­ко­ра све­до­чи чу­ве­ни ком­плекс хра­мо­ва чи­ју за­бо­ра­ вље­ну ми­стич­ну ле­по­т у об­ра­слу у ко­ ре­ње ви­со­ког др­ве­ћа пре­по­зна­је­мо из

фил­мо­ва Пљач­каш гроб­ни­ца и Укле­ти  Тра­ди­ци­о­нал­на храм Ин­ди­ја­не Џонс. кам­бо­џан­ска­ У XV ве­ку, Анг­кор за­у­зи­ма­ју Тај­лан­ ар­хи­тек­ту­ра ђа­ни и та­да по­чи­ње мрач­ни сред­њи век Кам­бо­џе то­ком ко­га су, из но­ве пре­сто­ ни­це Пном Пе­на, вла­да­ли број­ни сла­би кмер­ски вла­да­ри, ко­ји­ма су Ви­јет­нам и Тај­ланд по­сте­пе­но од­у­зи­ма­ли де­ло­ве те­ри­то­ри­је. Од не­ка­да­шње пе­де­сет три про­вин­ци­је, Кам­бо­џа је до да­нас за­др­ жа­ла са­мо два­де­сет јед­ну. По­чет­ком XIX ве­ка, Кам­бо­џа је из­ гу­би­ла свој на­ци­о­нал­ни су­ве­ре­ни­тет и ста­вље­на је под за­јед­нич­ку власт сво­ја два моћ­на су­се­да, Тај­лан­да и Ви­јет­на­ма. Да би спа­сао Кам­бо­џу од аси­ми­ла­ци­је, краљ Анг Ду­онг при­хва­та за­шти­т у ко­ ју су по­ну­ди­ле фран­цу­ске ко­ло­ни­јал­не вла­сти, и 1863. го­ди­не Кам­бо­џа зва­нич­

Кох Ронг За оне ко­ји же­ле да до­жи­ве пот­пу­ни ис­ко­рак из ци­ви­ли­за­ ци­је, на­до­мак Си­ха­но­кви­ла на­ла­зи се остр­во Кох Ронг, са још ма­ње ур­ба­них еле­ме­на­та. Тра­ди­ци­о­нал­но из­гра­ђе­ни бун­га­ ло­ви, без стру­је, те­ле­фо­на, без ин­тер­не­та, окру­же­ни су са­мо бе­лим пе­ском, тир­ки­зним мо­рем, не­так­ну­тим троп­ским ра­ сти­њем и ван­вре­мен­ском ти­ши­ном. SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

65


Д А­Л Е­К И

И С­Т О К

но по­ста­је фран­цу­ски про­тек­то­рат. У Дру­гом свет­ском ра­т у, те­ри­то­ри­ју оку­ пи­ра­ју Ја­пан­ци, а 1945. го­ди­не мла­ди краљ Но­ро­дом Си­ха­нук об­ја­вљу­је де­ кла­ра­ци­ју о не­за­ви­сно­сти и про­гла­ша­ва сло­бод­ну Кра­ље­ви­ну Кам­пу­чи­ју. ВИ­ЈЕТ­НАМ­СКИ РАТ И АМЕ­РИЧ­КО БОМ­БАР­ДО­ВА­ЊЕ Цен­трал­ни еле­мент спољ­не по­ли­ти­ке Кам­бо­џе то­ком пе­де­се­тих и ше­зде­се­тих го­ди­на би­ла је не­у ­трал­ност. Ме­ђу­тим, сре­ди­ном ше­зде­се­тих го­ди­на, ис­точ­не про­вин­ци­је Кам­бо­џе слу­жи­ле су као ба­ за за вој­ску Се­вер­ног Ви­јет­на­ма, та­да у ра­т у про­тив Ју­жног Ви­јет­на­ма, ко­ји су по­др­жа­ва­ле САД. Ка­ко се Ви­јет­нам­ски рат раз­бук­та­вао, 1969. го­ди­не САД по­ чи­њу бом­бар­до­ва­ње ис­точ­ног де­ла Кам­ бо­џе ко­је ће тра­ја­ти че­тр­на­ест ме­се­ци и у ве­ли­кој ме­ри до­при­не­ти де­ста­би­ли­ за­ци­ји зе­мље, ство­рив­ши уну­тра­шња по­ли­тич­ка пре­ви­ра­ња ко­ја ће ко­нач­но кул­ми­ни­ра­ти по­ја­вом Цр­ве­них Кме­ра. У вој­ном уда­ру 1970. власт пре­у­зи­ма про­а­ме­рич­ки ге­не­рал Лон Нол и Кам­бо­ џа по­ста­је са­ве­зник САД у бор­би про­ тив Ви­јет Кон­га. Не­ко­ли­ко ме­се­ци ка­ сни­је, кмер­ска мо­нар­хи­ја је уки­ну­та и про­гла­ше­на је Кмер­ска Ре­пу­бли­ка. Но­ва власт, уз по­др­шку САД, зах­те­ва­ла је да ви­јет­нам­ски ко­му­ни­сти од­мах на­пу­сте

66

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

Кам­бо­џу, али се­вер­но­ви­јет­нам­ске сна­ге, ко­ји­ма је би­ло од кључ­ног зна­ча­ја да за­ др­же сво­је си­гур­не зо­не и ли­ни­је снаб­ де­ва­ња, на­па­да­ју ис­точ­ну Кам­бо­џу и за­у­зи­ма­ју ве­ћи део те­ри­то­ри­је, ско­ро до Пном Пе­на. Но­во-осво­је­не те­ри­то­ри­је да­ју на упра­вља­ње ко­му­ни­стич­кој стру­ ји, об­у­че­ној од стра­не Ви­јет­на­ма, ко­ју је пред­во­дио Пол Пот, чо­век од­го­во­ран за не­ке од нај­у­жа­сни­јих зло­чи­на у исто­ри­ ји чо­ве­чан­ства. ЦР­ВЕ­НИ КМЕ­РИ Цр­ве­ни Кме­ри, пред­во­ђе­ни Пол По­ том (Пол Пот, псе­у­до­ним, акро­ним од „По­ли­тич­ки по­тен­ци­јал“), вла­да­ли су Кам­бо­џом од 1975. до 1979. го­ди­не. То­ ком њи­хо­вог ре­жи­ма, зе­мља ме­ња на­зив у Де­мо­крат­ску Кам­пу­чи­ју, и њо­ме упра­ вља Кмер­ска ко­му­ни­стич­ка пар­ти­ја, је­ дан од нај­бру­тал­ни­јих об­ли­ка ко­му­ни­ стич­ке вла­да­ви­не у исто­ри­ји. Цр­ве­ни Кме­ри су за ма­ње од че­ти­ри го­ди­не сво­је вла­да­ви­не из­вр­ши­ли стра­ вич­не зло­чи­не над ста­нов­ни­ци­ма Кам­ бо­џе, на­сто­је­ћи да оства­ре су­ма­ну­т у иде­ју аграр­не ре­фор­ме и ет­нич­ки чи­сту кмер­ску др­жа­ву, при че­му су уби­ли око два ми­ли­о­на љу­ди. Има­ју­ћи у ви­ду да је Кам­бо­џа та­да има­ла бли­зу осам ми­ли­о­ на ста­нов­ни­ка, овај ре­жим је ли­кви­ди­ рао че­твр­ти­ну та­да­шње по­пу­ла­ци­је.


Не­ду­го на­кон до­ла­ска на власт, Цр­ве­ ни Кме­ри су слу­жбе­но уки­ну­ли но­вац, бан­ке, при­ват­но вла­сни­штво, за­бра­ни­ ли ис­по­ве­да­ње ре­ли­ги­је, за­тво­ри­ли све бол­ни­це и шко­ле, и про­те­ра­ли го­то­во це­ло­куп­но ста­нов­ни­штво кам­бо­џан­ских гра­до­ва на се­ло, где су би­ли при­си­ље­ни да ра­де у ко­лек­тив­ним по­љо­при­вред­ним ко­му­на­ма. Сва­ко ко се ус­про­ти­вио тој по­ли­ти­ци био је про­гла­шен не­при­ја­те­ љем по­рет­ка и ли­кви­ди­ран. Осим ста­ре ари­сто­кра­ти­је и дру­штве­не ели­те, на по­ себ­ној ме­ти ре­жи­ма су би­ли ин­те­лек­т у­ ал­ци за ко­је су сма­тра­ли да су „упр­ља­ни“ за­пад­ном кул­т у­ром, а са­мим тим и ре­ ак­ци­о­нар­ном бур­жо­а­ском иде­о­ло­ги­јом. Ре­жим Цр­ве­них Кме­ра је та­ко­ђе вр­шио бру­тал­но ет­нич­ко чи­шће­ње над ма­њи­ на­ма као што су Ки­не­зи и Ви­јет­нам­ци. Сма­тра се да је за ма­ње од че­ти­ри го­ди­не вла­да­ви­не Цр­ве­них Кме­ра, што због фи­зич­ких ли­кви­да­ци­ја, што због по­сле­ди­ца гла­ди и бо­ле­сти, стра­да­ло 20-40 од­сто ста­нов­ни­ка зе­мље. Ре­жим је вре­ме­ном сла­био због стра­ха од уну­тра­ шњег пу­ча, што се од­ра­зи­ло и на од­но­се с Ви­јет­на­мом. Кра­јем 1978. го­ди­не, Пол Пот је за­по­чео та­ко­зва­ни Тре­ћи ин­до­ки­ не­ски рат, са ци­љем да по­вра­ти пре­ђа­ шње кмер­ске те­ри­то­ри­је свог ис­точ­ног су­се­да. Упр­кос по­др­шци Ки­не, Ви­јет­нам је ла­ко по­ра­зио Цр­ве­не Кме­ре и сру­шио Пол По­тов ре­жим 1979. го­ди­не.

АНГ­КОР ВАТ Ком­плекс хра­мо­ва Анг­кор Ват („Град хра­мо­ва“) нај­ве­ћи је вер­ски спо­ме­ник на све­т у. Пр­во­бит­но из­гра­ђен као хин­ ду­и­стич­ки храм, пред крај XII ве­ка је пре­ра­стао у бу­ди­стич­ки храм и глав­ни град Кмер­ског Цар­ства. Овај ком­плекс пред­ста­вља вр­ху­нац кла­сич­ног сти­ла кмер­ске ар­хи­тек­т у­ре и да­нас је сим­бол и глав­на ту­ри­стич­ка атрак­ци­ја Кам­бо­џе. Ар­хи­тек­т у­ра хра­ма од­ра­жа­ва древ­ну ко­смо­ло­ги­ју – на вр­ху те­ра­са­сто ор­га­ ни­зо­ва­них гра­ђе­ви­на ко­је се по­сте­пе­но су­жа­ва­ју на­ла­зи се пет тор­ње­ва об­ли­ко­ ва­них као цве­то­ви ло­то­са, ко­ји сим­бо­ ли­зу­ју све­т у пла­ни­ну Ме­ру, дом бо­го­ва. Анг­кор Ват је да­нас нај­зна­чај­ни­ји на­ци­о­нал­ни сим­бол кмер­ске кул­т у­ре и на­ро­да Кам­бо­џе. Ње­го­ва сли­ка на­ла­ зи се на број­ним др­жав­ним сим­бо­ли­ма, укљу­чу­ју­ћи др­жав­ну за­ста­ву и нов­ча­ни­ цу од 500 ри­е­ла. ПО­ЉА СМР­ТИ По­сто­је број­не ло­ка­ци­је у Кам­бо­џи на ко­ји­ма су Цр­ве­ни Кме­ри др­жа­ли, му­ чи­ли и уби­ја­ли ци­вил­но ста­нов­ни­штво, и та ме­ста су по­зна­та као „По­ља смр­ти“. Јед­но од нај­по­зна­ти­јих је „Ченг Ек“ где је, на­кон па­да ре­жи­ма, от­кри­вен низ ма­ сов­них гроб­ни­ца са око 9.000 те­ла. Ово SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

67

 Анг­кор Ват („Град хра­мо­ва“), нај­зна­чај­ни­ји­ на­ци­о­нал­ни сим­бол кмер­ске кул­ту­ре и­ на­ро­да Кам­бо­џе


Д А­Л Е­К И

68

И С­Т О К

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.


ме­сто, до ко­га се из Пном Пе­на сти­же пра­шња­вим пу­тем ду­гач­ким око пет­на­ ест ки­ло­ме­та­ра, са­да је му­зеј ге­но­ци­да, ме­мо­ри­јал­ни цен­тар ко­ји сва­ко­днев­но по­се­ти ви­ше сто­ти­на ту­ри­ста. У цен­тру „Ченг Ека“ на­ла­зи се бу­ди­ стич­ка сту­па у ко­јој су, иза ста­кле­них про­зо­ра, сме­ште­не ко­сти ли­кви­ди­ра­них про­тив­ни­ка Цр­ве­них Кме­ра. Мно­ге ко­ сти су смр­ска­не, а мно­ге ло­ба­ње су упа­ дљи­во ма­ле, ло­ба­ње де­це. Наш во­дич на овом дан­те­ов­ском пу­ то­ва­њу кроз обо­де па­кла је драг, мр­шав, умо­ран чо­век од не­ких три­де­сет го­ди­на, ко­ме су Цр­ве­ни Кме­ри уби­ли оца, са­мо за­то што је имао ди­пло­му фа­кул­те­та, и три­де­сет чла­но­ва ши­ре по­ро­ди­це. У мно­гим кра­је­ви­ма су уби­ја­ли и де­цу, да би се „зло за­тр­ло у ко­ре­ну“. Он је, сре­ћом или не­сре­ћом, пре­жи­вео. Про­ла­зи­мо по­ ред фо­то­гра­фи­ја и де­таљ­них опи­са ужа­ са, кроз кра­те­ре об­ра­сле тра­вом ко­ји су не­кад би­ле ма­сов­не гроб­ни­це, по­ред зна­ ка „Не­мој­те хо­да­ти по ко­сти­ма“, по­ред др­ве­та на ко­ме су уби­ја­ли де­цу. И схва­ та­те да сте упра­во при­с у­ство­ва­ли ча­с у исто­ри­је у ко­ме сте до­би­ли ви­ше пи­та­ ња не­го од­го­во­ра, али у ко­ме сте на­у­чи­ ли мно­го ви­ше не­го у би­ло ком уџ­бе­ни­ку исто­ри­је ко­ји сте до са­да про­чи­та­ли. Од­ ла­зи­те са овог ме­ста у ти­ши­ни, збу­ње­ни соп­стве­ним ми­сли­ма, и ћут­ке се вра­ћа­те пра­шња­вим пу­тем кроз пред­гра­ђа Пном Пе­на на­траг у са­да­шњост. ПНОМ ПЕН Глав­ни и нај­ве­ћи град Кам­бо­џе на­ ла­зи се на оба­ла­ма ре­ка Тон­ле Сап и Ме­кон­га. Пном Пен је глав­ни град још од фран­цу­ског ко­ло­ни­јал­ног пе­ри­о­да, а да­нас је еко­ном­ски, ин­ду­стриј­ски и кул­ тур­ни цен­тар Кам­бо­џе. Сво­је­вре­ме­но по­знат као „Би­сер Ази­ је“, је­дан од нај­леп­ших фран­цу­ских ко­ ло­ни­јал­них гра­до­ва у овом де­лу све­та два­де­се­тих го­ди­на XX ве­ка, Пном Пен је за­јед­но са Си­јам Ри­пом и Си­ха­но­кви­ лом нај­ва­жни­ја ту­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја Кам­бо­џе. Осно­ван 1434, град је по­знат по за­во­дљи­вој ко­ло­ни­јал­ној ар­хи­тек­т у­ ри, ве­ле­леп­ним исто­риј­ским ло­ка­ли­те­ ти­ма, днев­ним и ноћ­ним тр­жним цен­ три­ма, ре­сто­ра­ни­ма, ба­ро­ви­ма и ноћ­ним клу­бо­ви­ма. Ми­ри­си и уку­си Ази­је, тра­ ди­ци­о­нал­на и ко­ло­ни­јал­на ар­хи­тек­т у­ра и пи­то­ми шарм ло­кал­ног ста­нов­ни­штва

Те­шка пи­та­ња на ме­сту ужа­са Шет­ња кроз „Ченг Ек“, му­зеј ге­но­ци­да на отво­ре­ном, стра­ хо­ви­то је емо­ци­о­нал­но ис­ку­ство. Раз­ми­шља­те о то­ме ко­је стра­хо­те чо­век мо­же да учи­ни дру­гом чо­ве­ку, ко­ја је то иде­ о­ло­ги­ја ко­ја оправ­да­ва му­че­ње и ли­кви­да­ци­ју ми­ли­о­на љу­ди, да ли и ка­ко зло у чо­ве­ку ика­да мо­же би­ти ис­ко­ре­ње­но, да ли то исто зло по­сто­ји у сва­ком од нас и са­мо че­ка при­ли­ку да про­цве­та, или је то увек „не­ко дру­ги“. Пи­та­те се ка­ко је­дан на­род успе­ва да те стра­хо­те из но­ви­је исто­ри­је угра­ди у свој на­ци­о­нал­ни и лич­ни иден­ти­тет и да на­ста­ви да­ље. Ка­ко они ви­де се­бе? Да ли смо ми друк­чи­ји од њих?

при­вла­че хи­ља­де ту­ри­ста сва­ко­днев­но у ову Ме­ку Ју­го­и­сточ­не Ази­је. НЕ­БЕ­СКЕ ИГРА­ЧИ­ЦЕ

 При­зо­ри­ из жи­во­та­ у Кам­бо­џи

Ве­ру­је се да су се кам­бо­џан­ски плес и дра­ма раз­ви­ли из древ­них вер­ских оби­ча­ ја, као што су по­греб­ни ри­т у­а­ли и об­ре­ди ко­ји су би­ли са­став­ни део ани­ми­стич­ких кул­то­ва, док су у ка­сни­јем раз­во­ју ја­ки ути­ца­ји ин­диј­ских ми­то­ва Ра­ма­ја­не и Ма­хаб­ха­ра­те. Од VI ве­ка, плес се по­ми­ње у ве­зи са при­но­ше­њем по­ну­да у хра­мо­ви­ ма, а де­вој­ке ко­је су из­во­ди­ле ове ме­ди­та­ тив­не, сен­зу­ал­не пле­со­ве по­зна­те су као ап­са­ре, не­бе­ске игра­чи­це. Тра­ди­ци­ја кла­сич­ног кам­бо­џан­ског пле­са и дра­ме су­ро­во је пре­ки­ну­та то­ ком пе­ри­о­да Цр­ве­них Кме­ра, ка­да је из­ ме­ђу 1975. и 1979. го­ди­не не­ста­ло око 90 од­сто свих кла­сич­них кам­бо­џан­ских умет­ни­ка. На­кон па­да ко­му­ни­стич­ког ре­жи­ма, они ко­ји су пре­жи­ве­ли по­че­ли су да осни­ва­ју умет­нич­ке ко­ло­ни­је ка­ко би ре­кон­стру­и­са­ли из се­ћа­ња и по­вра­ ти­ли сво­је све­те умет­нич­ке тра­ди­ци­је. Јед­на од њих би­ла је прин­це­за Но­ро­дом Бу­па Де­ви, при­ма ба­ле­ри­на Кра­љев­ског кам­бо­џан­ског ба­ле­та. У ве­ли­кој ме­ри за­  Так­си ста­ни­ца

SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

69


Д А­Л Е­К И

 Кам­бо­џан­ско мо­ре и оба­ла има­ју све при­влач­но­сти пр­во­кла­сних ­ ту­ри­стич­ких ­ де­сти­на­ци­ја

70

И С­Т О К

хва­љу­ју­ћи њој, као и ма­лом бро­ју пре­ жи­ве­лих умет­ни­ка, ко­ре­о­гра­фи и игра­ чи мо­гли су да об­но­ве ста­ру тра­ди­ци­ју и вра­те кам­бо­џан­ски плес на ме­сто ко­је му при­па­да на свет­ској сце­ни. Кла­сич­ни кам­бо­џан­ски пле­со­ви да­ нас се мо­гу ви­де­ти у мно­гим ту­ри­стич­ ким ме­сти­ма, на­ро­чи­то у Си­јам Ри­пу и Пном Пе­ну.

мо­ру по чи­јој по­вр­ши­ни све­тлу­ца­ју флу­о­ре­сцент­ни планк­то­ни. Оба­ла Кам­бо­џе је јед­но од рет­ких пре­о­ста­лих ме­ста у све­т у ко­је ну­ди до­ во­љан ни­во удоб­но­сти за са­вре­ме­ног пут­ни­ка, али ипак ни­је ра­зо­ре­но гло­ба­ ли­за­ци­јом и без­ум­ном ур­ба­ни­за­ци­јом ко­ји си­сте­мат­ски уни­шта­ва­ју не­ка од нај­леп­ших ме­ста на овој пла­не­ти.

РАЈ­СКЕ ПЛА­ЖЕ И СВЕ­ТЛУ­ЦА­ВИ ПЛАНК­ТО­НИ

РА­ЖЊИ­ЋИ ОД КРО­КО­ДИ­ЛА И ПО­ХО­ВА­НЕ ШКОР­ПИ­ЈЕ

Ки­ло­ме­три­ма ду­ге пе­шча­не пла­же, рај­ска остр­ва и то­пло мо­ре при­вла­че све ве­ћи број ту­ри­ста у ову зе­мљу нео­ бич­них крај­но­сти. Си­ха­но­квил је јед­ но од нај­леп­ших ме­ста на овој оба­ли, на­ро­чи­то Отрес Бич, пла­жа дуж ко­је су ушу­шка­ни ма­ли љуп­ки хо­те­ли са ре­сто­ра­ни­ма из­гра­ђе­ним у тра­ди­ци­о­ нал­ном ду­х у ко­ји ви­зу­ел­но ско­ро да не на­ру­ша­ва го­то­во не­так­ну­т у при­ро­ду. Ово је иди­лич­но ме­сто где мо­же­те да по цео дан пи­јуц­ка­те мла­ди ко­кос, је­ де­те све­же во­ће и тек уло­вље­ну ри­бу и мор­ске пло­до­ве спре­мље­не на кре­а­тив­ не на­чи­не, да ше­та­те по ки­ло­ме­три­ма бе­лог пе­ска, пли­ва­те у то­плом мо­ру и пред­ве­че гле­да­те спек­та­ку­лар­ни за­ла­ зак сун­ца над пу­чи­ном. А уве­че, као у чу­ве­ном фил­му Пи­јев жи­вот, че­ка вас не­ствар­но ис­ку­ство ноћ­ног ку­па­ња у

Хра­на у Кам­бо­џи за­слу­жу­је по­себ­ но по­гла­вље. У овој зе­мљи ко­ја вред­но и па­мет­но раз­ви­ја ту­ри­зам има по­не­ што за сва­чи­ји укус. Сва ту­ри­стич­ка ме­ста су пу­на ма­лих ре­сто­ра­на ко­ји ну­де све, од тра­ди­ци­о­нал­не кам­бо­ џан­ске ку­хи­ње, као и ку­хи­ње су­сед­них на­ро­да – Ви­јет­на­ма и Тај­лан­да, до ки­ не­ске хра­не или кон­ти­нен­тал­не хра­ не за за­пад­не ту­ри­сте ко­ји не же­ле да ме­ња­ју сво­је на­ви­ке, као што су ита­ ли­јан­ска или фран­цу­ска ку­хи­ња. Јед­ но од нај­по­зна­ти­јих ло­кал­них је­ла је амок – ри­ба, пи­ле­ти­на, или не­ко дру­го ме­со у со­с у од ко­ко­со­вог мле­ка, са ло­ кал­ним за­чи­ни­ма, ко­је се слу­жи у ко­ ко­со­вом ора­х у и је­де уз пи­ри­нач. Лок лак – та­ко­ђе раз­ли­чи­те вр­сте ме­са у пи­кант­ном со­с у слич­ном ка­ри­ју. Ту су и раз­не вр­сте за­ни­мљи­во спра­вље­них

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.


ре­за­на­ца, су­па и дру­гих је­ла ко­ја ма­ме из­гле­дом, ми­ри­сом и уку­сом. Кам­бо­џа је по­зна­та и по спе­ци­ја­ли­ те­ти­ма на­ме­ње­ним ма­њем бро­ју оних нај­хра­бри­јих, ко­ји ни­с у га­дљи­ви, во­ле да про­ба­ју све и има­ју јак же­лу­дац. Ту се мо­гу на­ћи зми­је на жа­ру или ра­жњи­ћи од кро­ко­ди­ла, жа­бе спре­мље­не на раз­ ли­чи­те на­чи­не, углав­ном хр­ска­во пр­же­ не, раз­ли­чи­ти пр­же­ни ин­сек­ти, лар­ве или цр­ви, као и кре­а­тив­ни­је ку­ли­нар­ске ком­би­на­ци­је по­пут, на при­мер, биф­те­ка у со­с у од цр­ве­них мра­ва, кроф­ни са та­ ран­т у­лом, све­же са­ла­те са шкор­пи­о­ном, про­лећ­них рол­ни­ца са зри­кав­ци­ма, пр­ же­ног пе­ци­ва са фе­та си­ром и та­ран­ ту­лом, ка­ри­ја од ме­ша­них ин­се­ка­та, и мно­штво дру­гих спе­ци­ја­ли­те­та углав­ ном осми­шље­них за ту­ри­сте ко­ји су до­ вољ­но сме­ли и ра­до­зна­ли да та­ко не­што про­ба­ју. И да по­сле при­ча­ју о то­ме. ЉУ­ДИ Кад год пу­т у­је­мо у не­ка да­ле­ка ме­ ста, у кул­т у­ре на­из­глед то­ли­ко друк­чи­је од на­ше, че­сто нај­ја­чи ути­сак оста­вља­ју љу­ди. Пр­во при­ме­ћу­је­мо са­мо раз­ли­ке, на­кон то­га слич­но­сти, а по­том, на­кон

број­них оп­сер­ва­ци­ја и по­ре­ђе­ња у ко­ме смо че­сто су­ро­ве су­ди­је ко­је дру­ге гле­ да­ју с ви­си­не, схва­та­мо ко­ли­ко смо, упр­ кос свим кул­т у­ро­ло­шким раз­ли­ка­ма, та­ко не­из­бе­жно исти. Ту не­где по­чи­ње пра­во раз­у­ме­ва­ње дру­ге кул­т у­ре. Кам­бо­џан­ци су дра­ги, ти­хи, пред­ у­сре­тљи­ви, при­јат­ни љу­ди ко­ји има­ју осмех за сва­ко­га. Ни­смо ус­пе­ли да до­ ку­чи­мо да ли је ту­га ко­ју смо ви­де­ли у том осме­ху са­мо на­ша лич­на про­јек­ци­ ја оно­га што зна­мо о њи­ма или ствар­на пат­ња ко­ја до­пи­ре не­где из ду­би­не тих де­ти­њих, раз­и­гра­них очи­ју. Ве­ро­ват­но по­ма­ло од обо­је. Зна­ју­ћи да је пре са­ мо три­де­се­так го­ди­на у ауто-ге­но­ци­ду стра­да­ла че­твр­ти­на ста­нов­ни­штва, да је та­да сва­ко ко да­нас жи­ви у овој зе­мљи из­гу­био мно­ге бли­ске и дра­ге осо­бе, пи­ та­те се ко­ли­ко је мен­тал­не сна­ге по­треб­ но за сва­ки осмех и ср­да­чан гест са ко­ јим вас до­че­ку­ју. Њи­хов осмех је осмех Мо­на Ли­зе. Осмех љу­ди ко­ји су, по­ред све­га ле­пог и уз­ви­ше­ног што је из­не­дри­ ла ова зе­мља, сво­ју нај­ве­ћу ко­лек­тив­ну и лич­ну тра­ге­ди­ју ста­ви­ли на тр­жи­ште, као ту­ри­стич­ки про­из­вод. Као опо­ме­ну, лек­ци­ју из исто­ри­је и ва­пај за раз­у­ме­ва­ њем. Да се ни­кад не за­бо­ра­ви. s

ХТП ТРЕНД КОРАЛИ Обала Ива Новаковића бб, Сутоморе, Црна Гора Служба продаје : +382 30 37 37 20, Рецепција +382 30 301 900 E-mail: prodaja@korali.me, marketing@korali.me, rezervacije@korali.me Web: www.korali.me


В Е­З Е

72

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.


Гра­до­ви при­ча­ју о се­би АПЛИ­КА­ЦИ­ЈА „ТЕ­ЛЕ­КО­МА СР­БИ­ЈА“ ВА­ЖАН ЕЛЕ­МЕНТ ТУ­РИ­С ТИЧ­КЕ ПО­НУ­ДЕ

„Же­ле­ли смо да ино­ва­тив­на ре­ше­ња у на­шој основ­ној обла­сти по­сло­ва­ња при­ме­ни­мо на ­ по­бољ­ша­ње ис­ку­ства ко­ри­сни­ка то­ком по­се­те не­ком од гра­до­ва у Ср­би­ји“, ис­ти­че Ма­ри­ја ­ Бо­шко­вић, ди­рек­тор­ка Сек­то­ра за PR „Те­ле­ко­ма Ср­би­ја“. „Ти­ме пру­жа­мо и до­дат­ни под­сти­цај ло­кал­ним за­јед­ни­ца­ма да тра­га­ју за ре­ше­њи­ма у ко­ји­ма се на за­ни­мљив на­чин укр­шта­ју ­ тех­но­ло­ги­ја, са­вре­ме­не ко­му­ни­ка­ци­је и исто­ри­ја“

Д

у­го­роч­ни пр­о­је­кат „Град при­ча“ „Те­ле­ко­ма Ср­би­ја“ по­кре­нут је са иде­јом да се ло­кал­не ту­ри­стич­ке орга­ни­за­ци­је под­стак­ну на упо­тре­бу са­ вре­ме­них тех­но­ло­ги­ја ка­ко би по­тен­ци­ јал­ним по­се­ти­о­ци­ма на мо­де­ран и ино­ ва­ти­ван на­чин пред­ста­ви­ле свој град и ње­го­ву кул­т ур­но-исто­риј­ску ба­шти­ну. Као ком­па­ни­ја ко­ја пру­жа ове услу­ ге, а по­том и као по­у­здан парт­нер у ло­ кал­ној за­јед­ни­ци, „Те­ле­ком Ср­би­ја“ је по­кре­нуо овај пр­о­је­кат ка­ко би у ве­ћим гра­до­ви­ма у Ср­би­ји по­се­ти­о­ци има­ли бр­жи и за­ни­мљи­ви­ји при­ступ та­мо­ шњим зна­ме­ни­то­сти­ма и спо­ме­ни­ци­ ма. Та­ко су раз­ви­је­не апли­ка­ци­је за мо­ бил­не уре­ђа­је ко­је на ве­о­ма атрак­ти­ван на­чин пред­ста­вља­ју нај­зна­чај­ни­је кул­ тур­но-исто­риј­ске објек­те у Бе­о­гра­ду,

Но­вом Са­ду и Срем­ским Кар­лов­ци­ма, Ни­шу и Кра­гу­јев­цу. „Мтел Цр­на Го­ра“, ћер­ка ком­па­ни­ја „Те­ле­ко­ма Ср­би­ја“, та­ ко­ђе је раз­вио и апли­ка­ци­ју „Mon­te­ ne­gro Tal­king“ ко­ја при­бли­жа­ва ту­ри­ сти­ма исто­риј­ске и кул­т ур­не са­др­жа­је Цр­не Го­ре. „Град при­ча“ је ду­го­ро­чан пр­о­је­ кат „Те­ле­ко­ма Ср­би­ја“ чи­ји је циљ да на вир­т у­ел­ну ма­пу Ср­би­је сва­ке го­ди­ не уцр­та­ва још не­ки град, а по­сто­је­ће апли­ка­ци­је гра­до­ва обо­га­ћу­је но­вим са­др­жа­ји­ма. Та­ко је „Бе­о­град при­ча“, бе­о­град­ска апли­ка­ци­ја са ско­ро 50.000 пре­у­зи­ма­ња, у то­ку 2015. го­ди­не до­би­ ла но­ви са­др­жај у ви­ду ру­те „Бе­о­град ис­под Бе­о­гра­да“. По­ред уоби­ча­је­не ту­ ри­стич­ке по­ну­де пре­сто­ни­це ко­ју ова апли­ка­ци­ја ну­ди, ова ру­та пред­ста­вља SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

73

 Са­ про­мо­ци­је­ апли­ка­ци­је­ у Кра­гу­јев­цу  Ма­ри­ја­ Бо­шко­вић­ на про­мо­ци­ји­ у Бе­о­гра­ду


В Е­З Е

 „Кра­гу­је­вац при­ча“: ­ де­мон­стра­ци­ја не­ких мо­гућ­но­сти Про­мо­ци­ја ру­те „Бе­о­град ис­под ­ Бе­о­гра­да“ ­ у апли­ка­ци­ји „Бе­о­град при­ча“

во­дич за све оне ко­ји же­ле да ис­тра­же ла­гу­ме, пе­ћи­не и дру­ге под­зем­не зна­ме­ ни­то­сти ис­под глав­ног гра­да. Ру­та „Бе­ о­град ис­под Бе­о­гра­да“, ре­а­ли­зо­ва­на у са­рад­њи са но­ви­на­ром и пу­бли­ци­стом Зо­ра­ном Ни­ко­ли­ћем, ауто­ром исто­и­ме­ не књи­ге, по­зив је сви­ма да од­шкри­ну вра­та не­ких од нај­ве­ћих ми­сте­ри­ја пре­ сто­ни­це – да ли је по­сто­јао ту­нел ко­ји је спа­јао Бе­о­град­ску твр­ђа­ву и Зе­мун, за­што је са­гра­ђен бу­нар код спо­ме­ни­ ка Ву­ку Ка­ра­џи­ћу, шта све кри­ју пе­ћи­не ис­под пар­ка Та­шмај­дан... По­ред три нај­ве­ћа гра­да у Ср­би­ ји, Бе­о­гра­да, Но­вог Са­да и Ни­ша, чи­је апли­ка­ци­је већ не­ко вре­ме пред­ста­вља­ ју уоби­ча­је­ни на­чин ту­ри­стич­ких оби­ ла­за­ка, сле­де­ћи град ко­ји је до­био сво­ју апли­ка­ци­ју је Кра­гу­је­вац. Пр­ва пре­сто­ ни­ца мо­дер­не срп­ске др­жа­ве, на­зван по пти­ци кра­гуј ко­ја је на­се­ља­ва­ла окол­не шу­ме, Кра­гу­је­вац је зна­ча­јан и по то­ме што је у ње­му на­пи­сан и усво­јен пр­ ви устав, а ту су осно­ва­не и нај­зна­чај­ ни­је др­жав­не ин­сти­т у­ци­је – гим­на­зи­ја, штам­па­ри­ја, по­зо­ри­ште, ли­цеј, суд. У ПР­О­ШИ­РЕ­НОЈ СТВАР­НО­С ТИ Ове бес­плат­не апли­ка­ци­је по­се­ти­о­ ци­ма ну­де са­свим дру­га­чи­ји до­жи­вљај ло­кал­них зна­ме­ни­то­сти пу­тем основ­ них исто­риј­ских по­да­та­ка, фо­то­гра­фи­ ја из ра­ни­јег пе­ри­о­да, аудио на­ра­ци­је, анег­до­та и ма­ње по­зна­тих исто­риј­ских чи­ње­ни­ца. Ода­бра­на ло­ка­ци­ја опи­са­на на та­кав на­чин ве­о­ма ла­ко се пр­о­на­ла­зи то­ком са­ме шет­ње гра­дом пу­тем „пр­о­ ши­ре­не ствар­но­сти“ (Aug­men­ted Re­a­ lity). По­себ­на функ­ци­о­нал­ност „пр­о­ши­ ре­не ствар­но­сти“ је оно што апли­ка­ци­је „Град при­ча“ чи­ни је­дин­стве­ним, из­два­

74

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

ја­ју­ћи их од слич­них мо­бил­них апли­ка­ ци­ја на­ме­ње­них пр­о­мо­ци­ји ту­ри­стич­ке по­ну­де гра­до­ва. Пре­по­зна­ју­ћи тре­нут­ну ло­ка­ци­ју по­се­ти­о­ца, апли­ка­ци­ја ну­ди оби­ла­зак зна­ме­ни­то­сти у не­по­сред­ној бли­зи­ни. До­вољ­но је да се смарт те­ле­ фон усме­ри пре­ма гра­ђе­ви­на­ма у бли­ зи­ни, и на ка­ме­ри те­ле­фо­на ће се по­ ја­ви­ти ико­ни­це ко­је са­др­же по­да­так о сме­ру у ком се обје­кат на­ла­зи и на ко­јој је уда­ље­но­сти. Ка­да по­се­ти­лац иза­бе­ре же­ље­ну ло­ка­ци­ју, отва­ра се при­ча о тој зна­ме­ни­то­сти и фо­то­гра­фи­је ње­ног не­ ка­да­шњег и са­да­шњег из­гле­да. – Ми­слим да смо ти­ме по­сти­гли не­ што не­у­о­би­ча­је­но, да мо­бил­на апли­ка­ ци­ја по­слу­жи као под­сти­цај да скре­ не­мо по­глед са екра­на те­ле­фо­на и да обра­ти­мо па­жњу на гра­ђе­ви­не ко­је нам ну­де мно­штво за­ни­мљи­вих при­ча – ка­ же Ма­ри­ја Бо­шко­вић, ди­рек­тор­ка Сек­ то­ра за PR „Те­ле­ко­ма Ср­би­ја“. Она до­да­је да се ком­па­ни­ја во­ди­ла иде­јом да ко­ри­ сни­ци­ма по­ну­ди јед­но­став­но и за­бав­но раз­гле­да­ње кул­т ур­но-исто­риј­ских зна­ ме­ни­то­сти у ве­ћим гра­до­ви­ма и пра­те­ ћим ам­би­јен­тал­ним це­ли­на­ма. – Же­ле­ли смо да ино­ва­тив­на ре­ше­ ња у на­шој основ­ној обла­сти по­сло­ва­ња при­ме­ни­мо на по­бољ­ша­ње ис­ку­ства ко­ ри­сни­ка то­ком по­се­те не­ком од гра­до­ва у Ср­би­ји. Ти­ме пру­жа­мо и до­дат­ни под­ сти­цај ло­кал­ним за­јед­ни­ца­ма да тра­га­ју за ре­ше­њи­ма у ко­ји­ма се на за­ни­мљив на­чин укр­шта­ју тех­но­ло­ги­ја, са­вре­ме­не ко­му­ни­ка­ци­је и исто­ри­ја – ис­ти­че Ма­ ри­ја Бо­шко­вић. За све зна­ти­жељ­не по­се­ти­о­це гра­до­ ва ко­ји су на ма­пи пр­о­јек­та „Град при­ ча“, апли­ка­ци­је су до­ступ­не на срп­ском и ен­гле­ском је­зи­ку, за уре­ђа­је са опе­ра­ тив­ним си­сте­ми­ма „An­droid“ и „iOS“. s


М Р Е­Ж А

БАЛ­КАН­СКА АЛИ­ЈАН­СА ХО­ТЕЛ­СКИХ АСО­ЦИ­ЈА­ЦИ­ЈА

У за­јед­нич­ком ин­те­ре­су

По­слов­на удру­же­ња из Ср­би­је, Бу­гар­ске, Ма­ке­до­ни­је, Ал­ба­ни­је, Цр­не Го­ре и БиХ ства­ра­ју ­ но­ви ам­би­јент и по­ди­жу стан­дар­де, об­ли­ку­ју­ћи Бал­кан као је­дан сло­же­ни ту­ри­стич­ки бренд. Оче­ку­је се да на ово­го­ди­шњем Сај­му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду бу­де од­лу­че­но да се се­ди­ште ­ Али­јан­се пре­ме­сти из Охри­да у срп­ску пре­сто­ни­цу

З

на­чај „стра­те­шких али­јан­си“ и не­по­ сред­на ко­рист од њих све ви­ше до­ ла­зе до из­ра­жа­ја. Ра­сте и њи­хов број, на на­ци­о­нал­ном ни­воу и ши­ре. По­ве­зи­ ва­ње са срод­ним по­слов­ним су­бјек­ти­ма, гра­ђе­ње и оства­ри­ва­ње за­јед­нич­ких пла­ но­ва, не при­зна­је окви­ре уских ин­те­ре­са.

76

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

При­мер та­кве по­слов­не ко­хе­зи­је је Бал­кан­ска али­јан­са хо­тел­ских асо­ци­ ја­ци­ја (БА­ХА), на­ста­ла у Охри­ду 2005. го­ди­не, као из­раз те­жње бал­кан­ских хо­ тел­ских удру­же­ња да пре­ва­зи­ђу уже на­ ци­о­нал­не окви­ре и ту­ри­стич­ки се афир­ ми­шу у све­т у.


По­ред По­слов­ног удру­же­ња хо­тел­ ско-уго­сти­тељ­ске при­вре­де Ср­би­је, у овој али­јан­си су и слич­не асо­ци­ја­ци­је из Ма­ке­до­ни­је, Бу­гар­ске, Ал­ба­ни­је, Цр­ не Го­ре и БиХ. Бран­ко Кри­во­ка­пић, члан Управ­ног од­бо­ра БА­ХА, ука­зу­је на то да је ме­ђу ту­ри­стич­ким по­сле­ни­ци­ма Бал­ ка­на пре­вла­да­ла же­ља за бли­ски­јом са­ рад­њом и по­ве­зи­ва­њем, што омо­гу­ћу­је ства­ра­ње но­вог по­слов­ног ам­би­јен­та и по­ди­за­ње стан­дар­да: – Из­над све­га је на­сто­ја­ње да се на што ефи­ка­сни­ји на­чин за­сту­па­ју за­јед­ нич­ки ин­те­ре­си и да се, у ко­рак са ти­ме, по­диг­не оп­шти ту­ри­стич­ки реј­тинг бал­ кан­ског про­сто­ра. Не­по­сред­не ци­ље­ве је ла­ко пре­по­зна­ти. То је пре све­га про­ мо­ци­ја и раз­вој уго­сти­тељ­ске по­ну­де и пру­жа­ње услу­га, кроз уво­ђе­ње но­вих пра­ви­ла и ви­ших стан­дар­да по­сло­ва­ња. У скла­ду са тим, би­ло је нео­п­ход­но ус­ по­ста­ви­ти „Пра­ви­ла про­фе­си­о­нал­ног по­на­ша­ња“ и при­ла­го­ди­ти их европ­ ским стан­дар­ди­ма у овој обла­сти. Та­ко не­што је отво­ри­ло мо­гућ­ност бли­же са­ рад­ње са ин­тер­на­ци­о­нал­ним ту­ри­стич­ ким ор­га­ни­за­ци­ја­ма, али и са на­уч­ним и обра­зов­ним ин­сти­т у­ци­ја­ма у том до­ме­ ну, чи­ја је еду­ка­тив­на над­град­ња нео­п­ ход­на у чи­та­вом про­це­с у. По­кре­та­ње јед­не ова­кве ини­ци­ја­ти­ве је у скла­ду је са про­це­ном да Бал­кан по­ ста­је ту­ри­стич­ки ве­о­ма атрак­ти­ван на

За­сту­па­ње, по­др­шка, ор­га­ни­зо­ва­ње Бал­кан­ска али­јан­са хо­тел­ских асо­ци­ја­ци­ја за­сту­па сво­је чла­но­ве пред аде­кват­ним на­ци­о­нал­ним и ме­ђу­на­род­ним те­ ли­ма, уз на­сто­ја­ње да ак­тив­но уче­ству­је у до­но­ше­њу и по­бољ­ ша­њу прав­них про­пи­са из ових обла­сти. Ко­нач­но, Али­јан­са пре­у­зи­ма оба­ве­зу ор­га­ни­зо­ва­ња се­ми­на­ра и оста­лих струч­ них ску­по­ва, на на­ци­о­нал­ном и ме­ђу­на­род­ном ни­воу.

свет­ској ма­пи. Је­дин­стве­на про­мо­ци­ја бал­кан­ских ту­ри­стич­ких по­тен­ци­ја­ла, сма­тра­ју у овој али­јан­си, убе­дљи­ви­ја је на свет­ском тр­жи­шту од изо­ло­ва­них на­сту­па на­ци­о­нал­них ту­ри­стич­ких удру­же­ња. За­то је Бал­кан­ска али­јан­са хо­тел­ских асо­ци­ја­ци­ја пре­по­зна­та као тач­ка си­гур­ног ослон­ца за број­не ор­га­ ни­за­ци­је из до­ме­на ту­ри­зма и уго­сти­ тељ­ства, свет­ски ува­же­не и ути­цај­не. То отва­ра ре­ал­не мо­гућ­но­сти за све ве­ћи при­лив го­сти­ју ко­ји на Бал­кан и да се ово под­руч­је брен­ди­ра као „иза­зов ко­ ји ну­ди сво­је­вр­сна от­кри­ћа – од бо­га­те исто­ри­је, пре­ко осо­бе­но­сти по­је­ди­них кул­т у­ра и тра­ди­ци­ја, до од­лич­ног за­бав­ ног жи­во­та и про­во­да“. ПРЕД ИЗА­ЗО­ВИ­МА ГЛО­БА­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ Ср­би­ју, у Бал­кан­ској али­јан­си хо­тел­ ских асо­ци­ја­ци­ја, пред­ста­вља По­слов­но удру­же­ње хо­тел­ско-уго­сти­тељ­ске при­

SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

77

Фото:­ Ђорђе Чубрило

  Хо­тел­ски ком­плекс­ на Ко­па­о­ни­ку, Ср­би­ја


М Р Е­Ж А вре­де (ХО­РЕС). Кри­во­ка­пић под­се­ћа да ово удру­же­ње по­сто­ји већ ско­ро по­ла ве­ ка, те да је до­ра­сло кре­и­ра­њу при­вред­ног и за­кон­ског окви­ра за раз­вој хо­тел­скоуго­сти­тељ­ске де­лат­но­сти у Ср­би­ји. – На­ше Удру­же­ње има за циљ да об­је­ ди­ни хо­те­ли­је­ре, ре­сто­ра­те­ре, ка­зи­на, али и обра­зов­не ин­сти­т у­ци­је у овој обла­сти, као и оста­ле за­ин­те­ре­со­ва­не за за­јед­нич­ ко про­мо­ви­са­ње и раз­вој уго­сти­тељ­ске де­лат­но­сти. Же­ли­мо да по­ве­ћа­мо кон­ку­ рент­ност на­ших чла­ни­ца, на на­ци­о­нал­ ном и ме­ђу­на­род­ном ни­воу. Ин­си­сти­ра­мо на ства­ра­њу што по­год­ни­јег по­слов­ног ам­би­јен­та, ка­ко би­смо пред­ста­ви­ли и за­ шти­ти­ли за­јед­нич­ке ин­те­ре­се. ХО­РЕС се ак­тив­но ба­ви и ис­тра­жи­ва­ њем тр­жи­шта, као и зах­те­ва ко­ри­сни­ка услу­га, пре­ма че­му утвр­ђу­је прав­це де­ ло­ва­ња. Ор­га­ни­зу­је за­јед­нич­ке на­сту­пе на сај­мо­ви­ма ту­ри­зма, ба­ви се из­да­вач­ ком де­лат­но­шћу, уз стал­но ука­зи­ва­ње на по­тре­бу при­ла­го­ђа­ва­ња обра­зов­ног си­сте­ма не­по­сред­ним по­тре­ба­ма хо­те­ ли­јер­ства и уго­сти­тељ­ства. У скла­ду са тим, осно­ва­на је и Ака­де­ми­ја ХО­РЕС, ко­ја об­у­ча­ва ка­дро­ве пре­ма са­вре­ме­ним

стан­дар­ди­ма у овој обла­сти. Удру­же­ње сво­јим чла­ни­ца­ма ну­ди, та­ко­ђе, прав­ не и еко­ном­ске са­ве­те, као и по­моћ при апли­ци­ра­њу за про­јек­те код при­ступ­них фон­до­ва ЕУ. Све то ука­зу­је на по­тре­бу да се про­мо­ви­шу за­јед­нич­ки ин­те­ре­си, те да се ја­ча кон­ку­рент­ност и ефи­ка­сност по­сло­ва­ња у су­сре­т у са иза­зо­ви­ма гло­ ба­ли­за­ци­је. Ду­го тра­ју­ћи, ХО­РЕС је са­зре­вао као ак­тив­но удру­же­ње и сти­цао све ве­ћи број чла­но­ва. Од не­ка­да­шњих 15, са­да об­је­ди­њу­је де­лат­ност пре­ко 200 чла­ни­ ца. У свом са­ста­ву има пре­ко 180 хо­те­ла, мо­те­ла и дру­гих сме­штај­них обје­ка­та, као и број­не снаб­де­ва­че уго­сти­тељ­ско-ту­ри­ стич­ке при­вре­де. Члан је не са­мо Бал­кан­ ске али­јан­се хо­тел­ских асо­ци­ја­ци­ја, већ и Свет­ске асо­ци­ја­ци­је хо­те­ли­је­ра и ре­сто­ ра­те­ра. Због из­у­зет­них ак­тив­но­сти и пла­ но­ва ко­ји не­пре­ста­но про­ши­ру­ју сфе­ру де­ло­ва­ња ХО­РЕС-а, пред­ло­же­но је да се се­ди­ште Бал­кан­ске али­јан­се из Охри­да пре­ме­сти у Бе­о­град. Од­лу­ка о то­ме би­ће до­не­та на сај­му ту­ри­зма у Бе­о­гра­ду од 18. до 21. фе­бру­а­ра. s

www.guesthousevida.com vidasoba@gmail.com  +381 11 30 50 650 +381 65 530 50 62

На Ибарској магистрали на уласку у Београд, у непосред­ ној близини Ада Циганлије, Ко­ шутњака, Сајма и моста на Ади налази се новоотворен Guest House Vida. У понуди имамо седам мо­ дерно опремљених двокреветних соба, од којих апартман садржи до­ датни салон и галерију као и Family апартман (могућност спајања две собе). Го­ сти имају погодност да уживају у дворишту са вртом, где могу да доручкују или одмарају. Свака соба са­ држи климу, мини­бар, Flat ТВ и бесплатни бежични интернет. Гаража је на располагању уз доплату 5 евра по ноћи. Услуга доручка је урачуната у цену. Вила је погодна за пословне и породичне госте али и за туристе који желе квалитетну услугу у пријатељ­ ском и топлом амбијенту.

FREE WIFI


Hotel Park se nalazi u sred urbanog centra glavnog grada Slovenije, na samo korak od istorijskih znamenitosti, najpopularnijih mesta u Ljubljani, kao i brojnih kulturnih i zabavnih događaja. Takođe je smešten u sred parkova i posvećen je održivom razvoju. Podižući svest o zaštiti životne sredine, ovo je prvi zeleni hotel u Ljubljani – Zelenoj prestonici Evrope 2016. Izvrsno opremljen za poslovna okupljanja i konferencije, sa specijalnim korporativnim paketima i toplim gostoprimstvom – Hotel Park je vaš savršen izbor za naredni poslovni sastanak u Ljubljani.


П Р Е­П О­Р У­К А

ЗА­ВОД ЗА СПОРТ И МЕ­ДИ­ЦИ­НУ СПОР­ТА СР­БИ­ЈЕ, НАЈ­БО­ЉА УСТА­НО­ВА ОВЕ ВР­С ТЕ НА ЈУ­ЖНО­СЛО­ВЕН­СКИМ ПРО­С ТО­РИ­МА

Цен­тар спор­та и здра­вља Би­ло да се спор­том ба­ви­те про­фе­си­о­нал­но или па­си­о­ни­ра­но, или про­сто као сред­ством ­ за ква­ли­тет­ни­ји и здра­ви­ји жи­вот, ово је пра­во ме­сто за вас. Мо­же­те да про­ве­ри­те сво­је здра­вље и пси­хо­фи­зич­ке спо­соб­но­сти, уз по­моћ вр­хун­ских струч­ња­ка и нај­мо­дер­ни­је опре­ме, те да вам на осно­ву то­га бу­де осми­шљен лич­ни план ве­жба­ња и тре­нин­га. А ту су и мно­ги дру­ги уго­ђа­ји, по ме­ри пре­фи­ње­ног хе­до­ни­зма и елит­ног здрав­стве­ног ту­ри­зма

У

Бе­о­гра­ду пут­ник на­мер­ник мо­же на­ћи све – кал­др­ми­са­не ули­це по ко­ји­ма се про­ла­ма звук ви­о­ли­не, мо­дер­на зда­ња од че­ли­ка и ста­кла, ужа­ре­ ни ас­фалт у ко­ји се не­пре­ста­но ути­ску­је све бр­жи ри­там ве­ли­ког гра­да. Не­да­ле­ко од све­га то­га, на бр­ду, са­кри­вен ме­ђу ста­ бли­ма Ко­шут­ња­ка, на­ла­зи се ком­плекс За­во­да за спорт и ме­ди­ци­ну спор­та Ре­пу­ бли­ке Ср­би­је. Не­ка­да­шње ста­ни­ште ко­ шу­та, од­ма­ра­ли­ште кне­же­ва, кра­ље­ва и прин­че­ва и ме­сто где су одр­жа­ва­не ква­ ли­фи­ка­ци­о­не тр­ке за Олим­пиј­ске игре да­ле­ке 1912. го­ди­не, да­нас је по­зна­то као ме­сто из ког од­ла­зи­те здра­ви­ји, ја­чи, бр­ жи и бо­љи. Ов­де, у ср­цу шу­ме ко­ја је зва­ нич­но спо­ме­ник при­ро­де, где је ва­здух го­то­во пла­нин­ски а цвр­кут пти­ца звук

80

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

ко­ји се нај­ви­ше чу­је, го­сте из це­лог све­та че­ка је­дин­стве­но ис­ку­ство. За­вод за спорт и ме­ди­ци­ну спор­та Ре­ пу­бли­ке Ср­би­је је во­де­ћа уста­но­ва на ју­ жно­сло­вен­ским про­сто­ри­ма у обла­сти спор­та и ме­ди­ци­не спор­та. Сво­је­вр­сни је дом спор­ти­ста свих ка­те­го­ри­ја – оних нај­бо­љих на све­т у и оних ко­ји­ма је спорт сред­ство за ква­ли­тет­ни­ји жи­вот. На јед­ ном ме­сту, укуп­не по­вр­ши­не 43 хек­та­ра, на­ла­зи се хо­тел „Трим“, окру­жен ком­ плек­сом отво­ре­них и за­тво­ре­них ба­зе­на, атлет­ским ста­ди­о­ном, отво­ре­ним и за­ тво­ре­ним те­ре­ни­ма за ру­ко­мет и од­бој­ку, игра­ли­штем за ми­ни голф, је­ди­ни­ца­ма за ре­ха­би­ли­та­ци­ју и фи­зи­кал­ну ме­ди­ци­ну, цен­три­ма за ме­ди­цин­ска и мо­то­рич­ка те­ сти­ра­ња.


Бо­ра­вак у овом ком­плек­с у чи­ни да за­бо­ра­ви­те стрес ур­ба­ног жи­во­та, да се при­се­ти­те оних див­них бај­ки из де­тињ­ ства, свих оних при­ча о брд­ским ви­ла­ма и до­брим си­ла­ма ко­је љу­ди­ма и ства­ри­ ма да­ју жи­вот. Шу­мо­вит и бр­до­вит пеј­ заж по­бу­ђу­је ма­шту и сми­ру­је ду­шу. Ра­ зно­вр­сне спорт­ске ак­тив­но­сти, ко­је су са­став­ни део по­ну­де За­во­да и оба­вља­ју се уз струч­ни над­зор, по­ка­за­ће вам ва­ ше соп­стве­не по­тен­ци­ја­ле, ква­ли­те­те и скри­ве­не ка­па­ци­те­те. У хо­те­лу „Трим“ ће­те ужи­ва­ти у удоб­ ном сме­шта­ју и пре­ле­пом ен­те­ри­је­ру. Зи­ ми, по­себ­ну чар осе­ти­ће­те се­де­ћи у ам­ би­јен­т у чи­ји су глав­ни еле­мен­ти ста­кло и др­во, уз сјај ва­тре из ка­ми­на, с по­гле­дом на сне­гом пре­кри­ве­ну шу­му. Ле­то пру­жа дру­га­чи­ји уго­ђај, јер се ба­шта хо­те­ла на­ ла­зи на при­род­ном те­ре­ну, под хла­дом ви­ше­го­ди­шњих ста­ба­ла. Вр­сни ше­фо­ви ку­хи­ње по­бри­ну­ће се да сва­ки оброк бу­ де вр­хун­ски, за­сно­ван на здра­вој ис­хра­ ни, уз мо­гућ­ност при­ла­го­ђа­ва­ња по­себ­ ним же­ља­ма и по­тре­ба­ма го­сти­ју. У ДРУ­ШТВУ ШАМ­ПИ­О­НА У Цен­тру за ме­ди­ци­ну спор­та ће вас до­че­ка­ти ле­ка­ри са за­вид­ним ака­дем­ ским до­стиг­ну­ћи­ма и ис­ку­ством. Вр­ло је мо­гу­ће да ће се по­ред вас, док по­пу­ ња­ва­те фор­му­лар на ре­цеп­ци­ји, на­ћи Ми­ли­ца Ман­дић, олим­пиј­ска шам­пи­ он­ка у те­квон­доу, или Ива­на Мак­си­ мо­вић, ви­це­шам­пи­он­ка у стре­ља­штву на Олим­пи­ја­ди у Лон­до­ну. Или да ће­те би­ти у дру­штву не­ког дру­гог шам­пи­о­на свет­ског фор­ма­та. Пре­гле­ди ко­је мо­же­те оба­ви­ти, све на јед­ном ме­сту, ка­ко би­сте

би­ли си­гур­ни у сво­је здрав­стве­но ста­ње укљу­чу­ју: • Ла­бо­ра­то­риј­ске ана­ли­зе кр­ви • Ан­тро­по­ме­триј­ска ме­ре­ња • Кар­ди­о­ло­шки пре­глед • Анам­не­зу • Прeглeд пo систeмимa • Пoстурaлни стaтус: прeглeд кичмeнoг сту­бa, груднoг кoшa и стoпaлa • Функциoнaлнa тeстирaњa рeспирaтoрнoг и кaрдиoвaскулaрнoг систeмa • Сто­ма­то­ло­шки пре­глед. Уз све пре­гле­де, до­би­ће­те са­вет ле­ка­ ра спе­ци­ја­ли­ста ко­је ће­те мо­ћи и да­ље да кон­с ул­т у­је­те о све­му у ве­зи са ва­шом здрав­стве­ном спо­соб­но­шћу за ба­вље­ ње спор­том. На рас­по­ла­га­њу су вам и струч­ња­ци из пси­хо­ло­ги­је спор­та ко­ ји ће вам ра­до иза­ћи у су­срет уко­ли­ко из­ра­зи­те же­љу да оба­ви­те пси­хо­ло­шка те­сти­ра­ња, или јед­но­став­но има­те не­до­ у­ми­це о здра­вом те­лу и здра­вом ду­ху. Сле­де­ћи ко­ји ће вас са­че­ка­ти су струч­ња­ци у Цен­тру за мо­то­рич­ка те­ сти­ра­ња, нај­бо­љем ове вр­сте у ју­го­и­ сточ­ној Евро­пи. Мо­ћи ће­те да утвр­ди­те ва­ше мо­то­рич­ке и функ­ци­о­нал­не спо­ соб­но­сти, пу­тем спе­ци­јал­но осми­шље­ них те­сто­ва ко­ји се ра­де уз нај­са­вре­ме­ ни­ју мер­ну опре­му. Те­сто­ви об­у ­хва­та­ју све аспек­те зна­чај­не за ди­јаг­но­зу утре­ ни­ра­но­сти и иден­ти­фи­ка­ци­ју фак­то­ра ри­зи­ка. У њих спа­да­ју: • Ла­бо­ра­то­риј­ска те­сти­ра­ња • Ме­ре­ња на изо­ки­не­тич­ком ди­на­мо­ме­тру • Ди­рект­на про­це­на кар­ди­о­ва­ску­лар­не из­др­жљи­во­сти SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

81


П Р Е­П О­Р У­К А  Не­ки од ­ обје­ка­та ­ у об­но­вље­ном спорт­ском се­лу „Ка­ра­таш“

• Ки­не­ма­тич­ка ана­ли­за по­сту­рал­ног ста­т у­са и кре­та­ња (Qu­a­lisys си­стем). ПОД СТРУЧ­НИМ НАД­ЗО­РОМ

На­кон оба­вље­них те­сти­ра­ња, до­би­ ће­те струч­не са­ве­те ка­ко да по­сту­па­ те да­ље. Што је још ва­жни­је, до­би­ће­те план лич­ног тре­нин­га ко­ји се за­сни­ва на ва­шем здрав­стве­ном ста­њу и ва­шим мо­то­рич­ким спо­соб­но­сти­ма. Мо­же­те тра­жи­ти и лич­ног тре­не­ра, ко­ји ће се по­бри­ну­ти да се та­кав план тре­нин­га спро­во­ди на нај­ви­шем мо­гу­ћем ни­воу. План тре­нин­га, кре­и­ран спе­ци­јал­ но за вас од стра­не вр­хун­ских ле­ка­ра и спорт­ских струч­ња­ка, у на­ме­ри да по­ стиг­не­те свој мак­си­мум, мо­ћи ће­те да спро­во­ди­те у не­ком од обје­ка­та За­во­да. На рас­по­ла­га­њу су вам нај­мо­дер­ни­ја те­ ре­та­на и ин­струк­тор. За оне жељ­не ва­ зду­ха и ве­жба­ња у при­ро­ди, пра­ви из­ бор би­ће атлет­ски ста­ди­он – тр­ка­ли­ште на отво­ре­ном, у пот­пу­но­сти окру­же­но зе­ле­ни­лом, по­мо­ћи ће вам да тр­чи­те или хо­да­те бр­же и лак­ше, стал­но из­но­ ва ства­ра­ју­ћи осе­ћај по­бе­де над са­мим со­бом. Те­ни­ски те­ре­ни и игра­ли­ште за ми­ни голф упот­пу­ни­ће ваш спорт­ски дан, да­ју­ћи му ари­сто­крат­ску но­т у бе­лих спор­то­ва. У не­по­сред­ној бли­зи­ни су и отво­ре­на игра­ли­шта за ру­ко­мет, од­бој­ку, фуд­бал. За те спор­то­ве има­те и за­тво­ре­ не са­ле у За­во­до­вом До­му спор­то­ва, где је и за­тво­ре­ни ба­зен. На ба­зе­ну по­сто­је ра­зни про­гра­ми, од ре­кре­а­тив­ног пли­ва­ ња до по­себ­них фит­нес про­гра­ма у во­ди. Уко­ли­ко сте жељ­ни ме­ке под­ло­ге и ис­ точ­њач­ког ми­ра, пра­во ме­сто за вас је са­ла за бо­ри­лач­ке ве­шти­не и јо­гу. У слу­ча­ју да је ва­шем те­лу по­тре­бан опо­ра­вак и до­дат­на при­пре­ма за спорт­ ске ак­тив­но­сти, ту је За­во­дов Цен­тар за Фо­то: ­ фи­зи­кал­ну ме­ди­ци­ну и ре­ха­би­ли­та­ци­ју. Ар­хи­ва За­во­да ­ По пре­по­ру­ци спе­ци­ја­ли­ста, ту се мо­ за спорт и ­ же­те се под­врг­ну­ти не­кој од сле­де­ћих ме­ди­ци­ну спор­та те­ра­пи­ја:

Да­њу и но­ћу У ком­плек­су За­во­да за спорт и ме­ди­ци­ну спор­та у Ко­шут­ ња­ку по­сто­ји пет ба­зе­на раз­ли­чи­тих ди­мен­зи­ја и ду­би­на, ко­ји ће ва­ше пли­ва­ње и опу­шта­ње у во­ди учи­ни­ти не­за­бо­рав­ним. Уве­че, под сја­јем зве­зда, ба­зен по­при­ма пот­пу­но дру­га­чи­ји из­глед. Звук шу­ме, чист ва­здух и пре­ле­по пла­вет­ни­ло ба­зе­на опу­сти­ће сва ва­ша чу­ла.

82

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

• Елек­тро­те­ра­пи­ја • Ул­тра­звуч­на те­ра­пи­ја • Маг­не­то­те­ра­пи­ја • Ла­се­ро­те­ра­пи­ја • Shock wavе те­ра­пи­ја • Ва­ку­ум те­ра­пи­ја • Апа­ра­т ур­на лим­фна дре­на­жа • Руч­на ма­са­жа. У под­нож­ју бр­да, окру­жен шу­мом и цве­ћем, на­ла­зи се ком­плекс отво­ре­них ку­па­ли­шта „Ко­шут­њак“. Ди­рект­но уко­ па­на у па­ди­ну, ова ку­па­ли­шта склад­но се ста­па­ју са окол­ним те­ре­ном, ства­ра­ ју­ћи осе­ћај да се на­ла­зи­те у при­род­ним во­де­ним из­во­ри­ма. МО­ДЕР­НО СПОРТ­СКО СЕ­ЛО НА ДУ­НА­ВУ Ме­ђу­тим, ако сте ипак жељ­ни ре­ке и пла­ни­не, За­вод за спорт и ме­ди­ци­ну спор­та има за вас у по­ну­ди и „Ка­ра­таш“, „спорт­ско се­ло“ на оба­ли Ду­на­ва. Овај нај­ве­ћи мул­ти­функ­ци­о­нал­ни спорт­ски цен­тар у ре­ги­о­ну на­ла­зи се у оп­шти­ни Кла­до­во, иза „Гво­зде­не ка­пи­је“ и тик уз На­ци­о­нал­ни парк „Ђер­дап“. У при­ро­ди, про­же­тој тај­но­ви­том ни­ јан­сом ис­точ­не Ср­би­је, мо­же­те се ба­ ви­ти ка­ја­ком, је­дре­њем и раф­тин­гом. На по­вр­ши­ни од пет­на­ест хек­та­ра, до­ ступ­на су ве­жба­ли­шта на отво­ре­ном и за­тво­ре­ном за ви­ше од два­де­сет спор­ то­ва. Мо­же­те се на отво­ре­ним те­ре­ни­ма ба­ви­ти атлет­ским ди­сци­пли­на­ма, те­ни­ сом, ру­ко­ме­том, ко­шар­ком, од­бој­ком... Ка­да ва­здух са Ду­на­ва по­ста­не су­ви­ше оштар, мо­же­те се скло­ни­ти у стре­ља­ну, ку­гла­ну или се пе­ња­ти уз ве­штач­ку сте­ ну у за­тво­ре­ној са­ли. Сме­штај­ни објек­ти су но­ви­јег и ста­ ри­јег да­т у­ма. У сва­ком слу­ча­ју, пру­жа­ју је­дин­ствен уго­ђај за ви­ше од 400 го­сти­ју ко­ји мо­гу да би­ра­ју из­ме­ђу кон­вен­ци­ о­нал­ног објек­та мо­дер­не ар­хи­тек­т у­ре или не­ког од по­сто­је­ћих бун­га­ло­ва. До­ бар сан и спорт­ске ак­тив­но­сти би­ће за­о­ кру­же­ни од­лич­ном здра­вом хра­ном ко­ ја се при­пре­ма у ре­сто­ра­ну „Ка­ра­та­ша“. За­вод за спорт и ме­ди­ци­ну спор­та Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ну­ди за­и­ста је­дин­ стве­ну вр­сту од­мо­ра и ре­кре­а­ци­је. Ово је нај­струч­ни­ји цен­тар спор­та, здра­вља и при­ро­де на ју­жно­сло­вен­ским про­сто­ ри­ма. До­ђи­те код нас, осе­ти­те ча­ри шу­ ме, во­де и ва­зду­ха – вра­ти­ће­те се бр­жи, ја­чи и здра­ви­ји. s


SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

83


П О­Д У ­Х В А­Т И

Ку­ћа срп­ског спо­р­та ВР­ЊАЧ­КА БА­ЊА УСМЕ­РЕ­НА КА НО­ВИМ СА­ДР­ЖА­ЈИ­МА

Ове го­ди­не у чу­ве­ној ба­њи по­чи­ње град­ња На­ци­о­нал­ног тре­на­жног ва­тер­по­ло цен­тра и ­ На­ци­о­нал­ног раз­вој­ног цен­тра од­бој­ке. Реч је о за­јед­нич­ким по­ду­хва­ти­ма тих на­ци­о­нал­них спо­рт­ских са­ве­за, Оп­шти­не Вр­њач­ка Ба­ња и Вла­де Ср­би­је. Ка­да бу­ду за­вр­ше­ни, уз већ ­ по­сто­је­ћу спо­рт­ску ин­фра­струк­ту­ру и ле­пу тра­ди­ци­ју, Вр­њач­ка Ба­ња по­ста­ће јед­но од ­ нај­ва­жни­јих сре­ди­шта срп­ског спо­р­та и спо­рт­ског ту­ри­зма

П

о­ред здрав­стве­ног и ма­ни­фе­ста­ ци­о­ног ту­ри­зма, као и при­род­ них ле­по­та, у по­ну­ди вр­њач­ког кра­ја све ви­ше у сре­ди­ште па­жње ула­зи спо­рт­ски ту­ри­зам. Раз­ли­чи­ти спо­рт­ски и ре­кре­а­тив­ни са­др­жа­ји бр­зо ов­де до­ би­ја­ју на за­ма­ху. Упо­ре­до са про­мо­ци­ јом до­брих ре­зул­та­та ре­пре­зен­та­ци­ја, клу­бо­ва и спо­р­ти­ста на ме­ђу­на­род­ној сце­ни, спо­рт по­ста­је упо­ред­на пред­ност Вр­њач­ке Ба­ње на до­ма­ћем и ме­ђу­на­ род­ном ту­ри­стич­ком тр­жи­шту. По­ред број­них ре­кре­а­ти­ва­ца, Вр­њач­ка Ба­ ња по­ста­је од­лич­но ме­сто за при­пре­ме про­фе­си­о­нал­них спо­р­ти­ста. Ве­ли­ки је број спорт­ских ма­ни­фе­ста­ ци­ја чи­ји је до­ма­ћин, са­да већ тра­ди­ци­

Шам­пи­о­ни Вр­њач­ки клу­бо­ви и те­ре­ни об­ли­ко­ва­ли су вр­хун­ске так­ ми­ча­ре у мно­гим спо­р­то­ви­ма. На при­мер, Вла­ди­мир Ђу­кић је био цен­тар­фор Фуд­бал­ског клу­ба „Пар­ти­зан“ и ре­пре­зен­ та­ти­вац Ју­го­сла­ви­је. Игор Го­ча­нин, ва­те­ро­пло ре­пре­зен­та­ти­ вац, до­нео је зла­то са Олим­пи­ја­де у Се­у­лу. Од­бој­каш Срећ­ко Ли­си­нац је нај­бо­љи сред­њи бло­кер Евро­пе. Алек­сан­дра Дре­ но­вак је ка­пи­тен бок­сер­ске ре­пре­зен­та­ци­је Ср­би­је и уче­сник Олим­пи­ја­де у Лон­до­ну. Је­ле­на Три­фу­но­вић је ру­ко­мет­на ре­ пре­зен­та­тив­ка Ср­би­је. Ве­ро­љуб Ко­со­вац ће на ово­го­ди­шњој Олим­пи­ја­ди у Ри­ју као тре­нер во­ди­ти ру­ко­мет­ну ре­пре­зен­та­ ци­ју Ка­та­ра, ви­це­шам­пи­о­не све­та. (...)

84

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

о­нал­но, Вр­њач­ка Ба­ња. Ве­ли­ки је број и оних ко­ји су сво­је спо­рт­ске та­лен­те по­ че­ли раз­ви­ја­ти упра­во у овом ме­сту, а он­да до­сти­гли свет­ске ви­си­не. Од „Ига­ ра без гра­ни­ца“ на вр­њач­ком олим­пиј­ ском ба­зе­ну 1990. го­ди­не, пре­ко ва­жних ва­тер­по­ло и ру­ко­мет­них ква­ли­фи­ка­ци­ о­них тур­ни­ра за европ­ска пр­вен­ства, бок­сер­ске „Злат­не ру­ка­ви­це“, сто­но­те­ ни­ског свет­ског тур­ни­ра „Ser­bia Yout Open“, до Ме­ђу­на­род­ног жен­ског WTA те­ни­ског тур­ни­ра „Вр­њач­ка Ба­ња Опен“ и Олим­пи­ја­де тре­ћег до­ба... Док се Вр­њач­ка Ба­ња век и по раз­ви­ ја­ла као мо­дер­но ле­чи­ли­ште и ле­то­ва­ ли­ште, спо­рт је био нео­т у­ђи­ви део овог ме­ста. Да­нас Вр­њач­ка Ба­ња рас­по­ла­же ја­ком спо­рт­ском ин­фра­струк­т у­ром. Уз до­вољ­но сме­штај­них ка­па­ци­те­та и по­ вољ­не кли­мат­ске усло­ве, као и ло­кал­но ру­ко­вод­ство ко­је је раз­вој овог ме­ста усме­ри­ло ка спо­рт­ском ту­ри­зму и ве­ли­ ким про­јек­ти­ма у обла­сти спо­р­та, „кра­ љи­ца срп­ског ту­ри­зма“ по­ла­ко по­ста­је „ку­ћа срп­ског спо­р­та“. У не­ко­ли­ко по­след­њих го­ди­на Оп­ шти­на Вр­њач­ка Ба­ња ус­пе­ла је да оства­ ри са­рад­њу са го­то­во свим срп­ским спо­рт­ским са­ве­зи­ма и ство­ри усло­ве за при­пре­ме ре­пре­зен­та­ци­ја и клу­бо­ ва пред ва­жна ме­ђу­на­род­на так­ми­че­ња.


Та­ко су у овом ме­сту на при­пре­ма­ма би­ли ру­ко­мет­на му­шка и жен­ска ре­пре­ зен­та­ци­ја Ср­би­је, му­шка од­бој­ка­шка ре­пре­зен­та­ци­ја, ко­шар­ка­ши „Зве­зде“ и лет­њи ко­шар­ка­шки камп овог клу­ ба, ре­пре­зен­та­ци­је Ср­би­је у те­квон­доу, аики­доу, бок­с у... Нај­бо­ље срп­ске спо­р­ти­сте Врњ­ча­ни су има­ли при­ли­ку да гле­да­ју са три­би­на спо­рт­ске ха­ле ко­ја но­си име про­сла­вље­ ног кошаркашког аса Вла­де Див­ца, као и ста­ди­о­на ма­лих спо­р­то­ва (по­пу­лар­не „Коц­ке“), олим­пиј­ског ба­зе­на, те­ни­ских те­ре­на „Ка­ро­вић“, фуд­бал­ског ста­ди­о­на „Рај“. Је­дан од нај­ста­ри­јих спо­рт­ских те­ ре­на у Вр­њач­кој Ба­њи, сре­ди­ште спо­рт­ ских и кул­т ур­них де­ша­ва­ња, „Коц­ка“ је не­дав­но до­би­ла но­ви из­глед. По­ста­вље­ на је нај­са­вре­ме­ни­ја тар­тан­ска под­ло­га, по­год­на за про­фе­си­о­нал­но и ре­кре­а­тив­ но ба­вље­ње спо­р­том. РАЗ­ВОЈ­НИ ЦЕН­ТРИ ВА­ТЕР­ПО­ЛА И ОД­БОЈ­КЕ На­ци­о­нал­ни ва­тер­по­ло тре­на­жни цен­тар за­јед­нич­ки је про­је­кат Вла­де Ср­ би­је (Ми­ни­стар­ства омла­ди­не и спо­р­та)

и ло­кал­не са­мо­у­пра­ве у Вр­њач­кој Ба­ њи. Про­је­кат пред­ви­ђа трај­но ло­ци­ра­ње у Вр­њач­кој Ба­њи ба­зенâ из бе­о­град­ске „Аре­не“ на ко­ји­ма је не­дав­но од­и­гра­но Европ­ско пр­вен­ство у ва­тер­по­лу. Пла­ ни­ра­но је да гра­ђе­вин­ски ра­до­ви бу­ду за­вр­ше­ни до кра­ја ју­на 2016. Вр­њач­ка Ба­ња ће, та­ко, вр­ло бр­зо по­ста­ти дру­га ку­ћа срп­ских злат­них „дел­фи­на“, цен­тар у ко­ме ће бу­ду­ће ге­ не­ра­ци­је има­ти при­ли­ку да у нај­бо­ љим усло­ви­ма раз­ви­ја­ју свој та­ле­нат до светских вр­хо­ва. У то­ку ове го­ди­не от­по­чи­ње и ре­а­ли­ за­ци­ја про­јек­та На­ци­о­нал­ног раз­вој­ног цен­тра од­бој­ке, ко­ји ће би­ти сме­штен у не­по­сред­ној бли­зи­ни Ку­ће ва­тер­по­ ла. Ово је за­јед­нич­ки про­је­кат Од­бој­ка­ шког са­ве­за Ср­би­је, Оп­шти­не Вр­њач­ка Ба­ња и Вла­де Ср­би­је, ко­ја је већ обез­ бе­ди­ла сред­ства за ове на­ме­не. За успе­ шну са­рад­њу у ства­ра­њу На­ци­о­нал­ног од­бој­ка­шког цен­тра, пред­сед­ник Од­ бој­ка­шког са­ве­за Ср­би­је и Европ­ске од­бој­ка­шке кон­фе­де­ра­ци­је Алек­сан­дар Бо­ри­чић уру­чио је Бо­ба­ну Ђу­ро­ви­ћу, пред­сед­ни­ку Оп­шти­не Вр­њач­ка Ба­ња, тро­феј „Од­бој­ка спа­ја“. s SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

85

 Ба­зен из­ бе­о­град­ске­ „Аре­не“,­ мон­ти­ран за Европ­ско­ пр­вен­ство у­ ва­тер­по­лу 2016, би­ће пре­нет­ у На­ци­о­нал­ни ва­тер­по­ло­ цен­тар у Вр­њач­кој Ба­њи

Фо­то:­ Ар­хи­ва­ Оп­шти­не­ Вр­њач­ка Ба­ња


Л И­Д Е­Р И

Си­гур­ни раз­вој­ни ко­ра­ци ДР ДЕ­ЈАН СТА­НО­ЈЕ­ВИЋ, ДИ­РЕК­ТОР „МЕР­КУ­РА“ У ВР­ЊАЧ­КОЈ БА­ЊИ

Иза ове пр­во­ра­зред­не уста­но­ве је још јед­на вр­ло успе­шна по­слов­на го­ди­на. Отво­рен је ­ об­је­ди­ње­ни Спа цен­тар „Рим­ски из­вор“, нај­ве­ћи у овом де­лу Бал­ка­на. Отво­рен је и по­слов­ни обје­кат „Еко­но­мат“, пу­ште­на у рад но­ва бу­шо­ти­на на „Сне­жни­ку“, об­но­вљен и пре­по­ро­ђен Вел­нес цен­тар „Фонс Ро­ма­нус“. Од­лич­не ре­зул­та­те имао је и Цен­тар ме­ди­цин­ске есте­ти­ке. Знат­но је по­ве­ћан број ино­стра­них го­сти­ју. Упра­во по­чи­њу ра­до­ви на но­вом ве­ли­ком ­ про­јек­ту, отва­ра­њу објек­та „Ро­ма­ни­ја“ са че­ти­ри зве­зди­це

Т

о­ком 2015. у „Мер­ку­ру“ је по­стиг­ ну­то пу­но – ка­же у раз­го­во­ру за На­ци­о­нал­ну ре­ви­ју др Де­јан Ста­ но­је­вић, ди­рек­тор ове углед­не уста­но­ве здрав­стве­ног ту­ри­зма у Вр­њач­кој Ба­њи. – Ре­а­ли­зо­ва­не су пла­ни­ра­не ак­тив­но­сти и оства­ре­ни де­фи­ни­са­ни ци­ље­ви. По­ слов­на го­ди­на би­ла је сва­ка­ко успе­шна, че­му у при­лог го­во­ри и оства­ре­ни фи­ нан­сиј­ски ре­зул­тат. Шта су би­ли ва­ши нај­ва­жни­ји до­ме­ти и раз­вој­ни по­ду­хва­ти у том пе­ри­о­ду? Овог ле­та „Мер­кур“ је об­ра­до­вао све го­сте и гра­ђа­не Вр­њач­ке Ба­ње јед­ним но­вим атрак­тив­ним са­др­жа­јем – екс­клу­ зив­ним Спа цен­тром „Рим­ски из­вор“, нај­ве­ћим у овом де­лу Бал­ка­на. „Рим­ски из­вор“ об­је­ди­нио је све „Мер­ку­ро­ве“ цен­тре у згра­ди Тер­мо­ми­не­рал­ног ку­па­ ти­ла и спо­јио при­ме­ну нај­са­вре­ме­ни­је свет­ске опре­ме са вр­х ун­ском ме­ди­ци­ном и ви­ше­ве­ков­ном тра­ди­ци­јом трет­ма­на ми­не­рал­ном во­дом. „Рим­ски из­вор“ је у окви­ру Bal­kan Spa Award до­бит­ник на­гра­ де Нај­бо­љи здрав­стве­ни спа цен­тар на Бал­ка­ну. Про­те­клог ле­та „Мер­кур“ је ре­а­ли­зо­ вао број­не зна­чај­не ин­ве­сти­ци­је: отво­рио је но­ви обје­кат „Еко­но­мат“ на по­вр­ши­ни од 415 ме­та­ра ква­драт­них, ко­ји об­у ­хва­ та по­слов­ни про­стор са кан­це­ла­ри­ја­ма, са­ла­ма за са­стан­ке, као и број­ним по­ моћ­ним про­сто­ри­ја­ма. То је до­при­не­ло

86

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

уна­пре­ђе­њу по­сло­ва­ња „Мер­ку­ра“ и омо­ гу­ћи­ло ефи­ка­сни­ју ор­га­ни­за­ци­ју ра­да. Зна­чај­на ин­ве­сти­ци­ја је и пу­шта­ње у рад но­ве бу­шо­ти­не на „Сне­жни­ку“, јед­ном од че­ти­ри нај­по­зна­ти­ја из­во­ра у Вр­њач­ кој Ба­њи. „Мер­кур“ је овом ин­ве­сти­ци­јом по­ка­зао сво­је ли­дер­ство и у при­сту­пу ле­ че­њу сво­јих па­ци­је­на­та, као и у ства­ра­њу усло­ва за раз­вој здрав­стве­них и ту­ри­ стич­ких ре­с ур­са Вр­њач­ке Ба­ње. За­то, „Мер­кур“ да­нас ни­је са­мо са­вре­ ме­но опре­мље­но и ме­ђу­на­род­но при­зна­ то ле­чи­ли­ште, у ко­јем здра­вљу за­јед­но до­при­но­се и од­лич­ни ле­ка­ри и при­род­ни ле­ко­ви­ти фак­то­ри. „Мер­кур“ је и сјај­но ме­сто за све оне ко­ји тра­га­ју за ре­лак­са­ ци­јом, пот­пу­ним опу­шта­њем и ре­ви­та­ ли­за­ци­јом, или за фи­зич­ким ак­тив­но­сти­ ма у пре­вен­тив­не свр­хе. Ме­сто у ко­јем се на мно­го на­чи­на „бу­ди здра­вље“. НО­ВИ ЕВРОП­СКИ БАЊ­СКИ КОН­ЦЕПТ У окви­ру „Рим­ског из­во­ра“ об­је­ди­ње­но је пет до­са­да­шњих цен­та­ра. Шта се ти­ме до­би­ло? Об­је­ди­ња­ва­њем цен­та­ра у згра­ди Тер­ мо­ми­не­рал­ног ку­па­ти­ла у ве­ли­ки је­дин­ стве­ни Спа цен­тар, ство­ре­на је мо­гућ­ност да мно­го ве­ћи број љу­ди ко­ри­сти услу­ге „Рим­ског из­во­ра“, од­но­сно да то по­ста­не цен­трал­ни спа цен­тар Вр­њач­ке Ба­ње. У свим ве­ли­ким европ­ским бањ­ским цен­


SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

87


Л И­Д Е­Р И три­ма на­пу­шта се кон­цепт ин­ве­сти­ра­ња у соп­стве­не спа и вел­нес ка­па­ци­те­те, већ је пред­ви­ђе­но да објек­ти обез­бе­ђу­ју услу­ге сме­шта­ја и ис­хра­не, а све оста­ло ре­а­ли­зу­ је се у цен­трал­ним бањ­ским уста­но­ва­ма. „Рим­ски из­вор“ укла­па се у ову иде­ју о ве­ ли­ком и је­дин­стве­ном бањ­ском спа цен­ тру ко­ји је на услу­зи свим по­се­ти­о­ци­ма Вр­њач­ке Ба­ње. Вел­нес и спа са­др­жа­ји у ба­ња­ма дру­га­ чи­ји су од оста­лих спа ком­плек­са по вр­ ло бит­ној ком­по­нен­ти: ми­не­рал­ној во­ди. У Вр­њач­кој Ба­њи је­ди­ни ко­ји у свим сег­ мен­ти­ма ко­ри­сти бањ­ску тер­мал­ну во­ду је „Мер­ку­ров“ „Рим­ски из­вор“. Ура­ђе­на је и ве­ли­ка ре­кон­струк­ци­ја „Мер­ ку­ро­вог“ вел­нес цен­тра. Ка­кве ефек­те оче­ку­је­те? Наш вел­нес цен­тар „Fons Ro­ma­nus“, пр­ви у свим ба­ња­ма Ср­би­је, про­шле го­ ди­не до­био је пот­пу­но но­во ру­хо. Пр­ва фа­за ре­кон­струк­ци­је ура­ђе­на је у ју­лу, на­ кон че­га је про­мет дво­стру­ко по­рас­тао у од­но­с у на исти пе­ри­од 2014. Дру­га фа­за ре­а­ли­зо­ва­на је у де­цем­бру. Цен­тар је по­ стао функ­ци­о­нал­ни­ји, про­стор све­тли­ји, а ужи­так го­сти­ју упот­пу­њен. Са­да пру­жа и низ но­вих услу­га ко­ји­ма је обо­га­ће­на по­ну­да и ство­ре­ни усло­ви за оп­слу­жи­ва­ ње ве­ћег бро­ја љу­ди. У но­вом ру­х у, наш Вел­нес цен­тар са­да омо­гу­ћа­ва ужи­ва­ње у са­у­на пар­ку, ку­па­ ње у ба­зе­ну са тер­мо­ми­не­рал­ном во­дом, опу­шта­ње на Вр­њач­кој пла­жи, бла­го­да­ ти сла­не со­бе, ме­ди­та­ци­је. Ту је и низ но­ вих за­ни­мљи­вих спа са­др­жа­ја као што су Гоч­ки вир, Кне­и­пов по­ток, ре­пли­ка ста­ре бањ­ске пла­же... „Мер­кур“ је по­стао ва­жан цен­тар здрав­ стве­ног ту­ри­зма и у окви­ри­ма ко­ји да­ле­ ко пре­ва­зи­ла­зе гра­ни­це Ср­би­је? Мо­дер­ни­за­ци­ја по­сло­ва­ња у свим еле­ мен­ти­ма, као и при­ла­го­ђа­ва­ње свих са­др­ жа­ја зах­те­ви­ма са­вре­ме­ног го­ста, до­во­де у „Мер­кур“ све ве­ћи број стра­них го­сти­ју. Тај број је у 2015. знат­но по­рас­тао у од­но­ су на 2014. го­ди­ну. Ре­а­ли­зо­ва­но је 48 од­

На­гра­де и при­зна­ња Од при­зна­ња ко­је је „Мер­кур“ до­био у 2015. го­ди­ни из­два­ ја­мо на­гра­ду „Brand Le­a­der Award“ уру­че­ну др Де­ја­ну Ста­но­ је­ви­ћу, ди­рек­то­ру ове Спе­ци­јал­не бол­ни­це. За про­је­кат „Рим­ ски из­вор“ до­би­је­на је на­гра­да „Best Me­di­cal Spa“. „Мер­ку­ру“ је при­па­ла и ју­би­лар­на на­гра­да „Злат­но ту­ри­стич­ко ср­це“.

88

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

сто но­ће­ња ви­ше не­го у прет­ход­ној го­ди­ ни. Број до­ла­за­ка стра­на­ца по­рас­тао је за 52 од­сто у од­но­с у на 2014. Го­сти из ино­стран­ства до­ла­зе у „Мер­ кур“ ра­ди ле­че­ња, опу­шта­ња и естет­ских про­гра­ма. У нај­ве­ћем бро­ју они су из ју­ жно­сло­вен­ских др­жа­ва (Цр­на Го­ра и Бо­ сна и Хер­це­го­ви­на), Ру­си­је, Бу­гар­ске, са Ки­пра. Бе­ле­жи се по­раст го­сти­ју и из зе­ ма­ља Европ­ске уни­је, Ки­не, САД. У 2016. пла­ни­ра се до­во­ђе­ње гру­па из Ен­гле­ске, бал­тич­ких зе­ма­ља, Нор­ве­шке и Швед­ске. ИС­КО­РАК ЗВА­НИ „ЗЕ­РО­НА“ Ве­ли­ке ис­ко­ра­ке ва­ша ку­ћа на­пра­ви­ла је на по­љу ме­ди­цин­ске есте­ти­ке? Цен­тар ме­ди­цин­ске есте­ти­ке оства­рио је у 2015. за­вид­не ре­зул­та­те, под ру­ко­вод­ ством др Да­ни­је­ле Ка­ра­мар­ко­вић. Цен­ тар је у сво­ју по­ну­ду укљу­чио је још је­дан са­вре­ме­ни апа­рат, зе­ле­ни ла­сер „зе­ро­на“, нај­е­фи­ка­сни­ји апа­рат за ели­ми­на­ци­ју ма­ сних ће­ли­ја и це­лу­ли­та. Тре­нут­но је­ди­ни у Ср­би­ји, „зе­ро­на“ ла­сер по­сти­гао је не­ ве­ро­ват­не ре­зул­та­те код свих па­ци­је­на­та ко­ји су би­ли на про­гра­ми­ма цен­тра. Уве­де­ни су и мо­дер­ни ан­ти­еј­џинг трет­ ма­ни, ко­ји да­ју вр­хун­ске ре­зул­та­те у бор­ би про­тив ста­ре­ња, у убла­жа­ва­њу бо­ра, као и у по­сти­за­њу дру­гих естет­ских ци­ ље­ва. Др Кри­сти­на Да­ви­до­вић, ин­тер­на­ ци­о­нал­ни еду­ка­тор на по­љу ан­ти­еј­џин­га, но­си­лац је ових про­гра­ма. Фи­ло­зо­фи­ја „Мер­ку­ра“ оста­ла је иста: ужи­ва­ње је би­ти здрав, здра­во је ужи­ва­ти? И здра­вље и ужи­ва­ње. „Мер­кур“ је одав­но пре­по­знао зна­чај вел­нес и спа про­гра­ма као пре­вен­ци­је. И укљу­чио их је у сво­је здрав­стве­не про­гра­ме. Ком­би­ но­ва­ње ових са­др­жа­ја са вр­хун­ском ме­ ди­ци­ном, мо­дер­ном опре­мом, об­у­че­ним ка­дро­ви­ма и при­род­ним фак­то­ром, мо­за­ ик је ко­ји на мно­го на­чи­на бу­ди здра­вље. Шта су око­сни­це ва­ших пла­но­ва у 2016. го­ди­ни? У фе­бру­а­ру 2016. го­ди­не по­чи­њу ра­до­ ви на још јед­ном ве­ли­ком про­јек­т у „Мер­ ку­ра“: отва­ра­њу „Ро­ма­ни­је“, но­вог објек­та са че­ти­ри зве­зди­це, на за­до­вољ­ство свих бу­ду­ћих ко­мер­ци­јал­них го­сти­ју. Ово ће би­ти још је­дан ко­рак ка оства­ри­ва­њу ви­ зи­је о „Мер­ку­ро­вој“ ли­дер­ској по­зи­ци­ји у пру­жа­њу ме­ди­цин­ских и уго­сти­тељ­ских услу­га, у Ср­би­ји и ши­ре. s


У Г А О

ЈЕ­ЛЕ­НА СМИ­ЉА­НИЋ, МЕ­НА­ЏЕР МАРКЕТИНГА И ПРОДАЈЕ У БЕ­О­ГРАД­СКИМ „СЛА­ВИ­ЈА ХО­ТЕ­ЛИ­МА“

Пло­до­ви здра­ве кон­ку­рен­ци­је

За са­мо го­ди­ну да­на, број ле­жа­ја у бе­о­град­ским хо­те­ли­ма по­ве­ћан је за око хи­ља­ду. Ипак, ­ „Сла­ви­ја хо­те­ли“ за­др­жа­ли су тренд по­пу­ње­но­сти од око 150.000 но­ће­ња го­ди­шње. Уна­пре­ђе­не су и оста­ле услу­ге. Иако спу­та­ва стал­на при­ча о „ско­рој при­ва­ти­за­ци­ји“, ме­наџ­мент ­ и за­по­сле­ни не се­де скр­ште­них ру­ку. Чи­не што је до њих, а то, по­ка­зу­је се, ни­је ма­ло

П

о бро­ју но­ће­ња, го­ди­на 2015. је код нас пре­ва­зи­шла оче­ки­ва­ња – ка­же Је­ле­на Сми­ља­нић, менаџер маркетинга и продаје бе­о­град­ских „Сла­ ви­ја хо­те­ла“, су­ми­ра­ју­ћи ми­ну­лу по­слов­ ну го­ди­ну. – Број ле­жа­ја у на­шој пре­сто­ ни­ци по­ве­ћан је у од­но­с у на прет­ход­ну го­ди­ну за 1.000, што је за­и­ста им­по­зан­ тан број. Ипак, ус­пе­ли смо да у на­шим хо­те­ли­ма за­др­жи­мо стан­дард по­пу­ње­ но­сти ка­па­ци­те­та на ко­ји смо на­ви­ кли, што је у про­се­ку око 150.000 но­ ће­ња го­ди­шње. По­ред то­га, уна­пре­ди­ли смо оста­ле услу­ге и оства­ри­ли при­ход од њих, што је нај­и­зра­же­ни­је у до­ме­ну хра­не и пи­ћа. Ослу­шку­ју­ћи тра­жњу, по­ ред ре­дов­не пан­си­он­ске ис­хра­не го­сти­ ју има­ли смо у по­ну­ди и днев­не ме­ни­је за на­ше су­гра­ђа­не. Мо­гли су да до­ђу и ужи­ва­ју у ква­ли­тет­ним ку­ва­ним об­ро­ ци­ма по за­и­ста по­вољ­ним це­на­ма, што се по­ка­за­ло као до­бар по­тез. На кра­ју го­ ди­не, све смо за­о­кру­жи­ли сто­по­стот­ном

90

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

по­пу­ње­но­шћу, уз че­ти­ри но­во­го­ди­шње жур­ке ко­је су би­ле при­ла­го­ђе­не свим про­фи­ли­ма го­сти­ју. Та­ко, сма­трам да је 2015. за­и­ста би­ла по­слов­но до­бра за нас. По­ме­ну­ли сте отва­ра­ње но­вих хо­те­ла у пре­сто­ни­ци. Ка­ко се ви но­си­те са том за­о­штре­ном кон­ку­рен­ци­јом? Прет­ход­них пар го­ди­на сва­ка­ко је обе­ле­жио про­цват хо­тел­ске ин­ду­стри­је у Ср­би­ји, пр­вен­стве­но у Бе­о­гра­ду. Отво­ ре­но је до­ста но­вих ква­ли­тет­них хо­те­ла, бу­тик и гар­ни, за ко­ји­ма је по­сто­ја­ла из­ ра­зи­та по­тре­ба, као и не­ко­ли­ко хо­те­ла са ин­тер­на­ци­о­нал­ним пот­пи­сом ко­ји мо­гу са­мо по­зи­тив­но да ути­чу на би­ло ко­ју де­сти­на­ци­ју. Са­мим њи­хо­вим отва­ ра­њем де­сти­на­ци­ја се сма­тра ин­тер­на­ ци­о­нал­но пре­по­зна­тљи­вом. На нас се то ни­је мо­гло ло­ше од­ра­ зи­ти. Већ одав­но смо по­зи­ци­о­ни­ра­ни на тр­жи­шту. Уз то, углав­ном су отва­ ра­ни хо­те­ли ви­ших ка­те­го­ри­ја, док је


на­ма нај­ве­ћи број ка­па­ци­те­та ка­те­го­ ри­сан јед­ном зве­зди­цом. Ми за­пра­во ну­ди­мо при­сту­па­чан сме­штај за bud­get и bac­kpac­ker ту­ри­сте по хо­стел­ским це­ на­ма, а са свим при­ви­ле­ги­ја­ма хо­тел­ске услу­ге. И да­ље смо во­де­ћи хо­тел за сме­ штај екс­кур­зи­ја из зе­мље и ре­ги­о­на, јер има­мо мо­гућ­ност да у исто вре­ме и де­ ци и оста­лим го­сти­ма обез­бе­ди­мо ком­ фор, да не сме­та­ју јед­ни дру­ги­ма то­ком бо­рав­ка. ШТО МО­ЖЕШ СВО­ЈИМ РУ­КА­МА Да ли су у пла­ну ре­но­ви­ра­ња? Као што је по­зна­то, „Сла­ви­ја хо­те­ли“ су у вла­сни­штву др­жа­ве. Од ка­да сам до­шла, пре не­што ви­ше од че­ти­ри го­ ди­не, стал­но се при­ча да ће хо­тел баш те го­ди­не би­ти при­ва­ти­зо­ван. Чу­ла сам да та при­ча по­сто­ји и од мно­го ра­ни­је, пре мог до­ла­ска. У та­квим усло­ви­ма и по­слов­ној кли­ми, ко­ја се из го­ди­не у го­ ди­ну по­на­вља, те­шко је оправ­да­ти би­ло ко­ју од­лу­ку о ве­ли­ким нов­ча­ним ула­га­ њи­ма. А вре­ме те­че. У та­квој си­т у­а­ци­ји, нај­у­пе­ча­тљи­ви ути­сак на ме­не оста­ви­ла је про­шло­го­ди­шња до­бро­вољ­на рад­на ак­ци­ја „Во­ли­мо свој хо­тел, во­ли­мо на­ше го­сте“, одр­жа­на на ини­ци­ја­ти­ву и ме­ наџ­мен­та и рад­ни­ка. У скла­ду са сво­јим мо­гућ­но­сти­ма, рад­ни­ци хо­те­ла су са­ми улеп­ша­ва­ли со­бе по соп­стве­ном на­хо­ ђе­њу. Та два ура­ђе­на спра­та не бих ме­ ња­ла ни за је­дан хо­тел са пет зве­зди­ца. У ко­ји још хо­тел мо­же­те да уђе­те и ка­ же­те да сте спа­ва­ли у со­би ко­ју је окре­ чио лич­но шеф ре­цеп­ци­је, шеф про­да­је, шеф обез­бе­ђе­ња? Или да је то про­из­вод рад­ни­ка хо­те­ла ко­ји су по­же­ле­ли да са­ ми ура­де не­што ле­по за свој хо­тел и сво­ је го­сте? На­дам се да ће­мо и ове го­ди­не на­ста­ви­ти у том прав­цу.

За по­слов­ни свет – Наш „Сла­ви­ја гар­ни хо­тел“ је тран­сфор­ми­сан, про­ме­ нио је и име, али и да­ље пру­жа ква­ли­тет­ну пер­со­на­ли­зо­ва­ ну услу­гу го­сти­ма из по­слов­ног све­та. Ме­ђу њи­ма су и да­ље мно­ге ино­стра­не ком­па­ни­је и пред­став­ни­штва, у по­след­ње вре­ме све че­шће и ту­ри­сти из ре­ги­о­на ко­ји до­ла­зе соп­стве­ ним пре­во­зом а же­ле да бу­ду сме­ште­ни у цен­тру гра­да по ра­ зум­ној це­ни.

Шта оче­ку­је­те у 2016. го­ди­ни? Си­гур­на сам да ће­мо на­ста­ви­ти у истом прав­цу, на­сто­је­ћи да оства­ри­мо још бо­ље ре­зул­та­те. По­тра­жња сва­ка­ко по­сто­ји. Ипак, по­ред ства­ри ко­је мо­же­ мо да оче­ку­је­мо и ис­пла­ни­ра­мо, сва­ке го­ди­не се де­ша­ва­ју и оне ко­је је не­мо­гу­ће пред­ви­де­ти. Та­ко смо 2014. има­ли мај­ ске по­пла­ве, са ко­ји­ма смо се сви за­јед­ но из­бо­ри­ли на нај­бо­љи мо­гу­ћи на­чин. (Се­ћам се ка­ко ми се хо­тел за пар да­на пре­тво­рио у мо­дер­ни при­хват­ни цен­ тар, са сме­ште­них 300 осо­ба из по­пла­ вље­них под­руч­ја, спа­си­о­ци­ма, ле­ка­ри­ма, цр­ве­ним кр­стом, пси­хо­ло­зи­ма, во­лон­ те­ри­ма, ани­ма­то­ри­ма, глум­ци­ма ко­ји су за­ба­вља­ли ма­ли­ша­не...) Про­шлу го­ди­ну је обе­ле­жи­ла ми­грант­ ска кри­за. На­дам се да се у 2016. не­ће на­ста­ви­ти тренд та­квих не­пред­ ви­ди­вих до­га­ ђа­ја, јер то зна­ чај­но ути­че на по­сло­ва­ње ко­ је је осе­тљи­во као што је хо­ те­ли­јер­ско. s

При­ва­ти­за­ци­ја – да ли ће ко­нач­но да се де­си ове го­ди­не? Ре­ци­те ви ме­ни? Аген­ци­ја за при­ ва­ти­за­ци­ју је уга­ше­на, са­да се осни­ва­ју но­ва рад­на те­ла ко­ја ће пре­у­зе­ти не­за­ вр­ше­не за­дат­ке. У сва­ком слу­ча­ју, као и свих прет­ход­ них го­ди­на, ми мо­ра­мо на­ста­ви­ти да ра­ ди­мо као да се то ни­ка­да не­ће де­си­ти. Да су љу­ди ко­ји ра­де ов­де и јед­но­га се­кун­да у по­след­њих де­сет го­ди­на по­ве­ро­ва­ли у те при­че, ми­слим да не би­смо ви и ја са­ да се­де­ли на овом ме­сту. SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

91

 Јелена Смиљанић


З Н А Њ Е

Ка­дро­ви за но­ву епо­ху МЕ­НАЏ­МЕНТ У ТУ­РИ­ЗМУ, СТУ­ДИЈ­СКИ ПРО­ГРАМ БЕ­О­ГРАД­СКЕ ПО­СЛОВ­НЕ ШКО­ЛЕ

Је­дан од ве­ли­ких мо­дер­них фе­но­ме­на и моћ­на при­вред­на гра­на, ту­ри­зам да­нас из­и­ску­је ­ ка­дро­ве спрем­не за сву ње­го­ву сло­же­ност. У Ср­би­ји, зе­мљи ко­ја тек оче­ку­је пра­ви про­цват ­ ту­ри­зма, то има по­себ­ну ва­жност. Иду­ћи у сре­ди­ште ства­ри, Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла осми­сли­ла је сту­диј­ски про­грам ко­ји ће до­не­ти пра­ве од­го­во­ре на ова­кве по­тре­бе

Т

у­ри­зам је ви­ше­ди­мен­зи­о­нал­ Пи­ше: на де­лат­ност ко­ја, у са­вре­ме­ним проф. др усло­ви­ма, при­вла­чи па­жњу број­ Ми­ле­на ис­ них тра­жи­ва­ча. Они се, по­ред оста­ Ни­ко­лић

лих пи­та­ња, ба­ве и ефек­ти­ма ту­ри­зма у еко­ном­ском и дру­штве­ном раз­во­ју мно­гих зе­ма­ља. Ту­ри­зам је, на­и­ме, по­

92

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

стао сво­је­вр­сни дру­штве­но-еко­ном­ ски фе­но­мен, са­став­ни део жи­во­та до­ми­нант­ног де­ла свет­ске по­пу­ла­ци­ је. По­тре­ба за ту­ри­змом го­то­во да је по­ста­ла ег­зи­стен­ци­јал­на по­тре­ба мо­ дер­ног чо­ве­ка. Сва­ко­днев­на жи­вот­на сре­ди­на чо­ве­ка чи­ни умор­ним, нер­во­


Проф. др­ Ми­ле­на Ни­ко­лић

SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

93


З Н А Њ Е зним, жељ­ним про­ме­на. По­тре­бан је пре­кид сва­ко­дне­ви­це, по­тре­бан је бег из жи­вот­не ко­ло­те­чи­не, по­треб­но је на­пу­сти­ти стал­но ме­сто бо­рав­ка, до­ жи­ве­ти не­што но­во. То оче­ки­ва­но за­ до­вољ­ство је да­нас је­дан од основ­них ге­не­ра­то­ра ту­ри­стич­ких пу­то­ва­ња. До­во­ди до кон­цен­тра­ци­је ту­ри­ста у ту­ри­стич­ким ме­сти­ма. У тим ме­сти­ма се, ра­ди за­до­во­ље­ња по­тре­ба ту­ри­сте, вр­ло бр­зо ус­по­ста­вља­ју но­ви од­но­си, пре све­га еко­ном­ски, раз­ви­ја­ју се но­ве при­вред­не и ван­при­вред­не де­лат­но­ сти, ја­вља­ју се но­ви об­ли­ци тра­жње. По­ред ових, до­ми­нант­но еко­ном­ских, ус­по­ста­вља­ју се и ши­ри дру­штве­ни од­но­си, то јест од­но­си из­ме­ђу ту­ри­сте и ло­кал­ног ста­нов­ни­штва, као и од­но­ си из­ме­ђу са­мих ту­ри­ста. Ту­ри­зам је ве­о­ма сло­жен си­стем, са­ста­вљен из ве­ћег бро­ја под­си­сте­ ма. Основ ту­ри­стич­ке при­вред­не де­ лат­но­сти чи­не уго­сти­тељ­ство и хо­ те­ли­јер­ство, са­о­бра­ћај, ту­ри­стич­ке и пут­нич­ке аген­ци­је, тр­го­ви­на на ма­ло, за­нат­ство и раз­не вр­сте ко­му­нал­них де­лат­но­сти. По­ла­зе­ћи од то­га, ни­је те­ шко за­кљу­чи­ти да ту­ри­зам пред­ста­вља је­дан од нај­е­ла­стич­ни­јих па­ра­ме­та­ра по­ра­ста бру­то дру­штве­ног про­из­во­да, ин­ве­сти­ци­о­них по­тен­ци­ја­ла при­вре­де и од­ре­ђи­ва­ња ка­рак­те­ра ра­да са ста­но­ ви­шта про­из­вод­но­сти. У СУ­СРЕТ РА­С ТУ И РАЗ­ВО­ЈУ

Фо­то: ­ Ар­хи­ва БПШ

По­сто­је број­ни по­ку­ша­ји да се у раз­вој­ном пу­т у ту­ри­зма на­чи­не по­де­ ле по ета­па­ма, што је вр­ло те­шко. Нај­ ши­ра је по­де­ла ту­ри­стич­ких кре­та­ња у че­ти­ри ета­пе. Пр­ву ета­пу пред­ста­ вља ста­ри век, ка­да су се од­и­гра­ва­ла кре­та­ња са­мо на­лик ту­ри­зму. Дру­га ета­па об­у ­хва­та раз­до­бље од по­чет­ ка XIX ве­ка до Пр­вог свет­ског ра­та. Вре­ме ту­ри­стич­ког на­прет­ка ра­ђа ор­ га­ни­зо­ва­не об­ли­ке пу­то­ва­ња, ре­цеп­

Ме­на­џе­ри у ту­ри­зму Ме­наџ­мент у ту­ри­зму, у Бе­ог­ рад­ској по­слов­ној шко­ли, тро­ го­ди­шњи је сту­диј­ски про­грам. По­ред основ­них пре­да­ва­ња, омо­гу­ћа­ва и оспо­со­бља­ва­ње сту­де­на­та (бу­ду­ћих ка­дро­ва у ту­ ри­зму) кроз су­срет са ве­ли­ким бро­јем го­сту­ју­ћих пре­да­ва­ча и рад у прак­си, пре све­га у ве­ли­ком бро­ју еми­нент­них ту­ри­стич­ ких аген­ци­ја. По за­вр­шет­ку шко­ло­ва­ња, сту­ден­ти сти­чу зва­ње стру­ков­ни ме­на­џер из обла­сти ту­ри­зма.

94

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

тив­не об­ли­ке ту­ри­стич­ке при­вре­де и ту­ри­стич­ког тр­жи­шта, као и по­ја­ву про­фе­си­о­нал­них ор­га­ни­за­ци­ја за оба­ вља­ње ту­ри­стич­ке де­лат­но­сти на ко­ мер­ци­јал­ној осно­ви. Тре­ћа ета­па раз­ во­ја је та­ко­зва­ни ма­сов­ни ту­ри­зам, од Пр­вог свет­ског ра­та до 1950. Че­твр­та ета­па на­ста­је по­ло­ви­ном XX ве­ка и тра­је до да­на­шњих да­на. У овој ета­пи ту­ри­зам по­ста­је не­раз­двој­ни део при­ вред­ног и дру­штве­ног си­сте­ма. По­ста­ је део на­ци­о­нал­не при­вре­де, еле­мент со­ци­јал­не и кул­т ур­не по­ли­ти­ке сва­ке зе­мље, као и ве­о­ма зна­чај­на по­ли­тич­ ка ма­ни­фе­ста­ци­ја. До­би­ја ка­рак­тер ди­на­мич­ке пси­хо­фи­зич­ке ре­кре­а­ци­је са упо­зна­ва­њем дру­гих кра­је­ва и на­ ро­да, свет­ског кул­т ур­но-исто­риј­ског на­сле­ђа и слич­но. Све ви­ше се као об­ ли­ци ту­ри­зма из­два­ја­ју го­ди­шњи од­ мо­ри, из­лет­нич­ки ту­ри­зам, бањ­ски, здрав­стве­ни, со­ци­јал­ни, кул­т ур­ни, лов­ни и кон­гре­сни. У овој ета­пи ту­ри­ зам пре­ла­зи из „цар­ства ну­жно­сти“ у „цар­ство сло­бо­де“. На ту­ри­стич­кој ма­пи све­та да­нас, Ср­би­ја је јед­но од тих но­вих „цар­ста­ва сло­бо­де“. Ср­би­ја је зе­мља у ко­јој се су­ сре­ћу и пре­пли­ћу ци­ви­ли­за­ци­је, кул­ ту­ре, ве­ре, кли­ме, ре­ље­фи. Па­нон­ска ни­зи­ја на се­ве­ру, плод­не реч­не до­ли­не и бр­да Шу­ма­ди­је у цен­трал­ном де­лу, пла­нин­ски ма­си­ви из­бра­зда­ни кли­с у­ ра­ма и пе­ћи­на­ма на ју­гу. Сход­но не­пре­ста­ном раз­во­ју и екс­ пан­зи­ји ту­ри­зма, са­мим тим и по­требâ за но­вим обра­зо­ва­њем и струч­ним ка­дром, Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла офор­ми­ла је нов сту­диј­ски про­грам: Ме­наџ­мент у ту­ри­зму. Овај про­грам је акре­ди­то­ван и пр­ва ге­не­ра­ци­ја сту­ де­на­та упи­са­на је школ­ске 2014/2015. го­ди­не. Пред­ви­ђа се да ће бу­ду­ћи раз­вој ту­ ри­зма би­ти обе­ле­жен спе­ци­фич­ним ту­ри­стич­ким про­из­во­ди­ма, са­др­жа­ји­ ма и ак­тив­но­сти­ма на­ме­ње­ним по­себ­ ним, ужим сег­мен­ти­ма тра­жње, та­ко­ зва­ним „тр­жи­шним ни­ша­ма“. Ка­ко је то одр­жи­ви об­лик ту­ри­зма, Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла упра­во ту ста­вља ак­ це­нат у пер­спек­ти­ви да­љег раз­во­ја и оспо­со­бља­ва­ња бу­ду­ћих ка­дро­ва. s (Аутор­ка је шеф сту­диј­ског­ про­гра­ма Ме­наџ­мент у ту­ри­зму­ у Бе­о­град­ској по­слов­ној шко­ли)


CORP d.o.o. www.itscorp.rs

про

и опрема за а в т с д е Ср о одржавање хигије н л а н о не феси

ХИГИЈЕ

А

ИН Ш

И

О

ЧН

ГИ МА

ПР

ВР

Е

ВИ

ЕМ

О

П

ДО СУ

ОЛИЦА

Е

КР

НСКА К

А

ЗА

О ДР

К

О

ПС

КИ

Ш ТА

П ОВИ И Д О Д

АЦ

И

Е НТ КА ЛСКА ХОТЕ МА Е ОПР

Л ТЕ

ЕС

ITS-CORP doo

Војводе Степе 11, Инђија, TQ CITY www.itscorp.rs e-mail: stanisic69@gmail.com 069 290 29 22 022 210 03 99

Ж А В А Њ Е С ТА

КЛ

Е

Х НИ

П


С Т У­Д И­Ј Е

У ви­си­на­ма стру­ке ЖИ­ВА МЕ­ЂУ­НА­РОД­НА НА­УЧ­НА АК­ТИВ­НОСТ НА „СИН­ГИ­ДУ­НУ­МУ“

За кон­фе­рен­ци­ју „Sit­con 2015“, ор­га­ни­зо­ва­ну на овом Уни­вер­зи­те­ту, при­хва­ће­но је пе­де­сет ­ ра­до­ва из три­на­ест зе­ма­ља. Ин­те­ре­со­ва­ње је ве­ли­ко и ове го­ди­не. У апри­лу ће на ­ „Син­ги­ду­ну­му“ би­ти одр­жа­на и Ме­ђу­на­род­на на­уч­на кон­фе­рен­ци­ја „Син­те­за 2016“, ­ о при­ме­ни ин­фор­ма­ци­о­но-ко­му­ни­ка­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја у гло­бал­ном по­сло­ва­њу

Пи­ше: Ро­за­на Са­здић

У

ни­вер­зи­тет „Син­ги­ду­нум“ је пре­ по­зна­тљив по стал­ном уса­вр­ша­ ва­њу на­став­них про­гра­ма, пра­ ће­њу свет­ских трен­до­ва у обра­зо­ва­њу, уче­шћу на струч­ним и на­уч­ним ску­по­ ви­ма и са­рад­њи са при­вре­дом. Ми­си­ ја му је пре­но­ше­ње зна­ња и ства­ра­ње струч­ња­ка ко­ји ће до­при­не­ти на­прет­ку Уни­вер­зи­тет при­вре­де, стру­ке и на­у­ке. „Син­ги­ду­нум“ Кра­јем сеп­тем­бра 2015. го­ди­не, „Син­ Бе­о­град, ги­ду­нум“ је ор­га­ни­зо­вао пр­ву ме­ђу­на­ Да­ни­је­ло­ва 32 www.sin­gi­du­num.ac.rs род­ну на­уч­ну кон­фе­рен­ци­ју из обла­сти ту­ри­зма и хо­те­ли­јер­ства. Кон­фе­рен­ци­ + 381 11 3093 220

96

SRBIJA  SPECIJALNO IZDAWE  2016.

ји Sit­con 2015. (Sin­gi­du­num In­ter­na­ti­o­nal To­u­rism Con­fe­ren­ce) при­с у­ство­вао је ве­ ли­ки број про­фе­со­ра, на­уч­них рад­ни­ка, сту­де­на­та и пред­став­ни­ка ту­ри­стич­ке при­вре­де, као и на­став­ни­ка сред­њих струч­них шко­ла, по­што је кон­фе­рен­ци­ја увр­шће­на у ба­зу струч­ног уса­вр­ша­ва­ња за­по­сле­них у обра­зо­ва­њу. За кон­фе­рен­ци­ју Sit­con 2015. при­хва­ ће­но је пре­ко 50 ра­до­ва из 13 зе­ма­ља, а оче­ку­је се не­сма­ње­но ин­те­ре­со­ва­ње и ове го­ди­не. По­ред раз­ме­не струч­них ис­ку­ста­ва, би­ће то плат­фор­ма за на­уч­ни


При­зна­ње „Син­ги­ду­нум“ је то­ком ду­го­го­ди­шњег ра­да, по ре­чи­ма проф. др Ми­ло­ва­на Ста­ ни­ши­ћа, пред­сед­ни­ка Уни­вер­зи­те­та, на­гра­ђен број­ним при­зна­њи­ма. Јед­но од по­след­њих је на­гра­да „Мој из­бор“ (у ка­те­го­ри­ји раз­вој на­у­ке и обра­зо­ва­ња), ко­ју до­де­љу­је Удру­же­ње „Мо­ја Ср­би­ја“, уз по­др­шку При­вред­не ко­мо­ре и Гра­да Бе­о­гра­да.  У име сту­де­на­та, про­фе­со­ра и за­по­сле­них, на­гра­ду је при­мио проф. др Мла­ден Ве­и­но­вић, рек­тор „Син­ги­ду­ну­ма“.

ди­ја­лог о обла­сти ту­ри­зма, јед­не од нај­ бр­же ра­сту­ћих ин­ду­стри­ја у све­т у. КОН­ФЕ­РЕН­ЦИ­ЈА СИН­ТЕ­ЗА У то­ку су при­пре­ме за Ме­ђу­на­род­ну на­уч­ну кон­фе­рен­ци­ју Син­те­за 2016 (In­ ter­na­ti­o­nal sci­en­ti­fic con­fe­ren­ce on ICT and e-bu­si­ness re­la­ted re­se­arch), ко­ја ће би­ти одр­жа­на на „Син­ги­ду­ну­му“ од 2223. апри­ла. Би­ће то до­бра при­ли­ка да се пред­ста­ве нај­но­ви­ја до­стиг­ну­ћа и  ре­ зул­та­ти ис­тра­жи­ва­ња у сле­де­ћим те­мат­ ским окви­ри­ма: Ин­тер­нет и пер­спек­ти­ве раз­во­ја, На­­пред­но ра­чу­нар­ство и  Cloud  ра­чу­ нар­ство, Крип­то­гра­фи­ја и без­бед­ност по­да­та­ка, Енер­гет­ска ефи­ка­сност и ди­стри­бу­тив­ни си­сте­ми, Ге­о­граф­ски ин­­фор­ма­ци­о­ни си­сте­ми, На­пред­ни ин­

же­њер­ски си­стем, ИКТ у на­ста­ви стра­ них је­зи­ка,  Елек­трон­ско по­сло­ва­ње, Елек­­трон­ско бан­кар­ство, Елек­трон­ска тр­го­ви­на, On­li­ne мар­ке­тинг, Елек­трон­ ска упра­ва, ИКТ у ту­ри­зму и хо­те­ли­ јер­ству, ИКТ у фи­зич­ком вас­пи­та­њу и спор­ту. Зна­чај ове кон­фе­рен­ци­је је ви­ше­ струк. Раз­вој ин­фор­ма­ци­о­них и ко­му­ ни­ка­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја уна­пре­дио је и про­ши­рио по­сло­ва­ње у гло­бал­ним раз­ ме­ра­ма. Сви при­хва­ће­ни ра­до­ви би­ће у об­ја­вље­ни на пор­та­лу кон­фе­рен­ци­је (сва­ком ће би­ти до­де­љен  DOI број, ре­ фе­рен­ца на Go­o­gle Scho­lar). Би­ће об­ја­ вљен и збор­ник ра­до­ва, а не­ко­ли­ко нај­ бо­љих би­ће пред­ло­же­но за об­ја­вљи­ва­ње у ча­со­пи­с у  Ser­bian Jo­ur­nal of Elec­tri­cal En­gi­ne­e­ring, ка­те­го­ри­је М24. Ра­до­ви тре­ ба да бу­ду по­сла­ти на ен­гле­ском, а мо­гу се из­ла­га­ти пу­тем усме­не пре­зен­та­ци­је или у окви­ру по­стер се­си­је. s

 Пре­драг­ Об­ра­до­вић,­ мар­ке­тинг и пи-ар ме­на­џер „Син­ги­ду­ну­ма“ Проф. др ­ Мла­ден­ Ве­и­но­вић,­ рек­тор овог­ Уни­вер­зи­те­та Проф. др­ Сло­бо­дан­ Че­ро­вић, де­кан Фа­кул­те­та за ту­ри­зам и­ хо­те­ли­јер­ство Фо­то: Ар­хи­ва „Син­ги­ду­ну­ма“,­ Р. Са­здић

Увек ви­ше И у овој школ­ској го­ди­ни „Син­ги­ду­нум“ је при­мио но­ву ге­не­ра­ци­ју бру­цо­ша. Као и сва­ке го­ди­не, по­ну­ђе­на јој је још ши­ра ле­пе­за сту­диј­ских про­гра­ма: По­слов­на еко­но­ми­ја, Ин­ фор­ма­ти­ка и ра­чу­нар­ство, Ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је, Елек­ тро­тех­ни­ка и ра­чу­нар­ство, Софт­вер­ско и ин­фор­ма­ци­о­но ин­ же­њер­ство, Фи­зич­ко вас­пи­та­ње и спорт, Ме­наџ­мент у спор­ту, Ан­гли­сти­ка, Ту­ри­зам и хо­те­ли­јер­ство. Упи­са­на је и де­се­та ге­ не­ра­ци­ја на ма­стер сту­ди­ја­ма, као и осма на док­тор­ским. По­ ве­ћан је и упис стра­них сту­де­на­та.

SERBIA  SPECIAL EDITION  2016

97


„Од злата јабука“. Колажна емисија о Србији, њеним пределима и људима, варошима и обичајима, културно-историјском наслеђу и привредно-туристичким потенцијалима. Путописи, портрети, подухвати, предања. Најлепше из Србије, зналачки и с љубављу! > На Првом програму Радио-телевизије Србије, сваког уторка од 14:30

Цетињска 6, 11000 Београд +381 11 322 16 92 www.nacionalnarevija.com •


Turizam 2016, srpski  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you