П Р ОЈ Е КТ И лизирају, што ће послужити за усмје равање санационих радова у наредним фазама. Резултати бушења су до сада дали позитивне резултате. Детектовани су карстни канали и каверне дуж којих се губи вода из акумулације испод тијела бране и потврђене су пројектне геоло шке прогнозе о њиховом положају. На свим до сада изведеним истра жно-реперним бушотинама констато вани су карстни канали (димензија у вертикалном пресјеку од 0,5–2,5 мета ра) и каверне (димензија 0,3–3,5 мета ра). Они су распоређени у зони 70–110 метара испод дна акумулације, на уз водном лицу бране. Ријеђи су карстни канали на већим дубинама (до 150 ме тара – РБ-7). У свим бушотинама је констатован пад пиезометарског нивоа у однос у на кот у акумулације 15,5–21,5 метара. Резултати истражно-реперних бушо тина су охрабрујући. Набушене каверне и карстне канале дуж којих се губи во да из акумулације могуће је затворити и смањити губитак воде. У другој половини јуна 2013. почело је запуњавање понора инертним материја лом различитих гранулација (0–4 мили метра, 4–8 милиметара, 8–16 милимета ра). Транспортном траком постављеном између пристаништа и гротла у понор је убачено око 370 кубних метара мате ријала. Дошло је до зачепљења карстних канала у понору, па су накнадно снимани дно акумулације и сам понор. Испоста вило се да је у претходне четири године, од завршетка истражних радова 2009. до почетка извођачких радова 2012, гротло понора знатно проширено. То указује да су се десила велика обрушавања, одно сно затрпавања понора, и да је увучена велика количина грања.
Припремни радови Обухватају уређење постојећих приступних путева ка гради лишту, обезбјеђење прикључака електричне енергије, тех ничке и питке воде, допремање и монтажу опреме, изградњу примарне депоније инертног материјала (каменог агрегата) са потребном опремом, изградњу радне платформе изнад по нора, изградњу транспортног система од примарне депоније до радне платформе изнад понора, израду радне платформе за извођење санационих радова на узводном лицу бране, до прему и монтажу опреме за инјектирање...
110
SRPSK A БРОЈ 4 2013
Пројектантски надзорник сматрао је да се ни у ком случају не смије одуста ти од радова на понору и да би одсту пање угрозило судбину читавог пројек та, прибегло се прочишћавању понора методом airlift-овања. Почетком августа 2013. понор је прочишћен. Новим сни мањима установљено је да у њему по стоје активни токови воде који, претпо стављено је, носе инертни материјал до бране и зачепљавају карстне канале и каверне под њом. ЗАТВАРАЊЕ ДАЈЕ РЕЗУЛТАТЕ У септембру, у договору са пројек тантским надзором, одлучено је да се истовремено убацује инертни матери јал на понору, као и у бушотине РБ-4 и РБ-10 уз лице бране, у којима су откри вене највеће каверне. До сада је у понор убачено око 30 кубних метара инерт ног материјала, а у бушотину РБ-10 око 1.000 кубних метара. У бушотину РБ-4 убачено је такође око 30 кубних метара инертног материјала, чиме је она затво рена. Планирано је да у наредном пери оду буде убачено неколико хиљада куб них метара инертног материјала, кроз понор и кроз бушотине уз лице бране, као и кроз нове бушотине које ће бити направљене између већ постојећих. Врло је значајно напоменути: утвр ђено је да до сада убачени инертни ма теријал не излази у корито Дрине, на низводне изворе. Сав, дакле, остаје у карстним каналима и кавернама испод бране, што је и циљ овог пројекта. Након попуњавања каверни испод тијела бране, биће изведено завршно инјектирање и блиндирање бушотина, а контролним бушотинама утврђени ефекти те операције. И поред рада у тешким зимским усло вима, убјеђени смо да ће овај пројекат успјети и да ћемо доћи до планираних резултата. Предвиђено је да радови буду завршени до 15. маја 2014. Миле Перић, дипл. инг. технологије, извршни директор за инвестиције и развој Мирко Остојић, дипл. инг. грађевинарства, главни менаџер пројекта Чедо Калајџић, дипл. инг. геологије, главни инжењер за геолошке радове