SRPSKA - Nacionalna revija

година I • специјално издање • јануар 2013. www.nacionalnarevija.com

Вишеград, на Дрини ћуприја

година I • специјално издање • јануар 2013. www.nacionalnarevija.com

Специјално издање, јануар 2013.

Издавач:­ „Принцип Прес”, Редакција: Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34 Факс: +381 (11) 324 56 21 office@nacionalnarevija.com www.nacionalnarevija.com

Директор и главни уредник: Мишо Вујовић Заменик главног уредника: Бранислав Матић Технички уредник:­ Александар Ћосић Заглавље и дизајн­ насловне стране: Јован Жељко Рајачић Уредник фотографије:­ Драган Боснић Сарадници: Милован Витезовић, Драган Недељковић, јереј Јован Пламенац, Драган Лакићевић, Бојан Мандић, Петар Милатовић, Јово Бајић, Милена З. Богавац, Војислав Филиповић, Саша Шарковић, Зоран Плавшић, Влада Арсић, Дејан Ђорић, Дејан Булајић, Роза Саздић, Дубравка Прерадовић, Жељко Синобад, Раде Бошњак Маркетинг: Мирко Вујовић, Ирена Столић Пласман и продаја: Миленко Василић Секретари редакције: Јелена Јовић, Драгана Димитријевић Штампа:­ „Портал”, Београд

САДРЖАЈ 06

Ал­бум ЛИ­ЈЕ­ПО ЛИ­ЦЕ ОТАЏ­БИ­НЕ

24

Ви­ди­ко­вац МИ­ЛО­РАД ДО­ДИК, пред­сјед­ник Ре­пу­бли­ке

34

Тач­ке ослон­ца РАЈ­КО КУ­ЗМА­НО­ВИЋ, пред­сјед­ник Ака­де­ми­је

42

По­зив­ни­ца ТУ­РИ­С ТИЧ­КИ ПО­ТЕН­ЦИ­ЈА­ЛИ СРП­СКЕ

52

Во­дич БА­ЊА­ЛУ­КА

62

Те­ме­љи ПРИ­РОД­НИ РЕ­СУР­СИ КЉУЧ РАЗ­ВО­ЈА

70

Сим­бо­ли ЗНА­МЕ­ЊА РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ СРП­СКЕ

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISSN = 1452-6905 Национална ревија Српска COBISS.SR-ID 139088140

04

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

П Р О Л О Г УЗ НУЛТИ БРОЈ ОВОГ МАГАЗИНА

­ 14 астирска­ П

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ

76

Под­сјет­ник МИ­ЛЕ­ШЕВ­СКА КРУ­НА КРА­ЉА ТВРТ­КА

84

Жи­вот, ро­ма­ни ГРОФ СА­ВА ВЛА­ДИ­СЛА­ВИЋ

92

Све­ти­о­ни­ци СВЕ­ТИ ПЕ­ТАР ЗИ­МО­ЊИЋ

96

Ста­ри мај­сто­ри МО­МО КА­ПОР

102

Пје­сник дје­тињ­ства ­ и бор­бе БРАН­КО ЋО­ПИЋ

108

Да­ро­ви ТВР­ДО­ШКО ВИ­НО

112

Објек­тив СЛО­БО­ДАН КР­С ТИЋ

Диктатура

љепоте и доброте Н

ационална ревија ступа у Српску на празник, на Дан и Крсну славу Републике, али није гост. Сестринско издање Србије – Националне ревије, двомјесечник чије специјално издање (нулти број) имате пред собом је ове горе лист. Биће то магазин који је својим духом и формулом друкчији од свега што сада можете видјети у понуди. Заиста друкчији. Овдје неће бити страначке политике и кланова, црне хронике и естраде, кладионица и хороскопије, залуђивања простоте. Никаквих уплива тровачке империје кича и разврата. Ми вјерујемо да најмањи заједнички садржалац свих нас, онај „најдоњи камен овог народа“, није потрошачка корпа. Нимало не потцјењујемо њен значај, али желимо да кажемо нешто важније о нама и о овој земљи која је из вишевјековног сна изронила у стварност. Па о чему ћемо онда писати, побогу?! Путовања, ба­ шти­на, култура и умјетност, туризам, симболи, приче, узорни људи, ствараоци и дјела, градови и предјели, фе­ номени, мелодије, епохе, гастрономија, вина... От­кри­ва­ ћемо, и себи и добронамјерним странцима, наше уми­ јеће живљења, цијелу једну геопоетику Српске. „Свје­сна све­га и на­смије­ше­на упр­кос све­му, Национална ревија ће нас бра­ни­ти та­мо гдје је нај­те­же: у на­ шим соп­стве­ним очи­ма, од нас са­мих. Од наше равнодушности и немара, провинцијалности и негативних аутостереотипа. Пре­до­ча­ва­ће нам не­по­бит­не до­ка­зе да жи­ви­мо у лије­пој и ва­жној зе­мљи, на­ма нај­ва­жни­јој на свије­т у. Учи­ће нас да пре­по­зна­је­мо оно по­зи­тив­но, до­ бро и лије­по у сво­јим животима и завичајима, на ули­ ца­ма и зда­њи­ма, на ли­ци­ма љу­ди ко­је сва­ко­днев­но сре­ ће­мо. По­ма­га­ће нам да сачувамо ‘са­мо­по­што­ва­ње, ко­је је основ сва­ког ва­ља­ног са­мо­по­у­зда­ња’. Не­ће про­да­ва­ ти ни та­му ни уше­ће­ре­ну во­ди­цу. Гле­да­ће љу­бав­ним, али ре­ал­ним очи­ма. Би­ће ве­дра али не ла­ко­ми­сле­на, озбиљ­на али не те­шка, пит­ка али ком­пе­тент­на.“ Српски културни простор за нас је јединствен, изнад привремености политичких облика и граница. И српски књижевни језик, у свим његовим варијантама, биће овдје коришћен равноправно, без вештачког ијекавизирања или екавизирања ауторских гласова. Неће бити подјеле на лијеву и десну обалу, матицу и крајине, урбано и рурално, модерно и традиционално, младо и старо. Ово је магазин једне, обичне, лијепе, наше, нормалне Српске. Ако ико икад овдје заборави зашто смо се толико борили за ову земљу, и зашто нам ни једна цијена за њу није била превисока, међу овим корицама увијек ће моћи да се подсјети. s SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

05

А Л Б У М

СВИ ТИ­ПО­ВИ ГЕ­НИ­ЈА РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ СРП­СКЕ

 Рибњак у Саничанима код Приједора  Кањон ријеке Лим  Семберија, житница Српске  Хидроелектране „Бочац“ на Врбасу и „Вишеград“ на Дрини

06

Ли­је­по ли­це Отаџ­би­не Б

е­ла Хам­ваш, је­дан од по­след­њих истин­ских му­дра­ца Евро­пе, на­пи­сао је див­ну књи­гу о пет ти­по­ва ге­ни­ја у сво­јој ма­ђар­ској отаџ­би­ни, пет ge­ni­us lo­ci. У тој нео­бич­ној на­ци­о­нал­ној ка­рак­те­ро­ ло­ги­ји от­крио је и об­ја­снио „пе­то­слој­ност свог на­ро­да“. Опи­сао је пет раз­ли­чи­тих „стил­ских је­дин­ста­ва под­не­бље – чо­век – на­чин жи­во­та“ на про­сто­ру сво­је зе­мље. Та­ко кри­ста­ли­зо­ва­не исти­не сма­трао је бит­ним еле­мен­ти­ма са­мо­спо­зна­је. Сва­ки ге­ниј у јед­ној зе­мљи, дух ме­ста, пред­ста­вља цје­ли­ну уну­ тар Цје­ли­не. Све је ту по­ве­за­но, све ујед­но и јед­но из дру­гог про­ ис­ти­че. Под­не­бље, свје­тло­сти, бо­је, би­ље, во­де, ку­хи­ња, за­чи­ни, ви­на, по­е­зи­ја, му­зи­ка, игра, тем­пе­ра­мент, тип ху­мо­ра, при­ча, на­ чин ве­зи­ва­ња и при­сност у за­јед­ни­ци, ор­га­ни­за­ци­ја на­се­ља, жи­во­ та и при­вре­ђи­ва­ња, вр­ста ку­ће, „при­ступ у кап и сје­ме“. Ко­ли­ко ти­по­ва ге­ни­ја има Срп­ска? Шта чи­ни раз­ли­ку из­ме­ђу Хер­це­го­ви­не и Кра­ји­не, По­са­ви­не и Ро­ма­ни­је, Сем­бе­ри­је и Да­бра, При­је­до­ра и Ви­ше­гра­да? Чи­ме нас при­вла­че, шта од њих за­у­ви­јек по­не­се­мо у се­би, за­што их во­ли­мо и ка­квом љу­ба­вљу? И шта их на ду­бљем и ви­шем ни­воу по­ве­зу­је у та­ко сна­жну Цје­ли­ну? Од­го­ва­ра­ти се­би и дру­ги­ма на та пи­та­ња, уви­јек из­но­ва при­ла­ га­ти ар­гу­мен­те и друк­чи­је са­гле­да­ва­ти ли­је­по ли­це Срп­ске, упра­во је нај­са­же­ти­ји уре­ђи­вач­ки про­грам На­ци­о­нал­не ре­ви­је. А и ви раз­ ми­шљај­те о то­ме док раз­гле­да­те ове фа­сци­нант­не фо­то­гра­фи­је Сло­бо­да­на Кр­сти­ћа. На гра­ни­ци са по­е­зи­јом, оне се мо­гу сма­тра­ ти и на­шом ма­лом при­ступ­ном бе­сје­дом. s (Б. М.)

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

07

А Л Б У М

08

/

A L B U M

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

09

А Л Б У М

10

/

A L B U M

Бардача, резерват природе са 11 језера, у општини Србац

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

11

А Л Б У М

12

/

A L B U M

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

Национални парк „Сутјеска“ и кањон истоимене ријеке

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

13

П А С Т И Р С К А ЊЕ­ГО­ВА СВЕ­ТОСТ ПА­ТРИ­ЈАРХ СРП­СКИ ИРИ­НЕЈ ЕКС­КЛУ­ЗИВ­НО ЗА „НА­ЦИ­О­НАЛ­НУ РЕ­ВИ­ЈУ“

Учи­ти од

Ре­пу­бли­ке Срп­ске „Срп­ска пред­ста­вља пред све­том нај­бо­ље иде­је на­шег на­ро­да. И ми у Ср­би­ји тре­ба­ло би, у мно­го че­му, да се угле­да­мо на Срп­ску. На­да­мо се да ће све­ти ар­хи­ђа­кон Сте­фан, ко­га Ре­пу­бли­ка Срп­ска сла­ви као сво­је кр­сно име, по­мо­ћи да се одо­ли свим ис­ку­ше­њи­ма. Не­ка су бла­го­сло­ве­ни и они ко­ји су на ње­ном че­лу и њен на­род. Они жи­ве за­јед­но са Хри­стом и зна­ју свој пут и свој циљ“, по­ру­чио је Па­три­јарх Пи­ше:­ јереј Јо­ван­ Пла­ме­нац

14

Њ

е­го­ва Све­тост па­три­јарх срп­ ски го­спо­дин Ири­неј (Га­ври­ ло­вић), на­сљед­ник па­три­јар­ха Па­вла на тро­ну срп­ских па­три­јархâ, ро­ ђен је у Ви­до­ви код Чач­ка на Ве­ли­ку Го­ спо­ји­ну (28. ав­гу­ста) 1930. го­ди­не, од оца Здрав­ка и мај­ке Ми­ли­ја­не. На кр­ште­њу је до­био име Ми­ро­слав. Основ­ну шко­лу за­вр­шио је у род­ном мје­сту, а гим­на­зи­ ју у Чач­ку. На­кон гим­на­зи­је, упи­сао је Бо­го­сло­ви­ју у При­зре­ну, а по­том Бо­го­ слов­ски фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду. По окон­ча­њу сту­ди­ја од­слу­жио је вој­ни рок, а он­да по­ста­вљен за су­плен­ та у При­зрен­ској бо­го­сло­ви­ји. Исте те го­ди­не, 1959, у ок­то­бру, од па­три­јар­ха срп­ског Гер­ма­на при­мио је мо­на­шки по­ стриг, до­бив­ши име Ири­неј. На­кон не­ ко­ли­ко да­на, 24. ок­то­бра, ру­ко­по­ло­жен је у чин је­ро­ђа­ко­на, а на Све­т у Пет­ку (27. ок­то­бра), у Цр­кви Ру­жи­ци на Ка­ле­ мег­да­ну, у чин је­ро­мо­на­ха. На­кон пост­ди­плом­ских сту­ди­ја у Ати­ни, по­ста­вљен је за управ­ни­ка Мо­ на­шке шко­ле у ма­на­сти­ру Остро­гу, 1969. Са тог мје­ста иза­бран је за рек­то­ра Бо­ го­сло­ви­је у При­зре­ну. За ви­кар­ног епи­ ско­па па­три­јар­ха Гер­ма­на, са ти­т у­лом епи­ско­па мо­ра­вич­ког, иза­бран је 1974, а на­ред­не го­ди­не за епи­ско­па ни­шког. За ар­хи­е­пи­ско­па пећ­ког, ми­тро­по­ли­ та бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ког и па­три­јар­ха срп­ског епи­скоп ни­шки Ири­неј иза­бран је на за­сје­да­њу Све­тог ар­хи­је­реј­ског са­ SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

бо­ра Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве 22. ја­ну­ а­ра 2010. Чин ин­тро­ни­за­ци­је оба­вљен је на­ред­ног да­на у Са­бор­ном хра­му у Бе­о­ гра­ду, а све­ча­но усто­ли­че­ње у трон пећ­ ких па­три­јархâ 3. ок­то­бра 2010. у Пећ­кој па­три­јар­ши­ји. Ва­ша Све­то­сти, ка­ко да­нас, у свје­тлу ве­ ли­ких иза­зо­ва оли­че­них у на­сто­ја­њу да се срп­ски на­род по­ди­је­ли на што ви­ше за­ви­сних др­жав­них це­ли­на, ви­ди­те Ре­ пу­бли­ку Срп­ску, нај­ком­пакт­ни­ји дио срп­ског на­ци­о­нал­ног би­ћа? Све­до­ци смо чи­ње­ни­це да се Ју­го­сла­ ви­ја рас­па­ла и да је срп­ски на­род остао да жи­ви у ви­ше но­во­ство­ре­них др­жа­ ва, али и чи­ње­ни­це да је остао у мно­го ма­њем бро­ју не­го ли што је пре тих не­ срећ­них ра­то­ва де­ве­де­се­тих го­ди­на про­ шлог ве­ка, у тим бив­шим ре­пу­бли­ка­ма жи­вео. Мно­ги су прог­на­ни са сво­јих ог­њи­шта, а мно­ги су, на жа­лост, жи­вот свој по­ло­жи­ли. За Ре­пу­бли­ку Срп­ску би­смо мо­гли да ка­же­мо да по­др­жа­ва и пред­ста­вља пред све­том нај­бо­ље иде­је на­шег на­ро­да. Чак би­смо мо­гли ре­ћи да би и ми у Ср­би­ ји у мно­го че­му тре­ба­ло да се угле­да­мо на Ре­пу­бли­ку Срп­ску. За ове три го­ди­не от­ка­ко смо на тро­ну Све­то­га Са­ве по­се­ ти­ли смо све Епар­хи­је на­ше Цр­кве, ка­ко у Ре­пу­бли­ци Срп­ској, та­ко и у Фе­де­ра­ ци­ји Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни. Оду­ше­вље­ ни смо оним што смо ви­де­ли. Мно­штво

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

15

П А С Т И Р С К А

 Де­ле­га­ци­ја „На­ци­о­нал­не ре­ви­је“ у по­сје­ти Па­три­јар­ху: Ми­шо Ву­јо­вић, Јо­ван Пла­ме­нац, Бра­ни­слав Ма­тић

је но­вих хра­мо­ва и ма­на­сти­ра, али, што је мно­го ва­жни­је, ви­де­ли смо жи­ву Цр­ кву и на­род ко­ји жи­ви за сво­ју Цр­кву, на­род ко­ји све­до­чи Хри­ста, ко­ји се ра­ ду­је и по­ред свих ис­ку­ше­ња и стра­да­ња кроз ко­ја је про­шао. На­род код ко­га се осе­ћа за­јед­ни­штво са на­ро­дом у Ср­би­ји, у Хр­ват­ској, у Цр­ној Го­ри, јед­ном реч­ју са Ср­би­ма ма где они жи­ве­ли. У Ре­пу­бли­ци Срп­ској је Цр­ква сто­жер око ко­га је са­бран наш на­род, па и ње­го­ ви пред­вод­ни­ци ко­ји се ис­трај­но од­у­пи­ ру и одо­ле­ва­ју бу­ра­ма свет­ских моћ­ни­ка ко­ји би, по­не­кад Нам се чи­ни, ову Ре­пу­ бли­ку оду­ва­ли. На­да­мо се да ће Све­ти

Бла­го­слов за „На­ци­о­нал­ну ре­ви­ју“ По­во­дом из­ла­ска пр­вог из­да­ња „СРП­СКЕ – На­ци­о­нал­не ре­ ви­је“, Ње­го­ва Све­тост па­три­јарх срп­ски Ири­неј при­мио је 28. де­цем­бра 2012. де­ле­га­ци­ју на­шег ча­со­пи­са у ко­јој су би­ли ди­рек­тор Ми­шо Ву­јо­вић и уред­ни­ци све­ште­ник Јо­ван Пла­ме­ нац и Бра­ни­слав Ма­тић. Упо­зна­ли смо Па­три­јар­ха са основ­ ним по­сту­ла­ти­ма на ко­ји­ма се за­сни­ва наш из­да­вач­ки про­је­ кат и за­хва­ли­ли се на по­ве­ре­њу ко­је нам је ука­зао да­ју­ћи нам екс­клу­зив­ни ин­тер­вју за „нул­ти број“.

– Не­ка је бла­го­сло­вен пр­ви број ва­шег ли­ста. Же­ли­мо да он и на овим све­тим про­сто­ри­ма Ре­пу­бли­ке Срп­ске до­при­но­си по­ме­ну­тим хри­шћан­ским вред­но­сти­ма и до­брим ме­ђу­људ­ ским од­но­си­ма – ре­као је Ње­го­ва Све­тост.

16

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

Пр­во­му­че­ник и Ар­хи­ђа­кон Сте­фан, ко­ га Ре­пу­бли­ка Срп­ска сла­ви као сво­је Кр­ сно име, сво­га за­штит­ни­ка, а пре­ко ње­га са­мо­га Бо­га Жи­во­то­дав­ца, по­мо­ћи да се одо­ли свим ис­ку­ше­њи­ма. Не­ка су бла­го­ сло­ве­ни и они ко­ји су на ње­ном че­лу и њен на­род. Они сви за­јед­но жи­ве Хри­ стом и зна­ју свој пут и свој циљ. НА­РОД­НО ЈЕ­ДИН­С ТВО И ОТВО­РЕ­НОСТ Ре­пу­бли­ка Срп­ска, ко­ја је крај­њим на­ по­ром успје­ла да за­шти­ти те­ко­ви­не од­ брам­бе­ног ра­та, при­је све­га од ата­ка на њен ду­хов­ни иден­ти­тет, по­ста­ла је да­ нас ду­хов­но упо­ри­ште срп­ског на­ро­да? Ре­ко­смо, на­род­не во­ђе у Ре­пу­бли­ци Срп­ској раз­у­ме­ју зна­чај Цр­кве у ја­ча­њу ду­хов­ног иден­ти­те­та на­ро­да. Ни­је ла­ ко во­ди­ти је­дан ен­ти­тет у вре­ме­ну ка­да мр­жња из­би­ја из мно­гих. Са­мо се исти­ ном, прав­дом, ве­ром и на­дом у Бо­га мо­ же над­вла­да­ти зло­ба. Го­спод бла­го­си­ља прав­ду и исти­ну и све оно што је до­бро. Му­дри љу­ди су од­мах по ства­ра­њу Ре­пу­бли­ке Срп­ске у ње­не шко­ле уве­ли ве­ро­на­у­ку, што ево већ два­де­сет го­ди­на тра­је и пло­до­ви се ви­де, а и у бу­дућ­но­ сти ће се још ви­ше ви­де­ти. По­ме­ну­ће­

мо са­мо је­дан од тих пло­до­ва: отва­ра­ње пра­во­слав­них гим­на­зи­ја, об­да­ни­шта и ге­ри­ја­триј­ских цен­та­ра у окри­љу Цр­кве. До­дај­мо то­ме и до­бру во­љу вла­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске ис­ка­за­ну у про­це­с у вра­ћа­ња имо­ви­не ко­ју је Др­жа­ва сво­је­ вре­ме­но оте­ла Цр­кви. Пу­но­ћа са­рад­ње Цр­кве и Срп­ске ов­де је оства­ре­на на до­ бро свих љу­ди у овој Ре­пу­бли­ци. Та са­ рад­ња је основ да Цр­ква са­да по­ка­же у свој сво­јој пу­но­ћи по­тен­ци­јал ко­ји тре­ ба да слу­жи на до­бро свих. Да­кле, пред Цр­квом је, као и у сва­ком вре­ме­ну што је би­ла, ве­ли­ка од­го­вор­ност. Ко­ли­ко СПЦ, као кр­во­ток срп­ског на­ ро­да, сво­јом ми­си­јом ус­пје­ва да до­при­ не­се је­дин­ству цје­ло­куп­ног на­ци­о­нал­ ног кор­пу­са? На­ша Све­та Цр­ква се тру­ди да очу­ва је­дин­ство на­шег на­ро­да, по­де­ље­ног из­ ме­ђу мон­ди­ја­ли­стич­ко-ег­зи­стен­ци­јал­ ног и ду­хов­но-на­ци­о­нал­ног би­ћа. Кроз ве­ко­ве, а и да­нас сва­ка­ко, Цр­ква све чи­ни да би­смо оста­ли јед­но. Ја­ча­ње ду­ хов­ног и на­ци­о­нал­ног еле­мен­та у ду­ху Пра­во­сла­вља ни­је ни­шта дру­го не­го по­ ла­зна тач­ка за раз­у­ме­ва­ње са свим љу­ ди­ма и за­јед­ни­ца­ма. На­ци­о­нал­ни ка­рак­ тер за пра­во­слав­не је­сте по­ла­зна тач­ка

за отва­ра­ње пре­ма це­лом све­т у, а не не­ка­кав па­ган­ски шо­ви­ни­зам и те­о­ри­је кр­ви и тла про­тив ко­јих смо ми увек ди­ за­ли свој глас. Го­спо­ду хва­ла да ту ми­ си­ју Цр­кве да­нас по­ма­жу и они ко­ји во­ де Ре­пу­бли­ку Срп­ску, као и Ре­пу­бли­ку Ср­би­ју, и ко­ји се тру­де да учвр­сте ве­зу срп­ског на­ро­да са обе стра­не Дри­не. По­ себ­но ис­ти­че­мо да је са­рад­ња Цр­кве и вла­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске, на­ро­чи­то ње­ ног пред­сед­ни­ка Ми­ло­ра­да До­ди­ка, на ве­о­ма ви­со­ком ни­воу. Ина­че, у при­ро­ди Цр­кве је за­јед­ ни­штво, пр­во у по­ро­ди­ци па да­ље, у на­ро­ду, па он­да и ме­ђу на­ро­ди­ма. По­ треб­но је да са сви­ма са­ра­ђу­је­мо, да из­ гра­ђу­је­мо ак­тив­но за­јед­ни­штво. Срп­ ска Пра­во­слав­на Цр­ква тру­ди се да се ство­ри је­дан здрав и кри­тич­ки од­нос пре­ма свом на­ро­ду, али и дру­гим љу­ ди­ма и за­јед­ни­ца­ма у све­т у и око нас. Хри­стос је во­лео све љу­де, за њих је по­ стра­дао, али је исто­вре­ме­но и нај­ви­ше кри­ти­ко­вао на­род у ко­јем се ро­дио као Бо­го­чо­век. Љу­бав Хри­сто­ва је ка­сни­је по­ста­ла основ за хри­шћан­ство ко­је ће се ра­ши­ри­ти у це­лом све­т у, про­по­ве­ да­ју­ћи брат­ство пре­ма свим љу­ди­ма на овој на­шој пла­не­ти мно­го пре не­го што су ту иде­ју пре­у­зе­ли не­ки ре­во­лу­ци­о­ SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

 Цр­ква као фак­тор на­род­ног је­дин­ства: Па­три­јарх Ири­неј на ли­тур­ги­ји у Ник­ши­ћу, то­ком по­сје­те Епар­хи­ји бу­ди­мљан­сконик­шић­кој

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва „На­ци­о­нал­не ре­ви­је“, Фо­то ар­хив Вла­де Срп­ске, Дра­ган Бо­снић

17

П А С Т И Р С К А нар­ни по­кре­ти и иде­о­ло­ги­је у ми­ну­ лим ве­ко­ви­ма. По­треб­но је да са сви­ ма са­ра­ђу­је­мо и из­гра­ђу­је­мо ак­тив­но за­јед­ни­штво.

Па­три­јар­ши­ја и Са­бор­на цр­ква у Бе­о­гра­ду

ИС­ТРАЈ­НОСТ ЗА ИСТО­РИЈ­СКУ ПРАВ­ДУ На ква­зи-прав­ду Ха­шког три­бу­на­ ла, ко­јом он кри­ви­цу за по­сљед­њи рат на­ме­ће срп­ском на­ро­ду, Цр­ква је оштри­је ре­а­го­ва­ла од Др­жа­ве. Ка­ко то об­ја­шња­ва­те? Осло­ба­ђа­ју­ћом од­лу­ком за хр­ват­ ске ге­не­ра­ле Го­то­ви­ну и Мар­ка­ча, као и ко­ман­дан­та та­ко­зва­не осло­бо­ди­лач­ ке вој­ске Ко­со­ва Ра­му­ша Ха­ра­ди­на­ја, Ха­шки суд ски­нуо је ма­ску са сво­га ли­ца и по­ка­зао да је, у ства­ри – по­ли­ тич­ки суд. Он је по­га­зио и прав­не и етич­ке нор­ме, из­гу­бив­ши сми­сао свог по­сто­ја­ња. Он је сва­ка­ко овим сво­јим од­лу­ка­ма иза­звао гнев не са­мо код при­пад­ни­ка срп­ског на­ро­да, не­го и код свих прав­до­љу­би­вих љу­ди. Ме­ђу­тим, срп­ски на­род мо­ра би­ти упо­ран и по­ ка­за­ти да ове осло­ба­ђа­ју­ће пре­с у­де не ис­ка­зу­ју прав­ду. Уоста­лом, у исто­ри­ји је то­ли­ко љу­ди из­бе­гло осу­ду пра­ва, али не и исто­риј­ске прав­де. До­вољ­но је се­ти­ти се Хи­тле­ра и Ста­љи­на ко­ји­ма ни­ка­да ни­је су­ђе­но, али их исто­риј­ска прав­да, а на­да­мо се и Бо­жи­ја, ни­је за­о­ би­шла ни­ти ће за­о­би­ћи. Та­ко­ђе, не при­ста­ју­ћи на одва­ја­ње Ко­ со­ва и Ме­то­хи­је ко­рак-по-ко­рак, Цр­ ква од­луч­ни­је од др­жав­ног ру­ко­вод­ ства ста­је у за­шти­т у цје­ло­куп­но­с ти те­ри­то­ри­је Ср­би­је? Ср­би на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји да­нас жи­ве у ге­т у, што је сви­ма по­зна­то. Људ­ска пра­ва, сло­бо­да као вр­х ун­ско до­стиг­ну­ће са­вре­ме­не ци­ви­ли­за­ци­је, ка­ко је то про­кла­мо­ва­но ра­зним по­ ве­ља­ма нај­зна­чај­ни­јих ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја, за Ср­бе на Ко­со­ву и Ме­ то­хи­ји – не ва­же. Срп­ски на­род и дру­ги не­ал­бан­ци на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји су обес­пра­вље­ ни. Жи­ве у не­ма­шти­ни и стра­х у. Ка­ко вре­ме иде, ви­ди­мо да и Ал­бан­ци стра­ да­ју ако диг­ну свој глас про­тив не­прав­ де (све­до­ци ко­ји су све­до­чи­ли про­тив Ха­ра­ди­на­ја су сви смрт­но стра­да­ли). Све нам то ука­зу­је да са­мо­про­гла­ше­ на та­ко­зва­на Ре­пу­бли­ка Ко­со­во ни­је

18

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

19

П А С Т И Р С К А

/

p a s t o r al

Храм Хри­ста Спа­си­те­ља у Ба­ња­лу­ци Temple of Christ the Savior in Banjaluka

20

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

ни­шта дру­го не­го за­јед­ни­ца не­прав­де за ве­ћи­ну љу­ди ко­ји жи­ве у њој. Овим же­ли­мо да ка­же­мо да нас не бо­ли са­мо стра­да­ње Ср­ба, не­го нас бо­ли стра­да­ ње свих по­ште­них и не­ви­них љу­ди. И дан-да­нас, иако је рат по­о­дав­но за­вр­ шен, та­мо се не од­го­ва­ра за уби­ја­ње Ср­ба. И то све пред очи­ма та­ко­зва­не ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це, про­кла­ма­то­ра људ­ских пра­ва, ме­ре ци­ви­ли­за­циј­ских до­стиг­ну­ћа. Усло­вља­ва­ју нас ула­ском у Евро­пу упра­во Ко­со­вом и Ме­то­хи­јом. Али, при све­му ово­ме, не сме­мо за­бо­ра­ви­ ти да све чла­ни­це ЕУ не при­зна­ју Ко­ со­во и Ме­то­хи­ју као не­за­ви­сну др­жа­ ву. Ко­ли­ко год из­гле­да­ло без­на­де­жно, му­дром по­ли­ти­ком си­гур­но је мо­гу­ ће на­ћи од­ре­ђен ма­не­вар­ски про­стор упра­во пре­ко оних чла­ни­ца Европ­ске Уни­је ко­је не при­зна­ју Ко­со­во и Ме­ то­хи­ју, али и дру­гих зе­ма­ља, чла­ни­ца Ује­ди­ње­них на­ци­ја. Са дру­ге стра­не, мо­ра­мо би­ти све­сни не­по­вољ­но­сти тре­нут­не си­т у­а­ци­је, ко­ја нам не иде у ко­рист. Овај не­по­во­љан по­ло­жај по­ треб­но је на­до­ме­сти­ти спрем­но­шћу за пре­го­во­ре. Пре­го­во­ри су нео­п­ход­ ни ка­ко би се упра­во срп­ској и дру­гим про­го­ње­ним за­јед­ни­ца­ма на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји по­мо­гло до тре­нут­ка ко­ нач­ног ре­ше­ња ста­т у­са. У пре­го­во­ре је по­треб­но укљу­чи­ти све нај­му­дри­је љу­де ко­је има­мо. Ни­је зго­рег по­но­ви­ ти да је сто го­ди­на пре­го­во­ра бо­ље од јед­ног да­на ра­то­ва­ња. Срп­ски на­род је по­ка­зао да зна ви­те­шки и хра­бро бо­ ри­ти се и уми­ра­ти за сло­бо­ду, за ве­ру и отаџ­би­ну. Са­да је вре­ме да по­ка­же да зна и да пре­го­ва­ра, отва­ра­ју­ћи про­ стор за све оне му­дре љу­де ко­ји мо­гу и те ка­ко мно­го да до­при­не­с у у на­шим на­по­ри­ма за ус­по­ста­вља­ње трај­ног ми­ра у овом де­лу све­та. Осим по­ли­ти­ке, за раз­ре­ше­ње про­ бле­ма би­ће по­треб­но мно­го ду­хов­ног ра­да и мно­го го­ди­на. Нео­п­ход­но је да на­у­чи­мо да жи­ви­мо јед­ни с дру­ги­ма на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. Да из­гра­ђу­је­ мо Хри­стов по­зив „да љу­би­мо бли­ жњег као са­ми се­бе“. Са­мо у та­квој си­т у­а­ци­ји мо­же­мо за­ми­сли­ти Ко­со­во и Ме­то­хи­ју као истин­ски део Ср­би­ је, ду­хов­ни и те­ри­то­ри­јал­ни. У сва­кој дру­гој си­т у­а­ци­ји Ко­со­во и Ме­то­хи­ју ће­мо до­жи­вља­ва­ти или као те­рет или као про­стор за не­ка но­ва рат­на по­ SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

21

П А С Т И Р С К А при­шта. Уко­ли­ко же­ли­мо да Ко­со­во и Ме­то­хи­ја бу­де оно што су­штин­ски је­ сте, а то је све­та зе­мља – та­да сва­ка­ко тај про­стор тре­ба да бу­де пре све­га ра­ сад­ник хри­шћан­ских вр­ли­на љу­ба­ви, ми­ло­ср­ђа и су­жи­во­та. То је да­нас нај­ ве­ћи за­да­так ко­ји сто­ји пред Срп­ском Пра­во­слав­ном Цр­квом на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји: да осве­ти зе­мљу Хри­сто­вом љу­ба­вљу пре­ма сва­ком чо­ве­ку. Мо­ра­ мо ис­тра­ја­ва­ти у на­шој ви­зи­ји Ко­со­ва и Ме­то­хи­је као су­прот­но­сти са­мо­зва­не Ре­пу­бли­ке Ко­со­во у ко­јој су сви обес­ пра­вље­ни. Са дру­ге стра­не, по­ли­тич­ке во­ђе у Ср­би­ји мо­ра­ју би­ти све­сне од­го­вор­но­ сти ко­ју пре­у­зи­ма­ју на се­бе и од­лу­ка ко­је мо­гу има­ти да­ле­ко­се­жне по­сле­ди­ це. Да­кле, на­ше је да опо­ми­ње­мо, али и да де­лат­но чи­ни­мо Бо­жи­ју прав­ду увек при­с ут­ном. СВЕ­ЧО­ВЕ­ЧАН­СКА ИС­КУ­ШЕ­ЊА И ПО­У­КЕ

 Цр­ква Ру­жи­ца у Бе­о­град­ској твр­ђа­ви: Ту је на Све­ту Пет­ку 1959. у чин је­ро­ђа­ко­на ру­ко­по­ло­жен да­на­шњи па­три­јарх срп­ски Ири­неј

22

Ко­ји су да­нас нај­ве­ћи иза­зо­ви срп­ског на­ро­да са обе стра­не Дри­не? Иза­зо­ви или ис­ку­ше­ња кроз ко­ја да­нас про­ла­зи срп­ски на­род – мо­же­мо сло­бод­но ре­ћи – ис­ку­ше­ња су кроз ко­ ја про­ла­зи пра­во­слав­но хри­шћан­ство, хри­шћан­ство уоп­ште, па и дру­ги на­ро­ ди ко­ји ни­с у хри­шћа­ни. Ма­те­ри­ја­ли­зам, са свим сво­јим док­ три­на­ма, за­хва­тио је до­бар део би­ ћа да­на­шње ци­ви­ли­за­ци­је, по­себ­но је ухва­тио ма­ха на­кон Фран­цу­ске бур­жо­ а­ске ре­во­лу­ци­је. Он је до­нео и без­бож­ је, и про­тив­бож­је, ко­ји су еска­ли­ра­ли стра­шним ра­то­ви­ма у XX ве­ку, па и мно­гим ма­њим ра­то­ви­ма ко­је смо већ по­ме­ну­ли, а ко­ји нас, на жа­лост, ни­с у за­о­би­шли. Без­бож­је је до­не­ло и дру­штве­не по­ рет­ке ко­ји уда­ра­ју у те­ме­ље Бо­гом да­не ор­га­ни­за­ци­је жи­во­та љу­ди – у по­ро­ди­ цу, ко­ја је у кри­зи и ко­јој тре­ба по­мо­ћи. По­ср­ну­ће оли­че­но у по­тен­ци­ра­њу си­ сте­ма вред­но­сти ко­ји ну­ди раз­врат, пре­ ва­ру, сек­с у­ал­ну и мо­рал­ну из­о­па­че­ност, сти­ца­ње нов­ца по сва­ку це­ну, хе­до­ни­ зам, дро­гу, утроб­но че­до­мор­ство итд... За­то је на­ша ду­жност да се мо­ли­ мо за на­шу по­ср­ну­лу бра­ћу, да им Бог отво­ри очи ума њи­хо­вог, не би ли се искре­но по­ка­ја­ли и ста­ли на уску ста­зу ко­ја во­ди у веч­ни жи­вот.

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

На кра­ју, Ва­ша ар­хи­па­с тир­ска по­ру-­ ­ка на­ро­ду и ру­ко­вод­с тву Ре­пу­бли­ке Срп­ске? По­ка­жи­мо љу­бав пре­ма љу­ди­ма око нас. Ни­смо сви исти, не зна­мо сви за Бо­га, али знај­мо да нас је све Бог ство­ рио. Сви смо ми Бо­жи­ја ство­ре­ња, не­ко ова­кав, не­ко она­кав, али смо сви Ње­ го­ви. Па, кад нас Он во­ли, за­што се ми не би­смо во­ле­ли ме­ђу­соб­но? Зло се не мо­же по­бе­ди­ти злом; по­бе­ђу­је се са­мо до­бром. И бо­ље је да стра­да­мо на пу­т у Бо­жи­јем, не­го­ли да чи­ни­мо не­прав­ ду дру­ги­ма. Све­ти Са­ва нам је за­цр­тао пут ко­јим тре­ба да хо­ди­мо, пут Хри­стов. Да­кле, ка­да зна­мо пут, за­што он­да да лу­та­мо? Го­спод нам је, пре­ко сво­јих уче­ни­ка, оста­вио Је­ван­ђе­ље, сво­ју Бла­гу реч, ко­ја је сви­ма та­ко ра­зу­мљи­ва и ко­ја нас упу­ ћу­је ка­ко тре­ба да во­ди­мо свој жи­вот од до­ла­ска на овај свет до од­ла­ска из ње­га. И Све­та Цр­ква нас кроз ве­ко­ве учи шта нам ва­ља чи­ни­ти. За­то не­ка нас ни­шта не одва­ја од Цр­ кве, од Све­те Ли­т ур­ги­је на ко­јој слу­ша­ мо реч Бо­жи­ју и са­бор­но уче­ству­је­мо у мо­ли­тви и сје­ди­њу­је­мо се са веч­но жи­ вим Бо­гом кроз све­т у тај­ну при­че­шћа. А сје­ди­ње­ни са Хри­стом по­ста­је­мо но­ви љу­ди, љу­ди ко­ји су са сви­ма у љу­ ба­ви. Ко­ји не ого­ва­ра­ју сво­је бли­жње. Ко­ји не за­ви­де. Ко­ји чу­ва­ју чи­сто­т у и све­ти­њу бра­ка и по­ро­ди­це. Ко­ји не­ће ве­ру за­ме­њи­ва­ти су­је­вер­јем. Ко­ји не мр­зе и не чи­не не­прав­ду. Ко­ји чу­ва­ју у се­би лик Хри­стов. Ко­ји ће за­гр­ли­ти сво­га бли­жњег и је­ дан дру­го­ме опро­сти­ти. Јер ка­да је Бог на­ма опро­стио, ка­ко мо­же­мо ми јед­ни дру­ги­ма да не опро­сти­мо? За­то љу­би­ мо јед­ни дру­ге љу­ба­вљу ко­јом нас је Бог за­во­лео. По­ред љу­ба­ви, да­нас су нам, као и увек, по­треб­ни мир и до­бра во­ља, ка­ко су и по­ја­ли ан­ђе­ли ка­да се Хри­стос ро­ дио. Знај­мо и увек имај­мо на уму: они ко­ји ни­с у у ми­ру са Бо­гом и љу­ди­ма, ти ни­с у Бо­жи­ји. Њи­ма је мир на усти­ма, али им је у уму и ср­цу мр­жња и не­мир. Што је ви­ше Бо­га у ср­ци­ма на­шим, то ће би­ти ви­ше ми­ра на зе­мљи. По­зи­ва­мо наш на­род у Ре­пу­бли­ци Срп­ској да оста­не у ве­ри Хри­сто­вој и ве­ри на­ших све­тих пре­да­ка. Јер са­мо ако ра­сте­мо у ве­ри Хри­сто­вој, ра­шће и љу­бав на­ша пре­ма Бо­гу и бли­жњи­ма. s

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

23

В И Д И К О В А Ц

24

/

b e l v e d e r e

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

МИ­ЛО­РАД ДО­ДИК, ПРЕД­СЈЕД­НИК РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ, ЕКС­КЛУ­ЗИВ­НО ЗА „НА­ЦИ­ОН ­ АЛ­НУ РЕ­ВИ­ЈУ“

Са­мо Срп­ска

не­ма ал­тер­на­ти­ву

У Срп­ској је да­нас сло­бо­да ви­ше на ци­је­ни не­го у Ср­би­ји, ве­ли пје­сник. Мо­жда је баш за­то упра­во пред­сјед­ник Срп­ске по­ка­зао свим срп­ским по­ли­ти­ча­ри­ма ка­ко пред стран­ци­ма тре­ба бра­ни­ти ле­ги­тим­не на­ци­о­нал­не ин­те­ре­се. А Ре­пу­бли­ка Срп­ска ја­ча, упр­кос свим оме­та­њи­ма, и ње­на по­зи­ци­ја је чвр­ста. Са­ра­ђу­је и са Ис­то­ком и са За­па­дом. У свјет­ској фи­нан­сиј­ској кри­ зи, и чи­ње­ни­ци да но­вац ни­је по­у­здан об­лик за чу­ва­ње ври­јед­но­сти ин­ве­сти­ци­о­ног ка­пи­та­ла, ви­ди но­ве раз­вој­не мо­гућ­но­сти Пи­шу: Ми­шо Ву­јо­вић, Бра­ни­слав Ма­тић

П

ред­сјед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске је од 15. но­вем­бра 2010. При­је то­га је у два на­вра­та био пред­сјед­ник Вла­де Срп­ске (1998-2001. и 2006-2010). Оба­вљао је и низ дру­гих од­го­вор­них ду­ жно­сти, по­чев од дав­не 1986, ка­да је био нај­мла­ђи функ­ци­о­нер у Ју­го­сла­ви­ји.

Ро­ђен је 1959. у Ба­ња­лу­ци. Основ­ну шко­лу за­вр­шио је у Лак­та­ши­ма, сред­њу у Ба­ња­лу­ци, по­ли­тич­ке на­у­ке ди­пло­ми­ рао у Бе­о­гра­ду. Од­ли­ко­ван је Ор­де­ном Не­ма­њи­ћа, Ор­де­ном Ре­пу­бли­ке Срп­ске, ру­ским Ор­де­ном Пе­тра Ве­ли­ког. Срп­ска цр­ква од­ли­ко­ва­ла га је Ор­де­ном Све­тог SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

Фотографије: Велибор Трипић, Архива „Националне ревије“ и Архива Владе Српске

25

В И Д И К О В А Ц

 Предсједник Додик у разговору са нашим уредницима

Са­ве пр­вог ре­да, а Је­ру­са­лим­ска па­три­ јар­ши­ја Све­тим кр­стом Чу­ва­ра Хри­ сто­­вог гро­ба. По­во­дом 21. ро­ђен­да­на и кр­сне сла­ве Срп­ске, са уред­ни­ци­ма На­ци­о­нал­не ре­ ви­је раз­го­ва­рао је у Па­ла­ти Ре­пу­бли­ке у Ба­ња­лу­ци. Са­да, на њен 21. ро­ђен­дан, ка­ко оцје­њу­ је­те ме­ђу­на­род­не, ре­ги­о­нал­не и уну­тар­ срп­ске по­зи­ци­је Ре­пу­бли­ке Срп­ске? Еви­дент­но је да по­зи­ци­ја Ре­пу­бли­ке Срп­ске, из го­ди­не у го­ди­ну, има тренд ја­ча­ња, и по­ли­тич­ког и еко­ном­ског. Ка­ жем тренд, јер у прет­ход­них два­де­сет и јед­ну го­ди­ну, би­ло је успо­на и па­до­ва,

Ис­ку­ство и ши­ри­на По обра­зо­ва­њу сте по­ли­ти­ко­лог. Ко­ли­ко Вам то ко­ри­сти у опе­ра­тив­ној по­ли­ти­ци и прак­тич­ним аспек­ти­ма мо­дер­не по­ли­тич­ке тех­но­ло­ги­је? Си­гур­но да ми по­ма­же, али ни­је пре­суд­но. Има­те ве­ли­ки број љу­ди ко­ји се успје­шно ба­ве по­ли­ти­ком, а ни­су за­вр­ши­ли фа­кул­тет по­ли­тич­ких на­у­ка или фа­кул­те­те дру­штве­ног смје­ ра. Ис­ку­ство је, као и сву­да, ва­жно. По­треб­на је и спрем­ност и спо­соб­ност да кон­стант­но бу­де­те упу­ће­ни и пра­ти­те раз­ли­ чи­те обла­сти – од пра­ва до еко­но­ми­је, ка­ко би­сте успје­шно мо­гли да од­го­во­ри­те на све иза­зо­ве ко­ји се мо­гу на­ћи пред јед­ним по­ли­ти­ча­рем и др­жав­ни­ком.

26

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

али је не­с ум­њи­во да је ипак за­др­жан тренд ра­ста и ја­ча­ња. На­ша по­зи­ци­ја у БиХ да­нас је ста­бил­на и ни­јед­на од­лу­ ка не мо­же се до­ни­је­ти без при­стан­ка пред­став­ни­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Од­ луч­ни смо да ви­ше ни­ка­да не до­пу­сти­ мо по­ли­тич­ко и прав­но на­си­ље, при­је свих ви­со­ких пред­став­ни­ка, ко­ји су, у не та­ко дав­ној про­шло­сти, од­и­гра­ли кључ­ ну уло­гу у де­ва­сти­ра­њу Деј­тон­ског ми­ ров­ног спо­ра­зу­ма и не­у­став­ном пре­но­ су овла­шће­ња са ен­ти­те­та на др­жа­ву. У то­ме је пред­ња­чио је­дан од бив­ших ви­ со­ких пред­став­ни­ка Пе­ди Еш­да­ун. То су они мо­мен­ти ка­да је на­ша по­зи­ци­ја би­ ла осла­бље­на, али смо успје­ли да за­у­ста­ ви­мо тај тренд и да­нас има­мо си­т у­а­ци­ју ка­да на днев­ни ред ста­вља­мо по­вра­так оте­тих над­ле­жно­сти и афир­ма­ци­ју из­ вор­ног Деј­тон­ског спо­ра­зу­ма. Ми­слим да смо успје­ли да зна­чај­но афир­ми­ше­ мо по­зи­ци­ју Ре­пу­бли­ке Срп­ске на ре­ги­ о­нал­ном пла­ну и оства­ри­мо кон­так­те и ко­рект­не од­но­се са свим зе­мља­ма бив­ ше Ју­го­сла­ви­је. У по­сје­ти Ре­пу­бли­ци Срп­ској би­ли су пред­сјед­ни­ци или пре­ ми­је­ри свих др­жа­ва бив­ше Ју­го­сла­ви­је, одр­жа­ва­мо кон­так­те са пред­став­ни­ци­ ма Европ­ске уни­је, САД-а, Ру­си­је, Ки­не. На­рав­но да су нам у ре­ги­о­нал­ном кон­

тек­сту нај­ва­жни­ји од­но­си са Ср­би­јом. Ми сма­тра­мо Ср­би­ју сво­јом ма­ти­цом и же­ли­мо да гра­ди­мо што бо­ље од­но­се са њом у свим обла­сти­ма. Ми смо је­дан на­род, ко­ји је, ми­мо сво­је во­ље и сти­ ца­јем исто­риј­ских окол­но­сти, по­ди­је­ љен у не­ко­ли­ко др­жа­ва. То су чи­ње­ни­це ко­је по­шту­је­мо, али нас не мо­гу и не­ће спри­је­чи­ти да, у скла­ду са устав­ним и де­мо­крат­ским прин­ци­пи­ма, на­ста­ви­ мо и оја­ча­мо са­рад­њу Ср­ба ко­ји жи­ве у др­жа­ва­ма бив­ше Ју­го­сла­ви­је, као и ши­ром сви­је­та. ПО­У­ЧЕ­НИ СВИМ ИС­КУ­С ТВИ­МА Срп­ска је ушла у тре­ћу де­це­ни­ју, а вас­ кр­сла но­во­вје­ков­на Ср­би­ја у тре­ћи ви­­јек на­кон осло­ба­ђа­ња и об­но­ве. Па ипак, мно­ги у срп­ском кор­пу­с у до­жи­ вља­ва­ју Срп­ску као од­го­вор­ни­ју и ус­ прав­ни­ју др­жа­ву од ма­тич­не Ср­би­је. Ка­ко Ви то ко­мен­та­ри­ше­те? Као што сам ре­као, Ср­би­ја је ма­ти­ца свих Ср­ба, па та­ко и Ср­ба из Ре­пу­бли­ ке Срп­ске, од­но­сно БиХ. Ми же­ли­мо да ви­ди­мо по­ли­тич­ки ја­ку и еко­ном­ски ста­бил­ну Ср­би­ју, ко­ја ће би­ти осло­нац за Ср­бе из ре­ги­о­на и сви­је­та. Ме­ђу­тим, у про­те­клих два­де­сет го­ди­на Ср­би­ја

је би­ла су­о­че­на са број­ним иза­зо­ви­  У Каменграду, ма на уну­тра­шњем и вањ­ском пла­ну. пред спомеником Сви зна­мо ко­ји су то иза­зо­ви. Не­ки од руским њих, као што је пи­та­ње ста­т у­са Ко­со­ добровољцима ва, при­с ут­ни су и да­нас. У том пе­ри­о­ду, који су положили у Ср­би­ји су се ми­је­ња­ле вла­сти и по­ животе за ли­тич­ке оп­ци­је, али је остао при­с у­тан слободу Републике тренд по­пу­шта­ња пре­ма за­хтје­ви­ма Српске стра­них фак­то­ра, од ко­јих ве­ћи­на ни­ је би­ла на стра­ни Ср­би­је. Срп­ска ру­ко­ вод­ства сма­тра­ла су да ће по­ли­ти­ка ди­ ја­ло­га и ком­про­ми­са би­ти при­хва­ће­на и да ће крај­њи до­го­вор ува­жи­ти ба­рем ми­ни­мум на­ци­о­нал­них и др­жав­них ин­те­ре­са Ср­ба и Ср­би­је. По­ка­за­ло се да то ни­је био слу­чај, а пи­та­ње Ко­со­ ва је па­ра­диг­ма та­квог од­но­са. Ве­ћи­на за­пад­них зе­ма­ља је при­зна­ла Ко­со­во, а Европ­ска уни­ја је оти­шла и ко­рак да­ ље, усло­вља­ва­ју­ћи на­пре­дак у про­це­с у при­дру­жи­ва­ња de fac­to при­зна­њем Ко­ со­ва од стра­не Ср­би­је. То је по­ни­же­ње за Ср­би­ју и срп­ски на­род. То је исти онај на­род ко­ји се у два свјет­ска ра­та, на стра­ни са­ве­зни­ка, бо­рио про­тив на­ ци­зма и фа­ши­зма, био жр­тва ге­но­ци­да и пре­тр­пио огром­не људ­ске и ма­те­ри­ јал­не гу­бит­ке. Очи­глед­но је да све то ни­је би­ло до­вољ­но да се ува­же ба­рем ми­ни­мал­ни за­хтје­ви срп­ске стра­не. Ка­ SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

27

В И Д И К О В А Ц да ви­ди­мо шта се де­ша­ва у Ср­би­ји, а по­у­че­ни соп­стве­ним ис­ку­ством у БиХ, ми у Ре­пу­бли­ци Срп­ској схва­ти­ли смо да нам пре­о­ста­је је­ди­но да се окре­не­мо се­би и за­у­зме­мо по­зи­ци­ју у ко­јој не­ће­ мо при­ста­ти на би­ло ка­кве ком­про­ми­ се ко­ји би мо­гли да угро­зе наш по­ло­ жај. Вје­руј­те да ни­је ла­ко ис­тр­пи­ти све при­ти­ске ко­ји су до­ла­зи­ли и до­ла­зе од пред­став­ни­ка моћ­них и ути­цај­них зе­ ма­ља и ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја. Ов­дје се не ра­ди о на­шем ина­т у, не­ го о сви­је­сти да ако се по­пу­сти у од­ре­ ђе­ним пи­та­њи­ма – то зна­чи ауто­мат­ски гу­би­так за Ре­пу­бли­ку Срп­ску. То је по­ ли­ти­ка ко­ја је по­др­жа­на од гра­ђа­на Ре­ пу­бли­ке Срп­ске, али и пре­по­зна­та од број­них љу­ди у Ср­би­ји, од ко­јих до­би­ ја­мо по­др­шку. На­кон рас­па­да Ју­го­сла­ви­је, срп­ски ет­ нич­ки и исто­риј­ски про­сто­ри по­но­во су по­ли­тич­ки рас­ко­ма­да­ни, али срп­ски кул­т ур­ни про­с тор је био и остао је­дин­ ствен. Чи­ни ли се до­вољ­но да се то је­ дин­с тво осна­жи, про­ду­би и ин­сти­т у­ци­ о­на­ли­зу­је? Фор­мал­но-прав­на осно­ва за све ви­ до­ве са­рад­ње, укљу­чу­ју­ћи и кул­т ур­ну, је­сте Спо­ра­зум о спе­ци­јал­ним и па­ра­ лел­ним ве­за­ма Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Ср­ би­је. Кул­т у­ра и обра­зо­ва­ње су обла­сти у ко­ји­ма је до­ста то­га ура­ђе­но, али си­ гур­но је да још то­га мо­же да се ура­ди. Са­да је на кул­т ур­ним рад­ни­ци­ма и ин­ сти­т у­ци­ја­ма да про­на­ђу на­чи­не да ту са­рад­њу осми­сле на кре­а­ти­ван и ко­ри­ стан на­чин. Што се ти­че обра­зо­ва­ња, тре­ба ви­ше да ра­ди­мо на ускла­ђи­ва­њу школ­ског са­др­жа­ја и на­став­них про­ гра­ма у основ­ним и сред­њим шко­ла­ма и фа­кул­те­ти­ма у Ре­пу­бли­ци Срп­ској и Ср­би­ји. И овом при­ли­ком бих под­сје­тио на број­не успје­шне про­јек­те Ре­пу­бли­ ке Срп­ске и Ср­би­је – од при­ва­ти­за­ци­је „Те­ле­ко­ма Срп­ске“ и до­ла­ска „Хе­мо­фар­ ма“, до за­вр­шет­ка број­них ин­фра­струк­ тур­них про­је­ка­та, као што је из­град­ња шко­ле и спорт­ске са­ле на Па­ла­ма, про­је­ ка­та пре­ко­гра­нич­не са­рад­ње, из­град­ње мо­сто­ва и слич­но. Та­ко­ђе, по­бољ­ша­на је и про­це­ду­ра за до­би­ја­ње др­жа­вљан­ства Ср­би­је. Ка­да го­во­ри­мо о је­дин­ству на­ шег на­ро­да, не мо­же­мо да не спо­ме­не­мо и Срп­ску пра­во­слав­ну цр­кву ко­ја оста­је нај­зна­чај­ни­ја ин­сти­т у­ци­ја на­шег оку­ пља­ња и са­бор­но­сти.

28

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

ГЕ­О­ПО­ЛИ­ТИ­КА МО­С ТА ИЗ­МЕ­ЂУ СВИ­ЈЕ­ТО­ВА У сво­јој стра­те­ги­ји раз­во­ја, чи­ни се, Срп­ска ве­о­ма успје­шно ус­по­ста­вља рав­но­те­жу из­ме­ђу Ис­то­ка и За­па­да, сли­је­де­ћи све­то­сав­ски на­ук о „ис­то­ку за За­пад и за­па­ду за Ис­то­ку“. Да ли сте Ви за­до­вољ­ни том рав­но­те­жом и мје­ ром при­с у­ства зе­ма­ља Ис­то­ка, пр­вен­ стве­но Ру­си­је и Ки­не, у еко­но­ми­ји Срп­ ске и Ср­би­је? На­ша стра­те­ги­ја је у ве­ли­кој мје­ри усло­вље­на ге­о­по­ли­тич­ким по­ло­жа­јем. Та­ко је би­ло у про­шло­сти, та­ко је и са­да. Окру­же­ни смо зе­мља­ма ко­је су чла­ни­це или кан­ди­да­ти за члан­ство у Европ­ској

уни­ји. Та­кав по­ло­жај, у ве­ли­кој мје­ри, од­ре­ђу­је и на­ше кре­та­ње. Члан­ство у Европ­ској уни­ји је је­дан од тих пра­ва­ца, али сва­ка­ко не и је­ди­ни. Осим то­га, ка­да ви­ди­мо шта се тре­нут­но де­ша­ва у Уни­ ји, по­дје­ле на бо­га­те и си­ро­ма­шне зе­ мље, по­ли­тич­ке не­с у­гла­си­це, наш ен­т у­ зи­ја­зам и ни­је пре­тје­ран. Ни­смо скло­ни да без­ре­зер­вно при­хва­ти­мо по­ли­ти­ку пре­ма ко­јој Европ­ска уни­ја не­ма ал­тер­ на­ти­ву. За нас са­мо Ре­пу­бли­ка Срп­ска не­ма ал­тер­на­ти­ву. Ка­да је у пи­та­њу до­ бро­бит Ре­пу­бли­ке Срп­ске, спрем­ни смо на са­рад­њу и са­ра­ђу­је­мо и са зе­мља­ма ко­је ни­с у чла­ни­це Европ­ске уни­је. Ру­ си­ја и Ки­на, ко­је сте по­ме­ну­ли, са­мо су не­ке од тих зе­ма­ља. Мо­рам да на­гла­сим

да има­мо од­лич­не од­но­се и са Ру­си­јом и са Ки­ном. То су, с јед­не стра­не, зе­мље ко­је има­ју прин­ци­пи­је­лан и објек­ти­ван став о од­но­си­ма у БиХ, а с дру­ге стра­не спа­да­ју ме­ђу еко­ном­ски нај­ја­че др­жа­ве. Дра­го ми је што по­сто­ји ин­те­рес ру­ских и ки­не­ских ин­ве­сти­то­ра за Ре­пу­бли­ку Срп­ску. Као што вам је по­зна­то, ру­ска ком­па­ни­ја „За­ру­бе­жњефт“ уче­ство­ва­ ла је у успје­шној при­ва­ти­за­ци­ји нафт­ не ин­ду­стри­је у Ре­пу­бли­ци Срп­ској; са „Га­спро­мом“ спре­ма­мо про­је­кат га­си­ фи­ка­ци­је, из­град­њом кра­ка га­со­во­да „Ју­жни ток“ кроз Ре­пу­бли­ку Срп­ску; ру­ска „Сбер­бан­ка“ је ку­по­ви­ном „Фолк­ сбан­ке“ при­с ут­на у на­шем бан­кар­ском сек­то­ру. Ки­не­ске ком­па­ни­је, по­др­жа­ SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

 Палата Републике у Бањалуци

29

В И Д И К О В А Ц не „Ки­не­ском раз­вој­ном бан­ком“, та­ ко­ђе су при­с ут­не у Ре­пу­бли­ци Срп­ској на од­ре­ђе­ним про­јек­ти­ма. На­да­мо се да је то са­мо по­че­так и да ће­мо ус­пје­ти да уго­во­ри­мо зна­чај­ни­ја ула­га­ња ки­не­ ских ком­па­ни­ја и ки­не­ске вла­де. Ка­да су Ру­си­ја и Ки­на у пи­та­њу, ве­о­ма је бит­но то што њи­хо­ва по­моћ и ула­га­ња ни­ка­ да ни­с у би­ла по­ли­тич­ки усло­вља­ва­на, као што је че­сто био слу­чај са за­пад­ним парт­не­ри­ма. Мно­ги при­вред­ни, ту­ри­стич­ки, кул­ тур­ни и дру­ги по­тен­ци­ја­ли Срп­ске ни­ су до­вољ­но по­зна­ти ни уну­тар срп­ског кор­пу­са на Бал­ка­ну, ни у че­тво­ро­ми­ли­ он­ској ди­ја­спо­ри. Ако се сла­же­те са та­ квом оцје­ном, ка­ко то ис­пра­ви­ти и пре­ ва­зи­ћи? У ве­ли­кој мје­ри сте у пра­ву. Ми смо, на­ро­чи­то у по­сљед­њих не­ко­ли­ко го­ди­ на, по­све­ти­ли до­ста па­жње про­мо­ци­ји Ре­пу­бли­ке Срп­ске у сви­је­т у. На­рав­но да то ни из­да­ле­ка ни­је до­вољ­но, али, на жа­лост, огра­ни­че­ни смо фи­нан­сиј­ ским мо­гућ­но­сти­ма. Ло­би­ра­ње и ту­ри­ стич­ка пре­зен­та­ци­ја за­хтје­ва­ју зна­чај­на сред­ства, а ре­зул­та­ти су тек ду­го­роч­но ви­дљи­ви. Че­сто не­ма ни до­вољ­но ра­зу­ ми­је­ва­ња у до­ма­ћој јав­но­сти за фи­нан­ си­ра­ње ова­квих ак­тив­но­сти. Ми има­ мо стал­на при­вред­на пред­став­ни­штва Ре­пу­бли­ке Срп­ске у Бе­о­гра­ду, Мо­скви, Бри­се­лу, Штут­гар­т у, Бе­чу и Је­ру­са­ли­ му, пу­тем ко­ји по­ку­ша­ва­мо да та­мо­шње гра­ђа­не и при­вред­ни­ке за­ин­те­ре­с у­је­мо да са­ра­ђу­ју са Ре­пу­бли­ком Срп­ском. На­ ста­ви­ће­мо да ра­ди­мо у том прав­цу и по­ ку­ша­ти да ви­ше ко­ри­сти­мо по­тен­ци­јал Ср­ба у ди­ја­спо­ри. БРЕН­ДО­ВИ СРП­СКЕ, СТА­РИ И НО­ВИ

 Испред макете Каменграда (Андрићграда) и полагање камен-темељца за њега

30

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

Шта Ви сма­тра­те нај­зна­чај­ни­јим брен­ до­ви­ма Срп­ске? Те­шко је да­ти кон­ци­зан од­го­вор на та­кво пи­та­ње. Очи­глед­но је да ми, при­је све­га, мо­же­мо по­ну­ди­ти при­род­не ље­по­ те и бо­гат­ства, ко­је пру­жа­ју мо­гућ­ност за пла­нин­ски, бањ­ски и ет­но ту­ри­зам, лов и ри­бо­лов. Та­ко­ђе, мо­же­мо по­ну­ди­ ти ква­ли­тет­ну до­ма­ћу хра­ну, ви­но и мед. И ов­дје је по­треб­но ула­га­ње у про­мо­ци­ ју и сер­ти­фи­ка­ци­ју ва­ших про­из­во­да, па не тре­ба оче­ки­ва­ти бр­зе ре­зул­та­те. Ме­ ђу­тим, има по­ма­ка. Олим­пиј­ска пла­ни­на

Ја­хо­ри­на је до­бар при­мјер. Ту је и про­ је­кат „Ан­дрић­град“ ко­ји успје­шно на­ пре­ду­је за­хва­љу­ју­ћи са­рад­њи Ре­пу­бли­ке Срп­ске и ре­жи­се­ра Еми­ра Ку­сту­ри­це и ко­ји је да­је ре­зул­та­те и при­је не­го што је за­вр­шен. Има­мо и ква­ли­тет­них ви­на­ри­ ја, ет­но-се­ла и пче­лар­ских за­дру­га ко­је су по­ста­ле ре­ги­о­нал­но по­зна­те. Је­дан од круп­них про­бле­ма да­нас је онај у Цр­ној Го­ри, гдје је у то­ку ве­штач­ка и по­лу­при­сил­на „иден­ти­тет­ска кон­вер­зи­ ја“ Ср­ба или „пре­ла­ма­ње у мо­зак“. Ка­ кав је Ваш став о то­ме и ка­кви су од­но­си Срп­ске са офи­ци­јел­ном Цр­ном Го­ром? Од­но­си Ре­пу­бли­ке Срп­ске и зва­нич­не Цр­не Го­ре су до­бри. Не­ма­мо отво­ре­них пи­та­ња ко­ја би мо­гла да угро­зе те од­но­се. Ми же­ли­мо до­бру са­рад­њу са Цр­ном Го­ ром у свим обла­сти­ма. Сма­тра­мо Цр­ну Го­ру при­ја­тељ­ском др­жа­вом и же­ли­мо да на­ши од­но­си бу­ду још бо­љи. Ми смо исто­риј­ски и ге­о­граф­ски упу­ће­ни јед­ни на дру­ге. Не же­ли­мо да се ми­је­ша­мо у уну­тра­шња пи­та­ња ове др­жа­ве и сма­ тра­мо да та­мо­шње по­ли­тич­ке струк­т у­ ре и ле­ги­тим­но иза­бра­ни пред­став­ни­ци тре­ба да про­на­ђу рје­ше­ња за све евен­т у­ ал­не про­бле­ме, ме­ђу ко­ји­ма су и ста­т ус Ср­ба и срп­ског је­зи­ка у Цр­ној Го­ри. КРИ­ЗА ЈЕ, УВИ­ЈЕК, И ШАН­СА Лич­ним при­мје­ром, до­с то­јан­с тве­ним и од­луч­ним др­жа­њем, по­ка­за­ли сте свим да­на­шњим срп­ским по­ли­ти­ча­ри­ма ка­ко тре­ба раз­го­ва­ра­ти са ино­с тра­ним фак­ то­ром и бра­ни­ти ле­ги­тим­не на­ци­о­нал­ не ин­те­ре­се. На ка­кве је од­је­ке код њих, срп­ских по­ли­ти­ча­ра, на­и­шао тај ваш по­зи­ти­ван при­мјер? Хва­ла Вам ако та­ко ми­сли­те. По­сли­је то­ли­ко вре­ме­на про­ве­де­ног у по­ли­ти­ци и на раз­ли­чи­тим функ­ци­ја­ма схва­тио сам да ће вас и дру­ги по­што­ва­ти ако има­те став. По­знат сам по то­ме што углав­ном ка­жем оно што ми­слим, што у по­ли­ти­ци ни­је та­ко че­сто, а мно­ги ће ре­ћи ни ко­ ри­сно. Ка­рак­тер чо­вје­ка је ве­о­ма ва­жан и у ве­ли­кој мје­ри од­ре­ђу­је ње­го­во по­на­ ша­ње у при­ват­ном жи­во­т у, али и у по­слу ко­јим се ба­ви. А мој по­сао је по­ли­ти­ка, што под­ра­зу­ми­је­ва и на­сту­пе у јав­но­ сти. Не­ки­ма се они до­па­да­ју, не­ки­ма не. Што се ти­че ста­ва срп­ских по­ли­ти­ча­ра о мом на­сту­пу, нај­по­ште­ни­је би би­ло пи­та­ти њих.

 Са Емиром Кустурицом: Предсједник Додик прати напредовање радова у Андрићграду SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

31

В И Д И К О В А Ц

Јед­ном, ако куц­не час До­бар др­жав­ник уви­јек је, у из­вје­сном сми­слу, и ви­зи­о­ нар. Мо­же­те ли да за­ми­сли­те се­бе, у не­кој бу­дућ­но­сти, као кан­ди­да­та за пред­сјед­ни­ка ује­ди­ње­них срп­ских зе­ма­ља? Ја сам, при­је све­га, ре­а­ли­ста. А ре­ал­ност је Ре­пу­бли­ка Срп­ска, као дио др­жав­не за­јед­ни­це БиХ. Те­шко је ре­ћи шта до­но­си бу­дућ­ност. Мо­жда ће се при­је или ка­сни­је по­кло­пи­ ти исто­риј­ске окол­но­сти, ко­је ће омо­гу­ћи­ти оства­ре­ње оно­га што су­ге­ри­ше­те у свом пи­та­њу. Ако до то­га до­ђе, ма­ње је бит­ но ко ће би­ти кан­ди­дат, не­го ка­ко ће­мо ис­ко­ри­сти­ти при­ли­ку ко­ја нам се ука­же.

Мо­жда су мо­ји на­сту­пи, по­не­кад емо­­тив­ни, у од­ре­ђе­ној мје­ри де­тер­ми­ни­са­ ни чи­ње­ни­цом да је, ка­ко је то при­мје­ тио пи­сац Ми­ло­ван Да­ној­лић, у Ре­пу­ бли­ци Срп­ској сло­бо­да на ве­ћој ци­је­ни не­го у Ср­би­ји. У овој и на­ред­ној де­це­ни­ји, пре­ма Ва­ шим пред­ви­ђа­њи­ма, шта ће би­ти нај­ве­ ћа ис­ку­ше­ња, а шта нај­ва­жни­је шан­се Срп­ске? Очи­глед­но је да је чи­тав сви­јет су­о­ чен са еко­ном­ском и фи­нан­сиј­ском кри­ зом ко­јој се за са­да не ви­ди крај и чи­ји је ис­ход крај­ње не­из­вје­стан. У том кон­ тек­сту тре­ба по­сма­тра­ти и по­зи­ци­ју Ре­  У вишеградској пу­бли­ке Срп­ске и иза­зо­ве ко­ји су пред Спомен-соби на­ма. Наш еко­ном­ски опо­ра­вак у нај­ве­ руским ћој мје­ри за­ви­си од опо­рав­ка свјет­ских добровољцима тр­жи­шта. Сва­ка кри­за је исто­вре­ме­но

32

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

и шан­са, а на­ша шан­са је да при­ву­че­ мо што ви­ше стра­них ин­ве­сти­то­ра ко­ји има­ју но­вац и ко­ји же­ле да тај но­вац, чи­ ја је ствар­на ври­јед­ност до­ве­де­на у пи­ та­ње, на­ро­чи­то са­да, оси­гу­ра­ју та­ко што ће ин­ве­сти­ра­ти у про­из­вод­не ка­па­ци­те­ те, енер­ге­ти­ку, про­из­вод­њу хра­не. Хр­ ват­ска на­ред­не го­ди­не по­ста­је чла­ни­ца Европ­ске уни­је. То је за нас иза­зов, али и шан­са да про­фи­ти­ра­мо, као што су то учи­ни­ле и не­ке дру­ге зе­мље ко­је су гра­ ни­чи­ле са Европ­ском уни­јом, при­је не­го што су по­ста­ле ње­не чла­ни­це. При­сту­па­ње Европ­ској уни­ји је, за Ре­пу­бли­ку Срп­ску, исто­вре­ме­но и јед­но од ве­ћих ис­ку­ше­ња у по­ли­тич­ком сми­ слу, јер се овај про­цес по­ку­ша­ва ис­ко­ри­ сти­ти за по­ли­тич­ко мо­де­ли­ра­ње зе­мље. То се, при­је све­га, од­но­си на по­ку­ша­је цен­тра­ли­за­ци­је и пре­нос овла­шће­ња са ен­ти­те­та на др­жа­ву. Ми смо ве­о­ма па­жљи­во раз­мо­три­ли све аспек­те овог про­це­са и си­гур­но не­ће­мо до­пу­сти­ти да бу­де­мо пре­ва­ре­ни. Кон­стант­на на­сто­ја­ ња по­ли­ти­ча­ра из Са­ра­је­ва да про­мје­не Устав и ре­ла­ти­ви­зу­ју Деј­тон­ски спо­ра­ зум, уз по­моћ сво­јих по­ли­тич­ких спон­ зо­ра из од­ре­ђе­них зе­ма­ља, као и по­ку­ ша­ји ма­јо­ри­за­ци­је Ср­ба, али и Хр­ва­та, си­гур­но ће би­ти на­ста­вље­ни. Ако ми у Ре­пу­бли­ци Срп­ској бу­де­мо је­дин­стве­ни, увје­рен сам да ће­мо би­ти у ста­њу да од­ го­во­ри­мо на те иза­зо­ве. s

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

33

Т А Ч К Е

О С Л О Н Ц А

ДР РАЈ­КО КУ­ЗМА­НО­ВИЋ, ПРЕД­СЈЕД­НИК АКА­ДЕ­МИ­ЈЕ НА­У­КА И УМЈЕТ­НО­С ТИ РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ СРП­СКЕ

Кул­тур­ни

сту­бо­ви на­ро­да и др­жа­ве Нај­ви­ша уста­но­ва на­у­ке и кул­ту­ре срп­ског на­ро­да за­пад­но од Дри­не не до­зво­ља­ва се­би ври­јед­но­сну не­у­трал­ност и не­за­ин­те­ре­со­ва­ност. Сви ње­ни про­јек­ти – од обла­сти но­вих ма­те­ри­ја­ла и на­но­тех­но­ло­ги­ја, пре­ко ба­шти­не срп­ских ве­ли­ка­на свјет­ске на­у­ке, до очу­ва­ња срп­ског је­зи­ка и пи­сма – осми­шље­ни су као сна­жан под­сти­цај ду­хов­ном и ма­те­ри­јал­ном раз­во­ју Срп­ске. Ен­ци­к ло­пе­ди­ја Ре­пу­бли­ке Срп­ске, на ко­јој се уве­ли­ко ра­ди, би­ће кру­на до­са­да­шњих ак­тив­но­сти Ака­де­ми­је Пи­ше: Сан­дра Кља­јић

34

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

А

ка­де­ми­ја на­у­ка и умјет­но­сти Ре­ пу­бли­ке Срп­ске (АНУРС) кон­ сти­т у­и­са­на је 1996. Те­мељ­ни циљ јој је ста­вља­ње уни­вер­зал­них ври­јед­но­ сти на­у­ке и умјет­но­сти у слу­жбу раз­во­ ја на­шег дру­штва, ка­же за На­ци­о­нал­ну ре­ви­ју пред­сјед­ник АНУРС-а ака­де­мик Рај­ко Ку­зма­но­вић. Ака­де­ми­ја је од осни­ва­ња ре­а­ли­зо­ ва­ла број­не про­јек­те од из­у­зет­ног зна­ ча­ја за Срп­ску. Ње­ни чла­но­ви су ве­о­ма углед­ни до­ма­ћи и ино­стра­ни ства­ра­о­ци, ме­ђу ко­ји­ма су Емир Ку­сту­ри­ца, Пе­тер Ханд­ке, Фи­лип Го­во­ров, Џе­ралд По­лак... Ака­де­ми­ја је осно­ва­на са за­дат­ком да раз­ви­ја на­у­ку, уна­пре­ђу­је умјет­нич­ку дје­лат­ност, чу­ва и ње­гу­је кул­т у­ру, дух и ства­ра­лач­ке по­тен­ци­ја­ле сво­га на­ро­да. На ко­је све на­чи­не ис­пу­ња­ва ове сво­је за­дат­ке? Још од ан­тич­ке Грч­ке, Ака­де­ми­ја је би­ла нај­ви­ша на­уч­на и умјет­нич­ка ин­ сти­т у­ци­ја, но­си­лац кул­т ур­ног раз­во­ ја. И АНУРС је пре­у­зе­ла та­кав за­да­так. Оства­ру­је га др­же­ћи се ни­за оп­штих, ви­ше­стру­ко про­вје­ре­них кри­те­ри­ју­ма у свјет­ској на­у­ци и умјет­но­сти, али и кон­крет­ним ак­тив­но­сти­ма у сфе­ри на­у­ ке, обра­зо­ва­ња, ис­тра­жи­ва­ња, са­вре­ме­

Ка­пи­тал­ни про­јек­ти – У про­те­клим го­ди­на­ма, Ака­де­ми­ја је ре­а­ли­зо­ва­ла два­де­се­ так про­је­ка­та од из­у­зет­ног зна­ча­ја, оства­ру­ју­ћи ти­ме уло­гу ли­де­ра у обла­сти на­у­ке и умјет­но­сти, али и ак­тив­ног уче­сни­ка у бит­ним пи­та­њи­ма за Ре­пу­бли­ку Срп­ску. По­ме­ну­ћу са­мо не­ ке од тих про­је­ка­та: „Деј­тон­ски ми­ров­ни спо­ра­зум као прав­ни и по­ли­тич­ки основ раз­во­ја РС“, „За­шти­та је­зи­ка и пи­сма у РС“, „Ал­тер­на­тив­ни из­во­ри енер­ги­је као мо­дел одр­жи­вог раз­во­ја зе­ма­ља За­пад­ног Бал­ка­на“, „Хар­мо­ни­за­ци­ја до­ма­ћих про­пи­са са пра­вом Европ­ске уни­је“, „Ци­ти­ра­ност ис­тра­жи­ва­ча у Ре­пу­ бли­ци Срп­ској“... Не­ки про­јек­ти увр­шће­ни су у трај­не за­дат­ке Ака­де­ми­је. На при­мјер, на про­јек­ти­ма „Ис­пи­ти­ва­ње срп­ског ди­ја­ле­кат­ског ком­плек­са БиХ“ и „Гра­ђа о про­шло­сти Бо­сне“ ра­ди се не­пре­кид­но већ шест го­ди­на – ка­же ака­де­мик Рај­ко Ку­зма­но­вић, пред­сјед­ник АНУРС-а.

них тех­но­ло­ги­ја, еко­но­ми­је, умјет­но­сти, исто­риј­ских ана­ли­за из бли­ске и да­ље про­шло­сти... Све то за­сни­ва на си­гур­ ним по­да­ци­ма и објек­тив­ној исти­ни. У сфе­ри на­у­ке, раз­вој­на ком­по­нен­та огле­да се у из­у­ча­ва­њу но­вих ма­те­ри­ја­ ла, на­но­тех­но­ло­ги­ја, ана­ли­зе и при­мје­не про­на­ла­за­ка ве­ли­ка­на срп­ске и свјет­ ске на­у­ке – Те­сле, Пу­пи­на, Ми­лан­ко­ви­ ћа, Цви­ји­ћа, Пан­чи­ћа... У сфе­ри кул­т у­ ре, по­себ­ну па­жњу по­све­ћу­је­мо је­зи­ку, пи­сму, књи­жев­но­сти, тра­ди­ци­о­нал­ним ду­хов­ним ври­јед­но­сти­ма, свим еле­мен­ ти­ма иден­ти­те­та на­шег на­ро­да. Ака­де­

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

35

Т А Ч К Е

 Са засједања у Академији

О С Л О Н Ц А

ми­ја се­би не до­зво­ља­ва ври­јед­но­сну не­ у­трал­ност и не­за­ин­те­ре­со­ва­ност. Ње­на стал­на ак­тив­ност сна­жан је под­сти­цај ду­хов­ном и ма­те­ри­јал­ном раз­во­ју и ста­ бил­но­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске. На­чел­на про­грам­ска по­став­ка Ака­де­ ми­је је ја­сна. Ка­ко Ви, из­ну­тра, са­гле­да­ ва­те ње­ну уло­гу? Трај­ни ци­ље­ви дје­ло­ва­ња и ра­да АНУРС су раз­ви­ја­ње на­уч­не ми­сли, ње­ го­ва­ње умјет­но­сти и под­сти­ца­ње кул­ тур­ног раз­во­ја, про­у­ча­ва­ње зна­чај­них про­бле­ма у обла­сти на­у­ке и умјет­но­сти, уче­шће у про­це­с у из­гра­ђи­ва­ња по­ли­ ти­ке оп­штег раз­во­ја у РС, под­сти­ца­ње и ко­ор­ди­ни­са­ње ра­да на ду­го­роч­ним про­јек­ти­ма из раз­ли­чи­тих обла­сти, ре­

Ра­до­ви у то­ку – У ак­тив­но­сти­ма Ака­де­ми­је ко­је су упра­во од­ви­ја­ју, зна­чај­ но мје­сто има­ју на­уч­но­и­стра­жи­вач­ки про­јек­ти бит­ни за Ре­ пу­бли­ку Срп­ску: „Ен­ци­кло­пе­ди­ја Ре­пу­бли­ке Срп­ске“, „Енер­ гет­ски по­тен­ци­ја­ли ал­тер­на­тив­них из­во­ра – сун­ца, вје­тра и би­о­ма­се“ и „Ре­про­дук­тив­но здра­вље у РС“. За­вр­ша­ва­мо из­ да­ње Де­ла Ни­ко­ле Ко­ље­ви­ћа, збор­ни­ке ра­до­ва Два­де­сет го­ ди­на Ре­пу­бли­ке – иза­зо­ви и пер­спек­ти­ве, Иво Ан­дрић из­ме­ђу Ис­то­ка и За­па­да, Је­зик и пи­смо у РС, те Ље­то­пис Ака­де­ми­је. У то­ку је и из­ло­жба ака­дем­ског сли­ка­ра Зо­ра­на Еги­ћа – на­во­ди ака­де­мик Рај­ко Ку­зма­но­вић.

36

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

а­ли­зо­ва­ње ме­ђу­а­ка­де­миј­ске и ме­ђу­на­ род­не на­уч­не са­рад­ње... Ва­жан еле­мент ра­да је ор­га­ни­зо­ва­ње на­уч­них ску­по­ва и об­ја­вљи­ва­ње од­го­ва­ра­ју­ћих пу­бли­ка­ ци­ја о ак­т у­ел­ним прав­но-по­ли­тич­ким и исто­риј­ским пи­та­њи­ма. Не­ке од та­квих већ ре­а­ли­зо­ва­них те­ма су: „По­дје­ла над­ ле­жно­сти из­ме­ђу ин­сти­т у­ци­ја Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и ен­ти­те­та“, „Ре­пу­бли­ ка Срп­ска – де­сет го­ди­на од Деј­тон­ског ми­ров­ног спо­ра­зу­ма“, „Анек­си­ја БиХ – по­во­дом сто­те го­ди­шњи­це“, „Ре­с ур­си РС“, „Пре­с у­да Европ­ског су­да за људ­ска пра­ва у слу­ча­ју Сеј­дић–Фин­ци“ „Зе­мља Па­вло­ви­ћа“, „Срп­ски ду­хов­ни про­стор“. ЕН­ЦИ­КЛО­ПЕ­ДИ­ЈА КАО МЈЕ­РА И на­уч­не и упра­вљач­ке ин­стан­це у сви­ је­т у упо­зо­ра­ва­ју да 2013. не­ће би­ти ла­ ка. Шта су при­о­ри­те­ти АНУРС-а у овој го­ди­ни? Про­фи­ли­са­ње Ака­де­ми­је у скла­ду са европ­ским стан­дар­ди­ма је про­је­кат на ко­јем ра­ди­мо већ не­ко­ли­ко го­ди­на, а на­ста­ви­ће­мо и у овој. За­хва­љу­ју­ћи знат­ ном на­прет­ку у то­ме, Ака­де­ми­ја је по­ ста­ла раз­вој­ни стуб у на­шој Ре­пу­бли­ци, по­зна­та и при­зна­та ши­ром Евро­пе. У про­грам­ске при­о­ри­те­те увр­сти­ли смо убр­зан рад на из­ра­ди Ен­ци­к ло­пе­

ди­је Ре­пу­бли­ке Срп­ске, на­уч­не ску­по­ве по­све­ће­не ак­т у­ел­ним устав­но­прав­ним и исто­риј­ским пи­та­њи­ма, пу­бли­ко­ва­ње на­уч­них мо­но­гра­фи­ја и збор­ни­ка, на­ уч­но­и­стра­жи­вач­ке про­јек­те из обла­сти енер­ги­је, ма­те­ри­ја­ла, је­зи­ка и пи­сма... Ја­ча­ће­мо и ме­ђу­на­род­ну (ме­ђу­а­ка­де­ миј­ску) са­рад­њу, на при­мјер са асо­ци­ја­ ци­јом ко­ја оку­пља ака­де­ми­је по­ду­нав­ ских зе­ма­ља. Про­је­кат Ен­ци­кло­пе­ди­ја Срп­ске је ве­ли­ ки по­ду­хват? Из­ра­ду ен­ци­кло­пе­ди­је пред­у­зи­ма­ју са­мо ка­дров­ски и ма­те­ри­јал­но сна­жне на­уч­не и кул­т ур­не ин­сти­т у­ци­је, као што су на­род­не ма­ти­це, ака­де­ми­је или лек­ си­ко­граф­ски ин­сти­т у­ти. Ми у Ре­пу­бли­ ци Срп­ској ми­сли­мо да је АНУРС из­ра­ сла у та­кву ин­сти­т у­ци­ју и да мо­же ући у овај за­хтје­ван по­ду­хват. Ен­ци­кло­пе­ диј­ска из­да­ња у свим др­жа­ва­ма сви­је­та су је­дан од нај­зна­чај­ни­јих из­во­ра, ба­за по­у­зда­них по­да­та­ка о зе­мљи и на­ро­ду. Ен­ци­кло­пе­ди­ја РС је­дан је од нај­ве­ћих и нај­зна­чај­ни­јих ду­го­роч­них про­је­ка­та Ака­де­ми­је, од ве­ли­ког зна­ча­ја за Ре­пу­ бли­ку Срп­ску. Спе­ци­фич­ност на­ше Ен­ци­к ло­пе­ди­ је је у об­ра­ди ви­ше од 3.000 на­се­ље­них мје­ста у 63 оп­шти­не и гра­да у Ре­пу­бли­

ци Срп­ској, док дру­ге ен­ци­кло­пе­ди­је  Са научног па­жњу по­све­ћу­ју ис­кљу­чи­во ве­ћим на­ скупа „Савремени се­ље­ним мје­сти­ма. Та­ко, ова пу­бли­ка­ материјали ци­ја ће пред­ста­вља­ти и лич­ну кар­т у, зе­ 2012.“ мљи­шни и имо­вин­ски грунт Ре­пу­бли­ке. Би­ће об­ра­ђе­не све обла­сти дру­штве­ног жи­во­та Ре­пу­бли­ке, од при­вред­них до кул­т ур­них и обра­зов­них, као и лич­ но­сти ко­је њи­ма при­па­да­ју. До­сад је ре­ги­стро­ва­но око 11.000, а пла­ни­ра се око 20.000 од­ред­ни­ца. Све то би­ће об­ ја­вље­но у три до че­ти­ри то­ма. Већ је за­вр­ше­но око 2.000 од­ред­ни­ца за пр­ви том, али и ве­ћи број за оста­ле то­мо­ве. На из­ра­ди Ен­ци­к ло­пе­ди­је ан­га­жо­ва­но је око 300 са­рад­ни­ка. БРИ­ГА О ИСТИ­НИ Ака­де­ми­ја има ве­ћи број од­бо­ра, цен­та­ ра и ин­сти­т у­та?

Енер­ги­ја – Пра­те­ћи про­бле­ме и трен­до­ве у енер­ге­ти­ци, Ака­де­ми­ја је у про­те­клих не­ко­ли­ко го­ди­на ра­ди­ла на ви­ше про­је­ка­та из обла­сти об­но­вљи­вих из­во­ра енер­ги­је. Та­ко је не­дав­но ре­а­ли­ зо­ван про­јект ма­ње со­лар­не елек­тра­не, ко­ја је по­ста­вље­на на згра­ди Ака­де­ми­је и по­ве­за­на са на­шом ла­бо­ра­то­ри­јом за со­ лар­ну енер­ге­ти­ку. Ти­ме је омо­гу­ће­но не­пре­ста­но ис­пи­ти­ва­ње ис­ко­ри­сти­во­сти енер­ги­је сун­ца на под­руч­ју Ба­ња­лу­ке.

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

37

Т А Ч К Е

38

О С Л О Н Ц А

/

B A C K B O N ES

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

Ор­га­ни­зо­ва­ни смо у че­ти­ри одје­ље­ња: Одје­ље­ње дру­штве­них на­у­ка, Одје­ље­ње књи­жев­но­сти и умјет­но­сти, Одје­ље­ње при­род­но-ма­те­ма­тич­ких и тех­нич­ких на­у­ка и Одје­ље­ње ме­ди­цин­ских на­у­ка. Но­си­о­ци ак­тив­но­сти су упра­во одје­ље­ ња Ака­де­ми­је, од­но­сно од­бо­ри и ко­ми­ си­је фор­ми­ра­ни у окви­ру ових одје­ље­ња. Укуп­но дје­лу­је 14 од­бо­ра, са око 150 чла­ но­ва, ме­ђу ко­ји­ма су чла­но­ви Ака­де­ми­је, про­фе­со­ри и ис­тра­жи­ва­чи са уни­вер­ зи­те­та у Ре­пу­бли­ци Срп­ској, те по­зна­ ти умјет­ни­ци и књи­жев­ни­ци. Њи­хо­вим ан­га­жо­ва­њем омо­гу­ћен је ква­ли­те­тан и пот­пун на­уч­но­и­стра­жи­вач­ки рад. По­чет­ком 2011. осно­ва­на су че­ти­ри на­уч­но­и­стра­жи­вач­ка ин­сти­т у­та, као ор­ га­ни­за­ци­о­не је­ди­ни­це а не као прав­на ли­ца: Ин­сти­т ут за исто­ри­ју, Ин­сти­т ут за дру­штве­на ис­тра­жи­ва­ња, Ин­сти­т ут за срп­ски је­зик и књи­жев­ност и Ин­сти­т ут при­род­них и тех­нич­ких на­у­ка. У њи­ма је ан­га­жо­ва­но око 40 на­уч­ни­ка и умјет­ни­ ка, али се за ре­а­ли­за­ци­ју про­јект­них ак­ тив­но­сти до­дат­но ан­га­жу­ју на­уч­ни­ци и ис­тра­жи­ва­чи из спе­ци­фич­них обла­сти. Ме­ђу ино­стра­ним чла­но­ви­ма АНУРС-а има мно­го углед­них име­на. Ка­ко они до­при­но­се раз­во­ју и про­мо­ви­са­њу Ака­ де­ми­је у сви­је­т у?

Ака­де­ми­ја за сво­је ино­стра­не чла­но­ ве би­ра углед­не на­уч­ни­ке и умјет­ни­ке из сви­је­та, ко­ји су да­ли зна­ча­јан до­при­нос свјет­ској на­у­ци, али и раз­во­ју на­уч­не, умјет­нич­ке и обра­зов­не ми­сли у Срп­ ској. Они су на­ша зна­чај­на спо­на са на­уч­ ни­ци­ма из зе­ма­ља из ко­јих до­ла­зе, сво­је­ вр­сни „ам­ба­са­до­ри на­у­ке и умјет­но­сти“ Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Ак­тив­но уче­ству­ју на на­шим на­уч­ним ску­по­ви­ма, пре­но­се­ћи нај­ак­т у­ел­ни­ја са­зна­ња из сво­јих обла­сти на­шим на­уч­ни­ци­ма и ис­тра­жи­ва­чи­ма.

 Прес-центар Академије наука и умјетности Српске

У пла­ну је и на­уч­ни скуп по­све­ћен Пр­ вом свјет­ском ра­т у? У не­ми­лим до­га­ђа­ји­ма на Бал­ка­ну кра­јем про­шло­га ви­је­ка, па све до да­нас, до­ла­зи до ства­ра­ња не­ке „но­ве исто­ри­је“,

 Свечани салон и хол Академије

Ми­је­ња­ти или при­мје­њи­ва­ти Ака­де­ми­ја пла­ни­ра и ор­га­ни­зо­ва­ње на­уч­ног ску­па „Устав БиХ – ми­је­ња­ти или при­мје­њи­ва­ти“? Да. По­ред исто­риј­ских, ми се ак­тив­но ба­ви­мо са­вре­ ме­ним др­жав­но­прав­ним те­ма­ма. За по­сљед­њих пет-шест го­ди­на одр­жа­ли смо де­се­так та­квих на­уч­них ску­по­ва и об­ ја­ви­ли збор­ни­ке ра­до­ва са њих. Про­гра­мом за 2013. пла­ни­ ра­но је и одр­жа­ва­ње ме­ђу­на­род­ног на­уч­ног ску­па о ко­јем го­во­ри­те. Сма­тра­мо да ће он до­при­не­ти ста­би­ли­за­ци­ји по­ ли­тич­ко-прав­них при­ли­ка у БиХ, а ин­ди­рект­но и еко­ном­ској ста­би­ли­за­ци­ји.

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

39

Т А Ч К Е

О С Л О Н Ц А

Ме­ђу­на­род­на са­рад­ња – АНУРС ин­тен­зив­но са­ра­ђу­је са Срп­ском ака­де­ми­јом на­у­ка и умет­но­сти, Ру­ском ака­де­ми­јом на­у­ка, Цр­но­гор­ском ака­де­ми­ јом на­у­ка и умјет­но­сти, Кра­љев­ском ака­де­ми­јом за еко­но­ми­ ју и фи­нан­си­је Шпа­ни­је, Ака­де­ми­јом на­у­ка Че­шке Ре­пу­бли­ке, Сло­вач­ком ака­де­ми­јом на­у­ка, Европ­ском ака­де­ми­јом на­у­ка и умјет­но­сти, Бу­гар­ском ака­де­ми­јом на­у­ка, Укра­јин­ском ака­ де­ми­јом на­у­ка за ви­со­ко обра­зо­ва­ње, и са дру­гим на­уч­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма у сви­је­ту. При­мље­ни смо у члан­ство Ме­ђу­на­ род­ног ви­је­ћа за на­у­ку (IC­SU), нај­ста­ри­је асо­ци­ја­ци­је на­уч­них ин­сти­ту­ци­ја у сви­је­ту, и та­ко по­ве­за­ни са нај­зна­чај­ни­јим на­ци­ о­нал­ним на­уч­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма у сви­је­ту. Ве­о­ма је зна­чај­но и уче­шће на­ше Ака­де­ми­је у ра­ду Кон­фе­рен­ци­је ака­де­ми­ја по­ду­ нав­ских зе­ма­ља.

40

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

за­сно­ва­не на ре­ви­ди­ра­њу и про­из­вољ­ ном ту­ма­че­њу исто­риј­ских чи­ње­ни­ца, од­но­сно на фал­си­фи­ка­ти­ма. Сна­жно се су­прот­ста­вља­ју­ћи на­је­зди та­квих „исти­ на“, Ака­де­ми­ја ве­ли­ку па­жњу по­све­ћу­је исто­риј­ским те­ма­ма. Ор­га­ни­зу­је на­уч­не ску­по­ве и струч­не рас­пра­ве, об­ја­вљу­је на­уч­не ра­до­ве, збор­ни­ке, мо­но­гра­фи­је. Јед­на од зна­чај­них исто­риј­ских те­ма за бал­кан­ски про­стор је и „Пр­ви свјет­ ски рат – узро­ци, по­во­ди и по­сље­ди­це“, о че­му ће­мо за­јед­но са Срп­ском ака­де­ ми­јом на­у­ка и умет­но­сти ор­га­ни­зо­ва­ти ме­ђу­на­род­ни скуп, нај­вје­ро­ват­ни­је на Ви­дов­дан 2014. у Ви­ше­гра­ду. s

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

41

П О З И В Н И Ц А

Оби­ље ко­је че­ка на нас ТУ­РИ­С ТИЧ­КИ ПО­ТЕН­ЦИ­ЈА­ЛИ РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ СРП­СКЕ

Као за­бо­ра­вље­на ље­по­та и све­вре­ме­ни за­ви­чај, Срп­ска из­ра­ња пред на­ма и пли­је­ни. Го­спод­стве­на и вас­пи­та­на, она ни­је скло­на хва­ли­са­њу и са­мо­ре­к ла­мер­ству. Има стр­пље­ње и до­сто­јан­стве­ност гра­ди­те­ља мо­сто­ва. Зна да ње­не ли­је­пе гра­до­ве и хра­мо­ве, во­де и на­ци­о­нал­не пар­ко­ве, ка­њо­не и пла­ни­не, ба­ње и ет­но­се­ла, на­про­сто мо­ра­мо от­кри­ти. А по­сли­је ће све, са­мо, до­ћи на сво­је мје­сто Пи­ше: Вања Војиновић

42

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

Српска има пуно терена одличних за параглајдинг

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

43

П О З И В Н И Ц А

С

 Хотел и базен у бањи Врућица, општина Теслић Етно-село Станишићи На кафи у Приједору Воз „ћира“ код Добруна

рп­ска оби­лу­је је­дин­стве­ним при­ род­ним ље­по­та­ма, на­ци­о­нал­ним пар­ко­ви­ма, ба­ња­ма и кул­т ур­ноисто­риј­ским спо­ме­ни­ци­ма, па је и ње­на ту­ри­стич­ка по­ну­да ра­зно­ли­ка и бо­га­та. Ну­ди се го­то­во све – од аван­т у­ри­стич­ ког, ет­но, еко­ло­шког и бањ­ског, до кул­ тур­ног и вјер­ског ту­ри­зма. Ов­дје мје­сто за од­мор мо­гу да про­на­ђу и они ко­ји во­ ле мир и љу­би­те­љи пу­сто­ло­ви­не, и они за­гле­да­ни у при­ро­ду и за­љу­бље­ни­ци у дух и шарм ста­рих ва­ро­ши ов­да­шњих. Број­ни ар­хе­о­ло­шки на­ла­зи и исто­ риј­ски спо­ме­ни­ци свје­до­че о ци­ви­ли­за­ ци­ја­ма и на­ро­ди­ма ко­ји су ви­је­ко­ви­ма на­се­ља­ва­ли под­руч­је да­на­шњег Тре­ би­ња и око­ли­не. У овом гра­ду на­ла­ зи се 29 на­ци­о­нал­них спо­ме­ни­ка, као и Му­зеј Хер­це­го­ви­не ко­ји чу­ва ве­ли­ко ар­хе­о­ло­шко бла­го. Ту су и ку­ла Бран­ ко­ви­ћа из XIV ви­је­ка, ку­ле у Бу­го­ви­ни, Ско­чо­ва ку­ла у Го­ми­ља­ни­ма. У Тре­би­њу је и Хер­це­го­вач­ка Гра­ча­ни­ца, чи­ја ма­ на­стир­ска цр­ква је вјер­на ре­пли­ка зна­ ме­ни­те ко­сов­ске Гра­ча­ни­це, за­ду­жби­не кра­ља Ми­лу­ти­на. Са­гра­ђе­на је 2000. на бр­ду Цр­кви­на из­над Тре­би­ња, у же­љи да се ис­пу­ни те­ста­мен­тар­на же­ља чу­ве­ ног тре­бињ­ског пје­сни­ка Јо­ва­на Ду­чи­ ћа, што је и учи­ње­но. Ње­го­ви по­смрт­ни оста­ци пре­ни­је­ти су из САД и са­хра­ње­ ни у крип­ти ма­на­стир­ске цр­кве. По­ред са­мог гра­да на­ла­зе се и ма­на­ сти­ри За­ва­ла и Твр­дош. Цр­кву у За­ва­ли је 1619. фре­ско­пи­сао Ге­ор­ги­је Ми­тро­ фа­но­вић, хи­лан­дар­ски мо­нах и ве­ли­ки срп­ски сли­кар. Мо­на­си об­но­вље­ног ма­ на­сти­ра Твр­дош пре­у­зе­ли су бри­гу над ста­рим за­са­ди­ма ви­но­ве ло­зе у Тре­бињ­ ском по­љу (70 хек­та­ра) и по­ди­гли чак 60 хек­та­ра мла­дих ви­но­гра­да у По­по­вом по­љу, па да­нас ма­на­стир има два на­да­ ле­ко зна­на вин­ска по­дру­ма. У Би­ле­ћи, гра­ду бо­га­те кул­т ур­ноисто­риј­ске про­шло­сти, из­два­ја­ју се не­ кро­по­ле сред­њо­вје­ков­них сте­ћа­ка, на при­ла­зу гра­ду, уз оба­лу Би­лећ­ког је­зе­

Бар­да­ча Не­про­цје­њи­во бла­го оп­шти­не Ср­бац и ци­је­ле Срп­ске је чу­ ве­на Бар­да­ча, ре­зер­ват при­ро­де са 11 је­зе­ра, је­дин­ствен на овим про­сто­ри­ма, ри­јет­ко под­руч­је при­ро­де са ко­ло­ни­ја­ма за­шти­ће­них пти­ца мо­чва­ри­ца, бар­ском и во­де­ном фло­ром и фа­у­ном. Бар­да­ча има број­не мо­гућ­но­сти за ре­кре­а­тив­ни ту­ ри­зам, а сва­ке го­ди­не ту се одр­жа­ва и тра­ди­ци­о­нал­ни га­стро­ фест ко­ји при­вла­чи број­не го­сте.

44

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

ра. Ту су и ма­на­стир До­бри­ће­во из XI­ II ви­је­ка, са ве­о­ма ври­јед­ним фре­ска­ма, Цр­ква све­тог ве­ли­ко­му­че­ни­ка Ла­за­ра и ко­сов­ских ју­на­ка, Храм све­тог Са­ве, Цр­ ква све­тог ар­хан­ђе­ла Ми­ха­и­ла у Тр­но­ вом До­лу, Цр­ква све­тог про­ро­ка Или­је на ма­лом остр­ву у Би­лећ­ком је­зе­ру. СВЕ­ТИ­ЊЕ И ПАМ­ТЕ­НИ­ЦИ Ви­ше­град је јед­но од нај­ста­ри­јих на­ се­ље­них мје­ста у да­на­шњој БиХ. Сла­ван је по сво­јој ћу­при­ји на Дри­ни и ро­ма­ну о тој гра­ђе­ви­ни, за ко­ји је срп­ски пи­сац Иво Ан­дрић 1961. овен­чан Но­бе­ло­вом на­гра­дом за књи­жев­ност. Јед­на од та­ мо­шњих не­за­о­би­ла­зних ту­ри­стич­ких атрак­ци­ја сва­ка­ко је Ан­дрић­град. Иако још у из­град­њи, од­не­дав­но је отво­рен за по­сје­ти­о­це. Мо­же се про­ше­та­ти глав­ ном ули­цом (Кор­зом), по­гле­да­ти зда­ња Ан­дри­ће­вог ин­сти­т у­та, Град­ске ку­ће, хо­те­ла, роб­не ку­ће, као и дру­ги објек­ти гра­ђе­ни у ду­ху ста­рог срп­ског и европ­ ског гра­ди­тељ­ског на­сље­ђа на овим про­сто­ри­ма. За­вр­шен је и ве­ле­љеп­ни Трг Ни­ко­ле Те­сле, на ко­ме до­ми­ни­ра 2,4 ме­тра ви­сок спо­ме­ник но­бе­лов­цу Иви Ан­дри­ћу. У ври­је­ме по­сје­та ра­ди и Град­ ска ка­фа­на „Го­ја“. Ме­ђу број­ним са­крал­ним зда­њи­ма Ви­ше­гра­да и око­ли­не, на­ро­чи­то се ис­ ти­че ма­на­стир До­брун. На­се­ље До­брун, на­ста­ло у сред­њем ви­је­ку, ста­ри­је је од Ви­ше­гра­да, док сам ма­на­стир по­ти­че из до­ба срп­ског ца­ра Ду­ша­на. Ту­ри­сти не тре­ба да про­пу­сте во­жњу по­пу­лар­ним „ћи­ром“, во­зом на пру­зи уског ко­ло­сје­ка ко­ји са­о­бра­ћа од Мо­кре Го­ре, пре­ко До­бру­на, до Ви­ше­гра­да. И ту­ри­сти ко­ји по­сје­те Ро­га­ти­цу има­ће шта да ви­де. На про­сто­ру те оп­ шти­не је чу­ве­ни Мост на Же­пи, као и не­кро­по­ла са стећ­ци­ма Бо­рак, Ре­теп-па­ ши­на ку­ла, те још 87 ло­ка­ли­те­та са 2.628 сте­ћа­ка. А на дру­гом кра­ју Срп­ске, по­ред са­ ме Кру­пе на Вр­ба­с у, на­ла­зи се ма­на­стир по­сви­је­ћен све­том Или­ји из XIV ви­је­ка. И сла­по­ви рје­чи­це Кру­пе и мли­но­ви на њој пра­ва су атрак­ци­ја за по­сје­ти­о­це овог ма­лог мје­ста. У пла­ни­на­ма из­ме­ђу Те­сли­ћа и Ба­ ња­лу­ке на­ла­зи се Ли­пље, пра­во­слав­ни ма­на­стир из XIV ви­је­ка, по ар­хи­тек­т у­ри је­дан од нај­љеп­ших са­крал­них обје­ка­та у БиХ.

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

45

П О З И В Н И Ц А

Зимски олимпијски центар на Јахорини, једна од жичара

46

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

Глав­ни град Глав­ним и нај­ве­ћим гра­дом Срп­ске, Ба­ња­ лу­ком, на­зва­ним и „град зе­ле­ни­ла“ (због ње­них број­них пар­ко­ва и але­ја), по­себ­но ће­мо се ба­ви­ти у овом из­да­њу. Ов­дје по­ ме­ни­мо са­мо би­сер­ни Храм Хри­ста Спа­ си­те­ља, Бан­ски двор и Па­ла­ту Ре­пу­бли­ке. Ба­ња­луч­ка твр­ђа­ва Ка­стел јед­на је од нај­ ста­ри­јих гра­ђе­ви­на у БиХ. Сво­јим осо­бе­ним ур­ба­ним ду­хом, као и кул­тур­ном, за­бав­ном, спорт­ском и дру­гом по­ну­дом, Ба­ња­лу­ка је јед­на од нај­маг­не­ тич­ни­јих та­ча­ка у ту­ри­зму Срп­ске.

О бур­ној исто­ри­ји и кул­т ур­но-исто­ риј­ском на­сље­ђу Лак­та­ша го­во­ре и број­ ни та­мо­шњи ар­хе­о­ло­шки ло­ка­ли­те­ти. Нај­ви­ше их је у до­ли­ни ри­је­ке Вр­бас, ко­ја се про­те­же дуж ци­је­ле лак­та­шке оп­шти­не и ди­је­ли је на два ди­је­ла. Сва­ка­ко тре­ба по­гле­да­ти стећ­ке у не­кро­по­ли Осо­је код Сла­ти­не, по­ред цр­кве брв­на­ре из XVI­II ви­је­ка, као и остат­ке рим­ских тер­ми на ло­ка­ли­те­т у Зи­ди­не под­но Је­ли­ћа бр­да у Лак­та­ши­ма. У До­бо­ју па­жњу при­вла­чи твр­ђа­ва Гра­ ди­на, из XVI­II, ре­кон­стру­и­са­на по­чет­ком XXI ви­је­ка. То је кул­т ур­но-исто­риј­ски спо­ме­ник ви­со­ке ври­јед­но­сти, гдје се мо­ гу ви­дје­ти, из­ме­ђу оста­лог, ре­пли­ке ста­рог оруж­ја и ан­ти­кви­те­ти. ПРИ­РО­ДА И ДРУ­ГА ЧУ­ДЕ­СА Ри­је­ке Та­ра и Вр­бас пру­жа­ју иде­ал­не усло­ве за пу­сто­лов­ни ту­ри­зам. Омо­гу­ћа­ва­ ју ком­би­но­ва­ње ра­зних ак­тив­но­сти тог ти­ па, а као топ раф­тинг де­сти­на­ци­је уцр­та­не су на свим ту­ри­стич­ким ма­па­ма сви­је­та. Раф­тинг и спла­ва­ре­ње су нај­бо­љи на­ чи­ни да љу­би­те­љи при­ро­де от­кри­ју ча­ри ка­њо­на Та­ре. И ри­је­ка Вр­бас пру­жа ве­ли­ ке мо­гућ­но­сти за раз­вој спор­та, ре­кре­а­ци­ је и ту­ри­зма. Због свог ка­њо­на, бр­за­ка и бу­ко­ва, то је јед­на од нај­по­год­ни­јих ри­је­ка у Евро­пи за ка­јак на бр­зим во­да­ма. Усло­ви су иде­ал­ни и за раф­тинг, па је Ба­ња­лу­ка 2009. би­ла до­ма­ћин свјет­ског пр­вен­ства у овом спор­т у. За­љу­бље­ни­ци у под­вод­ ни сви­јет има­ју мо­гућ­ност за ро­ни­лач­ке аван­т у­ре. Ка­њо­ни Вр­ба­са и ње­го­вих при­ то­ка, стр­мих ли­ти­ца, од­лич­ни су за ба­вље­ ње сло­бод­ним пе­ња­њем и ал­пи­ни­змом. Ри­је­ке Дри­на, Пли­ва и Угар пра­ви су ма­мац за све љу­би­те­ље флај-фи­шин­га и пе­ца­ња.

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

47

П О З И В Н И Ц А

Под Ко­за­ром Ма­на­стир Мо­шта­ни­ца, је­дан од нај­ста­ри­јих у Кра­ји­ни, скри­ вен у Ко­за­ри не­да­ле­ко од При­је­до­ра, име је до­био по рје­чи­ци на ко­јој се на­ла­зи. По­ред ма­на­стир­ске цр­кве са­хра­њен је Пе­ тар Пе­ци­ја Пе­тро­вић, во­ђа на­род­ног устан­ка про­тив Ту­ра­ка. У Ко­зар­цу, та­ко­ђе под­но об­ро­на­ка Ко­за­ре, мје­стом и да­нас до­ми­ни­ра ку­ла из­гра­ђе­на 1736, при­ли­ком про­ши­ре­ња та­да­ шњег утвр­ђе­ња.

 На Врбасу: Рафтинг, скокови са моста и пецање на брзаку Језерце у Националном парку „Сутјеска“

 На обали Саве

48

Хи­дро­а­ку­му­ла­ци­ја Пе­ру­ћац, на­ста­ла пре­гра­ђи­ва­њем Дри­не бе­тон­ском бра­ ном, пре­тво­ри­ла је дио то­ка ове ри­је­ ке у је­зе­ро ду­го 52 ки­ло­ме­тра. На ње­му мо­же­те бро­ди­ћи­ма ор­га­ни­зо­ва­но пло­ ви­ти све до Ви­ше­град­ске ћу­при­је. Ве­ о­ма је атрак­тив­но и Звор­нич­ко је­зе­ро, вје­штач­ка аку­му­ла­ци­ја на­ста­ла из­град­ њом хи­дро­е­лек­тра­не „Звор­ник“, на нај­у­ жем ди­је­лу ри­је­ке, на из­ла­ску из чу­ве­ног дрин­ског ка­њо­на. Од­лич­ни су усло­ви за ри­бо­лов (мла­ди­ца, па­стрм­ка, ша­ран, клен), пли­ва­ње, ка­ја­ка­шка так­ми­че­ња и дру­ге спор­то­ве на во­ди. Мје­сто Је­зе­ро, тач­но на ушћу Пли­ве у Ве­ли­ко плив­ско је­зе­ро, на по­ла пу­та из­ ме­ђу Јај­ца и Ши­по­ва, из­вр­сно је за све оне ко­ји же­ле да по­бјег­ну из град­ске бу­ке и од­мо­ре се уз сла­по­ве пла­нин­ске ри­је­ке, те за ри­бо­лов­це ко­ји же­ле да се оку­ша­ју у ло­вље­њу по­точ­не па­стрм­ке. У до­ли­ни а окру­же­но пре­ли­је­пим пла­нин­ским лан­ цем, ово мје­сто пру­жа из­ван­ред­не усло­ве за па­ра­глај­динг, пла­ни­на­ре­ње и брд­ски би­ци­кли­зам. Осим Плив­ских, у бли­зи­ ни су још два је­зе­ра, Ве­ли­ки и Ма­ли Ђол, из­у­зет­но по­пу­лар­на за ри­бо­лов­це. Иако је оп­шти­на Фо­ча по­зна­та по атрак­ци­ји спла­ва­ре­ња и раф­тин­га низ Та­ ру и Дри­ну, њен нај­ва­жни­ји ту­ри­стич­ки дра­гуљ је На­ци­о­нал­ни парк „Су­тје­ска“, са пра­шу­мом Пе­ру­ћи­цом, те пла­ни­на­ма Зе­ лен­го­ром и Ма­гли­ћем, Во­луј­ком и Ву­че­ вом. С пу­но ди­вља­чи и ли­је­пим је­зе­ри­ма пу­ним ри­бе, овај на­ци­о­нал­ни парк, нај­ ста­ри­ји и нај­ве­ћи у БиХ, ве­о­ма је при­вла­ чан за ту­ри­сте, лов­це и ри­бо­лов­це. У бли­зи­ни Фо­че, на пу­т у ка Са­ра­је­ву, на­ла­зе се пје­шча­не пи­ра­ми­де за ко­је се

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

сло­бод­но мо­же ре­ћи да су је­дин­стве­но чу­до при­ро­де. На­ста­ја­ле ду­го, еро­зи­јом тла, спре­гом мра­зе­ва, вру­ћи­на, ки­ше и ја­ких вје­тро­ва, ове фи­гу­ре за­ни­мљи­вих об­ли­ка слич­не су они­ма у Ко­ло­ра­ду, До­ ло­ми­ти­ма и Ђа­во­љој ва­ро­ши. Из­бра­зда­ ни пје­шча­ни сту­бо­ви се уз­ди­жу из сво­ јих ши­ро­ких те­ме­ља и су­жа­ва­ју пре­ма вр­ху, те пред­ста­вља­ју из­ван­ред­ну ге­о­ мор­фо­ло­шку ри­јет­кост. ПЕ­ЋИ­НЕ, ПЛА­НИ­НЕ, ВО­ДЕ У бли­зи­ни Те­сли­ћа је Рас­т у­шка пе­ћи­ на, с пре­див­ним на­ки­том, у ко­јој су от­ кри­ве­не зна­чај­не био-спе­ле­о­ло­шке вр­сте и па­ле­он­то­ло­шке ис­ко­пи­не. Нај­ду­жа у Срп­ској је Ве­ли­ка пе­ћи­на, а нај­ве­ћи ле­де­ни под­зем­ни обје­кат ја­ма Ле­да­на у оп­шти­ни Риб­ник. У пе­ћи­ни Под ли­пом от­кри­ве­ни су па­ле­о­лит­ски гра­ви­ ра­ни цр­те­жи, нај­ста­ри­ји на про­сто­ру Ре­ пу­бли­ке. По­ред цр­те­жа, от­кри­ве­не су и ка­ме­не алат­ке и ору­ђа, ар­те­фак­ти да­ти­ ра­ни у до­њи, сред­њи и гор­њи па­ле­о­лит. На ма­ги­страл­ном пу­т у Ши­по­во-Ку­ прес из­над се­ла Ва­ган, на 920 ме­та­ра над­ мор­ске ви­си­не, на­ла­зи се Ва­ган­ска пе­ћи­ на. Ти­пич­но кра­шка, оби­лу­је пе­ћин­ским на­ки­том. Има осам цје­ли­на (Чо­бан­ска дво­ра­на, Ли­си­чи­ји ка­нал, Га­ле­ри­ја Си­ме Шо­ла­је, Јањ­ски ка­нал, Све­ча­на дво­ра­на, Дво­ра­на ди­во­ва, По­нор­ски ка­нал, Дво­ ра­на Ра­де Ма­ри­јан­ца). У бли­зи­ни Ши­по­ва је из­ле­ти­ште Јањ­ ски ото­ци, за­ди­вљу­ју­ћи спој при­род­не си­ле и ље­по­те, а не­да­ле­ко, из­ме­ђу Ба­ња­

Ор­ло­ва­ча Уда­ље­на се­дам ки­ло­ме­та­ра од цен­тра Па­ла, пе­ћи­на Ор­ло­ва­ча спа­да у ред нај­ ве­ћих и нај­љеп­ших пе­ћин­ских си­сте­ма у БиХ. У ње­ној не­по­сред­ној бли­зи­ни је из­ вор рје­чи­це Си­ње­во, а иза ви­со­ке сти­је­не Ор­ло­ва­че. До са­да је ис­тра­же­но око 2.500 ме­та­ра пе­ћин­ског ход­ни­ка и ка­на­ла. На­ кит Ор­ло­ва­че је из­у­зет­но бо­гат­ство, ства­ ра­но ми­ли­о­ни­ма го­ди­на.

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

49

П О З И В Н И Ц А

50

/

I N V I T A T I O N

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

лу­ке и При­је­до­ра, на­ла­зи се атрак­тив­но из­ле­ти­ште Еко-цен­тар „Ље­ка­ри­це“. Ту је де­сет ба­зе­на по­год­них за ри­бо­лов и спор­ то­ве на во­ди, а је­дан је уре­ђен за ку­па­ње. Ба­ра Гро­ми­жељ код Би­је­љи­не, про­цје­ њу­је се, ста­ра је 450 ми­ли­о­на го­ди­на. То је де­сти­на­ци­ја ко­ју љу­би­те­љи при­ро­де тре­ ба не­из­о­став­но да по­сје­те, мје­сто са жи­ вим пи­је­ском и ста­ни­штем ри­јет­ке вр­сте ри­бе „ум­бра кра­ме­ри“. Олим­пиј­ски цен­тар „Ја­хо­ри­на“ иде­ ал­но је мје­сто за све љу­би­те­ље зим­ских спор­то­ва. Ски­ја­шке ста­зе на Ја­хо­ри­ни по­год­не су и за по­чет­ни­ке и за вр­х ун­ ске ски­ја­ше. Из­ван­ред­на кон­фи­гу­ра­ци­ја те­ре­на, оби­ље вр­ло ква­ли­тет­ног сни­је­га, по­год­на кли­ма, 20 ки­ло­ме­та­ра ста­за за алп­ске ди­сци­пли­не, као и бла­ге па­ди­не, број­ни хо­те­ли и ре­сто­ра­ни, увр­сти­ли су ову пла­ни­ну ме­ђу нај­љеп­ше и нај­по­зна­ ти­је ски-цен­тре у ре­ги­о­ну. Пла­ни­на Вла­шић, у оп­шти­ни Кне­же­ во, има шу­мо­ви­те па­шњач­ке пре­дје­ле са ски-лиф­то­ви­ма, из­ван­ред­не за алп­ско и нор­диј­ско ски­ја­ње, сно­у­борд и сан­ка­ње. Сма­тра се пр­во­кла­сном ва­зду­шном ба­ њом, са свим по­зи­тив­ним здрав­стве­ним ефек­ти­ма. Ко­за­ра, пла­нин­ска ље­по­ти­ца на­до­мак При­је­до­ра, од 1967. је на­ци­о­нал­ни парк. Ве­о­ма атрак­тив­на пла­ни­на, иде­ал­но од­ ре­ди­ште за љу­би­те­ље при­ро­де и зим­ских спор­то­ва. Сво­јом ви­си­ном, про­стран­ ством и ље­по­том до­ми­ни­ра овим ди­је­ лом Срп­ске. У знак сје­ћа­ња на Ко­зар­ча­не па­ле за сло­бо­ду, у сре­ди­шњем ди­је­лу На­ ци­о­нал­ног пар­ка, Мра­ко­ви­ци, по­диг­нут је 1972. по­зна­ти Ме­мо­ри­јал­ни ком­плекс (Спо­ме­ник, Ме­мо­ри­јал­ни зид и Му­зеј). Пла­ни­на Бор­ја, у бли­зи­ни Те­сли­ћа, од­лич­на је за љу­би­те­ље при­ро­де и ре­ кре­а­ци­је, по­себ­но за ски­ја­ше ко­ји во­ле нор­диј­ске ди­сци­пли­не. Обли­жњи Спорт­ ско-ре­кре­а­ци­о­ни цен­тар и мо­тел „Хај­ дуч­ке во­де“ упот­пу­њу­је по­ну­ду . БА­ЊЕ И ЕТ­НО-ТУ­РИ­ЗАМ Још од рим­ских вре­ме­на, тер­мал­ни из­во­ри до­во­ди­ли су на­се­ље­ни­ке и пут­ ни­ке у Те­слић. Ба­ња Вру­ћи­ца по­зна­та је по ви­со­ко­ква­ли­тет­ним тер­мал­ним ми­не­ рал­ним во­да­ма. Има про­гра­ме за здрав­ стве­ни, вел­нес, ре­кре­а­ци­о­ни и кон­гре­сни ту­ри­зам. По­вољ­но де­лу­је у ре­ха­би­ли­та­ ци­ји кар­ди­о­ва­ску­лар­них, ре­у­ма­то­ло­шких и не­у­ро­ло­шких обо­ље­ња. У здрав­стве­но-

Ви­ли­на влас Не­да­ле­ко од Ви­ше­гра­да на­ла­зи се Ста­ра Ба­ња, од­но­сно ре­ ха­би­ли­та­ци­о­ни цен­тар „Ви­ли­на влас“. Основ­на ље­ко­ви­та свој­ства во­де, бо­га­те ра­до­ном, по­ти­чу од ње­не ра­ди­о­ак­тив­ но­сти. Тер­мал­не во­де бо­га­те су и на­три­ју­мом, ка­ли­ју­мом, маг­не­зи­ју­мом, алу­ми­ни­ју­мом, ли­ти­ју­мом, трон­ци­ју­мом, ман­ га­ном, гво­жђем, амо­ни­јум-хи­дро­кар­бо­на­том, алу­ми­ни­јумок­си­дом, ок­си­ди­ма гво­жђа и дру­гих ме­та­ла.

ту­ри­стич­ком ком­плек­с у су и хо­те­ли и спорт­ско-ре­кре­а­ци­о­ни обје­кат. На про­сто­ру оп­шти­не Лак­та­ши на­ ла­зе се два бањ­ско-ре­кре­а­тив­на цен­тра: ба­ња Лак­та­ши и ба­ња Сла­ти­на. Тер­мал­на во­да ба­ње Лак­та­ши по­зна­та је по сво­јим ље­ко­ви­тим свој­стви­ма још од ан­тич­ких (рим­ских) вре­ме­на. У не­по­сред­ној бли­зи­ни При­је­до­ра је Цен­тар за фи­зи­ја­три­ју, ре­ха­би­ли­та­ци­ју и здрав­стве­ни ту­ри­зам „Мље­ча­ни­ца“. У тој ба­њи ли­је­че се, из­ме­ђу оста­лих, упал­на и де­ге­не­ра­тив­на ре­у­мат­ска, не­у­ро­ло­шка и ко­жна обо­ље­ња. Ту­ри­стич­ку по­ну­ду При­је­до­ра упот­пу­њу­је из­во­ри­ште ље­ко­ ви­те во­де Ље­шља­ни, из­ван­ред­не за ли­је­ че­ње ко­жних бо­ле­сти. (Ба­ња Ље­шља­ни је у из­град­њи, а ље­ко­ви­та во­да и при­род­ни ам­би­јент тре­нут­но се ко­ри­сте углав­ном као из­ле­ти­ште, у ре­кре­а­тив­не свр­хе.) На под­руч­ју Пр­ња­во­ра је ба­ња Ку­ ла­ши, са свој­стви­ма ко­ја су свјет­ска ри­ јет­кост. Ње­ну во­ду ка­рак­те­ри­ше ви­сок сте­пен ал­кал­но­сти, а ни­зак ни­во ми­не­ра­ ли­за­ци­је, што да­је вид­не ре­зул­та­те у ли­ је­че­њу псо­ри­ја­зе. Ба­ња Дво­ро­ви, у бли­зи­ни Би­је­љи­не, има бла­го­твор­ну ге­о­тер­мал­ну во­ду ко­ја ли­је­чи мно­ге бо­ле­сти. За љу­би­те­ље при­ро­де и ет­но ту­ри­зма у Срп­ској је од­лич­но мје­сто Зе­лен­ко­вац, пла­нин­ско из­ле­ти­ште у до­ли­ни исто­и­ ме­ног по­то­ка, по­ред се­ла Под­ра­шни­ца у Мр­ко­њић Гра­ду. Ту је при­је не­ко­ли­ко ви­ је­ко­ва из­гра­ђе­но пет­на­е­стак во­де­ни­ца, а у апри­лу 2002. ово мје­сто до­би­ло је ста­ тус еко­ло­шке зо­не. Атрак­ти­ван је и ком­плекс у Риб­ни­ку ко­ји се са­сто­ји од че­ти­ри ви­ле („Пли­ва“, „Са­на“, „Вр­бас“, „Уна“) и јед­ног бун­га­ло­ва („Лу­ка“). У окви­ру ком­плек­са је и до­бар вин­ски по­друм. По­себ­на атрак­ци­ја је ет­но се­ло Ста­ ни­ши­ћи, три ки­ло­ме­тра од Би­је­љи­не. По­ред број­них са­др­жа­ја срп­ског кул­т ур­ ног на­сље­ђа, кра­си га и ма­на­стир Све­тог Ни­ко­ле. s SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

 Ђаконије: Гастрономија је један од важних туристичких адута Српске

51

В О Д И Ч БА­ЊА­ЛУ­КА, ЛИ­ЈЕ­ПА ПРЕ­С ТО­НИ­ЦА СРП­СКЕ, У СВОМ ТРЕ­ЋЕМ ЗЛАТ­НОМ ДО­БУ

Вјеч­ни по­вра­так

52

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

у сре­ди­ште Стара тврђава и дајак чамци на Врбасу

Фо­то­гра­фи­је: Мла­ден Шу­ка­ло, Зо­ран Пе­ја­ши­но­вић и Фо­то ар­хи­ва Вла­де Срп­ске SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

53

В О Д И Ч Ва­жан цен­тар град је био у ра­ном но­вом ви­је­ку (1580-1639), у ври­је­ме Вр­ба­ске ба­но­ви­не (1929-1941) и на­ро­чи­то са­да, као пре­сто­ни­ца Срп­ске. И сва­ки пут је то до­во­ди­ло до ве­ли­ког по­ле­та и про­цва­та. Ову от­ме­ну и ве­о­ма уред­ну ва­рош, без ичег ори­јен­тал­ног у на­ра­ви и из­гле­ду, на­зи­ва­ју и гра­дом кул­ту­ре, мла­дих, спор­та, ли­је­пих љу­ди. Знан је и по сво­јим але­ја­ма, зе­ле­ној ри­је­ци, твр­ђа­ви, му­зе­ји­ма и уни­вер­зи­те­ту, „нек­тар“ пи­ву и да­јак чам­цу. По пје­сма­ма ко­је га про­сла­ви­ше и сло­бо­дар­ском ду­ху без ко­јег га не би ни би­ло

Пи­ше:­ Зо­ран­ Пе­ја­ши­но­вић

 Један од симбола града: Скулптура у центру, рад Вла­ди­мира Па­вло­вича За­го­род­њука

Ј

ош у дав­на вре­ме­на, пу­то­пи­сци су би­ље­жи­ли ка­ко се Ба­ња­лу­ком „ру­ ме­ње­ло во­ће, а гра­не шљи­ва ло­ми­ ле под те­жи­ном пло­да“. Је­дан од њих по­себ­но је хва­лио ви­шње „ка­квих не­ма на крај сви­је­та“. Све до XIX ви­је­ка би­ло је та­ко. Он­да до­ла­зи Аустро-Угар­ска, а са њом и за­во­ђе­ње ре­да, она­ко гер­ман­ ски, „под ко­нац“. Би­ло је та­ко и са град­ ским зе­ле­ни­лом, ко­је је од­вај­ка­да би­ло оби­љеж­је овог гра­да. Од тур­ског зе­ма­на уз ба­ња­луч­ке ули­це и со­ка­ке оста­ле су крџ­ља­ве ја­бу­ке, шљи­ве, кру­шке, шеф­те­ ли­је и дру­ге воћ­ке, ко­ји­ма је не­у­ка дје­ чур­ли­ја ло­ми­ла гра­не бе­ру­ћи не­до­зре­ ле пло­до­ве. Са­да је но­ва власт уре­ди­ла пр­ве пар­ко­ве, а уз ру­бо­ве ба­ња­луч­ких ули­ца, умје­сто са­ка­тих во­ћа­ка, по­са­ђе­ни су ке­сте­ни, ли­пе и дру­го ли­сто­пад­но др­ ве­ће. Та­ко су за­че­те чу­ве­не але­је, све до да­нас нај­љеп­ше зна­ме­ње Ба­ња­лу­ке. Нај­ве­ће за­слу­ге за на­ста­нак але­ ја има аустро­у­гар­ски ге­не­рал Ал­фред фон Јел­сон (1831-1913). Под ру­ко­вод­ ством овог ви­со­ког офи­ци­ра и ба­ро­на, од 1882. до 1885. го­ди­не за­са­ђе­но је чак 17 ки­ло­ме­та­ра др­во­ре­да са ско­ро 5.000 ста­ба­ла. Не­ки Ба­ња­лу­ча­ни, не­на­ви­кли на про­мје­не, ни­с у се ми­ри­ли са Јел­со­ но­вим на­у­мом, па је но­ва власт за­при­је­ ти­ла ве­ли­ким гло­ба­ма и, чак, по­ста­вља­

Дви­је вер­зи­је име­на Иако је оно по­зна­то већ ви­ше од пет ви­је­ко­ва, по­ри­је­кло, зна­ че­ње и пи­са­ње име­на Ба­ња­лу­ке још од Ко­чи­ће­вог вре­ме­на иза­зи­ва озбиљ­не по­ле­ми­ке и не­до­у­ми­це. Фи­ло­ло­зи, ипак, др­ же да је град до­био име од при­дје­ва бањ, од­но­сно ба­нов (од авар­ске ри­је­чи ба­јан, што зна­чи бо­гат) и име­ни­це лу­ка, ко­ја зна­чи за­ра­ван, ли­ва­ду уз ри­је­ку. О ком сред­њо­ви­је­ков­ном ба­ ну је ри­јеч, не зна се по­у­зда­но. Ме­ђу­тим, сто­ље­ћи­ма ка­сни­је, у до­ба Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, је­дан дру­ги бан, Све­ти­слав Ти­ са Ми­ло­са­вље­вић, уте­ме­љи­ће мо­дер­ни град и ти­ме – не­ка­ко ре­тро­ак­тив­но – да­ти но­ви сми­сао и по­твр­ду те­зи да је Ба­ња­ лу­ка ба­нов град. У ме­ђу­вре­ме­ну, при­хва­ће­но је рав­но­прав­но пи­са­ње име­на гра­да: одво­је­но (Ба­ња Лу­ка) и спо­је­но (Ба­ња­ лу­ка). У скла­ду са ре­че­ном ети­мо­ло­ги­јом, то у срп­ском је­зи­ку тра­жи и до­сли­јед­ну, дво­ја­ку при­дјев­ску про­мје­ну.

54

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

ла сол­да­те да чу­ва­ју мла­де сад­ни­це. На за­до­вољ­ство свих доц­ни­јих ста­нов­ни­ка гра­да, а и го­сти­ју, сад­ни­це су се при­ми­ле и, вре­ме­ном, из­ра­сле у мир­ни шпа­лир, ко­ји да­нас чи­ни пре­ко 20.000 ста­ба­ла у пе­де­се­так ки­ло­ме­та­ра др­во­ре­да. За­хва­ љу­ју­ћи, да­кле, ге­не­ра­лу Јел­со­ну, бо­га­ти др­во­ре­ди већ ви­ше од сто­ље­ћа чи­не ве­ ли­чан­стве­не „ту­не­ле“ ко­ји во­жњу ба­ња­ луч­ким ули­ца­ма по­не­кад пре­тва­ра­ју у бај­ко­ви­то пу­то­ва­ње, на­лик они­ма у 3Д би­о­ско­пи­ма – чак пот­пу­ни­јим, јер але­је, на­ро­чи­то то­ком јун­ских да­на, ми­ри­шу ли­пом као ма­ло гдје на сви­је­т у. А са њи­ ма и ци­је­ли град! КЛИЦА гра­да у твр­ђа­ви У сре­ди­шту ста­ри­јег ди­је­ла Ба­ња­лу­ ке, не­ка­да ори­јен­тал­ног, на­ла­зи се твр­ ђа­ва Ка­стел. На истом пла­тоу се, по свој при­ли­ци, на­ла­зи­ло на­се­ље још у рим­ско до­ба. На­и­ме, ар­хе­о­ло­шки на­ла­зи ука­зу­ју да је ту био рим­ски ло­гор Ca­stra, а по­ ред ње­га, не­ка­ко уз Цр­кве­ну, и ци­вил­но на­се­ље са хра­мом бо­га Јупитерa. На ово упу­ћу­ју и те­ме­љи ка­сно­рим­ског ад­ми­ ни­стра­тив­ног зда­ња от­кри­ве­ни уну­тар твр­ђа­ве. Ка­сни­је су на том мје­сту ве­ли­ ко утвр­ђе­ње по­ди­гли Тур­ци. Ста­ри спи­ си ка­жу да је са­да­шњи об­лик твр­ђа­ви дао Ну­ман-па­ша Ћу­при­лић, ко­ји ју је по­чет­ком XVI­II ви­је­ка те­мељ­но пре­у­ ре­дио, про­ши­ре­њем и град­њом бе­де­ма, ба­сти­о­на, ку­ла, под­зем­них про­ла­за и ду­ бо­ког шан­ца (у до­ба ра­то­ва пу­њен во­ дом из Вр­ба­са). Да­нас се у твр­ђа­ву, ко­ја у по­зна­тим и скри­ве­ним ход­ни­ци­ма и ода­ја­ма још чу­ ва мно­ге тај­не ми­ну­лих ви­је­ко­ва, ула­зи из три прав­ца: са сје­ве­ра (од Тр­жни­це), са за­па­да (од Фер­ха­ди­је) и са ис­то­ка (од Вр­ба­са). Ако се од­лу­чи­мо за сје­вер­ну ка­ пи­ју, пред на­ма ће се на­ћи ка­ме­на згра­ да а да­ље, у уну­тра­шњо­сти, скри­вен иза не­ка­да­шњих за­твор­ских зи­до­ва и ре­ше­ та­ка, ре­сто­ран „Ка­за­мат“ са ба­штом уз

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

55

В О Д И Ч

/

G U I DE

Поново подигнути Храм Христа Спаситеља (срушен 1941)

56

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

бе­де­ме твр­ђа­ве и пре­ли­је­пим по­гле­дом на зе­лен­ка­сти Вр­бас. По­ред „Ка­за­ма­ та“ во­ди про­лаз ко­јим се сти­же у дру­ги дио утвр­ђе­ња, кроз ко­ји је не­ка­да ишао ва­жан тур­ски пут. Он је во­дио из прав­ ца Фер­ха­ди­је, кроз за­пад­на (Ка­пи ку­ла) и ис­точ­на вра­та (Су­ка­пи­ју), те из­би­јао на Фер­хад-па­шин мост, ве­зу са Ма­лом чар­ши­јом и вој­ним по­ли­го­ном на де­ сној оба­ли Вр­ба­са. На тим ка­пи­ја­ма се, по свој при­ли­ци, ро­ди­ла фа­тал­на љу­бав из ко­је ће на­ста­ти по­зна­та ба­ња­луч­ка ле­ген­да о Са­фи­ка­ди... У овом ди­је­лу Ка­ сте­ла да­нас се на­ла­зи отво­ре­на по­зор­ ни­ца, на ко­јој се одр­жа­ва­ју кон­цер­ти кла­сич­не, рок, фолк и ет­но му­зи­ке, ве­ че­ри по­е­зи­је и фол­кло­ра, а по­вре­ме­но и по­зо­ри­шне пред­ста­ве. БА­НО­ВИ­НА СРП­СКА До­ла­ском хаб­збур­шке вла­сти, цен­тар гра­да се по­мје­рио не­ко­ли­ко сто­ти­на ме­ та­ра сје­вер­но од Ка­сте­ла, пре­ко рје­чи­це Цр­кве­не (ко­ја је у ме­ђу­вре­ме­ну „гур­ну­ та под ас­фалт“), а жа­ри­ште тр­го­ви­не и кул­т ур­ног жи­во­та по­ста­ла је Го­спод­ска ули­ца. Ства­ра­њем Вр­ба­ске ба­но­ви­не у ју­жно­сло­вен­ској кра­ље­ви­ни, Ба­ња­лу­ ка до­жи­вља­ва про­цват. Цен­тар гра­да

Пе­тра­шин од брон­зе Ако се са Ка­сте­ла упу­ти­мо ка да­на­шњем цен­тру гра­да и ис­ пред по­зна­тог хо­те­ла „Па­лас“ пре­ђе­мо на дру­гу стра­ну глав­не ули­це, об­ре­шће­мо се у ома­ле­ном, мо­дер­но уре­ђе­ном пар­ку. Скри­вен у кро­шња­ма ве­ли­ких ста­ба­ла, већ осам де­це­ни­ја овај парк кра­си спо­ме­ник чу­ве­ном кра­ји­шком три­бу­ну и књи­жев­ ни­ку Пе­тру Ко­чи­ћу. „Пе­тра­шин од брон­зе“ је ко­а­у­тор­ско дје­ ло Ан­ту­на Аугу­стин­чи­ћа и Ива­на Ва­ње Ра­да­у­ша, а от­кри­вен је но­вем­бра 1932. го­ди­не. На ње­го­вом по­ста­мен­ту мо­же се про­ чи­та­ти Ко­чи­ће­ва опо­ру­ка и опо­ме­на: „Ко искре­но и стра­сно љу­би Исти­ну, Сло­бо­ду и Отаџ­би­ну, сло­бо­дан је и не­у­стра­шив као Бог, а пре­зрен и гла­дан као пас.“

се фор­ми­ра око но­во­и­згра­ђе­ног пра­во­ слав­ног хра­ма. На Ми­тров­дан 1929. го­ ди­не у Ба­ња­лу­ку до­ла­зи Све­ти­слав Ти­са Ми­ло­са­вље­вић, пр­ви стар­је­ши­на Вр­ба­ ске ба­но­ви­не. По­чи­ње злат­но до­ба овог гра­да. Енер­гич­ни и пред­у­зи­мљи­ви бан ми­је­ња ли­це и ду­шу гра­да. За са­мо три­ на­ест мје­се­ци по­диг­ну­та је Бан­ска упра­ ва (да­нас Ад­ми­ни­стра­тив­на слу­жба гра­да), на тре­ћу го­ди­шњи­цу ње­го­вог до­ла­ска у град усе­љен је Бан­ски двор, у ме­ђу­вре­ме­ну су осно­ва­ни по­зо­ри­ште и му­зеј, по­кре­ну­те но­ви­не, из­гра­ђе­ни чи­ нов­нич­ки ста­но­ви, но­ви хо­тел, парк у цен­тру ва­ро­ши... Би­ло је то, ка­ко не­ко ре­че, „Пе­ри­кло­во до­ба Ба­ња­лу­ке“.

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

 Споменик најпознатијем крајишком писцу Петру Кочићу и парк који носи његово име

57

В О Д И Ч

Вр­бас во­да да­јак но­си­ла Го­сти ко­ји зи­ди­не Ка­сте­ла оби­ла­зе то­ком ље­та го­то­во си­гур­но ће има­ти при­ли­ку да са ње­го­вих зи­ди­на, до­ље, у ри­је­ци, ви­де да­јак. Ово не­сва­ки­да­шње пло­ви­ло сим­бол је гра­да и ба­ња­луч­ки по­нос ви­ ше од ви­јек и по. Ти­је­ло тог чам­ца, ду­жи­ не 7 до 9 ме­та­ра, пра­ви се од је­ло­ви­не, а шпиц и кр­ма од твр­ђег др­ве­та (храст, ба­грем или ја­сен). Ча­мац се, у ства­ри, гу­ра и усмје­ра­ва да­ја­ком, спе­ци­јал­ном мот­ком по ко­јој је и до­био име. Та др­ве­ на мот­ка, ду­га не­ко­ли­ко ме­та­ра, има врх оја­чан ме­тал­ном кру­ни­цом и шиљ­ком, чи­ме се по­сти­же си­гур­ни­је и лак­ше оти­ ски­ва­ње о ка­ме­ни­то дно ри­је­ке. Во­жња да­ја­ком је по­се­бан до­жи­вљај и пи­та­ње град­ског пре­сти­жа.

По­во­дом 75. го­ди­шњи­це Вр­ба­ске ба­ но­ви­не, Ба­ња­лу­ча­ни су 2004. го­ди­не по­ ди­гли ба­ну Ми­ло­са­вље­ви­ћу спо­ме­ник ко­ји гле­да на три ње­го­ве нај­зна­чај­ни­је за­ду­жби­не, на Бан­ску упра­ву, Бан­ски двор и на пре­ли­је­пи пра­во­слав­ни Храм Хри­ста Спа­си­те­ља, чи­ју је из­град­њу оно­мад Ми­ло­са­вље­вић по­мо­гао па су га за­хвал­ни Ба­ња­лу­ча­ни по­зва­ли, пет го­ди­на на­кон од­ла­ска из ба­но­ви­не, да ку­му­је ње­ном освје­шта­ва­њу 1939. го­ ди­не. Овај храм био је крат­ког ви­је­ка (сру­шен је до те­ме­ља 1941. го­ди­не), али је 1992. по­че­ла ње­го­ва об­но­ва. Освје­ штан је на Спа­сов­дан 2009. го­ди­не и да­ нас си­ја као злат­но-ка­ме­ни чи­рак над окол­ним па­ла­та­ма. ПА­ЛА­ТА РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ Је­дан од нај­мар­кант­ни­јих спо­ме­ни­ ка из до­ба Вр­ба­ске ба­но­ви­не је „Хи­по­ те­кар­на бан­ка“, да­нас Па­ла­та Ре­пу­бли­ ке Срп­ске. Иако се град­ња овог зда­ња че­сто по­гре­шно ве­зу­је за пр­вог ба­на, Све­ти­сла­ва Ти­с у Ми­ло­са­вље­ви­ћа, оно је по­диг­ну­то за тре­ћег ба­на, Бо­го­љу­ба Ку­јун­џи­ћа (на че­лу Вр­ба­ске ба­но­ви­не од ја­ну­а­ра 1935. до ок­то­бра 1937). Па­ ла­та сво­јим уга­о­ним по­ло­жа­јем, за­јед­ но са Ми­ло­са­вље­ви­ће­вим за­ду­жби­на­ма (Храм Хри­ста Спа­си­те­ља, Бан­ски двор, Бан­ска упра­ва, да­нас Ад­ми­ни­стра­тив­ на слу­жба Гра­да), чи­ни је­згро да­на­шњег гра­да. Згра­да је по­диг­ну­та у ду­х у Ба­у­ ха­у­са и кла­си­ци­зма, а по про­јек­т у бе­о­ град­ског ар­хи­тек­те Ми­о­дра­га Ва­си­ћа.

58

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

59

В О Д И Ч Симбол Бањалуке XXI вијека: Ново здање Владе Српске и Пореске управе

60

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

Пре­по­зна­тљи­ва је по мо­ну­мен­тал­ним брон­за­ним фи­гу­ра­ма на ула­зу, чи­ји је аутор би­је­ли Рус Вла­ди­мир Па­вло­вич За­го­род­њук, ро­дом из Оде­се. Овај умјет­ ник за­вр­шио је сту­ди­је ва­јар­ства у Па­ ри­зу, а Ок­то­бар­ска ре­во­лу­ци­ја до­ве­ла га је у ју­го­сло­вен­ску кра­ље­ви­ну, у ко­јој ће оста­ти три де­це­ни­је. Нај­ви­ше вре­ме­на ра­дио је као сце­но­граф у бе­о­град­ском На­род­ном по­зо­ри­шту, гдје се око чу­ве­ ног Јо­ва­на Би­је­ли­ћа оку­пи­ло не­ко­ли­ко вр­хун­ских умјет­ни­ка ру­ске шко­ле де­ ко­ра­тив­ног сли­кар­ства. Го­ди­не 1950. од­се­лио се са по­ро­ди­цом у Сид­неј, гдје је и умро 1976. У ме­ђу­вре­ме­ну, од 1927. го­ди­не ба­вио се и де­ко­ра­ци­ја­ма јав­них обје­ка­та као што су Па­три­јар­ши­ја у Бе­ о­гра­ду, „Хи­по­те­кар­на бан­ка“ у Са­ра­је­ ву (да­нас Цен­трал­на бан­ка БиХ), хо­тел „Ава­ла“ и дру­ги. За зда­ње у Ба­ња­лу­ци ура­дио је ре­ље­фе дуж ци­је­ле фа­са­де, али су – осим фраг­мен­та „Адам и Ева“, ко­ји и да­нас де­ко­ри­ше про­стор из­над глав­ног ула­за – оста­ли ме­ђу­про­зор­ски ре­ље­фи озбиљ­но оште­ће­ни у Дру­гом свјет­ском ра­т у, па су при об­но­ви згра­ де укло­ње­ни. На сре­ћу, За­го­род­њу­ко­ве сло­бод­но­сто­је­ће фи­гу­ре кра­ји­шког се­ ља­ка и се­љан­ке об­у­че­них у на­род­ну но­ шњу и да­нас кра­се глав­ни улаз у згра­ду Па­ла­те Ре­пу­бли­ке. У ЛИФ­ТУ НАД ГРА­ДОМ Ства­ра­њем Ре­пу­бли­ке Срп­ске и ста­ ци­о­ни­ра­њем ње­них ин­сти­т у­ци­ја у Ба­ ња­лу­ци, овај град је по тре­ћи пут по­стао сво­је­вр­сна при­је­сто­ни­ца, чи­ме је до­био но­ву при­ли­ку за убр­зан раз­вој. Сим­бол те Ба­ња­лу­ке с по­чет­ка XXI ви­је­ка сва­ ка­ко је Ад­ми­ни­стра­тив­ни цен­тар Вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске, усе­љен 2007. го­ди­ не. Овим мо­дер­ним ком­плек­сом до­ми­ ни­ра нај­ви­ша згра­да у гра­ду, се­дам­на­ е­сто­спрат­на Вла­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске. У не­по­сред­ној бли­зи­ни је и но­ви Дом Ра­дио-те­ле­ви­зи­је Ре­пу­бли­ке Срп­ске, те по­слов­ни со­ли­тер у ко­ме је смје­ште­на По­ре­ска упра­ва. На нај­ви­шем спра­т у по­то­њег зда­ња, че­тр­на­е­стом, на­ла­зи се по­ве­ли­ки ре­сто­ран. До ње­га се до­ла­зи вањ­ским, па­но­рам­ским лиф­том, ко­ји по­сје­ти­о­ци­ма ну­ди чар пу­то­ва­ња кроз још је­дан ба­ња­луч­ки „ту­нел“, овај пут ста­кле­ни и вер­ти­кал­ни, и та­ко их спре­ ма за је­дин­стве­ни по­глед на ци­је­ли град – при­је­сто­ни­цу Ре­пу­бли­ке Срп­ске. s SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

61

Т Е М Е Љ И ПРИ­ВРЕ­ДА СРП­СКЕ НА ПУ­ТЕ­ВИ­МА ОПО­РАВ­КА И РА­С ТА

При­род­ни ре­сур­си кључ раз­во­ја

62

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

Сточарство је важан привредни потенцијал Српске

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

63

Т Е М Е Љ И На­кон рас­па­да Ју­го­сла­ви­је, као ве­ли­ког и је­дин­стве­ног еко­ном­ског си­сте­ма, за­тим и рат­них ра­за­ра­ња, про­ми­је­ње­на су бит­на оби­љеж­ја при­вред­ног ам­би­јен­та на овим про­сто­ри­ма. У по­сљед­њих пет­на­е­стак го­ди­на при­вре­да Срп­ске ди­же се на кон­цеп­ти­ма при­ва­ти­за­ци­је, осни­ва­ња ма­лих и сред­њих пред­у­зе­ћа, ин­фра­струк­тур­них про­је­ка­та, као и ди­рект­них стра­них ин­ве­сти­ци­ја. Бит­на по­ља ње­не ге­о­е­ко­но­ми­је су енер­ге­ти­ка, по­љо­при­вре­да, пре­храм­бе­на и пре­ра­ђи­вач­ка ин­ду­стри­ја, сек­то­ри услу­га и фи­нан­си­ја

ПРИВРЕДНА КОМОРА републике српске

64

Е

лек­тро­е­нер­гет­ски сек­тор, пољо­ при­вре­да и пре­храм­бе­на инду­ стри­ја, уз оби­ље при­род­них по­тен­­ци­ја­ла, глав­ни су при­вред­ни и раз­­вој­ни аду­ти Срп­ске. Ње­ни при­род­ни ре­­сур­си, бо­га­ти и раз­у­ђе­ни, кључ­ни су фак­тор ге­о­е­ко­ном­ског об­ли­ко­ва­ња ове ре­пу­бли­ке. Основ­не упо­ред­не пред­но­ сти за ин­ве­сти­ра­ње ов­дје су по­љо­при­ вред­но зе­мљи­ште, шум­ски ком­плек­си, хи­дро-кли­мат­ски усло­ви, руд­ни и ми­ не­рал­ни ре­с ур­си, те ве­ли­ки ту­ри­стич­ки по­тен­ци­ја­ли.

– При­вред­на струк­т у­ра и из­гра­ђе­ни ка­па­ци­те­ти на про­сто­ру Срп­ске до­бра су осно­ва за да­љи успје­шан раз­вој. У при­вред­ном си­сте­му нај­зна­чај­ни­је мје­ сто, сва­ка­ко, при­па­да ин­ду­стри­ји, ко­ја је глав­ни сег­мент у стра­те­ги­ји ду­го­роч­ног дру­штве­но-еко­ном­ског раз­во­ја – ка­же Дра­ги­ца Ри­стић, ди­рек­тор При­вред­не ко­мо­ре Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Енер­ге­ти­ка има не­с ум­њи­во стра­ те­шку по­зи­ци­ју у при­вре­ди Срп­ске и при­вла­чи ин­те­ре­со­ва­ње број­них ино­ стра­них и до­ма­ћих ин­ве­сти­то­ра. Да­нас, елек­трич­ну енер­ги­ју у Срп­ској про­из­ во­де хи­дро­е­лек­тра­не на Тре­би­шњи­ци, „Ви­ше­град“, „Бо­чац“, као и не­ко­ли­ко ма­

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

Ве­ли­ки по­ду­хва­ти у енер­ге­ти­ци Енер­ге­ти­ку Срп­ске, ме­ђу­тим, тек оче­ку­ је ре­а­ли­за­ци­ја ве­ли­ких про­је­ка­та. По­ред из­град­ње хи­дро­е­лек­тра­на „Бук Би­је­ла“ и „Фо­ча“, те про­јек­та „Гор­њи Хо­ри­зон­ ти“, ко­ји пред­ви­ђа из­град­њу три но­ве хи­дро­е­лек­тра­не („Не­ве­си­ње“, „Да­бар“ и „Би­ле­ћа“), као и ве­ли­ког бро­ја ма­лих хи­ дро­цен­тра­ла на свим слив­ним под­руч­ји­ ма – пла­ни­ра­но је и ја­ча­ње ка­па­ци­те­та у обла­сти тер­мо­е­нер­ге­ти­ке (тер­мо­е­лек­ тра­на „Ста­на­ри“ и дру­га фа­за у тер­мо­е­ лек­тра­на­ма „Угље­вик“ и „Гац­ко“). Од ве­ли­ког зна­ча­ја је из­град­ња ма­ги­ страл­ног га­со­во­да „Са­ва“ и при­кљу­че­ње на ме­ђу­на­род­ни га­со­вод „Ју­жни ток“, чи­ ји ће крак про­ла­зи­ти кроз Срп­ску.

лих хи­дро­цен­тра­ла. За­јед­но са тер­мо­е­ лек­тра­на­ма на угаљ у Гац­ку и Угље­ви­ку, укуп­на рас­по­ло­жи­ва сна­га про­из­во­ђа­ча је 1.336 ме­га­ва­та и за­до­во­ља­ва по­тре­бе гра­ђа­на и до­ма­ће при­ве­де, а стру­ја се ди­је­лом и из­во­зи.

– По­сљед­ње че­ти­ри го­ди­не у Мје­шо­ ви­том хол­дин­гу „Елек­тро­при­вре­да Ре­ пу­бли­ке Срп­ске“ оста­ће упам­ће­не као нај­у­спје­шни­је од осни­ва­ња. Про­из­ве­

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

65

Т Е М Е Љ И

66

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

де­но је 22.190 ги­га­ват­са­ти елек­трич­не енер­ги­је, а оства­ре­на до­бит на ни­воу хол­дин­га из­но­си 92.210.000 ма­ра­ка – ис­ ти­че Бра­ни­сла­ва Ми­ле­кић, ге­не­рал­ни ди­рек­тор МХ „Елек­тро­при­вре­да РС“. И нај­ве­ћи обим ин­ве­сти­ци­ја у про­те­ клих не­ко­ли­ко го­ди­на био је у енер­ге­ти­ ку, пр­вен­стве­но за­хва­љу­ју­ћи ула­га­њи­ма у нафт­ни сек­тор, од­но­сно у Ра­фи­не­ри­ју наф­те „Брод“ (ко­ја се ба­ви про­из­вод­ њом мо­тор­них бен­зи­на, ди­зел го­ри­ва, би­т у­ме­на, теч­ног нафт­ног га­са и сум­по­ ра) и у Ра­фи­не­ри­ју уља „Мо­дри­ча“ (чи­ је су основ­не гру­пе про­из­во­да ма­зи­ва и теч­но­сти за во­зи­ла, ме­ха­ни­за­ци­ју и ин­ ду­стриј­ска по­стро­је­ња, уља и теч­но­сти за об­ра­ду ме­та­ла, ма­зи­ве ма­сти, ба­зна уља, па­ра­фи­ни и био-про­грам). „Мо­ дри­ча“ је про­гла­ше­на и за нај­у­спје­шни­је при­вред­но дру­штво у Срп­ској за 2011, у из­бо­ру ко­ји тра­ди­ци­о­нал­но ор­га­ни­зу­је При­вред­на ко­мо­ра РС.

– Ра­фи­не­ри­ја „Мо­дри­ча“ је у про­шлој го­ди­ни ис­ко­ри­сти­ла пред­но­сти са­рад­ње са ве­ли­ком свјет­ском ком­па­ни­јом као што је „Не­стро гру­па­ци­ја“. За­хва­љу­ју­ ћи ста­бил­ном снаб­ди­је­ва­њу ба­зном уљ­ ном си­ро­ви­ном из Ра­фи­не­ри­је у Бро­ду и пла­сма­ном го­то­вих про­из­во­да пре­ ко „Оп­ти­ма гру­пе“ и „Не­стро пе­тро­ла“, оства­ри­ла је пла­сман свих про­из­во­да на до­ма­ћем и на ино­стра­ном тр­жи­шту. Из­

ве­зе­но је ви­ше од 50 од­сто про­из­вод­ње. За­хва­љу­ју­ћи на­шем стра­те­шком парт­ не­ру, од­но­сно вла­сни­ку, ко­ји је отво­рио но­ви ци­клус ин­ве­сти­ра­ња у но­ву тех­но­ ло­ги­ју, осво­ји­ли смо и не­ка но­ва тр­жи­ шта – ка­же Пе­ро Ду­гић, ди­рек­тор Ра­фи­ не­ри­је уља „Мо­дри­ча“. ПО­ЉО­ПРИ­ВРЕ­ДА ОД ЖИ­ВОТ­НЕ ВА­ЖНО­С ТИ Осим енер­ге­ти­ке, још јед­на при­вред­ на гра­на у Срп­ској је до­слов­но од жи­ вот­не ва­жно­сти: по­љо­при­вре­да и пре­ храм­бе­на ин­ду­стри­ја. Пре­ма по­да­ци­ма из 2011, про­из­во­ђа­ча хра­не ов­дје има ви­ше од 1.300. По­љо­при­вред­ном про­из­вод­њом и услу­га­ма у по­љо­при­вре­ди ба­ви се око 800 при­вред­них дру­шта­ва, по­љо­при­ вред­них за­дру­га и са­мо­стал­них про­из­

Здра­ва хра­на По­сљед­њих го­ди­на у Срп­ској се раз­ви­ја­ју ка­па­ци­те­ти за про­ из­вод­њу ор­ган­ске хра­не, те ја­ча­ју брен­до­ви за­сно­ва­ни на тра­ ди­ци­ји у про­из­вод­њи и на ге­о­граф­ском по­ри­је­клу про­из­во­да. Рас­по­ло­жи­ви ре­сур­си, по­сто­ја­ње про­из­во­ђач­ке тра­ди­ци­је, као и ве­ћи број су­бје­ка­та ко­ји су стан­дар­ди­зо­ва­ли про­из­во­де и про­це­се, омо­гу­ћи­ли су да се хра­на про­из­ве­де­на у Срп­ској у све ве­ћим ко­ли­чи­на­ма про­да­је у Европ­ској уни­ји, САД, Ка­на­ ди, Ру­си­ји и Аустра­ли­ји.

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

67

Т Е М Е Љ И

Шу­ме И шу­мар­ство је на­ци­о­нал­но при­род­но бо­гат­ство и при­вред­ ни по­тен­ци­јал Срп­ске. Шум­ски ком­плекс про­сти­ре се на 1.287.970 хек­та­ра. Од то­га, 50 од­сто су ви­со­ке шу­ме, 27 од­сто ни­ске, а оста­ло чи­не шум­ска зе­мљи­шта и го­ле­ти. Осим про­из­ вод­ње дрв­них сор­ти­ме­на­та за да­љу пре­ра­ду, шу­ме су основ за по­сло­ва­ње и зна­чај­ног бро­ја при­вред­них дру­шта­ва ко­ја се ба­ве са­ку­пља­њем и пре­ра­дом спо­ред­них шум­ских про­из­во­ да, ље­ко­ви­тог би­ља и гљи­ва, али и пре­ра­дом шум­ског от­па­да.

вод­них рад­њи. У њи­ма је за­по­сле­но око 7.000 рад­ни­ка. Истом дје­лат­но­шћу ба­ви се и 221.000 до­ма­ћин­ста­ва, у ко­ји­ма жи­ ви око 800.000 ста­нов­ни­ка. Ин­ди­ви­ду­ал­ ни по­љо­при­вред­ни­ци и по­љо­при­вред­на пред­у­зе­ћа ра­де у ра­тар­ству, сто­чар­ству и во­ћар­ству, по­вр­тлар­ству, ри­бар­ству, пче­лар­ству, па све до ви­но­гра­дар­ства и уз­го­ја ље­ко­ви­тог и аро­ма­тич­ног би­ ља. Пре­ра­ду ова­ко про­из­ве­де­них по­љо­ при­вред­них про­из­во­да оба­вља 500 при­ вред­них су­бје­ка­та, за­по­шља­ва­ју­ћи око 6.000 рад­ни­ка. Рас­по­ло­жи­вог по­љо­при­вред­ног зе­ мљи­шта је пре­ко 0,8 хек­та­ра по ста­нов­ ни­ку, што је од­ли­чан основ за по­љо­при­ вре­ду и пре­храм­бе­ну ин­ду­стри­ју. Срп­ска има и раз­ли­чи­те ге­о­граф­ске и кли­мат­ске усло­ве, па је мо­гу­ће ба­ви­ти се дје­лат­но­ сти­ма ка­рак­те­ри­стич­ним за рав­ни­чар­ ски, брд­ски и пла­нин­ски, али и за ме­ди­ те­ран­ски пре­дио. КА СВОМ ФИ­НАЛ­НОМ ПРО­ИЗ­ВО­ДУ Пре­ра­ђи­вач­ка ин­ду­стри­ја Срп­ске у 2011. на­пра­ви­ла је 3,4 ми­ли­јар­де ма­ра­ ка укуп­ног при­хо­да. За око 12 од­сто тог из­но­са за­слу­жна је др­во­пре­ра­да. Не­ка­да је то ве­ћи­ном би­ла основ­на пре­ра­да др­ ве­та. У зад­њој де­це­ни­ји, пак, све је ве­ће уче­шће мо­дер­но опре­мље­них ка­па­ци­те­ та ко­ји се ба­ве из­ра­дом вла­сти­тог фи­нал­ ног про­из­во­да од др­ве­та. Иако уво­зно за­ви­сна, ин­ду­стри­ја тек­ сти­ла, ко­же и обу­ће је и из­во­зно ори­јен­ ти­са­на про­из­вод­на гра­на, ко­ја за­по­шља­ ва 8.560 рад­ни­ка. Сто­га су при­вред­ни­ци у тој обла­сти, углав­ном ба­зи­ра­ни на лонпо­сло­ви­ма за ино­стра­не парт­не­ре, ко­ри­ сни­ци суб­вен­ци­ја за из­воз и фи­скал­них рас­те­ре­ће­ња. По­ред про­из­во­ђа­ча хра­не, пи­ћа и ду­ ва­на, број­но­шћу и оства­ре­ним укуп­ним при­хо­дом ис­ти­чу се ме­та­лур­ги­ја и пре­ ра­да ме­та­ла. Око 350 та­квих при­вред­них

68

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

су­бје­ка­та чи­ни, по удје­лу у из­во­зу Срп­ске, јед­но од нај­зна­чај­ни­јих по­ља дје­лат­но­сти, са ре­ал­ним из­гле­ди­ма за да­љи раст из­во­ за. Га­ран­ци­ја за то је ши­рок спек­тар про­ из­во­да, од ква­ли­тет­них ру­да (же­ље­зне ру­де и бок­си­та), те гли­ни­це, алу­ми­ни­јум­ ских про­фи­ла, че­лич­них ци­је­ви, ма­ши­на, ко­тло­ва за цен­трал­но гри­ја­ње, до ави­он­ ских мо­то­ра, ала­та, елек­тро­да за ва­ре­ње и дру­гих про­из­во­да. Нај­зна­чај­ни­ји про­ из­во­ди елек­тро и хе­миј­ске ин­ду­стри­је Срп­ске су елек­трич­не ма­ши­не, опре­ма и ди­је­ло­ви, пла­стич­не ма­се и про­из­во­ди од њих, ра­зни про­из­во­ди хе­миј­ске ин­ду­ стри­је и фар­ма­це­у т­ски про­из­во­ди. Све зна­чај­ни­је мје­сто у при­вре­ди Ре­ пу­бли­ке Срп­ске за­у­зи­ма про­из­вод­ња па­пи­ра и гра­фич­ка ин­ду­стри­ја. Чи­не је при­вред­на дру­штва ко­ја се ба­ве гра­фич­ ком дје­лат­но­шћу, услу­га­ма штам­пе, про­

из­вод­њом па­пи­ра и па­пир­не га­лан­те­ри­ је, те из­ра­дом кар­тон­ске ам­ба­ла­же, као и ин­фор­ма­тив­ном дје­лат­но­шћу. ТР­ГО­ВИ­НА И УСЛУ­ГЕ, СА­О­БРА­ЋАЈ И ВЕ­ЗЕ Услу­жни сек­тор при­вре­де у Срп­ској је­дан је од нај­ди­на­мич­ни­јих, од тр­го­ви­ не, ту­ри­зма и уго­сти­тељ­ства, до са­о­бра­ ћа­ја и ве­за. Тр­го­вин­ски сек­тор тран­сфор­ми­сао се у по­след­њој де­це­ни­ји, раз­вио ка­па­ци­те­ те и мо­дер­ни­зо­вао тр­го­вин­ске тех­ни­ке. Ве­ћи је удио тр­го­вин­ских ла­на­ца, цен­та­ ра и хи­пер­мар­ке­та. Ин­ве­сти­ра се у мо­ дер­не об­ли­ке ве­ле­про­да­је и ма­ло­про­да­је. При­вред­на дру­штва из овог сек­то­ра чи­ не 35 од­сто свих у Срп­ској, док је ско­ро сва­ки пе­ти рад­ник за­по­слен у тр­го­ви­ни.

Чи­ње­ни­ца да се Срп­ска на­ла­зи на јед­ној од три глав­не ту­ри­стич­ке ру­те у Евро­пи, по­ве­зу­ју­ћи Ис­точ­ну Евро­пу са Ја­дран­ским при­мор­јем, чи­ни осно­ ва­ним оче­ки­ва­ње да ће се тен­ден­ци­ја ра­ста по­сје­те и бро­ја но­ће­ња на­ста­ви­ ти. Ту­ри­стич­ки по­тен­ци­ја­ли Срп­ске су знат­ни, али ти­ме ће­мо се у овом из­да­њу На­ци­о­нал­не ре­ви­је ба­ви­ти у по­себ­ном те­ма­т у. s

Ста­бил­ност фи­нан­сиј­ског си­сте­ма Бан­кар­ски сек­тор, нај­зна­чај­ни­ји дио фи­нан­сиј­ског си­сте­ма, у Срп­ској је пот­пу­но ре­фор­ми­сан. Би­ље­жи по­зи­тив­не трен­до­ве у свим сег­мен­ти­ма по­сло­ва­ња. Има 10 ба­на­ка, док на тр­жи­шту оси­гу­ра­ња по­слу­је 11 дру­шта­ва. На под­руч­ју Срп­ске по­слу­ју и фи­ли­ја­ле дру­шта­ва за оси­гу­ра­ње из дру­гог ен­ти­те­та, а не­ко­ ли­ко дру­шта­ва из Срп­ске има до­зво­лу за оба­вља­ње по­сло­ва оси­гу­ра­ња у Фе­де­ра­ци­ји БиХ.

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

69

С И М Б О Л И

70

/

S Y M B O L S

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

ЗНАМЕЊА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ НАСТАВЉАЈУ ДУГУ ТРАДИЦИЈУ СРПСКЕ ХЕРАЛДИКЕ

Док орлови

опет не полете У изнудици, послије контроверзних судских пресуда, грб Српске је замијењен привременим амблемом који има улогу званичног грба. Иако урађен мимо хералдичких стандарда, каже хералдичар Драгољуб Ацовић, амблем „поштује историјске, правне и естетске норме, и добро је примљен од народа“. Ипак, у Српској се не заборавља шта су на својим грбовима, штитовима и прсима носили њихови преци, јер то исто ће, кажу, носити и потомци

Д

раматичне историјске околности које су условиле стварање Републике Српске пратиле су и настанак и устаљивање њених најважнијих симбола: грба, заставе и химне. За двије деценије свог постојања Република Српска већ је имала два грба. Први је био хералдички добро заснован и прихваћен од народа, а други се појавио тек као предлог. У изнудици, по-

Пише: Лука Петровић слије контроверзних судских пресуда, они су замијењени привременим амблемом, који има улогу грба и званични је симбол Републике Српске. Иако урађен „изван хералдичких норми“, како је примјетио хералдичар Драгољуб Ацовић, амблем „поштује историјске, правне и естетске норме, и веома је добро примљен од стране становништва Републике Српске“.

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

 Амблем Републике Српске  Грб Српске, укинут спорном одлуком Уставног суда БиХ

71

С И М Б О Л И

Вишемиленијумски симбол Орао је древни и сложен симбол, не­бе­ски и со­ларни. Постоји у свим традицијама, од далекоисточних до праамеричких. Оличава висину, ан­ђеоско, свјетлост разума, духовност, кон­ темплацију, оштровидост. „Сунчева птица, бли­ става попут ватре.“ „Гледа орао неустрашиво право у сун­це, и у тебе, вјечни сјају, ако ти је срце чисто“, пева Ан­ге­лус Силезијус. У хришћанству, орао је атрибут апостола и је­ван­ђели­сте Јована, понекад је, нарочито у средњем вијеку, поистовећиван и са самим Христом. И у хералдици орао је више­миле­ни­јумско знамење. Био је сим­бол римских царева, остаје то и у Византији. Од X вијека на византијским грбовима, ум­јесто једноглавог, појављује се двоглави орао. Такав, симболизује и јединство свјетовног и сакралног принципа у заједници, симфонију државе и црк­ ве, двора и храма, круне и митре. У Ри­му, Византији и Русији симболизује окренутост и ка Истоку и ка Западу, односно владавину цара и у Европи и у Азији.

Тај нови симбол, амблем, прихваћен је у Скупштини Републике Српске 16. јуна 2007. године, а овако је званично прописан његов изглед: „Амблем Републике Српске састоји се од поља у бојама заставе Републике Српске преко кога је златни преплетени иницијал Републике Српске; поље је окружено златним плодним храстовим вијенцем у дну, увезаним траком у боји заставе; изнад поља је златна затворена хералдичка круна, а испод поља златна кринова круна; око свега је циркумскрипција РЕПУБЛИКА СРПСКА – REPUBLIKA SRPSKA.“ „Златна затворена хералдичка круна“, како је то описано у закону, јавља се крајем XIX и почетком XX вијека на државном грбу Србије у вријеме Обреновића, те на дворском грбу и застави Обреновића. Тај државни грб Обреновића прихватили су и Карађорђевићи. Таква круна била је и на грбу Кнежевине и Краљевине Црне Горе, као и нa дворској застави Црне Горе почетком XX вијека, те на грбу Краљевине Југославије. Амблем Републике Српске оивичен је са двије златне гране, два вијенца са златним храстовим лишћем. Треба подсјетити и на то да је грб Србије из времена кнеза Милоша, како стоји у Уставу из 1835. године, био „опасан зеленим венцем, с десне стране од растова, а с леве од маслинова листа“. Важно је указати на још један детаљ. Испод траке у бојама  Ордење и српске заставе, која при дну везује две одликовања храстове гране, налази се круна КотроРепублике Српске манића – иста она са златним крстоли-

72

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

ким љиљанима коју је, на Митровдан 1377. године, у манастиру Милешева, недалеко од ћивота Светога Саве, на главу Стефана Твртка I Котроманића ставио милешевски митрополит када га је крунисао за краља. ОБИЉЕЖЈА ДУГОГ ПАМЋЕЊА Државна знамења изражавају вјековну свијест народа и његове елите о идентитету. Уз култ Светог Саве и косовско предање, двоглави бијели орао и крст са оцилима су симболички и историјски највиша српска обиљежја у свим српским земљама. Стога је разумљиво што српски народ Републике Српске као свој кодни хералдички знак сматра и осјећа управо те симболе. И када је, одмах по стварању Републике Српске, одређиван њен грб, није било никаквих дилема. Доминантан детаљ на том првом грбу био је сребрни двоглави орао на црвеном штиту. Орао је имао златне кљунове и канџе и златну круну на глави. На грудима му је био црвени штит, на чијој се средини истицао сребрни крст, а испод сваког крака крста, у сва четири угла штита, било је по једно сребрно оцило окренуто ка споља. Одлуком Уставног суда Босне и Херцеговине, почетком 2007, овај грб је проглашен неважећим. Стручњаци који се баве хералдиком предложили су други грб, који је 15. јула 2008. прихватила и Скупштина Републике Српске, али је он ускоро повучен. И рјешење тог грба било је занимљиво. Садржавао је претходни, двоглавог бијелог орла, али без круне, са штитом

Ширење Двоглави орао се из Византије про­ши­ рио на земље у њеном културном кругу (Србија, Русија...). Сребрног двоглавог орла су као свој знамен узеле многе српске средњовековне племићке по­ро­­ дице (Немањићи, Мрњавчевићи, Ла­­­за­­ревићи, Кастриотићи...), као и но­вовјековне династије (Обреновићи, Ка­рађорђевићи, Петровићи-Његоши). Осим Византијског и Руског, био је на грбу Светог Римског Царства и АустроУгарске, као и на грбовима Краљевине Ју­ гославије, Грчке, Аустрије, Албаније, Немачке, СР Југославије, Србије и Црне Горе, Српске...

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

73

С И М Б О Л И

 Ордење и одликовања Републике Српске

/

S Y M B O L S

на грудима, на коме су крст и оцила. Као новина појављују се два љиљана, уцртана поред канџи орла. (Љиљани су на то мјесту стајали су и на грбу Краљевине Србије.) Грб Српске је, у тој новој верзији, добио постамент и држаче штита. Цео стоји на постољу од златног троплета на чије се средиште ослања заоштрени доњи крај црвеног штита. На крајевима троплета, на задњим ногама стоје два пропета лава, на чијим су главама српске круне са претходне верзије грба. На десној и лијевој плећки усправљених лавова су два медаљона, са два хералдичка знака. На медаљону са лијеве стране, у плавом пољу, налази се круна Котроманића, а са десне су, у диску, косе црвене траке са грба херцега од Светога Саве Стефана Косаче. Сви ти хералдички елементи и симболи који се јављају на два грба и амблему Републике Српске укорјењени су у

Застава Заставу усвојену у вријеме настанка Републике Српске ми­ моишла је судска забрана. То је, у ствари, стара српска пра­ воугаона тробојка, са три једнака хоризонтална по­ ља, црвеним плавим и бијелим. Спада у ред тробојних сло­вен­ ских застава. Прихваћена је у Србији кнеза Милоша, 1835. Ср­би у БиХ успјели су 1905. да се изборе за исти знамен. У Уредбу црквено-просвјетне управе српских православних епархија у Босни и Херцеговини, уз сагласност аустроугарских власти, унесено је да „народно-црквена застава српско-пра­ вославних митрополија у Босни и Херцеговини јесте црвеноплаво-би­јела“.

74

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

најдубљу српску традицију. На то је први цјеловито указао родоначелник модерне српске хералдике Стојан Новаковић у свом раду Хералдички обичаји у Срба у примени и књижевности, објављеном 1886. године. То углавном потврђују али и допуњавају други истраживачи, попут историчара Александра Соловјева и академика Симе Ћирковића. И бијели орлови и крстови са оцилима утискивани су на штитове и печате у Византији, на одоре византијских царева и велможа. Одатле су врло рано пренијети у Србију. На огртачу Немањиног брата, хумског кнеза Мирослава, на једној фресци у манастиру Светога Петра и Павла у Бијелом Пољу, насликаној крајем XII вијека, појављује се двоглави орао. Има га и код његових потомака. Бијели орао је изгравиран на кандилима која су из Србије стигла у Бари, у цркву гдје почивају мошти Светог Николе, затим на прстену краљице Теодоре, жене Стефана Дечанског, да не говоримо о честим примјерима из Душановог времена на које указује Новаковић. С ДУБОКИМ КОРЈЕНИМА Двоглави бијели орлови јављају се и као симболи краљевске породице Котроманића. На аверсу великог печата краља Твртка, на десној страни, видимо и штит са двоглавим орлом. Готово исти штит јавља се и на великом печату краља Стефана Дабише Котроманића,

чији се оригинални отисак чува у Британском музеју у Лондону. Њиме се бавио Павао Анђелић који каже да је на печату представљен краљ који сједи на пријестолу, а са његове десне и лијеве стране су два штита. „На штиту са десне стране пријестоља као хералдички симбол представљен је двоглави орао полураширених крила. Штит са лијеве стране има десну косу пругу и по три љиљана на сваком пољу.“ Двоглави бијели орао и крстови са оцилима појављују се као симболи на печатима и фрескама, као украси на одјећи и посуђу, или као пластика у црквама (Лазарица, Каленић и Љубостиња у вријеме кнеза Лазара, доцније и на црквама из доба његових насљедника деспота Стефана Лазаревића деспота Ђурђа Бранковића). Ушли су и у грбовнике који су претходили Стематографији Христифора Жефаревића, а такве представе на грбовима српских владара и земаља допринеле су формирању националне свијести и Бугара. Васкрсла нововјековна Србија проглашена је краљевином 22. фебруара 1882. године, када је крунисан краљ Милан Обреновић, а већ 20. јуна донијет је закон о новом грбу. Тај грб, каже Стојан Новаковић, склопљен је по хералдичком укусу тога времена. „Из основа који се доказују аутентичним споменицима израђени су сви саставни делови новога грба. Из старе краљевске круне, која је сачувана на толиким новцима, изве-

дена је нова, сведена круна, по форми садашњих краљевских круна. По старим аутентичним облицима двоглавог орла, узет је и нови грб, двоглави орао у полету, и спрам нашег времена узето је хералдичко натуралистичко цртање. Кринови, хералдички знак који се на нашим споменицима најраније јавља и на њима се до краја нашега старога државног живота виђа, узети су за нови грб и смештени испод канџи орлу. И. М. Орбини и П. Ритер, кад су склапали грб Немањићког царства, дошли су на ове исте саставне делове, иако њихов нацрт одступа од оног облика који нам права старина у својим аутентичним облицима предаје. Како се Краљевина Србија развила из Кнежевине Србије, то је државни грб кнежевине стављен на прси орлу и задржан је плашт којим се све новије државе у Европи служе и који је већ на грбу Кнежевине Србије усвојен.“ Баш ова хералдичка решења у чијем је креирању учествовао и Новаковић послужили су као образац за нове срп­ ске грбове, укључујући и грб Републике Српске. s

Химна Химну Боже правде, коју је народ Српске од самог почетка једнодушно прихватио, Уставни суд Босне и Херцеговине је такође одбацио. Уместо ње, усвојена је сасвим нова свечана пјесма Моја Репу­ блика, аутора Младена Матовића.

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

75

П О Д С Ј Е Т Н И К

НА МИ­ТРОВ­ДАН 1377, КРАЈ КИ­ВО­ТА СВЕ­ТОГ СА­ВЕ СРП­СКОГ

Ми­ле­шев­ска кру­на кра­ља Тврт­ка

Био је то ва­жан исто­риј­ски до­га­ђај, ко­јем су при­су­ство­ва­ле број­не нај­ви­ше зва­ни­це. Об­ред је био све­чан, ви­зан­тиј­ско-не­ма­њић­ки, исти као ка­да је Све­ти Са­ва кру­ни­сао Сте­фа­на Пр­во­вјен­ча­ног. Ди­ле­ма ко­је је вје­ре био Тврт­ко ни­ка­да ни­је по­сто­ја­ла. Не­ма ни јед­ног при­мје­ра да је Срп­ска цр­ква на пре­сто усто­ли­чи­ла вла­да­ра ко­ји не ис­по­вје­да пра­во­сла­вље. Ја­сно је, та­ко­ђе, за­што је Тврт­ко за сво­је кра­љев­ско кру­ни­са­ње иза­брао баш Ми­ле­ше­ву, а не (ре­ци­мо) сво­ју при­двор­ну цр­кву у Тр­сте­ни­ци, крај дво­ра у Бо­бов­цу Пи­ше:­ Јо­во Ба­јић

76

Д

ан или два пре Ми­тров­да­на 1377. го­ди­не ко­ло­на ко­ња­ни­ка и ко­ња са то­ва­ри­ма кре­та­ла се уз­вод­но уз Ми­ле­шев­ку, при­то­ку Ли­ма, ду­бо­ком кли­с у­ром из­ме­ђу Зла­та­ра и Ја­дов­ни­ка, пре­ма ма­на­сти­ру Ми­ле­ше­ви. Ме­ђу ко­ ња­ни­ци­ма био је и бо­сан­ски бан Тврт­ко I Ко­тро­ма­нић, а мо­жда и ње­го­ва су­пру­ га ба­ни­ца До­ро­те­ја. На јед­ном од то­вар­ SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

них ко­ња би­ла је ње­го­ва но­ва кра­љев­ска одо­ра, кра­љев­ска кру­на, пур­пур­ни кра­ љев­ски плашт и ди­ја­де­ма, и дру­ге озна­ке кра­љев­ског до­сто­јан­ства. Пред­сто­јао је исто­риј­ски до­га­ђај: кру­ни­са­ње „су­гу­бим ви­јен­цем“, дво­стру­ком кру­ном, срп­ском и бо­сан­ском, пр­во­га кра­ља из ди­на­сти­је Ко­тро­ма­ни­ћа, ко­ји ће по­ста­ти „по ми­ ло­сти Бо­жи­јој краљ Ср­бљем, Бо­сни и

Илустрације: Михаил Кулачић

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

77

П О Д С Ј Е Т Н И К

78

/

RE M I N DER

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

По ми­ло­сти Бож­јој Ту, у ми­ле­шев­ском хра­му, Тврт­ко је узео име Сте­фан ка­ко би се из­јед­на­чио са сво­јим пре­ци­ма Не­ма­њи­ћи­ма, за ко­је се ве­зи­ вао и чи­ју је тра­ди­ци­ју же­лео да на­ста­ви. По­стао је „по ми­ло­ сти Бо­жи­јој краљ Ср­бљем, Бо­сни, По­мор­ју и За­пад­ним стра­ нам“. Не­ма по­да­та­ка о то­ме да је та­да у ми­ле­шев­ском хра­му и но­вој бо­сан­ској кра­љи­ци До­ро­те­ји (До­ро­сла­ви) ста­вље­на кру­на на гла­ву.

По­мор­ју и За­пад­ним стра­нам“. Све ће се то зби­ва­ти пред ћи­во­том Све­то­га Са­ве, ко­ји је кру­ни­сао пр­во­га срп­ско­га кра­ља Сте­фа­на Пр­во­вен­ча­ног. Ми­ле­ше­ва, јед­на од нај­чу­ве­ни­јих срп­­ских бо­го­мо­ља, у ко­јој је био ћи­вот са мо­шти­ма Све­то­га Са­ве, по­мје­ра­њем гра­ ни­ца на­шла се у то ври­је­ме на про­сто­ ру бо­сан­ске др­жа­ве. Око цр­кве су би­ли по­диг­ну­ти ве­ли­ки ко­на­ци, ма­на­стир је имао број­но брат­ство, а ме­ђу ка­лу­ђе­ри­ ма би­ло је ве­ли­ких ду­хов­ни­ка, вје­штих пре­пи­си­ва­ча књи­га и жи­во­пи­са­ца, мај­ сто­ра за из­ра­ду цр­кве­них утва­ри. Че­сто су га да­ри­ва­ли срп­ски вла­да­ри и оста­ле вел­мо­же, пу­не­ћи ње­го­ву чу­ве­ну ри­зни­ цу. Ма­на­стир је имао ве­ли­ке по­сје­де ко­ји су му до­но­си­ли знат­не при­хо­де. Кру­ни­са­ње кра­ља Тврт­ка I би­ло је до­га­ђај ко­ји је иза­звао ве­ли­ку па­жњу. Ме­ђу вла­да­ри­ма су­сјед­них зе­ма­ља и вел­мо­жа­ма ко­ји су се уз­ди­гли на оста­ ци­ма срп­ског цар­ства, овај по­сту­пак Тврт­ка Ко­тро­ма­ни­ћа ни­је имао ве­ли­ких про­тив­ни­ка. Нај­и­стак­ну­ти­ји срп­ски ве­ ли­ка­ши кнез Ла­зар Хре­бе­ља­но­вић и Вук Бран­ко­вић га­ји­ли су при­ја­тељ­ска осје­ћа­ња пре­ма ба­ну Тврт­ку Ко­тро­ма­ ни­ћу и ни­с у има­ли ни­шта про­тив ње­ го­вог кру­ни­са­ња. Та­ко се по­на­шао и ма­ ђар­ски краљ Ла­још. Ни­је ис­кљу­че­но да су ме­ђу го­спо­дом ко­ја је при­с у­ство­ва­ла ово­ме до­га­ђа­ју би­ли и кнез Ла­зар Хре­ бе­ља­но­вић и Вук Бран­ко­вић. За­што је бан Тврт­ко за сво­је кра­љев­ ско кру­ни­са­ње иза­брао Цр­кву Све­то­га Спа­са у Ми­ле­ше­ви, а не ре­ци­мо сво­ју двор­ску цр­кву у Тр­сте­ни­ци, крај сво­ га дво­ра у Бо­бов­цу, по­све­ће­ну за­штит­ ни­ку Бо­сне Све­том Ге­ор­ги­ју Бо­го­сло­ву На­зи­ја­ни­ну, ко­га су у то вре­ме у Бо­сни зва­ли Гр­гур На­за­зен? Због ве­зи­ва­ња за ло­зу Не­ма­њи­ћа. Краљ Тврт­ко по­зи­вао се на сво­је прет­ке Не­ма­њи­ће. Тврт­ко­ва ба­ба Је­ли­ са­ве­та, же­на бо­сан­ског ба­на Сте­фа­на I Ко­тро­ма­ни­ћа, би­ла је ћер­ка кра­ља Сте­ SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

79

П О Д С Ј Е Т Н И К  Свети Сава Српски

фа­на Дра­гу­ти­на Не­ма­њи­ћа. При за­ сни­ва­њу но­ве ди­на­сти­је, та крв­на ве­за омо­гу­ћа­ва­ла му је да сво­ме име­ну до­да не­ма­њић­ко вла­дар­ско име Сте­фан. РАЗ­ДРИ­ЈЕ­ШЕ­НИ ЧВО­РО­ВИ БО­САН­СКЕ ИСТО­РИ­ЈЕ Исто­ри­о­гра­фи­ја XIX и XX ви­је­ка да­ ла је овом до­га­ђа­ју ве­ли­ки зна­чај. Оскуд­ ност исто­риј­ских по­да­та­ка отва­ра­ла је про­стор за ра­зна учи­та­ва­ња и до­ми­ шља­ња, по­го­то­ву што су овим пи­та­њем мо­гли би­ти раз­дри­је­ше­ни мно­ги чво­ро­ ви бо­сан­ске исто­ри­је. Јед­на од на­вод­ них ди­ле­ма око ко­је су ло­мље­на ко­пља исто­ри­ча­ра је да ли је краљ Тврт­ко I ис­по­вје­дао пра­во­слав­ну, ри­мо­ка­то­лич­ ку или бо­гу­мил­ску вје­ру. Та до­ка­зи­ва­ња тра­ју и да­нас. Тим пи­та­њем ба­вио се и је­дан од зна­чај­них срп­ских исто­ри­ча­ра ака­де­ мик Ни­ко­ла Ра­дој­чић у сво­јој сту­ди­ји Об­ред кру­ни­са­ња бо­сан­ског кра­ља Тврт­ ка I (При­лог исто­ри­ји кру­ни­са­ња срп­ ских вла­да­ра у сред­њем ве­ку) ко­ја се по­ ја­ви­ла 1948. у из­да­њу Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти. Та књи­га, плод ду­гог ис­тра­жи­вач­ког ра­да, спа­да у ред пре­ ћут­ки­ва­них. Да би раз­ри­је­шио ис­кон­стру­и­са­ну не­до­у­ми­цу о вје­ро­и­спо­вје­сти кра­ља Тврт­ка I, су­о­чен са оскуд­но­шћу по­да­ та­ка, Ра­дој­чић је по­ку­шао да од­го­вор на­ђе по­сред­ним пу­тем. Про­у­чио је и ре­кон­стру­и­сао об­ред кру­ни­са­ња срп­ ских сред­њо­ве­ков­них вла­да­ра, по ко­јем је кру­ни­сан и краљ Тврт­ко. На осно­ву тог об­ре­да за­кљу­чио је ко­је је вје­ре мо­ рао би­ти кру­ни­са­ни вла­дар. Про­у­чио је и об­ре­де кру­ни­са­ња за­пад­но­ев­ роп­ских ри­мо­ка­то­лич­ких вла­да­ра, али и ви­зан­ тиј­ских ца­ре­ва, као и пр­вог срп­ског кра­ља из ди­на­сти­је Не­ма­њи­ћа, Сте­фа­на Пр­во­вен­ча­ног. Ка­же: „По пра­во­слав­но­ме об­ре­ду ко­ји нас се ов­де на­ро­чи­то ти­че кру­ни­сао је Сте­ фа­на за кра­ља ње­гов брат Са­ва, с не­с ум­ њи­вом те­жњом да срп­ско кру­ни­са­ње

Прет­по­став­ка Уоби­ча­је­но је би­ло да се вла­да­ри из исте вла­дар­ске ло­зе кру­ ни­шу у цр­кви у ко­јој се кру­ни­сао њи­хов ро­до­на­чел­ник. Ме­ђу­ тим, не­ма исто­риј­ских по­да­та­ка о то­ме гдје су се кру­ни­са­ли по­то­њи бо­сан­ски кра­ље­ви, Тврт­ко­ви на­сљед­ни­ци. Ни­је ис­ кљу­че­но да се то до­га­ђа­ло у Ми­ле­ше­ви.

80

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

81

П О Д С Ј Е Т Н И К

 Аверс великог печата краља Твртка I, реконструкција

што ви­ше при­бли­жи ви­зан­тиј­ском, као што је у све­му те­жио Ср­би­ју што ви­ше из­јед­на­чи­ти са Ви­зан­ти­јом, а на­ро­чи­то у ода­но­сти пра­во­сла­вљу. За­то су у пр­ вим кру­ни­са­њи­ма Не­ма­њи­ћа, ко­ја је оба­вљао Све­ти Са­ва, са­свим ја­сно пре­ о­вла­ђи­ва­ли цр­кве­ни еле­мен­ти над тра­ ди­ци­о­нал­ни­ма. Њих је тре­ба­ло осо­би­то ис­та­ћи у Ра­шкој са још не­до­вољ­но утвр­ ђе­ном др­жав­ном ве­ром ви­зан­тиј­ско­га пра­во­сла­вља. Ви­со­ки ауто­ри­тет Све­то­га Са­ве... сме­ло је ста­вио цр­кве­не про­пи­се као нај­ви­ше и као нај­пре­че при­ ли­ком кру­ни­са­ња срп­ских кра­ље­ва у Ра­шкој.“ Да би је­дан вла­дар био кру­ни­сан у пра­во­ слав­ној цр­кви, он мо­ ра при­је све­га да ис­ пу­ни основ­ни услов – да ис­по­вје­да пра­во­ слав­ну вје­ру. Тај услов мо­рао је ис­пу­ни­ти и Тврт­ко I Ко­тро­ма­нић. Пра­во­слав­на цр­ква, сма­тра Ра­дој­чић, са тим ни­ка­да ни­је пра­ви­ла ком­ про­ми­се. „У до­ба кру­ни­са­ња Тврт­ка I ми смо још у ве­ку ца­ра Ду­ша­ на ко­ји је ла­тин­ску је­рес сма­трао не са­мо вер­ском за­блу­дом не­го и опа­сно­шћу за др­жа­ву. То исто ва­жи и за бо­гу­мил­ство. У Ср­би­ји је би­ла та­да чвр­сто сје­ди­ње­на грч­ка ода­ност чи­стом пра­во­сла­вљу са срп­ском ода­но­шћу цр­кве др­жа­ви. По­ли­ тич­ка нео­ба­ве­ште­ност за­и­ста се не мо­же пре­ба­ци­ти срп­ској цр­кви, па се због то­га не мо­же ни по­ми­сли­ти да би она у не­ зна­њу и у не­спо­соб­но­сти да од­ме­ри по­ сле­ди­це сво­га ра­да учи­ни­ла оно што је

у пу­ној про­тив­но­сти с ње­ном ода­но­шћу ве­ри и с ње­ном му­дро­шћу у ста­ву пре­ма др­жа­ви. То је за­и­ста не­мо­гућ­но.“ ДО­С ТО­ЈАН, РЕ­КО­ШЕ СВИ При­је не­го што је кре­нуо пре­ма Ми­ ле­ше­ви, Тврт­ко I ис­пу­нио је основ­ни услов: до­ка­зао је да ис­по­вје­да пра­во­ слав­ну вје­ру. За то ни­је би­ла до­вољ­на са­мо ње­го­ва из­ја­ва, не­го и низ до­ка­за од стра­не цр­кве­них љу­ди из пре­тен­ден­то­ вог окру­же­ња, укљу­чу­ју­ћи и ње­ го­ве ду­хов­ни­ке. Не­ма ни јед­ ног при­мје­ра да је Срп­ска цр­ква на при­је­сто уве­ла вла­да­ра ко­ји не ис­по­ вје­да пра­во­сла­вље. На мак­си­мал­ну се­ ри­о­зност у при­сту­пу ука­зу­је и чи­ње­ни­ца да је за кру­ни­са­ње иза­бран дан та­ко ве­ ли­ког цр­кве­ног и на­ род­ног пра­зни­ка ка­кав је Ми­тров­дан. Си­гур­но је да се и Ми­ ле­ше­ва до­бро при­пре­ми­ла да до­че­ка ба­на Тврт­ка I Ко­тро­ма­ни­ћа и ње­го­ву прат­њу. Зна се да га је у ма­на­сти­ ру че­као ми­тро­по­лит са све­штен­ством и мо­на­штвом, те да су ту за­но­ћи­ли ви­ ше од јед­не но­ћи. Кру­ни­са­ње је оба­вље­ но 8. но­вем­бра (26. ок­то­бра по ста­ром ка­лен­да­ру) 1377. Ли­т ур­ги­ју је слу­жио ми­тро­по­лит са све­штен­ством. У ол­тар ми­ле­шев­ског Хра­ма Све­тог Спа­са ушли су ми­тро­по­лит са све­ште­ни­ци­ма и бан Тврт­ко. Прет­ход­но је та­мо, за­јед­но са све­ште­нич­ким оде­жда­ма, би­ла уне­та

Ни­ко­ла Ра­дој­чић Ака­де­мик Ни­ко­ла Ра­дој­чић ро­ђен је у срем­ском се­лу Ку­зми­ну 1882. Сту­ди­ рао је у Гра­цу, За­гре­бу, Је­ни и Мин­хе­ну. Ме­ђу зна­ме­ни­тим про­фе­со­ри­ма ко­ји су му пре­да­ва­ли би­ли су и Ма­ти­ја Мур­ко и Кон­стан­тин Ји­ри­чек. По­сле док­то­ра­та, 1907, за­по­шља­ва се у гим­на­зи­ји у Кар­лов­цу и оста­је го­ди­ну да­на, а за­тим пре­ла­зи у гим­на­зи­ју у Срем­ским Кар­лов­ци­ма, гдје је ра­дио два­на­ест го­ди­на. Го­ ди­не 1920. иза­бран је за про­фе­со­ра срп­ске и хр­ват­ске исто­ ри­је на но­вом уни­вер­зи­те­ту у Љу­бља­ни, а 1938. по­стао је ре­дов­ни члан Срп­ске кра­љев­ске ака­де­ми­је. По­чет­ком Дру­ гог свјет­ског ра­та из­бе­гао је у Бе­о­град, а кра­јем ра­та но­ве вла­сти су га пен­зи­о­ни­са­ле. Ба­вио се исто­ри­јом Ви­зан­ти­је, сред­њо­ве­ков­не Ср­би­је и сред­њо­ве­ков­не Бо­сне. Оста­вио је ве­ли­ки број зна­чај­них де­ла. Умро је 1964.

82

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

Тврт­ко­ва кра­љев­ска одо­ра. Кра­љев­ска кру­на, пур­пур­ни плашт и дру­га кра­љев­ ска оби­љеж­ја по­ло­же­ни су пре­ко пла­ шта­ни­це на по­крет­ном сто­лу, ко­ји ће ка­сни­је би­ти из­нет ис­пред ол­та­ра. Кру­ни­са­ње је би­ло на­лик хи­ро­то­ ни­­ји да­на­шњих срп­ских епи­ско­па. Бу­ ду­ћи краљ је у ври­је­ме ли­т ур­ги­је био у ол­та­ру, уче­ство­вао је, као и све­ште­ни­ ци, у ве­ли­ком вхо­ду, у ко­ме ина­че мо­гу да уче­ству­ју са­мо све­ште­на ли­ца. Пре при­че­шћа бу­ду­ћи краљ је пред ми­тро­ по­ли­том и ви­со­ким зва­ни­ца­ма у ми­ле­ шев­ском хра­му, сто­је­ћи по­ред ћи­во­та Све­то­га Са­ве, из­го­во­рио вје­ру­ју (сим­вол ве­ре), чи­ме је сви­ма не­дво­сми­сле­но по­ ка­зао да ис­по­вје­да пра­во­сла­вље. За­тим је ту, пред ол­та­ром, обе­ћао да ће шти­ти­ ти и по­ма­га­ти пра­во­слав­ну цр­кву и да ће се, без то­га ни­је мо­гло, бо­ри­ти про­ тив сва­ке је­ре­си. Тек по­сли­је то­га усли­ је­ди­ло је при­че­шће. Бу­ду­ћи краљ се, као и све­ште­ни­ци, при­че­стио у ол­та­ру. За­тим је, по све­ште­но­пра­ви­лу ко­је је ре­кон­стру­и­сао ака­де­мик Ни­ко­ла Ра­дој­ чић, на­сту­пио чин кру­ни­са­ња. За­вр­шни дио тог чи­на од­и­грао се ис­пред ол­та­ра, бли­зу сре­ди­не ми­ле­шев­ског хра­ма, пред фре­ско­пи­са­ним ли­ци­ма срп­ских вла­да­ ра-све­ти­те­ља Сте­фа­на Не­ма­ње, Сте­ва­ на Пр­во­вен­ча­ног и ње­го­вих си­но­ва Ра­ до­сла­ва и Вла­ди­сла­ва. Кроз про­зо­ре је уко­со про­ди­ра­ла свје­тлост је­се­њег да­на, храм је из­ну­тра био оба­сјан мно­гим во­ шта­ни­ца­ма. Ђа­ко­ни су из ол­та­ра из­ни­је­ ли по­крет­ни сто (на­лоњ) на ко­ме су би­

ли кра­љев­ски плашт и кру­на. При­шли су бан Тврт­ко I и ми­тро­по­лит. За­тим је ми­тро­по­лит узео „дво­стру­ки су­гу­би ви­је­нац“, кру­ну Ко­тро­ма­ни­ћа, и уз кли­ ца­ње све­ште­ни­ка „свјат, свјат“ ста­вио је на гла­ву пр­вог кра­ља но­во­у­ста­но­вље­ не кра­љев­ске ди­на­сти­је Ко­тро­ма­ни­ћа. Плем­ство и на­род из хра­ма су од­го­ва­ ра­ли: „До­сто­јан!“ Ми­тро­по­лит је но­во­га кра­ља огр­нуо кра­љев­ским пур­пур­ним пла­штом, а за­тим га ми­ро­по­ма­зао. У за­вр­шном ди­је­лу сво­је сту­ди­је о кру­­ни­са­њу кра­ља Сте­фа­на Тврт­ка I Ко­­тро­­ма­ни­ћа, Ни­ко­ла Ра­дој­чић ка­же: „Кру­­ни­са­ње вла­да­ра за­и­ста је зна­ме­нит део ду­хов­не исто­ри­је сва­ко­га на­ро­да ко­ ји се ис­пео до др­жав­не са­мо­стал­но­сти. Из ње­го­вог раз­вит­ка зби­ља се осе­ћа, осо­би­то на За­па­ду, из­ме­на од­но­са из­ме­ ђу др­жа­ве и цр­кве. На Ис­то­ку, ме­ђу­тим, из свих вла­дар­ских кру­ни­са­ња из­би­ ја не­са­ло­мљи­ва же­ља цр­кве да вла­дар до­ка­же сво­ју ода­ност пра­во­сла­вљу. За­ пад­на цр­ква је у од­но­с у пре­ма вла­да­ру би­ла ра­за­пи­ња­на мно­жи­ном и ра­зно­ ли­ко­шћу же­ља, скоп­ча­них с ње­ним по­ ли­тич­ким те­жња­ма, па их је за­то пре­ма по­ли­тич­ким при­ли­ка­ма и ме­ња­ла, док је ис­точ­ној цр­кви у од­но­си­ма пре­ма вла­ да­ри­ма леб­де­ла пред очи­ма јед­на је­ди­на же­ља – ода­ност пре­ма пра­во­сла­вљу, сје­ ди­ње­ном са чо­ве­ко­љу­бљем.“ s

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

 Грб Котроманића и остаци Твртковог престоног града Бобовац

83

Ж И В О Т ,

Р О М А Н И

ГРОФ СА­ВА ВЛА­ДИ­СЛА­ВИЋ (1668-1738), ЦАР­СКИ СА­ВЈЕТ­НИК И ПО­ВЕР­ЉИ­ВИ ДИ­ПЛО­МА­ТА ПЕ­ТРА ВЕ­ЛИ­КОГ, НАЈ­МОЋ­НИ­ЈИ СР­БИН XVI­II ВИЈЕ­КА

С Др­жа­вом у ср­цу Пи­ше: Дра­ган М. Ћир­ја­нић

84

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

Да­ро­ви­ти Хер­це­го­вац, из­ван­ред­но обра­зо­ван и нео­бич­но ви­спрен у „окрет­ним игра­ма ви­со­ке по­ли­ти­ке“, за ра­чун ру­ског ца­ра ис­по­сло­вао је мир са сул­та­ном у Пру­ту, пакт о при­ја­тељ­ству са ки­не­ским ца­рем у Пе­кин­гу, кон­кор­дат са па­пом у Ри­му, вој­ни са­вез са та­да моћ­ним кне­зом Мол­да­ви­је у Ја­ши­ју. Уте­ме­љио је ру­ску оба­вје­штај­ну слу­жбу. На ца­ри­град­ској пи­ја­ци ро­бља, при­ли­ком јед­не тај­не по­сје­те, ку­пио је и ру­ском ца­ру по­к ло­нио мла­дог Ети­о­пља­ни­на ко­ји ће по­ста­ти пра­дје­да Алек­сан­дра Пу­шки­на. У Си­би­ру је осно­вао град у чи­јем је­згру је храм по­све­ћен све­том Са­ви Срп­ском. Ни­ка­да ни­је за­бо­ра­вио свој на­род, је­зик и вје­ру. Са сво­је три кће­ри, по­чи­ва крај цар­ске по­ро­ди­це у Све­тој ла­ври Алек­сан­дра Нев­ског у Пе­тро­гра­ду

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

85

Ж И В О Т ,

Р О М А Н И

Л

у­та­мо да­нас као ја­пан­ски ро­ни­ни по сен­ка­ма и ру­ше­ви­на­ма Др­жа­ ве, тра­же­ћи сми­сао по ка­ме­ни­том пеј­за­жу, на ли­ци­ма љу­ди оку­пље­них на тр­гу. Сун­ча­ног сеп­тем­бар­ског да­на 2009, на Ма­лу Го­спо­ји­ну, док је хор уз­но­сио не­бу срп­ску и ру­ску хим­ну, у Гац­ку, ис­ пред цр­кве, от­кри­вен је спо­ме­ник гро­фу Са­ви Вла­ди­сла­ви­ћу, ли­ком га вра­тив­ши та­мо где је и по­чео ње­гов узор­ни и бо­га­ ти жи­вот, пре ви­ше од 340 го­ди­на. Ста­си­та фи­гу­ра ду­ге ко­се, у сти­лу оног вре­ме­на, по­гле­да про­дор­ног и ја­ сног, те­ла као у не­ком окре­т у, са свит­ ком у ру­ци, ода­је чо­ве­ка од­луч­ног, ко­ме ни ак­ци­ја ни кон­тем­пла­ци­ја ни­с у стра­ ни. Под­се­ћа нас на вр­ли­не у вре­ме­ни­ма по­ра­за и про­па­сти др­жа­ве. Чо­век ини­ци­ја­ти­ве, Са­ва Вла­ди­сла­ вић је ре­дак Ср­бин ко­ји је, иза­шав­ши из мра­ка тур­ске оку­па­ци­је, за­си­јао на дво­ ру Пе­тра Ве­ли­ког, но­се­ћи, до кра­ја, иде­ ју срп­ске др­жа­ве. Ако је срп­ска др­жа­ва и по­то­ну­ла у та­му, ни­је по­то­ну­ла же­ља љу­ди да је по­но­во ство­ре. Др­жа­ва жи­ви кроз сво­је нај­бо­ље љу­де. Ма­ло ко се и да­нас мо­же по­ре­ди­ти, по оп­се­гу и зна­ча­ју свог де­ло­ва­ња, са гро­фом Са­вом Вла­ди­сла­ви­ћем, јед­ним од нај­зна­ме­ни­ти­јих Ср­ба кра­ја XVII и по­чет­ка XVI­II ве­ка. УС­ПРА­ВАН МЕ­ЂУ РУ­ШЕ­ВИ­НА­МА

 Споменик грофу Сави Лукичу Владиславићу Рагузинском у Шљисељбургу, Петроградска област, Русија

По­то­мак сред­њо­ве­ков­не срп­ске вла­ сте­ле ко­ја се по­сле Ко­сов­ског бо­ја по­ву­ кла у Хер­це­го­ви­ну, овај аутен­тич­ни срп­ ски ари­сто­кра­та оли­ча­ва вр­ли­не сво­је ра­се у смут­ном вре­ме­ну по­ра­за. Исто­ ри­ја по­ро­ди­це Вла­ди­сла­вић је исто­ри­ја срп­ске вла­сте­ле у по­ко­сов­ском пе­ри­о­ду. Не­до­вољ­но осве­тљен и про­у­чен, овај за нас ва­жни чо­век оцр­та­ва се на стра­ ни­ца­ма би­о­гра­фи­је ко­ју је на­пи­сао ње­гов ро­ђак и зе­мљак, пе­сник бе­смрт­них со­не­

По­ла­зак у сви­јет По­сле зу­лу­ма по­тур­че­них Чен­ги­ћа на вла­сте­лин­ском има­њу Вла­ди­сла­ви­ћа у Ја­сен­ку код Гац­ка, у по­след­њој че­твр­ти XVII ве­ка, Са­ва са оцем Лу­ком од­ла­зи у Ду­бров­ник, а ње­гов ро­ђе­ ни брат Ду­ка оста­је у Тре­би­њу. Од тог де­ла ло­зе су Ду­чи­ћи, чи­ји је по­то­мак и зна­ме­ни­ти пе­сник Јо­ван Ду­чић, пи­сац књи­ ге Гроф Са­ва Вла­ди­с ла­вић. У Ду­бров­ни­ку, Лу­ка Вла­ди­сла­вић свом пре­зи­ме­ну до­да­је и Ра­гу­зин­ски, по ита­ли­јан­ском име­ну за град у ко­ји се до­се­лио (Ра­гу­за).

86

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

та Јо­ван Ду­чић (1871-1943). Ду­го но­се­ћи тај спис у се­би, при­ку­пља­ју­ћи гра­ђу на сво­јим ди­пло­мат­ским слу­жбо­ва­њи­ма, Ду­чић га је, не слу­чај­но, уоб­ли­чио и об­ ја­вио у ег­зи­лу, у Аме­ри­ци, 1942, скр­хан срп­ским стра­да­њем и по­ли­тич­ком на­ ив­но­шћу, док је Евро­па по­ср­та­ла и уми­ ра­ла у гра­ђан­ском ра­т у. Тра­жио је у Са­ ви Вла­ди­сла­ви­ћу свој ал­тер его, уте­ху у суд­би­ни ко­ја се по­на­вља. Ду­чић, срп­ски Пу­шкин, на­шао је у Са­ви Вла­ди­сла­ви­ћу свог пре­тка. Као да је чи­та­ва епо­ха са­же­ та у жи­во­то­пи­с у гро­фа Са­ве Вла­ди­сла­ ви­ћа, а ње­гов жи­вот као да је по­след­њи уз­дах сред­њо­ве­ков­не Ср­би­је, здро­бље­не тур­ским зу­лу­мом и ци­ни­змом Мле­тач­ке Ре­пу­бли­ке и Аустро-Угар­ске, Ср­би­је ко­ја спас тра­жи код Ру­си­је. Срп­ско-ру­ски од­но­си у свим епо­ха­ ма го­во­ре о нео­бич­ној суд­бин­ској по­ ве­за­но­сти два на­ро­да истог по­ре­кла и ве­ре. Од мо­на­ха из Хи­лан­да­ра, пре­ко род­бин­ске ве­зе сред­њо­ве­ков­них Бал­ ши­ћа и Јак­ши­ћа са ца­рем Ива­ном Ва­ си­ље­ви­чем (Гро­зним), до се­о­бе Ср­ба у до­ба Ма­ри­је Те­ре­зи­је ка Ру­си­ји (Ше­ ви­ћи, Пи­шче­ви­ћи, Хор­ва­ти, Те­ке­ли­је, Пре­ра­до­ви­ћи...), осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ ва про­тив Ту­ра­ка уз по­моћ Чер­ња­је­ва и жр­тве­ног ула­ска ца­ра Ни­ко­ла­ја II Ро­ма­ но­ва у Пр­ви свет­ски рат на стра­ни Ср­ би­је. Од до­ла­ска ру­ске бе­ле еми­гра­ци­је у Ср­би­ју, па до осло­бо­ђе­ња Ср­би­је у Дру­ гом свет­ском ра­т у уз не­из­мер­ну по­моћ ру­ске ар­ми­је. Та не­пре­ки­ну­та ве­за тра­је све до да­на­шњих да­на, и на лич­ном и на др­жав­ном пла­ну. Име Са­ве Вла­ди­сла­ви­ћа је сва­ка­ко јед­но од нај­зна­чај­ни­јих у том ни­зу. Ње­ гов жи­вот­ни пут на нео­би­чан на­чин укр­стио се са пу­те­ви­ма ца­ра Пе­тра Ве­ ли­ког, из­у­зет­не фи­гу­ре ру­ске и европ­ске исто­ри­је. Пре­крет­нич­ки и про­све­ти­ тељ­ски дух Пе­тро­ве вла­да­ви­не за­у­век је про­ме­нио ли­це Ру­си­је. Од Мо­сков­ске кне­же­ви­не на­пра­вио је Им­пе­ри­ју. Отва­ ра­њем пре­ма Евро­пи и ни­зом ре­фор­ми у свим обла­сти­ма жи­во­та, унео је но­ву ди­на­ми­ку у од­но­се та­да­шњих европ­ ских си­ла. У тој ди­на­ми­ци од­но­са од­лу­ чи­ва­на је и суд­би­на срп­ских зе­ма­ља под Тур­ци­ма. Се­ћа­ње Ср­ба на сјај њи­хо­ве сред­њо­ ве­ков­не др­жа­ве, ни­ка­да уга­сло, да­ва­ло је сна­гу за осло­бо­ди­лач­ке ра­то­ве и устан­ ке про­тив ото­ман­ске им­пе­ри­је. За свест Ру­са о не­ре­ше­ном срп­ском пи­та­њу на

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

87

Ж И В О Т ,

88

Р О М А Н И

/

li f e ,

n o v e l s

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

Бал­ка­ну на­ро­чи­то је за­слу­жан гроф Са­ ва Вла­ди­сла­вић, јед­на од кључ­них фи­гу­ ра срп­ске иде­је тог до­ба. ЧО­ВЈЕК НА ШЕСТ МО­РА Ве­лом ле­ген­де оба­ви­јен је од­ла­зак Вла­ди­сла­ви­ћа из Ја­сен­ка крај Гац­ка, где су има­ли сво­је по­се­де. По­т ур­че­ни Чен­ ги­ћи, ве­ли пе­сма, кр­вљу су уга­си­ли ог­ њи­ште Вла­ди­сла­ви­ћа. За­ди­вљу­ју­ћа је би­ла жи­ва ду­хов­на ак­тив­ност хер­це­го­вач­ких Ср­ба тог до­ ба. Са­вин отац Лу­ка био је бли­зак при­ ја­тељ са вла­ди­ком за­х ум­ским Ва­си­ли­јем Остро­шким (1610-1671). Одр­жа­ва­не су ве­зе за мо­на­си­ма из свих срп­ских кра­ је­ва (је­ро­мо­нах Гли­го­ри­је из ма­на­сти­ ра Ра­ко­ви­ца крај Бе­о­гра­да). Ма­на­сти­ри Твр­дош и Жи­то­ми­слић би­ли су ду­хов­ни цен­три. Бор­бе­на ве­ра пре­пли­та­ла се са по­ли­ти­ком. Ко­ва­ни су уста­нич­ки пла­ но­ви. При­ти­сну­та ва­ку­фа­ти­ма с јед­не и ду­бро­вач­ким и мле­тач­ким ци­ни­змом с дру­ге стра­не, го­то­во у ано­ним­но­сти цве­та­ла је јед­на осо­бе­на срп­ска кул­т у­ра. Са­ва се шко­ло­вао у Ду­бров­ни­ку и Ита­ли­ји, дру­же­ћи се са па­три­циј­ским си­но­ви­ма. Био је обра­зо­ван, теч­но го­во­ рио и пи­сао ла­тин­ски, та­ли­јан­ски, тур­ ски, грч­ки и ру­ски је­зик. (Пи­сма ко­ја из­ви­ру из ар­хивâ, ње­го­ва и ње­го­ве по­ ро­ди­це, от­кри­ва­ју љу­де ви­ше кул­т у­ре.) Као мла­дић, об­рео се у Ца­ри­гра­ду, у до­ба кад су се и пле­ми­ћи ба­ви­ли тр­го­ви­ном. До­бро је по­зна­вао при­ли­ке у Тур­ској. У са­рад­њи са ду­бро­вач­ким еми­са­ром и је­ ру­са­лим­ским па­три­јар­хом До­си­те­јем, до­ла­зи у ве­зу са ру­ским иза­сла­ни­ци­ма у Ца­ри­гра­ду, нај­пре са гро­фом Укра­јин­ це­вим а по­том Го­ли­ци­ном и Тол­сто­јем. За­хва­љу­ју­ћи њи­хо­вим из­ве­шта­ји­ма ца­ ру, го­ди­не 1703. у тек осно­ва­ном Санкт Пе­терс­бур­гу до­ла­зи и до су­сре­та Пе­тра I и Са­ве Вла­ди­сла­ви­ћа. Са­ва већ има ону ауру не­за­о­би­ла­зне лич­но­сти из из­ ве­шта­ја ру­ских еми­са­ра. Су­срет дво­ји­це мла­дих љу­ди, пун уза­јам­не на­кло­но­сти, био је пре­с у­дан. Са­ва је у Пе­тру I ви­део сјај­ну и бор­бе­ ну фи­гу­ру сло­вен­ске им­пе­ри­је, ка­дру да про­ме­ни и си­т у­а­ци­ју на Бал­ка­ну. Вла­ди­ сла­вић је био от­мен и обра­зо­ван чо­век, ко­ји је им­по­но­вао шар­мом и ре­чи­то­шћу, та­ко ти­пич­но хер­це­го­вач­ком цр­том. Од­ лич­но оба­ве­штен о при­ли­ка­ма у Ве­не­ ци­ји и Ца­ри­гра­ду, бр­зо се укло­пио у ам­

би­ци­о­зне пла­но­ве Пе­тра Ве­ли­ког. Имао је шта да при­ча са ца­рем. Учио га ка­ко се тр­гу­је и са­ве­то­вао о бро­до­град­њи. Са пу­та по Тур­ској до­но­си ца­ру Тај­ни из­ве­ штај о Цр­ном мо­ру, о стра­те­шким при­ ли­ка­ма на про­сто­ру од ви­тал­ног зна­ча­ја за Ру­си­ју. Од тог до­ба по­чи­њу и Са­ви­не тр­го­вач­ке при­ви­ле­ги­је. Био је је­дан од кључ­них осни­ва­ча цар­ске тај­не и оба­ве­штај­не слу­жбе. За то је оби­ла­то ко­ри­стио сво­ју тр­го­вач­ку мре­жу ши­ром Евро­пе. Са­ве­то­вао је ца­ ра у би­ци код Пол­та­ве, го­ди­не 1709, где је ко­нач­но по­ра­жен ра­то­бор­ни швед­ски краљ Кар­ло XII. Ин­тен­дант ру­ске вој­ске био је Вла­ди­сла­вић. По­ста­је и зва­нич­но Пе­тров ам­ба­са­дор.

 Петар I Алексејевич (1672-1725), познатији као Петар Велики, цар Русије

СРП­С ТВО СЕ НЕ ЗА­БО­РА­ВЉА По­ред све­га оста­лог, Са­ва Вла­ди­сла­ вић био је и је­дан од нај­бо­га­ти­јих љу­ди у Ру­си­ји оно­га до­ба. За ве­ли­ке за­слу­ге у ра­то­ви­ма и ди­пло­ма­ти­ји, цар га је оби­ ла­то на­гра­ђи­вао по­се­ди­ма и двор­ци­ма у Мо­скви, на По­кров­ки, ка­сни­је и у Пе­ тро­гра­ду. Оста­вио је за­ни­мљив траг и у ру­ској књи­жев­но­сти. Са јед­ног од сво­јих пу­то­ ва­ња до­вео је два де­ча­ка црн­ца на по­ клон ца­ру, ку­пље­на на тр­гу ро­бо­ва у Ца­ ри­гра­ду. Јед­ном од њих, љу­бим­цу дво­ра, цар је ку­мо­вао, пру­жио му па­жњу и обра­зо­ва­ње. Овај је на­пра­вио за­вид­ну вој­ну ка­ри­је­ру. Био је то пра­де­да ве­ли­ ког Пу­шки­на. Ни­ка­да не за­бо­ра­вља­ју­ћи срп­ско пи­та­ње, све вре­ме одр­жа­ва ве­зу са на­ шим уста­ни­ци­ма и све­штен­ством. То­ ком ру­ског по­хо­да про­тив Тур­ске на ре­ ци Прут, Са­ва син­хро­ни­зу­је ак­тив­ност уста­ни­ка у Хер­це­го­ви­ни и Цр­ној Го­ри.

Кра­љев­ство Сло­ве­на Ко­ри­сте­ћи бли­ске од­но­се са ца­рем Пе­тром Ве­ли­ким, гроф Са­ ва Вла­ди­сла­вић на­сто­јао је да љу­бав пре­ма срп­ском на­ро­ду, из ко­га је по­те­као, ис­ка­же и на кул­тур­ном пла­ну, пред­ло­жив­ ши Пе­тру Ве­ли­ком да се на ру­ски је­зик пре­ве­де књи­га Кра­ љев­ство Сло­ве­на Ма­вра Ор­би­на, штам­па­но још 1601. го­ди­не у Пе­за­ру на ита­ли­јан­ском је­зи­ку. По­што се Пе­тар Ве­ли­ки за­ ин­те­ре­со­вао, Са­ва је пре­вео на ру­ски ту до­тад нај­це­ло­ви­ти­ју исто­ри­ју Ср­ба и оста­лих бал­кан­ских на­ро­да. Књи­га се на ру­ ском по­ја­ви­ла 1722. и омо­гу­ћи­ла Ру­си­ма да бо­ље раз­у­ме­ју ет­ нич­ке и исто­риј­ске при­ли­ке на Бал­ка­ну. Из Вла­ди­сла­ви­ће­вог пре­во­да по­дат­ке су цр­пли и по­то­њи срп­ски исто­ри­ча­ри Ва­си­ ли­је Пе­тро­вић и Јо­ван Ра­јић.

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

89

Ж И В О Т ,

 У Требињу је остао да живи Дука, рођени брат Саве Владиславића, и од њега потичу Дучићи

Р О М А Н И

Ства­ра се код нас сво­је­вр­сни култ Пе­ тра Ве­ли­ког. Не­у­спех све­пра­во­слав­ног по­хо­да про­тив Тур­ске од­ло­жио је осло­ бо­ђе­ње за чи­тав век. Са­ва је на­пра­вио ди­пло­мат­ску при­пре­му по­хо­да на Прут, али, у пре­с уд­ним да­ни­ма бит­ке, од­лу­чи­ ло је из­дај­ство вла­шког кне­за Бран­ко­ва­ на, ко­ји се ни­је при­дру­жио по­хо­ду упр­ кос пре­у­зе­тим оба­ве­за­ма. У ми­ров­ним пре­го­во­ри­ма са сул­ та­ном, по на­ло­гу ца­ра, глав­ну реч во­ ди Са­ва Вла­ди­сла­вић. Са­ве­т у­је ца­ра и у еко­ном­ским пи­та­њи­ма, пу­не­ћи др­ жав­ну ка­с у по­мо­ћу сво­јих ре­фор­ми. Пу­те­ви га да­ље во­де у Ита­ли­ју, где са па­пом Кли­мен­том XI во­ди пре­го­во­ре о кон­кор­да­т у и по­ми­ре­њу Ру­си­је са Ри­ мом. Смрт па­пи­на и про­бле­ми са про­ зе­ли­ти­змом ка­то­ли­ка у Ру­си­ји оне­мо­ гу­ћи­ли су за­кљу­чи­ва­ње кон­тро­верз­ног спо­ра­зу­ма. Са­ва Вла­ди­сла­вић био је у цен­тру свих ру­ских ва­жних на­ка­на пре­ма Евро­

Ра­чу­ни­ца би­ску­па Зма­је­ви­ћа Бар­ски би­скуп Ан­дри­ја Зма­је­вић ова­ко је о по­бу­ни срп­ских пле­ме­на про­тив Ту­ра­ка, у ле­то 1711, оба­ве­стио сво­је прет­по­ ста­вље­не: „На овим гра­ни­ца­ма из­био је нео­би­чан рат. Пра­во­ слав­ни на­ро­ди, тур­ски по­да­ни­ци, об­ја­ви­ли су рат сво­ме су­ве­ ре­ну да би ди­вер­зи­јом по­мо­гли Ру­се.“ По ми­шље­њу би­ску­па Зма­је­ви­ћа, по­бе­да пра­во­слав­них про­ тив Ту­ра­ка би­ла би нај­ве­ћи гу­би­так за ка­то­ли­чан­ство.

90

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

пи. Има ши­ро­ка овла­шће­ња у во­ђе­њу тр­го­ви­не са Евро­пом. Ве­што снаб­де­ва цар­ску по­ро­ди­цу и мно­гим умет­нич­ ким де­ли­ма. У Ве­не­ци­ји се же­ни три­де­ сет го­ди­на мла­ђом де­вој­ком из по­зна­те па­три­циј­ске ку­ће, Вир­ги­ли­јом Тре­ви­ зан, са ко­јом до­би­ја три кћер­ке (де­ца им, на жа­лост, ра­но уми­ру). Бри­нуо је о ру­ским пле­ми­ћи­ма-ка­де­ти­ма по европ­ ским зе­мља­ма. Аго­ни­ја срп­ских зе­ма­ља се на­ста­ вља и по­сле По­жа­ре­вач­ког ми­ра из­ме­ ђу Аустро-Угар­ске, Ве­не­ци­је и Тур­ске (1718). Ре­ше­ње срп­ског пи­та­ња још јед­ ном би­ва од­ло­же­но. Срп­ско При­мор­је и за­ле­ђе и да­ље пре­ла­зе из јед­не у дру­гу ту­ђин­ску ру­ку. И на лич­ном пла­ну Са­ва Вла­ди­сла­ вић је имао гор­ко ис­ку­ство са Ду­бров­ ни­ком. Ду­бро­вач­ки се­нат од­био је ње­го­ ву же­љу, по­др­жа­ну од ца­ра, да на свом има­њу у гра­ду све­тог Вла­ха на­пра­ви цр­ кву за­ду­жби­ну. С хлад­ним по­но­сом, на­ пу­шта овај град за­у­век. ДО­ДИР ЈЕД­НЕ ВЕ­ЛИ­КЕ СЛУТ­ЊЕ Пе­тар Ве­ли­ки уми­ре 1725, а на пре­ сто Ру­си­је до­ла­зи Ка­та­ри­на I. Са­ва Вла­ди­сла­вић оста­је на сво­јим по­зи­ци­ја­ма. Кру­на ње­го­ве слу­жбе на ру­ском дво­ ру је од­ла­зак на тро­го­ди­шње те­шке

пре­го­во­ре о гра­ни­ци са Ки­ном, по на­ ло­гу ца­ри­це. Успе­ва да оси­гу­ра 6.000 ки­ло­ме­та­ра ду­гу гра­ни­цу, ли­ни­ју ко­ја се одр­жа­ла без­ма­ло 150 го­ди­на. У ду­гим и сло­же­ним пре­го­во­ри­ма ко­ри­сти сво сво­је ди­пло­мат­ско уме­ће. Из­ра­ђу­је кар­ те Си­би­ра и гра­ди по­гра­нич­на утвр­ђе­ ња. У јед­ном од но­во­о­сно­ва­них гра­до­ва, Тро­и­цо­слав­ску (да­нас Кјах­та), по­ди­же храм и ма­на­стир по­све­ћен све­том Са­ви Срп­ском. У Тај­ном из­ве­шта­ју о Ки­ни Вла­ди­сла­ вић још јед­ном до­ка­зу­је се­бе као др­жав­ ни­ка. Су­ге­ри­ше дво­ру ка­кав по­ли­тич­ки курс да за­у­зме, уз нај­и­стан­ча­ни­је раз­у­ ме­ва­ње др­жав­ног раз­ло­га и стра­те­ги­је. Са­мо ви­ши об­лик ду­ха мо­же да кри­ста­ ли­ше та­кве уви­де. Пред крај жи­во­та за­де­сио га је низ лич­них тра­ге­ди­ја. Умр­ла му је мај­ка, мо­на­хи­ња Те­о­фа­ни­ја, и све три кћер­ке ко­је му је ро­ди­ла мла­да су­пру­га Вир­ ги­ли­ја, као и син Лу­ка из пр­вог бра­ка. (Нај­ста­ри­јој кћер­ки Ани ку­мо­ва­ла је Ана Пе­тров­на, кћер­ка ца­ра Пе­тра Ве­ли­ ког.) Скр­хан ту­гом, и Са­ва је пре­ми­нуо 17. ју­на 1738, у сво­јој 70. го­ди­ни. Ко­ли­ ко је био це­њен на ру­ском дво­ру ви­ди се и по то­ме што су он, ње­го­ва мај­ка и три кће­ри са­хра­ње­ни уз цар­ску по­ро­ ди­цу, у Бла­го­ве­штењ­ској цр­кви Ла­вре Алек­сан­дра Нев­ског у Пе­тро­гра­ду. И у по­след­њим ча­си­ма жи­во­та Са­ва Вла­

ди­сла­вић је ми­слио на свој на­род. У те­ста­мен­т у, свом си­нов­цу и на­след­ни­ ку Мој­си­ју Ива­но­ви­ћу на­ло­жио је „да по­ша­ље у срп­ске зе­мље два сан­ду­ка сло­вен­ских књи­га“. Пре­ко Са­ве Вла­ди­сла­ви­ћа срп­скору­­ски од­но­си до­би­ја­ју фун­да­мен­тал­ни зна­чај и за Ср­би­ју и за Ру­си­ју. Ка­да раз­ ми­шља­мо о тој лич­но­сти, на­ме­ће се и пи­­та­ње о да­на­шњој срп­ској и ру­ској ари­­сто­кра­ти­ји. Ако ари­сто­кра­т у схва­ та­мо као чо­ве­ка ко­ји но­си у се­би иде­ју По­рет­ка и Др­жа­ве, он­да он има оба­ве­ зу да гра­ди но­ве струк­т у­ре и уоб­ли­ча­ва дух но­вог вре­ме­на, не хр­ле­ћи у оно што Др­жа­ву не ја­ча. Са­ва Вла­ди­сла­вић је за нас узор чо­ ве­­ка Др­жа­ве. Др­жа­ве као нај­ва­жни­ је тво­ре­ви­не, све­ти­ње, окви­ра укуп­ног жи­­во­та, ван ко­је не по­сто­ји­мо а са ко­јом смо све. Вла­ди­сла­вић је био чо­век без Др­жа­ве, а но­сио је Др­жа­ву у се­би. Ка­да је о Ру­си­ји реч, ра­цио се по­ вла­­чи пред за­но­сом, скеп­са се пре­тва­ ра у ве­ру, а са­да­шњост по­ста­је но­стал­ ги­ја бу­дућ­но­сти, јер у се­би слу­ти­мо да је Ср­би­ја Ма­ла Ру­си­ја, а Ру­си­ја Ве­ли­ка Ср­би­ја. s

 Овдје, у Херцеговачкој Грачаници, почива пјесник Јован (1871-1943), најпознатији од свих Дучића, писац књиге о свом претку Сави Владиславићу

(Аутор је углед­ни срп­ски ре­ди­тељ, ко­ји упра­во при­пре­ма ду­го­ме­тра­жни до­ку­мен­тар­но-игра­ни филм о гро­фу Са­ви Вла­ди­сла­ви­ћу) SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

91

С В Е Т И О Н И Ц И

92

/

L I G H T H O U SES

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

СВЕТИ ПЕТАР ЗИМОЊИЋ (1866-1941), МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ

Посвећење

кроз искушења

Не бје­ше му да­то мир­но и бла­го­род­но врије­ме, али је за­то имао све што је по­треб­но пра­вом Хри­сто­вом вој­ни­ку у добу са­свим друк­чи­јем од же­ље­ног. У на­ро­ду је због сво­је пле­ме­ни­то­сти и до­бро­те до­и­ста био оми­љен, што крв­ни­ци увијек те­шко пра­шта­ју. Не зна се да ли је скон­чао у Ја­дов­ну, Ја­се­нов­цу или За­гре­бу, али зна се да је по­стра­дао Бо­го­чо­ве­ка ра­ди

С

ве­ти Пе­тар Зи­мо­њић спа­да у ред нај­о­бра­зо­ва­ни­јих и нај­ве­ћих ар­ хи­па­сти­ра сво­га вре­ме­на. И по­ ред то­га, о ње­го­вом жи­во­т у се ма­ло го­ во­ри­ло и пи­са­ло, док је ње­го­ва смрт до да­на да­на­шњег оста­ла за­го­нет­на. Ро­ђен је 24. ју­на 1866. го­ди­не у Гра­ хо­ву, као нај­мла­ђи син Ма­ре и Бог­да­на Зи­мо­њи­ћа, све­ште­ни­ка и вој­во­де хер­це­ го­вач­ког. По за­вр­шет­ку ре­љев­ске бо­го­ сло­ви­је (1883-1887) yпи­с у­је Пра­во­слав­ ни бо­го­слов­ски фа­кул­тет у Чер­но­ви­цу (да­нас Укра­ји­на), нај­ви­шој обра­зов­ној уста­но­ви те вр­сте у та­да­шњој Аустро-­ У­гар­ској. По за­вр­шет­ку сту­ди­ја (18871893), го­ди­ну да­на про­во­ди на Беч­ком уни­вер­зи­те­т у, а за­тим би­ва по­ста­вљен за про­фе­со­ра бо­го­сло­ви­је у Ре­ље­ву, гдје се ис­та­као као из­вр­стан пе­да­гог. Као про­ фе­сор је и за­мо­на­шен у ма­на­сти­ру Жи­ то­ми­сли­ћу 1895. го­ди­не (6. сеп­тем­бра). СТО­ПА­МА ВА­СИ­ЛИ­ЈА ОСТРО­ШКОГ Шест го­ди­на ка­сни­је, 1901, по­ста­је кон­зи­сто­ри­јал­ни са­вјет­ник ми­тро­по­ли­ је Да­бро­бо­сан­ске, гдје га за­ти­че из­бор за ми­тро­по­ли­та за­х ум­ско-хер­це­го­вач­ ког. Хи­ро­то­ни­ја је за­ка­за­на за 27. мај 1903. го­ди­не. Ова ви­јест је иза­зва­ла оп­ ште оду­ше­вље­ње у Хер­це­го­ви­ни. Чув­ши да ће вла­ди­ка сти­ћи во­зом, на ста­ни­ци се оку­пи­ло око 4.000 ду­ша, ка­ко пра­во­ слав­них, та­ко и му­сли­ма­на и ри­мо­ка­то­ ли­ка. На ста­ни­ци је био и ста­ри (де­ве­ де­се­тјед­но­го­ди­шњи) вој­во­да Бог­дан, да до­че­ка не си­на, већ свог вла­ди­ку.

Пи­ше: Хри­с ти­на Пла­ме­нац Из по­здрав­не бе­сје­де све­тог Пе­тра се мо­же са­гле­да­ти сва ду­би­на ње­го­ве бла­ге и до­сто­јан­стве­не лич­но­сти. Јер, за­и­ста, био је од оних љу­ди о ко­ји­ма нај­бо­ље го­ во­ре њи­хо­ва дје­ла, по ко­ји­ма их и мо­же­ мо по­зна­ти. „А шта да ре­чем те­би, ро­де мој ми­ли, из ко­га сам по­ни­као и ко­ме то­ли­ко ду­гу­ јем, а с ва­ма бих се нај­ра­ди­је ви­ше за­ба­ вио и ду­же по­раз­го­во­рио, имао бих вас за­што и по­ку­ди­ти и по­хва­ли­ти. Али хва­ ли­ти вас не­ћу, јер се бо­јим да ћу уври­је­ ди­ти ваш по­нос та­квим раз­го­во­ром мо­ јим, а не­ћу вас ни ку­ди­ти, јер се он­да сам не­мам чим по­хва­ли­ти...“ У епар­хи­ји за­ти­че не­сре­ђе­но ста­ње. Сли­је­ди, убр­зо, низ тра­гич­них исто­риј­ ских до­га­ђа­ја. Пр­во су анек­си­јом Бо­сне и Хер­це­го­ви­не из­гу­бље­не све на­де за осло­ бо­ђе­ње. За­тим, до­ла­зе бал­кан­ски ра­то­ ви... Пр­ви свјет­ски рат по­чи­ње про­го­ном и уби­ја­њем све­штен­ства у БиХ. За све ово ври­је­ме, Ми­тро­по­лит је, као сва­ки бри­жни отац, чи­нио за свој на­род и мо­ гу­ће и не­мо­гу­ће, сте­кав­ши за жи­во­та по­ што­ва­ње по­пут ве­ли­ког му прет­ход­ни­ка све­тог Ва­си­ли­ја Остро­шког и Твр­до­шког.

Три вер­зи­је смр­ти Да­нас по­сто­је три вер­зи­је о смр­ти ми­тро­по­ли­та Пе­тра. Пр­ ва: из Го­спи­ћа је од­ве­ден у Ко­прив­ни­цу, а за­тим у за­гре­бач­ку бол­ни­цу у Ста­њев­цу, где је умо­рен. Дру­га: од­ве­ден је у ло­гор на Ја­дов­ну, на Ве­ле­би­ту, и ба­чен у Ша­ра­но­ву ја­му — нај­ве­ће по­зна­то стра­ти­ште Ср­ба. По тре­ћој вер­зи­ји, уби­јен је у Ја­се­ нов­цу и „ба­чен у ужа­ре­ну пећ за пе­че­ње ци­гле. У сва­ком слу­ ча­ју, по­у­зда­но је – му­че­нич­ки је по­стра­дао за Хри­ста.

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

93

С В Е Т И О Н И Ц И

 Сабор српских светитеља, иконографска представа

Упр­кос те­шком вре­ме­ну, и стра­ху ко­ји је то ври­је­ме иза­зва­ло, све­ти Пе­тар сти­же и да по­ди­же и об­на­вља цр­кве, и да ру­ ко­по­ла­же све­ште­ни­ке. У ње­го­во ври­је­ме по­диг­нут је Ми­тро­по­лит­ски двор у Мо­ ста­ру (ко­ји су хр­ват­ске па­ра­вој­не је­ди­ ни­це спа­ли­ле 1992. го­ди­не). По за­вр­шет­ку ра­та, све­стра­но је ра­дио на ује­ди­ње­њу Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, а за­тим, на­кон вас­по­ста­вља­ња Па­три­јар­ ши­је, по по­тре­би Цр­кве, би­ва пре­мје­штен на ка­те­дру ми­тро­по­ли­је Да­бро­бо­сан­ске, 1920. го­ди­не. Вла­ди­ка је мно­го учи­нио да пре­сах­ну не­при­ја­тељ­ства, на­пе­то­сти и не­по­вје­ре­ња на­кон Пр­вог свјет­ског ра­та, те да за­ци­је­ле рат­не ра­не. Че­сто је знао да кре­не у шет­њу му­сли­ман­ском ма­ха­лом. Ви­дјев­ши га да на­и­ла­зи, љу­ди би из­ла­зи­ ли ис­пред сво­јих рад­њи и ка­фа­ни­ца и с по­што­ва­њем га по­здра­вља­ли.

Нео­про­сти­во Ми­тро­по­лит Пе­тар Зи­мо­њић је у БиХ ура­дио оно што ни при­ је ни по­сли­је ње­га ни­је мо­гао ни­ко — сми­рио је стра­сти и укло­нио не­су­гла­си­це. У на­ро­ду је до­и­ста био оми­љен. Али то ка­ко је учио и дје­лао би­ло је нео­про­сти­во у та­ко опа­ком и бе­ суд­ном вре­ме­ну, и на та­квом про­сто­ру.

94

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

НА­ДЕ И БУ­РЕ­ВЕ­СНИ­ЦИ По­сле смр­ти па­три­јар­ха Вар­на­ве (ко­ ји је отро­ван у је­ку бор­бе око кон­кор­да­ та), све­ти Пе­тар је био је­дан од кан­ди­ да­та за па­три­јар­ха. Уз ње­га, кра­љев­ским на­мје­сни­ци­ма су пред­ло­же­ни Га­ври­ло До­жић и Ге­ор­ги­је Зуб­ко­вић. По­твр­ђен је из­бор Га­ври­ла До­жи­ћа. За ври­је­ме ар­хи­па­сти­ро­ва­ња Пе­тра Зи­мо­њи­ћа Ми­тро­по­ли­јом да­бро­бо­сан­ ском, на­род по­чи­ње да ре­дов­но по­ха­ ђа бо­го­слу­же­ња, ак­тив­но уче­ству­је у из­град­њи хра­мо­ва, отва­ра­ју се шко­ле, Дјеч­ји дом и Си­ро­тињ­ска ку­хи­ња. О све­ му ово­ме свје­до­чи и је­дан од по­сљед­њих из­вје­шта­ја Ми­тро­по­ли­та Све­том ар­хи­је­ реј­ском си­но­ду. За­тим по­чи­ње Дру­ги свјет­ски рат и бом­бар­до­ва­ње Са­ра­је­ва, на Ве­ли­ку сри­ је­ду 1941. го­ди­не. Ми­тро­по­ли­та су скло­ ни­ли у Ма­на­стир Све­те Тро­ји­це код Пље­ва­ља. Иако је знао да би ње­гов евен­ ту­ал­ни по­вра­так зна­чио си­гур­ну смрт, очин­ска бри­га за на­род га ипак во­ди на­ зад у Са­ра­је­во, дру­гог да­на Вас­кр­са. Не­дје­љу да­на по­том, до­шли су ње­мач­ ки офи­ци­ри да из­вр­ше пре­трес. Остар­је­

лог Вла­ди­ку су оп­т у­жи­ва­ли за све и сва­ шта и при­је­ти­ли му. На све то Вла­ди­ка је, као чо­вјек ко­ји по­шту­је ту­ђе и бра­ни сво­је, љу­ба­зно од­го­во­рио: „Го­спо­ди­не, ви се љу­то ва­ра­те, ми ни­ смо за рат кри­ви, али се ми не да­мо по­у­ би­ја­ти. При­јет­њи смр­ћу се не пла­шим, јер сам већ јед­ном но­гом у гро­бу.“ По­сли­је не­ко­ли­ко да­на, по­звао га је уста­шки по­вје­ре­ник за Бо­сну, ри­мо­ка­то­ лич­ки жуп­ник са­ра­јев­ски Бо­жи­дар Бра­ ле, и тра­жио да на­ре­ди све­штен­ству да ви­ше не пи­ше ћи­ри­ли­цом и да пе­ча­те за­ ми­је­не ла­ти­нич­ним, јер је ћи­ри­ли­ца ста­ вље­на ван за­ко­на у НДХ. Ми­тро­по­ли­тов од­го­вор, све­до­че хро­ни­ке, био је кра­так: „Ћи­ри­ло­во пи­смо се не да уки­ну­ти за 24 ча­са.“ За­тим је Бра­ле тра­жио да то по­но­ви и ње­го­вом по­вје­ре­ни­ку за про­свје­т у Вуч­ку, што је Ми­тро­по­лит и учи­нио. Ка­ко је, по­ ред све­га, још и од­био да др­жи бла­го­да­ ре­ње за Па­ве­ли­ћа, сва­ког ча­са је оче­ки­вао да до­ђу по ње­га. МУ­ЧИ­ЛИ­ШТА И ГУ­БИ­ЛИ­ШТА То се и де­си­ло 12. ма­ја 1941 (на дан све­тог Ва­си­ли­ја). По ње­га су до­шли уста­ шки по­ли­циј­ски аген­ти и од­ве­ли га у по­ ли­циј­ску ста­ни­цу. Ода­тле је спро­ве­ден у оп­шти за­твор „Бе­ле­ди­ја“. Био је у пот­пу­ ној изо­ла­ци­ји; са њим ни­је био мо­гућ ни­ ка­кав кон­такт. Три да­на ка­сни­је су два аген­та до­ве­ла Вла­ди­ку да, на­вод­но, узме шта му је по­ треб­но. При том, на­ло­жи­ли су да им се отво­ри ка­са, и од­ни­је­ли су па­на­ги­је, од­ли­ ко­ва­ња и до­ку­мен­та. (Де­це­ни­ја­ма ка­сни­ је, ми­тро­по­лит да­бро­бо­сан­ски Вла­ди­слав је при­ли­ком слу­жбе­ног пу­та у За­греб на­ шао за­пи­сник са спи­ском ства­ри ко­је су та­да од­ни­је­те. Од све­га то­га са­чу­ва­но је са­мо оно што се ни­је мо­гло про­да­ти: ди­ пло­ме и ука­зи о од­ли­ко­ва­њи­ма.) Вла­ди­ку од­во­де у За­греб и смје­шта­ју га у по­ли­циј­ски за­твор под кар­то­теч­ким бро­јем 29781. Ода­тле је спро­ве­ден у ло­ гор „Ке­ре­сти­нац“, гдје је те­шко му­чен и мал­тре­ти­ран. Ка­да је 15. ју­на ло­гор рас­ фор­ми­ран, Ми­тро­по­ли­та од­во­де у уста­ шки ло­гор у Го­спи­ћу. Му­че­ња, по­ру­ге и по­ни­жа­ва­ња су на­ста­вље­ни. Из­во­ди­ли су га да по нај­ве­ћем пљу­ску, сам, у дво­ ри­шту „при­ди­ку­је ка­ко је при­ди­ко­вао Ср­би­ма у Са­ра­је­ву“. По­ми­рен и хра­бар, као пра­ви Хри­стов вој­ник, но­се­ћи свој

ви­је­нац од тр­ња, сва­ку про­по­ви­јед по­чи­ њао је ри­је­чи­ма: „Дра­ги Бо­же...“ У Го­спи­ћу му се гу­би траг. Срп­ска пра­ во­слав­на цр­ква је по­ку­ша­ва­ла на све на­ чи­не да са­зна не­што о ми­тро­по­ли­т у Пе­ тру и епи­ско­пу гор­њо­кар­ло­вач­ком Са­ви. Од­го­вор је био да се не на­ла­зе ни у јед­ ном од кон­цен­тра­ци­о­них ло­го­ра у НДХ. То­ком 1942. „пу­ште­на је при­ча“ да је Вла­ ди­ка нер­вно обо­лио и да је „збри­нут у бол­ни­ци у Ста­њев­цу, у За­гре­бу“. Ми­тро­ по­лит скоп­ски Јо­сиф, ко­ји је та­да (у од­с у­ ству за­то­че­ног па­три­јар­ха Га­ври­ла) пред­ сје­да­вао Све­тим ар­хи­је­реј­ским си­но­дом, тра­жио је од пред­сјед­ни­ка вла­де Ми­ла­на Не­ди­ћа да пре­ко ње­мач­ких вла­сти до­зна не­што о Ми­тро­по­ли­т у. У од­го­во­ру сто­ји да „ње­го­во бо­ра­ви­ште до са­да ни­је мо­гло би­ти уста­но­вље­но“. Го­ди­не 1998, на ре­дов­ном за­си­је­да­ њу Све­тог ар­хи­је­реј­ског си­но­да Срп­ ске пра­во­слав­не цр­кве, про­гла­шен је за Све­ште­но­му­че­ни­ка и „при­чи­слен оста­ лим све­тим из срп­ског ро­да и хри­шћан­ ско-пра­во­слав­не ве­ре. Срп­ска цр­ква га про­сла­вља тре­ће не­де­ље у ме­се­цу сеп­тем­бру...“ w

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

 Свети Петар Зимоњић, иконографска представа

95

С Т А Р И

96

М А Ј С Т О Р И

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

МО­МО КА­ПОР (1937-2010), ПИ­САЦ И СЛИ­КАР, ЈЕ­ДАН ОД ОНИХ КО­ЈИ НИ­КАД НЕ ОД­ЛА­ЗЕ

Ода срп­ском

па­су­љу SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

97

С Т А Р И

М А Ј С Т О Р И

Мом­чи­ло је био Ре­пу­бли­ка Срп­ска при­је но што смо ми и по­ми­шља­ли на њу. Хер­це­го­ви­на у фар­мер­ка­ма, гу­слар­ски ље­то­пис на Шан­зе­ли­зеу и Мен­хет­ну, пле­ме­ни­та лу­та­ли­ца с ја­ким кор­је­ном у род­ном ка­ме­ну. „Од ње­го­вих при­ча се мо­гло жи­вје­ти као Ше­хе­ре­за­да. Крај ње­га се по­ста­ја­ло но­стал­ги­чан, ду­хо­вит и ве­дар. Ни­ко нам ни­је та­ко шар­мант­но при­бли­жа­вао дру­ге и учио нас ка­ко се во­ли сво­је.“ Ни­ка­да нам не би опро­стио ка­да би пр­во из­да­ње На­ци­о­нал­не ре­ви­је „Срп­ска“ иза­шло без ње­га, а оста­вио нам је пун ко­фер тек­сто­ва за то. Ево јед­ног, у сла­ву је­ла ко­је нас је одр­жа­ло ко­ли­ко и ху­мор и пје­сма

К

а­да нас из­да и на­пу­сти Евро­па и ка­да са сто­ла иш­че­зну ен­гле­ски ро­зби­фи, ита­ли­јан­ске шпа­ге­те, фран­цу­ски си­ре­ви и не­мач­ки со­се­ви, вра­ћа­мо се срп­ском па­с у­љу као по­след­ њем по­у­зда­ном уто­чи­шту, на­ци­о­нал­ном је­лу ко­је нас још ни­кад ни­је из­не­ве­ри­ло. Је­де­мо па­с уљ и жа­ли­мо се јед­ни дру­ ги­ма: „Док се ми опа­с у­љи­смо, они нас оста­ ви­ше на це­ди­лу!“ За­ни­мљи­во, ни­ка­да ни­сам ус­пео да ску­вам па­с уљ за дво­је; нај­ма­ње за ше­ сто­ро! Сре­ћом, ста­ро је пра­ви­ло да је па­с уљ мно­го уку­сни­ји дру­гог да­на, док ма­ло од­сто­ји. То је, ина­че, је­ло ко­је чо­век те­шко мо­же да је­де сам. Оно је мно­го ви­ше од хра­не, го­то­во на­ци­о­нал­на ме­та­фо­ ра – по­зив на дру­же­ње за сто­лом или око ка­за­на, по­но­во про­на­ђе­на бли­скост, сим­бол ина­та: „Ма је­шћу го па­с уљ, без иче­га, али не­ћу при­ста­ти!“ „Сви­лу но­си­те – па­с уљ је­ди­те!“ ка­же јед­на на­ша ста­ра по­сло­ви­ца. Ка­да ме ка­та­стро­фи­ча­ри упла­ше те­ шким вре­ме­ни­ма ко­ја до­ла­зе, од­ла­зим на Ка­ле­ни­ћа пи­ја­цу и лу­там из­ме­ђу те­ зги гле­да­ју­ћи го­ми­ли­це па­с у­ља. Ту су те­тов­ски бе­ли, гра­ди­шта­нац, ша­ре­ни и пе­га­ви, там­ни и сит­ни би­сер па­с у­љи, ко­ји ми вра­ћа­ју на­ду да ће­мо и овај пут

Више од досјетке Непретенциозан а луцидан, Момо Капор нам је оставио многе незаборавне реченице-афоризме који су много више од досјетке. „Не морате краља, вратите нам Отаџбину!“ поручивао је нашим освједоченим савезницима и тра­ диционалним пријатељима. А заклете фројдисте зачикавао је овако: „Психоанализа је болест која се шири лечењем.“ И чувена реченица коју је приписивао час Леонарду, час Кло­ ду Симону, час Стендалу, у ствари је његова сопствена: „Ве­ ровао сам да целог живота учим како треба да живим, а учио сам заправо како да умрем.“

98

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

пре­бро­ди­ти не­во­ље. Уоста­лом, на па­с у­ љу смо од­ра­сли, не­ма раз­ло­га да са њим и не оста­ри­мо! Ве­ли­ки на­род­ни ку­вар, ко­ји по­ми­ње три­де­се­так на­ших је­ла од па­с у­ља (ста­ ре Бе­о­гра­ђан­ке су од ње­га пра­ви­ле чак и ма­ске за не­гу ли­ца!), твр­ди да па­с уљ, сем А-ви­та­ми­на, са­др­жи два­де­сет и че­ти­ри ор­ган­ска еле­мен­та, од ко­јих де­сет нео­п­ ход­них за људ­ски ор­га­ни­зам... КАО ПА­ПУ­ЛА ЦР­НОГ ЂОР­ЂА Ср­би, на­рав­но, на­ив­но ве­ру­ју да су они из­ми­сли­ли па­с уљ (као и све оста­ло)! Исти­на, на беч­ким је­лов­ни­ци­ма ве­ко­ви­ ма се на­ла­зи чор­баст па­с уљ са су­вим ме­сом под звуч­ним име­ном „Ser­bische Boh­nen­su­pe“, а до по­след­њег ра­та срп­ски грах је био спе­ци­ја­ли­тет „Град­ског по­ дру­ма“ у За­гре­бу, ве­ро­ват­но док им ни­је пре­сео, па га скло­ни­ше с је­лов­ни­ка, ма­да је то би­ло нај­дра­же Кр­ле­жи­но је­ло. Па­с уљ или­ти, ла­тин­ски, Pha­sco­lus vul­ ga­ris, биљ­ка из по­ро­ди­це леп­тир­ња­ча, сти­гла је у на­ше кра­је­ве из Пе­руа кра­ јем XVI и по­чет­ком XVII ве­ка. Го­то­во да не­ма на­ро­да ко­ји у сво­јој ку­хи­њи не­ма не­ко­ли­ко је­ла од па­с у­ља. Фран­цу­ски cas­ so­u­let на мно­го на­чи­на, ба­скиј­ска зде­ла, бре­тон­ски па­с уљ с јаг­ње­ти­ном, ка­та­ лон­ски или грч­ки па­стир­ски, изра­ел­ски ло­нац с лу­ком, јеч­мом и го­ве­ди­ном, мек­ сич­ки chi­li con car­ne, то­скан­ски с мла­дим ти­кви­ца­ма, кром­пи­ром и пра­зи­лу­ком, ру­мун­ски с мла­дом бо­ра­ни­јом, ко­лум­ биј­ски с ку­ку­ру­зом и ба­на­на­ма, ту­ни­ ски ку­скус са ов­че­ти­ном и ку­ку­ру­зним бра­шном, шај­ка­шки па­с уљ ду­нав­ских ла­ђа­ра, да не на­бра­јам све ја­ни­је, чор­бе и са­ла­те, па чак и ла­ти­но­а­ме­рич­ке хлеп­ чи­ће од па­с у­ља, зва­не em­pa­na­de! Ту је, на­рав­но, и дал­ма­тин­ски па­шта­фа­жол с ма­ка­ро­ни­ма и ста­ром ко­ском од дав­но по­је­де­ног пр­шу­та, ко­ја се ис­ку­ва­ва по

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

99

С Т А Р И

М А Ј С Т О Р И

ко зна ко­ји пут да по­кло­ни ма­ло ми­ри­са овом си­ро­тињ­ском је­лу. Истар­ска ма­не­штра ку­ва се с кром­пи­ром, јеч­мом и мла­дим ку­ку­ру­зом, па­с уљ јо­та са су­вом ов­че­ти­ном, а чу­ве­ни кор­дун­ски па­ суљ са су­вим свињ­ским пап­ци­ма и кром­пи­ром! Ста­ри хро­ни­ча­ри по­ми­њу да је вожд Ка­ра­ ђор­ђе, ко­ји ни­је во­лео да је­де код до­ма­ћи­на где би се за­те­као, увек но­сио са со­бом па­пу­лу (па­ си­ра­ни па­с уљ) у др­ве­ном чан­ку с по­клоп­цем, за­ стру­гу, па би га по­сле са­мо до­пр­жио на ма­сти с цр­ним лу­ком. Ка­да сам у бе­лом све­т у, са­њам по­сне ма­на­ стир­ске па­с у­ље, с ко­ји­ма се сти­же до аске­зе и спи­ри­т у­ал­но­сти. По­сле њих се пи­је хлад­на из­ вор­ска во­да у за­ма­гље­ној ча­ши. Ма ко­ли­ко да сам се тру­дио, ни­ка­да ми ни­је ус­пе­ло у ту­ђи­ни да на­пра­вим пре­бра­нац „грав­че на тав­че“ у зе­мља­ ном су­ду, а мно­го пу­та сам швер­цо­вао у Аме­ри­ ку вен­це ле­ско­вач­ких су­вих па­при­ка, ко­је се пу­не злат­ним па­с у­љем, за сво­је но­стал­гич­не зе­мља­ке. ПРО­С ТО КО ПА­СУЉ Не­до­сти­жни су и уку­си па­с у­ља на­ших ба­ка. Оне су па­с уљ по­та­па­ле у во­ду и по два­де­сет че­ ти­ри са­та пре но што га ску­ва­ју, са оба­ве­зним ло­ во­ро­вим ли­стом и ма­ло исец­ка­не шар­га­ре­пе, да бу­де сла­ђе. Хор­го­шка па­при­ка, оба­ве­зна. Ка­да смо би­ли си­ро­ма­шни и глад­ни, кел­не­ ри у „Ко­лар­цу“ кроз шу­бер су ви­ка­ли у ку­хи­њу, да сви чу­ју: „Је­дан па­с уљ сос ме­со, без ме­са, за мла­дог го­спо­ди­на!“ А ста­ри но­са­чи из Кни­на су у ка­фа­ни „Про­ле­ће“ (ис­пред ко­је су им ста­ја­ле дво­ко­ли­це) на­ру­чи­ва­ли чу­ве­ни „де гол“ – пра­зан, го па­с уљ, без иче­га, да би при­ште­де­ли нов­ца, по­ ди­гли и ишко­ло­ва­ли де­цу. По­кој­ни глу­мац Па­ја Ву­ји­сић је на свом спла­ ву, на Ади Ци­ган­ли­ји, с бра­том Ду­јом ку­вао чу­ ве­не па­с у­ље у ка­за­ну, ко­ји­ма је хра­нио све оне што би про­пло­ви­ли по­ред тог пло­ве­ћег пра­зни­ ка. Са­ла­та, зна се, сла­дак ку­пус. На је­сен, пе­че­не па­при­ке с мно­го бе­лог лу­ка. Ви­но, нај­јеф­ти­ни­је. Ср­би су, чи­ни се, је­ди­ни на­род на све­т у ко­ји од свих мо­гу­ћих па­с у­ља нај­ви­ше че­зне за – вој­нич­ ким! Ску­вај­те свом чо­ве­ку нај­бо­га­ти­ји па­с уљ са су­вим ре­бри­ма, сла­ни­ном и свињ­ским ко­ле­ни­ца­ ма, увек ће сет­но твр­ди­ти да ипак ни­кад ни­је јео она­ко уку­сан па­с уљ као онај у вој­сци! То је, ве­ро­ ват­но, због то­га што се у вој­нич­ки па­с уљ не ста­ вља за­пр­шка, што га је­де­мо мла­ди и што је у ње­му уку­ван укус дру­гар­ства, опа­сно­сти и ри­зи­ка. Јан Би­би­јан Ели­на Пе­ли­на по­пео се на ме­сец уз ду­гу зе­ле­ну ста­бљи­ку па­с у­ља. Мо­жда ће и на­ ма па­с уљ по­мо­ћи да стиг­не­мо до зве­зда. У ова те­шка вре­ме­на, ста­ре же­не га­та­ју гле­да­ју­ ћи у зр­на па­с у­ља. Шта нас оче­ку­је у бу­дућ­но­сти? Не знам, али ствар је про­ста ко па­с уљ! s

100

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

101

Б И Б Л И О Т Е К А

БРАН­КО ЋО­ПИЋ (1915–1984), НЕ­ЗА­БО­РАВ­НИ ПЈЕ­СНИК ДЈЕ­ТИЊ­С ТВА И БОР­БЕ, ПИ­САЦ ХИ­ЉА­ДУ ПРИ­ЧА СЉЕ­ЗО­ВЕ БО­ЈЕ

По­глед на сви­јет са на­шег про­зо­ра

Био је пи­сац-ин­сти­ту­ци­ја, у ко­јем је жи­вје­ло ви­ше та­ле­на­та. Од­ра­стао на на­род­ној ју­нач­кој по­вје­сни­ци, усме­ном пре­да­њу и сли­ка­ма бај­ке, у за­ви­ча­ју ша­љи­ве при­че и ба­сне, пре­по­знао је у срп­ској ба­шти­ни ди­мен­зи­је кла­сич­не ста­ри­не древ­них кул­ту­ра. Ро­ђен усред Пр­вог, уче­сник и пје­сник Дру­гог свјет­ског ра­та, же­лио је да се су­ро­во­сти сви­је­та су­прот­ста­ви ње­жно­шћу, ље­по­том и ху­мо­ром. Учи­те­љи су му би­ли на­род­ни пје­сник, Ње­гош, Ко­чић, Ма­та­вуљ. А са сло­вен­ских ис­точ­ни­ка Ха­шек, Го­гољ и Че­хов Пи­ше: Дра­ган Ла­ки­ће­вић

102

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

С

е­ло Ха­ша­ни зна­ме­ни­то је ме­сто на­ше књи­жев­но­сти. Мно­гим Ћо­ пи­ће­вим чи­та­о­ци­ма чи­ни се да су и они та­мо од­ра­сли – у жи­во­пи­сним пре­де­ли­ма са Ћо­пи­ће­вим жи­во­пи­сним ју­на­ци­ма: тај се за­ви­чај, са сво­јим пла­ ни­на­ма, до­ли­на­ма, ре­ка­ма и пе­ћи­на­ма, по­го­то­во с ју­на­ци­ма – на­ма чи­нио по­ зна­ти­јим од оних пре­де­ла у ко­ји­ма смо се оди­ста ро­ди­ли и жи­ве­ли. То је удео истин­ске књи­жев­но­сти: да чи­та­лац ви­ ди и до­жи­ви не­што бо­ље и ду­бље од соп­стве­ног жи­во­та. Де­тињ­ство је про­вео из­ме­ђу две пла­ ни­не: Гр­ме­ча и де­де. Оно што је ре­као о де­ди мо­гло се ре­ћи и о Гр­ме­чу – „ње­ гов за­ча­ра­ни сви­јет, сав сат­кан од бај­ки и ма­шта­ре­ња, мје­се­чи­не и про­зрач­не сви­ле...” Ро­ђен у Бо­сни, Ли­ку је сма­трао сво­ јим за­ви­ча­јем: „Кад за­гу­сти у Бо­сни, бје­ жи у Ли­ку...” РО­ЂЕ­НА ЗЕ­МЉО Пр­ву ноћ у Бе­о­гра­ду пре­спа­вао је ис­ под мо­ста на Са­ви, на ко­ји се, ули­цом ње­го­вог име­ња­ка Ра­ди­че­ви­ћа, по ко­ме му је мај­ка да­ла име – пре­ла­зи из ста­ рог Бе­о­гра­да у Но­ви Бе­о­град, из ста­рог у но­ви свет. Књи­жев­ност Бран­ка Ћо­пи­ ћа сва је на пре­ла­зу из ста­рог у но­во. Из ар­ха­ич­ног пре­да­ња, ми­та и ве­ро­ва­ња, из пам­ће­ња да­ле­ких пре­да­ка, бу­на и хај­ду­ка – пре­ла­зио је Бран­ков на­ра­штај, по­вор­ка ње­го­вих књи­жев­них ју­на­ка у но­ви, ђач­ ки, град­ски, мо­дер­ни свет. Не­ко је оти­ шао за шко­лом, не­ко за бри­га­дом, не­ко је ко­ло­ни­зо­ван, не­ко­ме су уве­ли елек­три­ ку чи­ја је све­тлост за­ме­ни­ла пред­ста­ве о Жар-пти­ци и осве­тли­ла там­не за­кут­ке ма­ште, сен­ки, утва­ра, је­зи­ка... Ду­ше. У сре­ди­ни то­га пу­та би­ла је ре­во­ лу­ци­ја. Ре­во­лу­ци­ја се ни­је баш нај­бо­ље ви­де­ла од рат­ног пла­ме­на и ди­ма. Уз то, ре­во­лу­ци­ја је ра­т у да­ла дру­го, тра­гич­но ли­це: оку­па­тор је оди­ста на­пао ро­ђе­ну зе­мљу и њу је, по на­ло­гу пре­да­ка, тре­ ба­ло бра­ни­ти: „... На кра­ју пи­ше: ‘Ро­ђе­на го­ро, / ту­ђин ју­ри­ша на те, / а ја те бра­ ним до зад­њег мет­ка / и да­ћу жи­вот за те’.” Сва­ко ју је бра­нио на свој на­чин и у свом дру­штву. Бран­ко је бра­нио ду­шев­ ност, до­бро­т у, не­ви­ност – де­тињ­ство сво­га на­ро­да. По­лет­не стро­фе ко­рач­ни­це и еле­ гич­не но­те ту­жба­ли­це пи­сао је на­по­ре­

Ни­ко­ле­ти­на Нај­ви­ше сим­па­ти­ја у тој бор­би, ко­ја је по не­че­му под­се­ћа­ла на древ­не бо­је­ве и хај­ду­ке, имао је наш пи­сац за се­о­ске бор­це ко­је је ин­стинкт од­бра­не род­не ку­ће, гру­де и ча­сти – по­ву­као у но­ву хе­рој­ску бај­ку. Ме­ђу њи­ма се из­дво­јио Ни­ко­ле­ти­на – ауг­мен­та­тив име­на хри­шћан­ског све­ти­те­ља и тра­ди­ци­о­нал­ ног кућ­ног за­штит­ни­ка, не­зграп­но име не­зграп­ног де­ли­је, са­ста­вље­ног од сти­дљи­во­сти и хра­бро­сти, по­ште­ња и не­ спрет­но­сти у исти мах. Ле­по га је, у сво­је­вр­сним ка­ри­ка­ту­ра­ ма, илу­стро­вао Зу­ко Џум­хур.

до са сло­же­ном струк­т у­ром то­га ра­та, ко­ји је он схва­тио као про­лом – у све­ ту, дру­штву, са­мом по­је­дин­цу. Мо­жда је нај­ви­ше про­ло­ма би­ло у на­ро­ду и ње­го­ вом би­ћу. Ро­ман Про­лом, друк­чи­ји од ху­мор­не и ве­дре лир­ске сли­ке „ог­ње­ног ра­ђа­ња до­мо­ви­не”, остао је не­схва­ћен и не­про­чи­тан, па за­то по­ште­ђен од кри­ ти­ке јед­но­ум­ног по­бед­нич­ког по­гле­да на рат и ре­во­лу­ци­ју, ко­ја је по­тра­ја­ла ви­ше не­го што је би­ло при­род­но и по­ треб­но, све до по­ра­за те­ко­ви­на те ре­во­ лу­ци­је. У том ро­ма­ну ви­шак исти­не и исто­ри­је за­се­нио је лир­ску ле­по­т у и ду­ хо­ви­тост по­е­зи­је... Ка­жу да је Иво Ан­ дрић ре­као ка­ко „ни­је чи­тао књи­гу са ви­ше про­зо­ра”. Бран­ко Ћо­пић је био лир­ска ду­ша. Али су у ње­го­вом да­ру ста­но­ва­ли још дво­ји­ца: при­по­ве­дач и ху­мо­рист. При­ по­ве­дач је до­ла­зио из за­ви­ча­ја на­род­них ка­зи­ва­ча о Ћо­си, Ери, На­сра­ди­ну, а ху­ мо­рист је био у срод­ству са Си­ме­у­ном Ђа­ком, Пи­ли­пен­дом, Ћор­ка­ном. За­по­ чео је сет­ним љу­бав­ним при­ча­ма – мно­ штво их је, као мла­дић, об­ја­вио пре ра­та у По­ли­ти­ци. Кад је, пре Дру­гог свет­ског ра­та, до­ био на­гра­ду „Ми­лан Ра­кић”, пр­ви пут је ви­део хи­ља­дар­ку. А у вој­сци су се чу­ ди­ли ка­ко је ре­дов Ћо­пић, ко­ји рђа­во мар­ши­ра, мо­гао до­би­ти на­гра­ду Срп­ске кра­љев­ске ака­де­ми­је. Пр­ве књи­ге Под Гр­ме­чом и Бор­ци и бје­гун­ци из­дао му је у Бе­о­гра­ду Ге­ца Кон, а збир­ку Пла­нин­ци, као два­де­сет­пе­то­го­ ди­шњак, об­ја­вио је у Срп­ској књи­жев­ној за­дру­зи, 1940. Исте го­ди­не, у „Злат­ној књи­зи” из­ла­зи му књи­га за де­цу У цар­ ству леп­ти­ро­ва и ме­две­да... Он­да по­чи­ ње рат. У том ра­т у оку­па­то­ри су уби­ли из­да­ва­ча Бран­ко­ве књи­ге за де­цу, Ге­цу Ко­на, а Бран­ко­ви су, без су­ђе­ња, стре­ља­ ли пред­сед­ни­ка уста­но­ве ко­ја је из­да­ла Пла­нин­це...

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

103

Б И Б Л И О Т Е К А ПЕ­СНИЧ­КИ ОР­ДЕН Из тог ра­та са­чу­ван је „фак­си­мил ша­пи­ло­ граф­ског оти­ска пе­сме из 1942. го­ди­не” – „Омла­ дин­ка Ма­ра”. Тај рат је још ви­ше убла­жио гра­ни­цу из­ме­ђу књи­жев­но­сти за де­цу и књи­жев­но­сти за од­ра­сле. Ни­ко­ле­ти­на Бур­саћ по­ја­вио се у ро­ма­ни­ ма за од­ра­сле, па у за­себ­ном ци­клу­с у при­ча о кра­ ји­шком де­ли­ји и ми­тра­ље­сцу го­лу­би­јег ср­ца, али и у пи­о­нир­ској три­ло­ги­ји – о де­ци ко­ја се нај­пре бу­не про­тив не­прав­де у се­о­ској шко­ли, а уско­ро по­том и про­тив не­прав­де у свет­ском по­рет­ку... Рат и ре­во­лу­ци­ју ви­део је као ве­ли­ки оп­ште­ на­род­ни уста­нак мла­дих и ста­рих, пре­да­ка и по­ то­ма­ка – за од­бра­ну сло­бо­де, отаџ­би­не и свих вред­но­сти све­та и чо­ве­ка. За­то је ва­ља­ло опи­са­ ти и опе­ва­ти сто­ти­не под­ви­га, ју­на­ка, уче­сни­ка те епо­пе­је, ко­ја се – за овог пи­сца – до­га­ђа­ла на Ко­за­ри и на Су­тје­сци, исто то­ли­ко и у мно­гим ма­њим али не ма­ње ва­жним бит­ка­ма, ме­ђу обич­ ним љу­ди­ма, у њи­хо­вим је­дин­стве­ним ср­ци­ма. Он је­сте сла­вио „хе­ро­је на­род­не бу­не”, али су му упе­ча­тљи­ви­ји они ко­ји су до­би­ли пе­снич­ки а не др­жав­ни ор­ден: Ма­ри­ја на Пр­ко­си­ма, Ни­ко­ле­ти­ на, Бра­не Де­сни­ца. Све те пе­сме, у књи­га­ма Ог­ње­но ра­ђа­ње до­мо­ви­ не, Рат­ни­ко­во про­ље­ће, Бој­на ли­ра пи­о­ни­ра, Ар­ми­ја од­бра­на тво­ја, Пар­ти­зан­ске ту­жне бај­ке – мо­гле би би­ти јед­на по­е­ма: „Пје­сма мр­твих про­ле­те­ра”. Уз „Хе­ро­је­ву мај­ку”, „Лек­ци­ју из зе­мљо­пи­са”, „На Пе­тро­вач­кој це­сти”, то је нај­леп­ша Ћо­пи­ће­ва пе­ сма из ра­та. Са пе­сма­ма из ми­ра, у ко­ји­ма пре­о­ вла­ђу­ју сти­хо­ви за де­цу – пе­сме и по­е­ме с вр­хун­ ским ху­мо­ром, до­бро­том, по­зна­ва­њем де­тињ­ства – чи­не из­бор нај­бо­љег пе­сни­штва Бран­ка Ћо­пи­ћа. Но­ви хе­ро­ји у њи­ма се не мо­гу одво­ји­ти од ста­рих ви­те­зо­ва: „Пред оком сва­ко­га бор­ца, док је осве­т у ко­во, био је Оби­лић Ми­лош, Стра­хи­нић и Ко­со­во.” Срп­ски пе­сник не би био ве­ли­ки кад свог хе­ро­ ја не би при­бли­жио Ко­со­ву. Ни­ко­ле­ти­на и Јо­ви­ца Јеж до­ла­зе на то ме­сто су­ди­ли­шта срп­ске исто­ ри­је: „Чу­јеш ли ка­ко се чи­та­ва че­та ућу­та­ла? Ни­је ша­ла, ва­ља сју­тра на­сту­па­ти та­мо куд је Оби­лић га­зио.” С Ко­со­ва, пак, не­ма се куд не­го у веч­ност. Зна­ју то и пар­ти­зан­ски пе­сник Ћо­пић и ње­гов ју­ нак члан Ко­му­ни­стич­ке пар­ти­је – да се из ве­ли­ког под­ви­га и стра­да­ња у за­ви­чај мо­же вра­ти­ти са­мо као бе­смрт­ник: „Го­спо­де бо­же – го­во­ри јед­на Ћо­

Де­ца и од­ра­сли Ро­ман Де­ли­је на Би­ха­ћу пи­сао је за де­цу, а об­ја­вио – за од­ра­сле. По­сле се ка­јао што све књи­ге о мла­ дим ју­на­ци­ма (Ор­ло­ви ра­но ле­те, Слав­но во­је­ва­ње, Бит­ка у злат­ној до­ли­ни) ни­је штам­пао у еди­ци­ја­ма за од­ра­сле. У пра­вим књи­га­ма гра­ни­ца из­ме­ђу де­ це и од­ра­слих бри­ше се са­ма од се­бе.

104

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

пи­ће­ва че­мер­на ба­ка – го­спо­де бо­же, ено сад про­ ла­зе и мр­тви Кра­ји­шни­ци. Иде мр­тав ко­ман­дир и мр­твог бор­ца во­ди. Оба жу­ти к’о во­сак, оба пре­о­ бра­же­ни. Го­спо­де дра­ги, сла­ва ти и хва­ла, нек сам са­мо при­је сво­је смр­ти ви­дје­ла све­ти­те­ље.” ЛЕК­ЦИ­ЈА ИЗ ЗЕ­МЉО­ПИ­СА Де­ча­ци су се по­ја­ви­ли још пре Ни­ко­ле­ти­не: Ор­ло­ви ра­но ле­те. У тех­ни­ци хај­дуч­ке еп­ске пе­ сме, као ро­ђа­ци Ма­лог Ра­до­ји­це, си­но­ви Ста­рог Ву­ја­ди­на и Ста­ри­не Но­ва­ка, али и у ак­ци­ја­ма на­ лик они­ма из ве­стер­на о бор­би про­тив не­прав­де – по­ја­ви­ли су се ха­рам­ба­ша Јо­ван­че и дру­жи­на. Јо­ван­че је пра­у­нук хај­ду­ка Јо­ва­на. Са њим су дво­ ји­ца Ни­ко­ла: је­дан Ни­ко­ле­ти­на и дру­ги Ни­ко­ли­ ца с при­ко­ли­цом. (И пи­шчев стриц звао се Ни­ џо – цео на­род зо­ве се Ни­ко­ла.) За­тим Мај­стор за прак­тич­не ства­ри ко­ји ће сим­бо­лич­но окр­пи­ти школ­ски гло­бус, и мај­стор за скле­па­ва­ње пе­са­ма: Ђо­ко По­трк, јед­на вр­ста Ћо­пи­ће­вог двој­ни­ка. У сва­кој че­ти под­ра­зу­ме­ва се пе­сник: гу­слар, или Скен­дер – да ис­пе­ва Мај­ку Ју­го­ви­ћа или Сто­јан­ку мај­ку Кне­жо­пољ­ку, на фрон­т у 1942... Ве­ли­ки Ћо­ пић знао је да је у ро­ду и с без­и­ме­ним на­род­ним пе­снич­ким спа­да­лом и са нај­ви­шим ви­си­на­ма срп­ског пе­сни­штва – Ње­го­шем и Фи­ли­пом Ви­ шњи­ћем... Из бу­не у ма­лој се­о­ској шко­ли, на­след­ ни­ци Ни­ко­ле­ти­не и Ћо­пи­ћа за­пу­ћу­ју се у ве­ли­ку бу­ну про­тив Хи­тле­ра и свет­ског зла. У исто вре­ме, на Гр­ме­чу, „Бра­не ни­шан­џи­ја” бра­ни ра­ње­ни­ке и учи „лек­ци­ју из зе­мљо­пи­са”. Док га ни­је тре­ба­ло бра­ни­ти, Бра­не о за­ви­ча­ју ни­ је знао ни­шта. Та бор­ба да­ла је сми­сао ју­на­ко­вом име­ну... Зна­чи ли то да вре­ди са­мо она зе­мља за ко­ју се бо­ри до смр­ти? Би­ће да то ни­је би­ла по­ след­ња „лек­ци­ја” Ћо­пи­ће­вих ју­на­ка, иако на­ста­ вак исто­ри­је Бран­ко, на ње­го­ву сре­ћу, ни­је ви­део. Бој­на ли­ра пи­о­ни­ра по­ја­ви­ла се у За­гре­бу 1945. Же­ле­ћи да се учвр­сти „брат­ство и је­дин­ство”, ис­ ко­ва­но у ра­т у и ре­во­лу­ци­ји, пе­сник рас­по­ре­ђу­ је пе­сме и ју­на­ке у све кра­је­ве ве­ли­ке отаџ­би­не: „Кар­по­ша Ма­ке­дон­ца, хе­ро­ја са Ко­зја­ка, сла­ви­ ће род­на гру­да, пам­ти­ће ку­ћа сва­ка.” Да За­гре­бу олак­ша те­рет из тог ра­та, Бран­ко упра­во у овој књи­зи ка­ри­ки­ра чет­ни­ке: „Ко­ман­дан­те, дру­же ми­ли, чет­ни­ка смо уло­ви­ли.” А ве­ли­ким сло­ви­ма: „Ср­бин, Хр­ват, пра­ва бра­ћа! Не тре­ба ти му­дрост кра­ћа.” Кад је на­пи­са­но, то ни­је би­ло иро­нич­но. СВЕТ СА­Т­КАН ОД ДО­БРО­ТЕ Од кра­ја ра­та до кра­ја жи­во­та об­ја­вио је Бран­ чи­ло на сто­ти­не и сто­ти­не књи­га и из­да­ња – по­ но­вље­них, при­ре­ђе­них, скра­ће­них. Имао је ка­ рак­те­ри­сти­ку „одан и ве­ран пар­ти­ји”, али је због „Је­ре­тич­ке при­че”, у Књи­жев­ним но­ви­на­ма 1950, SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

105

Б И Б Л И О Т Е К А из­гу­био сан. „Јав­но га је на­пао лич­но Јо­ сип Броз”, пи­ше Бран­ков би­о­граф Ра­до­ ван По­по­вић (Књи­га о Ћо­пи­ћу или пут до мо­ста). Јед­на бе­за­зле­на по­лу­са­ти­ рич­на при­ча, ис­под пи­шче­вог про­се­ка, по­ста­ла је нео­про­стив грех „дру­го­ви­ма” из вр­хо­ва др­жа­ве и пар­ти­је – јер се ње­на жа­о­ка при­ма­кла њи­хо­вом лич­ном до­ бит­ку из ре­во­лу­ци­је. А за мно­го оштри­ је са­ти­ре и ду­бље исти­не, и ра­зор­ни­је кри­ти­ке – ни­с у ха­ја­ли. Ње­го­ва по­е­ти­ка би­ла је у са­мо јед­ној ми­сли: „Тре­ба гле­да­ти свет са сво­га про­ зо­ра, ма ка­кав тај про­зор био.” На пре­ла­зу из ста­рог у но­во, из­ме­ђу ли­ри­ке и ду­шев­но­сти де­тињ­ства у ствар­ ност и су­ро­вост по­ли­ти­ке и по­сле­ди­ца – на­ла­зи се и чу­ве­на књи­га Ћо­пи­ће­вих при­ча Ба­шта сље­зо­ве бо­је. Пи­сац хи­ља­ду при­ча, мај­стор крат­ке фор­ме и за де­цу и за од­ра­сле, Бран­ко је у Ба­шти иза­брао те­ме и мо­ти­ве, на­чи­нио ан­то­ло­ги­ју ду­ше и сво­јих при­по­ве­дач­ких по­сту­па­ка: лир­ ско-ху­мор­ни при­ступ де­тињ­ству, сет­но и ин­тро­спек­тив­но по­ни­ра­ње у по­ре­кло осе­тљи­во­сти чо­ве­ка. У де­тињ­ству је свет сат­кан од до­бро­те и љу­ба­ви, а кад се, у дру­гом де­лу књи­ге и но­вом сло­ју при­ча – од­ра­сте, свет ће би­ти за­гор­чен са­зна­њи­ ма, ин­те­ре­си­ма, из­не­ве­ре­ним на­да­ма... Сто­жер де­тињ­ства и за­штит­ник де­ча­капи­сца био је „дјед Ра­де”, кућ­но бо­жан­ ство са цр­та­ма ико­не, огр­ну­те ча­роб­ним гу­њем људ­ске то­пли­не и до­бро­те. По­е­ме Је­же­ва ку­ћа, Де­да Три­шин млин и Пар­ти­зан­ске ту­жне бај­ке би­ле су при­ че у сти­хо­ви­ма, ис­пе­ва­не као хим­не љу­ ба­ви и хра­бро­сти. На­спрам њих сто­је ху­мо­ри­стич­ке ан­то­ло­гиј­ске ска­ске: „Бо­ ле­сник на три спра­та” и „Ва­шар у Стр­ мо­глав­цу”, за­тим ци­клу­си пе­са­ма-огла­са, лир­ске ба­сне и лир­ске бај­ке („Мје­сец и ње­го­ва ба­ка”)... И на­спрам ан­то­ло­гиј­ских ста­рин­ских при­ча и ле­ген­ди („По­след­њи по­то­мак Ве­ли­ког Бор­ца”) ан­то­ло­гиј­ске ур­ба­не при­че („Ба­та и ми­ли­ци­о­не­ри”). Или чу­де­сно ду­хо­ви­ти екс­пе­ри­мент, ша­

На­ро­ду на за­јам Го­ди­не 1946. об­ја­вио је шест књи­га, а 1948. нај­чи­та­ни­ји пи­ сац Ју­го­сла­ви­је упи­су­је сто хи­ља­да ди­на­ра за На­род­ни за­јам, знат­но ви­ше од дру­гих пи­са­ца у ак­ци­ји „књи­жев­ни­ци сво­јој зе­мљи” (Иси­до­ра Се­ку­лић). Јед­ном, у оној зе­мљи, Де­сан­ка Мак­си­мо­вић је на­пи­са­ла да би се књи­га­ма Бран­ка Ћо­пи­ћа мо­гао по­пло­ча­ти пут од Бе­о­гра­да до За­гре­ба. Члан Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти по­стао је 1968.

106

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

ла с књи­жев­ним по­ступ­ком – „Из­о­кре­ ну­та при­ча” ко­ја је, то­бо­же, пре­тр­пе­ла зе­мљо­трес: „Тек што је бр­до иза­шло иза сун­ца, а кре­вет ско­чи из про­стра­ног чи­ че, на­ву­че но­ге на опан­ке, ста­ви гла­ву на ка­пу и отво­ри ку­ћу на вра­ти­ма: – Гле, но­ ћас је зе­мља до­бро по­ква­си­ла ки­шу – ре­ че брк, су­чу­ћи чи­чу...” У бли­зи­ни на­ив­них се­о­ских бе­на ти­ тра­ју нај­ве­ће му­дро­сти и оби­ље до­бро­ те. То је Ћо­пић. ЛА­БУ­ДО­ВЕ ПЕ­СМЕ И ПРИ­ЧЕ Го­ди­не 1971, у Са­ра­је­ву из­ла­зи збир­ ка Ма­ла мо­ја из Бо­сан­ске Кру­пе. У њој

се пи­сац вра­тио пе­сни­ку. Гра­ђу из зна­ ме­ни­тог ро­ма­на Ма­га­ре­ће го­ди­не пре­ тво­рио је у еле­ги­је: опе­вао шко­ло­ва­ње и жи­вот у ђач­ком до­му у Би­ха­ћу, ра­до­ сти и ту­ге, пр­ве љу­ба­ви, су­срет са ве­ ли­ким и све ве­ћим све­том. При­че ис­под кр­њег ме­се­ца и Је­же­ву ку­ћу на­пи­сао је екав­ски, а у сво­је де­тињ­ство вра­тио се ије­кав­ски. На еле­ги­чан на­чин, пот­крај жи­во­та, 1978, у из­да­њу „Про­све­те”, ис­пе­ва­на је још јед­на за­вет­на књи­га: Се­о­ско гро­бље. У њој су „гро­бо­сло­ви” (Мо­мир Вој­во­ дић) – два­на­ест епи­та­фа на ма­лом се­о­ ском гро­бљу, где по­чи­ва­ју оми­ље­ни ју­ на­ци, у ства­ри ро­ђа­ци и зе­мља­ци на­шег

пи­сца: мом­чи­на и по, се­ља­чак Ђу­кан, ру­дар из Ми­не­со­те, кра­ји­шке де­ли­је, Гој­ко ју­на­чи­на, ло­пов Ми­ка­и­ло, по­ли­ ца­јац То­дор, по­љар Јо­ван, „ве­се­ла же­ ни­ца”... Као што су не­кад, ис­пред Ри­са Уса­мље­ни­ка, по­след­њег по­том­ка Ве­ли­ког Бор­ца, про­ми­ца­ле се­ни не­ка­да­шњих ју­ на­ка-бра­ни­ла­ца пе­ћин­ског пра­га ста­рих ри­со­ва, та­ко са­да се­ни де­де Ра­де, Ни­ко­ ле­ти­не и оста­лих, још јед­ном про­ми­чу пе­ри­во­јем сна и ја­ве Бран­ка Ћо­пи­ћа. Ту, не­где, с њи­ма је и он. Ни­ко ни­је мр­тав – сви су у књи­га­ма. s

 Своју прву ноћ у Београду Бранко Ћопић преспавао је испод овог моста на Сави и свој посљедњи корак учинио је са њега

(Аутор је глав­ни уред­ник Срп­ске књи­жев­не за­дру­ге) SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

107

Д А Р О В И КА­КО ЗА­И­С ТА ОТ­КРИ­ТИ БЛА­ГО­ДАТ ИЗ ВИН­СКИХ ПО­ДРУ­МА МА­НА­С ТИ­РА ТВР­ДОШ КОД ТРЕ­БИ­ЊА

Она искра

у ви­ну и чо­вје­ку Пи­ше: Сла­во­мир Ћи­ро­вић © Ма­на­стир Твр­дош

108

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

Мо­на­си овог ма­на­сти­ра, пред­во­ђе­ни игу­ма­ном Са­вом, на те­ме­љу ду­гих тра­ди­ци­ја за­по­че­ли су но­во по­гла­вље у срп­ском ма­на­стир­ском ви­нар­ству. Пре­у­зе­ли су бри­гу о 70 хек­та­ра под ви­но­вом ло­зом у Тре­бињ­ском по­љу и за­са­ди­ли још 60 хек­та­ра мла­дих ви­но­гра­да у По­по­вом по­љу. И ту, из­ме­ђу ста­ме­но­сти ка­ме­них го­ра и му­дро­сти обли­жњег мо­ра, до­би­ја­ју из­вр­сно ви­но, ка­квог не­ма дру­гдје на свије­ту

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

109

Д А Р О В И

 Виноград и подруми манастира Тврдош

П

ро­ти­че Тре­би­шњи­ца кроз ка­ ме­но ко­ри­то Хер­це­го­ви­не и као бро­ја­ни­ца вре­ме­на са­би­ра го­ди­ не и на­ро­де, вла­да­ре и рат­ни­ке, пе­сни­ке и ду­хов­ни­ке: од тај­но­ви­тих Или­ра и Три­ ба­ла, пре­ко Ри­мља­на, све до срп­ског име­ на, од све­тих апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла до све­тих ота­ца срп­ске цр­кве, Св. Са­ве и Св. Ва­си­ли­ја, од Ју­сти­ни­ја­на до Не­ма­њи­ћа и Ко­са­ча, од осман­ли­ја до хер­це­го­вач­ких уста­ни­ка, од гу­сла­ра до Јо­ва­на Ду­чи­ћа. Из­ме­ђу пла­ни­на и мо­ра рас­цве­та­ ло се Тре­би­ње као бо­кор ме­ђу сте­на­ма. У по­ме­ша­ној кр­ви бр­ђа­на и при­мо­ра­ца ус­по­ста­ви­ла се и осо­би­та на­рав људ­ска, са­чи­ње­на од чвр­сти­не ка­ме­на и му­дро­ сти во­де, на­рав ко­ја за­чи­ња­ва тра­ја­ње на­ро­да срп­ског у Тра­ву­ни­ји, За­ху­мљу и Ху­му. Тут­ња­ли су и ов­де ра­то­ви, спи­ра­ли пам­ће­ње и со му­дро­сти као киша земљу са сада голих бр­да око Тре­би­ња. И још су не­ке ра­не све­же, ни мно­ге ста­ре ни­с у за­тво­ре­не. Нас, ме­ђу­тим, до­че­ка­ло Ду­чи­ће­во ју­ тро ис­под Ле­о­та­ра, стру­ја­ње бла­го по­ пут Са­ви­не ре­чи, бла­го­род­ни при­зрак у обла­ци­ма из­над ма­на­сти­ра. Пред на­ма отво­ре­но Тре­бињ­ско по­ље, из­ве­зе­но ло­ зом ко­ја дру­га­чи­је бро­ја­ни­це но­си и кри­ је тај­ну вра­ног хер­це­го­вач­ког ви­на, тај­ну оне искон­ске се­мен­ке бо­жан­ског у ви­ну и чо­ве­ку.

При­ча И не мо­же се дру­га­чи­је опи­са­ти ово ви­но не­го при­чом ко­ја те­че, при­чом пу­ном за­ми­шље­но­сти и по­е­зи­је, пу­ном сми­ре­ не ва­тре и се­ћа­ња, јер је оно са­мо баш та­ква при­ча, при­ча ко­ја те­че ве­ко­ви­ма и још ви­ше, још ви­ше.

110

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

Мо­на­си ма­на­сти­ра Твр­дош, пред­во­ ђе­ни игу­ма­ном Са­вом, на та­квим ду­гим тра­ди­ци­ја­ма за­по­че­ли су и но­во по­гла­ вље у при­чи о ма­на­стир­ском ви­нар­ству код нас. Пре­у­зе­ли су бри­гу о ви­но­вој ло­ зи у Тре­бињ­ском по­љу, о ста­рим за­са­ди­ ма вран­ца на 70 хек­та­ра, и по­ди­гли чак 60 хек­та­ра мла­дих ви­но­гра­да у По­по­вом по­љу. Из­ве­сно је са­да да ће се пред на­ шим очи­ма по­но­во оства­ри­ти ре­чи из ста­ре еп­ске пе­сме о Твр­до­шу и ње­го­вим чу­ве­ним по­дру­ми­ма, о „ма­на­стир­ској из­ би ис­пу­ње­ној ви­ном“. Тра­го­ви ја­сно по­ка­зу­ју да су вин­ски по­дру­ми у Твр­до­шу по­сто­ја­ли још у XV ве­ку. Тре­бињ­ско и По­по­во по­ље су из­ра­ зи­то плод­на кра­шка по­ља, на­ста­ла спи­ ра­њем зе­мљи­шта са окол­них бр­да. Не­ка­ да­шње бо­га­те шу­ме ис­кр­че­не су, нај­ви­ше у вре­ме вла­да­ви­не Мле­ча­на, ка­сни­је и у до­ба Аустро-У­гар­ске, па је вре­ме­ном еро­зи­ја сво плод­но зе­мљи­ште на­не­ла у Тре­бињ­ско и у По­по­во по­ље. Вре­ло ле­то и бла­ге зи­ме, из­ра­зи­та суб­ме­ди­те­ран­ска кли­ма, ка­ме­ни­то тло с на­но­сом нај­плод­ни­јег зе­мљи­шта, ства­ ра­ју иде­ал­не усло­ве за ра­ђа­ње ви­на, ко­је се це­ди из ка­ме­на и су­ви­не, из сун­ца и ве­тро­ва што се су­да­ра­ју из­над Тре­би­ња, ху­је­ћи са пла­ни­на и мо­ра исто­вре­ме­но. Вра­нац и жи­лав­ка ов­де ра­ђа­ју ве­ко­ви­ма. Жи­лав­ка је ов­де, ка­жу, и по­ни­кла, а до­не­ ти вра­нац, упив­ши по­себ­ност овог под­ не­бља, да­ру­је вр­ло осо­бе­на ви­на. Вра­нац или „твр­до­шко цр­но“ је из­ван­ ред­но ви­но. Оста­је у пам­ће­њу по сво­јој чи­стој бо­ји пур­пу­ра, по ми­ри­си­ма Тре­ бињ­ског по­ља у ле­то (пре­пу­ног пе­ли­на са ког ро­је­ви пче­ла до­но­се слав­ни твр­до­

шки мед), по сна­зи и пу­но­ћи ко­ја из­ви­ре из то­плог ка­ме­на на ко­јем са­зре­ва, по чу­де­сној ме­ша­ви­ни уку­са зре­ле ви­шње и смо­кве што се ла­га­но сли­ва­ју у осе­ћај бла­ге све­жи­не, по­ пут лет­њег су­мра­ка ко­ји се спу­шта око хлад­ не Тре­би­шњи­це. Али, ово је и ви­но спо­ко­ја, ма­на­стир­ске ти­ши­не и бла­го­сти мо­на­ха ко­ји га не­гу­ју. ЗА­СЛУ­ЖИ­ТИ ТА­КВО ВИ­НО Ка­да то ви­но про­на­ђе­те у свом гра­ду или се­лу, обли­жњем или да­ле­ком, ро­ђе­ном или при­ро­ђе­ном, ка­да вам ру­ка и дух кре­ну пре­ ма ње­му, на ње­го­вој уку­сно ди­зај­ни­ра­ној де­кла­ра­ци­ји мо­же­те про­чи­та­ти до­ста то­га што ће пред ва­ма отво­ри­ти баш ту при­чу, пра­ста­ру и увек но­ву. Про­чи­та­ће­те да је ге­ о­граф­ско по­ре­кло ви­на из Пе­тро­па­влов­ског по­ља, Тре­би­ње, Ис­точ­на Хер­це­го­ви­на. Да је по ти­пу цр­ве­но, су­во. Сорт­ни са­став: вра­нац. Са­зна­ће­те да се про­из­во­ди на тра­ди­ци­о­ на­лан на­чин. Вре­ње и од­ле­жа­ва­ње се од­ви­ ја у ве­ли­ким хра­сто­вим ба­чва­ма, у ста­рим манастирским по­дру­ми­ма. На на­чин ста­рих хер­це­го­вач­ких ви­на­ра, гро­жђе се ду­го оста­ вља да од­ле­жа­ва на ко­ми­ни, ка­ко би вра­нац из­не­дрио што ви­ше бо­је­них и та­нин­ских ма­ те­ри­ја, ко­је ви­ну да­ју упе­ча­тљи­ву струк­т у­ру и пу­но­ћу. „Као пра­во че­до хер­це­го­вач­ког под­не­бља, ово ви­но пле­ни из­ра­зи­том бо­јом пур­пу­ра, упе­ча­тљи­вим екс­трак­том, воћ­ном аро­мом и уку­сом ко­ји под­се­ћа на зре­ле ви­шње и смо­ кве“, чи­та­те. Ако сте прет­ход­но по­се­ти­ли сајт вин­ ских по­дру­ма ма­на­сти­ра Твр­дош (www.tvr­ dos.com), се­ти­ће­те се: „Пу­но­ћа и из­у­зет­но осве­жа­ва­ју­ће ки­се­ли­не да­ју му сна­жну енер­ ги­ју и нео­гра­ни­че­не мо­гућ­но­сти за сла­га­ње са хра­ном. Иде­ал­но се сла­же са ди­мље­ним и су­ше­ним ме­сом, зре­лим пу­но­ма­сним си­ ре­ви­ма, си­ре­ви­ма из уља, свим вр­ста­ма ди­ мље­не ри­бе, је­гу­љом на жа­ру, свим вр­ста­ма пе­че­ња, а на­ро­чи­то са јаг­ње­ти­ном ис­под са­ ча. Из­ван­ред­но се сла­же и са ме­сом са ро­ шти­ља. По­себ­но га пре­по­ру­чу­је­мо уз спе­ци­ ја­ли­те­те од џи­ге­ри­це. Оба­ве­зно га про­бај­те са џи­ге­ри­цом у сла­ни­ни, или у ком­би­на­ци­ји са сла­ни­ном и су­вим шљи­ва­ма.“ За­ста­ни­те и ослу­шни­те се­бе. „Ослу­шни­те кроз се­бе це­лу Тво­ре­ви­ну.“ Ако сте осе­ти­ли, узми­те. Ако ни­сте, тра­жи­те да­ље. Ни­је ово ви­но за вас, ни ви за ње­га. Твр­до­шко ви­но слу­жи се ис­кљу­чи­во на соб­ној тем­пе­ра­т у­ри. Они ко­ји га нај­бо­ље зна­ју пре­по­ру­чу­ју де­кан­ти­ра­ње. s SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

111

О Б Ј Е К Т И В

 Дрина и њене отоке у Семберији

СУ­СРЕТ УМЈЕТ­НИ­КА СА СВО­ЈОМ ЗЕ­МЉОМ

До­ку­мен­ти о ље­по­ти

С

 Дрина у горњем дијелу свог кањона  Ријека Плива  Херцеговачке чаролије (горе) рудник Станари код Добоја (доле)

112

ло­бо­дан Кр­стић (Дра­га­ље­вац код Би­је­љи­не, 1947). Мај­стор фо­то­гра­фи­је, у пу­ном сми­слу обје те ри­је­чи. Ка­да је дав­не 1962, у пр­вом раз­ре­ду гим­на­зи­је, као по­бјед­ник ли­те­рар­ ног кон­кур­са до­био фо­то-апа­рат, ни­је мо­гао зна­ти да је то ње­гов су­срет са соп­стве­ном суд­би­ном. У два­де­се­тој, као сту­дент ма­шин­ ства у Бе­о­гра­ду, за­вр­ша­ва Шко­лу фо­то­гра­фи­је Фо­то-клу­ба „Елек­ тро­ма­ши­нац“, а већ од 1970. уче­ству­је на из­ло­жба­ма умјет­нич­ке фо­то­гра­фи­је ши­ром та­да­шње зе­мље и у ино­стран­ству. Кри­ти­ча­ри ве­ле да „на­ги­ње си­жеу“, „ви­ше пла­стич­ним не­го на­ ра­тив­ним еле­мен­ти­ма“. „Кр­сти­ћев прст од­лу­чи се тек он­да кад се ви­зу­ел­на да­тост пре­кло­пи с умет­ни­ко­вим ду­хов­ним, ка­да је си­гу­ ран да нам от­кри­ва тај­ну, да­ру­је ра­дост и ра­до­зна­лост.“ По­чео је од лајф фо­то­гра­фи­је и пор­тре­та обич­ног сви­је­та, ту, око нас. Ви­со­ ке до­ме­те оства­рио је у жан­ру ак­та. Ње­гов при­ступ те­ми же­не, и у ак­т у и у пор­тре­т у, вр­ло је ис­тан­чан. Оба­ви­је­но ве­лом сен­ке и не­до­ре­че­но­сти, сво у на­гла­ше­ној кон­траст­ној свје­тло­сти, ње­но ти­је­ло скри­ва от­кри­ва­њем, го­ во­ри ћу­та­њем и обла­чи се у соп­стве­но пам­ће­ње. Ипак, пра­ви вр­ху­нац Кр­сти­ће­ве ум­јет­­но­сти је зре­ли су­срет са Срп­ ском. Пеј­­заж, за­ви­чај­ни, на­ро­чи­то се­о­ски и пред­је­ли не­на­ру­ше­не при­ро­ де. Ко­њи на про­план­ку под пла­ни­ном. Сви­та­ње над ка­њо­ном и су­тон на је­зе­ру. Ста­ра ку­ћа са слам­ним кро­вом, на њој гни­је­здо ро­да. Па­стир крај ста­да, с ки­шо­бра­ном. Гра­ђе­ви­не, на­да­све мо­сто­ви, по­пут оног на Же­пи и у Ви­ше­гра­ду, ко­ји­ма се око ка­ме­ре ди­ви на не­ки ан­дри­ћев­ски на­чин... Од оних је ста­рих мај­сто­ра ко­ји свје­тло­сти и бо­је ло­ве у при­ро­ди, у тво­ре­ви­ ни бож­јој, а не у „фо­то­шо­пу“. Об­ја­вио је фо­то­мо­но­гра­фи­је Бар­да­ча, Ка­мен­град, Злат­но до­ба, Раз­глед­ ни­ца Би­је­љи­не, али кру­на ње­го­вог до­са­да­шњег ра­да сва­ка­ко су Срп­ска, зе­мља им­пре­си­ја и Не­бом из­над Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Сто­га, ни­је слу­чај­но што су упра­во фо­то­гра­фи­је Сло­бо­да­на Кр­сти­ћа по­че­так и крај нул­тог бро­ја Срп­ске – На­ци­о­нал­не ре­ви­је. Не мо­ра­те вје­ро­ ва­ти на­ма, вје­руј­те соп­стве­ним очи­ма. s

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

113

О Б Ј Е К Т И В

114

/

L E N S

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

115

О Б Ј Е К Т И В

/

L E N S

Билећко језеро

116

SRPSK A  SPECIJALNO IZDAWE  2013

SRPSK A  SPECIAL EDITION  2013

117

Ан­дри­ће­ва ста­за „На по­чет­ку свих ста­за и пу­те­ва, у осно­ви са­ме ми­сли о њи­ма, сто­ји оштро и не­из­бри­си­во уре­за­на ста­за ко­јом сам пр­ви пут сло­бод­но про­хо­дао... И на сви­ма дру­мо­ви­ма и пу­те­ви­ма ко­ји­ ма сам доц­ни­је у жи­во­ту про­шао, жи­вео сам са­мо од те убо­ге сре­ће, од сво­је ви­ше­град­ске ми­сли о бо­гат­ству и ле­по­ти ство­ ре­ног све­та. Јер, ис­под свих дру­мо­ва зе­мље стал­но је те­кла са­мо за ме­не ви­дљи­ва и осет­на оштра ви­ше­град­ска ста­за, од да­на кад сам је на­пу­стио па до да­нас. У ства­ри, по њој сам ја од­ме­ра­вао свој ко­рак и по­де­ша­вао ход. Це­лог ве­ка ме ни­је на­пу­шта­ла.“ (Иво Ан­дрић: Ста­зе)

Споменик Иви Андрићу у Каменграду, Вишеград