Srpska, broj 8-9, srpski

EU 5 € ♦ GB 3,5 £ ♦ USA 7 $ ♦ CH 7 CHF ♦ RUS 250 RUB ♦ 40 NOK ♦ 45 SEK ♦ 500 HUF ♦ HR 20 HRK ♦ MK 200 MKD ♦ CG 3 € ♦ SRB 290 RSD

година II  број 8-9, 2014.  цијена 10 KM www.nacionalnarevija.com

Борбе и побједе

POGODITI U SRCE STVARI

Поводом 900. годишњице рођења Стефана Немање (светог Симеона Мироточивог),

ИЗВАНРЕДНА ИЛУСТРОВАНА МОНОГРАФИЈА! Стари и нови текстови, житија и слу жбе, пјесме и студије, фотографије и сликарска дјела! Искористите прилику, набавите са попустом!

ПРИНЦИП ПРЕС Цетињска 6, Београд; Тел. +381 11 322 70 34, +381 11 322 16 92 www.nacionalnarevija.com, www.turistinfosrbija.com, princip.press@gmail.com

ПРИНЦИП ПРИНЦИП ПРЕС ПРЕС

„Од злата јабука“ ТВ­ИЗДАЊЕ­„НАЦИОНАЛНЕ­РЕВИЈЕ“! Ко­ла­жна­еми­си­ја­о­Ср­би­ји,­ње­ним­пре­де­ли­ма­­ и­љу­ди­ма,­ва­ро­ши­ма­и­оби­ча­ји­ма,­­ кул­т ур­но-исто­риј­ском­на­сле­ђу­и­­ при­вред­но-ту­ри­стич­ким­по­тен­ци­ја­ли­ма.­­ Пу­то­пи­си,­пор­тре­ти,­пре­да­ња,­ме­ло­ди­је. Нај­леп­ше­из­Ср­би­је,­зна­лач­ки­и­с­љу­ба­вљу! > Од 12. фебруара на Првом програму Радиотелевизије Србије (РТС 1), че твртком од 22:45

П Р О Л О Г

Из­да­вач „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник Ми­шо Ву­јо­вић Уред­ник Бра­ни­слав Ма­тић

Н

Тех­нич­ки уред­ник Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић Са­рад­ни­ци Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Не­бој­ша Је­врић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић, Бо­јан Ман­дић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Зо­ран Пе­ја­ши­но­вић, Сло­бо­дан Кр­стић, Сан­дра Кља­јић, Сен­ка Три­вић, Сан­дра Јо­со­вић, Да­ја­на Ко­ро­ли­ја, Рад­ми­ла Ђе­вић, Ве­сна Ка­пор, Алек­сан­дра Глишић Мар­ке­тинг Мир­ко Ву­јо­вић, Ире­на Сто­лић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман Је­ле­на Јо­вић, Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, Ми­лен­ко Ва­си­лић Штам­па „Пор­тал“, Бе­о­град Пред­став­ни­штво за Ре­пу­бли­ку Срп­ску „Прин­цип Прес РС“ Але­ја Све­тог Са­ве 7, 78000 Ба­ња­лу­ка Тел/Факс: +387 (51) 304 360 srp­ska­@na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com Ди­ја­на Пет­ко­вић, ди­рек­тор Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“, 12/24 Loch Stre­et, 3182 St Kil­da West, VIC Је­ле­на Јан­ко­вић, ди­рек­тор

На насловној страни: Немања Гордић, најбољи спортиста Српске у 2014. (Фото: Лична архива) CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 008(497.6 Република Српска) ISSN 2334-850X, COBISS.SR-ID 199401228

04

Огле­да­ло МА­ЛО ПОД­СЈЕ­ЋА­ЊЕ ИЛИ ЗА­ВР­ШНА РАЗ­МА­ТРА­ЊА

а­ци­о­нал­на ре­ви­ја за­тва­ра свој дру­ги го­ди­шњи круг у Срп­ ској. Пред чи­та­о­ци­ма је до­сад ви­ше од 2.000 стра­ни­ца на два је­зи­ка, бли­зу 400 тек­сто­ва, око 1.100 ма­га­зин­ских и умјет­ нич­ких фо­то­гра­фи­ја, на де­се­ти­не ауто­ра. Срп­ска је об­у­че­на у сво­је нај­бо­ље оди­је­ло и нај­љеп­шу при­чу. Ус­прав­на, нор­мал­на и сво­ја. Чи­та­о­ци и да­ље ре­а­гу­ју од­лич­но, и до­ма­ћи и до­бро­на­мјер­ни стран­ци. Али ових да­на наш ме­наџ­мент и уред­ни­штво те­мељ­но раз­ ма­тра­ју да ли ће­мо ула­зи­ти у тре­ћи круг. За­што? Срп­ску НР по­кре­ну­ли смо по по­зи­ву. За­мо­ље­ни смо да пре­ са­ди­мо ов­дје пројекат ко­ји већ осам го­ди­на успје­шно оства­ ру­је­мо у Ср­би­ји. У пр­вој го­ди­ни има­ли смо ви­со­ко по­кро­ви­ тељ­ство Пред­сјед­ни­ка Ре­пу­бли­ке. Ни та­да ни­смо же­ље­ли да овај пр­о­је­кат ра­сте на те­рет на­ро­ду Срп­ске, па смо тр­о­шков­ ник све­ли прак­тич­но на ци­је­ну штам­пе. На­мје­ра­ва­ли смо да све оста­ло по­кри­је­мо при­хо­дом од мар­ке­тин­га, из жи­вих при­ вред­них из­во­ра, на те­ме­љу обо­стра­ног нор­мал­ног по­слов­ног ин­те­ре­са. Ре­че­но нам је да је то ве­о­ма ли­јеп при­мјер и да ће нам, на тој осно­ви, „сва вра­та би­ти отво­ре­на“. Да ће при­вред­ни си­сте­ми и др­жав­ни фон­до­ви дио сво­јих ре­дов­них ре­клам­них и мар­ке­тин­шких ак­тив­но­сти ре­а­ли­зо­ва­ти пре­ко Срп­ске НР. Та­ко ће оства­ри­ва­ти сво­је ин­те­ре­се и функ­ци­је, а исто­вре­ме­но омо­ гу­ћи­ти одр­жа­ва­ње овог по­ду­хва­та од ва­жно­сти за Срп­ску. Сем два из­у­зет­ка, слу­чај­на и не­до­вољ­на, ни­шта се од то­га ни­је до­го­ди­ло. „Ли­јеп при­мјер“ као да нам је за­тва­рао сва вра­ та. Мо­гућ­ност да се за три­де­сет пу­та ма­њи но­вац пр­о­из­ве­де не­што сто пу­та бо­ље – то је по­ста­ло по­ред­бе­на је­ди­ни­ца на ко­ ју се по­при­је­ко гле­да у па­ра­си­стем­ским пе­ри­о­ни­ца­ма нов­ца и мрач­ним џе­по­ви­ма па­ра­зи­ти­зма. У том не­у­мо­љи­вом огле­да­лу са со­бом су се су­о­чи­ла мно­га на­ка­зна ли­ца. Бр­зо су се спо­ра­зу­ мје­ла о оп­струк­ци­ји. Али ни­с у они наш по­сао и на­ша бри­га. У дру­гој го­ди­ни ми смо Срп­ску НР об­ја­вљи­ва­ли са­ми, сво­јим сна­га­ма и жр­твом, упр­кос све­му. Учи­ни­ли смо све што је до нас, баш све, па и ви­ ше од то­га. Са­ми ви­ше не мо­же­мо. Са­да, умје­сто да раз­ма­тра­мо на ко­ли­ко је­зи­ка да пр­о­ши­ри­мо из­ла­же­ње, ми пр­о­цје­њу­је­мо да ли да уоп­ште на­ста­вља­мо. На овом рас­кр­шћу ври­је­ме је да о све­му раз­ми­сле они на чи­ји смо до­бри при­је­длог и по­че­ли. Да ли је Срп­ској по­треб­на ова­ква На­ци­о­нал­на ре­ви­ја, па и још раз­ви­је­ни­ја и бо­ља? Ако је­сте, до­го­во­ре је нео­п­ход­но по­што­ва­ти. Ако ни­је, он­да са њи­ хо­вим по­што­ва­њем пре­ма Срп­ској не­што круп­но ни­је у ре­ду. 

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

САДРЖАЈ Витраж 04 Про­лог 06 Хро­ни­ка

Путоказ 10 Ал­бум: Не­за­бо­рав 16 Сло­бо­да: Сто­го­ди­шњи­ца Бит­ке на Дри­ни 26 Ста­зе: На Зе­лен­го­ри, кроз пу­сту ље­по­ту 34 При­ро­да: Цар­ство пти­ца у Ши­по­ву 40 Ста­ра уми­је­ћа: Шар­ги­је из Дер­вен­те 44 От­кри­ва­ње: Тај­ни град у Ма­лом Звор­ни­ку 50 Хо­до­ча­шћа: Срп­ска цр­ква у За­дру

Читанка 58 Исто­ри­ја и ле­ген­да: Па­вле Ба­кић 64 Пре­да­ња: Ма­то Глу­шац, зду­хаћ и про­рок 112 Бај­ка: Вре­тен­ко, осми па­ту­љак

Култура 70 СвЈе­ти­о­ни­ци: Шпи­ро Бо­ца­рић 78 Тра­го­ви: Ку­ћа Сто­ја­но­ви­ћа у При­је­до­ру 84 Ље­то­пис: Дје­тињ­ство ауто­мо­би­ли­зма 90 Сце­на: Ба­ња­луч­ки „Ор­феј у под­зе­мљу“

Људи 94 Жи­вот, ро­ма­ни: Аца Сел­тик, му­зи­чар 104 Ви­ше од игре: Урош Пе­тро­вић, пи­сац 116 Сви­је­то­ви: Ур­су­ла Јо­вић, пје­ва­чи­ца 122 По­бјед­ник: Не­ма­ња Гор­дић, ко­шар­каш

Представљање 128 Здра­вље: „Мер­кур“, Вр­њач­ка Ба­ња 132 Ве­зе: „М:тел“ Покровитељ издања:

Партнери издања:

РТС - Јавни сервис Србије

ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА војводина

Институт за ратарство и повртарство

ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ подршку МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ СРБИЈЕ SRPSK A  No 8-9  2014

05

В И Т Р А Ж

Т РА К А >> Га­ла кон­церт ба­ња­луч­ког Град­ског там­бу­ра­шког ор­ке­стра, ко­ји се ви­ ше од де­сет го­ди­на при­ре­ђу­је уочи Срп­ске но­ве го­ди­не, одр­жан је у Кул­т ур­ном цен­тру Ба­ња­лу­ке. При­ ход од про­да­је ула­зни­ца на­ми­је­њен је као по­моћ за рад шко­ле там­бу­ре. >> „При­чај ми Ру­си­ју“ на­зив је пр­вог кон­кур­са за крат­ку при­чу ко­ји ор­ га­ни­зу­је Дру­штво срп­ско-ру­ског при­ја­тељ­ства „Брат­ство“ из Ба­ња­ лу­ке, у са­рад­њи с Ам­ба­са­дом Ру­си­је у БиХ. Те­ма је сло­бод­на, а кон­курс отво­рен до 25. мар­та. >> Ба­ња­луч­ко сту­дент­ско по­зо­ри­ште у 2014. го­ди­ни при­мље­но је у Ме­ђу­ на­род­ну асо­ци­ја­ци­ју уни­вер­зи­тет­ ских по­зо­ри­шта (АИТУ) и до­би­ло је ли­цен­цу за ор­га­ни­зо­ва­ње фе­сти­ ва­ла „Ке­стен­бург“, ко­ји ће би­ти одр­ жан од 31. ју­ла до 9. ав­гу­ста 2015. >> Жен­ски ор­ке­стар у Аушви­цу на­слов је пре­да­ва­ња ко­је је не­дав­но у Ба­ ња­лу­ци одр­жа­ла Ми­ли­ја­на Па­вло­ вић, му­зи­ко­лог са Уни­вер­зи­те­та у Ин­збру­ку. Го­во­ри­ла је о фор­ми­ра­ њу ове вр­сте ор­ке­стра као об­ли­ку му­че­ња и јед­ном од хи­ро­ва иде­о­ло­ га кон­цло­го­ра.

Па­три­јарх Па­вле Из­ло­жба по­све­ће­на бла­же­но­по­чив­шем па­три­јар­х у срп­ском Па­влу, пр­во­бит­но по­ста­вље­на у Му­зе­ју Срп­ ске пра­во­слав­не цр­кве у Бе­о­гра­ду по­во­дом сто­те го­ди­ шњи­це ње­го­вог ро­ђе­ња и пе­те го­ди­шњи­це упо­ко­је­ња, би­ће по­чет­ком фе­бру­а­ра отво­ре­на и у Би­је­љи­ни. Ка­ ко је на­ја­вио Вла­ди­мир Ра­до­ва­но­вић, управ­ник Му­зе­ ја СПЦ, то је дио са­рад­ње са Се­кре­та­ри­ја­том за вје­ре Срп­ске у окви­ру ко­је ће дра­го­цје­но­сти из ри­зни­ца овог му­зе­ја би­ти че­шће из­ла­га­на ши­ром Ре­пу­бли­ке. „Мо­гућ­но­сти по­сто­је и тре­ба их ис­ко­ри­сти­ти. На­ци­ о­нал­но бла­го тре­ба бу­де до­ступ­но на­шем на­ро­ду“, ка­же Ра­до­ва­но­вић.

До­ку­мен­ти о стра­да­њу Го­ди­на стра­да­ња: 1942. на­зив је до­ку­мен­тар­но-исто­ риј­ске из­ло­жбе по­ста­вље­не не­дав­но у при­је­дор­ском Му­зе­ју Ко­за­ре. Кроз по­тре­сну до­ку­мен­тар­ну гра­ђу, пре­до­че­на су стра­шна ма­сов­на стра­да­ња срп­ског ци­

>> Не­над Јан­ко­вић (Не­ле Ка­рај­лић), чу­ве­ни срп­ски рок-му­зи­чар и аутор књи­ге Фај­ронт у Са­ра­је­ву, до­ни­рао је до­бој­ској би­бли­о­те­ци око дви­ је сто­ти­не књи­га, ка­ко би по­мо­гао овој уста­но­ви у на­по­ри­ма да об­но­ ви књи­жни фонд на­кон про­шло­го­ ди­шњих ра­зор­них по­пла­ва. По­моћ су на­ја­ви­ли и Ма­ти­ца срп­ска, На­ род­на би­бли­о­те­ка Ср­би­је и Би­бли­ о­те­ка у Ста­рој Па­зо­ви. >> Фил­мо­ве у при­је­дор­ском би­о­ско­ пу „Ко­за­ра“ 2014. гле­да­ло је за око

06

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

вил­ног ста­нов­ни­штва од стра­не хр­ват­ске др­жа­ве и ње­ них оку­па­ци­о­них вој­них фор­ма­ци­ја у пе­ри­о­ду офан­ зи­ве од ју­ла до ок­то­бра 1942. го­ди­не, а по­себ­но по­кољ ци­ви­ла у Ве­ли­ком Па­лан­чи­шту. До­ку­мен­ти су из ле­га­та Бо­шка Ба­шко­та, усту­пио их је Му­зеј у Гра­ди­ни, а аутор по­став­ке је Ве­дра­на Ада­мо­вић.

Пе­чат гра­ду Ба­ња­лу­ка: Зна­ме­ни­те же­не у исто­ ри­ји гра­да на­слов је ка­пи­тал­не књи­ге аутор­ског ти­ма ко­ји чи­не Би­ља­на Па­ нић Ба­бић, Ми­ле­на Ка­ра­пе­та­но­вић, Са­ња Љу­би­шић, Љи­ља­на Пот­ко­њак Па­нић и Жељ­ко Са­ва­но­вић. Са­др­жи би­о­граф­ске по­дат­ке, при­че, анег­до­те и фо­то­гра­фи­је зна­чај­них же­на ро­ђе­них у Ба­ња­лу­ци или сти­ца­ јем окол­но­сти ве­за­них за овај град, од сред­њег ви­је­ка до на­шег вре­ме­ на. Књи­га је не­дав­но зва­нич­но пред­ста­вље­ на у На­род­ној и уни­ вер­зи­тет­ској би­бли­о­те­ ци Срп­ске.

Де­сни­ца пр­ви Про­ље­ћа Ива­на Га­ле­ ба Вла­да­на Де­сни­це би­ ће пр­ва књи­га на сви­је­т у об­ја­вље­на у 2015. го­ди­ни. У окви­ру ма­ни­фе­ста­ци­је „Књи­жев­на ста­за Дје­да Мра­за“, књи­гу ће у но­ во­го­ди­шњој но­ћи пред спо­ме­ни­ком Пе­тру Ко­ чи­ћу у цен­тру Ба­ња­лу­ке пред­ста­ви­ти књи­жев­ник Ни­ко­ла Ву­ко­лић, чел­ни чо­вјек За­ду­жби­не „Пе­ тар Ко­чић“. Та­ко ће би­ти на­ста­вље­на ли­је­па и нео­бич­на тра­ди­ци­ја за­по­че­та 2001. Пред про­мо­ци­ју би­ће одр­жан и „ми­мо­ход Дје­да Мра­зе­ ва“, ко­ји ће на спо­ме­ник Ко­чи­ћу по­ло­жи­ти цви­је­ће и ка­ зи­ва­ти по­е­зи­ју.

10.000 по­сје­ти­ла­ца ви­ше не­го у 2013. То је ре­зул­тат мо­дер­ни­за­ци­ је би­о­ско­па и ди­ги­та­ли­за­ци­је ње­ го­ве опре­ме. >> Бли­зу три сто­ти­не нај­мла­ђих чла­но­ва тре­бињ­ског Кул­т ур­но-ум­је­ т­нич­ког дру­штва „Алат“ об­ра­до­ ва­ло је не­дав­но пу­бли­ку у свом гра­ду пред­ста­вља­њем ига­ра и пје­­са­ма из Хер­це­го­ви­не. >> Из­ло­жба из ци­клу­са Ли­ца мла­де и та­лен­то­ва­не ба­ња­луч­ке умјет­ни­ це На­та­ше Кра­гуљ пред­ста­вље­на је у бер­лин­ској га­ле­ри­ји „Ори“. >> У окви­ру „Ја­ну­ар­ских све­ча­но­сти“ у Фо­чи одр­жан је тра­ди­ци­­о­­нал­ ни бо­жић­ни кон­церт, на ко­јем су на­сту­пи­ли ан­сам­бли и му­зи­ча­ри кул­т ур­но-умјет­нич­ких дру­шта­ ва „Ви­ла“ и „Фо­ча“, ет­но-гру­па „Пла­ви не­ве­ни“ и на­род­ни гу­слар Ми­ло­рад Чан­чар. >> Ше­сто­чла­на еки­па раф­те­ра из Фо­­че до­би­ла је при­зна­ње гра­да Обрен ­ ов­ца за из­у­зе­тан до­при­нос у спа­са­ва­њу љу­ди то­ком мај­ских по­пла­ва. >> У че­ни­ци Му­зич­ке шко­ле „Кор­ не­ли­је Стан­ко­вић“ из Би­је­љи­не, Угље­ви­ка и Гра­ца одр­жа­ли су бо­ жић­ни кон­церт у пре­пу­ној са­ли Цен­тра за кул­т у­ру у Би­је­љи­ни. На­ја­вље­но је и њи­хо­во уче­шће на ме­ђу­на­род­ном так­ми­че­њу у Сло­ вач­кој. >> „Зе­ле­на не­дје­ља“, ма­ни­фе­ста­ци­ја у ор­га­ни­за­ци­ји Фон­да­ци­је „Фа­бри­ ка ра­до­сти“, би­ла је при­ли­ка да се Ба­ња­лу­ча­ни­ма пред­ста­ве до­ма­ћа ор­ган­ска хра­на и пи­ћа, при­род­ни про­из­во­ди и ру­ко­тво­ри­не.

SRPSK A  No 8-9  2014

07

В И Т Р А Ж

Т РА К А >> Ба­ња­лу­ку је у пр­вих је­да­на­ест мје­се­ци 2014. по­сје­ти­ло 60.500 ту­ ри­ста, а оства­ре­но је 101.359 но­ ће­ња, из­ја­вио је ди­рек­тор град­ске Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Осто­ја Ба­ра­шин. По­да­ци су охра­бру­ју­ ћи и под­сти­чу „да се и да­ље ра­ ди на уна­пре­ђе­њу ала­та и на­чи­на про­мо­ви­са­ња ту­ри­стич­ке по­ ну­де гра­да“. >> Бо­жић­но-но­во­ди­шњи тур­нир у ма­лом фуд­ба­лу два­де­сет пр­ви пут одр­жан у до­бој­ској град­ској спорт­ ској дво­ра­ни. >> А со­ци­ја­ци­ја филм­ских рад­ни­ка Срп­ске по­здра­ви­ла је од­лу­ку Вла­ де да се у бу­џе­т у за 2015. на­ђе и став­ка „Сред­ста­ва за раз­вој фил­ ма“ у из­но­с у од 100.000 КМ. То ће омо­гу­ћи­ти да се мно­гим про­јек­ти­ ма уђе у ко­про­дук­циј­ске од­но­се са европ­ским и бал­кан­ским фон­до­ ви­ма.

Жи­ви мост „Да­ни ру­ске кул­т у­ре“ на­зив је про­грам­ски бо­га­те ма­ни­фе­ста­ци­је одр­жа­не не­дав­но у Ру­ском кул­т ур­ном цен­тру у Ба­ња­лу­ци. Ру­ска пре­да­ва­ња, ра­ди­о­ни­це, му­ зич­ке ве­че­ри и фил­мо­ви при­ву­кли су ве­ли­ку па­жњу у Срп­ској. Пред­ста­вље­ни су и ан­самбл „Алек­сан­дар Нев­ ски“ и Клуб сту­де­на­та ру­ског је­зи­ка „Ана Ах­ма­то­ва“. Уз но­во­го­ди­шњу пред­ста­ву, при­ка­зан је и филм Иро­ни­ја суд­би­не ре­ди­те­ља Ељ­да­ра Рја­за­но­ва. Ма­ни­фе­ста­ци­ја је за­тво­ре­на пре­да­ва­њем Рах­ма­њи­нов, или о над­мо­ћи ге­ ни­јал­ног ду­ха Ар­се­на Чар­ки­ћа.

>> Бо­рач­ка ор­га­ни­за­ци­ја оп­шти­не Брод за­тра­жи­ће од ло­кал­не са­мо­ у­пра­ве да са­да­шња Ста­ди­он­ска ули­ца по­не­се име Слав­ка Ли­си­ це. Гра­ђа­ни Бро­да сма­тра­ју овог ге­не­ра­ла Вој­ске Срп­ске нај­за­слу­ жни­јим за осло­бо­ђе­ње оп­шти­не у од­брам­бе­но-отаџ­бин­ском ра­т у де­ве­де­се­тих. >> Бес­плат­ним ноћ­ним ски­ја­њем зва­ нич­но је отво­ре­на ово­го­ди­шња ски­ја­шка се­зо­на у На­ци­он ­ ал­ном пар­ку „Ко­за­ра“. Ци­је­не су оста­ле на про­шло­го­ди­шњем ни­воу. >> „Но­во­го­ди­шње ср­це“, ху­ма­ни­тар­ на ак­ци­ја ор­га­ни­за­ци­је „Бу­ди­мо љу­ди“, об­ра­до­ва­ла је бли­зу дви­је сто­ти­не ма­ли­ша­на у Ба­ња­лу­ци и До­бо­ју.

08

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

Ра­дио „Ло­гос“ У Ар­хи­је­реј­ском на­мје­сни­ штву бр­чан­ском, при Хра­му све­те Пет­ке у Гр­чи­ци, по­чео је да ра­ди пр­ви ин­тер­нет ра­дио у Епар­хи­ји звор­нич­ко-ту­злан­ ској – Пра­во­слав­ни ду­хов­ни ра­дио „Ло­гос“. С епи­скоп­ ским бла­го­сло­вом, овај ра­дио би­ће окре­нут жи­во­т у и ду­хов­но­сти са­вре­ме­ног чо­вје­ка, на­ро­чи­то мла­дих, пру­ жа­ју­ћи „ло­го­сна бо­го­чо­вје­чан­ска упо­ри­шта“ и утје­ху, да­ју­ћи „пу­то­ка­зе у овој све бес­пут­ни­јој епо­хи“.

Но­во ски­ја­ли­ште Код по­чет­не ста­ни­це гон­до­ле „Ја­хо­ри­на Екс­прес“ све­ ча­но је отво­ре­но но­во ски­ја­ли­ште „Гор­ње Па­ле – Рав­на пла­ни­на“. Ста­за је ду­гач­ка 1.200 ме­та­ра, до ње­ног вр­ха сти­же се лиф­том ка­па­ци­те­та 800 ски­ја­ша на сат. Ис­пу­ ња­ва све стан­дар­де за одр­жа­ва­ње вр­х ун­ских так­ми­че­ ња. Сим­бо­лич­но су је отво­ри­ли ре­пре­зен­та­тив­ци БиХ

>> На из­ле­ти­шту Зе­лен­ко­вац код Мр­ко­њић Гра­да све­ча­но је отво­ре­ на но­ва са­ла, ка­па­ци­те­та ше­зде­ сет мје­ста. До­гра­ђе­на је у еко-ет­ но сти­лу, из сред­ста­ва Еко­ло­шког по­кре­та „Зе­лен­ко­вац“. >> Го­ди­шњи кон­церт мје­шо­ви­тог хо­ра Кул­т ур­но-умјет­нич­ког дру­ штва „Уна“ одр­жан је не­дав­но у Но­вом Гра­ду. Пу­бли­ка је ужи­ва­ ла у ду­хов­ној и свје­тов­ној му­зи­ци до­ма­ћих и стра­них ком­по­зи­то­ра.

у алп­ском ски­ја­њу Мар­ко Шљи­вић, Жа­на Но­ва­ко­вић и Мар­ко Ру­дић. Ски-цен­тар је дио бу­ду­ће гон­до­ле Па­ле– Ја­хо­ри­на и про­јек­та „Ћи­ро“ (уско­трач­на пру­га ко­ја ће по­ве­зи­ва­ти Са­ра­је­во и Па­ле).

Но­ви бал, ста­ра от­ме­ност „Беч­ки бал“, је­дан од нај­зна­чај­ни­јих европ­ских кул­т ур­ но-ху­ма­ни­тар­них до­га­ђа­ја, 14. фе­бру­ар ­ а 2015. сти­ћи ће и у Ба­ња­лу­ку. Би­ће одр­жан у „Кри­стал­ној дво­ра­ни“ хо­те­ла „Бо­сна“ и оку­пи­ће ве­ли­ки број углед­ни­ка из јав­ног жи­ во­та, ди­пло­ма­ти­је, по­ли­ти­ке, еко­но­ми­је, спор­та и ме­ди­ ја. Пла­ни­ра­но је да тај „беч­ки спој пле­са, пре­фи­ње­но­сти, ужи­ва­ња и кул­т ур­ног са­др­жа­ја по нај­ви­шим стан­дар­ди­ ма“, по­ста­не фе­бру­ар­ска тра­ди­ци­ја у гра­ду на Вр­ба­с у.

>> Сту­ден­ти Прав­ног фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Ис­точ­ном Са­ра­је­ву ор­га­ни­зо­ва­ли су ве­че кул­т у­ре у Цен­тру за ви­со­ко обра­зо­ва­ње у Би­је­љи­ни. Про­грам је имао так­ ми­чар­ски ка­рак­тер, до­ди­је­ље­не су и при­год­не на­гра­де. >> Кул­т ур­ни фонд „Ру­ски сви­јет“ ор­ га­ни­зо­вао је ве­че по­е­зи­је у Срп­ском кул­т ур­ном цен­тру у Мо­дри­ чи. Ти­ме је оби­ље­же­на пр­ва го­ди­шњи­ца ра­да кан­це­ла­ри­је Фон­ да у овом гра­ду. >> Иво­на Одиц­ки, уче­ни­ца Основ­ не шко­ле „Пе­тар Ко­чић“ из При­ је­до­ра, по­бјед­ник је че­тр­на­е­стог Фе­сти­ва­ла „Дје­ца пје­ва­ју хи­то­ве“, одр­жа­ног не­дав­но у При­је­до­ру. >> Пје­снич­ки су­срет књи­жев­них ства­ ра­ла­ца из Фо­че и Ви­ше­гра­да, у ор­ га­ни­за­ци­ји Дру­штва љу­би­те­ља пи­ са­не ри­је­чи „Мост“, одр­жа­ни су у До­му кул­т у­ре у Ви­ше­гра­ду. >> Ду­шан­ка Ку­жет, пје­сни­ки­ња и сли­ кар­ка из Гра­ди­шке, члан Удру­же­ ња књи­жев­ни­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Ср­би­је, ко­ја је до са­да об­ја­ви­ла де­се­так књи­га по­е­зи­је и про­зе за дје­цу и од­ра­сле, пре­ми­ну­ла је не­ дав­но у 61. го­ди­ни.

SRPSK A  No 8-9  2014

09

А Л Б У М

 Срп­ски по­ло­жа­ји на Са­ви  Срп­ски вој­ни­ци на ар­ти­ље­риј­ском по­ло­жа­ју у Ср­би­ји. Ма­ло срп­ско гро­бље крај Ве­зи­ро­вог мо­ста у Ал­ба­ни­ји

 Ва­са Ешки­ће­вић: Из­ла­зак срп­ске вој­ске на мо­ре у Ал­ба­ни­ји. Бек­ство Аустро-Уга­ра пре­ко Са­ве

10

ПО­СВЕ­ТА ЈУ­НА­ЦИ­МА ВЕ­ЛИ­КОГ РА­ТА

Не­за­бо­рав

„М

и, рат­ни до­бро­вољ­ци, да­ва­ли смо све од се­бе, жр­тву­ју­ћи и сво­је жи­во­те на бо­ји­шти­ма. Сле­де­ћег да­на опет ће мно­ги по­ги­ну­ти на бој­ним по­љи­ма. Но, и по­сле ће би­ти ра­то­ва. Ви, мла­ди, шко­лар­ци, ђа­ци, ка­ да бу­де­те ста­са­ли за рат и бо­ри­ли се мо­жда за друк­чи­је иде­је во­ди­ље не­го што су на­ше, по­не­си­те у сво­јим ср­ци­ма са­мо­пре­гор до­бро­во­ља­ца. И не­мој­ те нас за­бо­ра­ви­ти.“ Та­ко је на Со­лун­ском фрон­т у, у те­шком тре­нут­ку пред од­с уд­ни срп­ски удар, на па­пи­ру ис­трг­ну­том из не­ког блок­чи­ћа, на­пи­сао срп­ски офи­цирдо­бро­во­љац Ми­лан Ва­ка­њац. Тај за­пис, за­јед­но са ње­го­вим оста­лим биље­ шка­ма из ра­та, ка­сни­је је об­ја­вљен у књи­зи Не­мој­те нас за­бо­ра­ви­ти. На­ слов дав­не књи­ге пре­у­зет је и за на­зив из­ло­жбе ко­ја је обиље­жи­ла прошлу годину у Га­ле­ри­ји Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умјет­но­сти у Бе­о­гра­ду. За­хва­љу­ју­ћи са­рад­њи Га­ле­ри­је СА­НУ са Му­зе­јом Но­вог Са­да, На­род­ ним му­зе­јом у Шап­цу и Вој­ним му­зе­јом у Бе­о­гра­ду, јав­но­сти су пре­до­че­ни ра­до­ви срп­ског рат­ног фо­то­гра­фа Ри­сте Мар­ја­но­ви­ћа и рат­ног сли­ка­ра Ва­ се Ешки­ће­ви­ћа: 60 фо­то­гра­фи­ја, 25 сли­ка и 81 ски­ца. Оба ауто­ра би­ли су не­по­сред­ни уче­сни­ци. Обо­ји­ца су се од­мах по из­би­ ја­њу Пр­вог свјет­ског ра­та вра­ти­ли у Ср­би­ју и ста­ви­ли на рас­по­ла­га­ње срп­ ској Вр­хов­ној ко­ман­ди. Ири­жа­нин Ешки­ће­вић је по­слије два­де­сет го­ди­на и бли­ста­ве ка­ри­је­ре до­шао из Ру­си­је. Шап­ча­нин Мар­ја­но­вић у Па­ри­зу је био уред­ник за илу­стра­ци­је Њу­јорк Хе­рал­да за Евро­пу. Оно што су нам оста­ви­ли из тих те­шких го­ди­на дра­го­це­ност је, „пра­ва срп­ска илу­стро­ва­на исто­ри­ја Ве­ли­ког ра­та“. Нешто од то­га по­дије­ли­ће­мо са чи­та­о­ци­ма, у вјеч­ни по­мен свим хе­ро­ји­ма и му­че­ни­ци­ма па­лим за Отаџ­би­ ну. Пам­ће­ње је са­мо мр­ви­ца оно­га што им ду­гу­је­мо.  (Б. М.)

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

SRPSK A  No 8-9  2014

11

А Л Б У М

12

/

A L B U M

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

SRPSK A  No 8-9  2014

13

А Л Б У М

14

/

A L B U M

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

Ва­са Ешки­ће­вић: Срп­ски ко­ња­ни­ци SRPSK A  No 8-9  2014

15

С ло­бо­ д а

По­глед са Гу­че­ва на до­ли­ну Дри­не

16

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

Бит­ка из­над обла­ка СТО­ГО­ДИ­ШЊИ­ЦА БОР­БИ НА ГУ­ЧЕ­ВУ И МАЧ­КО­ВОМ КА­МЕ­НУ 1914.

То за­ди­вљу­ју­ће ју­на­штво је вјеч­на мје­ра и суд­би­на бра­ни­ла­ца српске Отаџбине. Бит­ка на Дри­ни јед­на је од нај­кр­ва­ви­јих и нај­не­вје­ро­ват­ни­јих у Пр­вом свјет­ском ра­ту. У те­шким усло­ви­ма, уз ве­ли­ку оску­ди­цу у му­ни­ци­ји и опре­ми, срп­ски рат­ни­ци су два мје­се­ца др­жа­ли на­спрам се­бе 215.000 Аустро­у­га­ра, без пре­да­ха и смје­не. За пет да­на го­то­во мит­ске дра­ме на Мач­ко­вом ка­ме­ну из стро­ја је из­ба­че­но ви­ше од 8.000 Ср­ба и око 30.000 Аустро­у­га­ра. А сва­ко по­гла­вље у бор­би на Гу­че­ву, од уда­ље­но­сти бор­бе­них ли­ни­ја до на­чи­на снаб­дије­ва­ња и ко­му­ни­ка­ци­је, за­у­вјек је ушло у ан­то­ло­ги­је ра­то­ва­ња

Текст и фо­то­гра­фи­је: Не­над Мар­ко­вић

SRPSK A  No 8-9  2014

17

С ло­бо­ д а

Д

 Спо­ме­ник срп­ским рат­ни­ци­ма на Гу­че­ву, из­над Ба­ње Ко­ви­ља­че

18

о­стиг­ну­ћа срп­ске вој­ске у Пр­вом свјет­ском ра­т у увијек су ме ду­ бо­ко по­га­ђа­ла – ка­же пен­зи­о­ни­ са­ни пу­ков­ник аме­рич­ке вој­ске Ри­чард Карл (81), не­ка­да­шњи про­фе­сор вој­не исто­ри­је на Вест По­ин­т у, док ко­ра­ча Гу­ че­вом, пла­ни­ном на ко­јој су се пре сто го­ди­на од­ви­ја­ле огор­че­не бор­бе по­зна­те као Бит­ка из­над обла­ка. – То је ве­ли­ка при­ча о бор­би и ве­ли­чан­стве­ној по­бје­ди јед­ног ма­лог на­ро­да, о ко­јој се ма­ло зна. А то што је Ср­би­ја из­ве­ла, што су учи­ ни­ли ње­ни вој­ни­ци–се­ља­ци бо­ре­ћи се без опре­ме и му­ни­ци­је, с љу­ба­вљу пре­ма отаџ­би­ни и на­ро­ду, жи­во­ти­ма бра­не­ћи до­мо­ве, то би тре­ба­ло зна­ти. Као вој­ник мо­гу да раз­у­мијем вој­нич­ку ду­шу, а ов­ дје сам про­на­шао ону ко­ја је учи­ни­ла да се­љак по­ста­не вој­ник. Да би по­бје­дио у ра­т у, мо­раш би­ти до­бар чо­вјек. Ви сте то ура­ди­ли. Нај­кр­ва­ви­је бор­бе срп­ске вој­ске у Пр­вом свјет­ском ра­т у од­ви­ја­ле су се у окви­ру Бит­ке на Дри­ни, а по­себ­но на Гу­че­ву из­над Ба­ње Ко­ви­ља­че и на Мач­ ко­вом ка­ме­ну крај Круп­ња. Срп­ским са­ве­зни­ци­ма ишло је ло­ше, не­при­ја­тељ је на­ди­рао ка Па­ри­зу, у Га­ли­ци­ји Ру­си су тр­пје­ли гу­бит­ке. Сто­га је за­тра­же­но да Ср­би­ја из­ве­де офан­зи­ву на Аустро­у­ гар­ску ка­ко би се ње­не тру­пе ве­за­ле на овом про­сто­ру. Ис­пу­ња­ва­ју­ћи зах­тје­ве, срп­ска вој­ска пре­шла је у Срем 5. сеп­ тем­бра и по­сти­гла зна­чај­не успје­хе. За то врије­ме, ко­ман­дант аустро­у­гар­ске Бал­кан­ске вој­ске Оскар фон По­ћо­рек од­лу­чу­је да на Дри­ни от­поч­не дру­гу про­ва­лу у Ср­би­ју, та­ко за­у­ста­ви срп­ску офан­зи­ву и про­дре ка Ва­ље­ву. Пе­та и Ше­ста ар­ми­ја кре­ћу пре­ко Дри­не у но­ ћи 7. на 8. сеп­тем­бар, у су­дар са Дру­гом и Тре­ћом срп­ском ар­ми­јом. На­с у­прот 215 хи­ља­да Аустро­у­га­ра са 500 то­по­ва и 400 ми­тра­ље­за, на­ла­зи се 200 хи­ља­да срп­ских вој­ни­ка са 306 то­по­ва, 114 ми­ тра­ље­за и не­до­стат­ком му­ни­ци­је. По­чи­ ње кр­ва­ва бит­ка. Да би на­пре­до­вао ка Ва­ље­ву, не­при­ ја­тељ је мо­рао овла­да­ти Гу­че­вом и ње­ го­вим гре­бе­ни­ма. У пр­вих два­де­се­так да­на пре­тр­пио је ве­ли­ке гу­бит­ке, а ни­ је ис­пу­нио план. Пред крај сеп­тем­бра фронт се ста­би­ли­зу­је, вој­ске се уко­па­ва­ ју на до­стиг­ну­тим по­ло­жа­ји­ма и по­чи­ње ис­цр­пљу­ју­ћа ро­вов­ска вој­на. Нај­же­шће бор­бе во­ђе­не су на Еми­но­вим во­да­ма и Ку­ли­шту ко­је је бра­ни­ла оја­ча­на Ком­би­ SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

SRPSK A  No 8-9  2014

19

С ло­бо­ д а

20

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

Кра­ље­вић и сли­кар­ка Срп­ски пу­ко­ви су то­ком бо­ја из­ве­ли пет­на­ест ју­ри­ша на Мач­ков ка­мен, а број про­ти­вју­ри­ша и ју­ри­ша ни­жих је­ди­ни­ ца на ма­њим дије­ло­ви­ма бо­ји­шта остао је не­из­бро­јан. Кра­ље­ вић Ђор­ђе, син кра­ља Пе­тра Пр­вог, по­вео је по­сљед­њи ју­риш ба­та­љо­на 5. пре­ко­број­ног пу­ка на­кон што је ко­ман­дант пао. Др­же­ћи ре­вол­вер у јед­ној и са­бљу у дру­гој ру­ци, хра­бри кра­ ље­вић ис­ко­чио је из ро­ва ко­ман­ду­ју­ћи: „На­пред, хра­бри! За мном! Ја сам син ва­шег кра­ља!“ Кра­ље­вић убр­зо па­да по­го­ђен, а ра­не ју­нач­ке, као свом пр­вом ра­ње­ни­ку, пре­ви­ја му бол­ни­чар­ка На­де­жда Пе­тро­вић, чу­ве­на срп­ска сли­кар­ка.

но­ва­на ди­ви­зи­ја. Док су сна­ге агре­со­ра ре­дов­но би­ле мије­ња­не, на Еми­но­вим во­да­ма 6. пре­ко­број­ни пук ције­лу бит­ку из­др­жао је без смје­не. Гу­чев­ске шу­ме и да­нас кри­ју ро­во­ве и кра­те­ре, тра­го­ве стра­шне бор­бе. У је­ сен 1914. пла­ни­на је од ва­тре­них деј­ста­ ва би­ла ско­ро ого­ље­на. Још увијек, ако се за­че­пр­ка, мо­гу се про­на­ћи зар­ђа­ла ча­у­ра, сло­мље­ни ба­јо­нет, дије­ло­ви пу­ ша­ка, дуг­мад и коп­че са уни­фор­ми. Са про­план­ка на ко­јем је спо­мен-ко­стур­ни­ ца гу­чев­ским хе­ро­ји­ма пру­жа се по­глед на бо­сан­ске пла­ни­не, на Дри­ну ко­ја ви­ ју­га и Ло­зни­цу у до­ли­ни. Из­ме­ђу ста­ба­ла не­чуј­но се про­вла­че обла­ци, као ду­хо­ви ју­на­ка ко­ји су ов­дје, на овој пла­ни­ни – гра­нич­ном ка­ме­ну, оста­ви­ли жи­во­те бра­не­ћи Ср­би­ју. НА ТОМ КА­МЕ­НУ ЗЕ­МЉЕ СР­БИ­ЈЕ Док се на Гу­че­ву од­ви­ја­ла же­сто­ка бор­ба, срп­ска Вр­хов­на ко­ман­да на­ре­ ђу­је Пр­вој ар­ми­ји, по­ву­че­ној из Сре­ма, да сприје­чи про­дор не­при­ја­те­ља пре­ко Со­кол­ских пла­ни­на. Већ 17. сеп­тем­бра срп­ске сна­ге из­би­ја­ју на Мач­ков ка­мен, а два да­на ка­сни­је и овла­да­ва­ју њи­ме. Го­ ње­ње де­сет­ко­ва­ног 16. кор­пу­са оме­та­ју ноћ и гу­ста ма­гла, што му омо­гу­ћу­је да сре­ди ре­до­ве и по­но­во ус­по­ста­ви обруч. Кад се ма­гла раз­и­шла, на Мач­ко­вом ка­ ме­ну и Ко­шут­њој сто­пи раз­ви­ја се бор­ ба пр­са у пр­са. У на­ред­ним да­ни­ма, све до 22. сеп­тем­бра, об­рон­ци Ја­год­ње у ду­ гом ни­зу кр­ва­вих бор­би пре­ла­зе из ру­ке у ру­ку. Нај­ви­ша за­ра­ван, око 500 ква­  Сто­го­ди­шњи­ца: драт­них ме­та­ра, би­ва пот­пу­но по­кри­ве­ По­част на ле­ше­ви­ма. сје­ни­ма ју­на­ка Бит­ка на Мач­ко­вом ка­ме­ну зна­на је на Мач­ко­вом и као „офи­цир­ски бој“, због огром­них ка­ме­ну, ми­ну­ле гу­би­та­ка у срп­ском офи­цир­ском ка­дру. је­се­ни SRPSK A  No 8-9  2014

21

С ло­бо­ д а  Гар­диј­ска је­ди­ни­ца Вој­ске Ср­би­је на Мач­ко­вом ка­ме­ну, 2014.

Офи­ци­ри, ју­ри­ша­ју­ћи на че­лу сво­јих је­ди­ни­ца, ју­на­штвом су да­ва­ли при­ мјер ка­ко се бо­ри за сло­бо­ду. Њих чак 115 оста­ло је на том бо­ји­шту, а 176 је ра­ње­но. Мно­ге је­ди­ни­це прак­тич­но су оста­ле без офи­ци­ра. Ма­јо­ри и ка­пе­та­ни пре­у­зи­ма­ли су ко­ман­ду над пу­ко­ви­ма, по­руч­ни­ци и пот­по­руч­ни­ци над ба­та­ љо­ни­ма, на­ред­ни­ци над че­та­ма. Аустро­у­гар­ски ко­ман­дан­ти ја­вља­ ли су да срп­ски офи­ци­ри од­бра­ну чи­не не­вје­ро­ват­ном, а ју­ри­ше не­чу­ве­но смје­ лим. Пре­ма аустро­у­гар­ским из­вје­шта­ ји­ма, бор­бе на Мач­ко­вом ка­ме­ну же­ шће су од свих до­та­да­шњих, а њи­хо­ви исто­ри­ча­ри биље­жи­ли су да је то би­ла нај­кр­ва­ви­ја бит­ка у ције­лом по­хо­ду на Ср­би­ју. По за­у­зи­ма­њу срп­ских по­ло­жа­ја 22. сеп­тем­бра, По­ћо­рек је на­ре­дио пре­ла­зак у од­бра­ну. Та­кав је то бој био да ви­ше ни­је имао сна­ге за на­ста­вак на­па­да, што је омо­гу­ћи­ло срп­ској вој­сци нео­ме­та­но по­вла­че­ње. На са­мом по­при­шту, пре­ ма аустро­у­гар­ским из­во­ри­ма, оста­ло је двије хи­ља­де мр­твих, од ко­јих 800 Ср­ба. У спи­ско­ви­ма биље­же и ко­ли­ко је тије­ла про­на­ђе­но ције­ло, док су не­бро­је­на би­ла ис­ки­да­на стра­хо­ви­том ар­ти­ље­риј­ском ва­тром. Аустро­у­га­ри се ни­с у ли­би­ли ни да ту­ку по вој­ни­ци­ма обе стра­не док се бо­ре пр­са у пр­са. У срп­ским ре­до­ви­ма ужа­сан учи­нак пра­ви­ли су и „дум-дум“ ме­ци ко­је је не­при­ја­тељ обил­но ко­ри­ стио. Бој на Мач­ко­вом ка­ме­ну из стро­ ја је из­ба­цио ви­ше од 8.000 Ср­ба и око 30.000 Аустро­у­га­ра. ДО­ТАД НИ­ЈЕ ВИ­ЂЕ­НО Кр­ва­ве бор­бе на Мач­ко­вом ка­ме­ну ни­с у до­није­ле пре­дах бор­ци­ма на Гу­ че­ву. Деј­ства над­моћ­не не­при­ја­тељ­ске ар­ти­ље­ри­је Ср­би су по­ку­ша­ва­ли да не­ у­тра­ли­шу мак­си­мал­ним при­бли­жа­ва­ њем аустро­у­гар­ским ро­во­ви­ма. На не­ ким мје­сти­ма су­ко­бље­не стра­не би­ле су уда­ље­не све­га де­се­так ме­та­ра.

Под­му­кли удар Не­да­ле­ко од Мач­ко­вог ка­ме­на на­ла­зи се мје­сто са ко­јег су срп­ски ра­ње­ни­ци пре­во­же­ни до Круп­ња. У тре­нут­ку док их је ви­ше од 70 че­ка­ло да кре­ну за­пре­жна ко­ла, Аустро­у­га­ри су их смо­три­ли и отво­ри­ли ар­ти­ље­риј­ску ва­тру. Бол­ни­чар Ми­лу­ти­ но­вић, ко­ји је пре­жи­вио под­му­кли удар, по­ди­гао је са­бор­ци­ ма на мје­сту ма­са­кра спо­ме­ник у об­ли­ку кр­ста.

22

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

– Да би уни­шти­ли аустро­у­гар­ска ми­ тра­ље­ска гније­зда, срп­ски вој­ни­ци ис­ ко­па­ли су ту­нел до аустро­у­гар­ских ро­ во­ва. Ко­па­ли су ру­да­ри из Ве­ле­са та­ко да је по­гу­ре­ни вој­ник мо­гао ву­ћи сан­ дук са ди­на­ми­том. Про­лаз је ис­ко­пан из­ме­ђу два не­при­ја­тељ­ска гније­зда, па се ра­чвао. Ка­да је екс­пло­зив ак­ти­ви­ран, у ва­здух су од­ле­тје­ле огром­не ко­ли­чи­ не зе­мље и ка­ме­на, а по­врх обла­ка ди­ма ви­дје­ли су се раз­није­ти вој­ни­ци у пла­ вим уни­фор­ма­ма. Од си­ли­не екс­пло­зи­је зе­мља је па­ла и по срп­ским ро­во­ви­ма и за­тр­па­ла 20 љу­ди. Шест су ус­пје­ли из­

ву­ћи. На пла­ни­ни су и да­нас ви­дљи­ви кра­те­ри – ка­же Жар­ко Ћо­со­вић из Ме­ мо­ри­јал­не га­ле­ри­је „Бит­ка на Дри­ни“ у Ба­њи Ко­ви­ља­чи. Он под­сје­ћа и на при­чу о лов­цу чи­ји је пас на Гу­че­ву по­чео да ко­па. Ло­вац је он­ да при­мје­тио ба­јо­нет ко­ји ви­ри из зе­мље и ис­ко­пао ко­стур срп­ског вој­ни­ка. У по­ лу­сто­је­ћем по­ло­жа­ју, са пу­шком у ру­ка­ ма, био је за­тр­пан зе­мљом и та­ко остао на вје­чи­тој стра­жи. То­ли­ко је мр­твих оста­ло ра­с у­то по овој лије­пој пла­ни­ни да су па­ сти­ри де­це­ни­ја­ма на­ла­зи­ли ло­ба­ње и ко­ сти. А но­ви­нар Њу­јорк ма­га­зи­на Џон Рид,

по­слије по­сје­те Ло­зни­ци и Гу­че­ву, за­пи­сао је у сво­јој књи­зи Рат у Ср­би­ји 1915. го­ди­не: „На јед­ној стра­ни овог бри­са­ног про­ сто­ра би­ли су срп­ски ро­во­ви, на дру­гој аустриј­ски. Је­два да их је дје­ли­ло де­се­так ме­та­ра. Ов­де-он­де оба ро­ва спа­ја­ла би се у огром­не ја­ме, два­на­е­стак ме­та­ра у круг и пет­на­е­стак ду­бо­ке, на мје­сти­ма гдје их је не­при­ја­тељ ди­на­ми­том ба­цио у ва­здух. По­гле­дав­ши бо­ље, ви­дје­ли смо стра­шну ствар: из ових го­ми­ла зе­мље штр­ча­ли су ко­ма­ди уни­фор­ми, ло­ба­ње са уле­пље­ном ко­сом, с ко­јих су још ви­ри­ле кр­пе ме­са, ко­сти с на­тру­лим ша­ка­ма на кра­ју, кр­ва­ SRPSK A  No 8-9  2014

23

С ло­бо­ д а

/

F r e e d o m

ве ко­сти ко­је су ви­ри­ле из вој­нич­ких чи­за­ма. Над чи­та­вим кра­јем леб­дио је ужа­сан смрад. Чо­по­ри по­лу­ди­вљих па­ са шмуг­ну­ли су на иви­цу шу­ме... Хо­ да­ли смо по мр­тви­ма. Та­ко мно­го их је би­ло, по­не­кад би нам но­ге упа­ле у ја­ме тру­лог ме­са, дро­бе­ћи ко­сти. Из­не­на­да су се отва­ра­ле ру­пе и по њи­ма је ври­ ло од си­вих цр­ва. Ве­ћи­на ле­ше­ва би­ла је по­кри­ве­на са­мо тан­ким сло­јем зе­мље

24

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

ко­ју је дје­ли­мич­но спра­ла ки­ша, а мно­ ги ни­с у уоп­ште би­ли са­хра­ње­ни. Го­ми­ ле Аустри­ја­на­ца ле­жа­ле су она­ко ка­ко су па­ле у очај­нич­ком ју­ри­шу, на­тр­па­не по зе­мљи у по­ло­жа­ји­ма пу­ног по­кре­та.“ ЗА СНА­ГУ БУ­ДУ­ЋЕГ ПРЕ­ОК ­ РЕ­ТА На Гу­че­ву су се срп­ски вој­ни­ци по пр­ви пут су­сре­ли са но­вим оруж­јем не­

књи­зи Бит­ка из­над обла­ка пи­ше о сна­ ла­жљи­во­сти срп­ског вој­ни­ка у та­квим усло­ви­ма. „Ко­ман­дант 5. пре­ко­број­ног пу­ка Ни­ко­ла­је­вић из­да­је за­по­вест: ,Скре­ће се па­жња на огро­ман утро­шак му­ни­ци­је. Сто­га на­ре­ђу­јем да се ста­не на пут бес­ циљ­ном ра­си­па­њу му­ни­ци­је. Пред­у­зе­ти ме­ре да се га­ђа­ње до­брим вој­ни­ци­ма не пре­ки­не и ти­ме да се не­при­ја­те­љу ста­ви на зна­ње да ми ни­смо кло­ну­ли.‘ Да би се на­док­на­дио не­до­ста­так му­ни­ци­је, упо­ тре­бља­ва­не су че­гр­таљ­ке. Ови пуц­њи ла­жних ми­тра­ље­за иза­зи­ва­ли су до­ста ја­ко деј­ство и нер­во­зу код не­при­ја­те­ ља. Пра­вље­не су од др­ве­них об­ли­ца, али са та­ко са­вр­ше­ном ими­та­ци­јом пуц­ња пра­вих ми­тра­ље­за да их ни нај­и­зве­ жба­ни­је уво ни­је мо­гло раз­ли­ко­ва­ти ка­ да се ком­би­ну­ју са пра­вим пуц­ње­ви­ма. Че­гр­таљ­ке су упо­тре­бља­ва­не у бли­ској бор­би, с ци­љем да об­ма­ну не­при­ја­те­ља у про­це­ни бро­ја ми­тра­ље­за и да не­при­ ја­тељ­ску ва­тру раз­ву­ку по ла­жним ми­ тра­ље­ским гне­зди­ма. Та­ко су бра­ни­о­ци Гу­че­ва ду­го успе­ва­ли да па­ри­ра­ју над­ моћ­ни­јем не­при­ја­те­љу.“ Срп­ски вој­ни­ци сна­ла­зи­ли су се и за оба­вје­шта­ва­ње ко­ман­де о ста­њу на пр­ вој ли­ни­ји. На ли­му у пра­зним сан­ду­ ци­ма му­ни­ци­је ис­пи­си­ва­не су по­ру­ке, а он­да је па­ље­на свије­ћа и сан­дук по­ди­зан мот­ком. Са ви­ше од 200 ме­та­ра по­ру­ке су се мо­гле про­чи­та­ти. По­слије ско­ро дво­мје­сеч­ног одо­ лије­ва­ња, ју­нач­ка бор­ба срп­ске вој­ске на Гу­че­ву окон­ча­на је у зо­ру 6. но­вем­ бра. Ис­цр­пље­ни бра­ни­о­ци мо­ра­ли су се по­ву­ћи. Али Бит­ка на Дри­ни, на­ро­ чи­то стра­шни об­ра­чу­ни на Мач­ко­вом ка­ме­ну и Гу­че­ву, омо­гу­ћи­ли су про­тив­ у­да­ре ко­ји ће ка­сни­је услије­ди­ти. Ср­би­ ја је крај 1914. до­че­ка­ла сло­бод­на, без ијед­ног не­при­ја­тељ­ског вој­ни­ка на сво­ јој те­ри­то­ри­ји.  при­ја­те­ља, што је че­сто иза­зи­ва­ло ужас код ис­ку­сних рат­ни­ка. Те­шко је би­ло оста­ти сми­рен ка­да су се из­над гла­ва па­ли­ле свје­тле­ће ра­ке­те, док су га­ђа­ни му­клим оруж­ји­ма са пне­у­мат­ским при­ ти­ском или оним са ужа­сним пра­ском, тром­блон­ским ми­на­ма, за­па­љи­вим зр­ ни­ма, дим­ним и га­сним гра­на­та­ма. Са дру­ге стра­не, Ср­би­ма су не­до­ста­ја­ли му­ни­ци­ја и опре­ма. Бра­ни­мир Ги­нић у

 По­ча­сна стра­жа ис­пред рат­нич­ке спо­мен-ко­стур­ ни­це на Гу­че­ву

Тр­го­ви­на у ро­во­ви­ма Аустро­у­гар­ске тру­пе рас­по­ла­га­ле су му­ни­ци­јом и опре­ мом, али им је мањ­ка­ло хра­не ко­ја је те­шко сти­за­ла пре­ко пла­хо­ви­те Дри­не (срп­ска ар­ти­ље­ри­ја ру­ши­ла је мо­сто­ве). Са дру­ге стра­не, Ср­би су хра­не има­ли, али им је све­га дру­гог не­ до­ста­ја­ло. Та­ко се на Еми­но­вим во­да­ма, гдје су ро­во­ви би­ли нај­бли­жи, раз­ви­ла нео­бич­на тр­го­ви­на. За два хље­ба на­ши су вој­ни­ци од Аустро­у­га­ра ку­по­ва­ли пар ци­пе­ла. Нај­прије би Ср­ би ба­ци­ли је­дан хљеб, а ка­да би с дру­ге стра­не до­ле­тје­ле ци­ пе­ле, ров би про­ме­нио и дру­ги хљеб.

SRPSK A  No 8-9  2014

25

С та­ з е

НА ЗЕ­ЛЕН­ГО­РИ, МЕ­ЂУ ЈЕ­ЗЕ­РИ­МА И КА­ТУ­НИ­МА, КРОЗ ПУ­С ТУ ЉЕ­ПО­ТУ

Та сузица у оку

горском

Текст и фотографије: Рад­ми­ла Ђе­вић

26

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

Не­ствар­но ли­је­пи при­зо­ри ове пла­ни­не по­зна­ти су упу­ће­ни­ма, иако су пу­те­ви ма­ка­дам­ски, а у ка­ту­ни­ма ни­је ла­ко на­ћи ко­на­чи­ште. Још је те­же ре­ћи да ли је љеп­ше Ор­ло­вач­ко је­зе­ро или Ко­тла­нич­ко, Шти­рин­ско или Бо­ри­ло­вач­ко, Цр­но или Би­је­ло. Да ли су за­но­сни­ји нар­ци­си или бо­ров­ни­це. Пра­ви хо­до­љуп­ци не­ће се по­ко­ле­ба­ти. А Пла­ни­нар­ски са­вез Срп­ске и ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­је Фо­че ће им по­мо­ћи

SRPSK A  No 8-9  2014

27

С та­ з е  Ста­ри ка­тун Ви­деж Је­зе­ро До­ње ба­ре

 Па­шња­ци на­до­мак вр­хо­ва Зе­лен­го­ре

28

О

сам мо­дрих је­зе­ра, „гор­ских очи­ ју“, је­дин­ствен ко­ло­рит, па­ди­не об­ра­сле ље­ко­ви­тим би­љем ко­је „вра­ћа из мр­твих“, сто­љет­на ста­бла раз­ гра­на­та у не­бе­си­ма, окре­пљу­ју­ћи из­во­ ри лед­не во­де и опој­не стру­је пла­нин­ ског ва­зду­ха, цврч­ци и леп­ти­ри, свак са сво­јом при­чом... Бла­го пла­ни­не Зе­лен­го­ре, ви­со­ке пре­ко 2.000 ме­та­ра и про­стра­не око 150 ки­ло­ме­та­ра ква­драт­них, учи­ни­ло ју је и ми­ну­лог ље­та јед­ном од нај­а­трак­тив­ни­ јих ту­ри­стич­ких де­сти­на­ци­ја на Бал­ка­ ну, стје­ци­штем пла­ни­на­ра, ис­тра­жи­ва­ ча, љу­би­те­ља пу­сто­ло­ви­на. Не, ни­је то обич­на пла­ни­на. До­ђи­те, увје­ри­ће­те се. А мо­же се до­ћи из се­дам пра­ва­ца, ма­ка­дам­ским пу­те­ви­ма. Са ју­жне стра­ не Зе­лен­го­ра оиви­че­на је ри­је­ком Не­ ре­твом, са за­па­да пла­ни­на­ма Ху­са­дом и Ра­до­ми­шљом, са сје­ве­ра Врб­нич­ком ри­је­ком и пла­ни­ном Ма­лу­шом. Ис­точ­ на гра­ни­ца јој је ри­је­ка Су­тје­ска. Мно­го је дру­га­чи­ја од Ма­гли­ћа, нај­ви­шег вр­ха Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, од ко­јег је ди­је­ли са­мо ри­је­ка Су­тје­ска. Кроз Ма­глић во­ди је­дан од пу­те­ва ко­ји­ма се мо­же до­ћи до Зе­лен­го­ре. Дру­ги је из прав­ца Ка­ли­но­ ви­ка, тре­ћи (два­де­сет ки­ло­ме­та­ра дуг) са Тјен­ти­шта. На пре­во­ју Че­мер­но, на пут­ном прав­цу Бе­о­град–Фо­ча–Тјен­ти­ ште–Тре­би­ње, одва­ја се пут ко­ји вас на­ кон пе­де­сет ки­ло­ме­та­ра до­ве­де у са­мо ср­це пла­ни­не. Број­не пје­шач­ке ста­зе од­ве­шће вас до ви­со­рав­ни са ви­ше оштрих гре­бе­на, а са­мо јед­на до нај­ви­ше тач­ке Зе­лен­го­ре, вр­ха Бре­го­ча (2.015 ме­та­ра).

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

Је­зе­ра По­себ­ну драж овој пла­ни­ни да­је осам „мо­дрих гор­ских очи­ју“: је­зе­ра Гор­ње и До­ње ба­ре, Ор­ло­вач­ко, Ко­тла­нич­ко, Шти­рин­ско, Бо­ри­ло­вач­ко, Цр­но и Би­ је­ло. Зна­на су одав­но, али уви­јек се от­ кри­ва­ју дру­га­чи­је. На оба­ли је­зе­ра До­ње Ба­ре је и пла­нин­ска ку­ћа, ко­ја се мо­же из­најм­љи­ва­ти, али и број­на уре­ђе­на мје­ ста за из­ле­те. На овом је­зе­ру, у не­ка дру­ га вре­ме­на, че­сто се у сво­јој ви­ли од­ма­ рао и Јо­сип Броз Ти­то.

Ни­је ла­ко по­хо­ди­ти ову ље­по­ти­цу. Тре­ба до­сје­тљи­во­сти и сна­ге, од­ва­жно­ сти и упор­но­сти. Те ста­зе још се ни­с у ка­за­ле ни јед­на дру­гој, ка­мо­ли до­шља­ ци­ма и по­кло­ни­ци­ма. А кад кре­не­те и уду­би­те се, убр­зо не­ће­те би­ти си­гур­ни да ли сте „на пла­ни­ни Гра­ла“ или на из­ ле­т у. Пред ва­ма ће би­ти пре­дио у ко­јем се при­ро­да ус­про­ти­ви­ла обич­но­сти и из­ра­чун­љи­во­сти, сву­да ра­си­ја­ла сво­ја умјет­нич­ка дје­ла. Пр­во ће вас оча­ра­ти, по­том окри­је­пи­ти и на­хра­ни­ти, из­ли­ је­чи­ти. Да­те ли јој вре­ме­на, и ожиљ­ке ће вам из­бри­са­ти. Сви­ма ко­ји ус­пи­ју да осје­те ње­но би­ло. ТРА­ГОМ НАР­ЦИ­СА, ТРА­ГОМ БО­РОВ­НИ­ЦЕ – Јед­на од нај­љеп­ших и нај­за­ни­мљи­ ви­јих пла­ни­на у ди­нар­ском си­сте­му, Зе­ лен­го­ра при­вла­чи мно­ге љу­де из Срп­ске, Ср­би­је, Цр­не Го­ре, па и из сви­је­та. Не мо­ра се ов­дје би­ти ис­ку­сан пла­ни­нар, ни склон пу­сто­ло­ви­на­ма. Мо­же се ужи­ва­ти у ли­је­пим ду­гим шет­ња­ма, по огром­ним про­план­ци­ма, мо­же се кам­по­ва­ти, пе­ ца­ти, ло­ви­ти, пли­ва­ти у је­зе­ру... Ту су и пла­нин­ске ку­ће за из­најм­љи­ва­ње. Осим број­них ту­ри­ста, ов­дје до­ла­зе и на­уч­ни ис­тра­жи­ва­чи из Европ­ске Уни­је – ка­же Ље­по­са­ва Ђа­јић, ди­рек­тор­ка Ту­ри­стич­ ке ор­га­ни­за­ци­је оп­шти­не Фо­ча. Сва­ке го­ди­не на сто­ти­не пла­ни­на­ра, из свих кра­је­ва, уче­ству­је у ак­ци­ји „Је­ зе­ра Зе­лен­го­ре“, ко­ју ор­га­ни­зу­је пла­ ни­нар­ско дру­штво из Фо­че на­зва­но по пла­ни­ни.

– Сва­ког ље­та, у окви­ру ак­ци­је „Је­зе­ ра Зе­лен­го­ре“, има­мо два из­ле­та: „Бер­бу нар­ци­са“ и „Да­не бо­ров­ни­ца“. Ак­ци­ја тра­је че­ти­ри да­на, до­ђе и по три сто­ти­ не по­сје­ти­ла­ца из ра­зних гра­до­ва и свих

SRPSK A  No 8-9  2014

29

С та­ з е

30

/

P a t h s

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

ју­жно­сло­вен­ских зе­ма­ља – ка­же Ма­ја Пље­ваљ­чић, се­кре­тар Пла­ни­нар­ског дру­ штва „Зе­лен­го­ра“. – На­ша пла­ни­на је за­и­ ста пра­ви при­род­ни дра­гуљ. Ко је јед­ном по­сје­ти, ва­зда јој се вра­ћа. Зе­ле­на го­ра, без сум­ње, глав­но је пла­ нин­ско од­ре­ди­ште овог ди­је­ла Срп­ске, а и ши­ре.

– На­ше пла­ни­не још уви­јек су не­до­ вољ­но по­зна­те ван гра­ни­ца сво­је ре­ги­је. Ми смо ту упра­во за­то да то про­ми­је­ни­ мо – ка­же Бла­го­та Мар­ко­вић, пред­сјед­ ник Пла­ни­нар­ског са­ве­за Срп­ске. – Зе­ лен­го­ра, си­гур­но је­дан од атрак­тив­ни­јих пла­нин­ских ма­си­ва у Срп­ској, иде­ал­на је за пла­ни­на­ре­ње, атрак­тив­на за од­мор, мо­то­ци­кли­зам, би­ци­кли­зам, раз­ли­чи­те вр­сте ту­ри­зма. Пла­ни­на­ри, пут­ни­ци, за­ љу­бље­ни­ци до­ла­зе то­ком ци­је­ле го­ди­не, из свих окол­них зе­ма­ља. Да би по­сје­та би­ла на ви­шем ни­воу и то­ком зи­ме, мо­ра­ мо до­дат­но да се ор­га­ни­зу­је­мо, по­ра­ди­мо на ин­фра­струк­т у­ри и об­но­ви пла­ни­нар­ ских до­мо­ва, на сње­жним те­ре­ни­ма. Ове го­ди­не спре­ма­мо и пла­ни­нар­ски скуп са ко­ле­га­ма из Ср­би­је, да би­смо раз­ми­је­ни­ ли ис­ку­ства, де­фи­ни­са­ли за­јед­нич­ке ци­ ље­ве и про­јек­те. Здру­же­ним сна­га­ма мо­ же­мо бо­ље и ви­ше. У ОКУ МОНИКЕ БЕЛУЧИ – Ра­стао сам у Би­ле­ћи, упо­знао сам и ра­ни­је овај крај и ове љу­де – ка­же Го­ран Са­вић, члан Пла­ни­нар­ског клу­ба „Же­ље­ зни­чар“ из Бе­о­гра­да. Го­ди­на­ма већ он по­ хо­ди фо­чан­ске пла­ни­не. – При­род­не ље­по­ те ов­дје су из­у­зет­не. Же­лим да их упо­знам што бо­ље и осје­тим што пот­пу­ни­је. На Зе­лен­го­ри за­ти­че­мо и љу­де из па­ ра­ћин­ског Пла­ни­нар­ског клу­ба „Ја­во­рак“.

– Овај крај сам го­во­ри све што би о ње­му тре­ба­ло ре­ћи. Зе­лен­го­ра је за­и­ ста кра­љи­ца пла­ни­на – ка­же Па­ра­ћи­нац Игор Сте­фа­но­вић. А Бог­да­на Ан­ге­ло­ва, из Со­фи­је, при­је­ сто­ни­це Бу­гар­ске: – Зе­лен­го­ра је пре­кра­сна. И ми у Бу­ гар­ској има­мо бо­ров­ни­це, али оне ко­је смо про­ба­ли на овој пла­ни­ни соч­не су као ни­гдје дру­гдје. До­бри по­зна­ва­о­ци на­ра­ви ове пла­ни­ не от­кри­ва­ју нам ка­ко ју је нај­бо­ље осво­ ји­ти.

– Мо­ра се но­си­ти пла­ни­нар­ска опре­ ма, пла­ни­нар­ске ци­пе­ле, рук­са­ци, во­ да, ду­пла одје­ћа за пре­свла­че­ње – при­ча

Ми­ло­ван Ми­ла­но­вић, фо­чан­ски учи­тељ у пен­зи­ји, чест хо­до­ча­сник ов­дје. – Ова пла­ни­на је по­пут при­род­не апо­те­ке, оби­ лу­је кан­та­ри­о­ном, хај­дуч­ком тра­вом, гор­ ким тра­ва­ма ко­је ли­је­че број­не не­ла­го­де. Ту су и бо­ров­ни­це, ко­је не­ки ко­ри­сте као ли­јек, не­ки као освје­же­ње. Го­ди­не 2013. ов­дје је сни­ман дио фил­ма На мли­јеч­ном пу­ту ве­ли­ког срп­ског ре­жи­ се­ра Еми­ра Ку­сту­ри­це. Та­да је ов­дје бо­ра­ ви­ла и филм­ска ди­ва Мо­ни­ка Бе­лу­чи.

– Пр­ви пут сам ов­дје – ре­кла је. – Ве­о­ ма сам уз­бу­ђе­на, јер ово је див­но, чу­де­сно мје­сто. Ма­гич­но. Ку­сту­ри­ца сто­ји са стра­не, сми­је­ши се.

– Сни­ма­мо за­вр­шну сце­ну. По сри­је­ди при­че је ју­нак Ко­ста, ње­гов сан о же­нид­ би је оства­рен. Он у ра­ју сре­ће же­ну, ска­ чу за­јед­но у во­ду, ро­не кроз њу, срећ­ни су, а по­том се она пре­тва­ра у леп­ти­ра – от­ крио нам је. Све ово на Зе­лен­го­ри и из­гле­да као ви­ со­ко­бу­џет­ни филм, кра­јо­лик као сан. Дан про­ђе као трен. На мно­гим ло­ка­ли­те­ти­ма мо­гу се ви­дје­ти див­ни при­мјер­ци сте­ћа­ ка. Нај­ин­те­ре­сант­ни­ји су они у бли­зи­ни Шти­рин­ског је­зе­ра, на Љу­би­ном гро­бу, Луч­ким ко­ли­ба­ма. Има и мно­го то­га још. Не вје­руј­те нам на ри­јеч. По­зва­ни сте од Зе­лен­го­ре са­ме. 

 Чи­та­ње ка­ме­на: Стећ­ци на Зе­лен­го­ри

 По­глед са Зе­лен­го­ре Бо­ри­ло­вач­ко је­зе­ро

Зе­ле­ни но­ма­ди По зе­ле­ном гор­ју чу­је се зво­но пред­вод­ни­ка ста­да ко­ја, око ка­ту­на, жи­ве са сво­јом пла­ни­ном. Па­сти­ри-но­ма­ди, нај­ бо­љи чу­ва­ри зе­ле­не пла­ни­не, бо­ра­ве на ње­ним про­план­ ци­ма од ма­ја до ок­то­бра. Њи­хо­ви мли­јеч­ни про­из­во­ди су по ори­ги­нал­ној ста­рој ре­цеп­ту­ри. По­сла уви­јек има­ју пу­но, али њи­хо­ва љу­ба­зност ни­ка­да не­ће из­о­ста­ти. Ка­ту­не ће­те на­ћи на ло­ка­ли­те­ти­ма За­ви­деж, Ста­ри ка­тун, Пот­клек, Тре­ бо­ва, Ви­та ба­ра.

SRPSK A  No 8-9  2014

31

С та­ з е

32

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

На ви­ди­ков­цу из­над Гор­њих ба­ра

SRPSK A  No 8-9  2014

33

П ри­ро­ д а

Лет на мно­гим кри­ли­ма ИЗ­У­ЗЕТ­НО ЦАР­С ТВО ПТИ­ЦА У ОКО­ЛИ­НИ ШИ­ПО­ВА

По­сма­тра­ње пти­ца (bird watching) вид је еко-ту­ри­зма ко­ји има нај­бр­жи раст у сви­је­ту, са го­ди­шњим по­ве­ћа­њем при­хо­да од чак 115 од­сто. А у Ши­по­ву, пре­ма ис­тра­жи­ва­њи­ма ко­ја су још у то­ку, број за­би­ље­же­них вр­ста пре­ма­ши­ће дви­је сто­ти­не. Мно­ге од њих су зна­чај­не, ри­јет­ке и угро­же­не у кон­ти­нен­тал­ним раз­мје­ра­ма. То не­сум­њи­во пред­ста­вља ве­ли­ки еко­ном­ски и ту­ри­стич­ки по­тен­ци­јал овог ди­је­ла Срп­ске

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

34

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

SRPSK A  No 8-9  2014

35

П ри­ро­ д а

П Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва ТОРС-а, Горан Топић, ТО Шипова

од­руч­је Ши­по­ва оби­лу­је из­у­зет­ ним при­род­ним и кул­т ур­ним бо­гат­стви­ма. Упра­во при­род­не атрак­ци­је овог кра­ја осно­ва су за ту­ри­ стич­ке про­из­во­де ко­је овај крај из­два­ја­ ју на ту­ри­стич­кој ма­пи Срп­ске. Јед­на од спе­ци­фич­но­сти ге­о­граф­ског по­ло­жа­ја Ши­по­ва је да се на­ла­зи на ди­ је­лу ја­дран­ског ми­гра­тор­ног ко­ри­до­ра из­ме­ђу По­са­ви­не на сје­ве­ру (са ко­јом се по­ве­зу­је пре­ко ка­њо­на ри­је­ке Вр­бас и Плив­ских је­зе­ра), те кра­шких по­ља на ју­гу (Гла­моч­ко, Ку­пре­шко, Ли­вањ­ско, Ду­вањ­ско), по­зна­тих као тра­ди­ци­о­нал­ на од­мо­ри­шта и тран­зит­не зо­не ве­ли­ког бро­ја раз­ли­чи­тих вр­ста пти­ца.

Вр­сте На под­руч­ју Ши­по­ва има до­ста вр­ста ри­јет­ких у ци­је­лој Евро­пи. На при­мјер, ве­ли­ки те­три­јеб (Te­trao uro­gal­lus), ље­ штар­ка (Bo­na­sa bo­na­sia), су­ри орао (Aqu­i­la chrysa­e­tos), зми­ јар (Cir­ca­e­tus gal­li­cus), еја ли­ва­дар­ка (Cir­cus pygar­gus), си­ви со­ко (Fal­co pe­re­gri­nus), бу­љи­на (Bu­bo bu­bo), ду­го­ре­па со­ва (Strix ura­len­sis), ма­ла со­ва (Gla­u­ci­di­um pas­se­ri­num), га­ћа­ста ку­ку­мав­ка (Aego­li­us fu­ne­re­us), тро­пр­сти дје­тлић (Pi­co­i­des tri­ dactylus), си­ва жу­на (Pi­cus ca­nus), си­ви свра­чак (La­ni­us mi­nor), жу­то­кљу­на га­ли­ца (Pyrr­ho­co­rax gra­cu­lus), пла­нин­ски по­пић (Pru­nel­la col­la­ris)...

36

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

Упра­во за­то Ши­по­во је пра­ви ор­ ни­то­ло­шки рај ко­ји ће, си­гур­ни смо, у бу­дућ­но­сти за­до­би­ти сво­је мје­сто ме­ђу љу­би­те­љи­ма ова­квог спе­ци­ја­ли­зо­ва­ног об­ли­ка ту­ри­зма. До­да ли се то­ме по­ну­да се­о­ског ту­ри­зма у Ши­по­ву, пла­ни­на­ре­ ње, би­ци­кли­зам, фо­то са­фа­ри, fly fis­hing, на­рав­но и од­лич­на га­стро­ном­ска по­ну­ да до­ма­ћих спе­ци­ја­ли­те­та ово­га кра­ја, сви љу­би­те­љи при­ро­де ов­дје ће про­на­ћи мје­сто за се­бе. Ова­ква вр­ста по­ну­де за по­сма­тра­че пти­ца (bird watching) све је по­пу­лар­ни­ја. За­сни­ва се на оби­ла­ску ло­ка­ли­те­та, по­ сма­тра­њу пти­ца и фо­то­гра­фи­са­њу. Да­ нас је то у сви­је­т у вид еко-ту­ри­зма ко­ји има нај­бр­жи раст, са го­ди­шњим по­ве­ћа­ њем при­хо­да од чак 115 од­сто. За­шти­та угро­же­них вр­ста пти­ца, њи­хо­вих ста­ни­ шта и сам раз­вој еко-ту­ри­зма у за­шти­ ће­ним под­руч­ји­ма, осим што уна­пре­ђу­ је ту­ри­стич­ку по­ну­ду, до­но­си зна­чај­не при­хо­де и за са­му ло­кал­ну за­јед­ни­цу. Пра­те­ћи са­др­жа­ји и по­сто­је­ћи ту­ри­ стич­ки објек­ти, као и раз­вој и из­град­ња но­вих, отва­ра­ју про­стор за ци­је­ли је­дан озби­љан еко-ту­ри­стич­ки кон­цепт. Чла­но­ви Дру­штва за ис­тра­жи­ва­ње и за­шти­т у би­о­ди­вер­зи­те­та из Ба­ња­лу­

ке ви­ше су се по­све­ти­ли ис­тра­жи­ва­њу под­руч­ја Ши­по­ва и ње­го­вих ор­ни­то-фа­ у­ни­стич­ких цје­ли­на.

– Осим пти­ца, по­да­та­ка о ис­тра­жи­ва­ њу фло­ре и фа­у­не овог кра­ја има ве­о­ма ма­ло – ка­же Го­ран То­пић. – Пр­ва про­ у­ча­ва­ња ор­ни­то­фа­у­не Ши­по­ва су она ко­ја је у XIX ви­је­ку спро­вео От­мар Рај­ зер. По­том сли­је­ди ду­го раз­до­бље не­до­ вољ­них ис­тра­жи­ва­ња. Го­ди­не 2005. по­ кре­ну­та су пр­ва са­вре­ме­на про­у­ча­ва­ња пти­ца и тра­ју не­пре­кид­но до да­нас. То­ ком овог пе­ри­о­да на про­сто­ру Ши­по­ва укуп­но је еви­ден­ти­ра­но 179 вр­ста пти­ ца. Овај број пред­ста­вља при­бли­жно ре­ ал­но ста­ње, јер не­ке ти­пич­не вр­сте још уви­јек ни­с у еви­ден­ти­ра­не на ис­тра­жи­ ва­ном под­руч­ју. Уз да­ља пре­тра­жи­ва­ња шум­ских ста­ни­шта по окол­ним пла­ни­ на­ма, као и ста­ни­шта у до­ли­на­ма ри­је­ ка, мо­же се оче­ки­ва­ти да ће број вр­ста пре­ћи 200, што би Ши­по­во свр­ста­ло у не­ко­ли­ко пти­ца­ма нај­бо­га­ти­јих обла­сти Срп­ске и овог ди­је­ла Бал­ка­на. ЧЕ­ТИ­РИ ЦЈЕ­ЛИ­НЕ ЗА ОБИ­ЉЕ – С об­зи­ром на све ве­ћи гло­бал­ни зна­чај еко-ту­ри­зма и одр­жи­вог раз­во­ја у

укуп­ној ту­ри­стич­кој по­ну­ди, сва­ка­ко би тре­ба­ло мно­го ве­ћу па­жњу по­све­ти­ти раз­во­ју bird watching на про­сто­ру Ши­по­ ва. Овај крај има из­у­зет­не по­тен­ци­ја­ле за то – ука­зу­је Ма­ја Ђор­ђе­вић, та­ко­ђе члан ре­че­ног Дру­штва. – Тре­нут­но се на под­руч­ју Ши­по­ва из­два­ја­ју че­ти­ри ор­ ни­то-фа­у­ни­стич­ке цје­ли­не: до­ли­не ри­ је­ка Пли­ве, Ја­ња, Со­коч­ни­це, Лу­бо­ви­це и Во­ла­ри­це, брд­ско-пла­нин­ски по­јас са Јањ­ском и Драг­њић­ком ви­со­рав­ни, пла­ нин­ски шум­ски по­јас и ви­со­ко­пла­нин­ ски по­јас. За­хва­љу­ју­ћи то­ме, овај крај оби­лу­је зна­чај­ним вр­ста­ма пти­ца. Због при­с у­ства вр­ста ри­јет­ких и угро­ же­них на ме­ђу­на­род­ном и ло­кал­ном ни­ воу, као и због очу­ва­них ста­ни­шта, не­ки ло­ка­ли­те­ти Ши­по­ва за­ври­је­ђу­ју озбиљ­ ну за­кон­ску за­шти­т у. За са­да та­кву за­ шти­ти има са­мо пра­шум­ски ре­зер­ват Јањ – на­по­ми­њу на­ши са­го­вор­ни­ци.

– Не­так­ну­та при­ро­да, би­стри по­то­ ци и пла­нин­ске ри­је­ке, чист ва­здух и из­вор­ска во­да, тра­ди­ци­о­нал­на до­ма­ћа ку­хи­ња и љу­ба­зни до­ма­ћи­ни, очу­ва­ на шум­ска ста­ни­шта и ве­ли­ка ра­зно­ вр­сност пти­ца, уз при­с у­ство ри­јет­ких вр­ста, не­с ум­њи­во пред­ста­вља­ју ве­ли­ки еко­ном­ски по­тен­ци­јал Ши­по­ва.  SRPSK A  No 8-9  2014

37

П ри­ро­ д а

38

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

SRPSK A  No 8-9  2014

39

С та­ра

40

уми­ ј е­ћ а

/

Ol d

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

C r af t s

СЛАВ­КО МАР­КО­ВИЋ ИЗ ЖИ­ВИ­НИ­ЦА КОД ДЕР­ВЕН­ТЕ, МАЈ­С ТОР ЗА ИЗ­РА­ДУ МУ­ЗИЧ­КИХ ИН­С ТРУ­МЕ­НА­ТА

Она­ко ка­ко ка­же

шар­ги­ја

У то је упле­те­но ис­ку­ство и љу­бав ви­ше ге­не­ра­ци­ја. Слав­ко ин­стру­мен­те пра­ви од 1962. Шар­ги­је од ја­во­ра, тре­шње и вр­бе. Ви­о­ли­не са­мо од ја­во­ра, нај­твр­ђег. Не­ка­да су сти­за­ли са свих стра­на, а са­да, ве­ли, све је ма­ње оних ко­ји ку­пу­ју шар­ги­је и ви­о­ли­не. Још је ма­ње мај­сто­ра ко­ји на њи­ма сви­ра­ју. Али у ра­ди­о­ни­цу све че­шће свра­ћа­ју ње­го­ви уну­ци. Хтје­ли би да пра­ве, хтје­ли би да сви­ра­ју. Има, бре, на­де Пи­ше: Игор Деспотовић

Т

е­шко да има љу­би­те­ља из­вор­не му­зи­ке по­сав­ског кра­ја а да ни­је чуо за Дер­вен­ћа­ни­на Слав­ка Мар­ ко­ви­ћа. Ду­же од по­ла ви­је­ка он сво­јим спрет­ним ру­ка­ма из­ра­ђу­је шар­ги­је, и то са­мо оне ко­је ће, ка­ко ка­же, про­из­ве­сти пра­ви тра­ди­ци­о­нал­ни звук. Из­ра­ђу­је и ви­о­ли­не, а са­чи­нио је и не­ко­ли­ко ви­о­ла и фру­ла. Пр­ву шар­ги­ју мај­стор из дер­вент­ског се­ла Жи­ви­ни­це на­пра­вио је ка­да је имао са­мо је­да­на­ест го­ди­на. До та­да је већ био до са­вр­шен­ства са­вла­дао сви­ра­ње на овом зах­ти­јев­ном ин­стру­мен­т у. Да је већ та­да био мај­стор по­ка­зу­је и то што је сво­ју пр­ву шар­ги­ју, „за до­бре па­ре“, од­мах про­дао у Но­во Се­ло код Бро­да, из­вор­ној гру­пи „Бра­ћа Ча­бра­је“. Би­ло је то 1962. Од тад ни сам не зна ко­ли­ко ин­стру­ме­на­та је на­пра­вио. Зна са­ мо да је ри­јеч о „не­ко­ли­ко сто­ти­на шар­ ги­ја и не­ко­ли­ко де­се­ти­на ви­о­ли­на“.

Злат­ко та­ко­ђе су вр­сни му­зи­ча­ри. И Ста­ но­је је пра­вио до­бре шар­ги­је, од ње­га је Слав­ко на­у­чио све тај­не овог за­на­та.

– Отац је по­чео да из­ра­ђу­је шар­ги­је по­сли­је Дру­гог свјет­ског ра­та. До­био је шар­ги­ју, па је на осно­ву те по­чео да пра­ ви дру­ге. Пр­во сам по­ма­гао оцу да пра­ви шар­ги­је, па ме је он и на­у­чио. Пр­во отац ма­ло оте­ше ку­тлу, ма­ло je ис­ко­па, оби­ ље­жи до­кле је сми­јем ја об­ра­ђи­ва­ти, да је не раз­би­јем, а ка­да ја то за­вр­шим он­да он на­ста­ви да та­њи. Ма­ло-по­ма­ло, по­чео сам и сам да ра­дим – при­сје­ћа се. Пр­ву „дво­реп­ку“ (шар­ги­ју са два ре­па) на­пра­вио је 1981. Она је и да­нас код ње­ го­вог бра­та. Као прат­ња уз шар­ги­ју, ви­о­ли­не се у дер­вент­ском кра­ју по­ја­вљу­ју сре­ди­ном пе­де­се­тих го­ди­на XX ви­је­ка.

– Ви­о­ли­ну сам од­у­ви­јек во­лио, а да је сви­рам на­у­чио ме је ком­ши­ја Или­ја Шко­ ро, ко­ји је био мла­дић у то ври­је­ме. Сви­

МУ­ЗИ­КА У НА­СЉЕ­ЂЕ

Ди­је­ло­ви

Слав­ко ни­је слу­чај­но у ово­ме. Син је чу­ве­ног шар­ги­ја­ша Ста­но­је Мар­ко­ви­ћа, ко­ји је го­ди­на­ма сви­рао са из­вор­ном гру­ пом „Бра­ћа Бе­ги­ћи“, са ко­ји­ма је сни­мио и не­ко­ли­ко ал­бу­ма. Сто­јан је љу­бав пре­ ма му­зи­ци пре­нио и на сво­ју дје­цу, та­ко да не­ма Мар­ко­ви­ћа ко­ји не зна да сви­ра и пје­ва. Слав­ко­ва бра­ћа Мар­ко, Ми­ле и

Ди­је­ло­ви шар­ги­је су ку­тла (труп), реп (ру­ко­хват), че­ти­ри или пет чи­ви­ја и до­дат­на ма­ла чи­ви­ја (ко­њи­ћак), че­ти­ри жи­ це и пер­де (пра­го­ви). Умје­сто жи­це се у про­шло­сти ко­ри­сти­ ло ко­зи­је цри­је­во.

– Ду­жи­на тру­па шар­ги­је обич­но је 52 цен­ти­ме­тра, ши­ри­ на је 30, а ду­би­на до 25 цен­ти­ме­та­ра, ма­да има и ве­ћих и ма­ њих ин­стру­ме­на­та. Пр­во се из­ра­ђу­је труп, а он­да се до­да­ју оста­ли ди­је­ло­ви – об­ја­шња­ва Слав­ко Мар­ко­вић.

SRPSK A  No 8-9  2014

41

С та­ра

уми­ ј е­ћ а

рао је та­ко до­бро да би ци­је­ло се­ло ста­ло да га слу­ша. Отац је про­дао дви­је кра­ве и оти­шао у Но­ви Сад да од јед­не го­спо­ђе ку­пи ви­о­ли­ну за ко­ју је би­ло утвр­ђе­но да је „стра­ди­ва­ри“. На жа­лост, мо­рао је убр­зо да је про­да, јер сви­ра­ју­ћи на њој ни­шта ни­је мо­гао да за­ра­ди – сје­ћа се Слав­ко. До­да­је да је на­кон то­га отац до­ био ви­о­ли­ну од не­ког чо­вје­ка из мје­ста у ко­је је Слав­ко про­дао пр­ву шар­ги­ју.

– Чу­вао сам је и па­зио. Би­ла је и по­ пра­вља­на. Ка­сни­је се на њој уоп­ште ни­је мо­гло сви­ра­ти, па сам ку­по­вао и на­ру­ чи­вао из Че­шке, али ни­јед­на ни­је да­ва­ла до­вољ­но до­бар звук. Од­лу­чио сам да сам се­би на­пра­вим ви­о­ли­ну и пр­ву сам на­ чи­нио 1977. го­ди­не. Ви­о­ли­на ко­ју је Ста­но­је дав­но до­био на по­клон и да­нас сто­ји у Слав­ко­вој ра­ ди­о­ни­ци, до­ду­ше у ди­је­ло­ви­ма. ЉЕ­ПО­ТА ИН­С ТРУ­МЕН­ТА И ЉЕ­ПО­ТА ЗВУ­КА Шар­ги­је и ви­о­ли­не Слав­ко Мар­ко­вић и да­нас из­ра­ђу­је у свом се­лу, у ста­рој по­ моћ­ној згра­ди на по­ро­дич­ном има­њу.

– За из­ра­ду јед­не шар­ги­је по­треб­но је че­ти­ри-пет да­на, у за­ви­сно­сти од то­ га ко­ли­ко же­ли­те да она бу­де уљеп­ша­ на. Ја не идем на ље­по­т у ин­стру­мен­та, већ при­је све­га на ље­по­т у зву­ка, да она ли­је­по сви­ра. Из­ра­ђу­јем их од ја­во­ра, тре­шње или вр­бе. Мој отац је све пло­че

По­сав­ски вез Шар­ги­ја се да­нас углав­ном сви­ра уз ви­о­ли­ну.

– На њој се нај­че­шћа из­во­де на­ша ко­ла, као што су „Бру­ ђа“, „Ке­лер“ или „По­сав­ски вез“, гдје је по­ве­за­но чак се­дам ко­ ла – ка­же Слав­ко Мар­ко­вић.

42

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

сни­мио сви­ра­ју­ћи на вр­бо­вој шар­ги­ји. Имам ње­го­ву јед­ну шар­ги­ју. Он их је из­ ра­ђи­вао са не­што ма­њом ку­тлом, а да­нас се пра­ве са ве­ћом ку­тлом, да бу­ду што буч­ни­је. За из­ра­ду ква­ли­тет­не ви­о­ли­не по­ треб­но је у про­сје­ку два­де­сет да­на, па и мје­сец.

– Ви­о­ли­не пра­вим са­мо од ја­во­ра. По­сто­ји шест вр­ста ја­во­ра, а ви­о­ли­не се пра­ве са­мо од нај­твр­ђег, јер он има звуч­ ност – об­ја­шња­ва Слав­ко. Пр­ву ви­о­лу на­пра­вио је по­чет­ком осам­де­се­тих и про­дао је у Са­ра­је­ву.

– Био је то не­ки чо­вјек ко­ји је за­вр­ шио му­зич­ку шко­лу. Хтио је да је ку­пи, али ни­је имао до­вољ­но па­ра, па смо се не­ка­ко до­го­во­ри­ли. Ни­је би­ла ри­јет­кост ни да дам за ма­ло па­ра ви­о­ли­ну или шар­ги­ју, ако ви­дим да не­ко за­и­ста во­ ли му­зи­ку и мно­го же­ли да има ин­стру­ мент. Ско­ро сви из­во­ђа­чи из­вор­не му­зи­ ке дер­вент­ског кра­ја има­ју мо­је ви­о­ли­не и шар­ги­је. Не­ка­да су куп­ци сти­за­ли са свих стра­на, а са­да, ве­ли, све је ма­ње оних ко­ ји ку­пу­ју ви­о­ли­не и шар­ги­је.

– Мно­ги се да­нас ба­ве из­ра­дом и про­ да­јом шар­ги­ја, али ма­ло је ква­ли­тет­них ин­стру­ме­на­та. Те­шко је на­ћи и до­брог шар­ги­ја­ша. Ако је ин­стру­мент ква­ли­те­ тан и сви­рач до­бар, са шар­ги­јом чу­да мо­ гу да се чи­не. Зву­ци тог је­дин­стве­ног ин­ стру­мен­та за­и­ста мо­гу да бу­ду пре­див­ни. На жа­лост, као и у дру­гим ства­ри­ма, мно­го је оних ко­ји сви­ра­ју а ни­с у вр­сни му­зи­ча­ри. За­то мно­ги има­ју по­гре­шну пред­ста­ву о овом ин­стру­мен­т у, ло­шу. Слав­ко тре­нут­но не сви­ра у јав­но­сти, али ће ра­до по­ка­за­ти уми­је­ће сво­јим го­ сти­ма или на ка­квим сла­вљи­ма.

– До при­је не­ко­ли­ко го­ди­на сви­рао сам на шар­ги­ји и ви­о­ли­ни у Кул­т ур­ноумјет­нич­ком дру­штву мла­дих „Бо­си­ љак“. Се­дам-осам го­ди­на сви­рао сам на њи­хо­вим на­сту­пи­ма – ка­же Слав­ко. Има још мла­дих за­ин­те­ре­со­ва­них за из­ра­ду и при­је све­га за сви­ра­ње на шар­ги­ји.

– Ево и мо­ји уну­ци, иако су ве­о­ма ма­ ли, стал­но до­ла­зе у ра­ди­он ­ и­цу, гле­да­ју, хо­ће да сви­ра­ју. На­дам се не са­мо да ће се очу­ва­ти и из­вор­на му­зи­ка и шар­ги­ја, већ да ће би­ти све ви­ше оних ко­ји ће да сви­ра­ју. На­ша му­зи­ка је пра­во бо­гат­ство и огром­на би ште­та би­ла да то бо­гат­ство не са­чу­ва­мо. 

SRPSK A  No 8-9  2014

43

О т­ к ри­ва­ њ е ТАЈ­НИ ПОД­ЗЕМ­НИ ГРАД У МА­ЛОМ ЗВОР­НИ­КУ

Ка­ме­на дје­вој­ка под пла­ни­ном

На­ми­је­њен за ду­жи бо­ра­вак др­жав­ног вр­ха у те­шким рат­ним усло­ви­ма, гра­ђен је у нај­стро­жој тај­но­сти. То­ли­ко стро­гој да га ни Њем­ци за че­ти­ри го­ди­не оку­па­ци­је ни­су от­кри­ли. Пр­о­сти­ре се на 5.000 ква­драт­них ме­та­ра, има ки­ло­ме­тар и по ход­ни­ка, усло­ве за смје­штај ви­ше од 3.000 љу­ди. Ме­ђу се­дам­де­сет пет пр­о­сто­ри­ја су апарт­ма­ни за кра­ља и ње­го­ву по­ро­ди­цу, чла­но­ве вла­де и ге­не­рал­шта­ба, спа­ва­о­ни­ца за гар­ду, ка­пе­ла, би­бли­о­те­ка, кан­ти­на, ку­па­ти­ла, бу­нар, ко­њу­шни­ца... За сво­ју на­мје­ну по­слу­жио је са­мо три да­на у апри­лу 1941. Да­нас, осам­де­сет го­ди­на ка­сни­је, нај­зад се не­ко до­сје­тио да би се с тим мо­гло не­што па­мет­но учи­ни­ти Текст и фо­то­гра­фи­је: Не­бој­ша Мар­ко­вић

Мост кра­ља Алек­сан­дра, са­гра­ђен 1929.

44

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

SRPSK A  No 8-9  2014

45

О т­ к ри­ва­ њ е

П

о­сљед­њи пут но­га јед­ног срп­ског, ју­го­сло­вен­ског кра­ља ко­ра­ча­ла је Ср­би­јом у пр­о­ље­ће 1941. го­ди­не, на оба­ли Дри­не у Ма­лом Звор­ни­ку. Док су је­ди­ни­це Вер­мах­та ши­ром зе­мље ла­ко Про­стор сла­ма­ле от­пор Ју­го­сло­вен­ске кра­љев­ске не­ка­да­шње вој­ске, мла­ди краљ Пе­тар Дру­ги Ка­ра­ ка­пе­ле у под­зем­ном гра­ду, ђор­ђе­вић пре­шао је 12. апри­ла у Бо­сну, пре­ко мо­ста чи­ју је град­њу по­мо­гао ње­ са мје­стом за гов отац Алек­сан­дар Пр­ви (по ко­ме је та ол­тар гра­ђе­ви­на и до­би­ла име). Ода­тле је Пе­ тар Дру­ги оти­шао у Ник­шић и да­ље у из­гнан­ство из ко­јег се ни­ка­да ни­је вра­ тио. Три да­на при­је то­га краљ је пр­о­вео у тај­ном под­зем­ном гра­ду на­пра­вље­ном у утро­би пла­ни­не Бо­ра­ње. Вој­ни стра­те­зи Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­ је сма­тра­ли су да је, у слу­ча­ју ра­та, иде­ ал­но мје­сто за смје­штај вр­хов­не ко­ман­де ге­о­граф­ско сре­ди­ште зе­мље, а то је би­ло упра­во под­руч­је око Ма­лог Звор­ни­ка. Тра­же­ћи по­год­ну ло­ка­ци­ју, утвр­ди­ли су да шу­пља сти­је­на у об­рон­ци­ма Бо­ра­ње има све што је по­треб­но да пре­у­зме ту уло­гу. Ра­до­ви на из­град­њи рат­ног скло­ ни­шта, пра­вље­ног под ши­фром „Ка­ме­на де­вој­ка“, по­че­ли су 1932. го­ди­не, а окон­ ча­ни су, при­је ствар­ног за­вр­шет­ка, у је­ сен 1934, по­сли­је по­ги­би­је кра­ља Алек­ сан­дра у Мар­се­љу. Не­до­вр­ше­на је оста­ла тре­ћи­на објек­та. Обје­кат се пр­о­сти­ре на по­вр­ши­ни од око 5.000 ква­драт­них ме­та­ра, има ход­ни­ ке укуп­не ду­жи­не око ки­ло­ме­тар и по и 75 пр­о­сто­ри­ја. У под­зем­ном гра­ду би­ло је мје­ста за ви­ше од 3.000 љу­ди, кра­ља, ње­го­ву прат­њу, вла­ду и гар­ду. Ду­би­на пла­ни­не кри­ла је апарт­ма­не на­ми­је­ње­не за смје­штај кра­ља, ње­го­ве по­ро­ди­це, чла­ но­ва вла­де и вој­ног ру­ко­вод­ства, али и спа­ва­о­ни­це за гар­ду, ка­пе­лу, би­бли­о­те­ку,  Глав­ни улаз у под­зем­ни град, да­на­шњи из­глед

Кра­љев мост Вожд Ка­ра­ђор­ђе, ка­же при­ча, за­клео се да ће пре­мо­сти­ ти Дри­ну, а за­вјет је ис­пу­нио ње­гов пра­у­нук краљ Алек­сан­ дар Пр­ви. Рје­ше­ње за гво­зде­ни мост у Звор­ни­ку усво­је­но је 1926, ра­до­ви су по­че­ли 1927, а ри­је­ка пре­мо­шће­на 1929. Мост, ду­га­чак око 150 и ши­рок око се­дам ме­та­ра, све­ча­но је отво­рен 12. ја­ну­а­ра 1930. и по­нио кра­ље­во име. Чвр­сти­на му је ис­пи­ти­ва­на по­ла мје­се­ца са 30.000 то­на до­ве­зе­ног ка­ме­на. Сру­шен је 14. апри­ла 1941. ка­ко би се ус­по­ри­ло на­пре­до­ва­ње не­при­ја­те­ља. Об­но­вљен је 1946. и до­био име „Фи­лип Кља­јић Фи­ћа“, по пар­ти­зан­ском рат­ном хе­ро­ју, а пр­во­бит­ни на­зив вра­ћен му је по­чет­ком овог ви­је­ка. Тај гво­зде­ни ста­рац да­нас је у ло­шем ста­њу и ко­ри­сти се са­мо као пје­шач­ки мост, нај­ кра­ћа ве­за из­ме­ђу два Звор­ни­ка.

46

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

кан­ти­ну, ку­па­ти­ла, ко­њу­шни­це и пр­ос­ то­ ри­је дру­гих на­мје­на. На са­мом кра­ју не­ до­вр­ше­ног ди­је­ла на­ла­зи се бу­нар са свје­ жом во­дом за пи­ће по­кри­вен бе­тон­ским по­клоп­цем. То је тре­ба­ло да обез­би­је­ди да ста­на­ри гра­да не бу­ду жед­ни ка­да се за­тво­ре ма­сив­на ме­тал­на вра­та и са­кри­ју их од сви­је­та. Не­по­твр­ђе­не при­че ка­жу да је глав­ни архи­тек­та био не­ки Рус, струч­ њак за ко­па­ње руд­ни­ка, и да су ра­до­ве из­во­ди­ли за­тво­ре­ни­ци до­во­ђе­ни но­ћу. Ни­с у зна­ли ни гдје су, ни шта пра­ве. При­ че ка­жу да је за тај­ни град, од­но­сно ње­ го­ву на­мје­ну, зна­ло све­га пет љу­ди: краљ, пред­сјед­ник Вла­де, ми­ни­стри фи­нан­си­ја и вој­ске и на­чел­ник Ге­не­рал­шта­ба. КРА­ЉЕ­ВИ ПО­СЉЕД­ЊИ ДА­НИ У СР­БИ­ЈИ Град је имао два­на­ест ула­за ко­је су за­тва­ра­ла те­шка вра­та. Не­ко­ли­ко их је и да­нас ви­дљи­во са ма­ги­страл­ног пу­та ко­ји се пр­о­те­же из­ме­ђу пла­ни­не и ре­ке. Тем­пе­ра­т у­ра уну­тра је ста­бил­на, из­ме­ђу 14 и 16 сте­пе­ни, на њу не ути­чу го­ди­шња до­ба и спо­ља­шњи вре­мен­ски усло­ви. На кра­ју сва­ког де­сног ход­ни­ка у мрак се пр­ о­би­ја тра­чак свје­тло­сти кр­оз отво­ре за вен­ти­ла­ци­ју. Дуж бе­то­ни­ра­них сво­до­ва, баш као и у не­до­вр­ше­ним пр­о­сто­ри­ја­ма у ко­ји­ма је го­ла сти­је­на, на та­ва­ни­ца­ма се по­чео ства­ра­ти пе­ћин­ски на­кит. Ти још уви­јек ма­ли и тан­ки ста­лак­ти­ти до­пу­њу­ ју ље­по­т у и ми­стич­ност гра­ђе­ви­не. Дуж ход­ни­ка и да­ље сто­је вен­ти­ла­то­ ри ко­ји су не­ка­да слу­жи­ли за пр­о­вје­тра­ ва­ње гра­да, а са­да су зар­ђа­ли. У нај­ве­ћој пр­о­сто­ри­ји одр­жа­на је јед­на од по­сљед­ њих сјед­ни­ца Кра­љев­ске вла­де, а не­да­ле­ ко од ње на­ла­зе се апарт­ма­ни у ко­ји­ма је мла­ди краљ пр­о­вео сво­је по­сљед­ње но­ ћи у Ср­би­ји. По­себ­но је за­ни­мљи­ва ка­ пе­ла. Окре­че­на у би­је­ло, као и дру­ге пр­о­ сто­ри­је, је­ди­на је при вр­ху зи­до­ва има­ла исли­ка­не орна­мен­те, а на ис­точ­ном зи­ду на­ла­зи се уду­бље­ње за ол­тар. По­уз­ да­них по­да­та­ка о на­стан­ку „Ка­ ме­не де­вој­ке“ не­ма. Под­зем­ни град чу­ ван је као нај­ве­ћа тај­на и до­ку­мен­ти о ње­го­вој град­њи, ако их је ика­да и би­ ло, ни­с у пр­о­на­ђе­ни. Зна­ју се исто­риј­ске чи­ње­ни­це о кра­ље­вом бо­рав­ку то­ком Април­ског ра­та и не мно­го ви­ше. Ста­ри Ма­ло­звор­ни­ча­ни при­ча­ли су да Њем­ци то­ком оку­па­ци­је ни­с у са­зна­ли за по­сто­ ја­ње тај­ног гра­да и да ни­ка­да ни­с у кр­о­

SRPSK A  No 8-9  2014

47

О т­ к ри­ва­ њ е

 Во­ји­слав Ста­мен­ко­вић, ди­рек­тор Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ма­лог Звор­ни­ка, је­дан од по­кре­та­ча об­но­ве „Ка­ме­не дје­вој­ке“

чи­ли у ње­га. По­сли­је ра­та град ви­ше ни­ ко­ме ни­је био за­ни­мљив. У пр­во ври­је­ме слу­жио је за чу­ва­ње ље­ко­ва јед­не фар­ ма­це­у т­ске фир­ме, он­да и за скла­ди­ште­ ње пи­ћа. По­том је пао у за­бо­рав. Не­да­ле­ко од гво­зде­ног Мо­ста кра­ ља Алек­сан­дра на­ла­зи се је­дан од ула­ за у град, а не­што да­ље и цр­ква у сти­је­ ни. Она је, уз ка­пе­лу у утро­би „Ка­ме­не де­вој­ке“, би­ла дру­го мо­ли­тве­но мје­сто под­зем­ног гра­да. Са­ма цр­ква ни­је по­ве­ за­на са гра­дом и у њу се ула­зи са ма­ги­ страл­ног пу­та Ло­зни­ца–Љу­бо­ви­ја. Ду­го је би­ла за­по­ста­вље­на, а ка­да су се вре­ме­ на пр­о­ми­је­ни­ла, ожи­вје­ла је. Чи­шће­њем и уре­ђи­ва­њем уну­тра­шњо­сти утвр­ђе­но је да је на­пра­вље­на у об­ли­ку кр­ста са кра­ци­ма ду­гим по 33 ме­тра, што сим­бо­

Бла­го, ру­пе и ми­ше­ви У не­ким пр­ос­ то­ри­ја­ма под­зем­ног гра­да у Ма­лом Звор­ни­ку по­ред зи­до­ва су ру­пе у по­ду ко­је је, ми­сли се, ис­ко­па­ла ко­му­ ни­стич­ка ОЗН-а, по­сли­је ра­та, у по­тра­зи за кра­ље­вим бла­гом. Уду­бље­ња у сти­је­ни ви­дљи­ва су у ди­је­лу ко­ји гра­ди­те­љи ни­су сти­гли да бе­то­ни­ра­ју и та­ко на­пра­ве пр­о­сто­ри­је. Све до не­ дав­них не­по­го­да град су на­се­ља­ва­ле бр­ој­не ко­ло­ни­је сли­је­ пих ми­ше­ва.

48

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

ли­зу­је го­ди­не Хри­сто­со­вог жи­во­та. За­ ни­мљи­во, и ње­на град­ња по­че­ла је 1933. Крај ула­за у цр­кву из сти­је­не из­ви­ре во­ да. При­ча се да се на том из­во­ру, по­ред гар­ди­ста, сва­ко­га ју­тра то­ком крат­ког бо­рав­ка уми­вао и мла­ди краљ Пе­тар. На ула­зу у тај храм у пе­ћи­ни у то­ку су ра­ до­ви по­сли­је ко­јих ће он из­гле­да­ти као ума­ње­на Цр­ква Ча­сног кр­ста у Остро­ гу. Из­над вра­та би на сти­је­ни тре­ба­ло да сто­ји зво­ник на ко­јем ће крст би­ти по­ све­ћен на­стра­да­ли­ма у Дри­ни. БУН­КЕ­РИ У БА­ЊИ КО­ВИ­ЉА­ЧИ То ни­с у је­ди­ни под­зем­ни објек­ти Ка­ ра­ђор­ђе­ви­ћа у Под­ри­њу. У Ба­њи Ко­ви­ ља­чи, крај Ло­зни­це, у утро­би пла­ни­не Гу­че­во на­ла­зи се се­дам бун­ке­ра ко­ји су би­ли на­ми­је­ње­ни смје­шта­ју Шта­ба Вр­ хов­не ко­ман­де. По­сто­јао је план, ка­же при­ча, да се кр­оз пла­ни­не пр­о­би­је пут ко­ји би по­ве­зао два скло­ни­шта. Бањ­ски бун­ке­ри на­ла­зе се дуж пу­та из­над ви­ ла „Дал­ма­ци­ја“ и „Хер­це­го­ви­на“, из ко­ јих бе­тон­ски мо­сти­ћи во­де пра­во ка два ула­за у пла­нин­ску утро­бу. Та­ко, у слу­ ча­ју опа­сно­сти, бр­зо се мо­гло скло­ни­ти

на си­гур­но. Па­ди­на је би­ла пре­кри­ве­на гу­стом је­ло­вом шу­мом, па се скло­ни­шта из­ра­ђе­на од де­бе­лог арми­ра­ног бе­то­на ни­с у мо­гла уочи­ти из ва­зду­ха. Ови бун­ке­ри су још ми­сте­ри­о­зни­ ји, јер се за њих не зна ни ка­да су тач­но на­пра­вље­ни. Пре­ма не­ким свје­до­че­њи­ ма ста­рих мје­шта­на, град­ња је по­че­ла у ври­је­ме за­вр­шет­ка гво­зде­ног мо­ста у Ма­лом Звор­ни­ку, 1929, док дру­ги твр­де да су на­пра­вље­ни из­ме­ђу 1938. и 1940. Зна се, ме­ђу­тим, да је ге­не­рал Ду­шан Си­мо­вић, пред­сјед­ник Вла­де и на­чел­ник шта­ба Вр­хов­не ко­ман­де, сти­гао у Ко­ви­ ља­чу то­ком пр­вог да­на Април­ског ра­та и да је упра­во ту из­дат пр­о­глас кра­ља Пе­тра Дру­гог о на­па­ду на зе­мљу. Одав­ дје се штаб пред на­сту­па­ју­ћим не­при­ја­ те­љем по­ву­као ка ма­ло­звор­нич­ком под­ зем­ном гра­ду и да­ље у из­бје­гли­штво. Бањ­ски бун­ке­ри да­нас су у ло­шем ста­њу и не зна се шта кри­ју у ду­би­на­ма. Ка­да би се уло­жи­ло до­вољ­но нов­ца да се ис­тра­же и уре­де, мо­гли би пред­ста­вља­ ти ва­жну ту­ри­стич­ку за­ни­мљи­вост. Са дру­ге стра­не, „Ка­ме­на де­вој­ка“ већ се от­кри­ла ту­ри­сти­ма и у пр­о­те­кле три го­ди­не по­вре­ме­но је при­ма­ла по­сје­ти­о­

це. Во­ји­слав Ста­мен­ко­вић, ди­рек­тор Ту­ ри­стич­ке орга­ни­за­ци­је Ма­лог Звор­ни­ка, ка­же да су дви­је го­ди­не утро­ше­не ка­ко би се под­зем­ни град укњи­жио као вла­ сни­штво оп­шти­не и дао њи­ма на упра­ вља­ње. Са­да је ко­нач­но мо­гу­ће ње­го­во уре­ђе­ње и ра­до­ви су већ по­че­ли. Пре­ ма Ста­мен­ко­ви­ће­вим ри­је­чи­ма, за­ми­сао је да се јед­на тре­ћи­на „Ка­ме­не де­вој­ке“ уре­ди као са­вре­ме­на му­зеј­ска по­став­ка, а да се оста­так из­да у од­ре­ђе­не, при­клад­ не на­ме­не, што би обез­би­је­ди­ло но­вац за одр­жа­ва­ње и да­ље уре­ђе­ње гра­да. Јед­ на од иде­ја је и да се у под­зем­ној ка­пе­ли при­ре­ђу­ју вјен­ча­ња, а да се апарт­ма­ни уре­де за но­ће­ње. У тај­ном гра­ду Ка­ра­ ђор­ђе­ви­ћа сни­ма­не су и не­ке сце­не се­ри­ је Рав­на го­ра Ра­до­ша Ба­ји­ћа, што је, ка­же Ста­мен­ко­вић, по­мо­гло да се утвр­ди ка­ко је шта из­гле­да­ло у то ври­је­ме. Ка­да град бу­де уре­ђен, све ће би­ти опре­мље­но као што је би­ло по­чет­ком ра­та. Осам де­це­ни­ја по об­у­ста­вља­њу град­ ње, тај­ни под­зем­ни град кра­ља Алек­ сан­дра, ко­ји је свр­си по­слу­жио све­га три да­на, мо­гао би до­би­ти но­ви жи­вот и по­ста­ти зна­чај­но мје­сто на ту­ри­стич­кој ма­пи Под­ри­ња.  SRPSK A  No 8-9  2014

 Об­но­ва: Храм у сти­је­ни, по­крај под­зем­ног гра­да

49

Х о д о ч а ш ћ а

50

/

P i l g r i ma g e s

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

Ри­зни­ца пу­на на­де СРП­СКА ЦР­КВА СВЕ­ТОГ ПРО­РО­КА ИЛИ­ЈЕ У ЗА­ДРУ

Овај пра­во­слав­ни храм је­дан је од нај­ври­јед­ни­јих спо­ме­ни­ка ста­рог при­мор­ског гра­да. Ви­ше пу­та по­стра­дао и об­на­вљан, и да­нас свје­до­чи о ду­гом пра­во­слав­ном при­су­ству ов­дје. Дра­го­цје­на ри­зни­ца хра­ма за јав­ност је би­ла отво­ре­на 1984, али је од 1991. ско­ро де­це­ни­ју и по ча­ми­ла за­зи­да­на у јед­ном не­у­слов­ном скро­ви­шту. На­кон му­ко­трп­не пе­то­го­ди­шње ре­ста­у­ра­ци­је, у про­ље­ће ла­ни по­но­во је осве­шта­на, бла­го­сло­вље­на и отво­ре­на за јав­ност. А има ли ко­га да је по­сје­ти и да јој се ди­ви?

Текст и фо­то­гра­фи­је: Да­мир Кља­јић

У

са­мом цен­тру за­дар­ског Ста­рог гра­ да (По­лу­о­то­ка), не­по­сред­но уз рим­ ски Фо­рум, на тр­гу на­зва­ном по чу­ ве­ном ускоч­ком сер­да­ру Сто­ја­ну Јан­ко­ви­ћу, на­ла­зи се срп­ска пра­во­слав­на Цр­ква све­тог про­ро­ка Или­је.

Ла­ко је про­на­ћи – чим сту­пи­те на Фо­рум  Све­ште­ при­мје­ти­ће­те пр­во зво­ник, а кад кре­не­те ник Пе­тар пре­ма ње­му и цр­кву. Ни ми­нут хо­да од нај­ Јо­ва­но­вић по­зна­ти­је гра­ђе­ви­не у За­дру, Све­тог До­на­та. Од­мах по до­ла­ску на ма­ли Трг сер­да­ра Сто­ја­на Јан­ко­ви­ћа на­ћи ће­те се пред ула­ SRPSK A  No 8-9  2014

51

Х о д о ч а ш ћ а

зним вра­ти­ма цр­кве, ко­ја већ на пр­ви по­глед оду­ше­вља­ва сво­јом ка­сно­ба­рок­ ном архитектуром. Сва ње­на ље­по­та, ипак, ви­ди се тек ка­да се у њу кро­чи, јер се у уну­тра­шњо­сти цр­кве на­ла­зи пра­во умјет­нич­ко, кул­т ур­но и ду­хов­но бла­го. Је­ди­ни пре­о­ста­ли пра­во­слав­ни храм у овом гра­ду сво­јом Ри­зни­цом свје­до­чи о кул­т ур­ној про­шло­сти пра­во­слав­ног  Ру­ски крст, (при­је свих срп­ског) ста­нов­ни­штва на XVI ви­јек. По­су­да овом под­руч­ју и је­дан је од нај­ври­јед­ни­ за та­мјан, XVI­II јих спо­ме­ни­ка За­дра. ви­јек. Пу­тир из­ра­ђен у Мо­скви, ПО­ВРА­ТАК ЗА­ЗИ­ДА­НЕ БА­ШТИ­НЕ XVI­II ви­јек Још 1548. за­дар­ски кнез усту­пио је Ми­тра, ру­ски пра­во­слав­ним Гр­ци­ма по­сто­је­ћу сред­ рад, XIX ви­јек њо­вје­ков­ну Цр­кву светог Или­је. Гр­ци­ма, ко­ји су као пре­бје­зи са­чи­ња­ва­ли вој­не Дје­лић цр­кве­не по­гра­нич­не је­ди­ни­це та­ко­зва­них стра­ би­бли­о­те­ке. ти­о­та, до­зво­ље­но је да уну­тра­шњост цр­ Кр­сти­о­ни­ца кве при­ла­го­де ис­точ­ном бо­го­слу­же­њу.  Дио срп­ске цр­кве­не ри­зни­це у За­дру

Скупштина У Цр­кви све­тог про­ро­ка Или­је у За­дру 1808. одр­жа­на је цр­ кве­но-на­род­на скуп­шти­на ко­јој је пред­сје­да­вао Дан­до­ло, ге­ не­рал­ни гу­вер­нер Дал­ма­ци­је. Од­лу­че­но је о осни­ва­њу епар­хи­је и бо­го­сло­ви­је, о устрој­ ству па­ро­хи­ја и ма­на­сти­ра, и још до­ста то­га ва­жног. Скуп­штин­ ске за­кључ­ке но­си­ла је у Па­риз де­ле­га­ци­ја на че­лу са Ге­ра­си­ мом Зе­ли­ћем. Цар је одо­брио од­лу­ке за­дар­ске скуп­шти­не и 1809. до­нио од­лу­ку о осни­ва­њу са­мо­у­прав­не срп­ске епар­хи­је у Дал­ма­ци­ји са сје­ди­штем у Ши­бе­ни­ку.

52

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

Кра­ђа Јо­ва­но­вић је при­је не­ко­ли­ко го­ди­ на по­ли­ци­ји при­ја­вио и кра­ђу из­у­зет­но ври­јед­не ико­не све­тог Ни­ко­ле са зи­да цр­кве. У ври­је­ме ра­та укра­де­не су, из­ме­ ђу оста­лих, три ве­ли­ке ико­не на сре­бр­ ном ли­му ко­је ни­ка­да ни­су на­ђе­не. Дви­ је ма­ње ико­не Ин­тер­пол је про­на­шао у Тр­сту, а ико­ну све­тог Ни­ко­ле из XVI­II ви­је­ка при­је дви­је го­ди­не про­на­шла је за­дар­ска по­ли­ци­ја.

У дру­гој по­ло­ви­ни XVI, те у XVII и XVI­II ви­је­ку у За­дар при­сти­же све ви­ ше Ср­ба пра­во­сла­ва­ца, ко­ји пре­у­зи­ма­ју упра­вља­ње цр­квом. Ста­ра и нео­д­го­ва­ра­ју­ћа цр­ква сру­ше­ на је и 1773. на ње­ном мје­сту по­диг­ну­ та но­ва, а де­вет­на­ест го­ди­на ра­ни­је из­ гра­ђен је зво­ник. Но­ва цр­ква осве­ће­на је 1805. Ми­хо­вил (Ми­ха­и­ло) Спе­ран­за, сли­кар са Кр­фа ко­ји је кра­јем XVI­II и по­чет­ком XIX ви­је­ка ра­дио у овом кра­ју, осли­као је мра­мор­ни ико­но­стас. По­сао је за­вр­шио 1811. Ико­но­стас је нај­ва­жни­ји и нај­бо­га­ ти­ји дио уну­тра­шњо­сти цр­кве. Цар­ске и боч­не две­ри осли­као је 1828. ака­дем­ ски сли­кар Јеф­ти­ми­је По­по­вић. Ико­не са ста­рог ико­но­ста­са пре­не­се­ не су 1815. у но­во­са­гра­ђе­ну Ка­пе­лу све­ тог Спи­ри­до­на, сру­ше­ну у Дру­гом свјет­ ском ра­т у.

SRPSK A  No 8-9  2014

53

Х о д о ч а ш ћ а

54

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

Уну­тра­шњост Цр­кве све­тог Или­је у За­дру

SRPSK A  No 8-9  2014

55

Х о д о ч а ш ћ а

56

/

P i l g r i ma g e s

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

Од XV до XIX ви­је­ка у цр­кви је ску­ пље­на збир­ка не­про­ци­је­њи­ве ври­јед­но­ сти: ра­зно­вр­сни екс­по­на­ти ства­ра­ни у мле­тач­ким, ита­ло­крит­ским, а по­нај­ви­ ше у ру­ским и срп­ским ра­ди­о­ни­ца­ма. Нај­ви­ше је би­ло ико­на.

– У бом­бар­до­ва­њу, то­ком Дру­гог свјет­ског ра­та, мно­ге ико­не, на жа­лост, про­па­ле су. Са­чу­ва­не су све­га че­ти­ри ико­не из ста­ре, од­но­сно пр­во­бит­не цр­ кве – при­ча дугогодишњи па­рох за­дар­ ски, про­то­је­реј-ста­вро­фор Пе­тар Јо­ва­ но­вић (од недавно у пензији). Ве­ћи дио збир­ке, ка­же, ипак је са­чу­ ван. Ри­зни­ца је пр­ви пут отво­ре­на 1984.

– Би­ла је то је­ди­на ри­зни­ца ко­ју је Срп­ска цр­ква отво­ри­ла у Хр­ват­ској и сви су мо­гли да ви­де. На жа­лост, де­ве­ де­се­тих го­ди­на, то­ком рат­них зби­ва­ ња, ри­зни­ца је за­тво­ре­на, а све­ште­ни­ци оти­шли куд ко­ји – на­ста­вља Јо­ва­но­вић. У стра­ху од кра­ђе, све­ште­ни­ци су при­је на­пу­шта­ња За­дра, сре­ди­ном 1991, збир­ку за­зи­да­ли на скри­ве­но мје­сто у са­мој цр­кви. Оста­ла је за­зи­да­на пу­них три­на­ест го­ди­на.

– По­сли­је мог до­ла­ска ов­дје по­че­ло је да се ра­ди на отва­ра­њу ри­зни­це. По­ зва­ни су струч­ња­ци, еми­нент­ни хр­ват­ ски кон­зер­ва­то­ри на че­лу са Ми­љен­ком До­ми­ја­ном. На жа­лост, ико­не и оста­ли пред­ме­ти не­струч­но су за­тво­ре­ни, па је мно­го то­га го­то­во про­па­ло од вла­ге, на­ ро­чи­то ико­не – на­гла­ша­ва Јо­ва­но­вић. За­по­че­та је ре­ста­у­ра­ци­ја, при­ча све­ ште­ник Јо­ва­но­вић. Тај те­жак по­сао, на ко­јем су ра­ди­ли струч­ња­ци из Хр­ват­ске и Укра­ји­не, тра­јао је око пет го­ди­на.

– И, хва­ла Бо­гу, по­сао је успје­шно при­ве­ден кра­ју. ВЈЕ­РА У ТРИ­ЈУМФ ДО­БРА, УПР­КОС СВЕ­МУ На­кон два­де­сет дви­је го­ди­не, ри­зни­ ца Цр­кве све­тог про­ро­ка Или­је 17. ма­ја про­шле го­ди­не опет је отво­ре­на за јав­ ност. Био је то до­га­ђај за пам­ће­ње. Ри­зни­цу је из­но­ва осве­штао и бла­го­ сло­вио Ње­го­во Пре­о­све­штен­ство епи­ скоп дал­ма­тин­ски Фо­ти­је. При­с у­ство­ ва­ли су мно­ги углед­ни го­сти.

– Ово је зна­ча­јан до­га­ђај не са­мо за Цр­кве­ну оп­шти­ну За­дар, већ и за чи­та­ ву Епар­хи­ју дал­ма­тин­ску, али и за све нас ов­дје са­бра­не, ко­ји смо на овај или онај на­чин љу­би­те­љи ље­по­те и цр­кве­не

Вра­ћа­ње Доскорашни па­рох за­дар­ски Пе­тар Јо­ва­но­вић не­ри­јет­ко је пред вра­ти­ма цр­кве про­на­ла­зио ико­не, раз­не са­крал­не пред­ме­те и ври­јед­не књи­ге, не­ста­ле у по­сљед­њем ра­ту на за­дар­ском под­руч­ју. Три ври­јед­не ико­не осва­ну­ле су пред вра­ти­ма цр­кве че­ти­ри да­на на­кон ка­то­лич­ког Бо­жи­ћа 2010. На тим уљи­ма на плат­ну су ли­ко­ви Ису­са Хри­ста, Бо­го­ро­ди­ це с ма­лих Хри­стом, те све­тог Ва­си­ли­ја Остро­шког. Гри­жа са­ вје­сти? Би­ло је слу­ча­је­ва и да се гра­ђа­ни са­ми по­ја­ве и вра­ те не­ки пред­мет из цр­кве, уз обра­зло­же­ње да су га чу­ва­ли. Та­ко је јед­на же­на вра­ти­ла ври­јед­ну књи­гу, ста­ру не­ко­ли­ко сто­ти­на го­ди­на.

умјет­но­сти – по­ру­чио је та­да вла­ди­ка Фо­ти­је. – Ду­бо­ко вје­ру­јем да је и сам За­ дар обо­га­ћен овом Ри­зни­цом, јер ће од са­да мо­ћи да је по­сје­те број­ни ту­ри­сти ко­ји до­ђу у овај град, град ду­бо­ких хри­ шћан­ских кор­је­на и пре­бо­га­те кул­т у­ре. Отва­ра­ње за­дар­ске Ри­зни­це за нас је знак на­де, знак вје­ре да до­бро и ље­по­та на кра­ју увек три­јум­фу­ју. Ико­не и све­ште­ни пред­ме­ти из ове Ри­зни­це, до­дао је вла­ди­ка, ука­зу­ју нам на дру­га­чи­ји пут. Пут свје­тло­сти, пут до­бра, пут кр­ста, ко­ји је са­вр­ше­ни из­раз љу­ба­ви пре­ма Бо­гу и бли­жњем.

– Дај Бо­же да се сви бу­ду­ћи по­сје­ти­о­ ци ове за­дар­ске Ри­зни­це на­дах­њу­ју тим ври­јед­но­сти­ма, ко­је да­ју и вра­ћа­ју сми­ сао људ­ском жи­во­т у уоп­ште, па и сви­је­ ту у ко­јем жи­ви­мо. Нај­број­ни­је у Ри­зни­ци су ико­не. Њих три­де­се­так су јед­на од нај­зна­чај­ни­јих збир­ки те вр­сте на под­руч­ју Епар­хи­је дал­ма­тин­ске. Ту су и мно­ги ли­т ур­гиј­ски пред­ме­ти, кр­сто­ви, све­те књи­ге, ру­ко­ пи­си, пу­ти­ри, кан­ди­ла, цр­кве­на оде­жда те за­ни­мљи­ва збир­ка ан­ти­мин­са оти­ сну­тих на плат­ну тех­ни­ком др­во­ре­за или ба­кро­пи­са, ко­ји су на­ста­ли од XVII до XIX ви­је­ка. Са­чу­ван је и зна­тан број бо­го­слу­жбе­них књи­га штам­па­них у Ве­ не­ци­ји, Мо­скви и Бу­ди­му, као и срп­ске и грч­ке ру­ко­пи­сне књи­ге.

– Те­шко је ри­је­чи­ма опи­са­ти ко­ли­ки је зна­чај Ри­зни­це – под­вла­чи све­ште­ник Јо­ва­но­вић. – Она има огром­ну кул­т ур­ ну и ду­хов­ну ври­јед­ност, а по­ка­зу­је и да пра­во­слав­ни на­род ов­дје по­сто­ји већ пет сто­ти­на го­ди­на. Ри­зни­ца при Цр­кви све­тог про­ро­ка Или­је у За­дру отво­ре­на је за све по­сје­ ти­о­це, за За­дра­не и број­не ту­ри­сте. На жа­лост, по­сје­та је ма­ла, због по­зна­тих раз­ло­га и окол­но­сти.  SRPSK A  No 8-9  2014

 Све­ти Ди­ми­три­је, тем­пе­ра и зла­то на др­ве­ту, грч­ки рад, XVII ви­јек

57

И сто­ри­ ј а

58

и

л е ­г е н­д а

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

По­сљед­њи срп­ски де­спот ПА­ВЛЕ БА­КИЋ, ЕВРОП­СКИ ЈУ­НАК СА ВЕН­ЧА­ЦА

Од­га­јен на ста­ром плем­ству и ча­сти, био је обра­зо­ван и хра­бар. Мије­ња­ле су се окол­но­сти, цар­ства и про­тив­ни­ци, а он је не­по­ко­ле­бљи­во во­дио сво­ју бор­бу, на­шу, увијек исту. Оку­пи­ра­ну Ср­би­ју за­у­вјек је мо­рао на­пу­сти­ти у де­цем­бру 1525. Тур­ци­ма је на­нио те­шке по­ра­зе код Ка­лен­бер­га и Ба­де­на, од њих бра­нио Беч и Ду­нав, је­ди­ни им изишао на мег­дан у Сла­во­ни­ји 12. ок­то­бра 1537. Пао је ју­нач­ки, у бо­ју, а ње­го­ва гла­ва, као доц­ни­је Ка­ра­ђор­ђе­ва, од­није­та је сул­та­ну у Стам­бол. Да се увје­ри да је мо­гу­ће

Пи­ше: Јо­во Ба­јић

„О

в­де на па­ди­на­ма Вен­ча­ца сто­ло­вао је до 1525. Па­вле Ба­кић, по­след­њи срп­ски де­ спот. Бра­не­ћи Евро­пу од Ту­ра­ка, ју­нач­ ки је по­ги­нуо у Гор­ја­ни­ма код Ђа­ко­ва, 12. ок­то­бра 1537.“ Ове рије­чи укле­са­не су у обе­лиск по­ ста­вљен у се­лу Ба­ња код Аран­ђе­лов­ца, на мје­сту гдје су би­ли дво­ри Па­вла Ба­ ки­ћа. Спо­ме­ник је осве­ћен 12. ок­то­бра 2009, на 472. го­ди­шњи­цу по­ги­би­је ју­на­ ка, по­сљед­ње мр­ве срп­ске сред­њо­вије­ ков­не не­ма­њић­ке др­жав­но­сти. А не­да­ ле­ко ода­тле, у Ви­шев­цу, два и по вије­ка ка­сни­је ро­ђен је Ка­ра­ђор­ђе Пе­тро­вић, онај ко­ји ће Ср­бе по­ве­сти из роп­ства под Тур­ци­ма, у об­но­ву и др­жа­ве и сло­ бо­де. Ка­кви и ко­ли­ко ва­жни ју­на­ци су то би­ли ви­ди се и по чи­ње­ни­ци да су гла­ве обо­ји­це по­сла­те сул­та­ну у Стам­бол. Спо­ме­ник Па­влу Ба­ки­ћу, на мје­сту ко­је се да­нас зо­ве Дво­ри­не, по­ди­гло је Удру­же­ње гра­ђа­на „Па­вле Ба­кић“, осно­ ва­но у Аран­ђе­лов­цу да ожи­ви сје­ћа­ња на овог ју­на­ка европ­ских ра­ти­шта у пр­ вој по­ло­ви­ни XVI вије­ка. (И у врије­ме док је Па­вле Ба­кић сто­ло­вао на Вен­ча­цу, Ср­би су европ­ску со­ли­дар­ност схва­та­ ли кон­крет­но и жр­тве­но, за­вјет­но, по­ твр­ђу­ју­ћи је сво­јом кр­вљу про­ли­ве­ном у од­бра­ни Бу­ди­ма, Бе­ча, По­жу­на.) Ту, из­ме­ђу шу­ме Лом­ни­це и по­то­ка Ја­се­ни­

це, гдје су би­ли Ба­ки­ћа дво­ри, сти­же се ши­ро­ком ста­зом по­с у­том ту­ца­ни­ком од бије­лог вен­чач­ког мер­ме­ра. Обе­лиск је на иви­ци ста­рог гро­бља, по­ред те­ме­ља ве­ли­ке не­до­вољ­но ис­тра­же­не гра­ђе­ви­ не, мо­жда остат­ка дво­ра или цр­кве. Јед­ног од по­сљед­њих де­цем­бар­ских да­на дав­не 1525. вој­во­да Па­вле Ба­кић за­у­вјек је оти­шао одав­дје, оста­вив­ши сво­је дво­ре и спа­хи­лук са пе­де­сет се­ла. Кре­нуо је на сје­вер, пре­ма рије­ци Са­ ви, та­да­шњој гра­ни­ци из­ме­ђу Тур­ске и Евро­пе. Са њим су кре­ну­ли же­на Те­о­до­ ра, дје­ца (зна­ју се име­на кћер­ки Ан­ге­ли­ не и Ма­ри­је), че­тво­ри­ца ро­ђе­не бра­ће (Ком­нен, Ма­ној­ло, Ма­ти­ја и Ми­ха­и­ло) и је­дан од стри­ца (Пе­тар), са по­ро­ди­ца­ ма. Исто­ри­чар Јо­ван Ра­јић по­ми­ње још и Па­вло­ву бра­ћу Кли­мен­та и Ди­ми­три­ ја. Њих и тро­ја ко­ла пу­на бла­га пра­ти­ло је пе­де­сет ко­ња­ни­ка. Пре­шли су Са­ву, а на дру­гој стра­ни их је ра­ши­ре­них ру­ку до­че­као Па­вле То­мо­ри, ко­ман­дант угар­ ске вој­ске. КАД ЈЕ ПА­ВЛЕ ПРЕ­ШАО СА­ВУ Ба­ки­ћи, ста­ра срп­ска пле­мић­ка по­ро­ ди­ца, пр­ви пут се по­ми­њу 1476. На про­ сто­ру да­на­шње Ср­би­је има­ли су 64 се­ла, ве­ћи­ном у ужич­ком кра­ју. Под тур­ском вла­шћу сво­је по­сје­де про­ши­ри­ли су пре­ SRPSK A  No 8-9  2014

Илу­стра­ци­ја: Пре­драг То­до­ро­вић

59

И сто­ри­ ј а  Све­ча­ност крај спо­ме­ни­ка Па­влу Ба­ки­ћу на Вен­ча­цу

и

л е ­г е н­д а

ма сје­ве­ру, да­на­шњој Шу­ма­ди­ји, гдје су им се на Вен­ча­цу уз­ди­за­ли дво­ри. Мо­ра­ ли су да­ва­ти рат­ни­ке за тур­ску вој­ску и са­ми их пред­во­ди­ти. Због по­ка­за­ног ју­ на­штва и рат­нич­ке ети­ке, Па­вле је до­био зва­ње вој­во­де. Ве­ли­ко по­вје­ре­ње у ње­га имао је сме­де­рев­ски сан­џак­бег Фер­хатпа­ша, сул­та­нов зет. Као жр­тва сплет­ки на сул­та­но­вом дво­ру, Фер­хат-па­ша био је по­гу­бљен. За­мије­нио га је ве­ли­ки ве­ зир Ибра­хим, ко­ји је оп­т у­жио Па­вла Ба­ки­ћа да је био под­стре­кач јед­не ја­ни­ чар­ске по­бу­не и да је код се­бе за­др­жао дра­го­цје­но­сти по­гу­бље­ног Фер­хат-па­ше. Та­да је Ба­кић на­пу­стио Ср­би­ју и пре­шао у Угар­ску. До­бро је по­зна­вао тур­ски на­чин ра­то­ва­ња, због че­га га је по­себ­но ције­нио Па­вле То­мо­ри, ко­ман­ дант угар­ске вој­ске, и уло­жио мно­го тру­да да Ба­кић пре­ђе Са­ву. По до­го­во­ ру, Па­вле је до­био по­сје­де у сје­ве­ро­за­ пад­ној Угар­ској, у ко­мо­рин­ској, ђур­ској, пи­ли­шкој и шо­мођ­ској жу­па­ни­ји, а ка­ сни­је му је усту­пље­на и твр­ђа­ва Лак. Од кра­ља Фер­ди­нан­да до­био је ка­сни­је и Сом­бат­хељ и твр­ђа­ву Ђур. На ове по­сје­ де на­се­лио је срп­ско ста­нов­ни­штво ко­је се за њим исе­ли­ло. У Угар­ској Ба­кић ни­је за­те­као оно што је оче­ки­вао. Зе­мља је та­да би­ла у ра­с у­лу, краљ Лу­до­вик II млак и не­спо­со­ бан да за­ве­де ред, а плем­ство за­ва­ђе­но. Зна­чај­ну вој­ну сна­гу чи­ни­ли су Ср­би. На про­сто­ру да­на­шњег Сре­ма, Бач­ке, Ба­на­та и Сла­во­ни­је би­ли су спа­хи­лу­ци ве­ћег бро­ја срп­ских ве­ли­ка­ша и рат­ни­ ка (Ра­и­ча Бо­жи­ћа, Ма­те­ја Ов­ча­ре­ви­ћа, Сте­фа­на Бе­ри­сла­ви­ћа, Мар­ка Јак­ши­ћа, Пе­тра Пе­тро­ви­ћа...). До­шав­ши, Па­вле је до­нио вијест да се сул­тан Се­лим II спре­ ма за ве­ли­ки по­ход на Угар­ску, што се и об­и­сти­ни­ло у про­ље­ће 1526. Уга­ри су спре­ма­ли од­бра­ну и глав­на бит­ка се од­и­гра­ла 29. ав­гу­ста код Мо­ха­ ча. Ме­ђу угар­ским вој­ни­ци­ма би­ли су и

Пам­ће­ње у то­по­ни­ми­ма Ге­не­рал Јо­ван Ми­шко­вић бо­ра­вио је у се­лу Ба­ња пре сто два­де­сет го­ди­на и оста­вио свје­до­че­ње у ра­ду „Бу­ку­ља и Вен­ чац, ге­о­граф­ско-исто­риј­ска ски­ца“. Има до­ста ста­ри­на ко­је на­род ве­зу­је за Ба­ки­ће, ка­же. „Од ба­њан­ске ме­ха­не, за по­ја­ча че­тврт ча­са, а из­над Ба­њан­ског вре­ла, до­ла­зи се на бла­гу ко­су ис­под Дре­ња­ка, код ,Ба­ки­ћа дво­ра‘... На не­пу­но по­ла ча­са од Ба­ки­ће­ва дво­ра, под Вел(иким) Вен­ча­цом и Чо­том, на­ла­зи се у по­то­ку и шу­ми ,Ба­ки­ће­во вре­ло‘... По дну ко­се Дре­њак би­ли су ,Ба­ки­ће­ви ви­но­гра­ди‘...“

60

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

срп­ски рат­ни­ци ко­је су пред­во­ди­ли Па­ вле Ба­кић и Ра­дич Бо­жић. Они су пред­ ла­га­ли дру­га­чи­ју ор­га­ни­за­ци­ју вој­ске и на­чин од­бра­не, али су њи­хо­ви са­вје­ти од­ба­че­ни. Угар­ска вој­ска пре­тр­пје­ла је стра­хо­вит по­раз. Ме­ђу број­ним по­ги­ ну­лим Ср­би­ма био је и Ма­ти­ја, брат Па­ вла Ба­ки­ћа. Краљ Лу­до­вик II по­бје­гао је са бо­ји­шта и у па­нич­ном стра­ху уда­ вио се у јед­ном на­бу­ја­лом по­то­ку. Тур­ ци су не­сме­та­но уше­та­ли у Бу­дим. Док је тур­ска вој­ска хи­та­ла пре­ма Бу­ди­му, Ба­кић је скла­њао Ср­бе у збје­го­ве, ка­ко се не би на­шли на прав­ци­ма на­сту­па­ња тур­ске вој­ске. МУ­ДРОСТ ПРЕД­ВОД­НИ­КА, СР­ЦЕ РАТ­НИ­КА По­слије мо­хач­ког по­ра­за и кра­ље­ ве по­ги­би­је, по­чео је гра­ђан­ски рат у Угар­ској. За кра­љев­ску кру­ну бо­ри­ли су се ер­дељ­ски вој­во­да Јо­ван За­по­ља и хаб­збур­го­вац краљ Фер­ди­нанд II. У ју­ жној Угар­ској та­да је за­си­ја­ла рат­нич­ка звије­зда та­јан­стве­ног српског ца­ра Јо­ва­ на Не­на­да Цр­ног. Он је у Ба­на­т у и Бач­ кој оку­пио моћ­ну срп­ску вој­ску и убр­зо про­тје­рао Тур­ке ко­ји су се по­вла­чи­ли из Бу­ди­ма, ство­рио ве­ли­ку сло­бод­ну те­ри­то­ри­ју са пре­сто­ни­цом у Су­бо­ти­ ци, про­дро у Срем. У гра­ђан­ском ра­т у при­кла­њао се и За­по­љи и Фер­ди­нан­ду, од­но­сно ни јед­но­ме, све док на пре­ва­ру ни­је уби­јен (о че­му је На­ци­о­нал­на ре­ви­ ја пи­са­ла у свом издању за Србију). Сул­тан Су­леј­ман, ме­ђу Тур­ци­ма зван Ве­ли­чан­стве­ни, ни­је ду­го ми­ро­вао. Већ 1529. са ве­ли­ком вој­ском кре­нуо је на Беч. Хри­шћан­ска вој­ска, у ко­јој је би­ ло мно­го Ср­ба, спре­ма­ла се за од­бра­ну. Па­вле Ба­кић је са сво­јим рат­ни­ци­ма чу­ вао, по­ред оста­лог, и мо­сто­ве на Ду­на­ву. Исто­вре­ме­но, пра­вио је за­сје­де, за­ро­ бља­вао тур­ске вој­ни­ке, до­зна­вао пла­но­ ве на­па­да и оба­вје­шта­вао Беч, ка­ко би од­бра­на би­ла успје­шно ор­га­ни­зо­ва­на. Па­вле је Тур­ци­ма на­нио те­жак по­раз код Ка­лен­бер­га. Сул­тан Су­леј­ман кре­нуо је дру­ги пут на Беч 1532. Пре­шав­ши Са­ву и Ду­нав, ње­го­ва вој­ска пљач­ка­ла је и па­ли­ла хри­ шћан­ска на­се­ља. Ме­ђу Евро­пља­ни­ма ко­ји су се су­прот­ста­ви­ли би­ли су Па­вле и Пе­тар Ба­кић са сво­јим рат­ни­ци­ма. Ве­ ли­ка бит­ка во­ђе­на је у око­ли­ни Ба­де­на. Ба­кић је на­пра­вио за­сје­ду Осман-бе­

SRPSK A  No 8-9  2014

61

И с т о­р и­ ј а

62

и

л е­г е н­д а

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

/

H I S T O R Y

A N D

L E G E N D

По­част Спо­мен-обе­лиск Па­влу Ба­ки­ћу осве­ шта­ла су и по­мен ње­му и ње­го­вим вој­ ни­ци­ма слу­жи­ла дво­ји­ца ар­хи­је­ре­ја Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је (та­да и за­мје­ник па­три­јар­ха Па­вла) и вла­ди­ка шу­ма­диј­ски Јо­ван. Са­ слу­жа­ва­ло је де­се­так све­ште­ни­ка Шу­ма­ диј­ске епар­хи­је.

гу и ње­го­вој опа­сној ју­ри­шној ко­њи­ци (акин­џи­ја­ма), на­нијев­ши им те­жак по­ раз. Лич­но је, у бо­ју, убио Осман-бе­га. Ба­ки­ће­ва по­бје­да сла­вље­на је ши­ром хри­шћан­ске Евро­пе, од­мах је на­пи­са­на и књи­жи­ца на ње­мач­ком о ње­го­вом ју­ на­штву. Краљ Фер­ди­нанд по­твр­дио је ње­му и ње­го­вим на­сљед­ни­ци­ма по­сје­де у за­пад­ној Угар­ској и да­ри­вао но­ве. Али, то­ли­ка сла­ва и по­ча­сти иза­зва­ ли су за­вист и мр­жњу код дије­ла ма­ђар­ ског плем­ства. Ва­лен­тин Те­рек на­сто­јао је да се Па­влу Ба­ки­ћу узму при­ви­ле­ги­је и раз­гра­би има­ње. Ра­стао је и при­ти­сак да се Ср­би пре­ве­ду у ри­мо­ка­то­лич­ку вје­ру. Иако је Беч и да­ље био у опа­сно­ сти, рим­ски па­па је 12. фе­бру­а­ра 1536. по­хва­лио ми­си­о­на­ра па­вли­ћан­ског ре­ да Ђор­ђу Хор­ва­т у што је у ри­мо­ка­то­ли­ чан­ство пре­вео у Сла­во­ни­ји ве­ћи број пра­во­слав­них Ср­ба. Па­вле Ба­кић, пред­ став­ник Ср­ба у Угар­ској, су­прот­ста­вљао се то­ме. Чврст у соп­ству и вје­ри, ни­је бр­као ства­ри. Илу­стра­ци­је ра­ди, иако су ње­го­ви пи­са­ри зва­нич­на ак­та пи­са­ ли на ла­тин­ском је­зи­ку, ка­ко је на­ла­гао ред у оно­вре­ме­ној Евро­пи, ис­под сва­ ког од њих Па­вле Ба­кић се пот­пи­си­вао ћи­ри­ли­цом. НИ­КО ЊЕ­ГА НАД­МА­ШИО НИ­ЈЕ Го­ди­не 1537. тур­ска вој­ска је по­но­во, из два прав­ца, кре­ну­ла у Срем и Сла­во­ ни­ју. Ко­ман­до­ва­ли су бо­сан­ски на­мје­ сник Мех­мед-бег и бу­дим­ски бе­глер­бег Мех­мед-па­ша Ја­хја­па­шић. Хри­шћан­ску од­бра­ну чи­ни­ла је вој­ска са­ста­вље­на од Ср­ба, Хр­ва­та, Че­ха, Аустри­ја­на­ца, Мо­ ра­ва­ца, Шта­је­ра­ца. За ко­ман­дан­та свих име­но­ван је Иван Ка­ци­ја­нер. Па­вле Ба­кић за­по­вје­дао је ко­њи­цом ко­ју су углав­ном чи­ни­ли ње­го­ви су­на­род­ни­ ци. Са њим је кре­нуо и брат Ми­ха­и­ло, док је Пе­тар био за­ду­жен да чу­ва по­ро­ ди­цу и има­ње од ма­ђар­ских ве­ли­ка­ша.

Баш та­да, 20. сеп­тем­бра, краљ Фер­ди­ нанд име­но­вао је Па­вла Ба­ки­ћа, ко­ји је био са вој­ском у Сла­во­ни­ји, за срп­ског де­спо­та. Двије тур­ске вој­ске су се по­чет­ком ок­то­бра са­ста­ле код Оси­је­ка. Хри­шћан­ ски ко­ман­дант Иван Ка­ци­ја­нер по­бје­гао је са бо­ји­шта, не усу­див­ши се да им иза­ ђе на мег­дан. У су­срет им је кре­нуо, са сво­јим ко­ња­ни­ци­ма, срп­ски де­спот Па­ вле Ба­кић (не зна се по­у­зда­но да ли је та­да био оба­вје­штен о до­би­је­ној де­спот­ ској ти­т у­ли). Би­ло је то, биље­же исто­ри­ча­ри, 12. ок­то­бра 1537. Код Гор­ја­на, у бли­зи­ни Ђа­ко­ва, за­мет­ ну­ла се огор­че­на бор­ба из­ме­ђу срп­ских ко­ња­ни­ка и тур­ских ја­ни­ча­ра. Увијек у пр­вим ре­до­ви­ма, Па­вле је смрт­но по­го­ ђен. Мно­ги срп­ски ви­те­зо­ви из­ги­ну­ли су по­ку­ша­ва­ју­ћи да ње­го­во тије­ло из­ ву­ку са бо­ји­шта, али ни­с у ус­пје­ли. Од­ сје­че­ну Па­вло­ву гла­ву Мех­мед-бег Ја­ хја­па­шић од­нио је сул­та­ну у Ца­ри­град. Ма­ђар­ски хро­ни­чар Ни­ко­ла Иштван­фи та­да је за­биље­жио: „И та­ко, нај­зад, умре нај­хра­бри­ји ју­нак Па­вле Ба­кић, ко­га у вој­нич­ким вр­ли­на­ма ни­ко у угар­ској вој­сци над­ма­шио ни­је.“ Иза Па­вла Ба­ки­ћа и ње­го­ве бра­ ће оста­ло је до­ста по­то­ма­ка ко­ји су се у по­то­њим де­це­ни­ја­ма хра­бро бо­ри­ли на европ­ским ра­ти­ шти­ма. Под ве­ли­ким при­ти­сци­ма, у ду­гом вре­ме­ну, под­ле­га­ли су аси­ми­ла­ци­ји. У јед­ној по­ве­љи, на­пи­са­ној у Угар­ској, Па­вле Ба­ кић по­ми­њао је да су му на Вен­ча­цу оста­ли „крв­ни ро­ђа­ци“. Ге­не­ рал Ми­шко­вић у свом ра­ду под­сје­ћа да је у врије­ме Ка­ра­ђор­ђе­ вог устан­ка по­ми­њан Јо­ван Ба­кић, тр­го­вац из се­ла Ба­ње под Вен­ ча­цом. То је по­сљед­ њи за­биље­же­ни по­ мен ове по­ро­ди­це. А Евро­па? Да ли је она за­бо­ра­ви­ла се­бе, и у се­би срп­ске рат­ ни­ке ко­ји су жи­во­те по­ло­жи­ли на бе­де­ми­ ма ње­не од­бра­не?  SRPSK A  No 8-9  2014

 Осве­шта­ва­ње спо­ме­ни­ка и по­мен Па­влу Ба­ки­ћу

 Ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња те­мељâ Ба­ки­ће­вог дво­ра на Вен­ча­цу

63

Не сад, али би­ће П р е­д а­ њ а

МА­ТО ГЛУ­ШАЦ, ТРА­ВАР И ЗДУ­ХАЋ, ПРО­РОК ХЕР­ЦЕ­ГО­ВАЧ­КИ

Пред­ска­зао је мно­го то­га. Смрт Сма­ил-аге Чен­ги­ћа и кња­за Да­ни­ла, устан­ке у Хер­це­го­ви­ни, оба бал­кан­ска и оба свјет­ска ра­та, је­зерâ код Би­ле­ће и Гац­ка, про­ла­зак во­за кроз пла­ни­ну из­ме­ђу Би­ле­ће и Ник­ши­ћа. Чи­тав ви­јек ра­ни­је упо­зо­рио је сво­је Ко­ри­ћа­не ка­кво стра­шно стра­да­ње че­ка њи­хо­ве по­том­ке 1941. и ко ће би­ти та ру­ка Зла. Ње­го­ша је опо­ра­вио ље­ко­ви­тим тра­ва­ма, ме­дом са мла­дим ско­ру­пом и јед­ним де­ли­кат­ним са­вје­том. Опи­сао је чак и соп­стве­ну смрт и мје­сто гдје ће по­чи­ва­ти. А на­ма је оста­вио да са­ми схва­ти­мо шта нас је сна­шло Пи­ше: Не­ма­ња Те­пу­рић

Фотографије: Синиша Станишић, Немања Тепурић

64

О

Ма­т у Глу­шцу за­би­ље­жио је 1906. Ра­до­ван Пе­ро­вић Не­ве­сињ­ски, по ка­зи­ва­њу Сто­ја­на Ко­ва­че­ви­ ћа из Ср­ђе­ви­ћа код Гац­ка: „И мла­до и ста­ро, и си­ро­мах и бо­га­ таш, и Ср­би и Тур­ци су га ува­жа­ва­ли и ра­до до­че­ки­ва­ли. Зна­ли су да је је­дан од во­ђа до­брих пла­нин­ских зду­ха­ћа и да оним злим, при­мор­ским, не­ће до­зво­ли­ ти да му у пла­ни­на­ма пре­от­му го­ди­ну или ма ка­кву ште­т у учи­не.“ Пе­ро­вић та­ко­ђе би­ље­жи ри­је­чи зду­ ха­ћа Жив­ка Ла­же­ти­ћа из До­бре­ља код Гац­ка: „Ка­да ти се ми по­би­је­мо са ру­дин­ ски­јем сту­ха­ма, да ви­диш чу­да и бе­ла­ја! Ми ва­зда њих над­би­је­мо, ако им при­ мор­ске сту­хе не до­ђу у по­моћ. A ако им до­ђу, ми по­бјег­не­мо у нај­ви­ше пла­ни­не, са­мо да их од­ма­ми­мо да нам не чи­не зло по по­љи­ма!“ Сто­јан Ко­ва­че­вић да­је Пе­ро­ви­ћу и Ма­тов опис: „Пле­ћат, ко­шту­њав, мр­шав у ли­цу, ве­ли­ких уста са за­вра­ће­ним усна­ма, мр­ ке пу­ти, чу­па­ве цр­не ко­се, цр­них бр­ко­ва. Уви­јек са­њи­вих очи­ју из ко­јих су би­ле SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

не­ка осо­би­та свје­тлост и је­дин­стве­на ди­вљач­ност, а све то још стра­шни­јим чи­ња­х у ду­бо­ке и на­го­ми­ла­не бо­ре по за­о­бље­ном ве­ли­ком че­лу. Су­хе му ја­ го­ди­це бје­ху ис­ко­чи­ле, а ис­под њих се, чак до под­брат­ка, про­те­за­х у три-че­ти­ ри бра­зде, слич­не пре­са­хлим ко­ри­ти­ма кри­ву­да­вих по­то­чи­на. На ње­му су уви­ јек би­ли сук­не­ни гуњ, ла­не­на ко­шу­ља, цр­ве­ни чо­ха­ни крат­ки пр­слук, ка­ни­ца, си­лах, пе­лен­га­ће, до­ко­ље­ни­це, опан­ци с ча­ра­па­ма, фес са чал­мом око гла­ве и ћи­ лим­че. Оруж­је ни­ка­да ни­је при­па­си­вао, сем бри­тви­це о ка­и­шу о бе­дри, ко­јом је на сва­ком ја­во­ру на ко­ји би на­и­шао за­ ре­зи­вао кр­ста­че и ,Со­ло­му­но­ва сло­ва‘. За по­ја­сом је уви­јек др­жао труд, кре­мен и ог­њи­ло, ма­ло во­ска и па­му­ка са све­тог Ва­си­ли­ја Остро­шког, и чи­тав за­ви­ју­так ко­је­ка­квих тра­ва и вра­ча­ри­ја.“ И РА­ШИ­РИ СЕ ПРИ­ЧА КАО ПЛАШТ Ни­с у се Глу­шци раз­ли­ко­ва­ли од оста­лих по­ро­ди­ца и пле­ме­на ста­ре Хер­ це­го­ви­не. Ро­дом су из ка­т ун­ске на­хи­је, од Мар­ко­ви­не, из за­се­о­ка Глу­шче­ви­на,

SRPSK A  No 8-9  2014

65

П р е­д а­ њ а

по ко­ме и до­би­ше пре­зи­ме. Ма­тов отац  Ка­ме­ни мост на Ов­чи­јем Бро­ду, се до­се­лио у Ко­ри­та, те као на­јам­ник ра­дио код јед­но­га Гу­зи­не. Овај је имао Хер­це­го­ви­на сна­ху удо­ви­цу, ро­дом из Ба­ња­на, ко­ја се, ми­мо оби­ча­ја, не хтје­де пре­у­да­ва­ти, из по­што­ва­ња пре­ма све­кру. Али два­на­е­ сте го­ди­не удо­ва­ња за­љу­би се у Ма­то­вог оца и по­ђе за ње­га. Ста­ром Гу­зи­ни не би пра­во што се не­вје­ста уда­је за на­јам­ни­ ка, па је про­кле ри­је­чи­ма: „Да­бог­да ро­ ди­ла ђа­во­ла!“ Не про­ђе ни го­ди­на, у пе­так, „у од­ ре­ђе­ни час“, 1774, ро­ди се Ма­то умо­тан у по­сте­љи­цу. Осје­тив­ши да се ди­је­те по­кре­ну­ло, а да не би бу­ди­ла уку­ћа­не, иза­ђе Ба­њан­ка на не­по­ко­ше­ну ли­ва­ду, у мр­клу ноћ. По­ро­ди се ла­ко и сто­је­ћи, а кад спу­сти по­глед, ви­дје по­сте­љи­цу.

Зду­хаћ Сту­ха, зду­ха или зду­хаћ је чо­вјек на­ро­чи­тих мо­ћи. Он но­ ћу на­пу­шта сво­је ти­је­ло и бди­је ви­со­ко над сво­јим кра­јем, бра­не­ћи га од дру­гих сту­ва­ћа. Кад на­и­ђе ка­ква ве­ли­ка олу­ја, ста­ри зна­ју ре­ћи да се то сту­хе бо­ре. А кад се до­хва­те не би­ ра­ју оруж­је, па се при­хва­та­ју уга­ра­ка, слам­ки, во­де­них ка­пи са бу­ко­вог ли­шћа, а осо­би­то во­ле да узму ка­кву ме­тлу па да њо­ме по­тје­ра­ју су­пар­ни­ка. Сво­је сту­ва­ће, ко­је их бра­не од ту­ ђих, Хер­це­гов­ци др­же у ран­гу са све­ци­ма и ан­ђе­ли­ма. Пре­ да­ње ка­же да се сту­хом не мо­же по­ста­ти. Они се ра­ђа­ју, и то у ко­шу­љи­ци, у пе­так, у од­ре­ђе­ни час. Нај­ја­ча је дје­вој­чи­ца од ро­ђе­ња до тре­нут­ка ка­да је пр­ви пут по­до­је.

66

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

Али, ни­ти се шта у њој ми­ца­ше, ни­ти ка­кав звук из ње до­пи­ра­ше. Не­да­ле­ко од ње, спа­ва­ху ко­сци на­јам­ни­ци. Је­дан од њих, чув­ши ко­ме­ша­ње, про­бу­ди се, згра­би ко­с у и опре­зно по­ђе ка мје­сту ода­кле звук до­пи­ра­ше. Ја­ка мје­се­чи­на му по­мо­же да ја­сно ви­ди збу­ње­ну же­ну и да по­зна шта се упра­во де­си­ло. Ла­га­но мах­ну ко­сом, пре­сје­че пуп­ча­ни­цу и ра­ сје­че по­сте­љи­цу. У тај час ди­је­те се про­ ме­шко­љи и за­пла­ка, мје­се­чи­не не­ста­де и на­ста та­ма, а сви ко­рић­ки пси за­ла­ја­ ше. Би­ја­ше то пр­ви и по­след­њи пут да пси ла­ја­х у у Ма­то­вом при­с у­ству. Ни­је се пр­вих го­ди­на ни­шта нео­ бич­но при­мје­ћи­ва­ло. Био је Ма­то као и сви ње­го­ви вр­шња­ци, ишао је за сит­ ном сто­ком, пра­вио зи­јан по се­лу, по­ма­ гао мај­ци и ба­би (оца ни­је ни упам­тио). Кад му глас окруп­ња, а он оја­ча, по­че се оту­ђи­ва­ти. Ни­ти је ви­ше бац’о ка­ме­на с ра­ме­на, по­тез’о кли­па, ни­ти играо пи­ ља­ка и пр­сте­на. А и ка­да би се на­шао у дру­штву, ви­дје­ло би се да су му ми­сли не­гдје дру­гдје. И он­да, јед­не но­ћи, пр­ви пут не­ста­де. Ни­је Ма­то, у по­чет­ку, ни че­сто ни ду­го из­би­вао. Зна­ло је про­ћи и то­ли­ко вре­ме­на да се за­бри­ну­та мај­ка и Бо­гу за­хва­љи­ва­ла што се ко­нач­но сми­рио. И баш у тај час, опет би га не­ста­ло. Ка­ко ни­је би­ло пра­ви­ла ка­да ће не­ста­ти, исто

та­ко ни­ко ни­је мо­гао ре­ћи за ко­ли­ко га не­ће би­ти. А гдје је био и шта је ра­дио, би­ла је још ве­ћа не­по­зна­ни­ца. До­ла­зи­ли су гла­со­ви до Ко­ри­та да су га гле­да­ли, час у Не­ве­си­њу, Ник­ши­ћу и Це­ти­њу, час по при­мор­ју. А ка­да би чо­ба­ни у је­сен спу­сти­ли ста­да са ка­т у­на, при­ча­ли би о ви­ђе­њи­ма са Ма­том. Та­ко се и по­че­ла ши­ри­ти, по Цр­ној Го­ри и Хер­це­го­ви­ни, при­ча о Ма­т у Глу­шцу. ИС­ПРЕД ТЕ­БЕ ЈА ОБА­РАМ ОЧИ На­кон мај­чи­не смр­ти, Ма­то ку­ћу пот­пу­но за­пу­сти. На­јед­ном, ис­под пра­га ку­ће ни­че зо­ва, а ста­ри Ко­ри­ћа­ни са­мо од­мах­ну­ше гла­вом. Зна­ло се у Хер­це­го­ ви­ни да је зо­ва ис­коп­но др­во, и да гдје она ник­не, ог­њи­ште се за­на­ви­јек охла­ди. Ри­јет­ко и крат­ко је бо­ра­вио у Ко­ри­ти­ ма од мај­чи­не смр­ти. Обич­но је би­вао у Фој­ни­ци, из­ме­ђу Гац­ка и Не­ве­си­ња, а на­кон смр­ти Сма­ил-аге Чен­ги­ћа код свог ку­ма Ла­за­ра Шу­ља По­по­ви­ћа у се­лу За­гре­да, по­крај Да­ни­лов­гра­да. Ни­је слу­ чај­но што се на­кон уби­ства Сма­ил-аге Ма­то скло­нио у Цр­ну Го­ру. Ова­ко би­ље­ жи Че­до Ба­ћо­вић, у сво­јој књи­зи Цр­но­ гор­ска про­ро­чан­ства: „Сма­ил-ага по­ђе у Дроб­ња­ке, да ку­пи ара­че, са сто и ше­сет ко­ња­ни­ка из Гац­ка. Уда­ри­ше у Рав­но. Не про­ђе ни по­ла са­та

до­ђе им Ма­то Глу­шац из Ко­ри­та Га­тач­ ки­је’, па га за­ви­ка Сма­ил- ага: – Ану, Ма­то, ми­ло ми је што те сре­ тох! Ево ми до­шла књи­га од ку­ма Ђо­ка Ма­ло­ви­ћа да се не­што бу­не дроб­њач­ки кне­зо­ви, па да ми ка­жеш ка­ко ћe ми би­ ти на пу­т у, ти ђа­во­ла вр­та­риш не­ко­га!

– Пи­таш ли ти ме­не, ага, да ти ка­жем шта знам?

– А да за шта те пи­там но за шта знаш!

– Е, ова­ко да учи­ни­мо, ага, што ти ка­ жем, ако ти што сла­жем, по­си­је­ци ме! Ми­ло му би: – Е, ај­де збо­ри, по­мо­зи Бо­же!

– Ва­ла, ага, ово­га ћеш пу­та гла­вом на Це­ти­ње си­ћи, ко­њи ћe ти по­и­гра­ти на Це­ти­њу и на­пи­ти се во­де. Ко­ли­ко ћеш се та­мо за­ба­ви­ти, бо­га ми ти ка­зат’ не уми­јем...

 Би­лећ­ко је­зе­ро

Чу­ће се Ма­тов са­вре­ме­ник и зе­мљак (по по­ри­је­клу), Ми­тар Та­ра­ бић, на Ужич­кој пи­ја­ци, 28. ма­ја 1868, из чи­ста ми­ра по­чео је да ви­че: „Љу­ди, бра­ћо, не дај­те! Уби­ше нам кња­за!“ А По­по­ви­ ћи из За­гре­да при­ча­ју о до­га­ђа­ји­ма од 12. и 13. ав­гу­ста 1860: Јед­но­га да­на, сје­де­ћи иза ог­њи­шта, Ма­то из­не­на­да ско­чи и за­ ви­ка: „Ух, ух, те­шко те­би да­нас Цр­на Го­ро. Мо­гао сам га спа­си­ ти, мо­гао. Али не­ка, бо­ље је ова­ко.“ На пи­та­ње уку­ћа­на шта би, са­мо ре­че: „Чу­ће се.“ Су­тра­дан сти­же глас да је, у Ко­то­ру, То­дор Ка­дић убио кња­за Да­ни­ла.

SRPSK A  No 8-9  2014

67

П р е­д а­ њ а

68

/

L e g e n d s

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

– Ма­то, да­ко Бог да!... По­те­же ду­кат и та­ли­јер, те га да­ро­ва. Ви­ше се ни­је­с у ви­ђе­ли. Не про­ђе ни мје­сец да­на, а сти­же ха­ бер: да је Сма­ил-ага по­ги­нуо на Мље­тич­ ку у Дроб­ња­ци­ма; да га је по­сје­као чу­ве­ ни ускоч­ки ха­рам­ба­ша Мир­ко Алек­сић и гла­ву му од­нио и ха­та Бр­ња­ша од­вео на Це­ти­ње, те пре­дао вла­ди­ци Ра­ду – као рат­ни тро­феј сво­је вој­нич­ке cpe­ћe.“ Ма­ло се зна, и у Хер­це­го­ви­ни, да је Ма­то, осим сво­јих нат­при­род­них мо­ћи, био и вр­сан ви­дар и тра­вар. И баш та ње­го­ва спо­соб­ност од­ве­ла га је на Це­ти­ ње, у Би­љар­ду. Ова­ко свје­до­чи Но­ви­ца Це­ро­вић, по­што се вра­тио из Ита­ли­је, пра­те­ћи Ње­го­ша, ко­ме ље­ка­ри у Па­до­ви не мо­го­ше по­мо­ћи: „Про­на­ђо­ше Ма­та Глу­шца и до­ве­до­ ше га пред вла­ди­ку Ра­да.

– Ма­ти­ја, оли ми по­мо­ћи? Ма­то, за­гле­дав­ши се до­бро у ње­га, ре­че: – Шта бих знао ја те­би по­мо­ћи, кад ви­диш да сам ис­пред те­бе обо­рио очи? Но, исто ћу ти ре­ћи, не иди у сви­јет, не ле­зи на­у­знак и не гле­дај у мла­де жен­ске очи, би­ће ти бо­ље. На­ре­ди да му да­ју тра­ве ко­је је по­ми­ је­шао, да је­де мед са мла­дим ско­ру­пом, не­слан мла­ди сир, да пи­је мли­је­ко, не ја­ ше и не хо­да мно­го. И Ње­гош се за три мје­се­ца до­бро опо­ра­ви, др­же­ћи се Ма­то­вих са­вје­та.“ КО­ЛИ­КО ЧО­ВЈЕК СМИ­ЈЕ ПО­НИ­ЈЕ­ТИ Пре­при­ча­вао је Ма­тов кум Шу­јо По­ по­вић јед­но од Ма­то­вих про­ро­чан­ста­ва. Ка­да је ку­мо­вао на кр­ште­њу Шу­јо­вој кће­ри Син­ђи, са­мо је ти­хо про­ша­пу­тао: – Син­ђа, Син­ђа... Не­ће би­ти у ову уру, али у по­то­њу, ако Бог да, би­ће. Тек мно­го го­ди­на ка­сни­је, го­во­рио је Шу­јо, ра­зу­мје­ли су шта је Ма­то та­да из­ ре­као. „Не­ће би­ти....“ зна­чи­ло је не­ће би­ ти ви­ше дје­це, и би­ло је та­ко. Син­ђи­на мај­ка је умр­ла убр­зо на­кон ње­ног ро­ђе­ ња, и Шу­јо са њом ни­је имао ви­ше дје­це. Ма­то­ве ри­је­чи „... у по­то­њу уру, ако Бог да, би­ће“ об­и­сти­ни­ле су се мно­го го­ди­ на ка­сни­је, ка­да се Шу­јо по­но­во оже­нио и имао ве­ли­ки по­род, шест си­но­ва и јед­ну кћер­ку. Све­то­зар По­по­вић би­ље­жи још јед­ну при­чу ко­ја се пре­но­си ме­ђу Бје­ло­па­вли­ ћи­ма. Ка­ко се из За­гре­де, ис­пред ку­ће

Ту­нел У би­лећ­ком кра­ју пре­при­ча­ва се: – Сви зна­те Ке­ше­љев Вао – ре­че јед­ном Ма­то. – Е па, кад бу­ де гво­зде­на зми­ја кре­ну­ла од Би­ле­ће за Ник­шић, му­чи­ће се ка­ко да пре­ско­чи Вао. Он­да ће кре­нут да га за­о­би­ђе, али ни то јој се не­ће да­ти, па ће нај­по­шље про­ћи кроз Вао, ни­шта јој не­ће сме­та­ти што је он од стан­ца ка­ме­на. Мно­го ка­сни­је, за ври­је­ме Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, да би про­шла пру­га од Би­ле­ће до Ник­ши­ћа, про­би­јен је ту­нел кроз Ке­ше­љев Вао. И сви се сје­ти­ше Ма­то­ве при­че, ле­ген­де о ње­му опет се рас­плам­са­ше.

Шу­ја По­по­ви­ћа, ви­ди ци­је­ла бје­ло­па­ влић­ка рав­ни­ца, Ма­то је гле­да­ју­ћи пут ње ре­као: – Ви­ди­те ли ову рав­ни­цу? Доћ’е ври­ је­ме ка­да ће мач­ка, с кро­ва на кров, да не ста­не на зе­мљу, мо­ћи да је пре­ђе. Но, би­ће и још по­не­што. Овом рав­ни­цом про­те­ће се цр­на зми­ја, са кра­ја на крај, и опа­сат’ Га­рач. Про­ро­чан­ство се об­и­сти­ни­ло. Бје­ло­ па­вли­ћи су да­нас гу­сто на­се­ље­ни, а ма­ ги­страл­ни пут ви­ју­га рав­ни­цом. Пред­ви­дио је Ма­то смрт мно­гих са­ вре­ме­ни­ка, ма­лих и ве­ли­ких љу­ди, па је на­ја­вио и про­ре­као и сво­ју. Бо­ра­ве­ћи не­ гдје у Хер­це­го­ви­ни, код до­ма­ћи­на у чи­ју је ку­ћу че­сто свра­ћао, Ма­то јед­но ве­че, већ у ду­бо­кој ста­ро­сти, уста­де и по­че да се спре­ма. На пи­та­ње уку­ћа­на ку­да ће, од­го­во­ри: – Ђе и дру­ги љу­ди, па ’оћу да сам бли­же. С пра­га их још јед­ном по­здра­ви и ре­че: – Кад умрем, мој гроб ће оби­ље­жи­ти јед­но др­во ко­је ра­ђа, а ни­че­му не слу­жи. Та­ко ће­те зна­ти ђе Ма­то по­чи­ва. Ма­то се ви­ше ни­је вра­ћао у Хер­це­го­ ви­ну. Оти­шао је за Бје­ло­па­вли­ће. А та­ мо, на Све­т у Пет­ку, кр­сну сла­ву ње­го­вог ку­ма Пе­тра Гр­гу­ре­ви­ћа, је­дан од го­сти­ју упи­та Ма­та да им ис­при­ча не­што. Ма­то се, већ сли­јеп и оне­мо­ћао, бла­го осмјех­ ну и ре­че: – До но­ве го­ди­не ни­је да­ле­ко, тог да­на ће ти Ма­то или про­гле­да­ти, или умри­је­ ти. Али, ду­ше ми, при­је умри­је­ти. Ка­ко ре­че, та­ко се и зби. На но­ву 1870. ис­пу­сти ду­шу, у сво­јој 96. го­ди­ни, у ку­ћи у ко­јој је и про­ре­као сво­ју смрт. Са­хра­ ни­ше га су­тра­дан по­крај цр­кве Све­та Ће­кла у Да­ни­лов­гра­ду. На ње­го­вом гро­ бу ни­кла је ко­шће­ла, ко­ја је и да­нас би­ љег ис­под ко­јег по­чи­ва.  SRPSK A  No 8-9  2014

 Ку­ћи­ште Ма­та Глу­шца у Ко­ри­ти­ма

69

С вЈ е тио н и ц и

70

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

СЛИКАР ШПИРО БОЦАРИЋ (1876-1941), ИНСТИТУЦИЈА СРПСКЕ КУЛТУРЕ У БОСАНСКОЈ КРАЈИНИ

Вођен својом звијездом Урадио је за српску културу колико једна повећа академија. Оно што је Кочић био у књижевности, Владо Милошевић у музици, он је у сликарству, музеологији, етнографији, фотографији и филму. Оставио је иза себе десетине дјела која су мост од средњовјековног ка модерном сликарству. Основао први музеј. Направио први илустровани туристички водич Крајине на четири језика. Снимио најзначајнији филм прије Другог свјетског рата. Убиле су га хрватске окупационе власти у конц-логору Јадовно и бациле у Шаранову јаму

Пише: Сандра Кљајић

„К

ра­ји­шник је по свом на­го­ну у ду­ши умјет­ник. Тра­жи и на­ла­ зи ети­ку и есте­ти­ку у при­ро­ди, на­ро­ду и се­би са­мом. Уви­јек је у ду­хов­ном по­кре­т у. Ње­го­ва ја­ка фан­та­зи­ја по­ста­ је ре­ли­ги­ја, ко­ја све са­вла­ђу­је. Да стиг­не до цар­ства, иде за зви­је­здом. И у нај­за­ба­ че­ни­јим гу­ду­ра­ма и на не­при­сту­пач­ним ви­со­ви­ма, гдје мо­гу са­мо да се ор­лу­ши­ не ја­те, на­и­ла­зи на ‘цр­кви­ну’, ‘кра­љев врх’, ‘вој­во­дин гроб’ – као да су ту ско­ро би­ли цар­ски и ви­лин­ски дво­ри. А та­мо ва­тру ни­ка­да ни­ко ни­је на­ло­жио...“ За­пи­сао је то Спи­ри­дон Шпи­ро Бо­ца­ рић, Бу­два­нин ко­ји је не­рас­ки­ди­вим ни­ ти­ма остао ве­зан за Кра­ји­ну и Ба­ња­лу­ку. Ака­дем­ски сли­кар, ет­но­граф, пу­бли­ци­ста, ли­ков­ни кри­ти­чар, пе­да­гог, ну­ми­зма­ти­ чар, филм­ски сни­ма­тељ и фо­то­граф, исто­ ри­чар и му­зе­о­лог, као да је овим ри­је­чи­ма опи­сао и се­бе са­мог. Ви­дио је ље­по­т у та­мо гдје мно­ги ни­с у ви­дје­ли ни­шта, вје­ро­вао у људ­ску до­бро­т у и прав­ду и у нај­мрач­ни­ јим вре­ме­ни­ма. ПО­ЧЕ­ЦИ МО­ДЕР­НОГ СЛИ­КАР­С ТВА Жи­вот­ни пут Шпи­ре Бо­ца­ри­ћа ишао је од Бу­две, пре­ко Ве­не­ци­је, Мо­ста­ра и

Са­ра­је­ва, до Ба­ња­лу­ке, гдје је жи­вио и ства­рао све до му­че­нич­ке смр­ти 1941. го­ди­не. Ро­ђен у Бу­дви 24. ма­ја 1876. у тр­го­вач­ кој по­ро­ди­ци, од оца Еван­ђе­ла и мај­ке Ан­ђе­ли­ке (дје­во­јач­ки Ра­и­че­вић), од ма­ лих но­гу се за­ни­мао за сли­кар­ство. Ње­ гов ста­ри­ји брат Ана­стас био је сли­кар и ње­гов пр­ви учи­тељ. Као осам­на­е­сто­го­ди­шњак Шпи­ро од­ ла­зи у Ве­не­ци­ју, гдје по­ха­ђа Stu­dio Scu­o­la Di­seg­no. Већ 1895. упи­сао се на Re­gio In­ sti­tu­to di Bel­le Ar­ti, гдје оста­је са­мо је­дан се­ме­стар. Та­мо уз­ор ­ е от­кри­ва ме­ђу ита­ ли­јан­ским сли­ка­ри­ма из кла­си­ци­стич­ ко-ро­ман­ти­чар­ског пе­ри­о­да, за­го­вор­ ни­ци­ма сли­ка­ња пор­тре­та. Из Ве­не­ци­је од­ла­зи на­крат­ко у Но­ви Сад, а 1896. при­ дру­жу­је се Ана­ста­с у, ко­ји је ра­дио у Мо­ ста­ру и Са­ра­је­ву. Бра­ћа Бо­ца­рић сво­јим дје­ло­ва­њем ис­ пу­ња­ва­ју ли­ков­но­у­мјет­нич­ку пра­зни­ну

 Шпи­ро Бо­ца­рић (сје­ди) са бра­том

Би­ста Го­ди­не 2006. Му­зеј Срп­ске је 130. го­ди­шњи­цу ро­ђе­ња и 65. го­ди­шњи­цу смр­ти Шпи­ре Бо­ца­ри­ћа оби­ље­жио из­ло­жбом и по­ста­вља­њем ње­го­ве би­сте на ула­зу у ову ва­жну уста­но­ву на­ци­о­нал­не кул­ту­ре.

SRPSK A  No 8-9  2014

71

С вЈ е тио н и ц и

 Дви­је умјет­нич­ке сли­ке Шпи­ра Бо­ца­ри­ћа

у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни у пе­ри­о­ду пре­ла­за од ико­но­пи­сног ка мо­дер­ном сли­кар­ству.

– На пре­ла­зу из XIX у XX ви­јек, за­јед­но са Ана­ста­сом, Шпи­ро Бо­ца­рић од­и­грао је уло­гу пи­о­ни­ра у раз­во­ју сли­кар­ства у БиХ. На­ла­зе­ћи се из­ме­ђу ака­дем­ског ре­ а­ли­зма, им­пре­си­он ­ и­зма и пле­не­ри­зма, ње­гов опус мо­жда је ана­хрон у од­но­с у на зби­ва­ња у европ­ској умјет­но­сти тих го­ ди­на. Али, у же­љи да ака­дем­ски ре­а­ли­зам учи­ни жи­вот­ни­јим, на­пра­вио је син­те­зу ста­рог и но­вог, за­до­бив­ши на­кло­ност ве­ ли­ког бро­ја по­ру­чи­ла­ца – ка­же исто­ри­ чар умјет­но­сти Слав­ка Ми­ро­са­вље­вић, ви­ши ку­стос у Му­зе­ју Срп­ске. Док се Ана­стас у Бо­сни за­др­жао крат­ ко, на­кон че­га од­ла­зи у За­дар, па у Бе­о­град, Шпи­ро је у њој остао до кра­ја жи­во­та. КА­ЉЕ­ЊЕ И СА­ЗРИ­ЈЕ­ВА­ЊЕ Од 1897. до 1914. Шпи­ро Бо­ца­рић жи­ ви у Са­ра­је­ву. На­кон Ана­ста­со­вог од­ла­ска

Спо­ме­ник Ко­чи­ћу Углед­ни Ба­ња­лу­ча­ни оку­пље­ни у дру­штво „Зми­ја­ње“ 1930-их за­да­ли су се­би да по­диг­ну спо­ме­ник Пе­тру Ко­чи­ћу у Ба­ња­лу­ци, а у сек­ци­ји ко­ја је ра­ди­ла на то­ме ве­о­ма ак­ти­ван био је и Бо­ца­рић. На­кон кон­кур­са иза­бран је рад ва­ја­ра Ан­ ту­на Аугу­стин­чи­ћа и Ва­ње Ра­да­у­ша. Спо­ме­ник је от­кри­вен у град­ском пар­ку у 1. но­вем­бра 1932. „Из пре­пи­ске се ви­ди ве­ли­ка Бо­ца­ри­ће­ва же­ља да не­по­сред­но уче­ству­је у из­ра­ди спо­ме­ни­ка свом ве­ли­ком при­ја­те­љу...“

72

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

го­сто­прим­ство му пру­жа са­ра­јев­ска по­ро­ ди­ца вој­них све­ште­ни­ка Јун­ги­ћа, а Шпи­ро им за до­бро­т у уз­вра­ћа сли­ка­ма. Пор­тре­те про­те Те­од­ о­ра и ње­го­ве су­пру­ге Јо­ван­ке за­вр­ша­ва 1897, и то су пр­ва два пот­пи­са­на и да­ти­ра­на ње­го­ва ра­да те вр­сте. Пор­трет њи­хо­вог си­на Бе­лу­ша из 1898. сма­тра се јед­ним од ње­го­вих нај­бо­љих дје­ла. На­сли­као је у том пе­ри­о­ду ве­ли­ки број пор­тре­та ко­је су му на­ру­чи­ли та­ да­шњи углед­ни­ци, али је сли­као и сво­је при­ја­те­ље. Код цр­кве­них ве­ли­ко­до­стој­ ни­ка, бо­га­тих тр­го­ва­ца и за­на­тли­ја, као и њи­хо­вих же­на, све че­шће се та­да ја­ вља­ла по­тре­ба да свој ста­т ус по­твр­ђу­ ју и по­сје­до­ва­њем пор­тре­та, соп­стве­них и пре­дач­ких. Пор­трет тр­гов­ца, сва­ка­ко нај­зна­чај­ни­ји Бо­ца­ри­ћев, ура­ђен је 1899. У са­ло­ну ста­рог кра­љев­ског дво­ра у Бе­ о­гра­ду он 1902. сли­ка пор­трет кра­љи­це Дра­ге Обре­но­вић. Умјет­нич­ко са­зри­је­ва­ње Шпи­ре Бо­ ца­­ри­ћа до­сти­гло је вр­х у­нац у пр­вој де­це­ни­ји XX ви­је­ка. У Бо­сан­ској ви­ли об­ја­ вљен је текст у ко­јем се ка­же да „у Са­ра­је­ ву жи­ви од ду­же вре­ме­на срп­ски ака­дем­ ски сли­кар Шпи­ро Бо­ца­рић“. „Он је осо­би­то вјешт за из­ра­ду сва­ке сли­ке, а на­ро­чи­то за из­ра­ду све­тих ико­на и чи­та­вих ико­но­ста­са за срп­ско-пра­во­ слав­не цр­кве, па за­то не­ка је пре­по­ру­чен свим срп­ским оп­шти­на­ма и ина­че Ср­би­ ма ко­ји да­ју на из­ра­ду сли­ке стран­ци­ма“, пи­ше Бо­сан­ска ви­ла.

SRPSK A  No 8-9  2014

73

С вЈ е тио н и ц и

 Пр­ва ет­но­граф­ска по­став­ка у Му­зе­ју Вр­ба­ске ба­но­ви­не

По по­зи­ву, тих го­ди­на осли­као је не­ ко­ли­ко ико­но­ста­са у пра­во­слав­ним цр­ ква­ма. Пр­во онај у ник­шић­кој, за­тим ико­но­стас за цр­кву у Пра­чи, по­све­ће­ну све­тим апо­сто­ли­ма Пе­тру и Па­влу. Убр­зо, све че­шће ра­ди пеј­заж, основ­ ни си­же им­пре­си­о­ни­ста, и да сли­ка пор­ тре­те „обич­них љу­ди“. Око 1909. по­чи­њу лич­не не­при­ли­ке, а 1910. до­но­си му „бес­кућ­нич­ку тје­ско­бу“, па му го­сто­прим­ство пру­жа срп­ски по­ ли­ти­чар Гли­го­ри­ја М. Јеф­та­но­вић, вла­

Остав­шти­на У Му­зе­ју Срп­ске да­нас се на­ла­зи 57 Бо­ца­ри­ће­вих сли­ка. По­себ­на цје­ли­на су пор­тре­ти бо­сан­ско-хер­це­го­вач­ких уста­ ни­ка и ис­так­ну­тих гра­ђа­на Ба­ња­лу­ке, као и низ сли­ка са мо­ти­ ви­ма из сва­ко­днев­ног жи­во­та. По­ред сли­ка и цр­те­жа, оста­вио је и ве­ли­ки број фо­то­гра­фи­ја на­ста­лих на те­ре­ну, ко­је су да­нас дра­го­цје­но свје­до­чан­ство о жи­во­ту тог вре­ме­на. У Му­зе­ју гра­ да Са­ра­је­ва на­ла­зе се Бо­ца­ри­ће­ви зва­нич­ни пор­тре­ти дво­ји­ це са­ра­јев­ских гра­до­на­чел­ни­ка и не­ко­ли­ко пор­тре­та бо­га­тих са­ра­јев­ских по­ро­ди­ца. Пор­тре­ти да­бро­бо­сан­ских ми­тро­по­ли­ та Ан­ти­ма Гр­ка, Ни­ко­ла­ја Ман­ди­ћа и Ев­ге­ни­ја Ле­ти­це, та­ко­ђе у Са­ра­је­ву, у по­сје­ду су Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве. Пор­тре­ти чла­но­ва ди­на­сти­је Ка­ра­ђор­ђе­вић ни­су из­ла­га­ни од 1941. до 1990. го­ди­не, ка­да се по­ја­вљу­ју пр­ви пут на из­ло­жби „Ка­ра­ ђор­ђе­ви­ћи у дје­ли­ма ли­ков­них умјет­ни­ка“ у То­по­ли.

74

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

сник хо­те­ла „Евро­па“. За­уз­врат Шпи­ро сли­ка ње­гов пор­трет и сли­ке Са­ра­је­во, Дје­вој­чи­це на че­сми и Стећ­ци. ПРИ­ЈА­ТЕЉ­СТВО СА КО­ЧИ­ЋЕМ Млад, обра­зо­ван и бо­ем­ског рас­по­ло­ же­ња, пре­ма свје­до­че­њу ње­го­вих са­вре­ ме­ни­ка, Шпи­ро је у Са­ра­је­ву сте­као ши­ рок круг при­ја­те­ља.

– По­чео се та­да ба­ви­ти и пу­бли­ци­сти­ ком, дру­же­ћи се са мла­дим ин­те­лек­т у­ал­ ци­ма оку­пље­ним око ча­со­пи­са Бо­сан­ска ви­ла, Отаџ­би­на, Раз­ви­так... Зна­чај­но је би­ло ње­го­во по­знан­ство са књи­жев­ни­ ком Пе­тром Ко­чи­ћем, за­хва­љу­ју­ћи ко­ ме је Бо­ца­рић за­во­лио Бо­сан­ску кра­ји­ну и Зми­ја­ње. Пре­ма пи­са­њу у Отаџ­би­ни 1907. го­ди­не, Бо­ца­рић је по­сје­тио Кра­ји­ ну ра­ди сво­јих умјет­нич­ких сту­ди­ја „на­ род­них но­шњи и ти­по­ва“ – по­ја­шња­ва Ми­ро­са­вље­ви­ће­ва. До­да­је да је упра­во Ко­чић под­ста­као Бо­ца­ри­ћа да кре­не у прав­цу ис­тра­жи­ ва­ња ет­но­граф­ског ма­те­ри­ја­ла Бо­сан­ске кра­ји­не.

– Охра­брио га је у иде­ји да се по­све­ти на­род­ној умјет­но­сти и ље­по­ти на­ше тра­

ди­ци­је. На­род­на умјет­ност, тај ши­фро­ва­ни је­зик, оста­ла је трај­на ин­спи­ра­ци­ја Шпи­ре Бо­ца­ри­ћа. Ко­ри­стио ју је и при­ку­пљао „те цр­те и ре­зе, те раз­не ша­ре са на­род­них но­ шњи, са пре­сли­ца, тка­ни­ца и ко­ли­јев­ки“, са про­сто­ра Вр­ба­ске ба­но­ви­не. При­ја­тељ­ство са мла­дим ин­те­лек­т у­ал­ ци­ма, бор­ци­ма за на­ци­о­нал­ну сло­бо­ду, а по­себ­но са Ко­чи­ћем, свр­ста­ће Шпи­ру Бо­ ца­ри­ћа ме­ђу по­ли­тич­ки не­по­доб­не, па је 1914. про­тје­ран у Ба­ња­лу­ку. Иако се у њој на­шао си­лом при­ли­ка, у Ба­ња­лу­ци је Бо­ца­рић ве­о­ма бр­зо про­ на­шао сво­је мје­сто. Ни­је про­шло мно­го, свр­стао се у ин­те­лек­т у­ал­це ко­ји су Ба­ња­ лу­ку ис­тр­гли из ви­ше­вје­ков­не кул­т ур­не и про­свјет­не учма­ло­сти. Уче­сник на Дру­гој ју­го­сло­вен­ској умјет­нич­кој из­ло­жби 1906. у Со­фи­ји, Бо­ца­ рић до­би­ја по­ну­де за­гре­бач­ких из­ло­жбе­ них са­ло­на. Та­мо из­ла­же пр­во са­мо­стал­но, па с Ива­ном Ти­шо­вим и Јо­сом Бу­жа­ном 1920, а за­тим ко­лек­тив­но и у Са­ло­ну „Ул­ рих“ у Вин­ков­ци­ма апри­ла-ма­ја 1923. Го­ ди­не 1925. опет у Са­ло­ну „Ул­рих“ из­ла­же са­мо­стал­но и с Ми­лен­ком Д. Ђу­ри­ћем. Град­ско по­гла­вар­ство Са­ра­је­ва по­вје­ ра­ва му из­ра­ду пор­тре­та вој­во­де Сте­пе

Сте­па­но­ви­ћа за Град­ску са­ра­јев­ску оп­  Шпи­ро шти­ну, а Зе­маљ­ска вла­да ан­га­жу­је га за Бо­ца­рић у сво­јој уре­ђе­ње ен­те­ри­је­ра но­во­са­гра­ђе­не љет­ кан­це­ла­ри­ји ње ре­зи­ден­ци­је ди­на­сти­је Ка­ра­ђор­ђе­ви­ ћа у Хан Пи­је­ску. Бо­сан­ска кра­ји­на 1929. по­ста­је Вр­ба­ ска ба­но­ви­на, управ­на је­ди­ни­ца Кра­ље­ ви­не Ју­го­сла­ви­је. Олу­ком ба­на Вр­ба­ске ба­но­ви­не Ти­се Ми­ло­са­вље­ви­ћа, а по на­ ло­гу кра­ља Алек­сан­дра Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа, 26. сеп­тем­бра 1930. у Ба­ња­лу­ци је отво­рен Му­зеј Вр­ба­ске ба­но­ви­не. За ње­го­вог пр­вог управ­ни­ка по­ста­вљен је Шпи­ро Бо­ца­рић. ПО­С ТРА­ДА­ЊЕ Бо­ца­рић се са мно­го во­ље, по­ле­та и ен­т у­зи­ја­зма при­хва­тио по­сла осни­ва­ња и ор­га­ни­за­ци­је Му­зе­ја. За ње­го­во име ве­за­ на је пр­ва по­став­ка и цје­ло­куп­на дје­лат­ ност Му­зе­ја Вр­ба­ске ба­но­ви­не. По ба­но­ви­ни су од­мах осно­ва­ни „по­ моћ­ни од­бо­ри за ба­нов­ски му­зеј“, ко­ји ску­пља­ју пред­ме­те. Из до­ку­ме­на­та Му­зе­ја Срп­ске ви­ди се ко­ли­ко је Бо­ца­рић сво­јим број­ним пре­да­ва­њи­ма по­кре­нуо ши­ре ин­те­ре­со­ва­ње јав­но­сти, ука­зу­ју­ћи на зна­ чај на­ци­о­нал­не ба­шти­не и уло­гу Му­зе­ја SRPSK A  No 8-9  2014

75

С вЈ е тио н и ц и

у то­ме. Мно­ги по­је­дин­ци по­кла­ња­ли су Му­зе­ју раз­не ври­јед­не исто­риј­ске и ет­но­ граф­ске пред­ме­те, одје­ћу, ве­зо­ве, оруж­је, ору­ђе и оста­ло. Већ у пр­вих де­сет го­ди­ на по­сто­ја­ња при­ку­пље­но је мно­го гра­ђе на­ци­о­нал­не и кул­т ур­не ври­јед­но­сти.

– При­ку­пља­ју­ћи и сре­ђу­ју­ћи то ет­ но­граф­ско бла­го учвр­шћу­је­мо осно­ву за на­род­ну про­свје­т у... На жа­лост, и код при­ку­пља­ња ет­но­граф­ске гра­ђе за му­ зе­је да­нас по­сто­је исти пој­мо­ви и исте за­пре­ке ко­је су по­сто­ја­ле кад су при­ку­ пља­не на­ше на­род­не пје­сме. Та­да се го­ во­ри­ло да су то без­ври­јед­не го­ве­дар­ске  Шпи­ро са и ко­зар­ске пје­сме, баш као што се да­нас Де­сан­ком ка­же да су пје­сме пи­са­не иглом, на­род­ Сто­ја­но­вић на ор­на­мен­ти­ка и вез обич­не кр­пе­ти­ Не­дић и Зу­мром Џи­нић, одје­ве­ним не, иако је дав­но на­уч­но и умјет­нич­ки у на­род­не но­шње уста­но­вље­но да је и на­род­ни вез као и  Дио му­зеј­ске по­став­ке по за­ми­сли Шпи­ра Бо­ца­ри­ћа

Фо­то­гра­фи­ја и филм Бо­ца­рић се за­ни­мао и за ну­ми­зма­ти­ку, па­ле­он­то­ло­ги­ју, ми­ не­ро­ло­ги­ју, а на­ро­чи­то за фо­то­гра­фи­ју. Ње­го­ве фо­то­гра­фи­је и да­нас су дра­го­цје­но свје­до­чан­ство о ста­рој ар­хи­тек­ту­ри у БиХ, љу­ди­ма, пред­је­ли­ма и оби­ча­ји­ма. Об­ја­вио је пр­ви илу­ стро­ва­ни ту­ри­стич­ки во­дич „Вр­ба­ска ба­но­ви­на“, на ен­гле­ ском, ње­мач­ком, фран­цу­ском и срп­ском је­зи­ку. Ше­сна­е­сто­ ми­ли­ме­тар­ском ка­ме­ром сни­мио је не­ко­ли­ко ет­но­граф­ских фил­мо­ва, од ко­јих је са­чу­ван онај нај­дра­го­цје­ни­ји – филм о Вр­ба­ској ба­но­ви­ни (1937). Да­нас се чу­ва у Му­зе­ју Срп­ске и нај­ дра­го­цје­ни­ји је ки­не­ма­то­граф­ски за­пис сни­мљен на про­сто­ру Бо­сан­ске кра­ји­не при­је Дру­гог свјет­ског ра­та.

76

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

на­род­на пје­сма нај­ве­ће ду­хов­но бла­го што је наш на­род дао од свог по­стан­ка до да­нас – ре­као је јед­ном при­ли­ком Бо­ ца­рић. Пред сам рат, 1941. го­ди­не, би­ла је при­пре­мље­на и ње­го­ва мо­но­гра­фи­ја На­ род­на ор­на­мен­ти­ка Вр­ба­ске ба­но­ви­не. За­хва­љу­ју­ћи сти­ца­ју окол­но­сти, она је са­чу­ва­на и об­ја­вље­на 1997. У њој је и низ Бо­ца­ри­ће­вих тек­сто­ва о Бо­сан­ској кра­ ји­ни и ње­ној на­род­ној умјет­но­сти. „Ова књи­га и кра­ји­шки ор­на­мен­ти ду­хов­на су цје­ли­на, са­мо ди­ја­лек­ти јед­ не ви­ше­стру­ке естет­ске из­ра­жај­но­сти. По­ка­зу­ју нам ка­ко су осје­ћа­ња овог на­ ро­да и у ор­на­мен­ти­ци на­ла­зи­ла сред­ ство да, упо­ре­до са је­зи­ком и оби­ча­ји­ма, и у есте­ти­ци по­ве­жу и одр­же тип и стил сво­је на­ци­о­нал­не ин­ди­ви­ду­ал­но­сти“, на­пи­сао је Бо­ца­рић у мо­но­гра­фи­ји. За рад му је ода­то при­зна­ње, па је 31. де­цем­бра 1932. „ука­зом Ње­го­вог Ве­ли­ чан­ства кра­ља, Шпи­ро Бо­ца­рић, ака­ дем­ски сли­кар и управ­ник Ба­но­вин­ског му­зе­ја у Ба­њој Лу­ци, од­ли­ко­ван Ор­де­ ном ју­го­сло­вен­ске кру­не че­твр­тог ре­да“. Ка­да је Му­зеј на­кон не­ко­ли­ко се­лид­ би до­био про­стор у но­во­са­гра­ђе­ном До­ му кра­ља Пе­тра Пр­вог Осло­бо­ди­о­ца, 1934, Бо­ца­рић је при­ре­дио пр­ву по­став­ ку под на­зи­вом „Ба­но­вин­ска по­љо­при­ вред­на из­ло­жба“, с пред­ме­ти­ма кућ­не ра­ди­но­сти. На­шле су се ту и сли­ке, фи­гу­рал­не ком­по­зи­ци­је и по­је­ди­нач­ни пор­тре­ти Пе­тра Мр­ко­њи­ћа, за­тим вој­ско­во­ђа, вој­во­да, хај­ду­ка, срп­ске до­бро­твор­ ке го­спо­ђи­це Аде­ли­не Па­у­ли­не Ир­би (1833–1911) и ор­га­ни­за­то­ра Бо­сан­скохер­це­го­вач­ког устан­ка (1875–1878), ко­ је је Шпи­ро из­ра­дио до 1933. го­ди­не. Бо­ца­рић је на­сли­као ве­ли­ки број пор­ тре­та за по­тре­бе де­ко­ри­са­ња ре­пре­зен­ та­тив­не са­ле у згра­ди но­во­са­гра­ђе­ног До­ма. (...) Спи­ри­до­на Шпи­ру Бо­ца­ри­ћа хр­ват­ ска оку­па­ци­о­на власт у Ба­ња­лу­ци сми­ је­ни­ла је са мје­ста управ­ни­ка Му­зе­ја и за­тво­ри­ла, 4. ју­ла 1941. Убр­зо је пу­ штен, али га по­но­во хап­се 12. ју­ла. Ни да­нас се не зна ка­ко је и гдје тач­но уби­ јен, ни гдје му је гроб. Пре­ма ве­ћи­ни исто­риј­ских из­во­ра, спро­ве­ден је у Го­ спић, а по­том, за­јед­но са ве­ли­ким бро­ јем дру­гих ухап­ше­них Ср­ба, 19. ју­ла уби­јен и ба­чен у Ша­ра­но­ву ја­му (ло­гор „Ја­дов­но“). 

SRPSK A  No 8-9  2014

77

Т ра­го­ви

78

/

T r ac e s

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

У сје­ћа­њу СПО­МЕН КУ­ЋА СТО­ЈА­НО­ВИ­ЋА У ПРИ­ЈЕ­ДО­РУ

по­то­ма­ка

Њи­хо­ви при­мје­ри сви­је­тле. Још од XIX ви­је­ка та при­је­дор­ска све­ште­нич­ка по­ро­ди­ца да­ва­ла је углед­не љу­де. О др Мла­де­ну 1975. сни­мљен је исто­им ­ е­ни филм, а чу­ве­ног При­је­дор­ча­ни­на играо је Љу­ба Та­дић. Сре­тен је, пак, био је­дан од за­чет­ни­ка мо­дер­не срп­ске скулп­ту­ре, аутор ви­ше ре­мек-дје­ла ко­ја су ва­жни сим­бо­ли, по­пут спо­ме­ни­ка Ка­ра­ђор­ђу ис­пред Хра­ма све­тог Са­ве и На­род­не би­бли­о­те­ке у Бе­ог­ра­ду. На све то под­сје­ћа нас ва­жна по­став­ка, дио Му­зе­ја Ко­за­ре Пи­ше: Алек­сан­дра Гли­шић

Д

а­на­шња спо­мен ку­ћа Сто­ја­но­ви­ ћа, де­пан­данс при­је­дор­ског Му­зе­ја Ко­за­ре, из­гра­ђе­на је го­то­во исто­ вјет­но ка­ко је, на истом мје­сту, из­гле­да­ла по­ро­дич­на ку­ћа Га­вре и Си­ме Сто­ја­но­ви­ ћа из 1893. го­ди­не. Све­ча­но је отво­ре­на 15. ма­ја 2007.

Пр­во­бит­на ку­ћа све­ште­нич­ке по­ро­ ди­це Сто­ја­но­вић из 1864. из­гор­је­ла је у ве­ли­ком по­жа­ру 1882, под­сје­ћа нас Зо­ран Ра­до­њић, ди­рек­тор Му­зе­ја Ко­за­ре. Он­да је 1893. по­диг­ну­та но­ва. У том објек­т у, до­ди­је­ље­ном Му­зе­ју 1960. го­ди­не, би­ле су дви­је из­ло­жбе, по­све­ће­не др Мла­де­ну SRPSK A  No 8-9  2014

 Из по­ро­дич­ног ал­бу­ма Сто­ја­но­ви­ћа

79

Т ра­го­ви  Об­но­вље­на ку­ћа Сто­ја­но­ви­ћа у При­је­до­ру, да­нас дио Му­зе­ја Ко­за­ре

Сто­ја­но­ви­ћу и бор­ци­ма за сло­бо­ду из при­је­дор­ског кра­ја. Због до­тра­ја­ло­сти, тај обје­кат сру­шен је сру­шен 1989. Са­рад­њом та­да­шње Оп­шти­не и За­ во­да за за­шти­т у спо­ме­ни­ка кул­т у­ре БиХ, ози­да­на је но­ва згра­да, по угле­ду на ста­ру, и угра­ђе­на је сто­ла­ри­ја. А он­да све ста­је до 2006, због ра­та, не­до­стат­ка нов­ ца, бог­ме и због не­до­вољ­не за­ин­те­ре­со­ ва­но­сти (не)од­го­вор­них. Та­да, 2006, рас­ пи­сан је тен­дер за из­во­ђе­ње ра­до­ва на дру­гој фа­зи са­на­ци­је објек­та, да би све би­ло за­вр­ше­но по­чет­ком 2007. го­ди­не. То­ком 2006. и 2007, ка­же Ра­до­њић, об­но­вље­ни су кон­так­ти са по­том­ци­ма и на­сљед­ни­ци­ма по­ро­ди­це Сре­те­на Сто­ ја­но­ви­ћа, што је до­при­ни­је­ло до­пу­ни му­зеј­ске збир­ке. На­пра­вљен је идеј­ни и из­вед­бе­ни план, те по­ста­вље­не дви­је стал­не из­ло­жбе: „Исто­риј­ска из­ло­жба о по­ро­ди­ци Сто­ја­но­вић“, с по­себ­ним освр­том на др Мла­де­на Сто­ја­но­ви­ћа ко­ јем је по­све­ће­но ви­ше од по­ло­ви­не из­ ло­жбе, а на спрат­ном ди­је­лу из­ло­жба „Из­бор из ле­га­та Сре­те­на Сто­ја­но­ви­ћа“. Аутор из­ло­жби је ар­хе­о­лог Ми­лен­ко Ра­ ди­во­јац, уз са­рад­њу ака­дем­ског сли­ка­ра Пре­дра­га Мар­ја­но­ви­ћа и ку­стосâ Му­зе­ја Ко­за­ре. Ра­ди­во­јац, ко­ји је не­ко­ли­ко го­ ди­на био и ди­рек­тор Му­зе­ја Ко­за­ре, је­ дан је од по­кре­та­ча об­но­ве по­ро­дич­не ку­ће Сто­ја­но­ви­ћа и при­ба­вља­ња дје­ла Сре­те­на Сто­ја­но­ви­ћа. Из­ло­жбу чи­ни мно­го до­ку­ме­на­та, фо­ то­гра­фи­ја и ма­њих тро­ди­мен­зи­о­нал­них екс­по­на­та, као и че­тр­де­сет јед­на сли­ка у раз­ли­чи­тим тех­ни­ка­ма, шест скулп­т у­ ра и пет ре­ље­фа из умјет­нич­ког опу­са Сре­те­на Сто­ја­но­ви­ћа. Јед­на скулп­т у­ра ве­ћих ди­мен­зи­ја ста­вље­на је ис­пред ове ове ку­ће исто­ри­је, гдје до­че­ку­је по­сје­ ти­о­це. Стал­на по­став­ка кон­ци­пи­ра­на је та­ко да јој се, вре­ме­ном, мо­гу до­да­ва­ти но­ви екс­по­на­ти и умјет­нич­ка дје­ла.

Обо­га­ћи­ва­ње У кон­так­ти­ма са на­сљед­ни­ци­ма по­ро­ди­це Сре­те­на Сто­ја­ но­ви­ћа (Ми­ли­ца Аре­жи­на) и чла­но­ви­ма по­ро­ди­це Сто­ја­но­ вић (др Сре­тен Би­ла и Мла­ден Иг­ња­ти­је­вић из Бе­о­гра­да, те Мла­ден Сто­ја­но­вић из Мин­хе­на) – на­по­ми­ње Зо­ран Ра­до­њић – до­шло се до 290 цр­те­жа и ски­ца, 26 тем­пе­ра, 57 аква­ре­ла, три брон­за­не би­сте, шест ма­лих брон­за­них пор­тре­та, че­ти­ри брон­за­на ре­ље­фа ма­њих ди­мен­зи­ја, јед­ног ре­ље­фа од гип­са, као и до не­ко­ли­ко лич­них пред­ме­та Сре­те­на Сто­ја­но­ви­ћа. До­ би­је­ни су на по­клон и број­ни ка­та­ло­зи из вре­ме­на при­је и по­ сли­је Дру­гог свјет­ског ра­та.

80

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

SRPSK A  No 8-9  2014

81

Т ра­го­ви

 Да­ни­је­ла Ра­до­са­вац, до­ку­мен­та­ри­ста у Спо­мен-ку­ћи Сто­ја­но­ви­ћа

Ве­дра­на Ада­мо­вић, ви­ши ку­стос Му­ зе­ја Ко­за­ре, ис­ти­че да Спо­мен ку­ћа по­ ро­ди­це Сто­ја­но­вић при­вла­чи број­не по­ сје­ти­о­це.

– Нај­ве­ће ин­те­ре­со­ва­ње сва­ка­ко је за дио по­све­ћен др Мла­де­ну Сто­ја­но­ви­ћу, јер ве­ли­ки број по­сје­ти­ла­ца пр­ви пут је у при­ли­ци да ви­ди сву све­стра­ност ње­ го­ве лич­но­сти. На­рав­но, све за­ви­си од лич­них ин­те­ре­со­ва­ња по­сје­ти­ла­ца као и са­мог ка­рак­те­ра по­сје­те – ка­же Ада­мо­ ви­ће­ва. ДО­КУ­МЕН­ТИ О ВЕ­ЛИ­ЧИ­НИ

 Дио по­став­ке по­све­ћен др Мла­де­ну Сто­ја­но­ви­ћу По­став­ка по­све­ће­на ва­ја­ру Сре­те­ну Сто­ја­но­ви­ћу

Ва­жно је, на­гла­ша­ва Ада­мо­ви­ће­ ва, што се ку­ћа од 2007, као де­пан­данс Му­зе­ја Ко­за­ре, по­но­во на­ла­зи на истом мје­сту гдје је би­ла још 1864.

– Са исто­риј­ске стра­не, нај­бит­ни­ји су до­ку­мен­ти ко­ји се од­но­се на пе­ри­од бор­бе за цр­кве­но-школ­ску ауто­но­ми­ ју, из­град­њу цр­кве у Ко­зар­цу и уоп­ште раз­вој кул­т у­ре у гра­ду При­је­до­ру с кра­ ја XIX и по­чет­ка XX ви­је­ка. Је­дан дио до­ку­ме­на­та од­но­си се на до­га­ђа­је ве­за­не

При­влач­ност Му­зеј Ко­за­ре осно­ван је 1953. До 1984. и мје­ста гдје се са­да на­ла­зи, про­ми­је­нио је се­дам раз­ли­чи­тих ло­ка­ци­ја. Му­зеј­ске по­став­ке при­вла­че мно­ге ко­ји до­ђу у При­је­дор. По­сљед­њих го­ди­на ве­ћи­на њих же­ли да по­сје­ти упра­во ку­ћу из ко­је су по­ те­кли чу­ве­ни Сто­ја­но­ви­ћи.

82

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

за Са­ра­јев­ски атен­тат и по­ве­за­ност бра­ ће Сто­ја­но­вић са тим де­ша­ва­њи­ма. Ада­мо­ви­ће­ва до­да­је да су по­себ­но ин­те­ре­сант­ни лич­ни пред­ме­ти нај­ста­ ри­јих Сто­ја­но­ви­ћа.

– Би­бли­о­те­ка др Мла­де­на Сто­ја­но­ви­ ћа има по­себ­ну ва­жност. У њој су, по­ ред ве­ли­ког бро­ја ме­ди­цин­ских књи­га, и из­да­ња по­е­зи­је ко­ју је Мла­ден са ве­ ли­ким за­до­вољ­ством чи­тао. Ве­ћи дио на­пи­сан је на ње­мач­ком је­зи­ку. Зна­ча­јан дио стал­не по­став­ке чи­не пред­ме­ти из ор­ди­на­ци­је др Мла­де­на ко­ја се и на­ла­ зи­ла у ку­ћи од 1929. И Ле­гат Сре­те­на Сто­ја­но­ви­ћа зна­ча­јан је дио Спо­мен ку­ ће по­ро­ди­це Сто­ја­но­вић. У ма­ју 2014. Умјет­нич­ка збир­ка обо­ га­ће­на је аква­ре­лом ко­ји је из Мин­хе­на до­нио Мла­ден Сто­ја­но­вић, син Вељ­ка Сто­ја­но­ви­ћа, нај­мла­ђег од че­ти­ри си­на про­те Си­ме. Он је до са­да по­кло­нио мно­ го сли­ка, цр­те­жа, фо­то­гра­фи­ја и књи­га Спо­мен ку­ћи по­ро­ди­це Сто­ја­но­вић. Иако већ го­ди­на­ма жи­ви у Мин­хе­ ну, овај си­но­вац чу­ве­них При­је­дор­ча­на док­то­ра Мла­де­на и ака­де­ми­ка Сре­те­на емо­тив­но је ве­зан за род­ни град.

– По­но­сан сам што сам још јед­ном у при­ли­ци да опле­ме­ним збир­ку Спо­мен ку­ће, дје­лом из по­ро­дич­не ри­зни­це – ре­ као је та­да. При­ча да го­то­во сва­ке го­ди­не до­ла­ зи у При­је­дор, а по­го­то­во од 2007, ка­да је по­ро­дич­на ку­ћа до­би­ла но­во ру­хо. Аква­рел ко­ји је Сто­ја­но­вић да­ро­вао из­ у­зет­но је ври­је­дан, јер је на­стао при­је шест де­це­ни­ја и има ауто­ров пот­пис. Умјет­ник Сре­тен Сто­ја­но­вић је за­ чет­ник мо­дер­не ју­го­сло­вен­ске скулп­ ту­ре. Ро­ђен је у При­је­до­ру 1898. го­ди­не, а по­сли­је Пр­вог свјет­ског ра­та од­ла­зи у Беч, гдје по­чи­ње ње­го­во умјет­нич­ко обра­зо­ва­ње. По­том је три го­ди­не у Па­ ри­зу, шко­лу­је се се у ра­ди­о­ни­ци чу­ве­ног Еми­ла Ан­то­а­на Бур­де­ла, ко­ји га је усмје­ рио на пут мо­дер­не скулп­т у­ре. Го­ди­не 1922. пре­ла­зи у Бе­о­град, гдје је 1937. иза­бран за ван­ред­ног про­фе­со­ра Умјет­нич­ке ака­де­ми­је, а ка­сни­је и за ре­ дов­ног. Осим ва­јар­ством, сли­кар­ством и гра­фи­ком, ба­вио се умјет­нич­ком кри­ти­ ком и есе­ји­сти­ком. По­сли­је Дру­гог свјет­ ског ра­та иза­бран је за рек­то­ра бе­о­град­ ске Ака­де­ми­је ли­ков­них умјет­но­сти и за до­пи­сног чла­на Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умјет­но­сти, чи­ји ре­дов­ни члан по­ста­је 1959. Пре­ми­нуо је у Бе­о­гра­ду 1960. 

SRPSK A  No 8-9  2014

83

Љ е ­то­пис

84

/

A nnal s

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

Дје­тињ­ство ПО­ВО­ДОМ 20. ГО­ДИ­ШЊИ­ЦЕ НАЈ­НЕ­ОБ ­ ИЧ­НИ­ЈЕГ СРПСКОГ МУ­ЗЕ­ЈА

ауто­мо­би­ли­зма

Од пр­вог ауто­мо­би­ла (1903), пр­вог во­за­ча (Сре­те­на Ко­сти­ћа), пр­ве бен­зин­ске пум­пе (1919), пр­ве и је­ди­не ов­да­шње тр­ке „фор­му­ле 1“ (1939), од вре­ме­на ка­да је у хлад­њак умје­сто ан­ти­фри­за си­па­на ра­ки­ја, прије­ђен је дуг пут до ових на­ших да­на. Кад да­нас до­ђе­те у Му­зеј ауто­мо­би­ла у Београду, у Мај­ке Је­вро­си­ме 30, мо­же­те сти­ћи да­ле­ко. Од вас за­ви­си. Од то­га ко­ли­ко још умије­те да се ужи­ви­те и да во­зи­те кроз врије­ме. Ви­дје­ће­те: би­ли смо ма­ње бр­зи, али за­то ду­бљи, ва­тре­ни­ји и ро­ман­тич­ни­ји Пи­ше: Урош Ма­тић

К

а­да је 3. апри­ла 1903. у 6:20 је­ дан од са­мо три­де­сет при­мје­ра­ка ауто­мо­би­ла мар­ке „не­сел­дорф“ во­зом до­пре­мљен из Аустри­је у срп­ску прије­сто­ни­цу, би­ло је при­мјет­но по­ до­зре­ње ста­нов­ни­ка, па и страх. Чак и трам­вај у Бе­о­гра­ду тог вре­ме­на имао је коњ­ску ву­чу. А сад је фи­ја­кер на­је­дан­ пут остао без то­по­та и рза­ња ко­ња, без узди и би­ча. Они су за­мије­ње­ни ци­лин­ дри­ма и буч­ним мо­то­ром мар­ке „бок­ сер“ од два­на­ест коњ­ских сна­га. „До­чек у Бе­о­гра­ду још је и про­шао без на­ро­чи­тих ин­ци­де­на­та. По­не­ко је раз­ро­га­чио очи, по­не­ко се пре­кр­стио ми­сле­ћи да се срео са не­ча­сти­вим“, све­ до­чио је, ка­сни­је, пр­ви срп­ски во­зач Сре­тен Ко­стић. „Али на се­лу је би­ло мно­го го­ре. Ево јед­ног опи­са: ,Про­ђе си­ноћ ажда­ја кроз на­ше се­ло, све­тле јој се очи на­да­ле­ко и брек­ће, а це­па све што јој ста­не на пут.‘“ Ка­да се про­чу­ла и ције­на „те ажда­ је“, не­вје­ро­ват­них два­де­сет чи­нов­нич­ ких пла­та, то јест 17.000 аустро­у­гар­ских кру­на, за­па­ње­ност ста­нов­ни­штва би­ла је још ве­ћа. Чак се и вла­сник ауто­мо­ би­ла, офи­цир и тр­го­вац Бо­жи­дар Ра­ ду­ло­вић, ли­био да упра­вља њи­ме, па је ан­га­жо­вао при­ја­те­ља, фо­то­цин­ко­гра­фа Сре­те­на Ко­сти­ћа, сма­тра­ју­ћи да је због сво­је про­фе­си­је по­го­дан за во­жњу (об­ ра­да фо­то­гра­фи­ја на пло­ча­ма за штам­

пу зах­тје­ва­ла је мир­не ру­ке и не­кон­зу­ ми­ра­ње ал­ко­хо­ла). Не­ма­ју­ћи по­јам о том чу­ду тех­ни­ке, ра­до­знао и хра­бар, Ко­стић се упу­стио у аван­т у­ру. Би­ло је уоби­ча­је­но да ком­па­ни­ја од ко­је је ку­пље­но во­зи­ло по­ша­ље ин­ струк­то­ра, па у Бе­о­град сти­же Аустри­ ја­нац чи­је име, на жа­лост, ни­је за­пи­са­ но. Че­тр­де­сет пет да­на је Сре­тен Ко­стић учио да во­зи, по­ло­жио ис­цр­пљу­ју­ћи це­ ло­днев­ни ис­пит пред ко­ми­си­јом и та­ко по­стао во­зач. Пр­ви код Ср­ба. Пр­ва во­жња по­че­ла је од же­ле­знич­ ке ста­ни­це, уз Не­ма­њи­ну, па кроз Ули­цу кне­за Ми­ло­ша, и за­вр­ши­ла се у Топ­чи­ де­ру. Од та­да се Сре­тен Ко­стић пот­пи­ си­вао као шо­фер, а не фо­то­цин­ко­граф. Од 1903. до 1912. био је шо­фер бе­о­град­ ског бан­ка­ра Ва­се Ра­ду­ло­ви­ћа, а на­ ред­не три го­ди­не кра­ља Пе­тра. Го­ди­не 1915, то­ком по­вла­че­ња у Пр­вом свјет­ ском ра­т у, кра­љев „ка­ди­лак“ се за­па­лио, те је Ко­стић био от­пу­штен из слу­жбе. До кра­ја ра­та во­зио је си­на кра­ља Ни­ ко­ле у Це­ти­њу.

 Ауто­мо­бил кра­ља Пе­тра Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа из 1905. „БМВ 327/328“, Ње­мач­ка, 1938.

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва „На­ци­о­нал­не ре­ви­је“, Му­зеј ауто­мо­би­ла, Дра­ган Бо­снић

Го­спод­ски по­сао По­сао во­за­ча био је та­да го­спод­ски. О то­ме свје­до­чи и по­ да­так да је Сре­тен Ко­стић, пр­ви во­зач у Ср­би­ји, од но­ве про­ фе­си­је за­ра­дио соп­стве­ни ауто­мо­бил и ви­лу, а отво­рио је и при­ват­ну ауто-шко­лу.

SRPSK A  No 8-9  2014

85

Љ е ­то­пис ИС­КУ­ШЕ­ЊА ПИ­ОН ­ ИР­СКОГ ДО­БА Мје­сец да­на по­сле пр­вог, у Бе­о­град је сти­гао и дру­ги ауто­мо­бил, мар­ке „ма­ у­рер-ју­ни­он“. До по­чет­ка Ве­ли­ког ра­та би­ло их је око сто­ти­ну у Ср­би­ји. На­кон уво­за пр­вих во­зи­ла, бр­зо су по­ста­вље­ни те­ме­љи ауто­мо­би­ли­зма у Бе­о­гра­ду. Пред­во­дио га је ин­же­њер Ан­ дра С. Ри­стић, ко­ји је за­сту­пао ње­мач­ ке фа­бри­ке. На Те­ра­зи­ја­ма, код хо­те­ла „Мо­сква“, по­ста­вио је пр­ву так­си ста­ ни­цу, по­ди­гао пр­ву га­ра­жу (са­да­шњи Му­зеј ауто­мо­би­ла у Ули­ци мај­ке Је­вро­ си­ме) и ра­ди­о­ни­цу за оправ­ку, отво­рио пр­ву ауто-шко­лу. По окон­ча­њу Пр­вог свјет­ског ра­та у Бе­о­гра­ду ни­је по­сто­јао ни је­дан ауто­ мо­бил у во­зном ста­њу. Рат је оста­вио ду­бо­ке и стра­шне тра­го­ве. Спрам бро­ја ста­нов­ни­ка, Ср­би­ја је има­ла вје­ро­ват­но нај­ве­ће гу­бит­ке, и у људ­ству и у ма­те­ри­ јал­ним до­бри­ма, па и у тех­ни­ци, из­гу­ бив­ши „по­ло­ви­ну на­ци­о­нал­ног бла­га“. „У Ср­би­ји не­ма сред­ста­ва за пре­воз, ни же­ле­зни­це, ни ко­ња, ни ма­зге, ни те­рет­них ауто­мо­би­ла, са­мо ма­ло во­ло­ ва“, на­во­ди се у из­вје­шта­ју Аме­ри­кан­ ске ми­си­је 1918. го­ди­не. Од пред­рат­них ауто­мо­би­ла, ка­ко на­во­ди Ј. Бо­жи­но­вић, не­што је узе­ла вој­ска, не­што за­вр­ши­ло „у под­нож­ју ал­бан­ских гу­ду­ра то­ком по­вла­че­ња или су уни­ште­ни у по­ку­ша­ју да се у њи­ма стиг­не до Со­лу­на“. („Мо­то­ ри­за­ци­ја срп­ске вој­ске“, Пи­нус За­пи­си, 4, Бе­о­град 1996) Је­дан од број­них про­бле­ма во­за­ча тог вре­ме­на био је и бен­зин. Пр­ви ауто­мо­ би­ли су због кон­струк­ци­је мо­то­ра ко­ри­ сти­ли ви­ше по­гон­ских го­ри­ва. Бен­зин, уље, наф­т у, раз­не мје­ша­ви­не шпи­ри­т у­ са и ал­ко­хо­ла... Пе­тро­ле­ја је би­ло у апо­ те­ка­ма, он­да­шњим дро­ге­ри­ја­ма, ко­је су има­ле ши­ри из­бор ро­бе не­го да­на­шње. Го­ри­во је ку­по­ва­но у ма­лим не­прак­тич­ ним фла­ша­ма и би­ло ску­по. Во­за­чи су има­ли сло­бо­ду да са­ми до­ра­ђу­ју го­ри­во,

„Форд Т“ При­ме­рак „фор­да Т“ у бе­о­град­ском Му­зе­ју ауто­мо­би­ла ра­ђен је за ње­мач­ко тр­жи­ште, а скло­пљен у Бер­ли­ну. Ов­дје је сти­гао 1970, а на­ба­вио га је Алек­са Алек­ сић, та­да­шњи за­ступ­ник „Фор­да“ у Бе­о­ гра­ду. Ко­ри­шћен је за сни­ма­ње ви­ше ТВ се­ри­ја и фил­мо­ва.

86

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

По­им ­ а­ње бр­зи­не Ор­га­ни­за­то­ри „Ве­ли­ке на­гра­де Бе­о­гра­ да“, у сеп­тем­бру 1939, би­ли су Ауто-мо­то клуб Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је и „По­ли­ти­ ка“, уз по­моћ Ју­го­сло­вен­ског ту­ринг клу­ба „Не­бој­ша“ из Бе­о­гра­да. По­бјед­ник Та­цио Ну­во­ла­ри по­сти­гао је врије­ме 1 час, 4 ми­ ну­та и 3 се­кун­де, а свој нај­бр­жи круг во­зио је про­сјеч­ном бр­зи­ном 130,83 ки­ло­ме­та­ра на час. Нај­бр­жи круг на тр­ци био је онај Хер­ма­на Ми­ле­ра на „ауто-уни­о­ну“: 135, 92 ки­ло­ме­тра на час. У тр­ци спорт­ских ауто­мо­би­ла, до 2.100 ccm, уче­ство­ва­ли су и по­зна­ти свјет­ски во­ за­чи Ралф Ре­зе, Ви­ли Брим, Ханс Вен­хер.

па је та­ко Бо­жи­дар Ра­ду­ло­вић мије­шао бен­зин са га­сом. По­слије Пр­вог свјет­ског ра­та по­ја­вљу­ ју се пум­пе, а пр­ва је отво­ре­на 28. ав­гу­ста 1919. у Кнез-Ми­ха­и­ло­вој ули­ци број 15. Се­дам го­ди­на ка­сни­је Бе­о­град је до­био до­зво­лу за по­ста­вља­ње ре­зер­во­а­ра и бен­ зин­ских пум­пи на три­на­ест мје­ста. Пум­пу је чи­ни­ло бу­ре на точ­ко­ви­ма. Го­ри­во је по­мо­ћу цре­ва пре­та­ка­но у ре­ зер­во­ар. На пут је оба­ве­зно но­ше­на ре­ зер­вна кан­та, за­пре­ми­не 4,55 (ен­гле­ска) или 3,79 ли­та­ра (аме­рич­ка). Ква­ли­тет бен­зи­на ни­је мје­рен бро­јем ок­та­на не­го спе­ци­фич­ном те­жи­ном: онај ма­ње те­жи­ не био је ве­ћег ква­ли­те­та. Јед­на од нај­ бо­љих фир­ми ко­ја се ба­ви­ла про­да­јом бен­зи­на био је „Бал­кан“. Је­ди­ни је имао ду­пле бен­зин­ске пум­пе, нај­мо­дер­ни­је апа­ра­те, а ра­дио је и но­ћу. БР­КА И ПА­ПУ­ЧА­РИ На­кон ра­та до­ла­зи до про­до­ра аме­ рич­ких ауто­мо­бил­ских ком­па­ни­ја на европ­ско тр­жи­ште. У Бе­о­гра­ду се, та­ко, мо­гао ви­де­ти „бју­ик“ из 1928. го­ди­не, са ше­сто­ци­лин­дрич­ним мо­то­ром ви­со­ке кла­се. Са­мо је­да­на­ест та­квих при­ме­ра­ ка про­из­ве­де­но је за из­воз. Чест је био и „ци­тро­ен Б-10“ из 1925. „Неш“, тип „стан­ дард 8“, мо­дел 870, има­ла је кра­љи­ца Ма­ ри­ја Ка­ра­ђор­ђе­вић. Во­зи­ла га је, ка­жу, и од Бе­о­гра­да чак до цр­но­гор­ског при­мор­ ја. Би­ло је и ита­ли­јан­ских „лан­ча ламб­да“, че­хо­сло­вач­ких „шко­да 6Р“ и „аеро 10“. Ипак, овај и на­ред­не пе­ри­о­де обиље­ жио је, сва­ка­ко, чу­ве­ни „форд Т“. Про­из­во­ђен од 1908. до 1927. го­ди­не, био је то пр­ви аме­рич­ки ауто­мо­бил ра­ SRPSK A  No 8-9  2014

87

Љ е ­то­пис  „Лан­ча лам­ба­да“, Ита­ли­ја, 1926. „Мер­це­дес 300 це Аде­на­у­ер“, Ње­мач­ка, 1956.

ђен у ве­ли­кој се­ри­ји. У Ср­би­ји је био по­ знат под на­зи­вом „форд па­пу­чар“, због ре­гу­ли­са­ња бр­зи­не па­пу­чи­цом. Зва­ли су га и „форд бр­ка“: имао је ис­под во­ла­на две по­лу­ги­це на­лик на бр­ко­ве, за прет­па­ље­ње и за по­де­ша­ва­ње га­са. У хлад­ним да­ни­ма би­ло је нео­пх­ од­но руч­но па­ље­ње, иако је ина­че по­кре­та­ње мо­то­ра би­ло елек­трич­ но. Уме­сто ан­ти­фри­за, у Ср­би­ји је та­да у хлад­њак си­па­на ра­ки­ја. Точ­ко­ви са др­ве­ ним па­о­ци­ма под­сје­ћа­ли су на фи­ја­ке­ре. Из­ме­ђу два свјет­ска ра­та сва­ки дру­ги ауто­мо­бил у Ср­би­ји био је те мар­ке. Бр­ка и па­пу­чар. Три­де­се­тих го­ди­на увоз ауто­мо­би­ла у Ср­би­ји по­стао је знат­но ве­ћи. По­ја­вљу­ју се за­ступ­ни­ци вр­хун­ске европ­ске ин­ду­ стри­је: „Ро­ве­ра“, „Мо­ри­са“, „Ауто-Уни­о­на“, БМВ-а. Лук­с у­зних и ску­пих во­зи­ла, по­пут „БМВ 327/328“, нај­бр­жег спорт­ског ауто­ мо­би­ла тог вре­ме­на, ско­ро да ни­је би­ло. Опо­ра­вак од ра­та тра­јао је ду­го, раз­вој био по­сте­пен, мје­ра нео­пх­ од­на у све­му. Осим во­зи­ла, на бе­о­град­ском тр­жи­ шту ну­ђе­ни су и про­из­во­ди пра­те­ће ин­ ду­стри­је: точ­ко­ви, фа­ро­ви, тру­бе, го­ри­во, одје­ћа, на­о­ча­ре, ка­пе, по­себ­ни ка­пу­ти... ВО­ЖЊА КРОЗ ВРИЈЕ­МЕ Тр­ка „фор­му­ле 1“ на ста­зи „Ка­ле­мег­ дан Парк“ одр­жа­на је 3. сеп­тем­бра 1939. го­ди­не. Био је то нај­ве­ћи спорт­ски до­га­ ђај Бе­о­гра­да до та­да. Оку­пи­ло се 75.000 гле­да­ла­ца, од та­да­шњих 360.000 Бе­о­гра­ ђа­на. Ујед­но, би­ла је то и по­сљед­ња та­ква пред­рат­на ма­ни­фе­ста­ци­ја: Дру­ги свјет­ ски ра­т упра­во се рас­плам­са­вао, Евро­па се опет пре­тва­ра­ла у ра­ну и стра­ти­ште. „Гран При“ је ор­га­ни­зо­ван у част ро­ђен­ да­на мла­дог кра­ља Пе­тра Дру­гог Ка­ра­ ђор­ђе­ви­ћа. Нај­у­спје­шни­ји до­ма­ћи уче­сник у тр­ ци, пред­став­ник Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је,

Осло­нац Књи­га-ка­та­лог „Ауто­мо­би­ли у Бе­о­гра­ду 1918–1941“, ра­ ђе­на по­во­дом из­ло­жбе ко­ју су 2002. ор­га­ни­зо­ва­ли Исто­риј­ ски ар­хив Бе­о­гра­да, Му­зеј ауто­мо­би­ла и „Ка­рић фон­да­ци­ја“, да­је лијеп пре­глед ра­ног раз­во­ја ауто­мо­би­ли­зма у срп­ској прије­сто­ни­ци. „Вра­ћа у на­ше ко­лек­тив­но сје­ћа­ње број­не за­бо­ра­вље­не ли­ко­ве ауто­мо­бил­ских асо­ва, маг­на­та, по­зна­ тих мај­сто­ра, зна­чај­них бе­о­град­ских тр­го­ва­ца ауто­мо­би­ ли­ма...“ Фак­то­граф­ски по­у­зда­на, са шар­мом ље­то­пи­са ко­ји чу­ва и дух епо­хе, она је до­бро шти­во чи­та­о­цу и по­ла­зи­ште ис­тра­жи­ва­чу.

88

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

био је Бо­шко Ми­лен­ко­вић. Иако је во­зио ин­фе­ри­ор­ни бо­лид „бу­га­ти 51“ и из­гу­био мно­го вре­ме­на на хла­ђе­ње мо­то­ра, за­у­ зео је од­лич­но че­твр­то мје­сто. Ис­пред ње­га би­ли су ита­ли­јан­ски шам­пи­он Та­ цио Ну­во­ла­ри, је­дан од нај­бо­љих во­за­ча свих вре­ме­на, ко­ји је сје­дио за во­ла­ном чу­ве­ног „ауто-уни­о­на Д“ од 500 коњ­ских сна­га, и дво­ји­ца ње­мач­ких так­ми­ча­ра, Ман­фред фон Бра­у ­хич и Хер­ман Ми­лер. (...) На све то под­сје­ћа нас, упе­ча­тљи­вим екс­по­на­ти­ма и сли­ка­ма ужи­во, Му­зеј ауто­мо­би­ла у Бе­о­гра­ду, у Улици мајке Јевросиме 30. Отво­рен је пре тач­но два­ де­сет го­ди­на, 1994, као за­јед­нич­ка ин­ сти­т у­ци­ја Скуп­шти­не гра­да и ре­ди­те­ља Бра­ти­сла­ва Бра­це Пет­ко­ви­ћа, стра­стве­ ног ко­лек­ци­о­на­ра ауто­мо­би­ла, вла­сни­ка око сто­ти­ну олд­тај­ме­ра. За­хва­љу­ју­ћи не­из­мер­ној же­љи Бра­ти­ сла­ва Пет­ко­ви­ћа да са­чу­ва успо­ме­ну на врије­ме по­чет­ка ауто­мо­би­ли­зма у Ср­ би­ји, да­нас има­мо пред со­бом ту је­дин­ стве­ну му­зеј­ску по­став­ку, па­но­ра­му нео­ до­љи­вих ста­рих че­тво­ро­точ­ка­ша. Му­зеј ауто­мо­би­ла је­дин­ствен је и по то­ме што су сви ње­го­ви екс­по­на­ти у во­зном ста­њу. Је­дан екс­по­нат – рет­ки мо­дел ам­фи­би­је мар­ке „пор­ше“, ње­мач­ког вој­ног во­зи­ла из 1943, на­пра­вљен за на­пад на Ру­си­ју у Дру­гом свјет­ском ра­т у – чак је у плов­ ном ста­њу. Нај­ста­ри­ји екс­по­нат је фран­ цу­ски три­цикл „ма­рот гар­дон“, из 1897. То зда­ње, да­нас под за­шти­том др­жа­ве, би­ло је пр­ва мо­дер­на га­ра­жа на Бал­ка­ну. Из­гра­ђе­но је 1929. пре­ма на­цр­т у ру­ског ар­хи­тек­те Ва­ле­ри­ја Вла­ди­ми­ро­ви­ча Ста­ шев­ског, по нај­ви­шим оно­вре­ме­ним стан­ дар­ди­ма. Због из­ван­ред­не аку­стич­но­сти, је­дан дио зда­ња пре­тво­рен је у по­зо­ри­ ште. Пр­ва из­ве­де­на пред­ста­ва у ње­му на­ ста­ла је на осно­ву аутен­тич­не до­ку­мен­ та­ци­је и лич­них пред­ме­та Ла­за­ра Ра­ди­ћа, још јед­ног срп­ског во­за­ча ко­ји је 1939. уче­ство­вао у тр­ци „Ве­ли­ка на­гра­да Бе­о­ гра­да“, у ка­те­го­ри­ји спорт­ских ауто­мо­би­ ла. Ра­ди­ћев БМВ из­ло­жен је у Му­зе­ју. Кад да­нас до­ђе­те у овај нео­бич­ни му­ зеј, мо­же­те сти­ћи да­ле­ко. Од вас за­ви­си. Од то­га ко­ли­ко још умије­те да се ужи­ ви­те и во­зи­те кроз врије­ме. Мо­жда ће­те сти­ћи и до оног мје­ста ода­кле се до­бро ви­ди да смо не­ка­да би­ли ма­ње бр­зи, али за­то ду­бљи, ва­тре­ни­ји и ро­ман­тич­ни­ји. Не­мој­те за­бо­ра­ви­ти да се вра­ти­те, упр­ кос све­му. 

SRPSK A  No 8-9  2014

89

С ц е­н а

ОПЕ­РЕ­ТА „ОР­ФЕЈ ИЗ ПОД­ЗЕ­МЉА“ ЖА­КА ОФЕН­БА­ХА НА­С ТА­ВЉА ДА ЖИ­ВИ У НА­РОД­НОМ ПО­ЗО­РИ­ШТУ СРП­СКЕ

Жар се мо­ра осје­ти­ти

По­вра­так за­хтјев­ног жан­ра, по­сли­је се­дам де­це­ни­ја, озбиљ­но је про­др­мао кул­тур­ну сце­ну у Срп­ској и на по­зи­ти­ван на­чин отво­рио мно­га ва­жна пи­та­ња. Пред­ста­ва је пра­ви кул­тур­ни под­виг, са ви­ше од сто­ти­ну уче­сни­ка, од ко­јих су го­то­во сви са Ака­де­ми­је умјет­но­сти у Ба­ња­лу­ци. Ба­ња­лу­ка по­ка­зу­је да има ве­ли­ки ства­ра­лач­ки по­тен­ци­јал, те да за­слу­жу­је, у бли­ској бу­дућ­но­сти, да до­би­је на­ци­о­нал­ни те­а­тар са дра­мом, опе­ром и ба­ле­том Пи­ше: Ва­ња Во­ји­но­вић

90

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

Д

ок од гро­мо­гла­сног апла­у­за го­то­ во по­дрх­та­ва тло око На­род­ног по­зо­ри­шта Ре­пу­бли­ке Срп­ске у Ба­ња­лу­ци, осам­де­сет уче­сни­ка у опе­ ре­ти Ор­феј у под­зе­мљу оза­ре­них ли­ца по­кла­ња се пу­бли­ци. Сце­на се по­на­вља про­ле­тос и ле­тос, па 12. и 13 де­цем­бра 2014, увек озна­ча­ва­ју­ћи крај бри­љант­ ног из­во­ђе­ња нај­слав­ни­јег и нај­ве­ћег дје­ла Жа­ка Офен­ба­ха. За ве­ли­ки по­вра­так опе­ре­те на ба­ ња­луч­ку сце­ну, по­сли­је се­дам де­це­ни­ја, ва­ља за­хва­ли­ти ов­да­шњој Ака­де­ми­ји умјет­но­сти, у чи­јој про­дук­ци­ји је дје­ ло по­ста­вље­но и из­во­ди се. Ре­жи­рао је Го­ран Да­мја­нац, ди­ри­гу­ју Бран­ка Ра­до­ ше­вић Ми­тро­вић и Ог­њен Бо­мо­штар, дра­ма­т ург је Ма­рио Ћу­лум. Ко­сти­мо­ гра­фи­ју и сце­но­гра­фи­ју ра­ди­ла је Дра­ га­на Пур­ко­вић Ма­цан, а ко­ре­о­гра­фи­ ју Та­ња Ду­кић Чи­чић. Уло­гу Еури­ди­ке ту­ма­чи Ми­ља­на Бре­зи­ча­нин, а Ор­фе­ја Вла­да Да­нић.

– Ра­дио сам пред­ста­ве ко­је при­па­да­ ју му­зич­ком по­зо­ри­шту, али ово је пр­ ви пут да ре­жи­рам опе­ре­т у. Друк­чи­је је. Осим драм­ског тек­ста, то јест ли­бре­та, у опе­ре­ти оба­ве­зу­ју и му­зич­ке ком­по­зи­ ци­је – ка­же Го­ран Да­мја­нац. У ра­ду на опе­ре­ти уче­ству­је око сто­ ти­ну мла­дих љу­ди, од ко­јих су осам­де­ сет из­во­ђа­чи. Осим сту­де­на­та, нај­ве­ћи број из­во­ђа­ча су умјет­ни­ци ко­ји су ди­ пло­ми­ра­ли или су за­по­сле­ни на Ака­де­ ми­ји умјет­но­сти у Ба­ња­лу­ци.

– Уз уче­шће не­ко­ли­ко го­сти­ју, овај про­је­кат је го­то­во у пот­пу­но­сти ура­ђен

За ба­ња­луч­ку опе­ру – На­дам се да ће­мо овом пред­ста­вом Ба­ња­лу­ку учи­ни­ти по­но­сном на оно што има, баш за­то што се њен умјет­нич­ки по­тен­ци­јал по­не­кад за­по­ста­вља – ка­же опер­ска пје­ва­чи­ца Ма­ја Ма­ној­ло­вић До­бри­је­вић. – Чи­тав ан­самбл чи­не љу­ди из Ба­ња­лу­ке, што зна­чи да има­мо ка­дар, ко­ји мо­же из­ни­је­ти јед­ но ова­кво ком­плек­сно дје­ло.

SRPSK A  No 8-9  2014

91

С ц е­н а  Иза успје­ха сто­ји ве­ли­ки труд: Бран­ка Ра­до­ше­вић Ми­тро­вић на про­би са ор­ке­стром Пје­вач­ка про­ба

сна­га­ма ба­ња­луч­ке Ака­де­ми­је, сва три ње­на од­сје­ка – на­гла­ша­ва Да­мја­нац. Ис­ти­че да су сви мла­ди умјет­ни­ци на пра­ви на­чин ис­ко­ри­сти­ли при­ли­ку да по­ка­жу сво­је та­лен­те.

– За све уче­сни­ке имам са­мо ри­је­чи хва­ле. Њи­хов ен­т у­зи­ја­зам учи­нио је да рад на овој пред­ста­ви бу­де игра у ко­јој сви ужи­ва­мо – до­да­је ре­ди­тељ. Под­сје­тио је и на ве­ли­ки зна­чај овог про­јек­та за Ба­ња­лу­ку као град кул­т у­ре и умјет­но­сти.

– На овај на­чин Ака­де­ми­ја умјет­но­ сти и На­род­но по­зо­ри­ште Срп­ске пред­ ста­вља­ју огро­ман кре­а­тив­ни по­тен­ци­јал Ба­ња­лу­ке, из че­га ће се ви­дје­ти да овај град за­слу­жу­је да у бли­ској бу­дућ­но­сти до­би­је на­ци­о­нал­ни те­а­тар са дра­мом, опе­ром и ба­ле­том. ЉУ­БАВ ОСТА­ЛА ЉУ­БАВ Рад­ња ко­ма­да је ко­мич­на па­ра­фра­ за по­зна­тог ми­та о Ор­фе­ју ко­ји, иако смрт­ник, од­ла­зи у под­зе­мље да про­на­ђе сво­ју во­ље­ну. О ње­го­вој суд­би­ни од­лу­ чи­ће бо­го­ви. У ба­ња­луч­ком ту­ма­че­њу тог ми­та, умјет­ни­ци су се по­тру­ди­ли да ука­жу да­на­шње „бо­го­ве“ ко­ји од­лу­чу­ју о на­шим суд­би­на­ма.

– Пје­ва­њем се ба­вим го­ди­на­ма, али ово је пр­ви пут да играм у опе­ре­ти. Из енер­ги­је ко­ју смо уло­жи­ли у ства­ра­ње овог дје­ла произишло је ва­жно пје­вач­ко и глу­мач­ко ис­ку­ство – ка­же Вла­до Да­ нић, ко­јем је по­вје­ре­на на­слов­на уло­га Ор­фе­ја. У опе­ре­ти на­сту­па­ју и ба­ле­ри­не ба­ ња­луч­ког Пле­сног клу­ба „Си­ти џез“.

– Сил­на же­ља да по­ка­же­мо ко­ли­ко зна­мо глав­на је по­кре­тач­ка енер­ги­ја – ка­же опер­ска пје­ва­чи­ца Ми­ља­на Бре­зи­ ча­нин, ко­ја ту­ма­чи лик Еури­ди­ке. Ор­феј је, да­кле, за ве­ћи­ну уче­сни­ка био пр­ви ова­кав иза­зов.

– Ако сте до­вољ­но ам­би­ци­о­зни и же­ ли­те да ура­ди­те не­што ка­ко тре­ба, ту он­да по­сто­ји жар ко­ји се мо­ра осје­ти­ ти на сце­ни. Али ка­да је чо­вјек свје­стан ко­ли­ко је ово ва­жно за све нас, оте­жа­

При­мјер Сав при­ход од пр­ве ре­при­зе „Ор­фе­ја у под­зе­мљу“, ље­тос, као и хо­но­ра­ри свих уче­сни­ка, усмје­ре­ни су за по­моћ љу­ди­ма по­го­ђе­ним лањ­ским по­пла­ва­ма у Срп­ској. Тај ли­је­пи при­мјер на­и­шао је на ве­ли­ко одо­бра­ва­ње, као и са­ма пред­ста­ва.

92

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

ва­ју­ће окол­но­сти се пре­ва­зи­ђу – сма­тра ди­ри­гент Бран­ка Ра­до­ше­вић Ми­тро­вић. Не­се­бич­ну по­др­шку мла­ђим ко­ле­га­ ма да­ли су глум­ци Сла­ђа­на Зр­нић (ту­ ма­чи лик Ју­но­не) и Ве­ли­мир Бла­нић (Џон Стикс). Зр­ни­ће­ва је ра­ди­ла сцен­ ски по­крет за хор, али и хра­бри­ла му­зи­ ча­ре да уско­че у уло­гу глум­ца.

– Пре­срећ­на сам што сам дио ово­га. Ба­ња­лу­ка има све ка­па­ци­те­те да до­би­је опер­ску и ба­лет­ску сце­ну, а ми ће­мо то до­ка­за­ти – ка­же Зр­ни­ће­ва. У уло­зи Ве­не­ре, бо­ги­ње љу­ба­ви, сен­ зу­ал­но­сти и ље­по­те, по­ја­вљу­је се опер­ ска пје­ва­чи­ца Ма­ја Ма­ној­ло­вић До­бри­ је­вић.

– Од са­мог по­чет­ка сам ужи­ва­ла у кре­и­ра­њу овог вр­ло ин­спи­ра­тив­ног ли­ ка. За­хва­љу­ју­ћи пре­див­ним ко­сти­ми­ма, Ве­не­ра је ов­дје вр­ло чул­на. Ли­ко­ви бо­го­ ва ко­је ту­ма­чи­мо па­ро­ди­ра­ју по­вла­шће­ ни слој дру­штва, ко­ји због сво­је раз­ма­ же­но­сти и не­при­сту­пач­но­сти же­ли ма­ло ви­ше за­ба­ве, али кроз па­ра­ду шун­да и ки­ча – ка­же Ма­ној­ло­вић До­бри­је­вић. По­што се по­ја­вљу­је у уло­зи бо­ги­ње Ве­не­ре, Ма­ној­ло­вић До­бри­је­вић освр­ ну­ла се и на при­ка­зи­ва­ње емо­ци­ја у овој опе­ре­ти: – Љу­бав ни­је из­ми­је­ни­ла свој об­лик. Љу­бав је оста­ла Љу­бав, али они ко­ји се на­ђу у ње­ној зам­ци по­ста­ју но­си­о­ци ко­ мич­них си­т у­а­ци­ја. ДИ­СА­ТИ ЗА УМЈЕТ­НОСТ Ри­је­чи хва­ле за ко­ле­ге ни­је ште­дио ни ком­по­зи­тор хим­не Ре­пу­бли­ке Срп­ ске Мла­ден Ма­то­вић.

– По­вра­так опе­ре­те у На­род­но по­зо­ ри­ште Срп­ске, на ве­ли­ка вра­та, истин­ ски је кул­т ур­ни под­ви, ре­зул­тат ван­ се­риј­ског дон­ки­хо­ти­зма ор­га­ни­за­то­ра, про­фе­со­ра и сту­де­на­та ба­ња­луч­ке Ака­ де­ми­је умјет­но­сти – ка­же Ма­то­вић. По­нај­ве­ћу за­слу­гу за ча­роб­ну ноћ на про­ле­то­шњој пре­ми­је­ри, не за­бо­ра­вља Ма­то­вић, имао је опер­ски пје­вач Ја­смин Ба­шић.

– Да, он је хе­рој пре­ми­је­ре. И по­ред озбиљ­них здрав­стве­них про­бле­ма, и по­ред пре­по­ру­ке да оста­не у бол­ни­ци, пот­пи­сао је да ће на­сту­пи­ти на соп­стве­ ну од­го­вор­ност, па је и у та­квим окол­но­ сти­ма бри­љи­рао у уло­зи Ју­пи­те­ра. Та­ко се жи­ви и ди­ше за умјет­ност – на­гла­ша­ ва Ма­то­вић. 

SRPSK A  No 8-9  2014

93

Ж и­вот ,

94

ро­ма­ н и

/

L i f e ,

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

N o v e l s

ви­си­на­ма Све­тог Де­спо­та АЛЕК­САН­ДАР ПЕ­ТРО­ВИЋ, АЦА СЕЛ­ТИК, ФРОНТ­МЕН „ОР­ТО­ДОКС КЕЛТ­СА“, ЕКС­КЛУ­ЗИВ­НО ЗА „НА­ЦИ­ОН ­ АЛ­НУ РЕ­ВИ­ЈУ“

Ка

Одрá­стао је крај ћи­во­та Ду­ша­на Сил­ног и увијек по­здра­вљао рат­ни­ке-чу­ва­ре пред Ру­жи­цом. Пам­ти јед­но „Све­то­сав­ско звон­це“ и не­ка па­ли­лул­ска дво­ри­шта, во­ли Игоа, Пу­шки­на и цио бу­кет срп­ских пје­сни­ка. Кроз му­зи­ку је до­про до древ­них сло­је­ва у на­ма, чуо на­ше ро­ђа­ке у вре­ме­ну и на­слу­тио ду­бо­ке ве­зе, лије­пе и за­го­нет­не. У Да­бли­ну је био са­мо два са­та и остао за­ув­ ијек. Ср­це му је оно­мад да­ло жу­ти кар­тон, а он је па­ме­тан играч. Остао је оп­чи­њу­ју­ће оби­чан, „пра­ва прав­ца­та ан­ти­зве­зда“. Не пра­ви се ва­жан, он је­сте ва­жан

Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

П

о­ми­слиш да је пред то­бом Мер­ ли­нов школ­ски друг, Лан­се­ло­тов ча­роб­ни ла­у ­ти­ста или чам­џи­ја из Ава­ло­на. А ни­је. То је наш Аца Сел­тик, жи­во­пи­сни Бе­о­гра­ђа­нин, из­да­нак ду­бо­ ких келт­ских сло­је­ва у на­ма. Ро­ђен је на Све­тог То­му 1969. По оцу Ти­мо­ча­нин, из за­је­чар­ског За­гра­ђа, по мај­ци спој Мо­ рав­ске (у Че­шкој) и Бе­о­гра­да, „са ва­љев­ ским огран­ком“. Пре­ци су му учи­те­љи и вој­ни­ци, пле­ми­ћи и му­зи­ча­ри. И он је му­ зи­чар, фронт­мен чу­ве­ног бен­да, ра­диј­ски во­ди­тељ, уред­ник у Про­гра­му за дје­цу Ра­ дио Бе­о­гра­да. Срет­неш га и пи­таш: „Гдје си, Ацо?“ А он ве­дро од­го­ва­ра: „Сву­у­да­аа!“ И већ за­ми­че за угао, ко ти­ца. Па ипак, ра­до је до­пу­стио да бу­де уло­ вљен у мре­жу овог раз­го­во­ра. Бе­ли Град. Бе­о­град... Ха, мој Бе­о­град је не­што пи­то­ми­ји, мир­ни­ји и спо­ри­је му те­ку ре­ке од овог на­шег да­на­шњег, сва­ко­ днев­ног. Да, има ту не­ко­ли­ко ме­ста ко­ја ми увек уз­бур­ка­ју осе­ћа­ња, кат­кад иза­зо­ ву и по­не­ку су­зу. За­ни­мљи­во, мо­ја бе­о­град­ска са­крал­на ме­ста су уисти­ну са­крал­на. Цр­ква све­тог Мар­ка. Ви­те­шка Цр­ква у ко­јој свој веч­ни сан сне­ва цар Ду­шан. Ње­ гов сар­ко­фаг увек ми је рас­плам­са­вао ма­ шту, вра­ћао ме књи­зи Чу­де­сни свет Ђор­ђа Ло­ба­че­ва. Се­ћам се и про­те Гво­зде­на из

ма­ле Све­то­сав­ске цр­кве, пре не­го што је Ве­ли­ки храм по­чео да се уз­ди­же. Јед­не не­ де­ље, ми­слим, до­нео је Све­то­сав­ско звон­ це. И да­нас ми је та ча­роб­на књи­жи­ца љу­ би­ча­сто-злат­них ко­ри­ца не­где у ку­ћи. Ка­ко сам ра­стао, ши­ри­ли су се и мо­ ји бе­о­град­ски ви­ди­ци. Ро­ди­те­љи су има­ ли оби­чај да ме ви­кен­дом по­ве­ду у пре­ по­днев­ну шет­њу Бе­о­гра­дом. Че­сто смо ишли и са­мо нас дво­ји­ца, отац и ја, док је мај­ка оста­ја­ла код ку­ће да би­смо по­сле ру­ча­ли ка­ко тре­ба, „на ка­ши­ку“, што би рек’о на­род. „На Ка­ли­шу“, од свих оних ку­ла и то­по­ва, де­ча­ку се про­сто за­вр­ти у гла­ви. Нај­ви­ше сам во­лео, и још увек нај­ви­ше во­лим, па и са мо­јом де­цом, да одем до још јед­не ви­те­шке цр­кве, Де­спо­ то­ве Ру­жи­це. Да се по ко зна ко­ји пут по­ здра­вим са рат­ни­ци­ма ко­ји чу­ва­ју улаз у

 Крај Цр­кве Ру­жи­це у Бе­ог­рад­ској твр­ђа­ви

Ли­те­ра­ту­ра и му­зи­ка – У не­ком тре­нут­ку Ор­ве­ло­ва „1984.“ при­лич­но је уз­др­ма­ла мо­ју сли­ку све­та. Имао сам та­да не­ких, ми­слим, че­тр­на­ест го­ ди­на. Не­ки ће ре­ћи: пре­ра­но за та­кву књи­гу. Али ја сам је ода­ брао за „сло­бод­ну лек­ти­ру“ и на­пи­сао трак­тат на осам стра­на. На­став­ни­ца ми ни­је ве­ро­ва­ла да сам то сам на­пи­сао. Уз то су до­шли још не­ки ве­ли­ки књи­жев­ни­ци. Мој фа­во­рит је био и остао Вик­тор Иго („Зво­нар Бо­го­ро­ди­чи­не цр­кве“, „Јад­ни­ци“...). Му­зи­ка је увек би­ла не­раз­дво­ји­ви део мог би­ћа, па је тек ту „гу­жва у ше­сна­ес­ тер­цу“. Али ре­ци­мо да су ми увек не­што ви­ше од дру­гих зна­чи­ли Пјо­тр Иљич Чај­ков­ски, Jet­hro Tull, Iron Ma­i­den и The Po­gu­es.

SRPSK A  No 8-9  2014

95

Ж и­вот ,

 Аца Сел­тик као ма­ли и као од­ра­сли, већ ра­зно­бој­них очи­ју

 Са су­пру­гом у Ма­на­си­ји, ље­то 2012.

ро­ма­ н и

њу, да свра­тим до Цр­кве све­те Пет­ке на ча­шу во­де са из­во­ра, и да, на кри­ви­ни пу­та од јед­не до дру­ге цр­кве, по­здра­вим ма­јо­ра Дра­гу­ти­на Га­ври­ло­ви­ћа и ње­го­ве хе­ро­је. (...) На­рав­но, има ту и не­ких дру­гих ме­ ста ко­ја су би­ла ва­жна у мом жи­во­т у. У Клуб сту­де­на­та тех­ни­ке, где се мо­ гло ући са­мо са 18+ го­ди­на жи­во­та, ула­ зио сам кад сам хтео и ка­ко сам хтео. Отац мог „клуп­ског дру­га“ Го­ран­че­та био је до­мар Фа­кул­те­та и жи­ве­ли су у ста­ну по­ред са­мог КСТ-а. По­ла жи­во­ та про­вео сам у КСТ-у, та­мо сам и мо­ју же­ну упо­знао. У Дом омла­ди­не хр­ли­ли смо сва­ке су­бо­те на „Хит не­де­ље“. У ба­ шти СКЦ-а оку­пљао се cre­me de la men­te бе­о­град­ског ро­кен­ро­ла. „Ака­де­ми­ја“ је у јед­ном тре­нут­ку би­ла дру­га на ли­сти нај­бо­љих европ­ских клу­бо­ва. Мо­гао бих да ти при­чам и о не­ким дра­гим „обич­ним ме­сти­ма“, не­ким па­ли­ лул­ским дво­ри­шти­ма, вра­чар­ским про­ ла­зи­ма, ста­за­ма и бо­га­за­ма та­да зна­ним са­мо мо­јим вр­шња­ци­ма. Али оду­жи­ло би се. А тре­ба не­што оста­ви­ти и за ка­сни­је. Гра­до­ви срод­ни­ци. По­сто­је још два гра­да у ко­ји­ма се, до­слов­це, осе­ћам као код ку­ће. У Со­лун сам ишао сва­ке го­ди­ не, по­не­кад и два­пут го­ди­шње. Ако из­ у­зме­мо оно што је из­гра­ђе­но у по­след­ њих пет­на­е­стак го­ди­на, по­зна­јем га као свој џеп. А је­дан од нај­чуд­ни­јих осе­ћа­ја до­жи­ вео сам ка­да сам пр­ви пут био у Па­ри­зу.

Сту­ди­је – Сту­ди­рао сам нео­р­ган­ску хе­ми­ју на Тех­но­ло­шко-ме­та­ лур­шком фа­кул­те­ту, али ни­ка­да ни­сам се­бе ви­део у ла­бо­ра­то­ ри­ји и бе­лом ман­ти­лу. Би­ла је то она по­ро­дич­на инер­ци­ја ко­ја те по­ву­че да сту­ди­раш исто што и тво­ји ро­ди­те­љи. Али, жи­вот је све сре­дио на дру­ги на­чин. Ка­да сам иза­шао из ЈНА, ушао сам у Ра­дио Бе­ог­ рад и остао ту до да­на да­на­шњег.

96

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

Ка­ко је ауто­бус ушао у Па­риз, по­сле два­ де­сет­пе­то­сат­ног про­би­ја­ња кроз по­ла за­ве­ја­не Евро­пе, та­ко је ме­ни кроз гла­ ву про­ле­те­ла ми­сао: „Сти­гао сам ку­ћи!“ Ни да­нас не умем то да об­ја­сним, бар не ра­ци­о­нал­но. Тај осе­ћај имао сам још са­ мо ка­да сам пр­ви пут из ЈНА до­ла­зио на од­с у­ство, по­сле шест ме­се­ци. Про­бу­дио сам се на ула­ску у Бе­о­град и угле­дао „Ге­ нек­со­ву“ ка­пи­ју у Но­вом Бе­о­гра­ду. Као у тран­с у за­ле­пио сам се за ста­кло и су­зе су ми на­вр­ле. Али, до­бро, ни­ко ни­је ви­ део. Где, бре, вој­ник да пла­че?! Ка­сни­је сам то по­ве­зао са на­чи­ном из­град­ње цен­тра Бе­о­гра­да, по узо­ру на па­ри­ске тро­у­гло­ве, и са чи­ње­ни­цом да су и Бе­о­град и Па­риз Бо­го­ро­ди­чи­ни гра­до­ви. Мо­жда је то об­ја­шње­ње не­ко­ ме „су­ви­ше ме­та­фи­зич­ко“, али, све­јед­но, чи­ње­ни­ца је да се у оба ова гра­да осе­ћам као да сам ту ро­ђен. Ка­ко се ка­лио Баш-Че­лик. Од­ра­ста­ ли смо у срећ­но вре­ме, ка­да си мо­рао да се по­тру­диш да би до­шао до не­че­га што ти је ва­жно. Да жр­тву­јеш не­што. Ни­је нам све би­ло на до­хват ру­ке, или „на клик да­ле­ко“. Ни­си мо­гао да от­ка­ жеш већ за­ка­за­ни са­ста­нак, ни­си мо­гао да од­мах чу­јеш пе­сму ко­ја те ин­те­ре­с у­ је не­го си мо­рао да са­че­каш да ти пло­ча до­ђе у ру­ке, или да је стр­пљи­во ло­виш на ра­ди­ју. Мо­рао си љу­ди­ма да са­оп­шта­ ваш ства­ри у очи. То нас је на­у­чи­ло стр­ пље­њу и од­го­вор­но­сти. На­у­чи­ло нас да пла­ни­ра­мо и раз­ми­шља­мо, ко­нач­но и да це­ни­мо јед­ни дру­ге. Сви смо чи­та­ли, слу­ша­ли и гле­да­ли. Ово да­нас, ово „ин­стант дру­штво“ у ко­ме се све са­оп­шта­ва чвр­ка­њем по та­ ста­т у­ри, не­ма ве­зе са тим. Сва­ко вре­ме има сво­је по­сту­ла­те и сво­је вред­но­сти, али чи­ни ми се да је овај ге­не­ра­циј­ски јаз не­што ши­ри не­го они прет­ход­ни. Дру­штво све­вре­ме­них пје­сни­ка. Пе­ сни­ке сам от­крио зна­чај­но ка­сни­је од про­зних пи­са­ца. Ваљ­да то та­ко иде у жи­во­т у. Це­ла па­ле­та срп­ских пе­сни­ка ме­ни је бит­на. Од оних дав­них и не­по­ зна­тих што су спе­ва­ли све оне еп­ске пе­ сме ко­ји­ма сам се хра­нио од ма­ле­на, до по­то­њих ко­ји су за­др­жа­ли на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет и па­три­от­ски за­нос и ни­ка­да се ни­с у ли­би­ли да га ис­ка­жу. У про­те­ клих не­ко­ли­ко ме­се­ци по­но­во иш­чи­та­ вам Ду­чи­ћа, знам да ћу се вре­ме­ном по­

SRPSK A  No 8-9  2014

97

Ж и­вот ,

98

ро­ма­ н и

/

L i f e ,

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

N o v e l s

но­во вра­ти­ти и Ра­ки­ћу, и Ђу­ри, и Ди­с у, и Ла­зи Ко­сти­ћу, и Зма­ју, и Бран­ку... И ов­де он­да од­јед­ном ис­пли­ва­ва Он! Ви­ше је од пе­сни­ка, мно­го ви­ше. Узор. Све­ти Де­спот Сте­фан Ла­за­ре­вић! А што се ти­че ино­стра­них... Их, па он ме­ни ни­је ино­стра­ни, он је мој! Је­дан и је­ди­ни, нај­во­ље­ни­ји од свих пе­сни­ка: Алек­сан­дар Сер­ге­је­вич Пу­шкин! Отаџ­би­на. Ср­би­ја је мо­ја Отаџ­би­на. У XXI ве­ку огро­ман је дар жи­ве­ти у зе­ мљи ко­ју мо­жеш да на­зо­веш у исто вре­ ме и До­мо­ви­ном и Отаџ­би­ном. Ни је­дан Аме­ри­ка­нац не жи­ви у Отаџ­би­ни, ни­ ти има пра­во да ту зе­мљу та­ко на­зо­ве, осим ша­чи­це пре­жи­ве­лих Ин­ди­ја­на­ца. И уме­сто да бу­де­мо по­но­сни на сво­ју Отаџ­би­ну, ми је са­ми под­ри­ва­мо. На би­ ло ком дру­гом ме­сту на све­т у смо са­мо стран­ци. Са­мо ово је наш дом. У са­зве­жђу Кел­та. Ле­ген­да ка­же да је пр­ва реч ко­ју сам из­го­во­рио: Сел­тик. И то за вре­ме фи­на­ла Ку­па шам­пи­о­на „Сел­ тик“–„Фејнорд“. Та­ко је бар твр­дио мој та­та. А не­ма ло­ги­ке да бу­де дру­га­чи­је. Мој ула­зак у свет Кел­та про­сто је мо­рао да се де­си. По­сле се то раз­гра­ на­ло у мно­гим прав­ци­ма, пре­вас­ход­но умет­нич­ким и исто­риј­ским. Од под­све­

сног бур­ног ре­а­го­ва­ња на ме­ло­ди­ју и  На Кру­пај­ском тра­же­ни сми­сао чуд­не му­зи­ке са пло­ вре­лу, у ис­точ­ној ча „Да­бли­нер­са“, Џо­на Рен­бор­на, гру­пе Ср­би­ји „Џе­тро Тал“, пре­ко фа­мо­зног тре­ћег ал­ бу­ма „Це­пе­ли­на“, па до ка­сни­је озбиљ­не фа­сци­на­ци­је „По­уг­си­ма“. Њи­хо­ва по­ја­ ва пре­с уд­но је ути­ца­ла на све што се са мном ка­сни­је де­ша­ва­ло. Ода­тле су пред ме­не ис­кр­са­ва­ли ли­ ко­ви хра­брих, ве­се­лих ша­љив­џи­ја келт­ ских, је­шних и до­брог цу­га, ве­ли­ких за­ке­ра­ла, не­мир­них и кав­га­џи­ја, али бес­ крај­но ода­них и при­вр­же­них сво­јим по­ ро­ди­ца­ма, при­ја­те­љи­ма, ко­нач­но и сво­јој зе­мљи, ве­ри и на­сле­ђу. Украт­ко: Кел­ти. Био је то, раз­у­ме се, са­мо по­че­так пу­ та ко­јим сам, за са­да, сти­гао дов­де где се на­ла­зи­мо да­нас. Од­бље­сци, ве­зе. Кроз те пе­сме при­ сти­за­ли су од­је­ци не­ке дав­не про­шло­сти, ко­ју сам, сва­ка­ко, мо­рао да ис­тра­жим. Он­да ус­пут срет­неш јед­ног Ми­ло­ша Цр­ њан­ског и ње­го­ва за­па­жа­ња о тој ми­ стич­ној срп­ско-келт­ској срод­но­сти. Па

 У бо­ја­ма „Сел­ти­ка“: Шах зе­ле­ним фи­гу­ра­ма

Зов – По­ред свих оних ко­ја сам већ по­ме­нуо, и ко­ја по­хо­дим че­сто, кад год мо­гу, по­сто­ји још јед­но ме­сто ко­је ме ма­гич­но при­вла­чи: Ртањ. Као да ме зо­ве се­би. Ко­ре­ни су ду­бо­ки.

SRPSK A  No 8-9  2014

99

Ж и­вот ,

 Син Сте­фан са гу­сла­ма на Ка­ле­мег­да­ну Кћер­ка Јо­ва­на са ги­та­ром, на ма­лом соб­ном кон­цер­ту

 Аца у Тр­сту са Џеј­мсом Џој­сом, 2010.

100

ро­ма­ н и

Тол­ки­на и Го­спо­да­ра пр­сте­но­ва, књи­гу у ко­јој не­по­гре­ши­во пре­по­знаш ехо срп­ ске ми­то­ло­ги­је и ста­ре ве­ре. Па упо­знаш Ран­ку Ку­ић, чи­је епо­хал­но де­ло на 5.000 стра­на о срп­ско-келт­ским па­ра­ле­ла­ма ов­де још ни­ко ни­је на­шао за сход­но да об­ја­ви, не­го и да­ље ча­ми не­где у Вел­с у (сре­ћом, скра­ће­на вер­зи­ја, из­да­та под на­зи­вом Цр­ве­но и бе­ло, ипак је про­на­ шла свој пут до оних ко­је то за­ни­ма)... Срет­неш и мно­ге дру­ге ко­ји су осе­ти­ли да ту има не­што ви­ше од обич­не на­кло­ но­сти пре­ма јед­ном ге­о­граф­ски та­ко да­ ле­ком а та­ко бли­ском на­ро­ду. Да скра­тим при­чу, до­вољ­но је ре­ћи да срп­ски и гел­ски је­зи­ци де­ле око 4.000 ре­чи и то­по­ни­ма, од Та­ре, пре­ко Ју­хо­ра, Ава­ле, Ду­на­ва, до Ере. Да де­ли­мо не­ке ар­хе­тип­ске рит­мо­ве и ме­ло­диј­ске скло­ по­ве ка­рак­те­ри­стич­не са­мо за под­не­бља на ко­ји­ма ми оби­та­ва­мо. За­јед­нич­ка нам је, да­бо­ме, и она чу­ве­на кри­ла­ти­ца да во­ ли­мо да „по­је­де­мо, по­пи­је­мо и осво­ји­мо три бо­да у го­сти­ма“. Уоста­лом, по­ла Ср­ би­је жи­ви у келт­ским гра­до­ви­ма. И, не за­бо­ра­ви­те, и јед­ни и дру­ги бо­ји­мо се са­ мо јед­ног: да нам Не­бо не пад­не на гла­ву!

то смо би­ли и оста­ли ми. То ва­жи за све ко­ји су про­шли кроз гру­пу „Ор­то­докс Келтс“, а по­ста­ва се ме­ња­ла ми­ни­мал­но, са­мо ко­ли­ко је за­и­ста мо­ра­ло. По­ме­нух да смо раз­ли­чи­ти. Пот­пу­но. Од му­зи­ке ко­ју слу­ша­мо до по­ли­тич­ких опре­де­ље­ња и га­стро­но­ми­је. Али у то­ ме и је­сте штос. Сва­ко од нас до­нео је у „Кел­те“ део се­бе и угра­дио у тај наш осо­бе­ни звук. Ка­жу да не по­сто­ји нај­бо­ љи ги­та­ри­ста, нај­бо­љи пе­вач, нај­бо­љи бенд... По­сто­је са­мо они ко­је пре­по­зна­ јеш увек и сву­да. А ка­жу и да „Ор­то­докс Келтс“ не мо­жеш да по­бр­каш ни са јед­ ним дру­гим бен­дом ко­ји се ба­ви овом му­зи­ком. То је наш нај­ве­ћи успех.

Мо­ја „Дру­жи­на пр­с те­на“. Имам оби­чај да ка­жем да је гру­пу „Ор­то­докс Келтс“ оку­пио лич­но све­ти Па­трик, ир­ ски све­ти Са­ва. Ка­ко дру­га­чи­је об­ја­сни­ ти да се то­ли­ко раз­ли­чи­тих љу­ди, у вре­ ме ка­да се у Ср­би­ји о Ир­ској ма­ло зна­ло, оку­пи­ло око је­ди­не за­јед­нич­ке тач­ке: ир­ске му­зи­ке? А са­ку­пи­ли смо се из про­стог раз­ло­га – то је био наш на­чин из­ра­жа­ва­ња. Ту смо се осе­ћа­ли си­гур­но,

Ан­ти­зве­зда. Ник Кејв је јед­ном при­ ли­ком ре­као: „На би­ни сам Ник Кејв, али кад си­ђем са би­не ја сам Хен­ри­јев та­та!“ Ја сам ту до­не­кле дру­га­чи­ји: и на би­ни сам Сте­фа­нов и Јо­ва­нин та­та. Нај­ве­ће ис­ку­ше­ње је оста­ти на би­ни она­кав ка­кав си и ван ње, не до­зво­ли­ти да те кли­ца­ње ма­се уз­не­се и по­ква­ри. У ства­ри, ја сам пра­ва прав­ца­та ан­ти-зве­ зда. Упор­но не при­зна­јем да сам дру­га­чи­

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

Два са­та у Да­бли­ну. Зву­чи чуд­но, мо­ жда и не­ве­ро­ват­но, али ја сам у Ир­ској про­вео укуп­но два са­та! Још чуд­ни­је је да су и та два са­та би­ла ви­ше не­го до­ вољ­на да ми по­твр­де све оно због че­га сам је за­во­лео. Два са­та ту­ма­ра­ња по да­ блин­ској лу­ци и око­ли­ни ви­ше су од три да­на ја­ха­ња на не­ком дру­гом ме­сту. И, да, ода­тле сам по­нео по­твр­ду мог ра­ни­ јег уве­ре­ња: да крв ни­је во­да!

SRPSK A  No 8-9  2014

101

Ж и­вот ,

 Кон­церт на „Бир фе­сту“ у Бе­ог­ра­ду 2014.

ро­ма­ н и

ји од оста­лих са­мо за­то што сам на би­ни, па их гле­дам са ње. То су тре­ну­ци. Али, ја сам исти тај и на пи­ја­ци, и у школ­ском кад игра­мо „на ма­ли­ће“, и кад во­дим де­ цу у вр­тић и шко­лу, и кад се во­зим ГСПом... Ра­дим што и ве­ћи­на оста­лих. Бу­де ти не­ка­да и не­при­јат­но кад знаш да не мо­жеш нео­па­же­но да се про­му­ваш по Кне­зу др­же­ћи се са же­ном за ру­ке, али то је та­ко. Не­ко­ме зна­чи мно­го тих пар се­кун­ди, ко­ли­ко је по­треб­но да се на бр­ зи­ну усли­ка­мо, па ко сам ја да му то ус­ кра­тим? И то је то: и ис­ку­ше­ње да оста­ неш нор­ма­лан, здрав и прав, са обе но­ге чвр­сто на зе­мљи, и дар ко­ји ти омо­гу­ћа­ва да се ба­виш оним што нај­ви­ше во­лиш. Про­мје­нио бих, да мо­гу. Ми­слим да не! Шта год да сам про­из­вољ­но про­ ме­нио у свом жи­во­т у, сам жи­вот би ме вра­тио да до­у­чим лек­ци­ју. Све што се до­го­ди­ло, сма­трам, мо­ра­ло је и тре­ба­ ло да се до­го­ди. У крај­њој ли­ни­ји, да сам од­и­грао дру­га­чи­је, то не бих био ја.

 Пор­трет из 2010.

Ср­це ме је от­ку­ца­ло. Да, бу­квал­но, и то на би­ни. Кврц­ну­ло. Ипак, ми­слим да је то са­мо „жу­ти кар­тон“, па­мет­ном игра­чу до­вољ­на опо­ме­на. Да се раз­у­ме­ мо, не­мам страх од пре­ла­ска на дру­гу стра­ну. Али знам, ако пре­ђем пре­ра­но, мо­ји во­ље­ни би­ће ус­кра­ће­ни за не­ке ства­ри за ко­је не би сме­ло. И за­то не на­ ме­ра­вам да ову епи­зо­ду по­на­вљам. А шта је то но­во до­не­ло у мој жи­ вот? Пре све­га спо­зна­ју да дру­ги за­ви­се

Ро­ман – Же­лео бих да из­на­ђем вре­ме­на и на­пи­шем ро­ман ко­ји ми се го­ди­на­ма мо­та по гла­ви, али све­стан сам да за то мо­рам да се оса­мим и омо­гу­ћим се­би мир ко­ли­ко год бу­де по­треб­но. А шта ме све че­ка до та­да, не мо­гу ни да прет­по­ста­вим.

102

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

од те­бе мно­го ви­ше не­го што си до та­да хтео да при­знаш, па за­тим да ни­си све­ мо­гућ и, по­врх све­га, да се та­кве ства­ ри не де­ша­ва­ју са­мо „не­ком дру­гом“. Е, за­то сам ја из­ба­цио из свог жи­во­та све оно што ме је до­ве­ло до гра­ни­це, у на­ди да ћу ту гра­ни­цу по­но­во ви­де­ти за јед­ но сто­ти­нак го­ди­на бар, а по­сле ће­мо се до­го­во­ри­ти. „Ку­ти­ја ко­ја го­во­ри“. „Ра­дио је оно по­след­ње што чу­јеш.“ На­ци­о­нал­ни ра­ дио је пр­ви и по­след­њи глас ко­ји јед­на др­жа­ва има. Кад би у етру не­ста­ло Ра­ дио Бе­о­гра­да, зна­ли би­смо да је не­ста­ ла и др­жа­ва. А ја у том Ра­дио Бе­о­гра­ду оби­та­вам, еееј, већ пу­них че­тврт ве­ка. Ду­же не­го што и „Кел­ти“ по­сто­је. Ко­ли­ ко год сам ја део Ра­ди­ја, то­ли­ко је, по­ сле све­га што смо про­шли, и тај Ра­дио део ме­не. Ми­слим да се то и чу­је у мо­јим еми­си­ја­ма. Та­мо се осе­ћам као код ку­ће. Бу­квал­но. Жа­лим што је те­ле­ви­зи­ја пре­ у­зе­ла при­мат у бр­зи­ни пла­си­ра­ња ве­сти, јер је ра­дио, по при­ро­ди ства­ри, бр­жи ме­диј. Али и то се вра­ћа на сво­је, са­мо по­ла­ко. Сва­ко чу­до за три да­на. Раз­ло­зи за на­ду, упр­кос све­му. Не­ ки ка­жу да сам не­у­ме­ре­ни оп­ти­ми­ста и да увек де­лу­јем по­зи­тив­но. Ваљ­да сам та­кав по при­ро­ди. А шта нам дру­го па оста­је? Цр­пим то из све­га оно­га што ме окру­жу­је. Жи­вот је ди­ван, и свет је ди­ван, ако га та­ко по­сма­тра­мо и по­ста­ ви­мо се на пра­ви на­чин. И у ку­ћи, и на по­слу, и на би­ни... Ра­дим оно што нај­ ви­ше во­лим, на на­чин ко­ји ми нај­ви­ше од­го­ва­ра, нај­и­скре­ни­је што мо­гу, из све сна­ге, без ика­квог ште­ко­ва­ња и ре­зер­ве, без ком­про­ми­са, окру­жен сам љу­ди­ма ко­је во­лим, па зар се мо­же тра­жи­ти ви­ ше од то­га? 

SRPSK A  No 8-9  2014

103

В и­ш е

о д

игр е

Не­ску­ ста­ ш ни пљач бу­ме­ран­га УРОШ ПЕ­ТРО­ВИЋ, НАЈ­ЧИ­ТА­НИ­ЈИ ДЈЕ­ЧИ­ЈИ ПИ­САЦ У СРП­СКОЈ

Не­по­сред­но на­кон спу­шта­ња ба­ло­на у ко­јем је ле­тио над срп­ским зе­мља­ма

104

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

По­чео је да пи­ше у же­љи да опет по­сто­је књи­ге ко­је ће вра­ти­ти сјен­ку ва­тре на ли­це при­по­вје­да­ча. Об­ја­сни­ће вам пи­шче­ве на­ме­штаљ­ке, а он­да ће вам све би­ти још за­го­нет­ни­је. Пи­са­ње је за ње­га фи­ли­гран­ски рад на при­пре­ми ва­тро­ме­та. Ка­же да ри­је­чи не по­кре­ћу ча­ро­ли­ју не­го нам по­ма­жу да је ви­ди­мо. Да­на­шња дје­ца су жр­тва без­ум­не ро­ди­тељ­ске љу­ба­ви, раз­о­ру­жа­на пре­за­шти­ће­но­шћу, за­ро­бље­на у 2Д сви­је­ту. Он их ра­зу­ми­је и бу­ди, за­то га сву­гдје до­че­ку­ју као не­ку рок-зви­је­зду Пи­ше: Ве­сна Ка­пор

SRPSK A  No 8-9  2014

105

В и­ш е  При­ро­ди у по­хо­де

о д

игр е

П

и­сац је фан­та­сти­ке и за­го­нет­них при­ча. То ће­те о ње­му про­чи­ та­ти у број­ним од­ред­ни­ца­ма на ин­тер­не­т у, али он је мно­го ви­ше од то­ га. Мо­же се ре­ћи, без ри­зи­ка од гре­шке, ма­гиј­ски је лик. У ње­го­вим књи­га­ма су, не­за­о­би­ла­зно, при­че ко­је по­ти­чу из сло­вен­ске и срп­ске ми­то­ло­ги­је. Уно­си у њих, сва­ка­ко, и мо­ти­ве дру­гих кул­т у­ра. Ње­го­ва при­по­ве­дач­ка страст пре­та­че се у фо­то­гра­фи­је, кроз ко­је та­ко­ђе пи­ше при­че. Гу­сто тки­во има­ги­на­ци­је оча­ра­ ва­ју­ће се спу­шта на сва­ко­га ко за­ро­ни у сви­јет ње­го­вог при­по­ве­да­ња. Про­ми­је­нио је мно­го за­ни­ма­ња. Да­ нас као сло­бо­дан умјет­ник пу­т у­је, би­ ље­жи и ме­ња сви­јет, на на­чин на ко­ји мо­же: та­лен­том и вје­ром да је сло­бо­да оно што са­ми од­ре­ди­мо. Та­ко­ђе, Урош Пе­тро­вић сло­ви за јед­ног од нај­ин­те­ ли­гент­ни­јих Ср­ба. Свој жи­вот и успјех об­ја­шња­ва као „бе­со­муч­но ута­жи­ва­ње ра­до­зна­ло­сти“. По ње­го­вом ро­ма­ну Пе­ти леп­тир сни­мљен је пр­ви срп­ски 3Д филм. Ни­је са­мо пи­сац за дје­цу, не­го и чо­ вјек у ми­си­ји. Не­пре­ста­но је на ра­зним ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма пре­ко ко­јих ши­ри за­ ин­те­ре­со­ва­ност за дје­чи­ју књи­жев­ност, као и за кул­т у­ру и исто­ри­ју. Ње­го­ви су­ сре­ти са дје­цом су ви­ше од обич­них ча­ со­ва. Во­де­ћи чи­та­о­ца кроз сви­јет ми­сте­ ри­о­зних пре­пре­ка, го­во­ри нам о мно­гим за­бо­ра­вље­ним пој­мо­ви­ма. Под­сти­че му­ дрост, до­сје­тљи­вост и ча­сност. Ме­ша­ју­ ћи сви­је­то­ве, отва­ра ви­ди­ке и вра­ћа са­ мо­по­у­зда­ње. Про­гла­шен је нај­бо­љим дјеч­јим пи­ сцем за 2013. го­ди­ну, а про­фе­сор­ка Љу­ шта­но­вић је на до­дје­ли ка­за­ла да га дје­ца до­че­ку­ју као не­ку рок зви­је­зду. И у 2014. нај­чи­та­ни­ји је дје­чи­ји пи­сац у Срп­ској.

Пи­са­ти за дје­цу, а за­пра­во оку­пи­ра­ти па­жњу од­ра­слих, под­с ти­ца­ти њи­хо­ву сви­јест и те­ра­ти их да се так­ми­че са дје­ цом, да ли је то пи­шче­ва на­мје­штаљ­ка или слу­чај? По­не­кад лу­там пу­шта­ју­ћи да ме во­ де пра­ви или при­вид­ни пу­то­ка­зи. Та­ ко се по­на­шам и у књи­жев­но­сти. Ка­да пи­шем, не знам шта ће се са ју­на­ци­ма ро­ма­на до­го­ди­ти. Ни са књи­гом. Ни са мном. Ис­па­ло је да та­кав на­чин пи­са­ња не­из­о­став­но про­у­зро­ку­је не­пред­ви­ди­ вост на­пи­са­ног. И та­кав на­чин жи­во­та не­ми­нов­но про­у­зро­ку­је не­пред­ви­ди­ вост до­жи­вље­ног, уоста­лом. До­би­јам пу­но пи­са­ма – чак и оних пра­вих, ру­ком пи­са­них. Ве­ћи­ном их ша­ љу де­ца. Не­ки су по­че­ли да пи­шу сво­је, не­ки мо­је но­ве књи­ге. То је не­про­це­њи­ во. Ску­пљам бу­ме­ран­ге и имам их до­ ста, али овај ко­ји сам опи­сао у прет­ход­ ној ре­че­ни­ци је нај­леп­ши. За­го­нет­не при­че су по­с та­ле, у мно­гим до­мо­ви­ма, мје­с та око ко­јих се оку­пља ци­је­ла по­ро­ди­ца, као не­ка­да око ва­тре. Да ли то осје­ћа­те као од­го­вор­ност и ми­ си­ју? Се­ри­јал За­го­нет­не при­че је и на­стао у же­љи да по­сто­је књи­ге ко­је ће вра­ти­ ти игру сен­ки ва­тре на ли­цу при­по­ве­да­ ча. На­рав­но, ни­ко се ни­је на­дао то­ли­ком ти­ра­жу (са­мо пр­ви од пет на­ста­ва­ка про­дат је у ви­ше од 30.000 при­ме­ра­ка). Че­сто и сам на­ле­тим на гру­пу де­це ко­ ја се­ди у пар­ку и чи­та те при­че, раз­га­ љу­ју­ћи ви­ју­ге. Ви­ђам сво­је књи­ге на дру­штве­ним мре­жа­ма – на спи­ско­ви­ма де­сет књи­га ко­је су не­ко­ме про­ме­ни­ле жи­вот, на по­ро­дич­ним фо­то­гра­фи­ја­ма са ле­то­ва­ња, гре­ју се на егеј­ском пе­ску за­јед­но са за­штит­ним УВ кре­ма­ма. Ле­по је зна­ти: не­ко их не­где чи­та.

И на­ба­са на низ­бр­ди­цу

ДОК ПО­КУ­ША­ВАШ, ИМА СМИ­СЛА

Ро­ђен је у Гор­њем Ми­ла­нов­цу, жи­ви у Бе­о­гра­ду, али че­сто бо­ра­ви из­ван ње­га. Нај­ра­ди­је про­во­ди ври­је­ме у при­ро­ди и у дру­же­њу са дје­цом. До­бит­ник је број­них на­гра­да за дје­чи­ју књи­жев­ност, а у не­ким од њих у жи­ри­ју су би­ла и дје­ца („До­си­ те­је­во пе­ро“, „Не­вен“, На­гра­да Зма­је­вих деч­јих ига­ра, „Гор­да­на Бра­јовић“...) и на­гра­да за фо­то­гра­фи­ју. Књи­ге: „Де­ца бес­тра­ ги­је“, „За­го­нет­не при­че“, „При­че са оне стра­не“, „Мрач­не тај­не Гин­ко­ве ули­це“, „Авен и Ја­зо­пас у зе­мљи Ва­у­ка“, „Тај­не ве­шти­не Мар­те Смарт“, „Пе­ти леп­тир“. Ко­а­у­тор је про­гра­ма „НТЦ си­стем уче­ња“ ко­ји под­сти­че кре­а­тив­но и ло­гич­ко раз­ми­шља­ње и при­мје­њу­је се у не­ко­ли­ко зе­ма­ља Евро­пе.

Пре­но­си­ти ар­хе­тип­ске сли­ке са­вре­ме­ ном мла­дом чи­та­о­цу оп­сед­ну­том бр­ зи­ном, но­вим ме­ди­ји­ма и на­о­ко рав­ но­ду­шно­шћу пре­ма све­му што се ти­че тра­ди­ци­је, мно­ги ка­жу да је као гу­ра­ти Си­зи­фов ка­мен. Ви сте, ипак, про­на­ шли пут? Ако је у по­чет­ку и би­ло на­по­ра на том пу­т у, очи­глед­но је да сам пре не­ ко­ли­ко го­ди­на на­ба­сао на ду­гач­ку, бла­ гу низ­бр­ди­цу. Са­да и да се по­ву­чем пар

106

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

SRPSK A  No 8-9  2014

107

В и­ш е

108

о д

игр е

/

M o r e

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

t h an

a

Gam e

Зе­мља опи­са­на свје­тло­шћу По­ред књи­жев­но­сти, ба­ви­те се фо­то­ гра­фи­јом, ди­зај­ном, илу­стра­ци­јом... Мо­же ли се ре­ћи да и та­ко ши­ри­те при­чу о срп­ском про­сто­ру као мје­сту иско­на и по­зи­тив­них ври­јед­но­сти? Мо­је фо­то­гра­фи­је Ср­би­је ви­де­ло је не­ ко­ли­ко ми­ли­о­на љу­ди, али ми­слим да би их пра­вио и са­мо због то­га да би по­сто­ја­ ле. Ипак је то бе­ле­же­ње за­пи­са све­тло­сти, чак и зву­чи уз­ви­ше­но. До­га­ђа­ло се да љу­ ди по­се­те Ср­би­ју за­хва­љу­ју­ћи фо­то­гра­фи­ ја­ма ко­је сам об­ја­вио на ин­тер­не­ту.

го­ди­на на пла­ни­ну Та­ру, тај ка­мен би се сам ко­тр­љао. На­рав­но, све под ка­пом не­бе­ском има исти број уз­бр­ди­ца и низ­ бр­ди­ца, та­ко да сам спре­ман и на обр­ну­ ти угао ста­зе. Не ра­ду­јем му се, али ме и не са­бла­жња­ва. До­ста ра­но сам схва­тио да сми­сао ни­је у ци­љу не­го у пу­т у – то је сва­ко на­ чуо, али мно­го ма­ње њих је то схва­ти­ло. Још су ре­ђи они ко­ји то ма­кар де­ли­мич­ но при­ме­не на жи­вот. Ни­је ла­ко то до­ ку­чи­ти, ве­ћа енер­ги­ја се, чи­ни ми се, по­ те­же за ла­мен­ти­ра­ње над сво­јим усу­дом не­го на са­свим при­род­но стре­мље­ње ка пре­о­кре­т у. Све ча­у­ре су са­зда­не од ла­ко ло­мљи­вог ма­те­ри­ја­ла, иако та­ко не из­ гле­да­ју. Ство­ре­не су да би се јед­ног да­на рас­пр­сле и ство­ри­ле но­ви жи­вот. Сва­ко би тре­ба­ло да на­ђе на­чин да их рас­т у­ри у па­рам­пар­чад. И све док по­ку­ша­ваш, вре­ме ко­је ти је да­ро­ва­но има сми­сла. Фан­та­сти­ка и ми­то­ло­ги­ја су осно­ве Ва­ших књи­жев­них фор­ми. Но, на­чин на ко­ји гра­ди­те сви­је­то­ве сво­јих књи­ га, с дру­ге стра­не, не­ком не­ви­дљи­вом скрет­ни­цом гра­ни­чи се са фу­т у­ри­с тич­ ким ви­зи­ја­ма. Да ли је то кључ ко­јим се отва­ра са­да­шњи сви­јет чи­та­ла­ца? Не пи­шем по си­ноп­си­с у. Про­цес пи­ са­ња до­жи­вља­вам као фи­ли­гран­ски рад на при­пре­ми ва­тро­ме­та. На­гра­да је на кра­ју. По­не­кад ми чи­та­о­ци пи­шу, на­во­ де да су им мо­је ре­че­ни­це до­бо­ва­ле по жи­ла­ма, као да су до­жи­вље­не. Јед­на од тај­ни је и то што рет­ко ка­да опи­с у­јем рад­њу ко­ју ни­сам ма­кар у не­ком об­ли­ку и сам до­жи­вео. Спу­шта­ње низ сла­по­ве хлад­не пла­нин­ске ре­ке – до­жи­вео, имам ожи­љак као успо­ме­ну. Ле­те­ње ба­ло­ном – ис­ку­сио, по­сле­ди­ца пр­ве на­гра­де на фо­то­граф­ском кон­кур­с у. Бег од ди­вљих

си­са­ра – још увек све­жа успо­ме­на са Рт­ња. Ис­пи­ра­ње зла­та, ја­ха­ње, по­тра­га за за­ко­па­ним ар­те­фак­ти­ма и тар­т у­фи­ ма, лов на пи­ја­ви­це, убод на гло­гов трн, но­ће­ње у пе­ћи­ни, све је то до­жи­вље­но – знам ка­ко све то бо­ли и ка­ко се све то во­ли. На­рав­но, све то упле­тем у не­што из­ма­шта­но, тру­де­ћи се да и то бу­де до­ жи­вље­но, ма­кар мен­тал­но.

 Сни­ми­ти про­зо­ре у свје­тлост (Фо­то: Ме­јер Мал­нер)

СУД­БО­НО­СНА ДО­ЗА СЛО­БО­ДЕ Ући у књи­жев­ност и о(п)ста­ти, с ра­до­ шћу. Ко­ли­ко је уми­је­ћа и ра­да за то по­ треб­но? По­треб­но је мно­го и уме­ћа и ра­да. Ипак, не мо­гу да се од­у­прем по­жу­ди да се ма­ло по­гле­дам и са стра­не: имао сам и мно­го сре­ће. Мно­ге до­бре по­сле­ди­це ви­диш тек ка­да се окре­неш уна­зад. Тек са­да знам ко­ли­ко су ми зна­чи­ла сва она скре­та­ња иза­зва­на зна­ти­же­љом, све оне лек­ци­је ко­је сам на­у­чио а ни­сам мо­рао – мо­жда и ви­ше од оних ко­је сам мо­рао. Ка­ко са­ме­ра­ва­те са­да­шњи тре­ну­так и дје­тињ­с тво сво­је дје­це у од­но­с у на соп­ стве­но? Па­ра­док­сал­но, у вре­ме екс­пан­зи­је 3Д тех­но­ло­ги­је, аван­т у­ре од­ра­ста­ња де­це сво­де се све ви­ше на 2Д, на екра­не. Ми смо има­ли 3Д де­тињ­ство, екра­ни су та­ да би­ли спу­та­ни. Ана­ло­ги­јом, мо­жда је ово да­нас спу­та­но де­тињ­ство! А мо­жда је и то ево­лу­ци­ја чо­ве­ка, ко­рак до оних ле­же­ћих, круп­них љу­ди из фил­ма Во­ли. Ина­че, ја сам ра­но био по­ча­шћен при­лич­ном до­зом сло­бо­де, а то је пр­ ви услов за раз­вој кре­а­тив­но­сти. Не­ма ис­ко­ра­ка без да­те мо­гућ­но­сти да се он на­пра­ви, и не­ма ве­ли­ких аван­т у­ра без пр­вог ко­ра­ка. Имао сам сре­ћу са од­ра­ ста­њем – ни­сам био спу­та­ван са пр­вим ко­ра­ци­ма. Да­нас смо, из без­ум­не љу­ба­ ви, пре­за­шти­ти­ли де­цу и, па­ра­док­сал­но,

Че­ти­ри срећ­на по­тре­са мо­зга Спа­ја­те ми­то­ло­ги­ју и исто­ри­ју раз­ли­чи­тих епо­ха и на­ро­ да, ипак чи­та­о­ца до­во­ди­те до јед­не рав­ни гдје се не за­ бо­ра­вља сво­је, а исто­вре­ме­но се то упли­ће у мно­жи­ну, у ко­смо­го­ниј­ске раз­мје­ре и пред­ста­ве...? Ваљ­да је ра­зно­ли­кост мо­ти­ва упра­во сра­змер­на бо­гат­ству у гла­ви. Ка­да же­лим да се на­ша­лим, на­по­ме­нем да сам као де­ те до­жи­вео че­ти­ри по­тре­са мо­зга – из­гле­да да се у тој не­во­љи што­шта срећ­но пре­спо­ји­ло. Ка­да не же­лим да се ша­лим, ка­ жем исто.

SRPSK A  No 8-9  2014

109

В и­ш е

 Ка­ко упе­ца­ти до­бру при­чу

о д

игр е

оне­мо­гу­ћи­ли им оно пра­во де­тињ­ство, ка­кво смо ми има­ли. Не­дав­но смо од­ ве­ли град­ску де­цу, у тај­ном до­го­во­ру са њи­хо­вим ро­ди­те­љи­ма и Јо­ва­ном Ме­ме­ до­ви­ћем, у ди­вљи­ну на пла­ни­ни Та­ру, да па­ле ва­тру, је­ду гљи­ве и пу­же­ве, га­зе бо­си по бла­т у и ку­па­ју се у пла­нин­ском је­зе­ ру. Из­не­на­ди­ли смо ми њих, али бо­га­ми и они нас. Ви­де­ће­те! Да ли је Ваш књи­жев­ни сви­јет алу­зи­ја на Ср­би­ју, на Бал­кан? То је­сте мо­је окру­же­ње, иако на­о­ко из­ме­ште­но из­над зе­мље, у про­шлост, у ду­би­ну, у вол­шеб­но. Би­ло је за­ни­мљи­во на јед­ном су­сре­т у срп­ских и нор­ве­шких пи­са­ца, на ком сам уче­ство­вао. За­ви­де­ ли смо јед­ни дру­ги­ма – ми њи­ма на бо­ гат­ству њи­хо­вог окру­же­ња, они на­ма на бо­гат­ству те­ма на­шег ста­ни­шта. Бал­кан

Друк­чи­ји при­ступ обра­зо­ва­њу – Био сам пред­сед­ник Мен­се не­ко­ли­ко го­ди­на, али са­да се ба­вим ис­кљу­чи­во де­цом, по­себ­но да­ро­ви­том. Са др Ран­ ком Ра­јо­ви­ћем др­жим пре­да­ва­ња учи­те­љи­ма и вас­пи­та­чи­ма о на­шем „НТЦ си­сте­му“ уче­ња у мно­гим вр­ти­ћи­ма, шко­ла­ма и фа­кул­те­ти­ма у зе­мљи и ино­стран­ству. На­пра­ви­ли смо ве­ ли­ки ис­ко­рак у дру­га­чи­јем при­сту­пу обра­зо­ва­њу. Не­ма сум­ ње, де­те од­у­ста­је од уче­ња, чак и од игре, са­мо у слу­ча­ју да му по­ну­ђе­но ни­је до­вољ­но за­ни­мљи­во и на­дах­њу­ју­ће. У су­ прот­ном, не­ма гра­ни­це у то­ме шта, ко­ли­ко бр­зо и успе­шно мо­же да са­вла­да. То ва­жи и за од­ра­сле, ка­ко уоби­ча­је­но зо­ ве­мо де­цу са ви­ше­де­це­ниј­ским ста­жом.

110

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

је не­пре­с у­шно из­во­ри­ште до­га­ђа­ја, све је пла­хо и хи­ро­ви­то. Те­ма је на­пре­тек, све­га оста­лог смо жељ­ни. Мо­же ли се го­во­ри­ти о ин­спи­ра­ци­ји као ини­ци­јал­ном мо­мен­т у ства­ра­ла­штва, или је она не­бит­на у сви­је­т у да­на­шњих ме­ди­ја и тех­но­ло­ги­је? Ин­спи­ра­ци­ја је све, а мо­рам при­зна­ти да по­не­кад искра иде­је сев­не и са екра­на. Тех­ но­ло­ги­ја ко­ја нам је об­у­зе­ла чу­ла ни­је са­мо оту­ђе­ње и пре­чи­ца до по­вр­шно­сти. Па да­ нас мо­гу, за две се­кун­де, да се­би при­у­штим слу­ша­ње нај­бо­ље му­зи­ке ика­да на­пи­са­не, па још и у нај­ра­ско­шни­јем из­во­ђе­њу! То су до­ско­ра мо­гле са­мо кра­љев­ске по­ро­ди­це, и то спо­ра­дич­но! Же­лим да на­пи­шем не­ко­ ли­ко ре­че­ни­ца уз Мо­цар­то­ве но­те? Две се­ кун­де за ту ча­ро­ли­ју! Же­лим ли да са­знам ка­ко је „ве­спа“ до­би­ла име? По оси, опет је тре­ба­ло две се­кун­де! Сви смо до­би­ли све­ зна­ју­ћу ку­глу, и то ско­ро бес­плат­но. На­ рав­но да се у том по­кло­ну кри­је и што­шта про­прат­ног, не­же­ље­ног ма­те­ри­ја­ла. МА­ГИЧ­НО ЈЕ СВУ­ДА ОКО НАС Че­с то пу­т у­је­те: књи­жев­ни су­сре­ти, сли­ кар­ске ко­ло­ни­је, рад са дје­цом.... Ко­ли­ко је ва­жан тај чин су­сре­та са дру­гим? Та­ко сам за­ми­шљао жи­вот. Ве­ли­ко је пи­та­ње да ли ишта на све­т у по­сто­ји ако ни­је у од­но­с у са не­чим дру­гим. По­сто­ји са­мо не­што не­ко­ме. Оста­ло је ни­шта.

По­ред фа­бу­ле ко­ја је уви­јек за­го­нет­ка, за­ни­мљи­ви су ан­тро­по­ни­ми и то­по­ни­ ми у Ва­шим ро­ма­ни­ма. Да ли су и они дио од­го­нет­ке? Во­лим да скри­вам. У ре­чи­ма, фо­то­ гра­фи­ја­ма, цр­те­жи­ма, чак и у жи­во­т у. У сва­кој од мо­јих књи­га на­ла­зе се још увек не­до­ку­че­не тај­не. Иако је од из­ла­ ска пр­вог ро­ма­на Авен и ја­зо­пас у Зе­ мљи Ва­у­ка про­шло ви­ше од де­це­ни­је, још ни­ко ни­је ус­пео да де­ши­фру­је на­ чин на ко­ји сам ју­на­ци­ма да­вао име­на. Ево јед­ног при­ме­ра: нај­ум­ни­је би­ће у ро­ма­ну је Пен­вир, ри­бо­ли­ки створ за ко­га се слу­ти да је ван­зе­маљ­ског по­ре­ кла – он је до­био име та­ко што је пар сло­го­ва из­ву­че­но из на­зи­ва јед­ног ви­ ше не­го по­зна­тог древ­ног на­се­ља – Ле­ ПЕН­ски ВИР. Чак и ли­чи на чу­ве­не ар­те­фак­те, та­мо про­на­ђе­не. Та­ко­ђе, у ро­ма­ну Де­ца Бес­тра­ги­је по­сто­је сим­ бо­ли ко­ји раз­два­ја­ју па­с у­се – ни­ко још ни­је про­на­шао њи­хов сми­сао, иако та књи­га има већ пе­то­ци­фре­ни број вла­ сни­ка и чи­та­ла­ца. Пре­пли­ћу ли се ствар­ни жи­вот и књи­ жев­на фик­ци­ја, по­не­кад? Ме­ни се то до­га­ђа, и не ве­ру­јем да је слу­чај­но. Не­ко­ли­ко не­де­ља по из­ла­ ску књи­ге Мрач­не тај­не Гин­ко­ве ули­це, у ко­јој на кра­ју глав­на ју­на­ки­ња до­би­ја при­ли­ку да ле­ти ба­ло­ном, до­би­јам и ја пр­ву на­гра­ду на ве­ли­ком фо­то­граф­ском

кон­кур­с у – ле­те­ње ба­ло­ном из­над Бе­о­ гра­да. Ина­че, књи­ге о зе­ле­но­ко­сој де­вој­ чи­ци Мар­ти пре­ла­ма­ла је, чуд­ним спле­ том окол­но­сти, баш јед­на Мар­та, ко­ја, гле чу­да, бо­ји ко­с у у зе­ле­но. То код нас рет­ко име је и мо­гло да се по­кло­пи, али у ком­би­на­ци­ји са зе­ле­ном ко­сом – ма­ло је пре­ви­ше. Нор­мал­но је да, ма­кар под­ све­сно, опи­с у­јеш у књи­зи шта ти се до­ го­ди­ло. До­га­ђа ми се че­сто и обрат­но, и мо­ра­ћу до­бро да при­па­зим шта пи­шем. Ма­гиј­ске ри­је­чи су... Све ма­гич­но је већ ту, око нас! За­ гле­дај­те се јед­ном у из­вор или во­до­пад, не­ко­ли­ко ми­ну­та ћу­ти­те и до­бро се за­ ми­сли­те пред чим се на­ла­зи­те. Ма­гиј­ ске ре­чи ни­кад ни­с у иза­зи­ва­ле ча­ро­ли­ ју, од­у­век су нам са­мо по­ма­га­ле да је уви­ди­мо. 

 Ис­пи­ра­ње зла­та на ри­је­ци Пек

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­ка

Ме­ђу­ста­ни­ца пе­тог леп­ти­ра У свим Ва­шим књи­га­ма осје­ћа­ју се вје­тро­ви ме­ђу­сви­је­то­ ва, као да се мо­же до­та­ћи са­ња­на реч: вјеч­ност. Да ли је то оно што и са­ми жи­ви­те? Јед­на од пр­вих при­ча ко­је сам на­пи­сао и об­ја­вио зо­ве се „Ме­ђу­ста­ни­ца“. За њу сам на­гра­ђен, из ње је ис­те­као та­ко­ђе на­гра­ђе­ни ро­ман „Пе­ти леп­тир“, по ко­јем је Ра­дио Бе­о­град сни­мио ра­дио дра­му и по ко­јем је не­дав­но за­вр­ше­но сни­ма­ ње пр­вог 3Д ду­го­ме­тра­жног игра­ног филм у исто­ри­ји срп­ске ки­не­ма­то­гра­фи­је. Ме­ђу­про­сто­ри обе­сми­шља­ва­ју гра­ни­це, за­ни­мљи­ви су, као акор­ди са про­бра­ним то­но­ви­ма из са­звуч­ ја ра­зно­ли­ке око­ли­не.

SRPSK A  No 8-9  2014

111

Б а ј­к а

112

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

Жи­вот од при­ча ис­пле­тен ВРЕ­ТЕН­КО, ОСМИ ПА­ТУ­ЉАК, И ЊЕ­ГОВ ПУТ КА ПРИН­ЦЕ­ЗИ

Сва­ки па­ту­љак у се­лу знао је не­ки за­нат. Да кр­пи ри­бар­ске мре­же ни­ти­ма мје­се­чи­не, на при­мјер. Или да спра­вља ча­роб­не на­пит­ке. Или да ис­ко­па­ва ди­ја­ман­те у пе­ћи­на­ма. Са­мо је Вре­тен­ко сје­дио и по цио бо­го­вет­ни дан при­чао при­че. У те при­че ни­ко сем ње­га ни­је вје­ро­вао, али сви су оста­вља­ли по­сло­ве и до­ла­зи­ли да га слу­ша­ју. Ста­ре­ши­на се­ла мно­го се љу­тио због то­га. А он­да краљ јед­но­га да­на об­ја­ви да ће да­ти сво­ју кћер и по­ла кра­љев­ства оно­ме ко ис­при­ча нај­љеп­шу при­чу. Та­да је куц­нуо и Вре­тен­ков пра­ви час

И

ка и ја учи­мо да бро­ји­мо. Два су ока. Пет пр­сти­ју. Се­дам па­т у­ља­ка. „Та­та, а гдје је осми па­т у­љак?“ пи­та Ика. Та­та не би био та­та ка­да не би знао гдје је осми па­т у­љак. Ипак, за­те­чен, ка­жем да не знам. Али Ика већ са но­вим пи­та­њем че­ка иза ћо­ шка. „А за­што не знаш?“ И ту већ по­мо­ћи не­ма. „А ка­ко се он зо­ве?“ не од­у­ста­је Ика. „Зо­ве се Вре­тен­ко“, ка­жем. Кад лег­не­мо у кре­вет и уга­си­мо све­ тло, Ика ста­ви прст у уста и из­да на-­ ре­ђе­ње: „Та­та, при­чај Вре­тен­ка!“ И он­да при­чам. Че­тр­на­ест но­ћи при­чам Ики а пет­ на­е­сте сед­нем и на­пи­шем то, да и дру­га де­ца чу­ју. ПУ­ЧИ­НА НА ВИ­ЛИН­СКОЈ ВО­ДИ Би­ло је то у ври­је­ме ка­да су зе­мљом вла­да­ли па­т уљ­ци и ви­ле­ња­ци. Ка­да ни­је би­ло сни­је­га и олу­ја. Ка­да је Азри Да­у т, ци­ган­ски краљ, ко­ вао и ку­ју­ћи пре­тва­рао гво­жђе у зла­то. Ка­да су па­т уљ­ци, гла­ва уро­ње­них у ја­сту­ке ис­пу­ње­не пер­јем ан­ђе­ла, са­ња­ли нај­љеп­ше сно­ве.

Пи­ше: Не­бој­ша Је­врић Ка­да је, сје­де­ћи на ра­ме­ну Стра­шо­ње Стра­шног, ог­ње­на ко­кош по чи­тав дан бај­ке ко­ко­да­ка­ла. И ка­да је краљ па­т у­ља­ка сво­ју кћер да­вао за же­ну оном ко ис­при­ча нај­љеп­ шу бај­ку. Та­да се на пи­ја­ци још мо­гао ку­пи­ ти ча­роб­ни па­с уљ, што ра­сте до не­ба. И жар пти­це још су кра­ле злат­не ја­бу­ке из двор­ских вр­то­ва, а прин­че­ви уби­ја­ли стра­шне зма­је­ве на Ру­ми­ји и Лов­ће­ну. У то ври­је­ме, да­кле, жи­вио је па­т у­љак ко­јег су сви зва­ли Вре­тен­ко. Вре­тен­ко ни­је во­лио ни­ка­кве за­на­те. По чи­тав дан је про­сто сје­дио и из­ми­ шљао при­че. У те при­че ни­ко осим ње­га ни­је вје­ро­вао, али ка­да би по­чео да при­ ча сви су до­ла­зи­ли да га слу­ша­ју. Дру­ги па­т уљ­ци кр­пи­ли су ри­бар­ске мре­же ни­ти­ма мје­се­чи­не, ми­је­ша­ли ча­ роб­не на­пит­ке, ис­ко­па­ва­ли ди­ја­ман­те, ко­јих та­да би­ја­ше у сва­кој пе­ћи­ни, а Вре­тен­ко је сје­дио, сје­дио по чи­тав бо­ го­вет­ни дан, и при­чао. „Ах, јад­на ја! Од те­бе ни­ка­да ни­шта не­ће би­ти!“ ја­да­ла се по чи­тав дан ње­ го­ва до­бра мај­ка. „Ку­ћи­ца са­мо што нам се не сру­ши, у њој ни­шта сем шум­ских ја­го­да, а ти при­чаш ли при­чаш.“ Вре­тен­ко је ста­вио на гла­ву ка­пу са пе­ром од фа­за­на, на ко­ју је сле­тио леп­ тир, и два вен­чи­ћа са ча­роб­ним тра­ва­ ма, па на­ста­вио да при­ча при­че.

SRPSK A  No 8-9  2014

Илу­стра­ци­ја: Пре­драг То­до­ро­вић

113

Б а ј­к а Вре­тен­ко, је­ди­ни па­т у­љак ко­ји ни­је имао ни­ка­ква за­на­та, сил­но је на­љу­тио ста­ре­ши­ну се­ла. Би­ла је су­шна го­ди­на и про­ри­је­ди­ли су се шум­ски пло­до­ви ко­ јим су се хра­ни­ли па­т уљ­ци. Хра­не је би­ло све ма­ње, а Вре­тен­ко је и да­ље сје­дио и при­чао. Он­да су и дру­ги па­т уљ­ци оста­ вља­ли ко­ри­сне по­сло­ве и до­ла­зи­ли да га слу­ша­ју. „Ни­је што он не ра­ди“, фрк­тао је па­т у­ љак Љут­ко, „не­го што дру­гим па­т уљ­ци­ма не да да ра­де.“ Јед­но­га да­на, ка­да је Вре­тен­ку већ до­ са­ди­ло да слу­ша ја­ди­ков­ке, он ре­че: „Ви ка­же­те да од ме­не ни­шта не­ће би­ ти. Би­ће, би­ће, иако ја не знам ни­шта дру­ го да ра­дим сем да при­чам бај­ке. Чуо сам да ће наш краљ да­ти сво­ју кћер за же­ну оном ко ис­при­ча нај­љеп­шу бај­ку и још по­ла кра­љев­ства при­де. Идем на двор и по­ста­ћу краљ.“ Ка­ко се сми­ја­ло ци­је­ло се­ло ка­да је Вре­тен­ко кре­нуо пут кра­љев­ског дво­ра, са бу­здо­ва­ном на­пра­вље­ним од крил­ца бум­ба­ра пре­ко ра­ме­на и ма­чем од ро­га је­лен­ка за па­сом. Хо­дао је ду­го или мо­жда крат­ко, сти­ гао да­ле­ко или мо­жда бли­зу, тек, у сми­ рај да­на за­ста­де крај во­де­нич­ног точ­ка у по­то­ку гдје су ви­ле до­ла­зи­ле да се ку­па­ју. Ка­да се про­бу­дио, би­ла је по­ноћ. На не­бу је био пун мје­сец, а дви­је ви­ле сва­ђа­ју се крај по­то­ка. До­шле су на ку­па­ње, а за­бо­ ра­ви­ле бо­си­ок. А без бо­си­о­ка ви­ле се ни­ка­да не ку­ па­ју, јер во­да у ко­јој је по­то­пљен бо­си­ок чу­ва их од злих по­гле­да. Вре­тен­ко се у тре­ну ра­са­ни па им се умил­но обра­ти. „Ти си је­ди­ни чо­вјек ко­ји је при­с у­ство­ вао ку­па­њу ви­ла. За­хва­ти за­то ове во­де у те­сти­ју. Од ви­лин­ске во­де сва­ка се ра­на за­це­љу­је, чак и она што смрт до­но­си.“ То­га ча­са се огла­си­ше пи­је­тли, па ви­ле од­ле­тје­ше. НА ОР­ЛО­ВОМ КРИ­ЛУ ДО ДО­ГО­ДИ­НЕ Вре­тен­ко за­хва­ти во­ду у те­сти­ју, при­ те­же опан­ке, па на­ста­ви пут. „Ах, ка­да бу­дем при­чао у се­лу, ни­ко ми не­ће вје­ро­ва­ти да сам у дру­штву ви­ла пре­но­ћио“, ми­слио је. Пут га по­том на­не­се у мо­чва­ру. Он на­ чи­ни ча­мац од ора­хо­ве љу­ске, пер­це од го­лу­ба узе за ве­сло, па та­ко пре­ђе мо­чва­

114

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

ру. По­том на­и­ђе на сти­је­ње, уз­ве­ра се уз уз по­моћ па­у­чи­не, па та­ко са­вла­да и ту пре­пре­ку. Био је да­ле­ко ве­ли­ки град и у ње­му дво­рац у ко­јем је жи­вје­ла прин­це­за, а та­мо се упу­тио па­т у­љак Вре­тен­ко. По­сли­је не­ког вре­ме­на сјео је да се од­ мо­ри и окре­пи шум­ским ја­го­да­ма. Био је на по­чет­ку ве­ли­ке шу­ме. Сје­дио је и јео, кад, од­јед­ном, из гр­мља не­што про­пи­шта. До­тр­ча та­мо и има­де шта да ви­ди: про­бо­ ден стри­је­лом, сав у кр­ви, ле­жи су­ри пла­ нин­ски орао. Уми­ре. „Не бој се“, шап­ну му па­т у­љак, „ја ћу те спа­си­ти.“ И хра­бро при­ђе су­ром ор­лу, нај­ве­ћем не­при­ја­те­љу па­т у­ља­ка, па му из гру­ди из­ву­че стри­је­лу. Он­да отво­ри чу­т у­ру са ви­ли­ном во­дом и њом му по­с у ра­ну. По­ шкро­пље­на чу­де­сном ви­ли­ном во­дом, ра­ на не­ста­де као да је ни­ка­да ни­је ни би­ло. Пред Вре­тен­ком је са­да ста­јао го­спо­ дар пла­нин­ских вр­хо­ва, су­ри орао, па­т уљ­ ку до­бро знан, јер је се­јао па­ни­ку у њи­хо­ вом се­лу. Ни­је би­ло го­ди­не да су­ри орао не угра­би не­ког нео­пре­зног па­т уљ­ка. А Вре­тен­ко је са­да ста­јао пред њим и гле­дао га пра­во у очи. То­ли­ко се бли­зу јед­ном су­ром ор­лу ни­ка­да ни је­дан па­т у­љак ни­је при­ма­као. „Спа­сао си ми жи­вот. Обе­ћа­вам да ви­ше ни­ка­да не­ће би­ти ра­та из­ме­ђу мог и твог ро­да. Ни­ка­да ви­ше ни је­дан су­ри орао не­ће по­је­сти ни јед­ног па­т уљ­ка. А ти ћеш би­ти мој по­бра­тим.“ Њих дво­ји­ца по­сје­де­ше та­ко јед­но ври­је­ме, а Вре­тен­ко он­да свом по­бра­ти­ му ис­при­ча от­ку­да до­ла­зи и за­што се за­ пу­тио ка ве­ли­ком гра­ду, па уста­де да се са њим по­здра­ви и по­ђе, јер га је че­као ду­га­чак пут. Су­ри орао се на то јет­ко на­сми­ја. „Пут је­сте ду­га­чак за тво­је но­ге, али ни­је за мо­ја кри­ла. Не­го пе­њи се, по­бра­ ти­ме, да при­је мра­ка стиг­не­мо до ве­ли­ког гра­да.“ Вре­тен­че он­да хра­бро усје­де ме­ђу ор­ ло­ва кри­ла и они по­ле­тје­ше. Ех, шта би дао Вре­тен­че да га сад ви­ де ње­го­ви па­т уљ­ци из се­ла, ко­ји су му се уви­јек сми­ја­ли, да ви­де ка­ко на го­спо­да­ру не­ба ле­ти из­над пла­нин­ских вр­ле­ти. Ка­ ко је стра­шно­га су­рог ор­ла, ко­јег се па­ туљ­ци пла­ше ви­ше не­го би­ло че­га дру­гог, об­гр­лио. И та­ко сти­же гдје је на­у­мио. А шта је по­сли­је би­ло са­зна­ће­те до­го­ ди­не. Ако бу­де­те до­бри. 

С ви­ ј е ­то­ви

116

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

Срп­ски або­ри­џин­ски блуз УР­СУ­ЛА ЈО­ВИЋ, АУСТРА­ЛИЈ­СКА ЗВИ­ЈЕ­ЗДА С КО­РИ­ЈЕ­НИ­МА У СЕМ­БЕ­РИ­ЈИ

У њој се укр­шта­ју древ­ни сло­је­ви Евро­пе и Аустра­ли­је, би­је­ло и цр­но, ба­ла­де и ка­ба­ре, Ср­би и Або­ри­џи­ни. Кроз њу нам сти­жу гла­со­ви из да­ле­ка. Би­ла је Деј­зи у филм­ском хи­ту „Аустра­ли­ја“, уз Ни­кол Кид­ман. На­сту­па­ла у Сид­неј­ској опе­ри и „Кар­не­ги Хо­лу“. А од­га­јио ју је отац Сло­бо­дан Јо­вић, ро­дом из се­ла Бро­дац код Би­је­љи­не, зи­дар. Пре­ко „Феј­сбу­ка“ про­на­шла је сво­ју род­би­ну у Сем­бе­ри­ји, али још ни­је успје­ла да их по­сје­ти. Сније­ва да их све оку­пи, са свих кон­ти­не­на­та, и оства­ри­ће то си­гур­но

Пи­ше: Сан­дра Ми­ле­тић

Ж

и­вот Ур­с у­ле Јо­вић по мно­го че­му је нео­би­чан. Ро­ђе­на је у срп­ско-або­ри­џин­ској по­ро­ди­ ци у гра­ди­ћу Дар­ви­ну, на да­ле­ком сје­ ве­ру Аустра­ли­је. Њен отац Сло­бо­дан Јо­вић се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ви­је­ка на­пу­стио је за­се­лак Је­лаз у би­је­ љин­ском се­лу Бро­дац и оти­шао у да­ле­ ку Аустра­ли­ју. Та­мо по­ста­је Стен Јо­вић и же­ни Або­ри­џин­ку По­лин Ми­рил­ман. До­би­ли су че­тво­ро дје­це, али се брак уско­ро рас­пао и Сло­бо­дан је остао сам са ма­ли­ша­ни­ма. Та­ко је Ур­с у­ла „у мај­ чи­ној зе­мљи“ од­ра­сла са срп­ским оцем. Дје­тињ­ство је про­ве­ла из­ме­ђу Дар­ви­на и ма­лог мје­ста Ма­нин­гри­да, гдје је жи­вје­ла

по­ро­ди­ца ње­не мај­ке. Же­ље­ла је тих го­ ди­на да „по­ста­не слав­на“. Та­лен­то­ва­на глу­ми­ца, џез и блуз пје­ ва­чи­ца да­нас има три­де­сет шест го­ди­ на, ци­је­ње­на је у род­ној Аустра­ли­ји и у сви­је­т у. Знал­це умјет­но­сти, по­зо­ри­шне и му­зич­ке, уви­јек за­ди­ви сво­јим ин­тер­ пре­та­ци­ја­ма. ВО­ЂЕ­НА СВО­ЈИМ ГЛА­СОМ По­сли­је По­ли­ни­ног од­ла­ска, мно­ ге ства­ри у по­ро­ди­ци Јо­вић и жи­во­т у осмо­го­ди­шње Ур­с у­ле су се про­ми­је­ни­ле. Сло­бо­да­ну, ко­ји је ра­дио као зи­дар, ни­је би­ло ла­ко са че­тво­ро ма­ле дје­це. Ипак, SRPSK A  No 8-9  2014

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­це

117

С ви­ ј е ­то­ви ка­же Ур­с у­ла, знао је да се из­бо­ри са свим те­шко­ћа­ма у жи­во­т у. Сво­ју је дје­цу на срп­ском звао „пи­ле“ и „си­не“. Са три­на­ест Ур­с у­ла је по­че­ла да пје­ва. Од со­бе је пра­ви­ла по­зор­ни­цу и ма­шта­ ла да је му­зич­ка зви­је­зда. Схва­тив­ши да му је кћер­ка та­лен­то­ва­на и да „има глас“, Сло­бо­дан јој је дао пу­ну по­др­шку и упи­ сао је у дјеч­је по­зо­ри­ште „Cor­ru­ga­ted Iron Yuth The­a­tre“. Убр­зо је Ур­с у­ла у Дар­ви­ну по­ста­ла по­зна­та као „дје­вој­ка ко­ја зна да пје­ва“. Ка­сни­је је при­ча­ла да је као од­ра­ сла сре­та­ла школ­ске дру­га­ре ко­ји су јој при­зна­ли да ни­с у зна­ли ње­но пра­во име па су је зва­ли Вит­ни. Са ше­сна­ест упи­са­ла се на ко­леџ у Дар­ви­ну, а пре­крет­ни­ца у ње­ном жи­во­ ту би­ла је 1996, ка­да је по­сли­је ауди­ци­је при­мље­на у Цен­тар або­ри­џин­ске при­ми­ је­ње­не умјет­но­сти у Пер­т у. У Цен­тар је до­шао по­зна­ти аустра­ лиј­ски ре­жи­сер Нил Ар­мфилд, у по­тра­ зи за мла­дим або­ри­џин­ским глум­ци­ма. Ни­је про­шло мно­го и Ур­с у­ла се на­шла у Сид­не­ју, у Ар­мфил­до­вој пред­ста­ви The Go­ver­nor’s Fa­mily. На­кон то­га, уло­ге у по­ зо­ри­шту, те­ле­ви­зи­ји и на фил­му, ни­за­ле су се јед­на за дру­гом. НА­УЧ ­ И­ТИ ДА ВО­ЛИШ – Оду­вјек сам же­ље­ла да пје­вам, то је оно што ме по­кре­ће, али сам на кра­ју за­ вр­ши­ла ра­де­ћи у по­зо­ри­шту. До са­да сам ра­ди­ла у пре­ко три­де­сет по­зо­ри­шних про­ дук­ци­ја, са не­ким од во­де­ћих ком­па­ни­ја у Аустра­ли­ји – ка­же Ур­с у­ла за На­ци­о­нал­ну ре­ви­ју. – Мо­ја љу­бав са по­зо­ри­штем ни­је би­ла на пр­ви по­глед. Ра­ди­ла сам на­пор­но и за­и­ста на­у­чи­ла да га во­лим. Во­лим и љу­ де са ко­ји­ма ра­дим. При­че ко­је при­ча­мо у пред­ста­ва­ма че­сто су ве­о­ма ва­жне. Срп­ској пу­бли­ци Ур­с у­ла је нај­по­зна­ ти­ја као Деј­зи из филм­ског хи­та Аустра­ ли­ја, гдје је глу­ми­ла уз сво­је слав­не зе­ мља­ке Ни­кол Кид­ман и Хјуа Џек­ме­на. Сни­ми­ла је и фил­мо­ве $9.99, Ar­ca­dia и My Bed Your Bed.

Тра­чак свје­тло­сти О або­ри­џин­ској кул­ту­ри, жи­во­ту и про­шло­сти, ка­же, у Аустра­ли­ји се ма­ло зна. За­па­њу­је је и да­ље ве­ли­ки број љу­ ди ко­ји „не зна­ју пра­ву при­ро­ду раз­во­ја Аустра­ли­је“ и те­жак жи­вот Або­ри­џи­на.

– Кроз филм „Аустра­ли­ја“ на не­ки на­чин смо при­ка­за­ли по­ не­што од то­га. Ипак, и да­ље је пред на­ма ду­га­чак пут. Фил­мо­ви по­пут овог по­ма­жу на ма­ли, али ва­жан на­чин – ка­же Ур­су­ла.

118

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

От­кри­ва­ње – „Свра­кин блуз“ је ве­ом ­ а лич­на при­ ча, ко­ја ме је за­и­ста от­кри­ла пред са­мом со­бом. За­хва­љу­ју­ћи то­ме, мо­гла сам да се ви­дим на на­чин на ко­ји ина­че не бих – ка­ же Ур­су­ла за „На­ци­о­нал­ну ре­ви­ју“.

Три пу­та би­ла је но­ми­но­ва­на за по­зо­ ри­шну на­гра­ду „Help­mann“ (аустра­лиј­ ски екви­ва­лент аме­рич­ком „То­ни­ју“), а осво­ји­ла ју је 2007. за уло­гу у пред­ста­ви Ca­pri­cor­nia. До­би­ла је, по­ред оста­лих, на­гра­де Аустра­лиј­ске филм­ске ко­ми­си­је, „Tu­da­ wa­li“ филм­ску и ТВ на­гра­ду, а 1998. на­ гра­ду за нај­бо­љу мла­ду на­ду. Нај­дра­жа јој, ка­же, „Help­mann на­гра­да“.

– Ни­сам има­ла ни нај­ма­њи осје­ћај да ћу би­ти на­гра­ђе­на, та­ко да је то би­ло сјај­ но из­не­на­ђе­ње. Во­лим ту на­гра­ду јер сам је до­би­ла за­хва­љу­ју­ћи гла­со­ви­ма сво­јих вр­шња­ка. По­но­сна сам кад знам да љу­ди ми­сле да оно што ра­дим за­и­ста ври­је­ди – ка­же Ур­с у­ла. Ка­да смо раз­го­ва­ра­ли, упра­во је у по­ зо­ри­шту ра­ди­ла на пред­ста­ви Тај­на ри­ је­ка, у про­дук­ци­ји The Sydney The­a­tre Com­pany.

– То је адап­та­ци­ја књи­ге Кејт Грин­ вил о кон­так­т у бри­тан­ских на­се­ље­ни­ка (осу­ђе­ни­ка) са або­ри­џин­ским на­ро­дом Да­ру­га у Аустра­ли­ји 1813. го­ди­не. Тра­ гич­на при­ча. Као што се зна, исто­ри­ја Аустра­ли­је је при­лич­но мрач­на – ка­же Ур­с у­ла. – По­ја­ви­ла сам се не­дав­но и у два ТВ про­гра­ма у Аустра­ли­ји – De­vil’s Dust и Red­fern Now – као и у God’s of Whe­ at Stre­et, но­вој пе­то­дјел­ној дра­ми на Еј Би Си­ју. Ак­тив­на је и у му­зи­ци. Пр­ве џез ну­ме­ ре сни­ми­ла је при­је ви­ше од се­дам­на­ест го­ди­на. Од та­да је об­ја­ви­ла де­се­так ал­ бу­ма, по­сљед­њи Ur­su­la Yovich Li­ve Al­bum 2010. Те­шко је и по­бро­ја­ти све фе­сти­ва­ле на ко­ји­ма је уче­ство­ва­ла. Осим на­сту­пом у Сид­неј­ској опе­ри, Ур­с у­ла мо­же да се по­хва­ли на­сту­пи­ма у „Кар­не­ги Хо­лу“ у Њу­јор­ку и кон­церт­ној дво­ра­ни кра­љи­це Ели­за­бе­те у Лон­до­ну. „СВРА­КИН БЛУЗ“ И ПРИ­ЧЕ О ПО­РИ­ЈЕ­КЛУ Тра­га­ју­ћи за на­чи­ни­ма да спо­ји раз­ ли­чи­те кул­т у­ре сво­јих ро­ди­те­ља, Ур­с у­ла

SRPSK A  No 8-9  2014

119

С ви­ ј е ­то­ви

120

/

W o r l d s

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

је 2010. на­пра­ви­ла ка­ба­ре пер­фор­манс Свра­кин блуз (Mag­pie Blu­es). На­ди­мак Свра­ка Ур­с у­ли, још дје­вој­ чи­ци, да­ла је мај­ка. Та пти­ца има цр­но и би­је­ло пер­је, бо­је ко­је и Ур­с у­ла ује­ди­ њу­је у се­би. Упра­во овај ка­ба­ре, ко­јим је на­сту­ пи­ла и у Сид­неј­ској опе­ри три ве­че­ри за­ре­дом, Ур­с у­ла сма­тра сво­јим нај­ве­ ћим успје­хом у ка­ри­је­ри. Сво­ју жи­вот­ ну при­чу уоб­ли­чи­ла је у му­зич­ку са­гу: о жи­во­т у ње­не по­ро­ди­це, о спо­ју срп­ске и або­ри­џин­ске кул­т у­ре, о љу­ба­ви ње­ не мај­ке и оца, о њи­хо­во че­тво­ро дје­це. Рад­њу пра­те аутор­ске пје­сме ко­је го­во­ ре о Ур­с у­ли­ном од­ра­ста­њу и му­ка­ма да се про­на­ђе из­ме­ђу дви­је пот­пу­но раз­ ли­чи­те кул­т у­ре, сну да бу­де пје­ва­чи­ца и на­по­ру да про­на­ђе сво­је срп­ске ко­ри­је­ не. Пред­ста­ва је рас­пла­ка­ла број­ну пу­ бли­ку, а ни са­ма Ур­с у­ла то­ком из­во­ђе­ња не кри­је емо­ци­је.

– У по­чет­ку је би­ло те­шко го­во­ри­ти о лич­ним ства­ри­ма. Ипак, имам пет­на­ ест го­ди­на ис­ку­ства у ра­ду на при­ча­ма о Або­ри­џи­ни­ма, та­ко­ђе ве­ом ­ а по­тре­ сним. До­бро сам се при­пре­ми­ла ка­да сам пра­ви­ла Свра­кин блуз, осла­ња­ју­ћи се на сво­је лич­но и про­фе­си­о­нал­но ис­ ку­ство. Иако с по­но­сом ис­ти­че да је Або­ри­ џин­ка и Срп­ки­ња, жао јој је, ка­же, што ма­ло зна о кул­т у­ра­ма сво­јих ро­ди­те­ља. По­ред мно­гих оба­ве­за, Сло­бо­дан ни­је имао вре­ме­на да учи сво­ју дје­цу срп­ској кул­т у­ри, а ин­си­сти­рао је на то­ме да му дје­ца го­во­ре ен­гле­ски је­зик. Ка­да је по­ шла у шко­лу, го­во­ри­ла је мај­чин је­зик бу­ра­ра и ен­гле­ски са срп­ским ак­цен­том.

– Срп­ски је­зик, на жа­лост, да­нас не знам до­вољ­но. Уви­јек сам ве­о­ма за­у­зе­та и ни­сам ни има­ла при­ли­ку да узи­мам ча­со­ве срп­ског, али то ми је на ли­сти оно­га што мо­рам да ура­дим. Знам да би мој отац во­лио да при­чам са њим на срп­ском, па ма­кар и не­вје­што. За­то је за њу по­себ­на ноћ би­ла све­ ча­ност по­во­дом Да­на ми­тро­по­ли­је у Сид­не­ју, у сеп­тем­бру 2011. Би­ла је дир­ ну­та до­бро­до­шли­цом ко­ју су јој при­ре­ ди­ли Ср­би и от­пје­ва­ла им је Хим­ну све­ том Са­ви, ко­ја је, ка­ко ка­же, под­сје­ћа на дје­тињ­ство у Дар­ви­ну. Хим­ну је, на­и­ме, учи­ла и пје­ва­ла у дјеч­јем цр­кве­ном хо­ ру срп­ске не­дељ­не шко­ле у том гра­ди­ћу.

– За­пам­ти­ла сам ту пје­сму и би­ла сам ве­о­ма уз­бу­ђе­на што сам има­ла при­ли­ку

да је от­пје­вам. На­ба­ви­ла сам ко­лек­ци­ју ком­пакт-ди­ско­ва са срп­ским пје­сма­ма и стал­но их слу­шам. На­дам се да ћу, ка­ да јед­ном одем у Ср­би­ју и Срп­ску, мо­ћи да от­пје­вам ви­ше пје­са­ма на срп­ском – ка­же Ур­с у­ла. ВА­ЖНОСТ СА­МО­ПО­ШТО­ВА­ЊА Ур­с у­ла је уда­та за адво­ка­та Стју­ар­та О’Ко­не­ла. Муж и ше­сто­го­ди­шња кћер­ ки­ца Јар­ла, ве­ли, нај­ве­ћа су јој љу­бав и до­стиг­ну­ће.

– Во­лим да бу­дем ма­ма, да гле­дам ка­ ко од­ра­ста мо­ја кћер­ка, то див­но ма­ло би­ће. Нај­ва­жни­ја ствар ко­ју ћу да пре­ не­сем Јар­ли је­сте да све­му при­ла­зи са нај­ве­ћим до­сто­јан­ством, да уви­јек бу­де од­мје­ре­на, во­ље­на и по­што­ва­на од дру­ гих. Са­мо­по­што­ва­ње је од ве­ли­ке ва­ жно­сти. Ње­на је нај­ве­ћа же­ља, ка­же, ве­ли­ко по­ро­дич­но оку­пља­ње, јер род­би­ну у Срп­ској ни­ка­да ни­је ви­дје­ла. Не­ко­ли­ко пу­та је пла­ни­ра­ла да иде, али су је оме­ле по­слов­не оба­ве­зе.

– Во­ље­ла бих да по­сје­тим сво­ју по­ ро­ди­цу та­мо, али ни­ка­ко да се ука­же при­ли­ка. Мој отац ни­ка­да ни­је по­но­ во био у свом до­му од ка­ко је оти­шао ра­них се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ви­је­ка. Има три бра­та ко­ји жи­ве у се­лу Бро­дац. У кон­так­т у смо углав­ном пре­ ко „Феј­сбу­ка“, али не чу­је­мо се оно­ли­ко ко­ли­ко бих же­ље­ла – ис­ти­че Ур­с у­ла. Да­нас жи­ви у Аде­ла­и­ду.

– По­сти­гла сам мно­го ви­ше не­го што сам ика­да ми­сли­ла да ћу, али ка­ко зре­ лим и мо­ји сно­ви по­ста­ју ве­ћи, па имам још мно­го то­га да ура­дим. А чи­та­о­ци­ма На­ци­о­нал­не ре­ви­је Ур­ су­ла на на кра­ју по­ру­чу­је: – Уви­јек ра­ди­те оно што вас чи­ни срећ­ним, али без угро­жа­ва­ња сре­ће дру­гих љу­ди. 

Бо­со­но­ге и не­бо Ур­су­ла је и дио про­јек­та „Бо­со­но­ге ди­ве“ (Ba­re­fo­ot Di­vas).

– Во­лим да пје­вам бо­са на би­ни. Ве­за са тлом ве­о­ма ми је ва­жна. Овај шоу је кон­церт шест та­лен­то­ва­них пје­ва­чи­ца ко­је ка­зу­ју сво­је при­че кроз пје­сме и ри­је­чи. Све смо по­ри­је­ клом из Аустра­ли­је, али по­ти­че­мо из раз­ли­чи­тих на­ро­да. Ту су Ма­ор­ка са Но­вог Зе­лан­да, Або­ри­џин­ка и Ром­ки­ња, као и пје­ва­чи­ца из Па­пуе Но­ве Гви­не­је, па пје­ва­мо о кул­ту­ри, по­ро­ ди­ци и зе­мљи, на ен­гле­ском или на на­шим је­зи­ци­ма – при­ча нам Ур­су­ла.

SRPSK A  No 8-9  2014

121

П о­б ј е д­н и к

КО­ШАР­КАШ НЕ­МА­ЊА ГОР­ДИЋ, НАЈ­БО­ЉИ СПОР­ТИ­С ТА СРП­СКЕ У 2014.

Чи­та­ти игру, пра­ти­ти пу­то­ка­зе

Спорт нам мје­ри ка­рак­тер. Ко ни­је ис­тра­јан и хра­бар, ко се ла­ко по­ко­ле­ба, бр­зо ће по­то­ну­ти у тој бор­би. На­гра­ди сам се јед­на­ко из­не­на­дио и об­ра­до­вао. Она по­ка­зу­је и да сам до­ла­ском из Бе­о­гра­да у Лак­та­ше, из „Пар­ти­за­на“ у „Иго­ко­еу“, на­пра­вио од­ли­чан по­тез, упр­кос ве­ћи­ни ко­ја ни­је ми­сли­ла та­ко. Био сам у пра­вом тре­нут­ку на пра­вом мје­сту. До­био до­вољ­но про­сто­ра да играм. Окон­ча­ло се лу­та­ње, отво­рио се пут мој пре­да мном. Учвр­стио сам се и као играч и као чо­вјек. Са­да сам већ ко­рак да­ље. Још мно­го то­га тре­ба ура­ди­ти Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић

122

Н

ај­бо­љи спор­ти­ста Ре­пу­бли­ке Срп­ске у 2014. је ко­шар­каш Не­ ма­ња Гор­дић. Сво­је­вр­сни спорт­ ски пе­чал­бар за­слу­жио је ве­ли­ко при­зна­ње игра­ма на до­ма­ћем те­ре­ну, у дре­су „Иго­ кее“. По­сли­је кра­ћег за­сто­ја у ка­ри­је­ри, бо­ра­вак у Лак­та­ши­ма се по­ка­зао као пун по­го­дак, јер му је пру­жио при­ли­ку да се по­ но­во до­ка­же и по­вра­ти са­мо­по­у­зда­ње. Ко­ SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

ли­ко год да је свје­стан да је за њи­ме успје­ шна се­зо­на, на­гра­ди се, ипак, ни­је на­дао.

– То је за ме­не би­ло ве­ли­ко из­не­на­ ђе­ње. Искре­но, о на­гра­ди ни­сам ни раз­ ми­шљао, све док ме не­ко­ли­ко да­на при­је про­гла­ше­ња ни­с у по­зва­ли и са­оп­шти­ли ми да сам у кру­гу нај­о­збиљ­ни­јих кан­ ди­да­та. Ве­о­ма ме је об­ра­до­ва­ла, јер је то по­твр­да да сам не­што до­бро ра­дио то­

SRPSK A  No 8-9  2014

123

П о­б ј е д­н и к

Иза све­га – Гле­да­ју­ћи са стра­не, све дје­лу­је го­то­во иди­лич­но: бо­га­ти клу­бо­ви, ску­пи уго­во­ри, ме­диј­ска па­жња. Ме­ђу­тим, по­за­ди­на све­га то­га је на­пор­ни ри­там при­пре­ма, тре­нин­га и так­ми­че­ ња, ко­ји спор­ти­сте ис­цр­пљу­је до крај­њих гра­ни­ца, фи­зич­ки и пси­хич­ки. То за­и­ста ни­је ла­ко из­др­жа­ти, па су про­бле­ми са по­вре­да­ма по­ста­ли сва­ко­дне­ви­ца, што је нај­го­ри дио спор­та. Ми­слим да љу­ди ко­ји ра­де у клу­бо­ви­ма ра­зу­ми­ју тај фе­но­мен и да због то­га нај­бо­љим игра­чи­ма ну­де уго­во­ре, за ко­је нам се чи­ни да ни­су плод здра­ве па­ме­ти.

 До­ла­зак у Лак­та­ше кључ­ни по­тез у ка­ри­је­ри

124

ком ци­је­ле го­ди­не. По­себ­но ми је бит­ на и због то­га што је по­ка­за­ла да сам на­пра­вио од­ли­чан по­тез пре­ла­ском из „Пар­ти­за­на“ у „Иго­кеу“. Мно­ги су то про­т у­ма­чи­ли као ко­рак уна­зад у мо­јој ка­ри­је­ри, али ја то ни­сам по­сма­трао та­ ко. Знао сам да је „Иго­кеа“ је­дан од пу­ то­ка­за ко­ји мо­рам ис­пра­ти­ти. По­ка­за­ло се да сам био у пра­вом тре­нут­ку на пра­ вом мје­сту. Не­ма­ња је ро­ђен у Мо­ста­ру, али је због ра­та, док је још био ди­је­те, ње­го­ва по­ро­ди­ца пре­шла у Гац­ко, гдје му ро­ди­те­ љи још уви­јек жи­ве.

– Ра­зу­ми­је се, од пр­вог да­на нај­ве­ћа по­др­шка сти­за­ла је од по­ро­ди­це. По­себ­ но ми је бит­но то што ни­ка­да ни­сам био из­ло­жен би­ло ка­квом при­ти­ску са њи­ хо­ве стра­не, или на­сто­ја­њу да ути­чу на мо­је од­лу­ке. Уви­јек су ме пра­ти­ли и при­ хва­та­ли све што сам ра­дио. Да­нас се на мла­де игра­че вр­ши сна­жан при­ти­сак са ра­зних стра­на. На жа­лост, у то­ме, свје­ сно или не­свје­сно, уче­ству­ју и ро­ди­те­ љи. То ни­је ла­ко из­др­жа­ти. Ка­ри­је­ру је по­чео да гра­ди у под­го­ рич­кој „Бу­дућ­но­сти“. Већ пр­ви на­сту­пи у се­ни­ор­ском ти­му по­ка­за­ли су да ће се убр­зо из­бо­ри­ти за јед­ну од глав­них уло­га. Из Под­го­ри­це пут га је од­вео пре­ма Ри­му, у ко­ме је дви­је го­ди­не играо за „Ло­то­ма­ ти­ку“. По­сли­је крат­ке епи­зо­де у укра­ јин­ском „Азов­ма­шу“, обу­као је дрес „Пар­ ти­за­на“, са ко­јим је осво­јио Ја­дран­ску и Пр­ви ли­гу Ср­би­је.

– Сви по­чи­ње­мо да се ба­ви­мо спор­ том из љу­ба­ви. И ја се ра­до сје­ћам сво­ јих по­че­та­ка, јер та­да је то још уви­јек би­ло са­мо игра, у ко­јој сам ужи­вао без оп­те­ре­ће­ња. Не тре­ба од­у­ста­ја­ти од то­ га да је и да­нас све то сво­је­вр­сна игра, али ка­да пре­ра­сте­те не­ке основ­не ни­вое и уро­ни­те у про­фе­си­о­на­ли­зам, то убр­зо по­ста­не по­сао ко­јим се ба­ви­те. При том, то је по­сао ко­ји до­но­си ве­ли­ки стрес и SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

тро­ши вас на фи­зич­ком и пси­хич­ком пла­ну. Знам да то ви­ше ни­је онај ста­ри осје­ћај ка­да са дру­штвом иза­ђе­те на те­ рен да се опу­сти­те и за­ба­ви­те, али и по­ ред свих стро­гих оба­ве­за и пре­си­је ко­ ја из то­га сли­је­ди, тру­дим се да и да­ље ужи­вам, јер то је, ипак, оно што во­лим. СТА­ЗЕ РА­ЗНИХ ТА­ЛЕ­НА­ТА Шта пре­по­ру­чи­ти мла­дим ге­не­ра­ци­ ја­ма – ба­ви­ти се про­фе­си­о­нал­но спор­ ­ и­је? том, или на ни­воу ре­кре­ац – Ни­сам си­гу­ран да ли би уоп­ште тре­ ба­ло не­ко­га са­вје­то­ва­ти у то­ме. То уви­ јек тре­ба да бу­ду лич­не од­лу­ке, ко­ли­ко год да су дје­ча­ци и дје­вој­чи­це пре­мла­ ди да би мо­гли ду­го­роч­но да пла­ни­ра­ју. Уко­ли­ко не­ко пре­по­зна та­ле­нат у се­би и ве­ли­ку же­љу, би­ће спре­ман да на­ста­ви. Мо­ра да зна да га че­ка­ју те­шки иза­зо­ви и на­по­ри за ко­је ни­је ни слу­тио да по­ сто­је. Мо­ра, исто та­ко, да бу­де спре­ман да окре­не ле­ђа не­ким дру­гим ин­те­ре­ со­ва­њи­ма, у ко­ји­ма би се мо­жда та­ко­ђе

до­ка­зао као успје­шан чо­вјек. Мно­го је ви­ше оних ко­ји су на том рас­кр­шћу ста­ ли и окре­ну­ли се на не­ку дру­гу стра­ну, пра­те­ћи ста­зу дру­гих та­ле­на­та. Нај­бит­ ни­је је да у том тре­нут­ку ни­ко пре­с уд­ но не ути­че на од­лу­ку мла­дог чо­вје­ка, а по­себ­но не ро­ди­те­љи, ко­ји у да­на­шње ври­је­ме, на жа­лост, пре­те­ра­но ути­чу на ам­би­ци­је сво­је дје­це. Чи­ни се да је та­лен­то­ва­ним љу­ди­ма, а спор­ти­сти­ма по­себ­но, те­шко да до­ђу до из­ра­жа­ја.

– Ни­ка­да на то не ути­чу са­мо рад и та­ле­нат. Мно­ги дру­ги фак­то­ри мо­ра­ју да се по­кло­пе. Про­сто ре­че­но, мо­ра­те би­ти у пра­во ври­је­ме на пра­вом мје­сту. Бит­ но је да у пе­ри­о­ду са­зри­је­ва­ња на­и­ђе­те и на до­бре тре­не­ре, ко­ји ће пре­по­зна­ти ва­ше мо­гућ­но­сти и по­мо­ћи вам да ста­ са­те као ква­ли­те­тан играч. Уз нео­п­ход­ну до­зу сре­ће, мно­го ра­да, та­ле­нат и ин­те­ лект, мо­ћи ће­те да ис­ко­чи­те из про­сје­ка и на­мет­не­те се за глав­ну сце­ну. Су­де­ћи по ми­ну­лој го­ди­ни, ње­го­ва ка­ри­ је­ра ће се тек раз­ви­ја­ти у пра­вом смје­ру.

– По­сли­је пар го­ди­на у ко­ји­ма сам ма­ло лу­тао, на­по­кон сам до­нио пра­ве од­лу­ке. Про­шлу се­зо­ну сам про­вео у „Иго­кеи“ и то је био пун по­го­дак. До­ био сам до­ста про­сто­ра за игру, што је нај­бит­ни­је за игра­ча, да би мо­гао да стек­не ру­ти­ну и са­мо­по­у­зда­ње. Би­ло ми је пре­ље­по у Лак­та­ши­ма, на те­ре­ну и ван ње­га, и прак­тич­но сам се ре­ге­не­ ри­сао као играч. Та­ко­ђе, ми­слим да сам на­пра­вио од­ли­чан по­тез и ти­ме што сам, по­сли­је то­га, до­шао у је­дан сјај­но ор­га­ни­зо­ван клуб, ка­кав је „Це­де­ви­та“,

По­вре­де и по­у­ке – На по­чет­ку, док сам био у „Бу­дућ­но­сти“, у не­ко­ли­ко на­ вра­та по­вре­де су ме спри­је­чи­ле да на­пра­вим ко­рак ви­ше. Та­да сам био оча­јан због то­га, али да­нас у све­му ви­дим и по­ зи­тив­не ства­ри. При­је све­га, та­кве си­ту­а­ци­је вас оја­ча­ју и на­ по­кон схва­ти­те да је оно што вам се у пр­ви мах чи­ни­ло као ло­ ше за­пра­во до­ни­је­ло и не­што до­бро, не­ко ко­ри­сно ис­ку­ство, на­у­чи­ло вас стр­пље­њу и упор­но­сти. Уоста­лом, још уви­јек сам млад и све ће ми то по­мо­ћи да оства­рим оно што же­лим у сво­ јој ка­ри­је­ри.

SRPSK A  No 8-9  2014

125

П о­б ј е д­н и к  Се­ри­ја по­го­да­ка у ср­це ства­ри

са од­лич­ном ин­фра­струк­т у­ром, од­лич­ ним тре­не­ром. Ов­дје имам све усло­ве да да­ље на­пре­ду­јем. Чи­ње­ни­ца да је про­гла­шен нај­бо­љим спор­ти­стом у про­шлој го­ди­ни мно­го зна­чи не са­мо ње­му, већ и они­ма ко­ји би же­ље­ли да по­пу­ла­ри­шу спорт у Ре­пу­бли­ ци Срп­ској.

– Као и у мно­гим дру­гим сре­ди­на­ ма, та­ко и у Срп­ској по­сто­је мно­го ве­ ће бри­ге не­го што је сам спорт. Не­ке при­о­ри­те­те тре­ба рје­ши­ти, па тек он­да раз­ми­шља­ти о ула­га­њи­ма у спорт. Без то­га, не мо­же се оче­ки­ва­ти не­ки на­ро­ чи­ти по­мак. Све док не­ма до­вољ­них нов­ча­них сред­ста­ва, ула­га­ња у клу­бо­ве и објек­те, не мо­же се ра­чу­на­ти на озби­ љан тре­на­жни про­цес, па са­мим тим не мо­гу се оче­ки­ва­ти ни не­ки на­ро­чи­ ти ре­зул­та­ти. А што се ти­че та­ле­на­та, не сум­њам да их има и да би у ра­зним спор­то­ви­ма дје­ча­ци и дје­вој­чи­це из Ре­ пу­бли­ке Срп­ске мо­гли да се ис­так­ну. НИ­ЈЕ СВЕ МЕД И МЛИ­ЈЕ­КО Ути­сци о Евро­ли­ги и НБА.

– Евро­ли­га је не­с ум­њи­во врх европ­ ске ко­шар­ке. Усло­ви за игру, дво­ра­не, су­ ди­је, еки­пе и игра­чи, све је на нај­ви­шем ни­воу. Ме­ђу­тим, НБА ли­га је и да­ље на пр­вом мје­сту. При том ми­слим на плејоф, јер у ли­га­шком ди­је­лу, због ве­ли­ког бро­ја утак­ми­ца, мно­ги ме­че­ви се игра­ју без не­ког на­ро­чи­тог жа­ра. Али, ка­да се све узме у об­зир, НБА је врх свјет­ске ко­ шар­ке, за ко­пље из­над Евро­ли­ге. Не­ма­њи­но ре­пре­зен­та­тив­но ис­ку­ ство ни­је ма­ло. У дре­су Бо­сне и Хер­це­ го­ви­не већ је на­сту­пао на пре­сти­жним так­ми­че­њи­ма.

– Има­мо до­бру еки­пу, ве­ли­ки по­тен­ ци­јал, под усло­вом да се ода­зо­ву сви игра­чи. На­сту­пи­ли смо на два Европ­ска пр­вен­ства. На по­след­њем ни­смо има­ли до­вољ­но сре­ће, ис­па­ли из гру­пе иако

По­све­ће­ње – И сво­је сло­бод­но ври­је­ме по­све­ћу­јем ко­шар­ци. Ка­да ни­сам у дво­ра­ни, или на пу­то­ва­њи­ма, он­да нај­че­шће гле­ дам пре­но­се ко­шар­ка­шких утак­ми­ца. По­себ­но ме ин­те­ре­су­ју Евро­ли­га и НБА. Же­лим да пра­тим ка­ко се мој спорт раз­ви­ја, да от­кри­вам но­ви­не у ње­му и мо­жда их при­ми­је­ним у сво­јој игри. За све оста­ло, ма­ло је вре­ме­на, иако ми ин­те­ре­со­ва­ња не не­до­ста­ју за му­зи­ку и филм. То до­ђе на ред тек ка­да се се­ зо­на за­вр­ши.

126

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

смо има­ли три по­бје­де и два по­ра­за. На­дам се са­мо да ће нам се то вра­ти­ти на не­ком од сље­де­ћих так­ми­че­ња, уко­ ли­ко то прет­ход­но за­слу­жи­мо ве­ли­ким ра­дом и ква­ли­те­том, ко­ји уви­јек за­ви­си од то­га је­смо ли ком­плет­ни или не. Ми­шље­ње о срп­ској ре­пре­зен­та­ци­ји.

– Из­у­зет­но је ва­жно да је на­пра­вљен од­ли­чан струч­ни штаб. Уоста­лом, њи­ хов ква­ли­тет по­твр­ђу­је ре­зул­тат ко­ ји су на­пра­ви­ли. На­рав­но, у цен­тру па­жње су се­лек­тор Са­ша Ђор­ђе­вић и игра­чи, али за­слу­ге ни­с у са­мо њи­хо­ве. При­па­да­ју и сви­ма они­ма ко­ји су им омо­гу­ћи­ли од­лич­не усло­ве за рад и до­ бру ат­мос­фе­ру. Искре­но се на­дам да ће све то ду­го тра­ја­ти. На да­љи раз­вој сво­је ка­ри­је­ре Не­ма­ ња гле­да опре­зно.

– Ни­сам од оних ко­ји гле­да­ју мно­го уна­при­јед. Идем дан за да­ном, од тре­ нин­га до тре­нин­га. Мно­го ми зна­чи то што има­мо од­лич­ног тре­не­ра, ко­ји нам је пот­пу­но по­све­ћен и на сва­ком тре­ нин­гу су­сре­ће­мо се са не­чим но­вим. Еки­па до­бро функ­ци­о­ни­ше и ја се уз њу од­лич­но осје­ћам, па се на­дам да ће­мо и кроз пра­ве ре­зул­та­те по­ка­за­ти да ври­је­ ди­мо, као тим и по­је­дин­ци. Вје­ру­јем да је то на­чин и да по­ка­жем ко­ли­ко мо­гу, као што вје­ру­јем да имам још до­вољ­но про­сто­ра да на­пре­ду­јем као играч и да ћу то оства­ри­ти. Спорт му је мно­го то­га пру­жио, а по­ мо­гао му је и да утвр­ди ли­ни­је соп­стве­ ног ка­рак­те­ра.

– Спорт и ина­че има свој­ство да от­кри­ва ка­рак­тер љу­ди. По­је­дин­ци са ја­ким ка­рак­тер­ним осо­би­на­ма има­ ју ве­ће шан­се да у спор­т у оства­ре не­ што зна­чај­но. Ни­је све ме­ђу на­ма мед и мли­је­ко, има ту мно­го про­бле­ма и пре­пре­ка, а сва­ко ко ни­је ис­тра­јан и ла­ко се по­ко­ле­ба, не­ће ду­го оп­ста­ти у тој бор­би. Ре­ла­тив­но сам млад, али сам до­жи­вио до­ста раз­ли­чи­тих ства­ри, ко­ је су ме оја­ча­ле и утвр­ди­ле не­ке мо­је људ­ске осо­би­не. Та­ко­ђе, спорт ми је пру­жио при­ли­ку да мно­го пу­т у­јем и оби­ђем број­не зе­мље. У не­ки­ма од њих сам и жи­вио, упо­знао раз­ли­чи­тост њи­ хо­ве кул­т у­ре и на­чи­на жи­во­та, што ми до­ста зна­чи и ис­пу­ња­ва ме за­до­вољ­ ством. Не са­мо на те­ре­ну, већ и на све­ му што до­жи­вља­ва ван ње­га, сва­ко од нас учи, по­ста­је ком­плет­ни­ји и на­дам се бо­љи чо­вјек. 

SRPSK A  No 8-9  2014

127

З д ра­вљ е

Пу­те­ви ка ље­по­ти БИ­ЛАНС И ОД­ЈЕ­ЦИ „МЈЕ­СЕ­ЦА ЕСТЕ­ТИ­КЕ“ У „МЕР­КУ­РУ“

Под­ста­ћи љу­де да по­диг­ну ква­ли­тет свог жи­во­та, учи­не га љеп­шим и ве­дри­јим. По­ка­за­ти им ка­кву уло­гу у то­ме мо­же да има ме­ди­ци­на. Ука­за­ти да се на мно­го то­га мо­ра ми­сли­ти на ври­је­ме и да нај­ва­жни­ја ље­по­та из нас до­ла­зи. То су окви­ри за овај не­сва­ки­да­шњи и ве­о­ма успје­шан про­је­кат у Вр­њач­кој Ба­њи

Љ

е­по­та и здра­вље има­ли су цен­ трал­но мје­сто у Вр­њач­кој Ба­ њи кра­јем 2014. У Спе­ци­јал­ној бол­ни­ци „Мер­кур“ баш та­да ре­а­ли­зо­ван је про­је­кат „Мје­сец есте­ти­ке“, јед­на од нај­за­ни­мљи­ви­јих и нај­у­пе­ча­тљи­ви­јих кам­па­ња за уна­пре­ђе­ње здра­вља и ље­

128

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

по­те. „Мер­кур“ је ту кам­па­њу оства­рио за­јед­но са сво­јим VIP при­ја­те­љи­ма ко­ји су ко­ри­сти­ли услу­ге Цен­тра ме­ди­цин­ ске есте­ти­ке, с увје­ре­њем да ће њи­хов при­мјер и ефек­ти њи­хо­вог бо­рав­ка у „Мер­ку­ру“ би­ти под­сти­цај­ни и за дру­ге. Да ће у сви­је­сти љу­ди по­кре­ну­ти про­

мје­не ко­је ће по­ди­ћи ква­ли­тет њи­хо­вог жи­во­та, учи­ни­ти га љеп­шим и ври­јед­ ни­јим. А баш то и је­сте нај­ва­жни­ји дио „Мер­ку­ро­ве“ ми­си­је, све­ден у сло­ган „Бу­ди здра­вље“. Циљ кре­а­тив­ног ти­ма „Мер­ку­ра“, као што смо већ на­ја­ви­ли, био је да то­ком јед­но­мје­сеч­не ак­ци­је, у са­рад­њи са по­ зна­тим јав­ним лич­но­сти­ма и уз сна­жну ме­диј­ску по­др­шку, пре­не­с у љу­ди­ма по­ ру­ке о зна­ча­ју здра­вог на­чи­на жи­вље­ња и пре­вен­ци­је, да им от­кри­ју ка­ко ме­ди­ ци­на мо­же да по­др­жи њи­хо­ве ак­тив­но­ сти на очу­ва­њу и уна­пре­ђе­њу здра­вља и ље­по­те, да им по­ка­жу да се вр­хун­ски ефек­ти мо­гу по­сти­ћи и кроз за­ба­ву, ре­ кре­а­ци­ју и ак­тив­но уче­шће у от­кри­ва­њу ље­по­та при­ро­де, гра­да, љу­ди. Цен­тар ме­ди­цин­ске есте­ти­ке, нов у „Мер­ку­ру“, об­је­ди­њу­је про­гра­ме урав­ но­те­же­ња тје­ле­сне ма­се, пре­об ­ ли­ко­ва­ња ти­је­ла, ан­ти­це­лу­лит и ре­лакс про­грам. Ти про­гра­ми су ком­би­на­ци­ја ме­ди­ци­ не, са­вре­ме­них апа­ра­т ур­них про­це­ду­ра, фи­зич­ке ак­тив­но­сти, еду­ка­ци­је и за­ба­ ве. Сви про­гра­ми су пер­со­на­ли­зо­ва­ни у сва­ком сег­мен­т у, по­чев­ши од ис­хра­не осми­шље­не за сва­ко­га по­је­ди­нач­но до фи­зич­ке ак­тив­но­сти и оста­лих трет­ма­ на. Сва­ки па­ци­јент на по­чет­ку бо­рав­ка до­би­ја свог лич­ног те­ра­пе­у ­та и лич­ног

тре­не­ра ко­ји су на рас­по­ла­га­њу у сва­ ком тре­нут­ку и бри­ну о ре­а­ли­за­ци­ји ње­го­вог про­гра­ма. Го­сти се мо­гу ку­па­ти у ба­зе­ну са тер­мо­ми­не­рал­ном во­дом, ко­ ри­сти­ти са­у­ну, услу­ге ка­ви­та­ци­је, ра­дио фре­квен­ци­је, лим­фне дре­на­же, трет­ма­ не за ли­це и те­ло, раз­не вр­сте ма­са­жа. МНО­ГО ЈЕФ­ТИ­НИ­ЈИ А БО­ЉИ VIP уче­сни­ци „Мје­се­ца есте­ти­ке“ има­ли су при­ли­ку да се увје­ре у дје­ло­ твор­ност ова­квог при­сту­па и осје­те бла­ го­да­ти естет­ских про­гра­ма по­др­жа­них ме­ди­ци­ном. Би­ли су ту глум­ци, пје­ва­чи, но­ви­на­ри, умјет­ни­ци... По­ме­ни­мо бар не­ке: Ми­ли­ца Мил­ша и Жар­ко Јо­ка­но­ вић, Су­за­на Ман­чић, пје­ва­чи­це Ти­ја­на Дап­че­вић и Је­ле­на, Ни­гор Мон­те­ни­герс и Ајс Не­гру­тин, глу­мац Не­над Ока­но­вић, ди­зај­нер­ка Вла­да­на Вељ­ко­вић, во­ди­те­љи Не­над Шкун­дрић и Вла­да Ста­но­је­вић,

По­себ­не мо­гућ­но­сти Екс­клу­зив­ност у „Мје­се­цу есте­ти­ке“ би­ли су нај­са­вре­ме­ни­ ји ан­ти­а­гинг трет­ма­ни, као што су ме­зо­те­ра­пи­ја, ис­пра­вља­ње ми­мич­них бо­ра свих ре­ги­ја ли­ца бо­ток­сом, за­те­за­ње ко­же, хе­ миј­ски пи­лин­зи ра­ди укла­ња­ња не­пра­вил­но­сти и ожи­ља­ка, по­пу­ња­ва­ње бо­ра ли­ца и ти­је­ла дер­мал­ним фи­ле­ри­ма, уве­ ћа­ње уса­на дер­мал­ним фи­ле­ри­ма, пе­ло­ид...

SRPSK A  No 8-9  2014

129

З д ра­вљ е

ка­ра­тист­ки­ња Та­ња Пе­тро­вић, нај­бо­љи срп­ски бок­сер Алек­сан­дар Дре­но­вак... Сви су ужи­ва­ли у трет­ма­ни­ма и про­ це­ду­ра­ма Цен­тра ме­ди­цин­ске есте­ти­ке, увје­рив­ши се да су ци­је­не и до де­сет пу­та ни­же у од­но­с у на кон­ку­рент­ске европ­ ске цен­тре, за исти ква­ли­тет услу­ге. Цен­тар ме­ди­цин­ске есте­ти­ке по­мо­ гао је VIP уче­сни­ци­ма да за­бли­ста­ју у пра­знич­ним но­ћи­ма, ко­јих кра­јем го­ди­ не има до­ста. На мод­ној ре­ви­ји „Ma­gic night“, одр­жа­ној то­ком „Мје­се­ца есте­ти­ ке“, пред­ста­вље­ни су пред­ло­зи за пра­

Нај­ја­чи адут Нај­по­зна­ти­ји свјет­ски ту­ри­стич­ки во­дич Lo­nely Pla­net про­ гла­сио је Ср­би­ју за јед­ну од топ де­сет „Best to vi­sit“ де­сти­на­ци­ ја у 2015. го­ди­ни. Као је­дан од три нај­ја­ча аду­та Ср­би­је, Lo­nely Pla­net на­во­ди и спа цен­тре у Вр­њач­кој Ба­њи. То је још јед­на по­твр­да до­брог ра­да „Мер­ку­ра“ ко­ји се, у кон­ку­рен­ци­ји нај­ по­зна­ти­јих свјет­ских ба­ња, так­ми­чи вр­хун­ском ме­ди­ци­ном и кре­а­тив­но­шћу.

130

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

знич­ну то­а­ле­т у. Но­во­го­ди­шњи аран­ жма­ни би­ли су атрак­тив­ни стра­ним го­сти­ма, ко­ји су ужи­ва­ли у „Мер­ку­ру“. Нај­ви­ше стра­на­ца до­ла­зи из Бу­гар­ске. Они већ тра­ди­ци­о­нал­но но­во­го­ди­шњу ноћ и пр­ве да­не у но­вој го­ди­ни про­во­де у „Мер­ку­ру“. Да би бо­ра­вак сво­јим VIP уче­сни­ ци­ма учи­нио још за­ни­мљи­ви­јим, „Мер­ кур“ је при­пре­мио и би­о­скоп­ску са­лу са вр­хун­ским озву­че­њем. Та­кав тон обез­ би­је­ђен је за­хва­љу­ју­ћи опре­ми кру­ше­ вач­ког „Аурис Аудио“, парт­не­ра „Мје­се­ ца есте­ти­ке“. На Сај­му му­зич­ких уре­ђа­ја у Мин­хе­ну ове го­ди­не та опре­ма и по­ну­ ђач би­ли су ме­ђу три нај­бо­ља. И фо­те­ље у би­о­ско­пу би­ле су са апа­ра­т у­ром за ма­ са­жу, па су го­сти у фил­мо­ви­ма ужи­ва­ли на на­чин ко­ји до­тад ни­с у по­зна­ва­ли. 

SRPSK A  No 8-9  2014

131

До­м е ­ти КОМ­ПА­НИ­ЈА „М:ТЕЛ“ УШЛА У КУ­ЋУ СЛАВ­НИХ

У друштву

нај­бо­љи­х

Осво­јив­ши на­гра­ду BSC „Hall of Fa­me“, „М:тел“ је још јед­ном по­ка­зао да је у кру­гу нај­у­спје­шни­јих ком­па­ни­ја, при­мје­њу­ју­ћи стан­дар­де по­сло­ва­ња при­зна­те у ци­је­лом сви­је­ту. За­хва­љу­ју­ћи то­ме, Бо­сна и Хер­це­го­ви­на је че­тр­де­се­та уцр­та­на на пре­сти­жну „Па­ла­ди­ју­мо­ву“ ма­пу др­жа­ва у ко­ји­ма по­слу­ју ком­па­ни­је са нај­бо­љом стра­те­ги­јом

Н

а ве­ли­ком до­га­ђа­ју у Бо­сто­ну 29. ок­то­бра 2014. го­ди­не ком­па­ни­ја „М:тел“ је у свјет­ској кон­ку­рен­ ци­ји до­би­ла пре­сти­жну на­гра­ду „Hall of Fa­me“ за из­у­зет­не ре­зул­та­те у при­мје­ни стра­те­ги­је по­сло­ва­ња по ме­то­до­ло­ги­ји Ba­lan­ced Sco­re­card (BSC). Це­ре­мо­ни­јом до­дје­ле на­гра­да отво­ ре­на је пет­на­е­ста по ре­ду го­ди­шња кон­ фе­рен­ци­ја у ор­га­ни­за­ци­ји „Па­ла­ди­јум Гру­пе“. Ова на­гра­да по­твр­ђу­је успје­ шну при­мје­ну ме­то­до­ло­ги­је, стра­те­ги­је и стра­те­шке фо­ку­си­ра­но­сти ком­па­ни­ је, што на­ро­чи­то до­би­ја на зна­ча­ју ако се узме у об­зир да је BSC је­дан од нај­ ва­жни­јих кон­це­па­та ме­наџ­мен­та у по­ сљед­њих се­дам­де­сет пет го­ди­на. Ге­не­рал­ни ди­рек­тор „Па­ла­ди­ју­ма“ Џон Ма­кле­лан на­гла­сио је овом при­ ли­ком да би­ти увр­штен у BSC „Hall of Fa­me“ зна­чи до­би­ти гло­бал­но при­зна­

При­мјер успје­шно­сти Ор­га­ни­за­ци­ју „Па­ла­ди­јум“ осно­ва­ли су кре­а­то­ри BSC ме­то­ до­ло­ги­је др Да­вид П. Нор­тон и др Ро­берт С. Ка­план, про­фе­сор на пре­сти­жном Хар­вард уни­вер­зи­те­ту. Циљ ме­то­до­ло­ги­је је стра­те­шки фо­ку­си­ра­на ор­га­ни­за­ци­ја, а при­мје­њу­ју је нај­у­спје­ шни­је свјет­ске ком­па­ни­је. При­јем у BSC „Hall of Fa­me“ по­твр­ђу­ је при­пад­ност „М:телa“ ком­па­ни­ја­ма са нај­бо­љом стра­те­ги­јом у сви­је­ту. „М:тел“ ће би­ти пред­ста­вљен као при­мјер успје­шно­ сти у на­ред­ном из­да­њу ма­га­зи­на „Har­vard Bu­si­ness Re­vi­ew“.

132

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

ње ко­је се до­дје­љу­је ве­о­ма ма­лом бро­ ју ор­га­ни­за­ци­ја, оним са до­стиг­ну­тим вр­х ун­ским ре­зул­та­ти­ма у по­сло­ва­њу уз ко­ри­шће­ње Нор­тон-Ка­план си­сте­ма стра­те­шког ме­наџ­мен­та. Ове го­ди­не на­ гра­ду је до­би­ло че­тр­на­ест ор­га­ни­за­ци­ја из два­на­ест зе­ма­ља, са пет кон­ти­не­на­та. Из­ме­ђу оста­лих, ово пре­сти­жно при­ зна­ње до са­да су до­би­ли: „AT&T Ca­na­ da“, „Turk­cell Su­per­on­li­ne“, „Mo­bi­star“, „Mo­to­ro­la“, „Si­mens“ („In­for­ma­tion & Com­mu­ni­ca­tion Mo­bi­le“), „Cysco Systems Inc.“, „BMW“, „VW Bra­zil“, „TA­TA Mo­tors In­dia“, „Sa­atchi & Sa­atchi“, „Hil­ton“, „Ca­ non USA“... ПО НАЈ­ВИ­ШИМ СТАН­ДАР­ДИ­МА – Ком­па­ни­ја „М:тел“ је у Бо­сто­ну по­ ста­ла дио по­слов­не ели­те од 194 ор­га­ни­ за­ци­је из 40 зе­ма­ља сви­је­та, укљу­чу­ју­ћи ве­ли­ке кор­по­ра­ци­је, вла­ди­не и не­вла­ ди­не ор­га­ни­за­ци­је. По­себ­но за­до­вољ­ ство је до­би­ти ова­кву по­твр­ду успје­ха, те ста­ти ра­ме уз ра­ме са нај­бо­љим ор­ га­ни­за­ци­ја­ма сви­је­та, чи­ја је ље­стви­ца успје­ха по­диг­ну­та ви­со­ко – ка­же Го­ран Вла­о­вић, ге­не­рал­ни ди­рек­тор „М:те­ла“, на­гла­ша­ва­ју­ћи да су стал­но члан­ство у „Hall of Fa­me“ и при­зна­ње „Па­ла­ди­ју­ма“ до­каз да је стра­те­ги­ја ње­го­ве ком­па­ни­је пот­пу­но у скла­ду са нај­при­зна­ти­јом ме­

то­до­ло­ги­јом у сви­је­т у, чи­ме је по­твр­ђен ква­ ли­тет стра­те­шког упра­ вља­ња у њој. – Хва­ла про­фе­со­ри­ма Нор­то­ну и Ка­пла­ну и „Па­ла­ди­јум Гру­пи“, ко­ји су пре­по­ зна­ли на­ша на­сто­ја­ња да успје­шно при­ми­је­ни­ мо нај­бо­љу ме­то­до­ло­ги­ ју у обла­сти стра­те­шког ме­наџ­мен­та и још ви­ше се при­бли­жи­мо успје­ шним свјет­ским ком­па­ ни­ја­ма. Да­нас је ја­сно да про­мје­не на тр­жи­шту из­и­ску­ју про­мје­ну по­ слов­них мо­де­ла, што је по­себ­но бит­но у обла­ сти те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја. У тој обла­сти про­мје­не се де­ша­ва­ју из­у­зет­но бр­зо, па ефи­ка­сна стра­ те­ги­ја и при­мје­на нај­са­ вре­ме­ни­јих стан­дар­да по­ста­је кру­ци­јал­на, уко­ ли­ко же­ли­те ду­го­роч­но оп­ста­ти. Иако по­слу­је у зе­мљи оп­те­ре­ће­ној со­ци­јал­ним и еко­ном­ским про­бле­ ми­ма и тур­бу­лент­ном ис­то­ри­јом, на­гла­сио је Вла­о­вић, „М:тел“ у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни пру­жа услу­ге по­пут нај­ве­ћих свјет­ских те­ле­ко­му­ни­ка­ци­о­них ком­па­ни­ја. У по­ сљед­њих не­ко­ли­ко го­ ди­на „М:тел“ је обо­рио број­не по­слов­не ре­кор­де у бал­кан­ским окви­ри­ма, им­пле­мен­ти­ра­ју­ћи нај­ са­вре­ме­ни­је тех­но­ло­ги­ је и по­сти­жу­ћи нај­бо­ље фи­нан­сиј­ске ре­зул­та­те у сво­јој бран­ши у БиХ. Све то не би би­ло мо­гу­ће без ефи­ка­сног стра­те­шког упра­вља­ња. При­ мје­на BSC ме­то­до­ло­ги­је основ је ком­па­ ни­ји „М:тел“ за по­ди­за­ње ље­стви­це по­ слов­ног успје­ха из мје­се­ца у мје­сец.

– По на­шим са­зна­њи­ма, „М:тел“ је је­ди­на ком­па­ни­ја у БиХ ко­ја им­пле­мен­ ти­ра BSC ме­то­до­ло­ги­ју – ка­же Вла­о­вић.

– У том кон­тек­сту, ово при­зна­ње би­ће под­стрек не са­мо за нас, не­го и за дру­ге

ком­па­ни­је у БиХ, ко­је ће, вје­ру­је­мо, сли­ је­ди­ти наш при­мјер, што ће ути­ца­ти на уна­пре­ђе­ње по­сло­ва­ња и жи­во­та на на­ шим про­сто­ри­ма. Пре­сти­жна на­гра­да, сва­ка­ко, при­па­да ци­је­лом „М:те­ло­вом“ ти­му, ко­ји сво­јом про­фе­си­о­нал­но­шћу по­ста­вља но­ве стан­дар­де по­слов­ног успје­ха на по­слов­ној ма­пи ју­го­и­сточ­не Евро­пе. s SRPSK A  No 8-9  2014

133

В е­з е

ПРИ­МЈЕ­РАН ПО­ДУ­ХВАТ КОМ­ПА­НИ­ЈЕ „М:ТЕЛ“

До­бро дје­ло Још јед­на у ни­зу ве­ли­ких дру­штве­но од­го­вор­них ак­ци­ја ове ком­па­ни­је – #до­бро­дје­ло ­ – за­ми­шље­на је та­ко да на је­дин­ствен на­чин омо­гу­ћи сви­ма да учи­не не­што за сво­је нај­бли­же, али и за ма­ли­ша­не из сво­је оп­шти­не. Оп­шти­ни са нај­ви­ше при­ја­вље­них до­брих дје­ла ком­па­ни­ја ће по­к ло­ни­ти дје­чи­је игра­ли­ште

„Д

о­бро се до­брим вра­ћа.“ Том по­зна­том мак­си­мом во­де се нај­бо­љи ме­ђу на­ма, па та­ко и ком­па­ни­ја „М:тел“. У мје­се­цу да­ри­ва­ња, де­цем­бру, ком­па­ни­ја је по­кре­ну­ла још јед­ну ве­ли­ку дру­штве­но од­го­вор­ну ак­ ци­ју „До­бро дје­ло“, ко­јом ће на ори­ги­на­ лан на­чин на­гра­ди­ти до­бра дје­ла. Ка­ко би сље­де­ћа го­ди­на би­ла у зна­ку до­брих дје­ла, про­је­кат #до­бро­дје­ло тра­ја­ће на­ ред­них го­ди­ну да­на, у ци­је­лој БиХ. Овај про­је­кат омо­гу­ћа­ва по­је­дин­ци­ма да ма­ лим ства­ри­ма и до­брим дје­ли­ма учи­не не­што за сво­је нај­бли­же, али и из­бо­ре дје­чи­је игра­ли­ште за ма­ли­ша­не из сво­је оп­шти­не. Сва­ко­днев­но смо свје­до­ци до­брих дје­ла ко­ја љу­ди чи­не, али шта је то у на­ ма што нас по­кре­ће да не­се­бич­но по­ма­ же­мо дру­ги­ма? Пси­хо­ло­зи ка­жу да дје­ ло­ва­ње у име дру­гих љу­ди по­ма­же да се и са­ми осје­ћа­мо при­јат­ни­је. Ова­кво по­ на­ша­ње ути­че на нас и фи­зич­ки, а све је ве­ћи број на­уч­ни­ка ко­ји вје­ру­је да чи­ ње­ње до­брих дје­ла по­зи­тив­но ути­че на на­ше здра­вље. Учи­ње­на до­бра дје­ла у овом про­јек­ ту за­би­ље­же­на су и до­ступ­на on­li­ne, на адре­си www.do­bro­dje­lo.com. Та­мо је и ин­тер­ак­тив­на ма­па до­брих дје­ла, ко­ја ће мо­ћи да бу­де ис­пу­ња­ва­на у на­ред­них 365 да­на. Сви ко­ји же­ле мо­гу, на овом сај­т у, да за­би­ље­же сво­је до­бро дје­ло, иза­бе­ру мје­сто ода­кле до­ла­зе и по­ста­ве линк, ви­део или фо­то­гра­фи­ју ко­ји опи­ су­ју не­ко учи­ње­но до­бро дје­ло. До­бра дје­ла не ди­је­ли­мо на ве­ли­ка и ма­ла, сва су ва­жна. Ево ка­ко мо­гу из­гле­ да­ти до­бра дје­ла: • Да­нас сам по­мо­гао ком­ши­ји да ис­ ци­је­па др­ва. #до­бро­дје­ло

По­ру­ка Ком­па­ни­ја „М:тел“ и овим про­јек­том же­ли по­ру­чи­ти да је ва­жно чи­ни­ти до­бра дје­ла, јер је јед­но си­гур­но – све је про­ла­ зно, осим до­брих дје­ла ко­ја сте за дру­ге учи­ни­ли.

•П о­мо­гао сам дру­гу да по­пра­ви оцје­ ну из ма­те­ма­ти­ке. #до­бро­дје­ло •О чи­стио сам дво­ри­ште јед­ној ба­ки. #до­бро­дје­ло •М ој при­ја­тељ је до­бро­вољ­ни да­ва­ лац кр­ви. #до­бро­дје­ло Да­кле, гра­ни­це до­брих дје­ла не по­ сто­је, а си­гур­ни смо да ће ови при­мје­ри мо­ти­ви­са­ти љу­де до­бре во­ље да се при­ дру­же ак­ци­ји и по­ста­ну ње­ни ам­ба­са­ до­ри. Сви ко­ји же­ле да бу­ду дио ове ве­ли­ке ак­ци­је, за­јед­но са ком­па­ни­јом „М:тел“, мо­гу на сво­јој оми­ље­ној дру­штве­ној мре­жи („Fa­ce­bo­ok“, „Twit­ter“, „In­sta­gram“, „Tum­blr“...) по­ди­је­ли­ти сво­ју ма­лу при­ чу под ха­шта­гом #до­бро­дје­ло. Уче­сни­ ци мо­гу мо­ти­ви­са­ти и сво­је нај­бли­же да пре­ко дру­штве­них мре­жа по­ди­је­ле при­ ја­вље­но до­бро дје­ло, ка­ко би сви за­јед­но би­ли ко­рак бли­же дје­чи­јем игра­ли­шту. s

SRPSK A  No 8-9  2014

135

До н а ц и ј а

„М:ТЕЛ“ ПО­МО­ГАО УНИ­ВЕР­ЗИ­ТЕТ­СКОЈ БОЛ­НИ­ЦИ „КЛИ­НИЧ­КИ ЦЕН­ТАР БА­ЊА­ЛУ­КА“

Подршка

хуманости

За­хва­љу­ју­ћи по­др­шци ове ком­па­ни­је, об­но­вље­на је уну­тра­шњост згра­де Хи­рур­ги­је. На­ро­чи­та па­жња по­све­ће­на је уре­ђе­њу бо­ле­снич­ких со­ба и про­сто­ра ин­тен­зив­не ње­ге. На­ба­вљен је и но­ви агре­гат, нео­п­хо­дан за ста­бил­ност у снаб­ди­је­ва­њу елек­трич­ном енер­ги­јом. Ово је још јед­на у ни­зу дру­штве­но од­го­вор­них ак­тив­но­сти „М:те­ла“

Ч

ек у ври­јед­но­сти 45.000 КМ у Ба­ ња­лу­ци је 26. де­цем­бра ге­не­рал­ ни ди­рек­тор ком­па­ни­је „М:тел“ Го­ран Вла­о­вић сим­бо­лич­но уру­чио вр­ ши­о­цу ду­жно­сти ге­не­рал­ног ди­рек­то­ ра Уни­вер­зи­тет­ске бол­ни­це „Кли­нич­ки цен­тар Ба­ња­лу­ка“ проф. др Мир­ку Ста­

При­бли­жа­ва­ње До­га­ђа­ју је при­су­ство­вао и Вла­ди­мир Ни­ко­лић, ге­не­рал­ни кон­зул Ре­пу­бли­ке Ср­би­је у БиХ. Ху­ма­ни ге­сто­ви ком­па­ни­ја по­ пут „М:те­ла“, ре­као је, још ви­ше при­бли­жа­ва­ју и спа­ја­ју на­ше про­сто­ре.

136

SRPSK A  БРОЈ 8-9  2014

не­ти­ћу. За­хва­љу­ју­ћи овој ври­јед­ној до­ на­ци­ји и при­ја­тељ­ској по­др­шци „М:те­ ла“, са­ни­ран је уну­тра­шњи про­стор згра­де Хи­рур­ги­је, на­ро­чи­то бо­ле­снич­ке со­бе, ин­тен­зив­на ње­га и ход­ни­ци. На­ ба­вљен је и угра­ђен но­ви агре­гат, нео­ п­хо­дан за на­па­ја­ње објек­та у слу­ча­ју пре­ки­да нор­мал­ног снаб­ди­је­ва­ња елек­ трич­ном енер­ги­јом.

– Са за­до­вољ­ством про­мо­ви­ше­мо ову ак­тив­ност. Же­ли­мо да по­ка­же­мо да по­сто­је ком­па­ни­је ко­је пре­по­зна­ју ко­ ли­ко је за гра­ђа­не Ре­пу­бли­ке Срп­ске ва­ жно по­сто­ја­ње Уни­вер­зи­тет­ске бол­ни­це

„Кли­нич­ки цен­тар Ба­ња­лу­ка“ – ре­као је проф. др Мир­ко Ста­не­тић. – Ову до­на­ ци­ју смо ис­ко­ри­сти­ли упра­во та­мо гдје је нај­по­треб­ни­је. Са­да је не­у­по­ре­ди­во угод­ни­ји бо­ра­вак на­ших па­ци­је­на­та, ко­ ји и је­с у у сре­ди­шту на­ше па­жње. На­ша ми­си­ја је ефи­ка­сно пру­жа­ње ква­ли­тет­ них здрав­стве­них услу­га ста­нов­ни­штву Ре­пу­бли­ке Срп­ске и ши­рег ре­ги­о­на, на се­кун­дар­ном и тер­ци­јар­ном ни­воу здрав­стве­не за­шти­те, кроз кон­ти­ну­и­ра­ но ула­га­ње у раз­вој, кре­и­ра­ње и усва­ја­ ње ино­ва­тив­них рје­ше­ња и по­бољ­ша­ње са­рад­ње са за­јед­ни­цом, ра­ди уна­пре­ђе­ ња здрав­стве­не за­шти­те и усло­ва ко­ји ути­чу на здра­вље. ХУ­МА­НОСТ КАО ДРУ­ШТВЕ­НИ ПРИН­ЦИП Ком­па­ни­ја „М:тел“ је­дан је од нај­ве­ћих при­ја­те­ља и до­на­то­ра Уни­вер­зи­тет­ске бол­ни­це „Кли­нич­ки цен­тар Ба­ња­лу­ка“ већ ду­ги низ го­ди­на, те је ова до­на­ци­ја на­ста­вак са­рад­ње и ре­зул­тат пре­по­зна­ ва­ња по­тре­ба да се по­бољ­ша­ју усло­ви ли­је­че­ња и ра­да у нај­ве­ћој здрав­стве­ној уста­но­ви у Ре­пу­бли­ци Срп­ској.

– Ово је са­мо јед­на из ни­за дру­штве­ но од­го­вор­них ак­тив­но­сти ко­је „М:тел“ спро­во­ди – на­гла­сио је ге­не­рал­ни ди­рек­ тор ком­па­ни­је Го­ран Вла­о­вић. – Дра­го ми је да го­ди­ну, у ко­јој смо све ври­је­ме ра­ди­ли на ко­рист дру­штва у ко­јем по­ слу­је­мо, за­вр­ша­ва­мо упра­во ова­ко: ства­ ра­ју­ћи усло­ве за бо­љи рад ба­ња­луч­ке Хи­ рур­ги­је. Јер за­да­так свих нас је да сви­јет учи­ни­мо што бо­љим мје­стом. На­да­мо се да ће тај при­мјер ху­ма­но­сти сли­је­ди­ти и дру­ге ком­па­ни­је, ка­ко би­смо за­јед­нич­ ким на­по­ри­ма по­мо­гли они­ма ко­ји­ма је по­моћ нај­по­треб­ни­ја и та­ко ути­ца­ли на ква­ли­тет жи­во­та на овим про­сто­ри­ ма. Са искре­ним за­до­вољ­ством, же­лим да уру­чим сим­бо­лич­но овај чек и не­ка овај дан на кра­ју те­ку­ће го­ди­не озна­чи по­че­так бо­ље го­ди­не за ба­ња­луч­ку Хи­ рур­ги­ју. Уру­че­њу до­на­тор­ског че­ка при­с у­ство­ вао је ми­ни­стар здра­вља и со­ци­јал­не за­ шти­те Ре­пу­бли­ке Срп­ске Дра­ган Бог­ да­нић, ко­ји је по­здра­вио ова­кву вр­сту ак­тив­но­сти ком­па­ни­је „М:тел“, ис­ти­чу­ ћи да је са­рад­ња са овом ком­па­ни­јом, на свим ни­во­и­ма дру­штве­не од­го­вор­но­сти, на за­вид­ном ни­воу. 

Но­ва по­слов­ни­ца „M:тела“ Ка­ко би на нај­бо­љи на­чин оби­ље­жи­ла из­у­зет­но успје­шну 2014. го­ди­ну, ком­па­ни­ја „М:тел“ је 24. де­ цем­бра све­ча­но отво­ри­ла још јед­ну но­ву по­слов­ни­цу у Ба­ња­лу­ци, у ули­ци Ве­се­ли­на Ма­сле­ше број 3 (или, ка­ко је Ба­ња­лу­ча­ни зо­ву, Го­спод­ској ули­ци). Но­ва по­слов­ни­ца је у ам­би­јен­ту уре­ђе­ном у скла­ду са нај­са­вре­ме­ни­јим трен­до­ви­ма ди­зај­на и функ­ци­о­ нал­но­сти. Све­ча­ном пре­си­је­ца­њу врп­це и зва­нич­ном по­чет­ку ра­да при­су­ство­ва­ли су број­ни гра­ђа­ни, ме­ди­ји и по­слов­ни са­рад­ни­ци ком­ а­ни­је. п Та­ко је ком­па­ни­ја „М:тел“ за­о­кру­жи­ла го­ди­ну у ко­јој је оства­ри­ла зна­чај­не по­ слов­не ре­зул­та­те, го­ди­ну у ко­јој је би­ло мно­го раз­ло­га за за­до­вољ­ство: од сти­ца­ња пре­сти­жне ти­ту­ле нај­про­фи­ та­бил­ни­је ком­па­ни­је у БиХ у сво­јој бран­ши, пре­ко свјет­ ске на­гра­де за стра­те­шко упра­вља­ње, успје­шног пре­ ва­зи­ла­же­ња по­сље­ди­ца не­ за­пам­ће­них по­пла­ва, до, ето, отва­ра­ња још јед­не по­слов­ ни­це у цен­тру Ба­ња­лу­ке.

На­кон отва­ра­ња, а по­во­дом до­ла­зе­ћих пра­зни­ка, ком­па­ни­ја је при­сут­ни­ма по­кло­ни­ла 100 ку­ти­ја са но­ во­го­ди­шњим укра­си­ма. Тро­је нај­срећ­ни­јих у ку­ти­ја­ ма је про­на­шло и ва­у­че­ре за по­себ­не по­кло­не, ко­је су мо­гли од­мах пре­у­зе­ти у но­вој по­слов­ни­ци. А пр­вих 100 по­сје­ти­ла­ца ко­ји су оба­ви­ли не­ку ак­тив­ност у но­ вој по­слов­ни­ци до­би­ло је, у знак за­хвал­но­сти, но­во­ го­ди­шњи „М:тел“ па­ке­тић. s

SRPSK A  No 8-9  2014

137

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

Mi stvaramo život Мы создаем жизнь.

We create life U 30 zemalja, na 5 kontinenata В более 30 стран мира, на 5 континентах In over 30 countries, on 5 continents

Najbolje iz Srbije Самое лучшее из Сербии Best from Serbia

Institut za ratarstvo i povrtarstvo Институт полеводства и овощеводства Institute of Field and Vegetable Crops Tradicija od 1938. godine / Традиция с 1938 года / Tradition since 1938 Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Srbija

www.nsseme.com

Енергија Српске!

Мјешовити холдинг ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ АД Требиње, Степе Степановића бб (+387 59) 277-101, (+387 51) 343-900 www.ers.ba