Issuu on Google+

EU 5 € ♦ GB 3,5 £ ♦ USA 7 $ ♦ CH 7 CHF ♦ 40 NOK ♦ 45 SEK ♦ 500 HUF ♦ HR 20 HRK ♦ MK 200 MKD ♦ CG 3 € ♦ SRB 290 DIN

година I  број 2, 2013.  цијена 5 KM www.nacionalnarevija.com

Завјештања и чекања

DA BO|URI OPET PROCVJETAJU


ПРИНЦИП ПРИНЦИП ПРЕС ПРЕС

„Од злата јабука“ ТВ ИЗДАЊЕ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ“! Получасовна колажна емисија о Србији, њеним пределима и људима, варошима и обичајима, културно-историјском наслеђу и привредно-туристичким потенцијалима. Путописи, портрети, предања, мелодије. Најлепше из Србије, зналачки и с љубављу! > РТВ Републике Српске (РТРС), сваке недеље, 15:30 > Ускоро и на Радио-телевизији Србије (РТС)


П Р О Л О Г

Из­да­вач „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник Ми­шо Ву­јо­вић Уред­ник Бра­ни­слав Ма­тић

МО­ДЕР­НОСТ ТРА­ДИ­ЦИ­ЈЕ, И ОБР­НУ­ТО

Без ра­став­ног М

Тех­нич­ки уред­ник Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић Са­рад­ни­ци Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Не­бој­ша Је­врић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић, Бо­јан Ман­дић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Зо­ран Пе­ја­ши­но­вић, Сло­бо­дан Кр­стић, Сан­дра Кља­јић, Бо­рис Чи­кић, Сен­ка Три­вић, Сан­дра Јо­со­вић, Ва­ња Те­пић, Љу­би­ша Три­вић, Да­ја­на Ко­ро­ли­ја, Рад­ми­ла Ђе­вић, Ве­сна Ка­пор, Алек­сан­дра Рај­ко­вић Мар­ке­тинг Мир­ко Ву­јо­вић, Ире­на Сто­лић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман Је­ле­на Јо­вић, Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, Ми­лен­ко Ва­си­лић Штам­па „Пор­тал“, Бе­о­град Пред­став­ни­штво за Ре­пу­бли­ку Срп­ску „Прин­цип Прес РС“ Але­ја Све­тог Са­ве 7, 78000 Ба­ња­лу­ка Тел/Факс: +387 (51) 304 360 srp­ska­@na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com Ди­ја­на Пет­ко­вић, ди­рек­тор Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“, 12/24 Loch Stre­et, 3182 St Kil­da West, VIC Је­ле­на Јан­ко­вић, ди­рек­тор

ве­зни­ка

е­ђу вје­штач­ким по­дје­ла­ма ко­ји­ма су нас о ја­ду за­ба­ви­ли у пр­о­те­клих сто­ти­нак го­ди­на, јед­на од нај­бе­сми­сле­ни­ јих је су­прот­ста­вља­ње тра­ди­ци­је и мо­дер­не. Тре­зве­ном чо­вје­ ку је ја­сно да ту ни­ка­кве на­пе­то­сти не­ма, ни­ка­квог „ра­став­ног ве­зни­ка“. Ми­ле­ни­јум­ска тра­ди­ци­ја, пре­не­та до нас од пр­вог об­ја­вље­ња Твор­ца у Тво­ре­ви­ни, те­мељ је на ко­јем по­чи­ва сва­ ка но­ва ге­не­ра­ци­ја и сва­ка мо­дер­на. И сва­ка мо­дер­на је об­лик кр­оз ко­ји жи­ви и оспо­ља­ва се древ­на тра­ди­ци­ја, то је ње­но ту­ма­че­ње и пре­и­спи­ти­ва­ње, до­гра­ђи­ва­ње и на­ста­вља­ње. „Чо­вјек ни­је ме­ха­нич­ка лут­ка пред­о­дре­ђе­ња. Тра­ди­ци­ја ни­ је ка­вез у ко­ји смо упа­ли ро­ђе­њем и у ко­јем ће­мо као су­жњи тру­ну­ти, из­го­ва­ра­ју­ћи до смр­ти ‘ту­ђе исти­не’ као ман­тре. Сва­ ка лич­ност, сва­ка ге­не­ра­ци­ја и на­род по­зва­ни су да тра­же сво­ је од­го­во­ре на вјеч­на пи­та­ња... Оно нај­бо­ље до че­га до­ђе­мо на свом аутен­тич­ном бо­го­тра­жи­тељ­ском пу­т у, на­рав­но, би­ ће при­ло­же­но у тре­зо­ре Тра­ди­ци­је и пре­да­то да­ље. Јед­ног без дру­гог, за­пра­во, не би ни мо­гло би­ти. Тра­ди­ци­ја би по­ста­ла ‘свје­тлост иш­че­зла иза за­сто­ра’, ‘Ри­јеч ко­ју ни­ко ов­дје не ра­зу­ ми­је’, ‘све­ла ру­жа Исти­не’; сва­ка мо­дер­на, кад се од­ба­це кар­не­ вал­ске ма­ске и утих­не гра­ја сви­је­та, све­ла би се на убо­гу ти­кву без кор­је­на од­ба­че­ну на пу­сто­по­љи­ни исто­ри­је.“ Сто­га, На­ци­о­нал­на ре­ви­ја пр­о­же­та је љу­ди­ма ко­ји то зна­ју и та­ко ства­ра­ју, од ис­тра­жи­ва­ча ви­зан­тиј­ског гра­да на Ко­за­ри до умјет­нич­ке ко­ло­ни­је на Пли­ви, од Град­ског по­зо­ри­шта „Ја­ за­вац“ до ет­но-гру­пе „Траг“. А оста­ло у овом бр­о­ју углав­ном при­па­да ље­т у. Отуд то­ли­ко во­да, шу­ма и ва­зду­ха, и оне ла­ко­ће ко­ја пр­о­ми­не пред на­ма као сви­лен вео у су­тон. 

Покровитељ издања:

EU 5 € ♦ GB 3,5 £ ♦ USA 7 $ ♦ CH 7 CHF ♦ 40 NOK ♦ 45 SEK ♦ 500 HUF ♦ HR 20 HRK ♦ MK 200 MKD ♦ SRB 290 RSD ♦ CG 3 €

година I  број 2, 2013.  цијена 5 KM www.nacionalnarevija.com

Завјештања и чекања

број 2· 2013.

DA BO|URI OPET PROCVJETAJU

· BOGOTRA|ITEQI · ODLIKOVAWA · ARENA · STIL

На на­слов­ној стра­ни: ­ Ет­но гру­па „Траг“ (По фо­то­гра­фи­ји Г. Пивашевића)

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 008(497.6 Република Српска) ISSN 2334-850X, COBISS.SR-ID 199401228

04

ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Партнери издања:

РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА

РТВ СРПСКЕ


САДРЖАЈ Витраж 04 ПРО­ЛОГ 06 ХРО­НИ­КА

Путоказ 10 АЛ­БУМ: ВИ­ДИ­КОВ­ЦИ СРП­СКЕ 16 ВО­ДИЧ: КРУ­ПА НА ВР­БА­СУ 24 СТА­ЗЕ: ЦАР­С ТВО ГЉИ­ВА НА ЛИ­СНИ 28 БИ­ЉЕ­ЗИ: ПО­ПО­ВО ПО­ЉЕ, ХЕР­ЦЕ­ГО­ВИ­НА 32 ОД­РЕ­ДИ­ШТЕ: НА­ЦИ­ОН ­ АЛ­НИ ПАРК „СУ­ТЈЕ­СКА“ 40 НО­ТЕС: У ОБ­У­ДОВ­ЦУ, НАФТ­НОМ СЕ­ЛУ 44 ПОД­ЗЕ­МЉЕ: ПЕ­ЋИ­НА РАС­ТУ­ША, КОД ТЕ­С ЛИ­ЋА 50 ХО­ДО­ЧА­ШЋА: ЗА­ВИ­ЧАЈ СРП­СКОГ ХО­МЕ­РА

Читанка 56 ОТ­КРИ­ЋА: ВИ­ЗАН­ТИЈ­СКИ ГРАД НА КО­ЗА­РИ 62 СИМ­Б О­ЛИ: БА­ЊА­ЛУЧ­КИ КА­С ТЕЛ 70 ЖИ­ВОТ, РО­МА­НИ: ЖА­НА МЕР­КУС, УСТА­НИК

Људи 79 СВЕ­ТИ­О­НИ­ЦИ: ВЛА­ДО МИ­ЛО­ШЕ­ВИЋ 112 ПО­БЈЕД­НИК: ИВА­НА НИН­КО­ВИЋ

Култура 82 ДО­ГА­ЂАЈ: СУ­ЂЕ­ЊЕ ГА­ВРИ­ЛУ ПРИН­ЦИ­ПУ 88 ФИЛМ: ДУ­ГИ ПРА­ЗНИК КРАТ­КОГ МЕ­ТРА 94 СЦЕ­НА: ГРАД­СКО ПО­ЗО­РИ­ШТЕ „ЈА­ЗА­ВАЦ“ 98 СУ­СРЕ­ТИ: „ДУ­КАТ­ФЕСТ“ 104 ЗВУ­ЦИ: ЕТ­НО ГРУ­ПА „ТРАГ“ SRPSK A  No 2  2013

05


В И Т Р А Ж

Т РАК А >> Кул­т ур­но на­сље­ђе Хи­лан­да­ра би­ће ди­ги­та­ли­зо­ва­но и са­чу­ва­но у елек­ трон­ској фор­ми, па ће та­ко ви­ше од 1.000 ико­на, 507 ру­ко­пи­сних по­ве­ ља и ве­ли­ки број дру­гих дра­го­цје­ но­сти трај­но би­ти до­ступ­но на­уч­ ној и ши­рој кул­т ур­ној јав­но­сти. >> По­во­дом оби­ље­жа­ва­ња осам­на­е­сте го­ди­шњи­це од про­го­на Ср­ба из Ре­ пу­бли­ке Срп­ске Кра­ји­не – ка­да је у здру­же­ној ак­ци­ји вој­ске Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске и ње­них ме­ђу­на­род­них мен­то­ра за три да­на са вје­ков­них ог­њи­шта про­тје­ра­но пре­ко 220.000 љу­ди а ви­ше од 2.000 ци­ви­ла уби­ је­но – 4. ав­гу­ста ши­ром Срп­ске слу­же­ни су па­ра­сто­си, а на Гро­бљу Све­ти Пан­те­ли­ја у Ба­ња­лу­ци по­ло­ же­ни ви­јен­ци. >> Ка­мен те­ме­љац Спо­мен хра­ма Вас­ кр­се­ња Хри­сто­вог у Пре­би­лов­ци­ ма осве­штан је 3. ав­гу­ста, а по­сли­ је ли­т ур­ги­је уми­ро­вље­ни епи­скоп за­хум­ско-хер­це­го­вач­ки Ата­на­си­је слу­жио је и по­мен за ви­ше од 4.000 Ср­ба стра­да­лих у до­ли­ни Не­ре­тве од уста­ша у Дру­гом свјет­ском ра­т у (њи­хо­ве мо­шти са­да се на­ла­зе у не­ ка­да­шњој пре­би­ло­вач­кој шко­ли). >> Књи­гом Слу­жба пу­сти­ња­ку це­тињ­-­ ­ском Ма­ти­је Бећ­ко­ви­ћа, Срп­ска књи­жев­на за­дру­га при­дру­жи­ла се оби­ ље­жа­ва­њу дви­је сто­ти­не го­ди­на од ро­ђе­ња ве­ли­ког срп­ског пје­сни­ка, вла­ди­ке и др­жав­ни­ка Пе­тра Дру­гог Пе­тро­ви­ћа Ње­го­ша. >> Књи­га Хор беч­ких дје­ча­ка у си­на­го­ ги пје­сни­ка Пе­ре Зуп­ца овјен­ча­на је на­гра­дом на ово­го­ди­шњем Ме­ ђу­на­род­ном књи­жев­ном су­сре­т у „Шу­шњар 2013“, а на­гра­да „Сло­во Под­гр­ме­ча“, за дје­ло мо­ти­ви­са­но за­ви­ча­јем, при­па­ла је Жив­ку Пе­ри­ ћу за ро­ман Бал­кан­ски ре­ци­див.

06

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

За по­нос Пре­вој Че­мер­но, кључ­на ве­за Хер­це­го­ви­не са оста­ лим ди­је­ло­ви­ма Срп­ске и са Ср­би­јом, за­вр­шен је по­ сли­је ви­ше­го­ди­шњих на­по­ра и по­чет­ком ав­гу­ста пу­ штен у са­о­бра­ћај. Ко­му­ни­ка­циј­ски про­блем стар ви­ше од сто го­ди­на, са ко­јим су се не­у­спје­шно хва­та­ле у ко­ штац и Аустро-Угар­ска и со­ци­ја­ли­стич­ка Ју­го­сла­ви­ ја, нај­зад је ри­је­шен. Уло­же­но је 72 ми­ли­о­на ма­ра­ка из Раз­вој­ног про­гра­ма Срп­ске, до­дат­них 15 ми­ли­о­на ма­ра­ка уло­жио је „Ин­те­ грал ин­же­ње­ринг“, из­во­ђач ра­до­ва. Од 2008, ка­да је је овај гра­ди­тељ­ски по­ду­ хват за­по­чет, из­ гра­ђен је нај­ду­жи ту­нел у БиХ (2.108 ме­та­ра), је­дан кра­ ћи ту­нел, ви­ше ма­лих мо­сто­ва, ви­ја­дукт ду­жи­не 409 и ви­си­не 40 ме­та­ра, са­вла­да­на ви­син­ска раз­ли­ка од 314 ме­та­ра, са­ни­ра­но ве­ли­ко и ком­пли­ко­ва­но кли­зи­ште... Прак­тич­на ко­рист за ве­ли­ки број љу­ди и при­вре­ду Срп­ске је огром­на.

„Пу­пин“ у Ба­ња­лу­ци Углед­ни срп­ски на­уч­ни Ин­сти­т ут „Ми­ха­и­ло Пу­пин“ у сеп­тем­бру ће нај­зад би­ти отво­рен и у Ба­ња­лу­ци. Пре­ ма спо­ра­зу­му Ин­сти­т у­та из Бе­о­гра­да и Пред­став­ни­ штва Срп­ске у Ср­би­ји, ба­ња­луч­ки Ин­сти­т ут има­ће све ре­с ур­се и мо­гућ­но­сти као и бе­о­град­ски. „Ин­сти­т ут у Ба­ња­лу­ци не­ће жи­вје­ти од др­жав­них суб­вен­ци­ја, не­го ће иза­ћи на ко­мер­ци­јал­но тр­жи­ште, зна­њем и спо­соб­но­шћу осва­ја­ти про­јек­те у ши­рем ре­ ги­о­ну“, ка­же Вла­дан Ба­та­но­вић, по­моћ­ник ди­рек­то­ра ове уста­но­ве у Бе­о­гра­ду. „Да­ће­мо шан­с у мла­дим струч­ ња­ци­ма. По­ка­за­ће­мо да љу­ди са уни­вер­зи­те­та мо­гу да обез­бје­де сво­ју ег­зи­стен­ци­ју у тех­нич­ко-тех­но­ло­шким на­у­ка­ма, ра­де­ћи ди­рект­но за при­вре­ду.“


Осам ви­је­ко­ва Сту­по­ва Ма­на­стир Ђур­ђе­ви сту­по­ви код Бе­ра­на, за­ду­жби­на жу­па­на Пр­во­сла­ва Не­ма­њи­ћа, си­нов­ца Сте­фа­на Не­ма­ ње, оби­ље­жио је по­чет­ком ав­гу­ста осам сто­ти­на го­ди­на по­сто­ја­ња. Све­ти Са­ва је упра­во ту 1219. осно­вао Бу­ди­ мљан­ску епи­ско­пи­ју Срп­ске цр­кве, јед­ну од пр­вих се­дам. Мно­го пу­та ру­шен и уви­јек из­но­ва об­на­вљан, ма­на­стир је по­знат и по то­ме што је у ње­му 1857. до­ни­је­та од­лу­ка о ује­ди­ње­њу Ва­со­је­ви­ћа са Цр­ном Го­ром. Све­ча­ној ака­де­ми­ји и ли­т ур­ги­ји у Ђур­ђе­вим сту­по­ ви­ма при­с у­ство­ва­ли су Ње­го­ва Све­тост па­три­јарх срп­ ски Ири­неј, ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­ фи­ло­хи­је, епи­скоп бу­ди­мљан­ско-ник­шић­ки Јо­а­ни­ки­је, ви­со­ки пред­став­ни­ци дру­гих пра­во­слав­них цр­ка­ва, као и нај­ви­ши др­жав­ни зва­нич­ни­ци Цр­не Го­ре и Ср­би­је.

Но­ви епи­скоп би­хаћ­ко-пе­тро­вач­ки Ње­го­во Пре­о­све­штен­ство Ата­на­си­је (Ра­ки­та) уве­ден је не­дав­но на трон епи­ско­па би­хаћ­ко-пе­тро­вач­ког. Чин све­ча­ног усто­ли­че­ња у ка­те­драл­ном Хра­му све­тих апо­ сто­ла Пе­тра и Па­вла у Бо­сан­ском Пе­тров­ цу оба­вио је Ње­го­ва Све­тост па­три­јарх срп­ски Ири­неј, уз са­слу­же­ње ви­ше ар­ хи­је­ре­ја Срп­ске пра­ во­слав­не цр­кве и при­с у­ство ве­ли­ког бро­ја вјер­ни­ка. До­ са­да­шњи епи­скоп би­х аћ­ко-пе­т ро­в ач­ ки Хри­зо­стом пре­ у­зео је Епар­хи­ју звор­нич­ко-ту­злан­ску, а вла­ди­ка Ата­на­ си­је био је на ду­жно­сти ви­кар­ног епи­ско­па хво­стан­ског. „Епар­хи­ја је те­ри­то­ри­јал­но ве­ли­ка, али има са­мо 40.000 вјер­ни­ка, углав­ном остар­је­лих љу­ди ко­ји су до­ шли из из­бје­гли­штва“, ре­као је но­во­у­сто­ли­че­ни епи­скоп би­хаћ­ко-пе­тро­вач­ки. „Мно­го је још по­ру­ше­ног, на­ро­чи­ то у људ­ским ду­ша­ма. Мно­го то­га има да се об­но­ви и по­пра­ви.“

>> Пје­сник Ве­ро­љуб Ву­ка­ши­но­вић до­бит­ник је на­гра­де „Пе­тров­дан­ ски ви­је­нац“ на ово­го­ди­шњим „Ка­ли­но­вач­ким пје­снич­ким су­ сре­ти­ма“, сед­мим по ре­ду, а осим ла­у­ре­а­та сво­је сти­хо­ве су ка­зи­ва­ ли Рај­ко Пе­тров Но­го, Ми­лан Не­ на­дић, Ђор­ђо Сла­до­је, Ми­ло­сав Те­шић, Здрав­ко Ми­ов­чић, Дра­ ган Ха­мо­вић и Ми­лу­тин Сав­чић. >> Жен­ски ка­мер­ни хор „Ба­ња­лу­ чан­ке“, под умјет­нич­ким ру­ко­ вод­ством ком­по­зи­то­ра и ди­ри­ген­та Мла­де­на Ма­то­ви­ћа, осво­ јио је сре­бр­ну ме­да­љу у ка­те­го­ ри­ји фол­клор­не му­зи­ке на Ме­ ђу­на­род­ном хор­ском так­ми­че­њу „Јо­ха­нес Брамс“, одр­жа­ном овог ље­та у ње­мач­ком гра­ду Вер­ни­ге­ ро­ду, уз уче­шће 43 хо­ра из 18 зе­ ма­ља, са че­ти­ри раз­ли­чи­та кон­ ти­нен­та. >> Мје­шо­ви­ти хор Срп­ског пје­вач­ ког дру­штва „Је­дин­ство“, ко­је ове го­ди­не оби­ље­жа­ва 120. го­ди­ шњи­цу од осни­ва­ња, на­сту­пио је у ав­гу­сту на Ме­ђу­на­род­ном хор­ском фе­сти­ва­лу „Ни­ко­ле­и­ ка-Егиа“ у Грч­кој, из­вев­ши ода­ бра­на дје­ла срп­ских и грч­ких ком­по­зи­то­ра, под ди­ри­гент­ском па­ли­цом Не­ма­ње Са­ви­ћа, са со­ пра­ном Ми­ља­ном Бре­зи­ча­нин и ба­ри­то­ном Ла­за­ром Ра­до­јом као со­ли­сти­ма. >> Из­ло­жба фо­то­гра­фи­ја „На­де­жда Пе­тро­вић: с обе стра­не објек­ ти­ва“, плод ви­ше­го­ди­шњег ис­ тра­жи­вач­ког ра­да др Ја­сне Јо­ва­ нов, управ­ни­це Спо­мен-збир­ке Па­вла Бе­љан­ског у Но­вом Са­ду, отво­ре­на је у ав­гу­сту у Му­зе­ју са­вре­ме­не умјет­но­сти Срп­ске у Ба­ња­лу­ци.

SRPSK A  No 2  2013

07


В И Т Р А Ж

Т РАК А >> Пет­на­ест за­ни­мљи­вих пред­ста­ва у раз­ли­чи­тим ам­би­јен­ти­ма има­ла је при­ли­ке да ви­ди ба­ња­луч­ка пу­бли­ ка ово­га ље­та на по­зо­ри­шном фе­ сти­ва­лу „Ри­ја­ли­ти“, по­ред оста­лих Ни­је Шек­спир, али је Ро­мео и Ју­ли­ја на ве­ли­кој сце­ни До­ма омла­ди­не, Дон Ки­хот на по­друм-сце­ни Сту­ дент­ског по­зо­ри­шта и Сан лет­ње но­ћи на по­зор­ни­ци Ка­сте­ла. >> На пе­де­сет ше­стом „Фе­сти­ва­лу фе­ сти­ва­ла“ у Тре­би­њу, ма­ни­фе­ста­ци­ ји ко­ја оку­пља нај­бо­ље пред­ста­ве ово­го­ди­шње ама­тер­ске драм­ске про­дук­ци­је Ср­би­је, Бо­сне и Хер­ це­го­ви­не и Цр­не Го­ре, по­би­је­дио је по­зо­ри­шни ан­самбл из Ста­ре Па­ зо­ве пред­ста­вом Ва­ви­лон, аутор­ ским про­јек­том пи­сца и ре­ди­те­ља Ми­ро­сла­ва Ко­жи­ка и ком­по­зи­то­ра Ми­ро­сла­ва Ба­коа. >> На­та­ша Ко­ње­вић, ака­дем­ска сли­ кар­ка из Ба­ња­лу­ке, до­бит­ни­ца је на­гра­де „Па­о­ла де Ма­њин­кор“ за рад Ше­шир­џи­ја, про­гла­шен нај­бо­ љим на кон­кур­с у „При­је­дор – град му­ра­ла“, ме­ђу 59 дру­гих, при­сти­ глих из БиХ, Ср­би­је, Ма­ке­до­ни­је, Хр­ват­ске, Ита­ли­је, Дан­ске, Хо­лан­ ди­је и Ли­тва­ни­је, а свој му­рал по­ бјед­ни­ца ће осли­ка­ти на фа­са­ди згра­де у цен­тру гра­да. >> Ја­ков Гро­ба­ров, књи­жев­ник, „по­ след­њи Мо­хи­ка­нац бе­о­град­ске умјет­нич­ке бо­е­ми­је“, „ве­ли­ка и аутен­ тич­на ур­ба­на ле­ген­да Бе­о­гра­да“ – ро­ђен у Мо­ста­ру као Ми­ла­дин Ко­ва­че­ вић – пре­ми­нуо је не­дав­но у срп­ској при­је­сто­ни­ци у 75. го­ди­ни, а тра­жио је да му на гроб­ни мра­мор укле­шу по­ру­ку: „Вра­ћам се од­мах.“ >> Да­ни­је­ла Но­ва­ко­вић, мла­да ака­ дем­ска сли­кар­ка из Ро­га­ти­це, пред­ ста­ви­ла је сво­је ства­ра­ла­штво на

08

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

Ре­га­та „Дри­на је са­мо јед­на“ – то је сло­ган под ко­јим је у ав­гу­сту одр­жа­на ре­га­та на овој ри­је­ци, од Звор­ни­ка до Ба­ње Ко­ви­ља­че, у ду­жи­ни од два­де­се­так ки­ло­ме­та­ра и уз уче­шће ви­ше сто­ти­на пло­ви­ла.

Ко­ти­за­ци­је ни­је би­ло, а на циљ­ној Жи­ћи­ној пла­жи код Ло­зни­це за све уче­сни­ке ку­ван је вој­нич­ки па­с уљ, ор­га­ни­зо­ва­но так­ми­че­ње у пе­ца­њу и ма­ла рјеч­на жур­ ка. Ма­ни­фе­ста­ци­ја је ор­га­ни­зо­ва­на де­ве­ти пут, у са­рад­ њи оп­шти­на Звор­ник у Срп­ској, Ма­ли Звор­ник и Ло­ зни­ца у Ср­би­ји.

Вјеч­на Ро­ма­ни­ја Ве­ли­ким на­род­ним са­бо­ром „Те­би, го­ро Ро­ма­ни­јо“ у пор­ти ма­на­сти­ра Све­ти Ге­ор­ги­је код Со­ко­ца, 11. ав­ гу­ста оби­ље­жен је дан ове нео­бич­не све­ти­ње осве­шта­ не при­је је­да­на­ест го­ди­на. Ма­на­стир, у на­ро­ду зван Со­ко­ли­ца, спо­мен храм је бор­ци­ма са­ра­јев­ско-ро­ма­ ниј­ске ре­ги­је по­ги­ну­лим у Отаџ­бин­ском ра­т у 1990-их. Умје­сто фре­са­ка, на зи­до­ви­ма ма­на­сти­ра је 4.000 њи­ хо­вих име­на. Го­сти су сти­гли из свих кра­је­ва Срп­ске, Ср­би­је и Цр­не Го­ре, али и из Швај­цар­ске, Ње­мач­ке, Аме­ри­ке... Пред­ста­вље­но је мно­го то­га од из­вор­не на­род­не ку­хи­ ње овог кра­ја, ру­ко­тво­ри­на, игре и пје­сме. Ова пла­ни­ на и ма­на­стир Со­ко­ли­ца сма­тра­ју се „јед­ним од пе­ча­та ства­ра­ња Ре­пу­бли­ке Срп­ске“.


ре­тро­спек­тив­ној из­ло­жби отво­ ре­ној у згра­ди ро­га­тич­ке Ста­ре гим­на­зи­је.

Ко­чи­ћев збор Ви­ше сто­ти­на умјет­ни­ка из Срп­ске и окру­же­ња уче­ство­ва­ло је од 11. до 25. ав­гу­ста на тра­ди­ци­о­нал­ној кул­т ур­ној ма­ни­фе­ста­ци­ји „Ко­чи­ћев збор“ у Стри­чи­ћи­ ма, род­ном се­лу ве­ли­ког срп­ског пи­сца Пе­тра Ко­чи­ћа. Број­ни кул­т ур­ни про­гра­ми и на­род­не игре, укљу­чу­ју­ћи и чу­ ве­ну бор­бу би­ко­ва, и ово­га пу­ та оби­ље­жи­ли су оку­пља­ња. У скло­пу „Ко­чи­ће­вог збо­ра“, дио про­гра­ма одр­жан је и у ма­на­ сти­ру Го­ми­о­ни­ца, пар­ку „Пе­ тар Ко­чић“ у Ба­ња­лу­ци, као и у Мр­ко­њић Гра­ду и Бе­о­гра­ду. Све­ча­на ака­де­ми­ја „Ко­чи­ће­во ве­че“ одр­жа­на је 24. ав­гу­ста у Бан­ском дво­ру у Ба­ња­лу­ци.

Дух Бал­ка­на „Љу­бав не зна­чи гле­да­ ти јед­но у дру­го, већ за­јед­ но гле­да­ти у истом смје­ру. Код нас Ру­са љу­бав и при­ ја­тељ­ство пре­ма Ср­би­ма ни­с у ра­ци­о­нал­ни, не­го на емо­ци­о­нал­ном ни­воу. Ми смо јед­на крв, исте смо вје­ре, мно­го смо за њу про­па­ти­ли. Ср­би су се од­ у­ви­јек бо­ри­ли за вје­ру и ги­ну­ли, умје­ли да из­др­же и 500 го­ди­на тур­ског јар­ ма и да оп­ста­ну. Ка­да ми за не­ко­га ка­жу да је Ср­ бин, од­мах се осмјех­нем. На­рав­но, знам да по­сто­је раз­ли­чи­ти Ср­би: до­бри, па­мет­ни, глу­пи... Као у би­ ло ком на­ро­ду. Али Ср­би­ја је дух Бал­ка­на“, ре­као је ве­ли­ ки ру­ски ре­ди­тељ Ни­ки­та Ми­хал­ков не­дав­но на Па­ли­ћу, при­ма­ју­ћи на­гра­ду за жи­вот­но дје­ло на та­мо­шњем Ме­ ђу­на­род­ном филм­ском фе­сти­ва­лу.

>> Ме­ђу­на­род­на умјет­нич­ка ко­ло­ ни­ја „Ла­ства“ у Тре­би­њу и овог ав­гу­ста оку­пи­ла је ства­ра­о­це из Срп­ске и ши­рег ре­ги­о­на, као и из Ру­си­је. >> Сни­ма­ње фил­ма Бра­нио сам „Мла-­ ­ду Бо­сну“ сце­на­ри­сте и ре­ди­те­ ља Ср­ђа­на Ко­ље­ви­ћа, по­све­ће­ног Га­ври­лу Прин­ци­пу и Са­ра­јев­ ском атен­та­т у, као и ци­је­лој ге­не­ра­ци­ји мла­дих оку­пље­них око иде­је „Мла­де Бо­сне“, по­че­ће у сеп­тем­бру. >> Из­ло­жба Сим­бо­ли Но­вог, че­тр­на­ ест сли­ка са мо­ти­ви­ма из Но­вог Гра­да и са ри­је­ке Уне, при­ре­ђе­на је овог ље­та у га­ле­ри­ји Кул­т ур­нообра­зов­ног цен­тра у овој ва­ро­ши, а пу­бли­ка је мо­гла да ви­ди дје­ла Мир­ја­не Кр­стев­ске, Бран­ка Јун­ ги­ћа, Не­ма­ње Па­ни­ћа, Ане Фа­фу­ лић, Ра­де Ни­ко­ли­ћа, Гор­да­не Пе­ тро­вић, Сто­јан­ке Ђор­ђић, Здрав­ка Ман­ди­ћа, Ми­ле­не Бо­шко­вић, Сло­ бо­да­на Ми­ки­ћа, Ђор­ђа Др­ља­че и Ен­ве­ра Кру­пи­ћа. >> Три­на­е­ста ме­ђу­на­род­на ли­ков­на ко­ло­ни­ја Арт сим­по­зи­јум „Ја­хо­ ри­на“ оку­пи­ла је овог ље­та сли­ ка­ре и ва­ја­ре из Шпа­ни­је, Че­шке, Ру­си­је, Сло­ве­ни­је, Ја­па­на, Ср­би­је, Цр­не Го­ре и БиХ, а те­ма је би­ла Фи­гу­ра у са­вре­ме­ној умјет­но­сти. >> У окви­��у ма­ни­фе­ста­ци­је „Ље­то на Вр­ба­с у“, ове го­ди­не одр­жан је и пр­ви Еко-фе­сти­вал „Да­ни Вр­ ба­са“, а у окви­ру ње­га ли­ков­на ко­ло­ни­ја, еко­ло­шка ра­ди­о­ни­ца, про­мо­ци­ја раф­тин­га и ка­ја­ка на Вр­ба­с у, као и ко­тли­ћи­ја­да.

SRPSK A  No 2  2013

09


А Л Б У М

 Ма­ла Кле­ка, ­ из­над обла­ка

ПО­ГЛЕД НА СВИ­ЈЕТ С ВИ­СИ­НЕ

 Врх Ото­маљ Че­мер­ни­ца (го­ре). Бр­до Цр­кви­на, ­ Тре­би­ње (до­ле)  Сред­њо­вје­ков­ни град Гре­бен, Кру­па на Вр­ба­су

Ви­ди­ков­ци Срп­ске

Д

рев­на је људ­ска те­жња да се поп­не ви­ше и ви­ди да­ље. Ви­си­на и ши­рок ви­до­круг, сим­бо­лич­ки, пре­двор­је су му­дро­сти, ста­ни­ца на пу­т у по­све­ ће­ња. „Ко на бр­ду ак’ и ма­ло сто­ји ви­ше ви­ди но онај под бр­дом.“ Са­крал­ на ге­о­гра­фи­ја, ко­ја ци­је­лу зе­мљу чи­та као текст, пла­ни­на­ма и пла­нин­ским ци­ви­ли­за­ци­ја­ма при­да­је на­ро­чи­ти зна­чај и зна­че­ња. Као што су пу­сти­ње и сте­пе „ге­о­по­ли­тич­ки ми­кро­ко­смос но­ма­да“, пла­ни­не и пла­нин­ске ци­ви­ ли­за­ци­је че­шће од дру­гих су ар­ха­ич­ке цје­ли­не по се­би, мје­ста гдје сје­ћа­ње до­пи­ре иза за­сто­ра пи­са­не исто­ри­је. Го­ре су оли­че­ње све­ште­ног, рав­ни­це цар­ског. „Ни јед­на им­пе­ри­ја ни­је има­ла свој цен­тар у пла­нин­ским обла­сти­ ма, али су у пла­ни­на­ма мно­ги са­крал­ни цен­три Тра­ди­ци­је.“ Бр­да, пла­ни­не и ви­ди­ков­ци, та чу­де­сна мје­ста уко­па­на у не­бо, ве­ли­ко су бла­го и чар Срп­ске. Оби­ље их је, у свим ди­је­ло­ви­ма, од Кра­ји­не на за­па­ду, пре­ко ру­ба По­са­ви­не на сје­ве­ру, ма­је­вич­ког и ро­ма­ниј­ског и ја­хо­рин­ског кра­ја на ис­то­ку, дуж Дри­не, Су­тје­ске и Та­ре, до Хер­це­го­ви­не на ју­гу. По­глед пу­ца пре­ко се­дам го­ра и мо­ра, у пла­вет за ко­ју ви­ше ни­си си­гу­ран да ли је пу­чи­на, или свод не­бе­ски, или „са­мо на­бор на ха­љи­ни мит­ске прин­це­зе“. Да ни­је тих уз­ви­си­на над сви­је­том, ода­кле би­смо уоп­ште са­гле­да­ли ље­по­т у сво­јих рав­ни­ца, ри­је­ка и гра­до­ва у до­ли­ни? Да ли би­смо мо­гли да схва­ти­мо за­што пти­це пје­ва­ју? „Ал­бум“ у овом из­да­њу На­ци­о­нал­не ре­ви­је, кроз фо­то­гра­фи­је Бо­ри­са Чи­ки­ћа и Сан­дре Кља­јић, во­ди нас на не­ка од тих мје­ста. Као под­сје­ћа­ње и по­зив да бу­де­те сви­је­тли, ра­до­зна­ли, па са­ми от­кри­је­те и дру­га. Или да на друк­чи­ји на­чин ви­ди­те не­ка за ко­ја ми­сли­мо да их до­бро зна­мо.  (Б. М.)

10

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


SRPSK A  No 2  2013

11


А Л Б У М

12

/

A L B U M

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


SRPSK A  No 2  2013

13


А Л Б У М

14

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


SRPSK A  No 2  2013

15


В О­Д И Ч

16

/

G U I D E

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


Уба­ви сви­јет би­стрих во­да КРУ­ПА НА ВР­БА­СУ, НА­ДО­МАК БА­ЊА­ЛУ­КЕ, МА­МИ ЉЕ­ПО­ТОМ

SRPSK A  No 2  2013

17


В О­Д И Ч Сла­по­ви и во­де­ни­це, ма­на­стир Све­тог Или­је и ста­ра цр­ква брв­на­ра, сред­њо­вје­ков­ни ­ утвр­ђе­ни град Гре­бен и ка­њон Вр­ба­са, пје­шач­ка ста­за до из­во­ри­шта Кру­пе и мра­мо­ри ­ са ста­рим за­пи­си­ма... Ово мје­сто има не­ку искон­ску сна­гу и при­влач­ност. Кад јед­ном та­мо оде­те, схва­ти­те ко­ли­ко вам је не­до­ста­ја­ло. А љу­би­те­љи сло­бод­ног пе­ња­ња, па­ра­глај­дин­га, ­ раф­тин­га и дру­гих екс­трем­них спор­то­ва има­ју по­себ­не раз­ло­ге Пи­ше: Да­мир Кља­јић

 Ма­на­стир Све­тог Или­је, XI­II ви­јек. Цр­ква брв­на­ра у ­ То­ви­ло­ви­ћи­ма, XVI­II ви­јек  Је­дан од ­ сла­по­ва на Кру­пи

18

Д

ва­де­се­так ки­ло­ме­та­ра ју­жно од Ба­ња­лу­ке Вр­бас на­пу­шта ка­њон и ула­зи у Круп­ско по­ље, а са ли­ је­ве стра­не у ње­га се ули­ва ри­је­ка Кру­ па. Упра­во на том мје­сту, крај вр­ба­ских кли­с у­ра, смје­сти­ла се Кру­па на Вр­ба­с у, се­ло са око 2.500 ста­нов­ни­ка. Мје­сто ма­ ло, али по мно­го че­му бо­га­то. И по­себ­ но и нео­до­љи­во. Сла­по­ви и во­де­ни­це на ри­је­ци Кру­пи, ма­на­стир Све­тог Или­је, сред­њо­вје­ков­ни град Гре­бен, цр­ква брв­ на­ра, са­мо су дио ча­ро­ли­је Кру­пе, ко­ја из­гле­да као да је у њој ври­је­ме ста­ло. НЕ­ТАК­НУ­ТА ПРИ­РО­ДА Ри­је­ка Кру­па је ма­ле­на. Ду­гач­ка све­ га око пет ки­ло­ме­та­ра. Уз ци­је­ли њен ток, све до са­мог из­во­ра, по­сто­ји ста­за

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

по­год­на за пје­ша­че­ње. Она, са сво­јим сла­по­ви­ма, пр­во је што ће вас осво­ји­ти ов­дје. У при­ро­ди, по­ред сла­по­ва, мо­гли би се про­во­ди­ти да­ни. Хук во­де сми­ру­ је и опу­шта, а го­то­во не­ствар­но ли­је­па при­ро­да ма­ми. Осим ка­скад­ним ди­је­лом во­до­то­ ка, Кру­па је укра­ше­на и по­себ­ном цје­ ли­ном во­де­ни­ца на­род­не ар­хи­тек­т у­ре, ко­ји се са­вр­ше­но ста­па­ју са око­ли­ном. Об­но­вље­но је пет во­де­ни­ца, дви­је су ру­ и­ни­ра­не, а прет­по­ста­вља се да их је не­ ка­да дав­но ту би­ло мно­го ви­ше. Во­де­ни­це, из­ме­ђу ко­јих се на­ла­зи др­ ве­ни мост, пра­ва су атрак­ци­ја. Ту је и је­ди­ни во­де­ни­чар у Кру­пи, Ђор­ђе Ста­ ној­чић. Днев­но са­ме­ље и по сто­ти­ну ки­ ло­гра­ма ку­ку­ру­за, пше­ни­це, ра­жи, јеч­ма, хељ­де... Сва­ко­га да­на по­ка­зу­је ту­ри­сти­


SRPSK A  No 2  2013

19


В О­Д И Ч

 Сла­по­ви ­ и во­де­ни­це ­ на Кру­пи

ма, ко­ји до­ла­зе из свих кра­је­ва, ка­ко ра­ ди во­де­ни­ца и ка­ко се пра­ви бра­шно. У Кру­пи на Вр­ба­с у на­ла­зи се и јед­ но од нај­а­трак­тив­ни­јих пе­ња­ли­шта на овом под­руч­ју (Ка­ме­ни мост), по­ле­ти­ ште за па­ра­глај­де­ре (Кр­ми­не), раф­тинг по­ла­зи­ште, уре­ђе­не пје­шач­ке ста­зе до из­во­ри­шта Кру­пе, Стри­ки­на пе­ћи­на, три риб­ња­ка... Ка­да је ври­је­ме ли­је­по, у Кру­пи на Вр­ба­с у све вр­ви од љу­ди – јед­ни су до­ шли на из­лет, дру­ги да ше­та­ју и ужи­ва­ју у при­ро­ди, тре­ћи да ви­де во­де­ни­це. МА­НА­С ТИР И ЦР­КВА БРВ­НА­РА Ка­да се јед­ном на­ђе­те у Кру­пи на Вр­ба­с у, оба­ве­зно по­сје­ти­те ма­на­стир по­све­ћен Све­том Или­ји, ко­ји се на­ла­зи ис­под Гре­бен гра­да. Ма­на­стир­ска цр­ ква сто­ји на бре­жуљ­ку по­пут стра­жа­ра,

По­сје­те Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја Ба­ња­лу­ке не­ма пре­ци­зну еви­ден­ци­ ју о бро­ју по­сје­та ни­ти по­сто­је ин­ди­ка­то­ри за пра­ће­ње, али је, ка­жу, очи­глед­но да све ве­ћи број ту­ри­ста по­сје­ћу­је Кру­пу на Вр­ба­су. – При­мје­тан је и по­ве­ћан број за­хтје­ва до­ма­ћих и стра­них ор­ га­ни­за­то­ра пу­то­ва­ња за по­сје­та­ма Кру­пи на Вр­ба­су, што је ре­ зул­тат на­ших ак­тив­но­сти на про­мо­ци­ји ту­ри­стич­ких про­из­во­ да и про­гра­ма оби­ла­за­ка – ис­ти­че Мла­ден Шу­ка­ло.

20

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

из­над рје­чи­це Кру­пе ко­ја баш ту ис­под ства­ра сво­је пре­ли­је­пе сла­по­ве, па се ули­ва у Вр­бас. То је је­дан од нај­ста­ри­јих ма­на­сти­ра у овом ди­је­лу Срп­ске, а сва­ког мје­се­ца по­сје­те га хи­ља­де љу­ди. У на­ро­ду по­сто­ ји пре­да­ње да су га по­ди­гли по­том­ци ло­ зе Не­ма­њи­ћа, а по­ве­зу­ју га чак и са Сте­ фа­ном Не­ма­њи­ћем, пр­вим кру­ни­са­ним срп­ским кра­љем. Са­гра­ђен у XI­II ви­је­ку, уни­шта­ван је и по­но­во гра­ђен не­ко­ли­ ко пу­та. Смје­штен је на не­кро­по­ли са мра­мо­ри­ма (стећ­ци­ма), ко­ји су по­себ­но кул­т ур­но-исто­риј­ско бла­го. Ме­ђу њи­ма су два укра­ше­на кр­стом, ро­зе­та­ма и по­ лу­мје­се­цом, кле­са­ни у ви­со­ком ре­ље­фу. Уз сје­вер­ну стра­ну ма­на­стир­ске цр­кве на­ла­зе се те­ме­љи ком­плек­са обје­ка­та – ко­на­ка и еко­ном­ских згра­да. У XV ви­је­ку фе­у­дал­ци из по­ро­ди­це Вој­са­ли­ћа, на­сљед­ни­ци Хр­во­ја Вук­чи­ћа Хр­ва­ти­ни­ћа, бри­ну­ли су се о об­но­ви ма­ на­сти­ра, али је он опу­стио 1528. го­ди­не, ка­да су Јај­це и Гре­бен град па­ли у ру­ке Ту­ра­ка. Об­но­вио га је 1889. ми­тро­по­лит Са­ва Ко­са­но­вић, али су га 1941. хр­ват­ске уста­ше за­па­ли­ле. Ма­на­стир­ска цр­ква по­но­во је об­но­вље­на ше­зде­се­тих го­ди­на про­шлог ви­је­ка. Не­да­ле­ко од ма­на­сти­ра, у за­се­о­ку То­ ви­ло­ви­ћи, на­ла­зи се цр­кви­ца од др­ве­та. О по­стан­ку ове цр­кве брв­на­ре не­ма пи­


са­них по­да­та­ка. На осно­ву ње­них ди­ мен­зи­ја и на­чи­на град­ње, прет­по­ста­вља се да је по­диг­ну­та у XVI­II, а об­но­вље­на у XIX ви­је­ку. У ол­та­ру цр­кви­це са­чу­ва­на је ста­ра ка­ме­на ча­сна тр­пе­за, ко­ју но­си укра­ше­ ни др­ве­ни сту­бац са кон­зо­ла­ма. Ико­ но­ста­сна пре­гра­да има тро­је две­ри, а ступ­ци при­пра­те су укра­ше­ни ру­стич­ ном де­ко­ра­ци­јом. Под у цр­кви је од ка­ ме­них пло­ча. Ве­ли­ко бо­гат­ство ове цр­кве је ико­на Са­бор Ар­хан­ђе­ла, са Хри­сто­вим ли­ком на ке­ра­ми­о­ну (цр­ве­ној опе­ци), из ра­ног XIX ви­је­ка, ли­је­пог цр­те­жа и дис­крет­ног ко­ло­ри­та. БУР­НА ИСТО­РИ­ЈА И ВЕ­ЛИ­КЕ МО­ГУЋ­НО­С ТИ На под­руч­ју да­на­шње Кру­пе и у ње­ зи­ној не­по­сред­ној бли­зи­ни на­ла­зи­ли су се, дуж до­ли­не Вр­ба­са, сред­њо­вје­ков­ни бо­сан­ски гра­до­ви – Вр­ба­шки град (Вр­ бас), Зве­чај и Гре­бен на ли­је­вој оба­ли Вр­ба­са, ма­ло да­ље Бо­чац, а на­с у­прот Гре­бе­ну, на де­сној оба­ли Вр­ба­са, Зе­мља­ ник. Ме­ђу њи­ма је град Гре­бен нај­ста­ ри­ји – пр­ви пут се по­ми­ње 1192. го­ди­не. Град Гре­бен стра­дао је и био на­пу­ штен ка­да га је по­чет­ком 1528. осво­јио Га­зи Ху­срев-бег. Убр­зо по до­ла­ску Ту­ра­

ка Гре­бе­ну је име про­ми­је­ње­но у Кру­па. У тур­ским по­пи­си­ма на­хи­је Зми­ја­ње из 1541. по­ми­ње се ва­рош твр­ђа­ве Кру­па, на­зва­на Врх-Кру­па, са че­тр­на­ест ку­ћа. Оста­ци сред­њо­вје­ков­ног гра­да Гре­ бе­на на­ла­зе се на из­ла­зу из ка­њо­на Вр­ ба­са, ки­ло­ме­тар ју­жно од ушћа рје­чи­це Кру­пе. Да­нас је очу­ва­на ку­ла над Вр­ба­ сом и дио бе­де­ма ко­ји се спу­шта­ју пре­ ма ка­њо­ну. До њих се мо­же по­пе­ти у ужи­ва­ти у пре­кра­сном кра­јо­ли­ку. – Мно­го је на­чи­на да се упо­зна при­ ро­да Кру­пе на Вр­ба­с у. Ов­дје мо­же­те да кам­пу­је­те, да се оку­ша­те у раф­тин­гу, сло­бод­ном пе­ња­њу, би­ци­кли­зму, пла­ни­ на­ре­њу, али и дру­гим на­чи­ни­ма жи­вље­ ња с при­ро­дом, кроз умјет­ност, се­ло и тра­ди­ци­он ­ ал­ну хра­ну. Кру­па на Вр­ба­с у је мје­сто са број­ним при­род­ним ври­ јед­но­сти­ма ко­је упот­пу­њу­ју кул­т ур­не зна­ме­ни­то­сти, оста­вља­ју­ћи не­из­бри­си­ ве тра­го­ве по­зи­тив­не енер­ги­је код сва­

Фо­то­гра­фи­је: Сан­дра Кља­јић, Бо­рис Чи­кић

Пре­да­ња и вје­ро­ва­ња По пре­да­њу, од твр­ђа­ве Гре­бен све до ма­на­сти­ра во­дио је тај­ ни про­лаз кроз ту­нел. Ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња то ни­су по­ твр­ди­ла. По­сто­ји и пре­да­ње да је Гре­бен град осно­вао не­ки Вук Јај­ча­нин, у исто­ри­ји не­знан. Кра­јем XIX и по­чет­ком XX ви­је­ка у ма­на­стир су до­ла­зи­ли пје­ шке, у ћут­њи, ум­но обо­ље­ли. Над мра­мо­ром (стећ­ком), на ју­ жној стра­ни ма­на­сти­ра, чи­та­не су им мо­ли­тве за ис­цје­ље­ње.

SRPSK A  No 2  2013

21


В О­Д И Ч

Умјет­нич­ке ко­ло­ни­је Не­так­ну­та при­ро­да на­дах­њу­ју­ћа је и за умјет­ни­ке. Про­те­клих го­ди­на ов­дје су ор­га­ни­зо­ва­не Ме­ђу­на­род­на умјет­нич­ка ко­ ло­ни­ја „Кру­па на Вр­ба­су“ и Ме­ђу­на­род­на ва­јар­ска ко­ло­ни­ја „Кру­па“. Сва­ке го­ди­не оку­пе се умјет­ни­ци из ра­зних зе­ма­ља сви­је­та. Уви­јек бу­де и са­др­жа­ја му­зич­ких и фол­клор­них, по­зо­ ри­шних ве­че­ри, пре­зен­та­ци­ја тра­ди­ци­о­нал­не хра­не и пи­ћа...

ког по­сје­ти­о­ца – ка­же Мла­ден Шу­ка­ло, са­мо­стал­ни струч­ни са­рад­ник у Ту­ри­ стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Ба­ња­лу­ке. На­по­ми­ње да на пу­т у за Кру­пу на Вр­ба­с у ту­ри­сти мо­гу да по­сје­те и ка­ њон Ти­је­сно, при­род­ну атрак­ци­ју, као и уре­ђе­ну сла­лом ста­зу за спор­то­ве на ди­ вљим во­да­ма, гдје се одр­жа­ва­ју европ­ска и свјет­ска так­ми­че­ња. – По­сје­те Кру­пи на Вр­ба­с у се, углав­ ном, ком­би­ну­ју са услу­га­ма раф­тин­га на ри­је­ци Вр­бас и оста­лим аван­т у­ри­стич­  Во­де­ни­чар Ђор­ђе Ста­ној­чић ким ак­тив­но­сти­ма. У Кру­пи се на­ла­зи

22

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

и је­ди­ни уре­ђе­ни камп на те­ри­то­ри­ји гра­да Ба­ња­лу­ка, као и фуд­бал­ски ста­ ди­он са вје­штач­ком тра­вом, по­го­дан за спорт­ске при­пре­ме – ис­ти­че Шу­ка­ло. Иако су оства­ре­ни зна­чај­ни ре­зул­та­ ти у раз­во­ју ту­ри­зма Кру­пе на Вр­ба­с у, они ни­с у, ка­жу у Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ ци­ји, ни бли­зу оно­га што би се по по­тен­ ци­ја­ли­ма мо­гло. – Од ве­ли­ке ва­жно­сти за бу­ду­ћи раз­ вој ту­ри­зма ов­дје је за­шти­та ту­ри­стич­ ких ври­јед­но­сти и по­тен­ци­ја­ла, уна­ пре­ђе­ње уго­сти­тељ­ских са­др­жа­ја, као што су смје­штај­ни ка­па­ци­те­ти, за­тим еду­ка­ци­ја ло­кал­ног ста­нов­ни­штва, раз­ вој раз­ли­чи­тих услу­жних дје­лат­но­сти и обо­га­ћи­ва­ње ту­ри­стич­ке по­ну­де – ис­ти­ че Шу­ка­ло. На то­ме се уве­ли­ко ра­ди, па ће Кру­па на Вр­ба­с у уско­ро, ка­жу, по­ста­ти цен­тар аван­т у­ри­стич­ког, кул­т ур­ног и еко ту­ри­ зма Ба­ња­лу­ке. 


SRPSK A  No 2  2013

23


С Т А ­З Е У ШИ­БО­ВУ, НА ЛИ­СИ­НИ, ЈЕ­ДАН НЕО­БИ­ЧАН РЕ­ЗЕР­ВАТ

Скри­ве­но цар­ство гљи­ва Чак 1.300 вр­ста гљи­ва мо­же­те на­ћи на овој пла­ни­ни код Мр­ко­њић Гра­да. Не мо­же­те ­ за­лу­та­ти, не мо­же­те по­гри­је­ши­ти. По­сто­је ма­пе, уцр­та­не и оби­ље­же­не ста­зе, ста­ни­шта, свој­ства. Го­сти до­ла­зе из ци­је­лог сви­је­та, од Ази­је до Аме­ри­ке, струч­ња­ци и љу­би­те­љи. Област је под за­шти­том, у то­ку су за­кон­ске про­це­ду­ре про­гла­ше­ња пар­ком при­ро­де. А по­сљед­њег ­ ви­кен­да у сеп­тем­бру, сва­ке го­ди­не, одр­жа­ва се ли­је­па ма­ни­фе­ста­ци­ја „Да­ни гљи­ва на Ли­си­ни“

24

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


SRPSK A  No 2  2013

25


С Т А ­З Е

Н

а пла­ни­ни Ли­си­ни код Мр­ко­њић Гра­да не­сва­ки­да­шња при­род­на ври­јед­ност – Ми­ко­ло­шки ре­зер­ват „Ши­бо­ви“ са 576 вр­ста гљи­ва, од ко­јих је 59 ве­о­ма ри­јет­ких и за­шти­ће­них. Ци­је­ла пла­ ни­на, и онај дио ван ре­зер­ва­та, ста­ни­ште је пре­ко 1.300 раз­ли­чи­тих вр­ста гљи­ва. Бо­љим по­зна­ва­о­ци­ма овај по­да­так ни­ је стран и не­ће их из­не­на­ди­ти. Ли­си­на је си­но­ним за нај­бо­га­ти­ја и нај­бо­ље ис­тра­ же­на ста­ни­шта гљи­ва у Срп­ској и на овом ди­је­лу Бал­ка­на. Је­дан од та­квих је и Бо­ро Ма­рић, пред­сјед­ник Удру­же­ња гљи­ва­ра и љу­би­те­ља при­ро­де из Мр­ко­њић Гра­да. Ово Удру­же­ње је од свог осни­ва­ња, 2003, ре­а­ли­зо­ва­ло низ ак­тив­но­сти по­све­ ће­них при­род­ном окру­же­њу и ис­тра­жи­ва­ њу сви­је­та гљи­ва, као и еду­ка­ци­ји о ње­му. – Ово је пр­во за­шти­ће­но ста­ни­ште гљи­ва у ју­го­и­сточ­ној Евро­пи и ме­ђу ри­ јет­ки­ма та­квим у сви­је­т у – ка­же Ма­рић. – Ње­го­ва је­дин­стве­ност, ра­зно­вр­сност и пре­кра­сна при­ро­да до­во­де у овај ре­зер­ват љу­би­те­ље гљи­ва из ци­је­лог сви­је­та. До са­ да су ре­зер­ват у гру­па­ма или по­је­ди­нач­но по­сје­ти­ли го­сти из Ази­је, САД-а, Швед­ ске, Фран­цу­ске, Швај­цар­ске, а чла­но­ви на­шег Удру­же­ња до­ла­зе нам и из Аустри­ је, Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, Бел­ги­је, Грч­ке, Дан­ ске... На­рав­но, ту су и љу­би­те­љи гљи­ва и при­ро­де из Ср­би­је, Ма­ке­до­ни­је, Хр­ват­ске, Цр­не Го­ре... А шта нас то оче­ку­је при­ли­ком по­сје­ те овом је­дин­стве­ном ре­зер­ва­т у? Да ли ће бо­ра­вак у ње­му би­ти ин­те­ре­сан­тан и оним ма­ло сла­би­јим по­зна­ва­о­ци­ма гљи­ва? – До­ђи­те, про­ђи­те, ви­ди­те и про­бај­те – ка­же, уз осми­јех, Бо­ро Ма­рић. – Си­гур­но ће­те опет до­ћи. Си­гур­но ће­те же­ље­ти да са­зна­те и про­ба­те ви­ше! Је­дан од ва­жни­јих про­је­ка­та ко­је је ов­ дје ре­а­ли­зо­ва­ло Удру­же­ње гљи­ва­ра и љу­ би­те­ља при­ро­де Мр­ко­њић Гра­да сва­ка­ко Фо­то­гра­фи­је: је ма­пи­ра­ње ста­ни­шта гљи­ва, из­ра­да ма­пе Де­јан Ђу­рић, и оби­ље­жа­ва­ње те­мат­ских ста­за сиг­на­ли­ Ха­рис Чал­кић, за­ци­јом. Та­ко да­нас, уз ко­ри­шће­ње ма­пе, и гљи­вар ко­ји ни­је струч­њак мо­же на Ли­ Бо­ро Ма­рић

Ви­зи­тор­ски цен­тар У на­ред­ном пе­ри­о­ду пла­ни­на Ли­си­на би­ће дио про­јек­та „Жит­ни пут Ку­па–Са­ва“, ко­ји ће би­ти фи­нан­си­ран из про­ гра­ма „ИПА 2009“. Би­ће из­гра­ђен ви­зи­тор­ски цен­тар на Ли­ си­ни, ви­ше­функ­ци­о­на­лан, што ће си­гур­но до­при­ни­је­ти да пла­ни­на, уско­ро и парк при­ро­де, по­ста­не пре­по­зна­тљи­ва на ту­ри­стич­кој ма­пи ре­ги­он ­ а.

26

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

Да­ле­ко од нер­во­зе Шет­ња овим пу­те­ви­ма, ду­гим три­де­сет ки­ ло­ме­та­ра, са че­ти­ри уцр­та­не ста­зе, из­во­ди вас из сва­ко­дне­ви­це, да­ле­ко од бри­га, по­сла и све­га оно­га што вас мо­же учи­ни­ти нер­во­ зним. У цје­ло­днев­ну шет­њу, на­рав­но, по­не­ си­те фо­то-апа­рат и за­би­ље­жи­те не­вје­ро­ват­ не об­ли­ке и бо­је гљи­ва са Ли­си­не. Бра­ње гљи­ва уну­тар ре­зер­ва­та ни­је до­зво­ље­но.

си­ни да про­на­ђе же­ље­ну гљи­ву. На ма­пи су на­зна­че­на ка­рак­те­ри­стич­на ста­ни­шта гљи­ва и ста­зе ко­ји­ма се до њих мо­же до­ћи. ГЉИ­ВЕ, ПУ­ТЕ­ВИ И ДА­НИ Ми­ни­стар­ство за про­стор­но уре­ђе­ње, гра­ђе­ви­нар­ство и еко­ло­ги­ју Срп­ске до­ни­ је­ло је рје­ше­ње о прет­ход­ној за­шти­ти Ре­ зер­ва­та. То под­ра­зу­ми­је­ва пре­ста­нак би­ло ка­квих ак­тив­но­сти на сје­чи шу­ме, про­би­ ја­њу пу­те­ва и слич­но. Ка­да над­ле­жно Ми­ ни­стар­ство, у са­рад­њи са Ре­пу­блич­ким за­ во­дом за за­шти­т у кул­т ур­но-исто­риј­ског и при­род­ног на­сље­ђа Срп­ске и Удру­же­њем гљи­ва­ра и љу­би­те­ља при­ро­де из Мр­ко­њић Гра­да, за­вр­ши по­треб­ну до­ку­мен­та­ци­ју, овај про­стор ће до­би­ти пот­пу­ну за­кон­ ску за­шти­т у и нај­вје­ро­ват­ни­је ка­те­го­ри­ју Парк при­ро­де. Ис­тра­жи­ва­ње Пу­та гљи­ва, ду­гог три­д ­ е­сет ки­ло­ме­та­ра, са че­ти­ри озна­че­не ста­зе, пра­ви је иза­зов „ти­хог ло­ва“ за све гљи­ва­ре и љу­би­те­ље при­ро­де то­ком ци­је­ ле го­ди­не. Крај сеп­тем­бра је пе­ри­од ка­да је по­сје­та нај­ве­ћа. Све вр­ви од љу­ди, до­ брог рас­по­ло­же­ња и здра­вог сми­је­ха. По­ сљед­њег ви­кен­да у сеп­тем­бру одр­жа­ва се и тра­ди­ци­о­нал­на ма­ни­фе­ста­ци­ја „Да­ни гљи­ва на Ли­си­ни“. – Ове го­ди­не оби­ље­жи­ће­мо и ма­ли ју­ би­леј, де­сет го­ди­на по­сто­ја­ња ма­ни­фе­ста­ ци­је – до­да­је Ма­рић. – Оче­ку­је­мо до­ла­зак ве­ли­ког бро­ја на­ших при­ја­те­ља и чла­но­ва, као и пред­став­ни­ка парт­нер­ских удру­ же­ња из ре­ги­о­на са ко­ји­ма има­мо ве­о­ма до­бру са­рад­њу. Би­ће то при­ли­ка да се сви опет оку­пи­мо на Ли­си­ни, ужи­ва­мо у при­ ро­ди и на­сље­ђу се­ла Ши­бо­ви, али пр­вен­ стве­но да се дру­жи­мо и за­јед­но про­сла­ви­ мо про­гла­ше­ње Пар­ка при­ро­де „Ли­си­на“. Са­ку­пља­ње и из­ло­жба гљи­ва, пре­да­ва­ња и про­јек­ци­је до­ку­мен­тар­них фил­мо­ва о гљи­ва­ма, ми­ни кон­церт у при­ро­ди... са­мо је дио бо­га­тог про­гра­ма ко­ји и ове го­ди­не оче­ку­је уче­сни­ке ма­ни­фе­ста­ци­је. 


SRPSK A  No 2  2013

27


Б И­Љ Е­З И

Оаза жи­ в о­ т а у љу­том кр­шу ПО­ПО­ВО ПО­ЉЕ, У ХЕР­ЦЕ­ГО­ВИ­НИ, СВО­ЈЕ­ВР­СНИ ПРИ­РОД­НИ ФЕ­НО­МЕН

28

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


Око­ло су ви­со­ке кра­шке пла­ни­не, го­ле и су­ро­ве, „пу­чи­на од ка­ме­на“. До­ље је по­ље, че­тр­де­сет шест ки­ло­ме­та­ра ква­драт­них, јед­но од нај­плод­ни­јих у на­шим кра­је­ви­ма. У ње­му њи­ве ­ и ви­но­гра­ди, по обо­ду се­ла и по­но­ри, све­ти­ње и ми­рис мо­ра у но­здр­ва­ма, па и чо­вје­чи­ја ­ ри­би­ца, на­да­ле­ко чу­ве­на вр­ста. Сли­ку тог по­ља раз­ни­је­ше Хер­це­гов­ци као кли­цу ­ по ци­је­лом сви­је­ту, те оно на­ра­сте до не­са­гле­ди­вих раз­мје­ра

До­лап на Тре­би­шњи­ци

SRPSK A  No 2  2013

29


Б И­Љ Е­З И

„С

и­ни, по­пли­ви, гра­ни, пла­ни.“ Би­ла је то из­ре­ка ста­нов­ни­ ка По­по­вог по­ља у вре­ме­ну ка­да оно је би­ло пре­пу­ште­но ми­ло­сти и не­ми­ло­сти во­де и сун­ца. Ви­је­ко­ви­ма ло­кал­но ста­нов­ни­штво жи­ви са по­љем ко­је му зна­чи жи­вот, ра­дост, ту­гу, рад, за­до­вољ­ство, од­мор... Ок­си­мо­рон про­ сто­ра те­шко је об­ја­сни­ти – у ди­вљем хер­це­го­вач­ком кр­шу ко­ји је че­сто без ка­пи во­де, у оску­ди­ци тла, по­ја­вљу­је се зе­ле­на оаза, јед­но од нај­плод­ни­јих под­ руч­ја на­ших кра­је­ва. Сво­је­вр­сни при­ род­ни фе­но­мен. КАД ЈЕ ПО­ЉЕ БИ­ВА­ЛО ЈЕ­ЗЕ­РО

 Ви­но­град ­ и на­се­ље у ­ По­по­вом по­љу

30

У на­ро­ду се по­ље јед­но­став­но на­зи­ва По­по­во. Уда­ље­но је од мо­ра из­ме­ђу 10 и 15 ки­ло­ме­та­ра ва­зду­шне ли­ни­је. За­у­зи­ ма по­вр­ши­ну од око 46 ки­ло­ме­та­ра ква­ драт­них, ду­жи­ном од 31 и про­сјеч­ном ши­ри­ном од 1,5 ки­ло­ме­та­ра. Уну­тар По­ по­вог по­ља рас­по­зна­ју се три при­род­не цје­ли­не: Мо­кро по­ље, Тре­бињ­ска шу­ма и По­по­во по­ље у ужем сми­слу. Над­мор­ ска ви­си­на ове за­рав­ни у ра­спо­ну је од 220 до 270 ме­та­ра. Пи­то­ма удо­ли­на По­по­вог по­ља окру­же­ на је су­ро­вим кра­ шким пла­ни­на­ма – Вје­тер­ни­ком, Гра­ди­ ном, Ча­ва­шком гла­ вом, Ма­лом Гра­ди­

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

Ла­ђа­ри у по­љу Ка­да би за­др­жа­ва­ње во­де по­тра­ја­ло и по­ље за­ду­го би­ва­ло је­зе­ро, му­шкар­ци су од по­љо­при­вред­ни­ка по­ста­ја­ли ла­ђа­ ри и ри­ба­ри. На­да­ли су се бо­га­том уло­ву га­о­ви­це, ен­дем­ске кра­шке вр­сте ри­бе. Та ма­ла ри­ба зна­чи­ла је хра­ну, али и до­бру за­ра­ду. Стра­ни пу­то­пи­сци при­пи­си­ва­ли су јој афро­ди­зи­јач­ке мо­ћи, а ло­кал­не ле­ ген­де и дру­га чу­до­твор­на свој­ства.

ном, Вра­ња­ком, Бје­ла­сни­цом, Ве­ли­ким Ли­сцем, Руј­ни­цом и Об­лим бр­дом. Обод по­ља ис­пу­њен је број­ним по­но­ри­ма и под­зем­ним кра­шким об­ли­ци­ма – пе­ћи­ на­ма и ја­ма­ма. При­род­не од­ли­ке по­ља, са ути­ца­ји­ ма ја­дран­ске кли­ме, и пар­че плод­не зе­ мље у љу­том кр­шу опре­ди­је­ли­ли су ово под­руч­је као вје­ков­но „вре­ло жи­во­та“. Иако у се­ли­ма По­по­вог по­ља да­нас жи­ ви све­га не­ко­ли­ко сто­ти­на ста­нов­ни­ка, те­шким ра­дом у по­љо­при­вре­ди по­диг­ ну­те су број­не ге­не­ра­ци­је чи­ји по­том­ци жи­ве ши­ром сви­је­та. При­је ме­ли­ор ­ а­ци­ је и по­чет­ка ра­до­ва на из­град­њи хи­дро­ си­сте­ма на Тре­би­шњи­ци, жи­вот у по­љу био је су­ров и те­жак. Ка­да за ври­је­ме ве­ли­ких ки­ша по­но­ ри ни­с у ус­пје­ва­ли да ап­сор­бу­ју сву во­ ду по­ди­вља­ле Тре­би­шњи­це, до­ла­зи­ло је до ује­зе­ре­ња. Та­да се По­по­во по­ље пре­ тва­ра­ло у је­зе­ро ду­жи­не 40 ки­ло­ме­та­ра,


ду­би­не око 40 ме­та­ра, са ви­ше сто­ти­на ми­ли­о­на ме­та­ра куб­них во­де. Не­ри­јет­ко се во­да у по­љу зна­ла за­др­жа­ти и до 250 да­на. Оста­је упам­ћен ве­ли­ки по­во­дањ из 1915. го­ди­не, ка­да се во­да у по­љу за­др­ жа­ла чак 303 да­на! Се­ља­ци су се та­да хва­та­ли пар­че­та кр­че­ви­не у обо­ду, док им је на уму би­ло по­ље и пи­та­ње хо­ће ли за­ка­сни­ти сје­тва. Ус­пје­вао је са­мо ку­ку­руз „сто­да­њак“ ко­ ји је кроз три мје­се­ца до­но­сио скро­ман при­ход. И ка­да се во­да кра­јем про­ље­ћа ко­нач­но по­ву­че, за се­ља­ке су на­ста­ја­ле но­ве му­ке. Ужа­ре­но хер­це­го­вач­ко сун­це и по­ро­зна кра­шка под­ло­га од­но­си­ли су во­ду, ко­је је сад на­је­дан­пут не­до­ста­ја­ло. Из пе­ћи­на и ја­ма, ка­вер­ни и по­но­ра, на не­ја­ким пле­ћи­ма же­на и дје­це из­но­ше­на је во­да нео­пх­ од­на за љу­де и сто­ку. СЕ­ЛА, ПЕ­ЋИ­НЕ, СВЕ­ТИ­ЊЕ Вре­ме­на не­из­вје­сно­сти за ста­нов­ни­ке по­ља про­шла су ка­да је у ду­го­го­ди­шњем

Вјен­ча­но са Тре­би­шњи­цом О По­по­вом по­љу не мо­же се го­во­ри­ти одво­је­но од ри­је­ке Тре­би­шњи­це, нај­ду­ же по­нор­ни­це у Евро­пи. У до­ли­ни ове ри­је­ке, од Тре­би­ња на ју­го­и­сто­ку па до Ху­то­ва на сје­ве­ро­за­па­ду пру­жа се рав­ ни­ца за­су­та плод­ним ри­јеч­ним на­но­сом. Тре­би­шњи­ца усло­вља­ва све људ­ске ак­ тив­но­сти у по­љу.

по­ду­хва­т у, по­чев­ ши од 1954, укро­ ће­на Тре­би­шњи­ ца. По­ље је оста­ло су­во и сло­бод­но за по­љо­при­вред­ну про­из­вод­њу, док је во­да ис­ко­ри­шће­на за на­вод­ња­ва­ње и про­из­вод­њу елек­трич­не енер­ги­је. Од та­да ова кра­шка рав­ни­ца по­ста­је ве­ли­ки по­тен­ци­јал за ба­вље­ње по­љо­при­вре­дом, по­себ­но за га­је­ње ви­ но­ве ло­зе. Се­ла на обо­ду По­по­вог по­ља број­на су и на­ста­ње­на од дав­ни­на. На­ла­зе се уз пут Тре­би­ње–Љу­би­ње и ре­ђа­ју се ова­ко: Ту­ље, Мр­ко­њи­ћи, Дри­је­ња­ни, Дра­че­во, Ду­бља­ни, Ве­ли­ча­ни, Га­ли­чи­ћи, Стру­ји­ћи и До. А се­ла уз пут на дру­гој стра­ни по­ ља: По­љи­це, Се­дла­ри, Гр­мља­ни, Ма­ре­ва Љут, За­ва­ла и Чва­љи­на. Пра­ви украс по­ља пред­ста­вља пе­ћи­ на Вје­тре­ни­ца, ко­ја се на­ла­зи код мје­ ста За­ва­ла (оп­шти­на Рав­но, ФБиХ). То је јед­на од нај­ве­ћих пе­ћи­на на на­шим про­сто­ри­ма, са ка­на­ли­ма ис­тра­же­ним у ду­жи­ни од пре­ко 6.000 ме­та­ра, број­ним пе­ћин­ским на­ки­том, фло­ром и фа­у­ном. Вје­тре­ни­ца и дру­ги под­зем­ни об­ли­ци у по­љу су ста­ни­ште чу­ве­не ре­ликт­не вр­ сте чо­вје­чи­је ри­би­це. Ова из­у­зет­на при­род­на оаза овје­ко­ вје­че­на је и ду­хом број­них цр­ка­ва и ма­ на­сти­ра ко­ји се на­ла­зе у обо­ду по­ља. Ис­ ти­чу се ма­на­сти­ри За­ва­ла и Твр­дош, те род­на ку­ћа Све­тог Ва­си­ли­ја Остро­шког.  SRPSK A  No 2  2013

 Пеј­заж­ По­по­вог по­ља­ и је­дан од­ по­но­ра­ Тре­би­шњи­це

31


П У ­Т О­К А З НА­ЦИ­О­НАЛ­НИ ПАРК „СУ­ТЈЕ­СКА“, ПРИ­РОД­НА ЦЈЕ­ЛИ­НА ОД ИЗ­У­ЗЕТ­НОГ ЗНА­ЧА­ЈА

По­вра­так на

ста­ре ви­си­не

32

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


Пре­ко 17.000 хек­та­ра за­ди­вљу­ју­ћег про­сто­ра на гра­ни­ци Срп­ске и Цр­не Го­ре, окру­же­ног ­ Ма­гли­ћем, Зе­лен­го­ром, Во­луј­ком, Ву­че­вом, Сни­је­жни­цом. Гор­ска је­зе­ра, нај­ве­ћа пра­шу­ма ­ у Евро­пи, во­до­пад ви­сок 76 ме­та­ра, по­при­ште ве­ли­ке бит­ке из Дру­гог свјет­ског ра­та, ­ ве­ли­ки ме­мо­ри­јал­ни и ту­ри­стич­ки ком­плекс. До ра­та из 1990-их ов­дје је бо­ра­ви­ло ­ ми­ли­он по­сје­ти­ла­ца го­ди­шње. Са­да се ула­жу на­по­ри у опо­ра­вак, че­му ће бит­но ­ до­при­ни­је­ти и за­вр­ше­так но­ве са­о­бра­ћај­ни­це пре­ко пре­во­ја Че­мер­но Текст и фотографије: Рад­ми­ла Ђе­вић

SRPSK A  No 2  2013

33


П У ­Т О­К А З  Над ка­њо­ном Су­тје­ске Осма­трач­ни­ца у На­ци­о­нал­ном пар­ку Во­до­пад ­ Ска­ка­вац ­ на Пе­ру­ћич­ком по­то­ку, ви­сок ­ 76 ме­та­ра

Н

а­ци­о­нал­ни парк „Су­тје­ска“, го­ ди­на­ма већ, пра­ви је маг­нет за до­ма­ће и стра­не ту­ри­сте, љу­би­ те­ље при­ро­де, на­уч­ни­ке и ис­тра­жи­ва­че. Као нај­ста­ри­ји на­ци­о­нал­ни парк у БиХ, осно­ван 13. ја­ну­а­ра 1962, оби­лу­је је­дин­ стве­ним при­род­ним бла­гом. Има из­у­ зет­не пеј­за­жне и би­о­ло­шке ври­јед­но­ сти. Про­сти­ре се на по­вр­ши­ни од 17.250 хек­та­ра, на гра­ни­ци Срп­ске и Цр­не Го­ре. Од­лу­ком Вла­де Срп­ске, 17. ав­гу­ста 1996. у Тре­би­њу, про­гла­шен је јав­ним пред­у­ зе­ћем. Сје­ди­ште упра­ве је у Тјен­ти­шту. Увр­шћен је на ме­ђу­на­род­ну ли­сту на­ци­ о­нал­них пар­ко­ва. Сва­ка по­сје­та Су­тје­сци нов је и не­по­ но­вљив до­жи­вљај при­ро­де, ње­не сна­ге и ље­по­те. Ова при­род­на цје­ли­на од на­ ци­о­нал­ног зна­ча­ја рас­по­ла­же по­себ­ним ам­би­јен­тал­ним ври­јед­но­сти­ма, ко­је јој да­ју нео­бич­ну драж. Те­шко је ре­ћи је ли ов­дје љеп­ше у про­­ље­ће, кад се рас­цвје­та на ли­ва­да­ма и за­ зе­ле­ни шу­ма, или је љеп­ше и ко­ло­рит­ни­ је ује­сен, или је нај­при­влач­ни­ји мир­ни сни­је­жни пеј­заж зи­ми. Или је, ипак, нај­ љеп­ша са­вр­ше­на љет­на сли­ка Су­тје­ске. Глав­ним ври­јед­но­сти­ма овог На­ци­о­ нал­ног пар­ка сма­тра­ју се пра­шу­ма Пе­ ру­ћи­ца и кул­т ур­но-исто­риј­ско на­сље­ђе, на­ро­чи­то спо­ме­ни­ци у ве­зи са бор­ ба­ма во­ђе­ним ов­дје то­ком Дру­гог свјет­ског ра­та. Пе­ру­ћи­ца је нај­ве­ћа и нај­ста­ри­ја пра­ шу­ма у Евро­пи, је­дин­стве­на по ље­по­ти. Ври­јед­но­сти ове древ­не шу­ме за на­у­ку по­зна­те су још од 1938, а 1956. из­дво­је­ на је у Пра­шум­ски ре­зер­ват. По­вр­ши­не 1.434 хек­та­ра, окру­же­на пла­нин­ским ма­си­ви­ма Во­луј­ка, Ма­гли­ћа и Сни­је­ жни­це, под за­шти­том је UNE­SCO-а. Број­не пла­нин­ске во­де сли­ва­ју се у Пе­ ру­ћич­ки по­ток и об­ру­ша­ва­ју на сти­је­ну,

До­ли­на хе­ро­ја На овом про­сто­ру, у чу­ве­ној Би­ци на Су­тје­сци то­ком Дру­гог свјет­ског ра­та, пре тач­но 70 го­ди­на, стра­да­ло је 7.356 љу­ди, бо­ра­ца и не­ја­чи, из свих ди­је­ло­ва не­ка­да­шње ју­жно­сло­вен­ске др­жа­ве. Не­гдје у ур­ви­на­ма пра­шу­ме Пе­ру­ћи­це не­стао је Ве­се­ лин Ма­ле­ша, а по­сли­је про­бо­ја са Су­тје­ске и др Си­ма Ми­ло­ ше­вић, про­фе­сор на Бе­о­град­ском уни­вер­зи­те­ту, као и мла­ди хр­ват­ски пје­сник Иван Го­ран Ко­ва­чић, тво­рац бе­смрт­не по­е­ ме „Ја­ма“. Ту је по­ги­нуо и чу­ве­ни пар­ти­зан­ски ко­ман­дант Са­ва Ко­ва­че­вић... На то нас да­нас под­сје­ћа­ју два спо­ме­нич­ка мо­но­ ли­та, рад Ми­о­дра­га Жив­ко­ви­ћа. У не­по­сред­ној бли­зи­ни је и спо­мен ко­стур­ни­ца са по­смрт­ним оста­ци­ма 3.301 по­ги­ну­лог.

34

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

Смје­штај Смје­штај­ни ка­па­ци­те­ти НП „Су­тје­ска“ су ра­зно­вр­сни. Од хо­те­ла „Мла­дост“, пла­нин­ ских ку­ћа на је­зе­ри­ма Зе­лен­го­ре, па­ви­ љо­на, до омла­дин­ског кам­па „Тјен­ти­ште“ и нео­бич­них бун­га­ло­ва. Од­лич­не усло­ве за спо­рт и ре­кре­а­ци­ју пру­жа­ју ве­ли­ки спо­рт­ски те­ре­ни, огро­ман ба­зен у ср­цу пар­ка, пла­нин­ске ста­зе, ка­њон Су­тје­ске. Све то мо­же­те иза­бра­ти у јед­но­днев­ним или ви­ше­днев­ним аран­жма­ни­ма.

фор­ми­ра­ју­ћи хи­др­о­ло­шки фе­но­мен: во­ до­пад Ска­ка­вац, ви­сок 76 ме­та­ра. – Пе­ру­ћи­ца пру­жа из­ван­ред­не мо­ гућ­но­сти за ис­тра­жи­ва­ња у обла­сти­ма шу­мар­ства. Она и слу­жи ис­кљу­чи­во за на­уч­на ис­пи­ти­ва­ња – ка­же Во­ји­слав Вла­ди­чић, ту­ри­стич­ки во­дич и над­зор­ ник у НП „Су­тје­ска“. Про­стор на­ци­о­нал­ног пар­ка дра­го­ цје­но је ста­ни­ште за ра­зно­ли­ку фа­у­ну, дом за све ве­ли­ке звје­ри. Нај­ви­ши врх Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Ма­глић (2.386 ме­ та­ра), пла­ни­не Зе­лен­го­ра, Во­лу­јак, Ву­че­ во, из­ван­ред­ни су за ше­та­ње и пла­ни­на­ ре­ње. Је­дин­стве­ну ље­по­т у пред­ста­вља­ју број­на гле­чер­ска је­зе­ра ра­с у­та око Су­ тје­ске (ко­ји­ма ће На­ци­о­нал­на ре­ви­ја по­ све­ти­ти по­себ­ну при­чу). – Пла­нин­ски ту­ри­зам на под­руч­ју НП „Су­тје­ска“ је по­сљед­њих го­ди­на све по­пу­лар­ни­ји. Ту­ри­сти су нај­ви­ше за­ин­ те­ре­со­ва­ни за Ма­глић и Зе­лен­го­ру. До­ ла­зе из свих кра­је­ва сви­је­та, нај­ви­ше из Сло­ве­ни­је и Ср­би­је. Усло­ви за кам­по­ва­ ње и од­мор су до­бри – ка­же Ље­по­са­ва Ђа­јић, ди­рек­тор­ка Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­ за­ци­је Фо­че. ЗА ПРА­ВИ ЕВРОП­СКИ ПАРК При­је ра­та у БиХ Тјен­ти­ште и Су­тје­ ску по­сје­ћи­ва­ло је го­то­во ми­ли­он го­сти­ ју го­ди­шње. Екс­кур­зи­је су се не­пре­ста­но смје­њи­ва­ле, спо­рт­ске и кул­т ур­не ма­ни­ фе­ста­ци­је, омла­дин­ске рад­не ак­ци­је. – По­сто­јао је по­се­бан др­жав­ни фонд за На­ци­о­нал­ни парк „Су­тје­ска“. Швај­ цар­ска у ма­лом, го­во­ри­ло се – при­сје­ћа се Дра­ги­ца Ћур­чић, ку­сто­ски­ња Му­зе­ја „Ста­ра Хер­це­го­ви­на“ у Фо­чи. Све је не­кад на Тјен­ти­шту вр­ви­ло од омла­ди­не и пје­сме. Ов­дје су до­ла­зи­ле по­зна­те свјет­ске лич­но­сти. То­ком сни­ ма­ња фил­ма Су­тје­ска, ко­ји ва­жи за је­


SRPSK A  No 2  2013

35


П У ­Т О­К А З

36

/

R O A D

S I G N

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


дан од нај­ску­пљих у ју­го­сло­вен­ској ки­ не­ма­то­гра­фи­ји, на Тјен­ти­шту су 1973. бо­ра­ви­ли слав­ни глу­мач­ки пар Ри­чард Бар­тон (глу­мио Јо­си­па Бро­за Ти­та) и Ели­за­бет Теј­лор. – Тјен­ти­ште је би­ло пра­ви ма­мац за стран­це, из ци­је­лог сви­је­та – при­ча нам Вој­ка Бај­рић, не­ка­да­шња рад­ни­ца у НП „Су­тје­ска“. – Уви­јек је би­ло пу­но, днев­ но је око три и по хи­ља­де го­сти­ју про­ ла­зи­ло. А да­нас? Су­тје­ска ни­је одо­ље­ла ра­т у и „оштрим зу­би­ма вре­ме­на“. Опу­сто­ши­ ла је и још се ни­је опо­ра­ви­ла. Ин­фра­ струк­т у­ра и спо­ме­ни­ци ода­ју ути­сак за­пу­ште­но­сти, са­мо ње­на из­у­зет­на при­ ро­да и да­ље пли­је­ни. Ипак, у по­сљед­њих го­ди­ну да­на упра­ва На­ци­он ­ ал­ног пар­ка, уз по­моћ ре­сор­ног ми­ни­стар­ства, на­ сто­ји да пре­о­кре­не трен­до­ве и по­кре­не об­но­ву. И нај­ма­ње ула­га­ње од­мах се по­ зи­тив­но од­ра­зи. – До­ста је ура­ђе­но на уна­при­је­ђе­њу ква­ли­те­та, по­ну­де, ин­фра­струк­т у­ре, као и на за­шти­ти при­род­них ље­по­та – ка­же Зо­ран Чан­чар, ди­рек­тор НП „Су­тје­ска“. – За­хва­љу­ју­ћи сред­стви­ма из гло­бал­ног Фон­да за за­шти­т у жи­вот­не сре­ди­не, до­ би­ли смо мо­гућ­ност да из­гра­ди­мо три осма­трач­ни­це за пра­ће­ње ди­вља­чи, три љет­ни­ков­ца у скло­пу кам­па, за ква­ли­ тет­ни­ју ту­ри­стич­ку по­ну­ду. И тех­нич­ки смо опре­мље­ни, ту су џи-пи-ес уре­ђа­ ји, дво­гле­ди и дру­га опре­ма. Не­дав­но је отво­рен и ин­фо-цен­тар, по­бољ­ша­не су про­мо­тив­не ак­тив­но­сти, кре­и­ра­ни но­ ви ту­ри­стич­ки про­из­во­ди. Успје­ли смо, кроз дру­ге про­јек­те, да ура­ди­мо ма­пе, ту­ри­стич­ку сиг­на­ли­за­ци­ју, би­ци­кли­ стич­ке ста­зе и дру­ге са­др­жа­је. По­ред на­ шег глав­ног ци­ља, за­шти­те при­род­ног и кул­т ур­ног на­сље­ђа, на­мје­ра­ва­мо да сво­ јим тру­дом, уз по­моћ др­жав­них ин­сти­ ту­ци­ја Срп­ске, за пар го­ди­на „Су­тје­ска“ из­ра­сте у пра­ви европ­ски парк. ОД­РЕ­ДИ­ШТЕ, НЕ СА­МО СВРА­ТИ­ШТЕ На уре­ђе­њу и мо­дер­ни­за­ци­ји На­ци­ о­нал­ног пар­ка „Су­тје­ска“ ра­де и др­жав­ не ин­сти­т у­ци­је Срп­ске. У то­ку је из­ра­ да про­стор­ног пла­на по­себ­не на­мје­не и пла­на упра­вља­ња, са мје­ра­ма за одр­жи­ ви раз­вој. Мо­дер­на са­о­бра­ћај­ни­ца пре­ ко Че­мер­на утро­стру­чи­ла би број по­сје­ та у НП „Су­тје­ска“, ко­јих је са­да из­ме­ђу 15.000 и 20.000 го­ди­шње.

Се­ос­ ки ту­ри­зам На под­руч­ју НП „Су­тје­ска“ за­жи­вља­ва и иде­ја о се­о­ском ту­ри­ зму, ово­го­ди­шњем но­вом ту­ри­стич­ком про­из­во­ду Фо­че. Кроз про­је­кат „По­др­шка раз­во­ју еко ту­ри­зма у НП ‘Су­тје­ска’“, ко­ји за­јед­но спро­во­де СЕР­ДА и оп­шти­на Фо­ча, оспо­со­бље­но је ви­ ше ку­ћи­ца за се­ос­ ки ту­ри­зам. Ну­ди се ква­ли­те­тан смје­штај, но­ће­ње, аутен­тич­на ло­кал­на је­ла, бо­ра­вак у при­ро­ди, ак­ти­ ван од­мор, из­ле­ти. Ин­те­ре­со­ва­ње за ову вр­сту ту­ри­зма, ка­жу у ТО Фо­че, вид­но ра­сте.

– Во­лим ов­де да до­ђем. Пре­див­на је при­ро­да, парк од­ли­чан за ужи­ва­ње, са­ мо што ни­је сре­ђен. Не­ка­да смо ов­де до­ ла­зи­ли на екс­кур­зи­је, па се и са­да, кад до­ђем, вра­тим у те школ­ске да­не. Увек кад сам на про­пу­то­ва­њу, свра­тим са су­ пру­гом да би­смо ов­де про­ве­ли бар дан и на­ста­ви­ли ка Бе­о­гра­ду – ка­же Ја­сна Ми­рић, Бе­о­гра­ђан­ка на­ста­ње­на у Ду­бр­ ов­ни­ку. Сре­ће­мо и Еми­ла Ћо­си­ћа, ту­ри­сту из Хр­ват­ске. – Пр­ви пут свра­ћам ов­дје. При­ро­да је фе­но­ме­нал­на, то­ли­ко пла­ни­на, зе­ле­ ни­ла, из­гле­да као рај. Има све усло­ве за до­бру ре­кре­а­ци­ју, чи­ни ми се и за до­бар про­фит. На­ци­о­нал­ни пар­ко­ви су код нас баш по­сје­ће­ни. Ште­та је да се ова­ кви про­сто­ри за­пу­шта­ју. Тјен­ти­ште сва­ки пут на­но­во оча­ра и до­ма­ће го­сте, по­себ­но мла­де. – Ов­дје је од­лич­но, све ми се сви­ђа. Ље­по­та, ма­да не­до­вољ­но ис­ко­ри­шће­на и ма­да би мо­гло из­гле­да­ти још мно­го бо­ље – ка­же Бо­јан Мар­ко­вић из Угље­ ви­ка. По­хва­ла­ма се при­дру­жу­је и Са­ша Стан­ко­вић из До­бо­ја: – Ова при­ро­да је бо­гат­ство ко­је се мо­ра за­шти­ти и раз­ви­ја­ти. Нео­п­ход­но је укљу­чи­ти истин­ске струч­ња­ке. На не­дав­но одр­жа­ном „Кам­пу при­ ја­тељ­ства“ на Тјен­ти­шту, ко­ји за­јед­но ор­га­ни­зу­ју НП „Су­тје­ска“ и Фе­ри­јал­ни са­вез Срп­ске, уз по­др­шку Вла­де, при­ ли­ку да ов­дје бо­ра­ви имао је и му­зи­чар Рам­бо Ама­де­ус, UNI­CEF-ов ам­ба­са­дор  Ис­тра­жи­ва­ња,­ до­бре во­ље. екс­трем­ни­ – Кад сам био ма­ли, свра­ћао сам ов­ спор­то­ви,­ де, на Тјен­ти­ште, на пу­т у ка Хер­цег-Но­ шет­ње и­ вом. Дра­го ми је што не­ма ди­вље град­ње ви­ди­ков­ци:­ ов­де, ни­шта ни­је ра­ђе­но по­гре­шно. На На­ци­о­нал­ни парк сре­ћу, све је исто. Мно­го је бо­ље да се „Су­тје­ска“­ ни­шта не так­не не­го да се ура­ди не­по­ ну­ди број­не­ пра­вљи­во ло­ше, као на мно­гим дру­гим мо­гућ­но­сти­ и пле­ме­ни­та­ ту­ри­стич­ким де­сти­на­ци­ја­ма – ка­же Ан­ уз­бу­ђе­ња то­ни­је Пу­шић (Рам­бо Ама­де­ус).  SRPSK A  No 2  2013

37


П У ­Т О­К А З

Уни­вер­зи­тет­ска ба­за НП „Су­тје­ска“ уско­ро би мо­гао да по­ста­не и на­став­но-на­уч­на ба­за два јав­на уни­вер­зи­те­та у Срп­ској. Ини­ци­ја­ти­ва за то је по­те­кла упра­во од Фе­ри­јал­ног са­ве­за, а укљу­чи­ће се и Вла­да Срп­ске, ло­кал­на и ака­дем­ска за­јед­ни­ца. – На Су­тје­сци би био Цен­тар за раз­вој шу­мар­ства, еко­ло­ги­је и за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не, Цен­тар за одр­жи­ви и ру­рал­ни раз­ вој и Цен­тар за раз­вој ту­ри­зма – ка­же Ду­брав­ко Су­ва­ра, пред­ сјед­ник Управ­ног од­бо­ра Фе­ри­јал­ног са­ве­за Срп­ске.

38

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


SRPSK A  No 2  2013

39


Н О Т Е С

Нафт­ни то­рањ ­ у Об­у­дов­цу

40

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


Об­у­до­вац, улаз ­ у цен­тар се­ла

У ОБ­У­ДОВ­ЦУ, У ПО­СА­ВИ­НИ, ГДЈЕ СЕ МО­ЖДА ЗА­ЧИ­ЊУ НАФТ­НА ПО­ЉА СРП­СКЕ

Ни­је бла­го под зе­мљом, не­го је не­бе­ско

Нафт­на плат­фор­ма �� ку­ку­ру­зи­шту Јо­ве Ри­сти­ћа, на њи­ви зва­ној Пре­пе­ту­ша. ­ Баш ту ру­ски и срп­ски наф­та­ши за­по­че­ли су ис­пи­ти­ва­ње да ли наф­те, от­кри­ве­не на ­ ду­би­ни од 2.800 ме­та­ра, има до­вољ­но за ис­пла­ти­ву екс­пло­а­та­ци­ју. Ни­је то до­ни­је­ло ве­ли­ка уз­бу­ђе­ња у жи­вот овог се­ла и се­ља­ка. С обе но­ге на зе­мљи, че­сто гле­да­ју­ћи увис, ­ они од вај­ка­да зна­ју ко­ли­ко ко­ра има њи­хов хљеб и шта им је чи­ни­ти Текст и фо­то­гра­фи­је: Ива Јо­вић

П

о­ни­је­ло жи­то овог ље­та, оки­ти­ ло злат­но кла­сје и њи­ве и ку­ће и ли­ца се­ља­ка у по­сав­ској рав­ни­ ци. Ро­ди­ла пше­ни­ца, ро­ди­ће и ци­је­ла го­ ди­на, вје­ру­ју до­ма­ћи­ни док ски­да­ју ље­ ти­ну са ора­ни­ца ко­је, нео­бја­шњи­во, као ура­га­ни у сви­је­т у, углав­ном но­се жен­ска име­на.

Пре­пе­т у­ша, та­ко се зо­ве њи­ва Јо­ве Ри­сти­ћа из Об­у­дов­ца, у Ре­пу­бли­ци Срп­ ској. Не зна Јо­во зна­че­ње тог име­на, ни­је га то у жи­во­т у ни за­ни­ма­ло. Ве­ли, на­ви­ ко је уви­јек за­пе­ти о свом по­слу и жи­ вје­ти о свом ра­ду. Пре­пе­т у­ша је, от­кад пам­ти, све до про­шлог ље­та, Ри­сти­ћи­ма би­ла ку­ку­ру­зи­ште. SRPSK A  No 2  2013

41


Н О Т Е С Да­нас се на том пар­че­т у зе­мље, уз са­о­бра­ћај­ ни­цу од Брч­ког ка Шам­цу, на­ла­зи пр­ва нафт­на бу­шо­ти­на у Срп­ској. Вје­ру­је се да ће ко­ли­чи­на наф­те от­кри­ве­не на ду­би­ни од 2.800 ме­та­ра би­ ти ис­пла­ти­ва, али ис­тра­жи­ва­ње још тра­је, а по­ твр­да се оче­ку­је до је­се­ни. – До­бро је за Срп­ску Ре­пу­бли­ку да се наф­та на­ђе, да се бо­ље жи­ви, да мла­ди има­ју по­сла и хље­ба – ка­же вла­сник мо­жда нај­вред­ни­јег ди­је­ ла зе­мље у др­жа­ви. На пи­та­ње о лич­ном бо­гат­ству ко­је би мо­гао да оче­ку­је ако наф­та по­те­че на ње­го­вој Пре­пе­ ту­ши, ше­зде­сет­пе­то­го­ди­шњи Јо­во сум­њи­ча­во од­ма­ху­је гла­вом, као и ру­ком ко­јом тје­ра му­хе са сто­ла у дво­ри­шту. Ни­је наф­та за ње­га ни цр­ но зла­то ни бла­го. – Цр­но је зла­то и цр­но је то бла­го под зе­ мљом. Бла­го је, ка­жу ста­ри, не­бе­ско. За се­ља­ка, бла­го је у шта­ли, а бо­гат­ство су му род и дје­ца. Јо­вин син Жи­ка има 37 го­ди­на, из­у­чио је ауто­ме­ха­ни­чар­ски за­нат, не­ма за­по­сле­ња, али мно­го и ври­јед­но ра­ди да одр­жи има­ње од 65 ду­лу­ма плод­не зе­мље. Су­пру­га Ву­ки­ца има 36 го­ди­на, а њи­хо­во тро­је дје­це, дје­вој­чи­ца и два дје­ча­ка, има­ју 16, 14 и 12 го­ди­на. У скром­ном до­му Ри­сти­ћа жи­ви и Јо­ви­на мај­ка од 88 го­ди­на. Жи­ка при­ча ка­ко су зе­мљу да­ли наф­та­ши­ма у за­куп, уз уго­вор на го­ди­ну да­на. На­пла­ти­ли су про­шло­го­ди­шњу уни­ште­ну ље­ти­ну, до­би­ли не­ што ма­ло нов­ца и обе­ћа­ње да ће се до­го­ва­ра­ти ако до­ђе до ко­мер­ци­јал­не екс­пло­а­та­ци­је наф­те. И мла­ди у ку­ћи Ри­сти­ћа ви­ше вје­ру­ју у рад, не­го у мо­гућ­ност бо­га­ће­ња због про­на­ла­ска наф­те на има­њу. Кра­ве, сви­ње, ов­це, ко­ко­ши, гу­ске, пси и мач­ке, има­ње им на­ли­ку­је на ожи­вље­ну се­ри­ју дје­чи­јих сли­ков­ни­ца о до­ма­ћим жи­во­ти­ња­ма. Ву­ки­ца, ко­ја све то одр­жа­ва, не­ма пла­но­ва за тро­ше­ње мо­гу­ћег бо­гат­ства. – Оно што на­ма и дје­ци тре­ба ми и сад за­ ра­ди­мо. Ако бу­де ви­ше, би­ће и бо­ље – ка­же ова ври­јед­на мла­да же­на. О ЦВИ­ЈЕ­ЋУ И ДУ­КА­ТИ­МА То­рањ ис­тра­жи­вач­ке бу­шо­ти­не у се­лу још је стра­но ти­је­ло. Наф­та­ши из Ср­би­је и Ру­си­је, ко­ ји жи­ве у кон­теј­не­ри­ма уз бу­шо­ти­ну, не дру­же се са мје­шта­ни­ма. А Об­у­до­вац је, ка­ко му и име ка­же, ста­ро на­ се­ље у мир­ној и плод­ној рав­ни­ци. Се­ло са 1.000 срп­ских до­ма­ћин­ста­ва и ви­ше од 3.000 жи­те­ља. Углед­ни се­о­ски до­ма­ћин Ми­ло­ји­ца То­до­ ро­вић жи­ви у не­по­сред­ној бли­зи­ни бу­шо­ти­не. По­слу­ју­ћи са наф­том, сте­као је бо­гат­ство ко­јим је у се­лу по­ди­гао ку­ћу до­стој­ну свјет­ских ме­ тро­по­ла.

42

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


Ци­фре У до­са­да­шња ис­тра­жи­ва­ња наф­те у Ре­пу­бли­ци Срп­ској уло­же­но је 13 ми­ли­о­на до­ла­ра. Пла­ни­ ра­на ин­ве­сти­ци­ја за ис­тра­жи­ва­ње наф­те и га­са до кра­ја 2014. го­ди­не је 40,7 ми­ли­о­на до­ла­ра, а за фа­зу екс­пло­ат­ а­ци­је 188,3 ми­ли­о­на до­ла­ра, уко­ли­ко се до­ка­жу ре­зер­ве. Ис­тра­жи­ва­ње оба­ вља пред­у­зе­ће „Ја­дран Наф­та­гас“, за­јед­нич­ко пред­у­зе­ће „Нафт­не ин­ду­стри­је Ср­би­је“ и ру­ске ком­па­ни­је „Нефт­га­зин­кор“.

Али не би во­лио, ка­же, да се и род­но се­ло око ње­га пре­тво­ри у ме­тро­по­лу. Пу­ни­ли су Об­у­до­вља­ни европ­ске и свјет­ске ме­тро­по­ле у по­тра­зи на хље­бом на­кон ра­ни­јих ра­то­ва. Нов­цем га­стар­бај­те­ра од­га­је­на је ге­не­ ра­ци­ја са­да­шњих до­ма­ћи­на. Они су у се­лу по­ди­гли са­вре­ме­не фар­ме, фа­бри­ке сточ­не хра­не, тр­жне цен­тре. Об­у­до­ вац има нај­ве­ћи се­о­ски дом кул­т у­ре, има ка­ фее, ди­ско­те­ку, те­ни­ске те­ре­не. Пут ко­ји су се­ ља­ни сре­ди­ном про­шлог ви­је­ка ас­фал­ти­ра­ли сво­јим нов­цем и до­бро­вољ­ним ра­дом да­нас је ма­ги­стра­ла на ко­јој трак­то­ри сме­та­ју. При­ро­да је ов­дје да­ла све од се­бе, а ври­јед­ ни љу­ди са 120 по­ро­дич­них пре­зи­ме­на, ви­је­ ко­ви­ма сво­ји на сво­ме, уре­ди­ли су на­се­ље из ко­јег се ви­ше не од­ла­зи. Бра­ни­слав Пе­рић (47) вра­тио се у за­ви­чај из Аустри­је и по­ди­гао на ула­зу у се­ло – дво­рац! Принц од Об­у­дов­ца, нај­по­жељ­ни­ји не­же­ња кра­ја са мно­го не­же­ње­них мо­ма­ка, на­мје­рио је да у овом нео­ви­зан­тиј­ском зда­њу на­пра­ви уго­ сти­тељ­ски обје­кат. Се­лом, ипак, до­ми­ни­ра Цр­ква Ро­ђе­ња Пре­ све­те Бо­го­ро­ди­це, ка ко­јој по­глед пу­ца ки­ло­ ме­три­ма при­је ула­ска у Об­у­до­вац, низ чу­де­сно пра­ву це­сту. То је вје­ро­ват­но нај­ве­ћа се­о­ска бо­го­мо­ља у кри­лу Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве. Њен ико­но­стас кра­се два­де­сет дви­је ико­не ко­ је су рад ака­дем­ског сли­ка­ра Ро­ма­на Пе­тро­ви­ ћа. Пра­во­слав­ни храм у Об­у­дов­цу за­шти­ће­ни је на­ци­о­нал­ни спо­ме­ник. Пр­ва шко­ла у се­лу ра­ди­ла је у при­ват­ној ку­ћи у цр­кве­ном дво­ри­шту од  1832. го­ди­не, а са­да­шња школ­ска згра­да по­диг­ну­та је 1853. го­ди­не. По­шта је у на­се­љу већ сто го­ди­на. А Об­у­до­вац има још мно­го ли­је­пих при­ча и при­ мје­ра успје­ха. Нафт­ни то­рањ што из ку­ку­ру­за стре­ми у ви­си­ну још ни­је на­шао сво­је мје­сто у ср­цу мје­ шта­на и у на­род­ном пре­да­њу. Са­да­шњи од­нос се­ља­ка пре­ма ње­му нај­бо­ље опи­с у­је из­вор­на пје­сма дје­во­ја­ка ово­га кра­ја ко­ја ка­зу­је: „Не ме­ћу се ду­ка­ти на цви­је­ће, Већ на оног ко­га ни­ко не­ће.“  SRPSK A  No 2  2013

43


П О Д­З Е­М Љ Е

44

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


ПО­ЗНА­ТА ПЕ­ЋИ­НА КОД ТЕ­СЛИ­ЋА, НАЈ­БО­ЉЕ ИС­ТРА­ЖЕ­НА У СРП­СКОЈ

Кем­бриџ у Рас­ту­ши

На два­на­ест ки­ло­ме­та­ра од Те­сли­ћа и 370 ме­та­ра из­над ни­воа мо­ра, пе­ћи­на има ­ 440 ме­та­ра ка­на­ла. Чо­вјек је ту бо­ра­вио још при­је 40.000 го­ди­на. На­ђе­ни су оста­ци ­ пе­ћин­ског ла­ва, ме­двје­да, но­со­ро­га, ву­ка, да­бра, ку­не... Уну­тра­шњост је у ­ ти­гра­стим ша­ра­ма, ка­кве у Евро­пи има још са­мо јед­на пе­ћи­на код Ви­ћен­це ­ и јед­на не­да­ле­ко од Па­ри­за. Ис­тра­жи­ва­ња ће тра­ја­ти до 2015, а по­сје­те ­ већ са­да по­ста­ју све број­ни­је

SRPSK A  No 2  2013

45


П О Д­З Е­М Љ Е Пи­ше: Сен­ка Три­вић

У

з Ор­ло­ва­чу, пе­ћи­на Рас­т у­ша је јед­на од ри­јет­ких у Срп­ској ко­ја је у по­сљед­њих два­де­сет го­ди­на де­таљ­ни­је ис­тра­же­на, уре­ђе­на и отво­ре­ на за ту­ри­стич­ке по­сје­те. Про­шле го­ди­ не про­гла­ше­на је спо­ме­ни­ком при­ро­де. И нај­но­ви­ја ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња, у про­те­кле три го­ди­не, по­ка­за­ла су овај ло­ка­ли­тет као јед­ну од по­тен­ци­јал­них атрак­тив­них ло­ка­ци­ја за обо­га­ћи­ва­ње ту­ри­стич­ке по­ну­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске и оп­шти­не Те­слић. Пе­ћи­на се на­ла­зи два­на­ест ки­ло­ме­ та­ра од Те­сли­ћа и Ба­ње Вру­ћи­це, на 370 ме­та­ра над­мор­ске ви­си­не. Са­сто­ји се од јед­ног про­стра­ног ка­на­ла и не­ко­ли­ко спо­ред­них, укуп­не ду­жи­не 440 ме­та­ра. У прет­ход­не три го­ди­не у про­у­ча­ва­ њи­ма су ко­ри­шће­не савременe ме­то­де ис­тра­жи­ва­ња. Мно­ге хе­миј­ске ана­ли­зе по­ка­за­ле су да је чо­вјек у овој пе­ћи­ни  Улаз у пе­ћи­ну бо­ра­вио још при­је 40.000 го­ди­на. Ве­о­ма је про­ши­рен и спи­сак жи­во­тињ­ских вр­  Проф. др ­ Ми­ракл Пре­стон, ста ко­јих је би­ло у пе­ћи­ни. У спе­ле­ол ­ о­шкој ли­те­ра­т у­ри Рас­т у­ша са Уни­вер­зи­те­та­ је по­зна­та као нај­бо­ље ис­тра­же­на пе­ћи­ у Кем­бри­џу, ­ на у Срп­ској, ар­хе­о­ло­шки и ди­је­лом па­ ис­тра­жу­је ­ у Рас­ту­ши ле­он­то­ло­шки. Из­вје­шта­ји о ис­тра­жи­ва­

46

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

На обо­ду уну­тра­шњих Ди­на­ри­да Ре­ги­он ­ ал­но по­сма­тра­но, под­руч­је Те­сли­ ћа и пла­ни­не Љу­бић и Чав­ка, као и чи­та­ва сје­ве­ро­за­пад­на Срп­ска, при­па­да­ју уну­ тра­шњим Ди­на­ри­ди­ма, њи­хо­вом сје­вер­ ном обо­ду. По­ток Рас­ту­ши­ца из­ви­ре ис­ под бр­да (434 ме­та­ра над­мор­ске ви­си­не), код се­ла Гор­ња Па­лан­ка. Око­ли­на пе­ћи­не Рас­ту­ше је бла­го бр­до­ви­то под­руч­је. Улаз у пе­ћи­ну је у ма­лој удо­ли­ни на сје­ве­ро­и­ сточ­ним па­ди­на­ма Хр­њи­ног бр­да.

њи­ма су из 1971, 1973, 1974, 1978. и 1979. По­да­ци о по­��љед­њим ис­тра­жи­ва­њи­ма, из 1991, још ни­с у пу­бли­ко­ва­ни. Од 2010. Му­зеј Срп­ске из Ба­ња­лу­ке, у са­рад­њи са уни­вер­зи­те­ти­ма из Кем­бри­џа и Ле­сте­ра (Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја), За­во­дом за за­шти­т у кул­т ур­но-исто­риј­ског и при­род­ног на­ сље­ђа Ре­пу­бли­ке Срп­ске, те оп­шти­ном Те­слић, на­ста­вља ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ ва­ња пе­ћи­не Рас­т у­ша. То је раз­гра­на­та, го­то­во пот­пу­но рав­ на пе­ћи­на, с атрак­тив­ним пе­ћин­ским на­ки­том: са­ли­ви­ма, пе­ћин­ским хи­је­ро­


SRPSK A  No 2  2013

47


П О Д­З Е­М Љ Е

 Јед­на од ­ ис­тра­жи­вач­ких кам­па­ња ­ у Рас­ту­ши

гли­фи­ма, ста­лак­ти­ти­ма и би­гре­ним ка­ да­ма. По­себ­но су зна­чај­ни ар­хе­о­ло­шки и па­ле­он­то­ло­шки на­ла­зи. Пе­ћи­на је ста­ни­ште дви­је вр­сте сли­­је­пих ми­ше­ва, Rhi­no­lop­hus fer­ru­me­qu­i­ num и Rhi­no­lop­hus euryale, у шта се увје­ра­ва­мо већ при са­мом ула­ску. Оне стра­ шљи­ви­је то мо­же да по­ко­ле­ба, ма­да раз­ло­га за страх, ре­че­но нам је, не­ма. Ни­ ка­да се ни­је де­си­ло да су не­ко­га по­ври­ је­ди­ли, са­мо над­ли­је­ћу по­сје­ти­о­це. Ка­ да по­гле­да­те пре­ма пе­ћин­ском стро­пу, на ви­ше мје­ста ви­дје­ће­те ка­ко су се на де­се­ти­не, па и сто­ти­не гру­пи­са­ле у нео­ бич­не гро­здо­ве. Но мно­го при­је њих, по про­на­ђе­ним оста­ци­ма, ов­дје су би­ле на­ се­ље­не раз­не дру­ге жи­во­тињ­ске вр­сте: пе­ћин­ски лав, ме­двјед, но­со­рог, вук, да­ бар, ку­на... Спе­ци­фич­ност пе­ћин­ске уну­тра­шњо­ сти ов­дје су ти­гра­сти об­ли­ци ша­ра, ка­кве у Евро­пи има­ју још са­мо јед­на пе­ћи­на код Ви­ћен­це и јед­на не­да­ле­ко од Па­ри­ за. У пред­рат­ним вред­но­ва­њи­ма спе­ле­ о­ло­шких обје­ка­та Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, Рас­т у­ша је че­сто по­ми­ња­на као пе­ћи­на ко­ја би се уз ми­ни­мал­на ула­га­ња ла­ко при­ла­го­ди­ла ту­ри­стич­ким по­сје­та­ма. Та иде­ја ни­ка­да ни­је у пот­пу­но­сти спро­ве­ де­на, осим по­ку­ша­ја мје­шта­на да се уну­ тра­шњост пе­ћи­не при­вред­но ис­ко­ри­сти. Та­ко је до пе­ћи­не до­ве­ден при­ступ­ни пут из прав­ца се­ла Мар­ко­ви­ћи, про­би­јен је

Вјен­ча­ње Ме­ђу Рас­ту­ша­ни­ма и да­нас се пре­при­ча­ва јед­но вјен­ча­ње у пе­ ћи­ни. Про­шлог ок­то­бра Ми­ло­рад и Алек­сан­дра Да­кић су од­лу­ чи­ли да, умје­сто ма­тич­ног уре­да, иза­бе­ру пе­ћи­ну за скла­па­ње бра­ка. То је иза­зва­ло ве­ли­ку па­жњу ста­нов­ни­штва и ме­ди­ја.

48

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

вје­штач­ки улаз, по­ста­вље­не су ме­тал­на ка­пи­ја и елек­трич­не ин­ста­ла­ци­је, те по­ пло­ча­на пје­шач­ка зо­на. ОТ­КРИ­ЋА И СА­РАД­ЊА СА КЕМ­БРИ­ЏОМ „Па­ле­о­лит сје­вер­не Бо­сне“ на­зив је про­јек­та ко­ји је углед­не про­фе­со­ре са Уни­вер­зи­те­та у Кем­бри­џу (Ве­ли­ка Бри­ та­ни­ја) до­вео на ово под­руч­је још 2006. Нај­при­је су са­ра­ђи­ва­ли са Ре­ги­о­нал­ним му­зе­јом у До­бо­ју, но ка­ко су се ис­тра­жи­ ва­ња по­ми­ца­ла да­ље ка сје­ве­ру и за­па­ду ус­по­ста­вљен је кон­такт са За­во­дом за за­ шти­т у кул­т ур­но-исто­риј­ског и при­род­ ног на­сље­ђа Срп­ске и са Му­зе­јом Срп­ске. – Тај про­је­кат је под­ра­зу­ми­је­вао оби­ ла­зак про­сто­ра од До­бо­ја пре­ма Са­ви и на за­пад до ри­је­ке Уне. Да­кле, до­ли­не ри­ је­ка Усо­ре, Вр­ба­са, Уне и Са­ве. У окви­ру тих над­гле­да­ња про­сто­ра за­ни­мљи­вог за ис­тра­жи­ва­ње, об­и­шли смо и пе­ћи­ну Рас­ ту­шу. Та­да је проф. др Ми­ракл Пре­стон из­ра­зио же­љу да ар­хе­о­ло­шки ис­тра­жи ову пе­ћи­ну – при­ча Љу­би­ца Ср­дић, ар­ хе­о­лог из За­во­да за за­шти­т у кул­т ур­ноисто­риј­ског и при­род­ног на­сље­ђа Срп­ ске. – Ис­ко­па­ва­ња у пе­ћи­ни су по­че­ла 2010, а на­ста­вље­на 2011. и 2012. Би­ла је ин­те­ре­сант­на као при­род­ни фе­но­мен и као мо­гу­ће ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште, јер је се­дам­де­се­тих го­ди­на Мир­ко Ма­лез, па­ле­он­то­лог и ар­хе­о­лог, ис­тра­жи­вао и на­шао ко­сти пе­ћин­ског ме­двје­да, као и кре­ме­не алат­ке, ко­је су до­каз дје­лат­но­ сти чо­вје­ка. По­чет­ком 2010. отво­ри­ли смо дви­је сон­де, а на кра­ју смо их има­ли три. Јед­но ис­ко­па­ва­ње је би­ло ре­ви­зи­о­ но, у сон­ди ко­ју је Ма­лез отво­рио, и ту смо утвр­ди­ли сло­је­ве и про­на­шли кре­


ме­не алат­ке. У по­сљед­ње дви­је го­ди­не отво­ре­не су дви­је сон­де, јед­на на ула­зу а дру­га ма­ло ни­же. Ис­ко­па­ва­ња су тра­ја­ла по 10 до 20 да­на, укуп­но не­ких мје­сец и по ак­тив­ног ра­да. Же­ља је, ис­ти­че Ср­ди­ће­ва, да се у са­ рад­њи са про­фе­со­ром Пре­сто­ном ура­ди и обим­ни­је ис­тра­жи­ва­ње пе­ћи­на Ре­пу­ бли­ке Срп­ске, јер за мно­ге се зна да по­ сто­је, али ни­с у до­вољ­но ис­тра­же­не. Сва ис­тра­жи­ва­ња су упот­пу­ње­на ко­ ри­шће­њем ап­со­лут­ног да­то­ва­ња ра­ди­о­ кар­бон­ском ме­то­дом С14, као и ге­о­ар­хе­ о­ло­шким ана­ли­за­ма у ла­бо­ра­то­ри­ја­ма у Ен­гле­ској. До­са­да­шњи ре­зул­та­ти го­во­ре да по­је­ди­ни на­ла­зи по­ти­чу још из пе­ри­о­ да 40.000 го­ди­на пре на­ше ере. Ма­те­ри­јал се на­ла­зи у Му­зе­ју Срп­ске, а дио је тре­ нут­но на ана­ли­зи у Ен­гле­ској. У Му­зе­ју Срп­ске ка­жу да је про­је­кат још у то­ку. За 2014. и 2015. го­ди­ну пла­ ни­ра­на су за­вр­шна ис­ко­па­ва­ња на ло­ка­ ли­те­т у и об­ја­вљи­ва­ње ре­зул­та­та у ви­ду мо­но­гра­фи­је. – На­ма је нај­зна­чај­ни­је што је утвр­ ђе­на стра­ти­гра­фи­ја са ве­ли­ким бро­јем кре­ме­них и ко­шта­них на­ла­за. Нај­за­ни­ мљи­ви­ји су си­гур­но на­ла­зи ра­зних вр­ста кре­ме­них алат­ки и ко­сти пе­ћин­ског ме­ двје­да, пе­ћин­ског ла­ва, да­бра, но­со­ро­га... Сма­тра­мо да ће­мо на кра­ју ис­тра­жи­ва­ ња при­ку­пи­ти до­вољ­но по­да­та­ка да до­ би­је­мо сли­ку о жи­во­т у не­ан­дер­тал­ца на овом про­сто­ру – ис­ти­че Ива­на Пан­џић, ку­стос-ар­хе­о­лог у Му­зе­ју Срп­ске. ПРО­МО­ЦИ­ЈА И УРЕ­ЂЕ­ЊЕ Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја оп­штине Те­слић од не­дав­но упра­вља пе­ћи­ном Рас­т у­ша.

– С об­зи­ром да до са­да пе­ћи­на ни­је  Про­си­ја­ва­ње ма­те­ри­ја­ла­ би­ла под ди­рект­ном ин­ге­рен­ци­јом оп­ на­ђе­ног шти­не, нај­при­је је тре­ба­ло ус­по­ста­ви­ти у пе­ћи­ни вла­снич­ку и упра­вљач­ку струк­т у­ра, као и при­хва­ти­ти го­сте ко­ји до­ла­зе. У на­ ред­ном пе­ри­о­ду ак­тив­но ће­мо се укљу­ Љу­би­ца Ср­дић, ар­хе­о­лог За­во­да чи­ти у про­мо­ви­са­ње овог ло­ка­ли­те­та. за за­шти­ту У ме­ђу­вре­ме­ну, за­шти­ће­не су ис­тра­жи­ кул­тур­новач­ке сон­де, очи­шће­не пје­шач­ке ста­зе, исто­риј­ског и по­ста­вље­не кан­те за от­пат­ке, на­с у­та је при­род­ног­ при­ступ­на це­ста, у пла­ну је и про­мје­на на­сље­ђа­ огра­де – ка­же Да­ни­јел Пе­тро­вић из Ту­ Срп­ске, то­ком ис­тра­жи­ва­ња­ ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је оп­шти­не Те­слић. у Рас­ту­ши На­гла­ша­ва и да се пла­ни­ра ас­фал­ти­ ра­ње при­ла­зног пу­та у цје­ли­ни, чим се за то стек­ну усло­ви. Као и ра­ни­јих го­ди­на, пе­ћи­ну по­нај­ви­ше по­сје­ћу­ју ђа­ци из ци­ је­ле Срп­ске и пут­ни­ци на­мјер­ни­ци. – То је, сва­ка­ко, са­мо по­че­так – по­ру­ чу­је Ива­на Пан­џић из Му­зе­ја Срп­ске. – По за­вр­шет­ку ра­до­ва пла­ни­ра­мо да ура­ ди­мо про­је­кат упот­пу­ња­ва­ња ту­ри­стич­ке Фо­то­гра­фи­је: по­ну­де. Осми­сли­ће­мо стал­ну по­став­ку, са Сен­ка Три­вић­ пре­зен­та­ци­јом исто­ри­ја­та пе­ћи­не, исто­ и За­вод за­ ри­ја­та ар­хе­ол ­ о­шких и па­ле­он­то­ло­шких за­шти­ту­ ис­тра­жи­ва­ња, нај­бит­ни­јим ре­зул­та­ти­ма, те при­па­да­ју­ћим ма­те­ри­ја­лом. Тре­ба још кул­тур­но-­ ри­је­ши­ти пи­та­ње во­де, ка­ко би се на­пра­ -исто­риј­ског­ вио но­ви са­ни­тар­ни чвор, те су­ве­нир­ни­ и при­род­ног­ ца и евен­т у­ал­но не­ки ре­сто­ран.  на­сље­ђа Срп­ске

При­ступ При­ступ са­мој пе­ћи­ни још уви­јек ни­је ри­је­шен. На­кон што се ас­фалт­ним пу­тем до­ве­зе­те до мје­ста Че­ча­ва и на­ста­ви­те пре­ ма се­лу Рас­ту­ша, до­ла­зи се до уског ма­ка­дам­ског пу­та ду­жи­ не ки­ло­ме­тар-два. Тим пу­тем се у про­ље­ће и ље­то мо­же до­ћи ауто­мо­би­лом на 300 ме­та­ра до пе­ћи­не, али не и ауто­бу­сом. У бли­зи­ни пе­ћи­не би тре­ба­ло обез­би­је­ди­ти и до­вољ­но мје­ста за пар­кинг. У Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Те­сли­ћа ка­жу да се по­др­ шци и ре­а­ли­за­ци­ји ових пла­но­ва на­да­ју и до кра­ја ове го­ди­не.

SRPSK A  No 2  2013

49


Х О­Д О­Ч А­Ш Ћ А ГОР­ЊА ТР­НО­ВА НА МА­ЈЕ­ВИ­ЦИ, СЕ­ЛО ЗНА­МЕ­НИ­ТОГ ФИ­ЛИ­ПА ВИ­ШЊИ­ЋА (1767-1834)

За­ви­чај срп­ског

Хо­ме­ра

50

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


Сли­је­пи гу­слар и еп­ски пје­сник одав­дје је ви­дио да­ле­ко, кроз про­стор и ври­је­ме. Одав­дје се ­ оти­снуо у сви­јет као на пу­чи­ну. Ов­дје је јед­на од дви­је пе­ћи­не Ста­ри­не Но­ва­ка и тра­го­ви ­ ко­пи­та Шар­ца, ко­ња Кра­ље­ви­ћа Мар­ка, ко­ји је ис­кр­са­вао гдје год је Ср­би­ма ус­тре­ба­ло ­ ју­на­штва. Бе­ја­ху ту и ви­но­гра­ди, са­бо­ри, ци­је­ње­не за­на­тли­је, па их ви­ше ­ не­ма. Има ље­ко­ви­тих тра­ва, во­де из ка­ме­на, бо­га­тог ло­ви­шта, ­ сје­ћа­ња. А би­ће опет и ви­ше љу­ди, да­ће Бог

SRPSK A  No 2  2013

51


Х О­Д О­Ч А­Ш Ћ А Пи­ше: Је­ле­на Бо­дул

 Ста­ре ­ ма­је­вич­ке ку­ће (зи­да­на и од ­ хра­сто­ви­не), ­ Цр­ква Ог­ње­не ­ Ма­ри­је ­ (у из­град­њи), ­ ло­вац Бо­жо ­ Ра­до­ва­но­вић на те­ра­си Ло­вач­ке ку­ће „Ста­ри­на Но­вак“

„Зе­ман до­шо ва­ља во­је­ва­ти За крст ча­сни крв­цу про­ље­ва­ти Сва­ки сво­је да по­ка­је ста­ре.“ Сти­хо­ви Фи­ли­па Ви­шњи­ћа из пје­сме По­че­так бу­не про­тив да­хи­ја укле­са­ни су у ка­ме­ну ко­ји је на мје­сту пје­сни­ко­ва ро­ђе­ња у се­лу Гор­ња Тр­но­ва по­ста­вљен 1994. го­ди­не, у по­сљед­ње срп­ско рат­но ври­је­ме. Без­вид­ни по­е­та нај­зна­чај­ни­ја је исто­риј­ска лич­ност по­ри­је­клом из ових кра­је­ва. У се­лу са 120 срп­ских ку­ћа, 20 ки­ло­ ме­та­ра уда­ље­ном од Би­је­љи­не и Угље­ ви­ка, не­ма ви­ше има­ња ни по­то­ма­ка Ви­шњи­ћа. Са­мо пе­то­ра­зред­на шко­ла на нај­ви­шој ко­ти Цр­ве­но бр­до но­си име пје­сни­ка. У клу­па­ма је ове го­ди­не 47 ђа­ ка ко­је уче три учи­те­љи­це. Се­ло не­ма ам­бу­лан­т у, ни про­дав­ни­цу, чак ни ка­ фа­ну. По­штар до­ла­зи ри­јет­ко, из До­ње Тр­но­ве. Сва је Тр­но­ва у про­ље­ће буј­на и зе­ ле­на. Сто­љет­не шу­ме хра­ста лу­жња­ка и про­план­ци об­ра­сли че­ти­на­ри­ма ис­ пре­си­је­ца­ни су пи­то­ми­на­ма у ко­ји­ма су са­гра­ђе­не мо­дер­не ку­ће. Ва­ро­шке, ка­жу мје­шта­ни. А ва­ро­шки се у се­лу и жи­ви, углав­ном од ра­да у угље­вич­ком руд­ни­ ку, по ко­ме је сав крај на­да­ле­ко по­знат. По при­чи мје­штан­ке Ђу­ке Те­ић (77), у Гор­њој Тр­но­ви све је већ би­ло. Би­ли су ви­но­гра­ди, па за­ра­сли. Би­ла на­род­ на збо­ро­ва­ња, па их не­ма. Би­ли љу­ди од за­на­та, ко­ва­чи, са­ра­чи, тер­зи­је, те­са­ри... Сад их не­ма ни у обли­жњим ве­ли­ким ва­ро­ши­ма. На­род­не но­шње оста­ле са­мо на по­жу­тје­лим фо­то­гра­фи­ја­ма ко­је ста­ ри­ца с по­но­сом по­ка­зу­је. Цр­кве у се­лу ни­је би­ло, са­да се до­вр­ ша­ва, а по­све­ће­на је Ог­ње­ној Ма­ри­ји. Је­ди­ни свје­до­ци Ви­шњи­ће­вог вре­ ме­на у Гор­њој Тр­но­ви су чу­да при­ро­ де ко­ја ви­је­ко­ви­ма одр­жа­ва­ју ми­то­ве о срп­ским ју­на­ци­ма из ње­го­вих пје­са­ма, хај­ду­ку Ста­ри­ни Но­ва­ку и све­вре­ме­ном Мар­ку Кра­ље­ви­ћу.

У ло­ви­шту Пред­сјед­ник ло­вач­ког удру­же­ња Бо­жо Ра­до­ва­но­вић ка­же да је ло­ви­ште бо­га­то зе­че­ви­ма и фа­за­ни­ма. Има и ди­вљих сви­ња ко­је ми­гри­ра­ју из Ср­би­је. Од ште­то­чи­на, има ли­си­ца и ку­на. Зми­је, ка­же Бо­жо, не ра­чу­на. Њих лов­ци са­мо сли­ка­ју мо­бил­ ним те­ле­фо­ни­ма и за­о­би­ђу, па по­сли­је сва­ку ло­вач­ку при­чу, ко­ја се уви­јек оду­жи, за­чи­не по­не­ким по­ско­ком.

52

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

То Гор­њу Тр­но­ву чи­ни не­сва­ки­да­ шњим му­зе­јом на отво­ре­ном.   НО­ВА­КО­ВА ПЕ­ЋИ­НА И ШАР­ЧЕ­ВО КО­ПИ­ТО   На по­ла са­та угод­ног пје­ша­че­ња од глав­ног се­о­ског пу­та ка пла­нин­ском вр­ ху, на над­мор­ској ви­си­ни од 386 ме­та­ра на­ла­зи се Но­ва­ко­ва пе­ћи­на. – То су за­зи­да­не пе­ћи­не за ко­је ис­тра­ жи­ва­чи сма­тра­ју да су би­ле пра­во­слав­не ма­на­стир­ске ис­по­сни­це – ка­же ар­хе­о­лог Мир­ко Ба­бић, ди­рек­тор Му­зе­ја Сем­бе­ ри­је, и сам по­ри­је­клом из угље­вич­ког кра­ја. – Нај­по­зна­ти­ја је ис­по­сни­ца Све­ тог Са­ве у код Сту­де­ни­це. Но­ва­ко­ва пе­ ћи­на, нај­по­зна­ти­ја на овим про­сто­ри­ма, ис­по­сни­ца је уз ма­на­стир Тав­на. Он под­сје­ћа да је Ста­ри­на Но­вак исто­риј­ски до­ка­за­на лич­ност из 16. ви­је­ ка, а за ње­го­вог си­на Гру­ју Но­ва­ко­ви­ћа, ди­је­те Гру­ји­цу из на­род­не пје­сме, ве­зу­је се об­но­ва сред­њо­вје­ков­ног ма­на­сти­ра Тав­на ко­ји је бе­ја­ше уни­штен и за­мро у тур­ско до­ба. У Ре­пу­бли­ци Срп­ској по­сто­је дви­ је Но­ва­ко­ве пе­ћи­не, ова на Ма­је­ви­ци и на пла­ни­ни Ро­ма­ни­ји код Ис­точ­ног Са­ра­је­ва. Пут до Но­ва­ко­ве пе­ћи­не у Гор­њој Тр­но­ви про­би­ли су ов­да­шњи за­љу­бље­ни­ ци у при­ро­ду, пла­ни­на­ри, еко­ло­зи и чла­ но­ви ло­вач­ких удру­же­ња. Ауто­мо­би­лом се мо­же при­ћи на 300 ме­та­ра, ода­кле се ста­за стр­мо пе­ње до пла­тоа на ко­ ме је из­гра­ђе­на ло­вач­ка ку­ћа „Ста­ри­на Но­вак“. Ов­дје је сва­ки пут­ник до­бро­до­шао и до­че­ку­је се као драг гост. Кров над гла­ вом, ве­ли­ки др­ве­ни сто­ло­ви и клу­пе у при­ро­ди, на те­ра­си са ко­је по­глед до­се­ же до пла­нин­ских вр­хо­ва су­сјед­не Ср­ би­је. Пут­ни­ку до­бро­на­мјер­ни­ку на рас­ по­ла­га­њу су ро­штиљ, фри­жи­дер, ра­дио и те­ле­ви­зор. За ври­је­ме на­ше по­сје­те у ло­вач­кој ку­ћи су би­ли лов­ци из ов­да­шњег удру­ же­ња „Пар­ти­зан“. По­че­ла је се­зо­на ло­ва на ви­со­ку ди­вљач, а до­зво­ље­но им је да ове го­ди­не од­стри­је­ле де­сет ср­на. Са мла­дим лов­ци­ма спу­сти­ли смо се до Но­ва­ко­ве пе­ћи­не, низ око­ми­т у сти­ је­ну об­ра­слу тан­ко­ви­ја­стим др­ве­ћем. По­глед у та­ко­зва­ну со­бу ври­је­ди тру­да. Про­стор је пот­пу­но „глух“, а ва­здух уну­ тра хла­дан и сув. Те­жак при­ступ и фи­


SRPSK A  No 2  2013

53


Х О­Д О­Ч А­Ш Ћ А

54

/

P I L G R I M A G E S

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


зич­ка не­мо­гућ­ност ду­жег за­др­жа­ва­ња пред овим чу­дом при­ро­де да­ју до­дат­ну драж до­жи­вља­ју. На вр­ху сти­је­не у ко­јој се на­ла­зи Но­ ва­ко­ва пе­ћи­на ути­сну­ти су ма­ло и ве­ли­ ко ко­пи­то Шар­ца, слав­ног ко­ња еп­ског ју­на­ка Кра­ље­ви­ћа Мар­ка. Мје­шта­ни Тр­ но­ве свје­до­че да се у ве­ћем уду­бље­њу уви­јек за­др­жа­ва во­да, не­ким чу­дом не пре­с у­ши ни у го­ди­на­ма нај­ве­ћих су­ша, ка­квих је би­ло по­сљед­њих го­ди­на. Ар­хе­о­лог Ба­бић об­ја­шња­ва да је ри­ јеч о че­стој ге­о­ло­шкој фор­ми у свим кра­је­ви­ма Срп­ске, али у ма­шти на­ро­да то је оти­сак ко­пи­та ко­јим је Мар­ко Кра­ ље­вић ско­чио са Цр­ве­ног бр­да на Ор­ ло­вић, од ма­на­сти­ра Тав­на до ма­на­сти­ ра у Ше­ко­ви­ћу и ко­је­ку­да, сву­да гдје је Ср­би­ма кроз ви­је­ко­ве за­тре­ба­ло ју­нач­ких дје­ла.   КАО У ВУ­КО­ВОМ ТР­ШИ­ЋУ У но­ви­јој срп­ској исто­ри­ји су­сјед­но се­ло До­ња Тр­но­ва да­ло је мно­го „не­бе­ ских ју­на­ка“. За­ви­чај је то срп­ског астро­ но­ма Пе­тра Ђур­ко­ви­ћа  (1908-1981), по­зна­тог по то­ме што је от­крио два асте­ро­ и­да. Био је ди­рек­тор Оп­сер­ва­то­ри­је у Бе­ о­гра­ду и пред­сјед­ник Астро­ном­ског дру­ штва „Ру­ђер Бо­шко­вић“. Асте­ро­ид  1555 Де­јан, ко­ји је от­крио бел­гиј­ски астро­ном Фер­нан Ри­го (Fer­nand Ri­ga­ux), до­био је име по Ђур­ко­ви­ће­вом си­ну, сце­на­ри­сти и ре­жи­се­ру Де­ја­ну Ђур­ко­ви­ћу. У До­њој Тр­но­ви ро­ђен је и са­хра­ њен срп­ски офи­цир Ми­лан Јо­вић (19511993), ко­ман­дант је­ди­не вој­не фор­ма­ци­је са 48 рат­ни­ка ко­ја је ра­то­ва­ла у Сло­ве­ ни­ји. Хе­рој­ски рат­ни пут на­ста­вио је у Хр­ват­ској, па у БиХ, три пу­та је ра­ња­ ван, а пост­хум­но је од­ли­ко­ван Ор­де­ном Не­ма­њи­ћа. Од 1994. до 2005. основ­на шко­ла у Тр­но­ви но­си­ла је ње­го­во име; при­је по­сљед­њег ра­та зва­ла се по пар­

Жи­ва во­да Још јед­но бла­го ово­га кра­ја је жи­ва во­да, ка­же ар­хе­о­лог Ба­ бић. Има пет­на­е­стак из­во­ра, а је­дан од њих кап­ти­рао се­о­ски кнез Цви­је­тин Ма­лић. Че­сма се на­ла­зи у цен­тру Гор­ње Тр­но­ве. У се­лу су оста­ле још че­ти­ри ку­ће Ма­ли­ћа, али сви жи­ве у ино­ стран­ству и до­ла­зе у за­ви­чај са­мо ље­ти.

ти­зан­ском хе­ро­ју Ва­си Јо­ви­ћу Поп­цу, а са­да по Фи­ли­пу Ви­шњи­ћу. То­ком Дру­гог свјет­ског ра­та у До­њој Тр­но­ви је би­ла пар­ти­зан­ска ба­за, бол­ ни­ца и штам­па­ри­ја. О то­ме свје­до­чи и ме­мо­ри­јал­ни ком­плекс бор­ци­ма Сре­ ма и ју­го­и­сточ­не Бо­сне. При­ча се да је брон­за­на ста­т уа бор­ца у при­род­ној ве­ ли­чи­ни, по­ста­вље­на на ка­ме­ном сту­бу ви­со­ком осам ме­та­ра, окре­ну­та ка слич­ ном спо­ме­ни­ку на Ири­шком ви­јен­цу, на Фру­шкој го­ри, те да бор­ци по­кре­том је­ дан дру­гог по­зи­ва­ју у за­јед­нич­ку бор­бу. Спо­мен ку­ћа у ко­јој је у ра­т у штам­ пан пр­ви број днев­ног ли­ста Осло­бо­ђе­ ње не­ка­да је би­ла му­зеј. Са­да је то са­мо ста­ра ма­је­вич­ка ку­ћа око ко­је, као сву­да у Тр­но­ви, ра­сте ље­ко­ви­то пла­нин­ско би­ ље. Кан­та­ри­он и хај­дуч­ка тра­ва. За са­да, осим за­љу­бље­ни­ка у при­ро­ ду и лов, у Тр­но­ву хо­до­ча­сте са­мо љу­ би­те­љи умјет­но­сти, уче­сни­ци кул­т ур­не ма­ни­фе­ста­ци­је „Ви­шњи­ће­ви да­ни“, на Ми­тров­дан да­нак, „хај­дуч­ки ра­ста­нак“. Ар­хе­о­лог Мир­ко Ба­бић, ди­рек­тор Му­зе­ја Сем­бе­ри­је у Би­је­љи­ни, за­го­вор­ ник је иде­је да се у Гор­њој Тр­но­ви, за­ ви­ча­ју Фи­ли­па Ви­шњи­ћа, по­диг­не ет­но се­ло по узо­ру на Ву­ков Тр­шић. Јер, ка­ко ре­че ба­ка Ђу­ка Те­ић, у овом се­лу све је већ би­ло. И мо­жда ће опет. 

 Сто­пе Шарца, ко­ња Кра­ље­ви­ћа­ Мар­ка, урезане­ у камену.­ Спо­ме­ник­ бор­ци­ма Сре­ма и­ ју­го­и­сточ­не­ Бо­сне на­ Ма­је­ви­ци. Улаз у пе­ћи­ну Ста­ри­не Но­ва­ка. По­глед са Ма­је­ви­це­ на Сем­бе­ри­ју­ и Ср­би­ју

 Пе­то­ра­зред­на­ шко­ла „Фи­лип Ви­шњић“­ у Гор­њој Тр­но­ви

Ка­за­ни и во­до­пад Ри­је­ке Ро­ма­на и До­ма­на, ко­је с Ма­је­ви­це те­ку ка Угље­ви­ку, ство­ри­ле су на ви­ше мје­ста у Гор­њој Тр­но­ви огром­на уду­бље­ ња у ка­ме­ну ко­ја на­род на­зи­ва ка­за­ни­ма. А во­да чи­ни још јед­но чу­до на пла­ни­ни, во­до­пад Ска­ка­вац ко­ји се тек по­не­кад у го­ди­ни по­ја­ви са ве­ли­чан­стве­ним па­дом од три­де­се­так ме­та­ра. Од­ли­је сње­го­ве и ки­ше и не­ста­не. SRPSK A  No 2  2013

55


О Т­К Р И­Ћ А

56

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


У ГО­РЊ ­ ИМ БА­КИН­ЦИ­МА, ИЗМЕЂУ ЛАКТАША И ГРАДИНЕ, ПРОНАЂЕН ИЗГУБЉЕНИ ГРАД

Византија уснула на Козари Био је то, не­сум­њи­во, ве­ли­ки свје­тов­ни и ду­хов­ни цен­тар, утвр­ђе­но епи­скоп­ско сје­ди­ште, ­ са ба­зи­ли­ком и огр­ом­ним ком­плек­сом гра­ђе­ви­на. Архе­о­ло­зи вје­ру­ју да је ри­јеч о гра­ду ­ Бал­ки­су из IV ви­је­ка, ко­ји је ко­нач­но уни­штио авар­ски ка­ган Ба­јан кра­јем VI ви­је­ка. ­ Пла­ни­ра­но је да град бу­де ре­кон­стру­и­сан и кон­зер­ви­ран, те да та­мо на­ред­них ­ го­ди­на на­ста­не ва­жан еду­ка­тив­ни и ту­ри­стич­ки цен­тар

Пи­ше: Сан­дра Кља­јић

К

а­да је тим архе­о­ло­га За­ви­чај­ног му­зе­ја из Гра­ди­шке пр­о­шле го­ ди­не за­по­чео ис­тра­жи­ва­ња у се­ лу Го­р­њи Ба­кин­ци, на па­ди­ни пла­ни­не Ко­за­ре, из­ме­ђу Лак­та­ша и Гра­ди­не, те­ шко да је не­ко оче­ки­вао да се упра­во ту

кри­ју оста­ци ра­но­ви­зан­тиј­ског гра­да са ве­ли­ким бр­о­јем пра­те­ћих обје­ка­та и епи­скоп­ском ба­зи­ли­ком. – На­ла­зи ука­зу­ју да је на овом ло­ка­ ли­те­т у, зва­ном Гра­ди­на Ма­ри­је Те­ре­зи­је, био ра­но­ви­зан­тиј­ски цен­тар од ве­ли­ког SRPSK A  No 2  2013

57


О Т­К Р И­Ћ А

Име­на и прет­по­став­ке – Исто­ри­чар Јо­ван Ко­ва­че­вић у сво­јој мо­но­гра­фи­ји „Авар­ски ка­га­нат“ (1977) на­во­ди да Те­о­фи­лакт Си­мо­ка­та овај град на­зи­ ва Вон­ке. Те­оф ­ ан исти град на­зва Бал­кес, а Те­о­фа­нов пре­во­ди­ лац на ла­тин­ски, би­бли­о­те­кар Ана­ста­си­је, овај град пре­во­ди као Ба­леа. Он на­во­ди да овај град мо­же­мо из­јед­на­чи­ти са ан­ тич­ким гра­дом, од­но­сно пут­ном по­ста­јом Ба­ло­ие, ко­ју смје­ шта из­ме­ђу Стра­жи­ца и Ча­ђа­ви­це на Ма­ња­чи. С об­зи­ром на то да су на овом мје­сту пр­о­на­ђе­ни оста­ци рим­ске ви­ле, те­шко да то мо­же­мо из­јед­на­чи­ти са гра­дом ко­ји по­ми­ње Те­о­филакт Си­мо­ка­та – ка­же Ми­лан Ђу­р­ђе­вић.

 Ар­хе­о­ло­шка ис­ко­па­ва­ња ­ у Гор­њим ­ Ба­кин­ци­ма: ­ Да ли је ов­дје ­ за­и­ста био ­ ви­зан­тиј­ски Бал­кис?

58

зна­ча­ја за та­да­шњи свје­тов­ни и ду­хов­ни жи­вот сје­вер­не Бо­сне, по свој при­ли­ци и епи­скоп­ско сје­ди­ште. Пр­о­на­шли смо, нај­вје­ро­ват­ни­је, из­гу­бље­ни град Бал­кис, ко­ји се већ ви­ше де­це­ни­ја шту­ро по­ ми­ње у исто­риј­ским из­во­ри­ма – ка­же архе­о­лог За­ви­чај­ног му­зе­ја Бо­јан Ву­ји­ но­вић, ко­ји је ра­дио на ис­тра­жи­ва­њи­ма. Ло­ка­ли­тет у Го­р­њим Ба­кин­ци­ма пр­ ви пут је ре­ги­стро­вао 1980-их архе­о­лог и ди­рек­тор За­ви­чај­ног му­зе­ја у Гра­ди­ шци Ми­лан Ђу­р­ђе­вић. У архе­о­ло­шком лек­си­ко­ну БиХ из 1988. на­во­ди се као ло­ ка­ли­тет „Гра­ди­на–Ба­кин­ци“. По­ја­шња­ва се да је ри­јеч о рим­ском утвр­ђе­њу ве­ћих ди­мен­зи­ја, са зи­до­ви­ма де­бљи­не око 1,5 ме­та­ра. Око Гра­ди­не је пр­о­на­ђе­на ве­ ли­ка ко­ли­чи­на рим­ске ци­гле и те­са­ног ка­ме­на, а на­во­ди се и да мје­шта­ни се­ла по­ми­њу да је 1936. на овом ло­ка­ли­те­т у пр­о­на­ђе­на би­ста укра­ше­на ло­во­ро­вим ви­јен­цем, али да је вре­ме­ном уни­ште­на. Де­таљ­ни­ја ис­тра­жи­ва­ња, ме­ђу­тим, ни­с у оба­вље­на. Тек три­де­се­так го­ди­на ка­сни­је, на по­ зив љу­би­те­ља ста­ри­на из Лак­та­ша, док­ то­ра ме­ди­ци­не Не­на­да Ку­зми­ћа и Ми­ ло­ра­да Да­ки­ћа, ко­ји на овој гра­ди­ни сва­ко­днев­но ви­ђа­ју ве­ли­ке зид­не остат­ке,

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

архе­о­ло­зи За­ви­чај­ног му­зе­ја ри­је­ши­ли су да иза­ђу у ре­ви­зи­о­ни пре­глед те­ре­на. Сон­да­жна ис­тра­жи­ва­ња и дје­ли­мич­на ис­ко­па­ва­ња ра­ђе­ни су у је­сен 2012. – Та­да је утвр­ђе­но да се ра­ди о огр­ом­ ном архе­о­ло­шком ком­плек­с у, са од ви­ше 100.000 ме­та­ра ква­драт­них зид­них оста­ та­ка ра­зних пр­о­сто­ри­ја, ко­је би тек тре­ ба­ло да ра­сви­је­тле пр­о­шлост овог из­гу­ бље­ног гра­да – на­гла­ша­ва Ву­ји­но­вић. (Архе­о­ло­зи твр­де да то ни­је је­ди­но архе­о­ло­шко на­ла­зи­ште у Ба­кин­ци­ма и да се у бли­зи­ни на­ла­зи и не­ка­да­шњи рим­ски вој­ни ло­гор Ad fi­nes.) БА­ЗИ­ЛИ­КА, ТР­ОН, ФРЕ­СКЕ, НАТ­ПИ­СИ Ком­плекс је им­по­зант­них ди­мен­зи­ја. Са­сто­ји се од два пла­тоа, го­р­њег и до­њег гра­да, са ви­ше од 45.000 ква­драт­них ме­ та­ра раз­ли­чи­тих обје­ка­та. Са сје­ве­ро­за­ пад­не стра­не очу­ван је од­брам­бе­ни зид утвр­ђе­ња дуг око 280 ме­та­ра. Око гра­да по­сто­ји ве­ли­ки бр­ој пра­ те­ћих зда­ња, ме­ђу ко­ји­ма је нај­ва­жни­ја ве­ли­ка ра­но­хри­шћан­ска епи­скоп­ска ба­ зи­ли­ка. Пр­о­на­ђе­на је 300-400 ме­та­ра ис­ точ­но од гра­да, док се ју­жно и за­пад­но од ње на­ла­зи мра­мор­на не­кро­по­ла. Ба­зи­ли­ка је ду­га 40, а ши­ро­ка 13 ме­та­ ра. По ди­мен­зи­ја­ма, нај­ве­ћа је и нај­зна­ чај­ни­ја ба­зи­ли­ка пр­о­на­ђе­на на пр­о­сто­ру БиХ. Пре­ма ри­је­чи­ма Ми­ла­на Ђу­р­ђе­ви­ ћа, ис­тра­жи­ва­ња оба­вље­на то­ком 2012. би­ла су усмје­ре­на са­мо на ол­тар. – У ол­та­ру је пр­о­на­ђе­на епи­скоп­ска сто­ли­ца, свје­до­чан­ство да је ова ба­зи­ли­ ка би­ла је­дан од нај­ста­ри­јих хри­шћан­ ских цен­та­ра у не­ка­да­шњој рим­ској пр­о­вин­ци­ји Па­но­ни­ји ју­жно од ри­је­ке Са­ве и за­пад­но од ри­је­ке Вр­бас. Ци­је­ла


SRPSK A  No 2  2013

59


О Т­К Р И­Ћ А

епи­скоп­ска сто­ли­ца са­гра­ђе­на је од не­  Цр­ква ­ брв­на­ра у Гор­њим ка­да­шњих ол­тар­ских пло­ча, да­то­ва­них Ба­кин­ци­ма у IV ви­јек, па се прет­по­ста­вља да је ова цр­ква сру­ше­на у на­ле­т у ва­р­ва­ра кра­јем тог или по­чет­ком V ви­је­ка, те да је ка­ сни­је, у до­ба Ју­сти­ни­ја­на (VI ви­јек), об­ но­вље­на и до­би­ла ову епи­скоп­ску сто­ ли­цу – при­ча Ђу­р­ђе­вић. На ло­ка­ли­те­т у су пр­о­на­ђе­не и фре­ске у ђа­ко­ни­ко­ну, ра­ђе­не на не­ка­да­шњем мал­те­ру цр­кве. Прет­по­ста­вља се да су на­ста­ле у пе­ри­о­ду об­но­ве ба­зи­ли­ке. – Пр­о­на­шли смо и два за­ни­мљи­ва ла­тин­ска нат­пи­са. Је­дан је дио не­ке ве­ ће по­ру­ке и има ла­тин­ску ри­јеч: Ca­ri. То, у за­ви­сно­сти од кон­тек­ста, мо­же да зна­чи дра­ги или по­што­ва­ни. Дру­ги нат­ пис, на им­по­сту сту­ба, са­др­жи име­на све­ште­ни­ка или епи­ско­па: Con­stan­ti­us, An­dre­as и Con­stanc. Пр­ви од њих, Con­

stan­ti­us, по­ми­ње се као епи­скоп Си­сци­је (да­на­шњег Си­ска). Он је нај­вје­ро­ват­ни­је је­дан од епи­ско­па ко­ји је при­с у­ство­вао Са­ло­ни­тан­ским са­бо­ри­ма, ко­је је са­звао Хо­но­ри­је II у Са­ло­ни (да­на­шњи Со­лин) 530. и 533. го­ди­не – ка­же Ву­ји­но­вић. Из­ме­ђу име­на Con­stan­ti­us и An­dre­as ја­сно се чи­та ла­тин­ска ри­јеч sor (sor, sor­ tis – слу­жба), па се прет­по­ста­вља да је је­дан све­ште­ник (а мо­жда и оба) слу­жио у овој епи­скоп­ској ба­зи­ли­ци. По­ред ових, зна­чај­ни су и на­ла­зи све­ ште­нич­ких клу­па у два ни­воа, по­сто­ље ча­сне тр­пе­зе, ви­ше ол­тар­ских пло­ча, сту­ бо­ва, ка­пи­те­ла, им­по­ста сту­бо­ва, праг од рим­ске ци­гле, под­ни­ца од креч­ног мал­ те­ра и ло­мље­ног ка­ме­на, по­ста­мен­ти за ол­тар­ске пло­че, лук ча­сних две­ри...

Огањ ка­га­на Ба­ја­на

На ло­ка­ли­те­т у и око ње­га је пр­о­ на­ђен на­кит – фи­бу­ле, коп­че, пре­ђи­це, око­ви, пр­сте­ње, апли­ка­ци­је и при­вје­ сци, али и игле за коп­ча­ње, тег за мје­ре­ ње нов­ца, клат­на зво­на, то­ке­ни, ла­нац са кр­стом и дру­ги за­ни­мљи­ви пред­ме­ти. То је пред­ста­вље­но на из­ло­жби „На­кит ра­но­ви­зан­тиј­ског гра­да Бал­кис“, отво­ ре­ној у Ба­ња­лу­ци и пла­ни­ра­ној да бу­де по­ста­вље­на ши­ром Срп­ске. Том из­ло­

Архе­о­лог Ђу­ро Ба­слер у сво­јој мо­но­гра­фи­ји „Архи­тек­ту­ра ка­ сно­ан­тич­ког до­ба у Бо­сни и Хе­р­це­го­ви­ни“ (1972) по­ми­ње да је авар­ски вој­ско­во­ђа Ба­јан пре­шав­ши ри­је­ку Са­ву код Се­р­ ви­ци­ју­ма (да­на­шња Гра­ди­шка) пре­ма Са­ло­ни (да­на­шњи Со­ лин код Спли­та) 597. го­ди­не спа­лио град Бал­кис и ви­ше од 40 рим­ских ре­фу­ги­ја и стра­жа­ра, а ком­плет­но ста­нов­ни­штво ових кра­је­ва је по­уб ­ и­јао. Ове по­дат­ке Ба­слер је пре­у­зео од исто­ри­ча­ра Те­о­фи­лак­та Си­мо­ка­те из VII ви­је­ка.

60

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

ОЖИ­ВЉА­ВА­ЊЕ ВИ­ЗАН­ТИЈ­СКОГ СРЕ­ДИ­ШТА


Са­рад­ња – За­ви­чај­ни му­зеј у Гра­ди­шци ра­ди на ус­по­ста­вља­њу са­рад­ње са ино­стра­ним архе­о­ло­зи­ма у ве­зи са ло­ка­ли­те­том у Ба­кин­ци­ ма. Ту при­је све­га ми­слим на архе­о­ло­ге са ко­ји­ма са­ра­ђу­је­мо већ ду­ги низ го­ди­на, по­пут др Ма­р­ка Ван­де­ра Лин­де­на са Уни­ вер­зи­те­та у Лон­до­ну, др Чар­лса Френ­ча, др Пре­сто­на Ми­ра­ кла и мр Тон­ка Рај­ко­ва­че са Кем­бри­џа. Они ће нам по­мо­ћи да до­ђе­мо у кон­такт са дру­гим за­ин­те­ре­со­ва­ним архе­о­ло­зи­ма из ино­стран­ства. И ми ша­ље­мо до са­да об­ја­вље­не пу­бли­ка­ци­је дру­гим мо­гу­ћим са­рад­ни­ци­ма – ис­та­као је Ми­лан Ђу­р­ђе­вић.

жбом, по­ред оста­лог, Срп­ска оби­ље­жа­ ва 1.700 го­ди­на од пот­пи­си­ва­ња Ми­лан­ ског едик­та. – На­кит пр­о­на­ђен на ло­ка­ли­те­т у Гра­ ди­на не­ма ја­сан архе­о­ло­шки кон­текст, па се ње­го­ва ет­нич­ка и вре­мен­ска при­ пад­ност мо­гла уста­но­ви­ти је­ди­но ана­ ло­ги­ја­ма са по­сто­је­ћим ко­лек­ци­ја­ма, пред­ста­вље­ним кр­оз архе­о­ло­шке из­во­ ре. Нај­ве­ћим ди­је­лом тај на­кит се до­во­ ди у ве­зу са Се­о­бом на­ро­да, на­ро­чи­то са раз­до­бљем до­ми­на­ци­је Ге­р­ма­на (Ис­точ­ них Го­та, Ге­пи­да и Лан­го­бар­да) – ка­же Ву­ји­но­вић, аутор из­ло­жбе, ко­ји је мје­ се­ци­ма ра­дио и на об­ра­ди на­ки­та. Об­ ра­да је по­ка­за­ла да по­сто­ји и ма­њи бр­ој фраг­ме­на­та ан­тич­ког на­ки­та из ра­ни­јег пе­ри­о­да, као и на­ки­та из пе­ри­о­да Пр­вог или Ве­ли­ког авар­ског ка­га­на­та. Пр­о­на­ђен је, на при­мјер, на­кит са мо­ ти­ви­ма пти­це. – Пти­ца гра­бљи­ви­ца је оми­љен мо­ тив раз­ли­чи­тих ет­нич­ких гру­па из Се­о­ бе на­ро­да у пе­ри­о­ду од дру­ге по­ло­ви­не V и то­ком VI ви­је­ка – об­ја­снио је Ву­ји­ но­вић. То­ком архе­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња 2012. је­ди­на сред­ства обез­бје­дио је За­ ви­чај­ни му­зеј из Гра­ди­шке. – На­кон архе­о­ло­шке из­ло­жбе на­ки­та у Бан­ском дво­ру, те ме­диј­ске пр­о­мо­ци­је зна­ча­ја овог ло­ка­ли­те­та, по­че­ли смо да

до­би­ја­мо чвр­ста обе­ћа­ња за по­моћ са ра­зних стра­на. Ве­ли­ка је ан­га­жо­ва­ност и по­моћ док­то­ра Не­на­да Ку­зми­ћа, па на­сто­ји­мо да за­јед­нич­ким сна­га­ма обез­ бје­ди­мо но­вац и са­чу­ва­мо овај зна­ча­јан архе­ол ­ о­шки ло­ка­ли­тет – ис­ти­че Ву­ји­но­ вић. – Ве­ли­ку по­др­шку и обе­ћа­ња до­би­ ли смо из ка­би­не­та Пред­сјед­ни­ка Ре­пу­ бли­ке Срп­ске и Ми­ни­стар­ства пр­о­све­те и кул­т у­ре. У то­ку је и осни­ва­ње фон­да­ ци­је Еду­ка­тив­ни цен­тар „Бал­кис – Лак­ та­ши“ (рад­ни на­зив), чи­ји је циљ да се при­ку­пе сред­ства за да­ља архе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња и кон­зер­ва­ци­ју. Же­ли­мо да се на овом ло­ка­ли­те­т у на­пра­ви ту­ ри­стич­ка атрак­ци­ја и еду­ка­тив­ни цен­ тар, ко­ји ће у бу­дућ­но­сти за­по­шља­ва­ти струч­на ли­ца и по­ста­ти са­мо­о­др­жив. Да ово бу­де мје­сто гдје ће се мно­ги основ­ ци, сред­њо­школ­ци и сту­ден­ти упо­зна­ти са архе­о­ло­ги­јом, зна­ча­јем овог ло­ка­ли­ те­та и са пр­о­шло­шћу овог кра­ја. Љу­ди ће ов­дје у бу­дућ­но­сти мо­ћи да ви­де је­ дан ви­зан­тиј­ски град са свим пра­те­ћим ства­ри­ма, од ко­ва­ња нов­ца, ма­че­ва и дру­гих оруж­ја, до ра­зних де­ли­ци­ја у ви­ ду хра­не и пи­ћа из тог пе­ри­о­да. За ок­то­бар, на­кон за­вр­шет­ка дру­ге се­зо­не архе­о­ло­шких ис­тра­жи­ва­ња, Му­ зеј при­пре­ма но­ву из­ло­жбу и окру­гли сто. Би­ће по­зва­ни струч­ња­ци из ре­ги­о­ на и ино­стран­ства, ка­ко би за­јед­нич­ким сна­га­ма на­шли нај­бо­ље рје­ше­ње за да­љу бу­дућ­ност овог ло­ка­ли­те­та. План за 2013. је да се епи­скоп­ска ба­ зи­ли­ка пот­пу­но ис­тра­жи, ре­кон­стру­и­ ше до нај­ве­ћег ни­воа очу­ва­них зи­до­ва и кон­зер­ви­ра. – Ако се на­ђу сред­ства, по­сто­ји мо­ гућ­ност да овај ло­ка­ли­тет до­би­је и за­ штит­ну кон­струк­ци­ју, те за­по­сли ма­њи бр­ој љу­ди. У на­ред­ним го­ди­на­ма ра­ди­ ће­мо на да­љим ис­тра­жи­ва­њи­ма и ре­ кон­струк­ци­ји овог гра­да и пр­о­мо­ци­ји ло­ка­ли­те­та – ис­та­као је Ву­ји­но­вић.  SRPSK A  No 2  2013

Фо­то­гра­фи­је:­ За­ви­чај­ни му­зеј­ у Гра­ди­шки,­ Бо­рис Чи­кић, Сан­дра Кља­јић

61


С И М­Б О­Л И

Твр­ђа­ва по­диг­ну­та у на­ма БА­ЊА­ЛУЧ­КИ КА­С ТЕЛ, ЈЕ­ЗГРО И ПО­СЉЕД­ЊА ОД­БРА­НА ГРА­ДА

62

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


Гра­ђен од кра­ја XV ви­је­ка, нај­ви­ше у XVI­II, Ка­стел је ме­та­фо­ра овог гра­да. Ње­гов за­ме­так, ­ чу­вар, шкри­ња пу­на скри­ве­них при­ча. Бра­њен, ру­шен, об­на­вљан, ми­је­шао је у се­би ­ суд­би­не и цар­ства, је­зи­ке и фи­ло­со­фи­је, и уви­јек оста­јао из­над све­га то­га. У мар­ту ­ ове го­ди­не нај­зад је за­по­че­та ње­го­ва те­мељ­на и при­је­ко по­треб­на об­но­ва. ­ Но­ва са­зна­ња нас, из­гле­да, ни ово­га пу­та не­ће ми­мо­и­ћи Пи­ше: Сан­дра Јо­со­вић

Фо­то­гра­фи­је:­ Бо­рис Чи­кић

SRPSK A  No 2  2013

63


С И М­Б О­Л И

64

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


Н

а ли­је­вој оба­ли ри­је­ке Вр­бас, у ср­цу Ба­ња­лу­ке, већ ви­је­ко­ви­ма, по­но­сно сто­ји Ка­стел. На­гри­ жен зу­бом вре­ме­на, оро­ну­лих бе­де­ма и на­пу­ште­них ку­ла, опа­сан жи­ча­ним огра­да­ма ко­је шти­те про­ла­зни­ке од мо­ гу­ћег об­ру­ша­ва­ња, тек не­дав­но је до­че­ као по­че­так сво­је об­но­ве. Из пра­ши­не ће се, ка­жу, по­ди­ћи за­бо­ра­вље­ни бе­де­ми и кро­во­ви ко­је пам­те са­мо ар­хив­ске фо­ то­гра­фи­је. За­жи­вје­ће и под­зем­ни про­ ла­зи, из­ло­жбе­ни про­сто­ри, по­зор­ни­ца, ста­зе за шет­њу и спорт­ски те­ре­ни. Пр­ва фа­за об­но­ве је по­че­ла – ре­кон­струк­ци­ја „Цје­ли­не 9“. Не­дав­но су одо­бре­на сред­ ства и за на­ста­вак ра­до­ва. Не зна се по­ у­зда­но ко­ли­ко ће овај по­ду­хват тра­ја­ти, али Ка­стел су и ово­га ље­та ожи­вје­ли фе­ сти­ва­ли, глум­ци, пле­са­чи и пје­ва­чи... ДЕ­СЕ­ТИ­НЕ ХИ­ЉА­ДА ГО­ДИ­НА А жи­вот ов­дје по­сто­ји, ка­жу ар­хе­о­ ло­зи, још од пра­и­сто­ри­је. На мје­сту да­ на­шњег Ка­сте­ла, ту гдје се рје­чи­ца Цр­ кве­на ули­је­ва у ри­је­ку Вр­бас, чо­вјек је жи­вио и хи­ља­да­ма го­ди­на при­је но­ве ере. Твр­ђа­ва, ова­ква ка­кву да­нас зна­мо, по­ти­че из XVI­II ви­је­ка. Тра­го­ви зе­му­

Ре­кон­стук­ци­ја Ба­ња­луч­ки Ка­стел је 1950. про­гла­шен кул­тур­но-исто­риј­ским на­сли­је­ђем пр­ве ка­те­го­ри­је, а 2002. увр­шћен на ли­сту угро­ же­них спо­ме­ни­ка БиХ. При­је не­ко­ли­ко го­ди­на, град Ба­ња­лу­ка је рас­пи­сао ме­ђу­на­род­ни кон­курс за из­бор идеј­ног рје­ше­ња ре­кон­струк­ци­је, ре­ви­та­ли­за­ци­је, адап­та­ци­је и кон­струк­тив­не са­на­ци­је твр­ђа­ве Ка­стел, а пр­ву на­гра­ду је до­би­ло гра­ђе­вин­ ско пред­у­зе­ће АД „Гра­ђе­ње“ из Ис­точ­ног Са­ра­је­ва. Ре­кон­ струк­ци­ја ком­плет­не твр­ђа­ве је по­дје­ље­на на де­вет цје­ли­на, а сва­ка од њих про­је­кат је за се­бе. Не­дав­но су из ИПА фон­до­ва ЕУ одо­бре­на сред­ства за дру­гу фа­зу ре­кон­струк­ци­је.

ни­ца и ке­ра­ми­ке ука­зу­ју на на­се­ља из ене­о­ли­та – ба­кар­ног до­ба, али по­сто­је ин­ди­ци­је да је у зо­ни Ка­сте­ла жи­во­та би­ло још мно­го ра­ни­је, чак 50.000 го­ди­ на при­је но­ве ере. – До са­да су на­ђе­ни и по­твр­ђе­ни оста­ци из ба­кар­ног до­ба, при­бли­жно око 3.000 го­ди­на при­је но­ве ере. Али, с об­зи­ром на то да су у не­по­сред­ној бли­ зи­ни Ба­ња­лу­ке от­кри­ве­ни кре­ме­ни ар­ те­фак­ти из ста­ри­јег ка­ме­ног до­ба, по­ сто­је ин­ди­ци­је да је чи­тав овај про­стор био на­се­љен још у то ври­је­ме, 50.000 го­ди­на при­је но­ве ере – ис­ти­че Сла­ви­ ца Ар­се­ни­је­вић, ма­ги­стар ар­хе­о­ло­ги­је и ви­ши ку­стос Му­зе­ја Срп­ске.

SRPSK A  No 2  2013

65


С И М­Б О­Л И

Ло­ка­ли­тет ба­ња­луч­ке твр­ђа­ве, на­ по­ми­њу ар­хе­о­ло­зи, не­ис­тра­же­но је под­руч­је. По ри­је­чи­ма Ар­се­ни­је­ви­ће­ ве, нај­ма­ње је ис­тра­жен пра­и­сто­риј­ски пе­ри­од. О жи­во­т у у ан­тич­ком пе­ри­о­ду свје­до­че број­ни на­ла­зи. И та­да је Ка­стел био је­згро град­ског жи­во­та на оба­ла­ма Вр­ба­са. У по­чет­ку рим­ски ло­гор, ка­ струм, а ка­сни­је цен­тар рим­ског му­ни­ ци­пи­ју­ма. От­кри­ве­на је рим­ска управ­на згра­да из IV ви­је­ка, но­вац, на­кит. – У бли­зи­ни ула­зне ка­пи­је про­на­ђен је 1895. рим­ски жр­тве­ник из II ви­је­ка са нат­пи­сом по­све­ће­ним Ју­пи­те­ру, што ка­ зу­је да се на про­сто­ру да­на­шње Ба­ња­ лу­ке на­ла­зио му­ни­ци­пиј – об­ја­шња­ва ар­хе­о­лог Мил­ка Ђу­кић. – Жр­тве­ник је по­ди­гао рим­ски бе­не­фи­ци­јар и он на том нат­пи­с у по­ми­ње да је да­на­шња Ба­ња­лу­ ка ула­зи­ла у са­став Гор­ње Па­но­ни­је. У го­ди­на­ма ко­је сли­је­де, рим­ске тра­ го­ве при­кри­ле су се­о­бе на­ро­да и кре­ та­ња вар­вар­ских пле­ме­на. По­мје­ра­ју се гра­ни­це. Не­ма мно­го на­ла­за ко­ји го­во­ре о овом пе­ри­о­ду при­је до­ла­ска Ту­ра­ка на Ка­стел.

66

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


ЛЕ­ГЕН­ДА О БА­ЊА­ЛУЧ­КОЈ ЈУ­ЛИ­ЈИ Да­на­шњи Ка­стел по­чео је гра­ди­ти кра­јем XV ви­је­ка Фер­хад-па­ша Со­ко­ло­ вић. (У то ври­је­ме, он је из­гра­дио пре­ ко дви­је сто­ти­не обје­ка­та у Ба­ња­лу­ци.) Из­гра­дио је утвр­ђе­ње и топ­ха­ну – ра­ди­ о­ни­цу за про­из­вод­њу му­ни­ци­је и то­по­ ва. У не­по­сред­ној бли­зи­ни, у за­пу­ште­ ним оста­ци­ма ње­го­вог ка­ра­ван са­ра­ја, на мје­сту да­на­шњег Ха­ни­шта, рад­ни­ци су сво­је­вре­ме­но на­шли и ћуп са зла­ том. Пре­ма ри­је­чи­ма ар­хе­о­ло­га Го­ра­на Си­мо­но­ви­ћа, на­ђе­но је ту пре­ко хи­ља­ ду ра­зних нов­чи­ћа: шпан­ских, тур­ских, мле­тач­ких, угар­ских. Пут­ни­ци из свих кра­је­ва и та­да су свра­ћа­ли у Ба­ња­лу­ку, де­це­ни­је су про­ла­зи­ле, а Ка­стел је гра­ ђен и до­гра­ђи­ван. – Нај­ви­ше се гра­ди­ло по­чет­ком XVI­ II ви­је­ка. Ту је би­ла згра­да до згра­де, ма­ га­ци­ни за му­ни­ци­ју, под­зем­ни објек­ти, ка­за­ма­ти,  џа­ми­ја – при­ча Си­мо­но­вић. – Ка­стел је та­да имао хи­ља­де љу­ди ко­ји су га бра­ни­ли и у чу­ве­ном Ба­ња­луч­ком бо­ју, уз ве­ли­ке жр­тве, и од­бра­ни­ли га. SRPSK A  No 2  2013

67


С И М­Б О­Л И

 Два по­гле­да са твр­ђа­ве на град

68

Би­ло је то 1737. Ка­стел је био по­сљед­ња од­бра­на Ту­ра­ка пред Аустри­јом. О из­гле­ду та­да­шњег Ка­сте­ла го­во­ре аустриј­ске ма­пе, ко­је су чу­ва­ју у Му­зе­ју Срп­ске. С ко­ље­на на ко­ље­но, пре­но­се се и број­не ле­ген­де. Нај­по­зна­ти­ја је, сва­ка­ ко, она о ба­ња­луч­кој Ју­ли­ји, ко­ја се ов­дје зва­ла Са­фи­ка­да. При­ча ве­ли да је би­ла „ли­је­па као сан“. Док је ше­та­ла с мај­ком по­крај ба­ња­луч­ ке твр­ђа­ве, за око јој је за­пао мла­ди и ли­је­пи тур­ски вој­ник. За­љу­би се и он у њу, али, авај, дје­вој­чи­ни ро­ди­те­љи би­ли су про­тив те љу­ба­ви. Ка­жу, вој­ник је, да­ нас ов­дје, су­тра ко зна гдје. Све за­ви­си од цар­ског фер­ма­на. И јед­ног да­на фер­ман сти­же, мла­дић је мо­рао у да­ле­ку Ана­до­ ли­ју. На ра­стан­ку за­кле­ше се јед­но дру­ гом на вјер­ност до гро­ба, и мла­дић оде. Не про­ђе мно­го вре­ме­на, сти­же ви­јест о ње­го­вој по­ги­би­ји. Из­вр­ша­ва­ју­ћи за­да­т у ри­јеч, Са­фи­ка­да се при­кра­де то­пу ко­ји је на­ја­вљи­вао под­не. Док је фи­тиљ до­гор­ је­вао, хи­тро ста­де пред ње­га. Одје­ве­на у

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

нај­љеп­шу ха­љи­ну, од­ла­зе­ћи у смрт, вик­ ну­ла је: „Вјер­на сам ти до гро­ба!“ За Са­ фи­ка­дом та­да за­пла­ка ци­је­ла Ба­ња­лу­ка. Ова при­ча има ви­ше вер­зи­ја. На мер­ мер­ној пло­чи пре­ко пу­та Ка­сте­ла за­пи­ са­на је она по ко­јој се дје­вој­ка за­љу­би­ла у аустро­у­гар­ског вој­ни­ка, па им љу­бав за­бра­ни­ше због раз­ли­чи­тог по­ри­је­кла и вје­ра. Али сва­ка од тих при­ча исто се за­вр­ша­ва. И да­нас се на мје­сту Са­фи­ ка­ди­не по­ги­би­је па­ле сви­је­ће. Тра­гич­на љу­бав вјеч­но жи­ви у гра­ду на Вр­ба­с у. И пр­ва ба­ња­луч­ка опе­ра, ре­ди­те­ља Не­на­да Бо­ји­ћа и ком­по­зи­то­ра Му­ха­ре­ма Ин­са­ ни­ћа, пре­ми­јер­но из­ве­де­на 2011, по­ни­је­ ла је дје­вој­чи­но име. МО­ГУ­ЋА НО­ВА ИЗ­НЕ­НА­ЂЕ­ЊА По­сли­је Ту­ра­ка, у Ба­ња­лу­ку 1878. до­ла­зе Аустро­у­га­ри. И опет Ка­сте­лом звец­ка оруж­је, ша­ре­не се но­ве уни­фор­ ме, чу­је се но­ви је­зик. Зи­ди­не се по­пра­ вља­ју, до­гра­ђу­ју, по­ја­вљу­ју се не­ки но­ви вој­ни објек­ти. А вре­ме­на ко­ја до­ла­зе но­ се но­ве ра­то­ве. Твр­ђа­ва је нај­ви­ше оште­ ће­на то­ком бом­бар­до­ва­ња у Дру­гом свјет­ском ра­т у. По­сли­је ра­та зи­ди­не би­ ва­ју об­но­вље­не, па по­но­во стра­да­ју у ја­ ком зе­мљо­тре­с у 1969. Овлаш са­ни­ра­не, по­том су де­це­ни­ја­ма пре­пу­ште­не че­ка­ њу и за­бо­ра­ву. Све док и њи­ма, из­гле­да, ни­је до­са­ди­ло. По­че­ле су да се об­ру­ша­ ва­ју по ше­та­ли­шти­ма, упо­зо­ра­ва­ју­ћи да су у пред­смрт­ном ча­с у. И, ко­нач­но, у мар­т у ове го­ди­не об­но­ва је по­че­ла.


Чим су ра­до­ви по­че­ли, про­на­ђе­ни су и но­ви свје­до­ци про­шло­сти. На­шло се ту и не­што по­све нео­че­ки­ва­но: пот­пу­ но очу­ва­но ко­ко­ши­је ја­је из XVII ви­је­ка, са тра­го­ви­ма мал­те­ра на љу­сци. На­шли су га у зи­ди­на­ма рад­ни­ци ко­ји ра­де на ре­кон­струк­ци­ји. Ја­је је, ка­жу ар­хе­о­ло­зи, до­спје­ло у зид при­ли­ком град­ње бе­де­ ма. Ко­ри­шће­но је да се по­ја­ча ве­зив­но свој­ство креч­ног мал­те­ра ко­јим су та­да зи­да­ли. По­ред ја­је­та, про­на­ђе­ни су то­ пов­ско ђу­ле из Ба­ња­луч­ког бо­ја, тур­ска лу­ла, ке­ра­ми­ка, ко­ва­ни кли­но­ви од гво­ жђа. А ра­до­ви су тек по­че­ли. Мо­гу­ће је да нас че­ка још из­не­на­ђе­ња. – Ре­кон­стру­и­ше се оно за шта се по­ у­зда­но зна ка­ко је из­гле­да­ло и ра­ди се пре­ма свим пра­ви­ли­ма за­шти­те и ре­ ви­та­ли­за­ци­је гра­ди­тељ­ског на­сли­је­ђа. Гдје по­чи­њу прет­по­став­ке, ту пре­ста­ је ре­ста­у­ра­ци­ја – об­ја­шња­ва Ми­ли­ја­на Окин из За­во­да за за­шти­т у спо­ме­ни­ка Срп­ске. Не­ве­на Пре­до­је­вић, ар­хи­тек­та при Ад­ми­ни­стра­тив­ној слу­жби Ба­ња­лу­ке, на­гла­ша­ва да је Град из­дво­јио ве­ли­ка сред­ства за из­ра­ду раз­ли­чи­тих до­ку­ме­ на­та ка­ко би се Ка­стел ожи­вио. – Укуп­на ври­јед­ност са­ме са­на­ци­је је око 25 ми­ли­о­на евра. Ка­да би, у иде­ал­ ној си­т у­а­ци­ји, ра­до­ви у свим цје­ли­на­ма по­че­ли исто­вре­ме­но, тех­нич­ки би би­ло мо­гу­ће да они бу­ду за­вр­ше­ни у ро­ку од три го­ди­не. На­рав­но, ако се не на­и­ђе на не­ко но­во ар­хе­о­ло­шко на­ла­зи­ште ко­је би за­у­ста­ви­ло ра­до­ве и по­ме­ри­ло ро­ко­

При­по­вје­дач Ба­ња­лу­ча­нин Ми­лен­ко Јеф­тић Јеф­та, ко­га но­ви­на­ри у при­је­ сто­ни­ци Срп­ске во­ле на­зи­ва­ти ар­хе­ол ­ о­гом ама­те­ром, про­на­ шао је је­дан од ри­јет­ких злат­ни­ка ца­ра Ју­сти­ни­ја­на. По­знат по љу­ба­ви пре­ма Вр­ба­су и ку­па­њу у ње­го­вим ле­де­ним ви­ро­ви­ма усред зи­ме, Јеф­та је де­це­ни­ја­ма са ар­хе­о­ло­зи­ма ис­тра­жи­вао ба­ња­луч­ку твр­ђа­ву. Твр­ди и да на Ка­сте­лу по­сто­је под­зем­ни про­ла­зи ко­ји во­де из­ван твр­ђа­ве. Не­ма до­ка­за за све ње­го­ве при­че и ле­ген­де, али га ра­до слу­ша­ју и пре­при­ча­ва­ју. Ко зна, мо­жда ће са­да­шњи ра­до­ви на Ка­сте­лу не­ке од њих и до­ка­за­ти.

ве – ка­же Пре­до­је­ви­ће­ва. – У овом тре­ нут­ку не­ће се ра­ди­ти све што је пред­ ви­ђе­но про­јект­ном до­ку­мен­та­ци­јом у „Цје­ли­ни 9“, већ са­мо оно што је нај­ хит­ни­је: уру­ше­ни ју­жни бе­дем и ка­ме­ на ку­ћа ко­ја ће би­ти ре­кон­стру­и­са­на и по­ста­ти Град­ски му­зеј. Град се при­ја­вио за на­ста­вак ра­до­ва са „Цје­ли­ном 2“ и не­дав­но су за то одо­ бре­на сред­ства из ИПА фон­до­ва ЕУ. То је кул­т ур­но сре­ди­ште, гдје је са­да гро де­ ша­ва­ња на Ка­сте­лу. 

SRPSK A  No 2  2013

69


Ж И­В О Т ,

70

Р О­М А­Н И

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


Срп­ска

ХО­ЛАН­ЂАН­КА ЖА­НА МЕР­КУС, ХЕР­ЦЕ­ГО­ВАЧ­КИ УСТА­НИК

Јо­ван­ка Ор­ле­ан­ка Ср­би су с њом на че­лу чи­ни­ли чу­да од ју­на­штва, ве­ле уста­нич­ке хро­ни­ке из Хер­це­го­ви­не ­ и рат­не са Дрин­ског фрон­та. Цио Бе­о­град лу­до­вао је за тим жен­ским уско­ком, сје­ћа ­ се Сло­бо­дан Јо­ва­но­вић. Про­фе­сор Абер­дар др­жао је по­здрав­ни го­вор под ње­ним бе­о­град­ским про­зо­ром. Ђу­ра Јак­шић ју је звао „срп­ским Бај­ро­ном“ и по­све­тио јој пје­сму до­бро­до­шли­це. ­ Сва­ки срп­ски град, по­чев од Тре­би­ња и Би­је­љи­не, тре­ба­ло би да има ули­цу са ње­ним ­ име­ном, а ве­ћи­на да­на­шњих Ср­ба те­шко да уоп­ште зна ко је она Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

О

њој су на­пи­са­не мо­но­гра­фи­је и пје­сме, рат­ни и шпи­јун­ски из­вје­ шта­ји, а ве­ћи­ни је и да­ље не­по­ зна­та. Њен лик ожи­вљен је у три фил­ма, али, ево, ре­ци­те ко­ји су то фил­мо­ви. На­ пра­вљен је њен пор­трет у при­род­ној ве­ ли­чи­ни за збир­ку На­род­ног му­зе­ја у Бе­ о­гра­ду, али се о ње­му ви­ше ни­шта не зна. Нео­бич­на Хо­лан­ђан­ка Жа­на Мер­кус, чи­ји се жи­вот уз­бу­дљи­во пре­пли­ће са срп­ском исто­ри­јом и суд­би­ном, ро­ђе­на је у ок­то­бру 1839. на остр­ву Ја­ви, у да­на­ шњој Ин­до­не­зи­ји. Има­ла је пет го­ди­на ка­да њен отац Пи­тер, гу­вер­нер та­да­шње

хо­ланд­ске ко­ло­ни­је Ис­точ­не Ин­ди­је, из­ не­на­да уми­ре. По­ро­ди­ца се те 1844. вра­ћа у Хо­лан­ди­ју. Са­мо че­ти­ри го­ди­не ка­сни­ је уми­ре јој и мај­ка, „пре­бо­га­та Вил­хел­ ми­на Кран­сен“. Жа­на Мер­кус са бра­ћом и се­стра­ма пре­ла­зи да жи­ви код стри­ца, Шар­ла Ги­јо­ма Мер­ку­са, све­ште­ни­ка про­ те­стант­ске (ва­лон­ске) цр­кве. – У ку­ћи свог стри­ца, рев­но­сног про­ по­вјед­ни­ка ри­је­чи Бож­је, би­ла је ду­бо­ко хри­шћан­ски вас­пи­та­ва­на. Сте­кла је чвр­ сту вје­ру, осје­ћа­ње за прав­ду и ду­хов­не ври­јед­но­сти жи­во­та – при­ча нам хо­ланд­ ски исто­ри­чар и ан­тро­по­лог Ре­не Гре­

SRPSK A  No 2  2013

 Јо­ван­ка­ Ор­ле­ан­ска,­ три за­пад­но­-­ е­вроп­ске­ пред­ста­ве

71


Ж И­В О Т ,

 Два пор­тре­та­ вој­во­де Ми­ће Љу­би­бра­ти­ћа (1839-1889), во­ђе Хер­це­го­вач­ког устан­ка, и ње­гов са­бо­рац Ђу­зе­пе Га­ри­бал­ди ­ (1807-1882), ­ во­ђа по­кре­та ­ за осло­бо­ђе­ње ­ и ује­ди­ње­ње Ита­ли­је

Р О­М А­Н И

мо у хла­ду чу­бур­ских ли­па, у Бе­о­гра­ду, док пре­ли­ста­ва­мо огром­ну гра­ђу ко­ју је при­ку­пио за књи­гу о Жа­ни Мер­кус. – Та­да се у ње­ном ср­цу су­сти­чу и за­у­ви­јек вјен­ча­ва­ју дјев­стве­но и хе­рој­ско. Њен узор по­ста­је Јо­ван­ка Ор­ле­ан­ска, а њен иде­ал осло­бо­ђе­ње свих хри­шћа­на као „при­пре­ма за Хри­стов дру­ги до­ла­зак“. Кра­јем 1860-их, рас­про­да­је огром­ но на­сљед­ство и кре­ће на пут. Ита­ли­ја, по­том Фран­цу­ска. У Па­ри­зу је за­ти­че фран­цу­ско-пру­ски рат и „стра­шна пру­ ска оп­са­да гра­да“. До­бро­вољ­но по­ма­же ра­ње­ни­ци­ма, др­жи се „хра­бро, као ста­ ри ис­ку­сни вој­ник“. Култ Дје­ви­це Ор­ ле­ан­ске је по­сљед­ња од­бра­на Па­ри­за, и кад се чи­ни­ло да су све дру­ге од­бра­не већ па­ле. У Па­ри­зу је Жа­на Мер­кус до­че­ка­ ла крај ра­та и ус­по­ста­вља­ње Па­ри­ске ко­му­не. То­ком 1871, по са­вје­т у ље­ка­ра, са­свим ис­цр­пље­на, опет кре­ће ка ју­гу. Сти­же у нај­зад осло­бо­ђе­ну и ује­ди­ње­ну Ита­ли­ју.

На­ро­ду срп­ском По­ла­зе­ћи на фронт 1876, оста­ви­ла је ама­нет: „Уко­ли­ко у бор­ ба­ма по­ги­нем, сав оста­так свог имет­ка за­вје­шта­вам на­ро­ду срп­ском.“ На Дри­ну, „срп­ски Јор­дан“, сти­же по­чет­ком ју­ла 1876. „У оде­лу цр­но­гор­ском, му­шком, пла­ве чак­ши­ре и зе­ле­на до­ла­ ма, ја­ха­ла је ко­ња ус­прав­на и од­луч­на... При­кљу­че­на је до­бро­ во­љач­кој бри­га­ди“, опи­су­је лист „За­ста­ва“.

72

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

РАТ­НИ­ЦА И УСТА­НИЧ­КА МУ­ЗА У ље­то 1875. чу­ла је за срп­ски уста­ нак у Хер­це­го­ви­ни. По­ми­сли­ла је да је то тај час. Би­ла је увје­ре­на да по­ду­хват хри­шћан­ског осло­бо­ђе­ња мо­ра по­че­ ти упра­во ода­тле, из по­ро­бље­ног ди­је­ ла Евро­пе. Са зна­чај­ним бро­јем дру­гих оно­вре­ме­них Евро­пља­на, на­ро­чи­то га­ ри­бал­ди­на­ца, те је­се­ни за­пу­ти­ла се пре­ ко Ја­дра­на и Ду­бров­ни­ка у Хер­це­го­ви­ну. Ње­мац Ал­бин Куч­бах, по јед­ни­ма рат­ни из­вје­штач, по дру­ги­ма за­пра­во шпи­јун, ова­ко у сво­јим успо­ме­на­ма опи­с у­је до­ ла­зак Жа­не Мер­кус у уста­нич­ки та­бор: „... Око Бо­жи­ћа до­шла је код Ми­ће Љу­би­бра­ти­ћа, јед­ног од во­ђа устан­ка, јед­ на бо­га­та да­ма, пре­зи­ме­ном Мер­кус. Из­ да­ва­ла се за вр­ло по­бо­жну и же­ље­ла да за Бо­сну и Хер­це­го­ви­ну од­и­гра уло­гу Јо­ван­ ке Ор­ле­ан­ске, ста­вља­ју­ћи уста­ни­ци­ма на рас­по­ла­га­ње и ве­ли­ку су­му нов­ца.“ Не­што ка­сни­је то је за­би­ље­жи­ло не­ ко­ли­ко европ­ских но­ви­на и ско­ро све срп­ске. Зе­мун­ски Гра­ни­чар у бро­ју од 16. ја­ну­ар ­ а 1876. ја­вља: „Ових да­на до­шла је у Ду­бров­ник јед­ на бо­га­та го­спа хо­ланд­ска, до­не­ла је знат­ ну пот­по­ру за уста­ни­ке хер­це­го­вач­ке. Она од­ла­зи одав­де у та­бор уста­нич­ки.“ Го­то­во исто­вјет­но тих да­на из­вје­шта­ ва­ју и бе­о­град­ски ли­сто­ви Ис­ток, Ви­ дов­дан, Шу­ма­ди­ја. Убр­зо, ме­ђу­тим, име Жа­не Мер­кус на­ла­зи­мо у хро­ни­ка­ма уста­нич­ких бор­би.


„... У бој је ишла уз бар­јак­та­ра, ко­ји је био оми­ље­на ме­та Ту­ра­ка. Ју­ри­ша­ла је на Тур­ке без стра­ха, иако су је до­че­ки­ва­ ли уз за­глу­шу­ју­ће псов­ке. Го­во­ри­ло се, чак, да је Жа­на на­кон зна­чај­не бит­ке код Љу­би­ња про­гла­ше­на за нај­хра­бри­јег бор­ца“, сто­ји у за­пи­с у Ду­ша­на Ко­ва­че­ ви­ћа, срп­ског исто­ри­ча­ра књи­жев­но­сти. „У јед­ној би­ци Јо­ха­на Мер­кус се про­ би­ла у пр­ве ре­до­ве, спрем­на за бој“, пи­ше Мо­рис Ци­мер­ман, са­вре­ме­ник устан­ка. „Пре­ка­ље­ни срп­ски бор­ци ди­ви­ли су се хра­бро­сти и хлад­но­крв­но­сти ове дје­вој­ ке ко­ја је же­ље­ла да сво­јом по­ја­вом под­ стак­не уста­ни­ке на ју­нач­ка дје­ла.“ „У ње­ном при­с у­ству Ср­би чи­не чу­ да од ју­на­штва“, из­вје­шта­ва­ју европ­ски рат­ни ре­пор­те­ри. „Да ли сте ви ов­дје да као при­пад­ник ‘Цр­ве­ног кр­ста’ по­ма­же­те ра­ње­ни­ма?“ пи­та­ли су је. „Не, ме­ни је мно­го дра­же да гле­дам жи­ве и здра­ве Ср­бе не­го бол­не и ра­ ње­не. Оста­ћу ов­дје све док и по­сљед­њи хри­шћа­нин не бу­де осло­бо­ђен од тур­ског угње­та­ва­ња“, ре­кла је. У шта­бу вој­во­де Ми­ће Љу­би­ бра­ти­ћа тра­жи­ла је да се хит­но на­ба­ве то­по­ви, ко­ји­ма би убо­ ји­ти­је мо­гла да бу­ду на­пад­ну­ та тур­ска утвр­ђе­ња. Од­мах је при­ло­жи­ла ве­ли­ку сво­т у нов­ ца за ту ис­по­ру­ку (ко­ја, на жа­ лост, ни­ка­да не­ће сти­ћи).

Љу­би­бра­тић је из Тр­ста ин­тер­ни­ран у Линц. Жа­на, ко­ја је ме­ђу­вре­ме­ну до­ би­ла сло­бо­ду и на­лог на на­пу­сти Двој­ну Мо­нар­хи­ју, за­пу­ћу­је се у Бе­о­град. У ши­ ро­ком лу­ку, из­гле­да кри­шом. Још уви­јек об­уч ­ е­на у му­шку хер­це­го­вач­ку оде­жду, с цр­но­гор­ском ка­пом на гла­ви, сти­же на сав­ско при­ста­ни­ште кра­јем мар­та 1876. До­че­ку­ју је при­пад­ни­ци Ује­ди­ње­ не омла­ди­не срп­ске. „По­зна­та Хо­лан­де­ски­ња г-ца Мер­ кус, ко­ја је она­ко ште­дро при­тр­ча­ла у по­моћ на­шој бо­ре­ћој бра­ћи у Хер­це­го­ ви­ни, при­спе­ла је у Бе­о­град и ле­жи бол­ на“, пи­ше лист Шу­ма­ди­ја, 26. мар­та те 1876. Не­ко­ли­ко да­на по­том Ђу­ра Јак­шић у Ис­то­ку и Шу­ма­ди­ји, без пот­пи­са, об­ја­вљу­је До­бро­до­шли­ цу Јо­ван­ци Мер­ку­со­ вој, на­зи­ва­ју­ћи је „де­вој­ком дич­ном“ и „на­шим Бај­ро­ном“.

 Жа­на Мер­кус, цр­теж­ не­по­зна­тог­ ауто­ра из 1876.

ПРИ­ЈА­ТЕ­ЉИ­ЦА СЛО­БО­ДЕ Не­ко­ли­ко мје­се­ци ка­сни­је, при­­ и­ком уоби­ча­је­ног пре­ла­ска аустриј­ л ске гра­ни­це из­ме­ђу Хер­це­го­ви­не и Дал­ма­ци­је, Жа­на Мер­кус је на пре­ва­ру ухап­ше­на са гру­пом уста­ни­ка. Ухап­си­ли су их Аустри­јан­ци, на тур­ској те­ри­то­ри­ји. Бе­о­ град­ски лист Ви­дов­дан из­ вје­стио је о то­ме у бро­ју од 16. мар­та 1876: „Осим Љу­би­бра­ти­ћа, још је у Имоч­ку ухва­ће­но не­ко­ли­ко уста­ни­ка, кад су пре­шли би­ли пре­ко гра­ни­це. Ме­ђу ти­ ма је не­ка Хо­лан­де­ски­ња Маркусовица.“ Та­ко је на уда­ље­ним гра­ ни­ца­ма из­гле­да­ла „про­мје­на беч­ке по­ли­ти­ке“. SRPSK A  No 2  2013

73


Ж И­В О Т ,  Спо­ме­ник ­ Јо­ван­ки ­ Ор­ле­ан­ској ­ у Па­ри­зу: ­ Ка­да ће Жа­на Мер­кус до­би­ти­ оби­љеж­је ­ у Срп­ској ­ и Ср­би­ји?

Р О­М А­Н И Због ње­ног ло­шег здра­вља, све­ча­на до­бро­до­шли­ца при­ре­ђе­на је тек за Вас­ крс те го­ди­не. Ве­ли­ка по­вор­ка кре­ну­ла је од да­на­шњег „Лон­до­на“ и сти­гла ис­пред хо­те­ла „Ста­ро зда­ње“ (на­ла­зио се пре­ко пу­та Са­бор­не цр­кве, из­ме­ђу згра­де На­ род­не бан­ке и ка­фа­не „?”), гдје је од­сје­ла и опо­ра­вља­ла се Жа­на Мер­кус. Јо­ван­ка Мар­ку­шо­ва, ка­ко су је зва­ли Хер­це­гов­ ци, бли­је­да и на­сми­је­ше­на по­ја­ви­ла се на бал­ко­ну. Про­фе­сор фи­ло­зо­фи­је у Ве­ли­кој шко­ ли Ми­лан Ку­јун­џић Абер­дар, ка­ко је пре­ нео лист За­ста­ва, обра­тио се Жа­ни Мер­ кус ри­је­чи­ма: „... Бе­о­град је с љу­ба­вљу и по­што­ва­ њем бе­ле­жио сва­ко име и пра­тио сва­ки ко­рак сјај­них бо­ра­ца за сло­бо­ду и сва­ ки пле­ме­ни­ти од­зив обра­зо­ва­ног све­та стра­ног по је­зи­ку, а срод­ног по чо­ве­чан­ ским осе­ћа­ји­ма сво­јим. У ре­до­ви­ма и јед­ них и дру­гих ми смо опа­зи­ли тво­је сјај­но име... Знај, при­ја­те­љи­це сло­бо­де, да си до­ шла ме­ђу на­род у ко­ме су нај­не­у­де­сни­је при­ли­ке одав­но по­ко­ле­ба­ле по­ве­ре­ње у пле­ме­ни­тост и чо­веч­ност на­зо­ви ци­ви­ ли­зо­ва­ног све­та. Знај да си до­шла ме­ђу на­род ко­ји су це­па­ли и це­па­ју то­ли­ки ви­ хо­ро­ви, али ујед­но знај да си до­шла ме­ђу на­род ко­ји при свем том ни­је из­гу­био ве­ ру у сво­је пра­во, у сво­ју ју­нач­ку ми­ши­цу и у по­бе­ду прав­де. Да си до­шла ме­ђу на­ род ко­ји је, при свем том, на де­лу по­ка­ зи­вао и ко­ји ће по­ка­за­ти да уме до­стој­но за­хва­лан би­ти при­ја­те­љи­ма сво­јим. Сла­ ва те­би, ју­на­чи­це!“ На­ци­о­нал­на омла­ди­на на­пра­ви­ла је ве­ли­ку ба­кља­ду. Оно­вре­ме­ни из­во­ри ве­ле да је при­зор био „дир­љив и си­лан“. Из­у­зев кне­ги­ње На­та­ли­је, те­шко да је Бе­ о­град још не­ку стран­ки­њу до­че­као та­ ко ве­ли­чан­стве­но. Град је та­да имао око три­де­сет хи­ља­да ста­нов­ни­ка, а у ба­кља­ ди је уче­ство­ва­ло њих шест хи­ља­да. За­ хва­љу­ју­ћи се, са бал­ко­на „Ста­рог зда­ња“, Жа­на је ре­кла: „... Из­ја­вљу­јем Вам жи­ву ра­дост ко­ју осје­ћам пре­ма хра­бро­сти, сло­бо­дар­ском

Жен­ски ускок Сло­бо­дан Јо­ва­но­вић, та­да још дје­чак, за­би­ље­жио је доц­ни­је у сво­јим сје­ћа­њи­ма: „На Цве­ти при­ре­ђе­на је де­мон­стра­ци­ја пред аустриј­ским кон­зу­ла­том... Дру­га јед­на де­мон­стра­ци­ја ти­ца­ла се Мар­ку­со­ве... То је јед­на мла­да, бо­га­та... Хо­лан­ђан­ ка... Про­чу­ла се као Ама­зон­ка Хер­це­го­вач­ког устан­ка. Бе­о­ град је лу­до­вао за тим жен­ским уско­ком.“

74

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

ду­ху и рас­по­ло­же­њу срп­ског на­ро­да. На­ дам се да ћу вр­ло бр­зо има­ти част да са ва­ма за­јед­но во­ју­јем за осло­бо­ђе­ње свих на­ро­да ко­ји сте­њу под игом...“ НА ДРИН­СКОМ ФРОН­ТУ Баш у то ври­је­ме јав­ност је тра­жи­ла од дво­ра и вла­де да Ср­би­ја ак­тив­но по­ др­жи бор­бу уста­ни­ка. О Ђур­ђев­да­ну, па­ ла је опре­зна и умје­ре­на вла­да Љу­бо­ми­ра Ка­ле­зи­ћа, ман­дат је по­но­во до­био Јо­ван Ри­стић. – У про­ље­ће 1876. у Шап­цу је от­по­ че­ло фор­ми­ра­ње бри­га­де, ко­ја ће уско­ро бро­ја­ти не­ко­ли­ко хи­ља­да до­бро­во­ља­ца, углав­ном Ср­ба из Аустро-Угар­ске и Тур­ ске. Од пра­вих стра­на­ца би­ло је нај­ви­ше Ита­ли­ја­на и Фран­цу­за (га­ри­бал­ди­на­ца), и по­не­ки Рус, По­љак, Лу­жич­ки Ср­бин – под­сје­ћа нас Ре­не Гре­мо. У апри­лу у Бе­о­ град сти­же и гру­па бо­ра­ца из не­ка­да­шње че­те Ми­ће Љу­би­бра­ти­ћа, ме­ђу њи­ма и ита­ли­јан­ски гроф и га­ри­бал­ди­нац Фа­е­ла. У то­ку ју­на Жа­на по­кла­ња Ср­би­ји 2.000 ди­на­ра за рат­не ци­ље­ве, „Цр­ве­ном кр­ сту“ 500 ди­на­ра, ми­ни­стру вој­ном при­ ла­же 500 ди­на­ра да се по­дје­ли дје­ци и по­ро­ди­ца­ма срп­ских бо­ра­ца ко­ји бу­ду по­ги­ну­ли у ра­т у. Био је то да­ле­ко нај­ве­ћи при­лог. По­ре­ђе­ња ра­ди, нај­ве­ћа до­на­ци­ја по­сли­је те би­ла је она бра­ће Кр­сма­но­вић и из­но­си­ла је 1.000 ди­на­ра, ру­ски ге­не­рал Чер­ња­јев дао је 600 гро­ша (60 ди­на­ра). Ср­би­ја и Цр­на Го­ра ушле су у рат 30. ју­на 1876. Жа­на Мер­кус ја­ви­ла се као до­бро­во­љац из­гле­да већ су­тра­дан. Убр­зо се об­ре­ла на Дрин­ском фрон­т у, по­сла­та од ми­ни­стра вој­ног Ти­хо­ми­ра Ни­ко­ли­ћа за по­ча­сног ађу­тан­та ге­не­ра­лу Ран­ку Алим­пи­ћу (јед­ ном од тро­ји­це ге­не­ра­ла у Срп­ској вој­сци и је­ди­ном Ср­би­ну, уз Че­ха За­ха и Ру­са Чер­ња­је­ва). Ге­не­рал Алим­пић по­ку­шао је све да га ми­ни­стар „по­ште­ди од та­кве по­ча­сти“. „До­бро се зна да на­ша вој­ска не би то ни за ка­кву сре­ћу сма­тра­ла, има­ти у сво­јој сре­ди­ни же­не ‘ри­те­ре’. То би би­ло про­тив­но ду­ху и на­ви­ка­ма на­ше вој­ске и на­шег на­ро­да“, пи­сао је Алим­пић. „Сад се то не мо­же про­ме­ни­ти; ја сам дао сво­ју реч да­ми. Мер­кус је до­бро­во­љац. Ако не­ће, не мо­ра је узе­ти у сво­ју сви­т у. Не­ка је упу­ти у до­бро­во­љач­ку бри­га­ду“, од­го­во­рио је срп­ски ми­ни­стар вој­ни. По­че­ле су бор­бе на Би­је­љи­ни. Рат­ни из­вје­штач беч­ког Die Pres­se ја­вљ�� из ма­


SRPSK A  No 2  2013

75


Ж И­В О Т ,

Р О­М А­Н И

чван­ског се­ла Ба­до­вин­ци (пре­ма на­во­ду За­ста­ве, број од 6. ав­гу­ста 1876): „Ка­пе­тан Па­јо Пут­ник, за ко­га се би­ ло про­ни­је­ло да је по­ги­нуо, ко­ман­ду­је са­да де­сним кри­лом и до­бро­вољ­ци­ма. Код ње­га је и го­спо­ђи­ца Мер­ку­со­ва...“ Из­вр­стан ко­ња­ник, за­чу­ђу­ју­ће вич­на оруж­ју, зра­че­ћи ду­хов­ном сна­гом, Јо­ ван­ка Мар­ку­шо­ва опет је фа­сци­ни­ра­ла срп­ске рат­ни­ке. Ви­дјев­ши је у би­ци на дрин­ској ото­ци Ста­ра­чи, 20. ју­ла, до­бро­ во­љач­ки ко­ман­дант пот­пу­ков­ник Гру­ јо Ми­шко­вић, до­тад скеп­ти­чан, уз­ди­же је до узо­ра сво­јим бор­ци­ма. Од та­да у  Ње­го­ви ­ ње­го­вом при­с у­ству ни­је смје­ла би­ти из­ рат­ни­ци бо­ри­ли го­во­ре­на дво­сми­сле­на ри­јеч о рат­ни­ку су се ра­ме уз ра­ме Жа­ни Мер­кус. са Жа­ном Мер­кус и хер­це­го­вач­ким ПО­СЉЕД­ЊА ШЕТ­ЊА уста­ни­ци­ма ­ ЂУ­РЕ ЈАК­ШИ­ЋА про­тив тур­ске оку­па­ци­је: ­ До­бро­во­љач­ке је­ди­ни­це по­чет­ком ју­ Спо­ме­ник ­ ла би­ље­же пр­ве ве­ће успје­хе и про­ди­ру Га­ри­бал­ди­ју ­ у ду­би­ну Сем­бе­ри­је. Из­во­ри ука­зу­ју да у Ита­ли­ји

76

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

се Жа­на Мер­кус ви­ше пу­та же­сто­ко су­ ко­би­ла са ге­не­ра­лом Алим­пи­ћем, због нео­дл ­ уч­но­сти ко­ман­де и так­ти­ке „кре­ ни-ста­ни-вра­ти-се“. Зна­ла је: бо­је­ви се не би­ју де­пе­ша­ма. „Ама, го­спо­до, шта хо­ће­те с том пер­ со­ном? Го­во­ри се о њој као о ка­квој ју­ на­ки­њи, а она дру­го ни­шта не ра­ди, сем што се у ша­ре­ном ру­ву ше­та, но­си пу­ шку и ре­вол­вер, не па­ли, али по­ма­же – гле­да­ти“, пре­но­си За­ста­ва 9. ав­гу­ста ри­је­чи ге­не­ра­ла Алим­пи­ћа. Жа­на се ни­је мно­го оба­зи­ра­ла на при­че. На­да­ла се да ће нај­зад би­ти ис­ по­ру­че­ни то­по­ви пла­ће­ни још у Хер­це­ го­ви­ни и да би по­мо­ћу њих мо­гло би­ти над­ја­ча­но „Кру­по­во“ оруж­је ко­јим су би­ли снаб­дје­ве­ни Тур­ци. Још је че­ка­ла на­ред­бу за од­лу­чу­ју­ћи осло­бо­ди­лач­ки удар на Би­је­љи­ну. Го­ди­ну да­на ка­сни­је Ђу­ра Јак­шић ће за вој­во­ђан­ски Орао на­пи­са­ти рат­ну при­по­вјет­ку Ра­ње­ник. Је­дан ита­ли­јан­ ски до­бро­во­љац у срп­ским ре­до­ви­ма, ра­ње­ник са Би­је­љи­не смје­штен у бол­ни­ цу Жен­ског дру­штва у Бе­о­гра­ду, опи­с у­ је тре­ну­так кад су срп­ске је­ди­ни­це, по­ сли­је пр­ве по­бје­де пред Би­је­љи­ном, чу­ле тру­бу за по­вла­че­ње. Не­вје­ри­ца и гњев. И псов­ке у ко­ји­ма је по­ми­ња­но име ге­не­ ра­ла Алим­пи­ћа. Жа­на Мер­кус се, при­ча Ита­ли­јан Ђу­ри Јак­ши­ћу, са­мо су­мор­но осмјех­ну­ла: „Ах, сад ви­дим да, и осим ме­не, у срп­ској вој­сци још же­на има.“ Кад су при­мјер­ци Ор­ла за 1878. сти­ гли до Бе­о­гра­да, је­дан Алим­пи­ћев при­ вр­же­ник ту­жио је Ђу­ру Јак­ши­ћа при­је­ ком су­ду због увре­да на­ни­је­тих на­вод­но ци­је­лој срп­ској вој­сци и др­жа­ви. Тог ље­та Ђу­ра је ви­дио ге­не­ра­ла Алим­пи­ћа ка­ко сје­ди са сво­јим офи­ци­ри­ма у ба­ шти бе­о­град­ског хо­те­ла „Па­риз“. Упра­во је ули­цом до­ла­зио и се­љак с во­ло­ви­ма. Пје­сник га је за­у­ста­вио и за­мо­лио за услу­гу: – Хај­де, на­иђ ­ и по­ла­ко ону­да и кад бу­ деш са­свим бли­зу ка­фан­ске ба­ште уда­ри во­ла би­чем, па му под­вик­ни: „Ајд’, шта се нећ­каш к’о Ран­ко Алим­пић на Дри­ни.“ За је­дан ди­нар, се­љак при­стао. И ура­ дио. Јед­не ско­ре но­ћи, док се вра­ћао ку­ ћи, ге­не­ра­ло­ви мом­ци су код Ска­дар­ли­ је те­шко пре­т у­кли Ђу­ру Јак­ши­ћа. – Жа­на Мер­кус је та­ко има­ла по­сред­ не ве­зе са пре­ра­ном смр­ћу ва­шег ве­ли­ ког пје­сни­ка – при­ча нам Ре­не Гре­мо. – Пре­т у­че­ни Ђу­ра Јак­шић је­два је до­шао


до пра­га сво­је ку­ће. Од­мах је пао у по­ сте­љу, раз­бо­лио се и не­ду­го по­том умро, кра­јем те исте 1878. ЈЕ­ДАН ГРОБ У УТРЕХ­ТУ Жа­на Мер­кус до­би­ла је на­ред­бу да од­мах на­пу­сти Дрин­ски фронт и вра­ти се у Бе­о­град. На­вод­но, по­сто­ја­ле су до­ ја­ве не­ког ди­пло­мат­ског пред­став­ни­ка у Ца­ри­гра­ду да је „фрај­ла Мер­кус... про­ сто је­дан шпи­јун, Чи­ву­тин аустриј­ски“. Же­сто­ко се про­ти­ви­ла, али је при­сил­ но спро­ве­де­на до Шап­ца, а он­да ла­ђом, Са­вом, до Бе­о­гра­да. Срп­ска штам­па тих да­на би­ла је за­о­ку­пље­на ро­ђе­њем пре­ сто­ло­на­сљед­ни­ка Алек­сан­дра и пот­пу­но је пре­ћу­та­ла зби­ва­ња у ве­зи са Жа­ном Мер­кус, сво­јом до­ју­че­ра­шњом хе­ро­и­ ном. И рат­на цен­зу­ра је, да­бо­ме, до­при­ ни­је­ла тој не­ве­се­лој чи­ње­ни­ци. Ло­ше при­пре­мље­на Ср­би­ја, опет из­и­гра­на од аустриј­ске и ру­ске ди­пло­ма­ти­је, би­ла је пред рат­ним по­ра­зом. Др­жав­ни раз­лог на­ла­гао је хит­но скла­па­ње ми­ра. – Сре­ди­ном ав­гу­ста, од­мах по по­ врат­ку са Дри­не, Жа­на је би­ла бу­квал­но про­тје­ра­на пре­ко гра­ни­це – ка­же Гре­мо. По­ку­ша­ла је да још јед­ном от­пу­т у­је до Све­те зе­мље, не би ли за­вр­ши­ла сво­ју за­по­че­т у за­ду­жби­ну у Је­ру­са­ли­му, али су је Тур­ци спри­је­чи­ли. За раз­ли­ку од Ср­ба, они јој ни­ка­да ни­с у за­бо­ра­ви­ли уче­шће у ра­т у на срп­ској стра­ни. – По свој при­ли­ци, до­шла је до Па­ ри­за 1895. Ни­је ви­ше има­ла нов­ца ни да се пре­хра­њу­је. Из­гле­да да је чак жи­вје­ла и као кло­шар под мо­сто­ви­ма на Се­ни. Уве­ли­ко бо­ле­сна, успје­ла је не­ка­ко да

до­ђе до јед­не па­ри­ске бол­ни­це. Та­мо су са­зна­ли о ко­ме је ри­јеч. С об­зи­ром на то да је њен отац био ге­не­рал­ни гу­вер­нер и из бо­га­те хо­ланд­ске по­ро­ди­це, фран­ цу­ско Ми­ни­стар­ство спољ­них по­сло­ ва ус­по­ста­ви­ло је ве­зу са хо­ланд­ским. Хо­ланд­ски ми­ни­стар за­у­зео се за Жа­ ну Мер­кус и оба­вје­стио ње­ног бра­та у Утрех­т у. Ни­је са­свим ја­сно ка­ко, углав­ ном, по­сли­је те пре­пи­ске Жа­на је до­ве­ де­на из Па­ри­за у Утрехт. Умје­сто да бу­ де смје­ште­на у бо­га­тој ку­ћи свог бра­та, чи­ја је же­на би­ла ба­ро­ни­ца, уто­чи­ште је до­би­ла у јед­ној про­те­стант­ској до­бро­ твор­ној уста­но­ви. Збри­ну­ле су је ди­о­ ко­не­се, ко­је су се још сје­ћа­ле по­бо­жно­ сти и до­бро­чин­ста­ва „срп­ског Бај­ро­на“. Ту је бо­ра­ви­ла не­ких го­ди­ну и по да­на. По­чет­ком фе­бру­а­ра 1897. је пре­ми­ну­ла. Њен брат и ње­го­ва су­пру­га да­ли су је­ дан гра­ђан­ски уре­дан оглас, не­ко­ли­ко су­хих ре­да­ка, оба­вје­шта­ва­ју­ћи о смр­ти и да тим по­во­дом не­ће при­ма­ти са­у­че­ шће у сво­јој ку­ћи. На јав­ном гро­бљу у Утрех­т у, не­да­ле­ ко од пру­ге, ви­дљив кроз про­зо­ре во­зо­ва ко­ји сва­ко­днев­но ју­ре по пост­де­мо­крат­ ским оста­ци­ма Евро­пе, и да­нас сто­ји гроб Жа­не Мер­кус. Као под­сје­ћа­ње за оне ко­ји­ма је овај спо­мен и на­ми­је­њен. 

 Сло­бо­дан­ Јо­ва­но­вић­ (1869-1958), прав­ник,­ исто­ри­чар­ и по­ли­ти­чар Ђу­ра Јак­шић (1832-1878),­ пје­сник Ака­де­мик­ Ми­лан Ку­јун­џић­ Абер­дар­ (1842-1893),­ фи­ло­зоф

Гроб Три­де­се­тих го­ди­на XX ви­је­ка, ге­не­рал­ни кон­зул Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је у Ро­тер­да­му Си­бе Ми­ли­чић, пје­сник и сли­кар, уре­дио је код град­ских вла­сти у Утрех­ту да гроб Жа­не Мер­кус бу­де об­но­вљен и ре­дов­но одр­жа­ван. Од та­да до да­нас, сва­ке го­ди­не не­ко пла­ти уре­ђи­ва­ње и чу­ва­ње. Не зна се ко. На гро­бу сто­ји озна­ка да не сми­је би­ти сру­шен. SRPSK A  No 2  2013

77


С В Е­Т И­О­Н И­Ц И

/

L I G H T H O U S E S

АКА­ДЕ­МИК ВЛА­ДО С. МИ­ЛО­ШЕ­ВИЋ (1901-1990), КОМ­ПО­ЗИ­ТОР

У ви­со­ком

ду­ху Мо­крањ­ца Оста­вио је ду­бок траг и као хо­ро­во­ђа, ет­но­му­зи­ко­лог, му­зич­ки пе­да­гог, а на­ро­чи­то ­ као ком­по­зи­тор. Тра­жио је се­бе, свој тон, и у Бе­чу, За­гре­бу, Пра­гу, али су у ње­му нај­ду­бље ­ од­јек­ну­ли Мо­крањ­че­ве „Ру­ко­ве­ти“, пра­во­слав­но ду­хов­но по­ја­ње и срп­ска на­род­на пје­сма. ­ Ком­по­но­вао је на сти­хо­ве Све­тог Са­ве, де­спо­та Сте­фа­на, мо­на­хи­ње Је­фи­ми­је, Де­сан­ке ­ Мак­си­мо­вић, Сте­ва­на Ра­ич­ко­ви­ћа. Уви­јек је био свје­стан ко је, за­што је и гдје жи­ви Пи­ше: Да­ја­на Ко­ро­ли­ја Фо­то­гра­фи­је: Му­зеј Срп­ске (При­пре­ми­ла: мр Са­ња Пу­пац, ку­стос ­ ет­но­му­зи­ко­лог)

78

П

о­ри­је­кло Ми­ло­ше­ви­ћа је из се­ ла Рђу­са, Хер­це­го­ви­на, ода­кле су се сре­ди­ном XIX ви­је­ка на­се­ ли­ли у Ба­ња­лу­ку и осно­ва­ли по­ро­дич­ ну фир­му. Вла­до Ми­ло­ше­вић ро­ђен је 1901. Ње­гов отац Са­во, ве­ли­ки љу­би­тељ му­зи­ке, пје­вао је у Срп­ском пје­вач­ком дру­штву „Је­дин­ство“, а мај­ка Јо­ван­ка ис­ ти­ца­ла се ли­те­рар­ним да­ром. Уз бра­ћу Во­ји­сла­ва и Не­ма­њу, те се­стре Сто­јан­ку и Ми­ле­ну, ра­стао је у сре­ди­ни про­же­тој SRPSK A  БРОЈ 2  2013

тра­ди­ци­јом и јед­но­став­но­шћу. Из­ре­ке ба­ке Сав­ке пам­тио је ци­је­лог жи­во­та. Кра­јем дру­гог раз­ре­да основ­не шко­ ле, са бра­том Во­ји­сла­вом по­чео је да учи ви­о­ли­ну. Би­ла је то пре­крет­ни­ца у ње­го­вом жи­во­т у. Ча­со­ве је по­ха­ђао код мно­гих вој­них му­зи­ча­ра, че­сто ме­ња­ ју­ћи учи­те­ље и сти­ло­ве ра­да. А он­да је во­ђе­ње му­зич­ке шко­ле пре­у­зео че­ли­ста Јо­сип Со­у­кал, Чех. На­пре­дак се осје­тио бр­зо, и на ин­стру­мен­т у и у пе­да­го­ги­ји.


Вла­до кре­ће у чу­ве­ну ба­ња­луч­ку Ве­ли­ку ре­ал­ку, ко­ ја је убр­зо по­ста­ла Ре­ал­на гим­на­зи­ја. Има­ла је из­у­зе­тан на­став­ни ка­дар, оди­са­ла пле­ме­ни­то�� стро­го­шћу. Вла­ ди, скло­ни­јем му­зи­ци не­го ма­те­ма­ти­ци, ни­је би­ло ла­ко. По­врх то­га, по­сли­је Са­ра­јев­ског атен­та­та и от­по­чи­ња­ња Пр­вог свјет­ског ра­та, би­ло је те­шко за срп­ску дје­цу. Ши­ ка­ни­ра­ње у мно­гим об­ли­ци­ма, ка­зне, за­бра­на пи­са­ња ћи­ ри­ли­цом. А дје­ца ко дје­ца, још ви­ше во­ље­ла оно што је за­ бра­ње­но. Та­ко је и Вла­до од­био да се по­ви­ну­је тој од­лу­ци, па је пи­сао она­ко ка­ко му је ср­це го­во­ри­ло. По­сли­је па­у­зе од го­ди­ну да­на, упи­сао је Му­зич­ку шко­ лу 1915. На­кон не­ко­ли­ко мје­се­ци већ сви­ра, са бра­том, у ор­ке­стру ко­ји је ор­га­ни­зо­вао Со­у­кал. Не­ве­ли­ки ор­ке­ стар из­во­дио је углав­ном дје­ла ро­ман­ти­ча­ра и кла­си­ча­ра: Мен­дел­со­на, Шу­бер­та, Хен­дла, Хајд­на... Вла­до по­чи­ње да сви­ра ви­о­лу, њен там­ни­ји звук га је ви­ше при­вла­чио од ви­о­ли­не. По­чи­ње да ис­тра­жу­је низ ин­стру­ме­на­та. При­ бли­жа­ва се обои, кон­тра­ба­с у и кла­ви­ру, што ће уро­ди­ти број­ним ком­по­зи­ци­ја­ма за све ин­стру­мен­те и ор­ке­стре. Ипак, нај­ви­ше је во­лео звук ви­о­ле, че­ла и обое. Го­ди­не 1917. вра­ћа се у Гим­на­зи­ју, од­лу­чан да је за­вр­ши. Те го­ди­не А. Ка­лус осни­ва квар­тет, у ко­јем Вла­до сви­ра ви­о­лу, за­јед­но са Јо­си­пом Со­у­ка­лом и Ве­ли­ми­ром Пи­ште­ љи­ћем. Ње­гов за­нос му­зи­ком по­ста­је све ве­ћи. От­ка­ко је за­сви­рао квар­тет Дје­вој­ка и смрт, Шу­берт по­ста­је је­дан од ње­го­вих нај­дра­жих ком­по­зи­то­ра. „Во­лим код Шу­бер­та осје­ћа­ње мла­до­сти“, го­во­рио је. ТРА­ЖЕ­ЋИ СВОЈ ПУТ Го­ди­не 1918, због но­вих не­при­ли­ка у шко­ло­ва­њу, Вла­ до пре­ла­зи у За­греб у гим­на­зи­ју. Во­лио је да слу­ша Че­шки квар­тет у Шу­ма­но­вом кла­вир­ском квин­те­т у. Бли­зак му је ње­мач­ки ро­ман­ти­зам. Као и сви сред­њо­школ­ци из ње­го­ ве ге­не­ра­ци­је, до­бро је знао и ње­мач­ки је­зик. Вра­ћа се у Ба­ња­лу­ку, на­ста­вља да сви­ра у квар­те­т у све до од­ла­ска про­фе­со­ра Ка­лу­са у Че­шку. На­кон ра­та сви­ра у ор­ке­стру пле­сне шко­ле, узи­ма до­ дат­не ча­со­ве кла­ви­ра код ста­ре про­фе­сор­ке, Че­хи­ње, ши­ри сво­је по­зна­ва­ње ин­стру­ме­на­та. Го­ди­не 1921. ди­пло­ми­рао је у Ре­ал­ној гим­на­зи­ји. За­не­сен кла­ви­ром, за­ка­снио је на пи­ сме­ни дио ис­пи­та. У то ври­је­ме пи­са­ње му још не иде баш нај­бо­ље, ма­да ће ка­сни­је уса­вр­ши­ти свој стил и ње­го­ви ће члан­ци из­ла­зи­ти у Раз­вит­ку, а на­ро­чи­то за­па­же­ни би­ће пред­го­во­ри и ко­мен­та­ри у књи­га­ма на­род­них пје­са­ма. У шко­ло­ва­њу је и да­ље до­ста лу­тао, тра­же­ћи се­бе и свој пут. У Пра­гу по­ла­же ис­пит на кон­зер­ва­то­ри­ју­му, али за­ вр­ша­ва на агро­но­ми­ји. По­сли­је но­вог су­да­ра са ма­те­ма­ти­ ком, под­стак­нут и на­по­ри­ма мај­ке Јо­ван­ке да до­ве­де у ред

Му­зич­ка кри­ти­ка То­ком чи­та­ве сво­је про­фе­сор­ско-му­зич­ке ка­ри­је­ре Вла­до Ми­ло­ше­вић пи­ше и при­ка­зе го­сто­ва­ња по­зна­тих му­зи­ча­ра у Ба­ња­лу­ци. Те сво­је ре­цен­зи­је обич­но је пот­пи­си­вао ини­ ци­ја­ли­ма В. М.

 Ма­ли Вла­до (пр­ви сли­је­ва) на­ по­ро­дич­ној фо­то­гра­фи­ји из 1912.­ Са су­пру­гом Ви­дом 1933. Са На­си­хом­ Ка­пи­џић, Гу­ста­вом Кр­кле­цом­ и Се­ком Ма­сле­шом 1972. SRPSK A  No 2  2013

79


С В Е­Т И­О­Н И­Ц И не­си­гур­ни по­ло­жај по­ро­дич­не фир­ме у Ба­ња­лу­ци, од­ла­зи из Пра­га. Пре­ле­жао је и су­ху упа­лу по­ре­бри­це, бо­лест од ко­је гу­би дах за ду­вач­ке ин­стру­мен­те и би­ва одво­јен од сво­је оми­ље­не обое. Тра­же­ћи из­лаз, од­ла­зи на од­слу­же­ње вој­ног ро­ка, а пред крај је од­бо­ло­вао и тр­бу­шни ти­фус. По­том се у За­гре­бу упи­с у­је на Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет, смјер По­ви­јест и ге­о­гра­фи­ја, по­ла­же и при­јем­ни ис­пит на Му­зич­кој ака­де­ми­ји. На­кон дви­је го­ди­не сту­ди­ја, од­ла­зи у Беч да сту­ди­ра му­зи­ко­ло­ги­ју, али се вра­ћа у За­греб. Же­ ле­ћи да сту­ди­ра му­зи­ко­ло­ги­ју, у фе­бру­ар ­ у 1927. за­пу­ћу­је се у Бе­о­град, код про­фе­со­ра Ми­ло­ја Ми­ло­је­ви­ћа. По­ло­ жив­ши све по­треб­не ис­пи­те за сти­ца­ње ака­дем­ског зва­ ња, Вла­до Ми­ло­ше­вић се вра­ћа у Ба­ња­лу­ку. До­би­ја по­сао у Учи­тељ­ској шко­ли, али жар­ко же­ли да бу­де му­зич­ки пе­да­гог. Од­ла­зи опет у За­греб, упи­с у­је се на На­став­нич­ки одјел за со­ло пје­ва­ње Му­зич­ке ака­де­ми­је и за­вр­ша­ва га 1929. ПЈЕ­СМЕ СА ЗМИ­ЈА­ЊА Вла­до Ми­ло­ше­вић био је хо­ро­во­ђа Срп­ског пје­вач­ ког дру­штва „Је­дин­ство“ пу­них де­сет го­ди­на. Пр­ва њи­хо­ ва ком­по­зи­ци­ја би­ла је Те­бје од­је­ју­шча­го­сја Сте­ва­на Мо­ крањ­ца. Ту сти­хи­ру пје­ва­ли су сва­ке го­ди­не у ба­ња­луч­кој Са­бор­ној цр­кви. Из­во­ди­ли су мно­ге ком­по­зи­то­ре и раз­ ли­чи­т у му­зи­ку. Ма­ли хор, од три­де­сет чла­но­ва, пре­да­но је ра­дио и по­пу­ла­ри­сао срп­ску му­зич­ку кул­т у­ру. Вла­ди је на­ро­чи­то од­го­ва­рао Мо­кра­њац. Че­сто је го­во­рио да је све што је на­пи­сао, на­ро­чи­то за хор, у ду­ху Мо­крањ­ца. За по­тре­бе хо­ра на­чи­нио је пр­ве хар­мо­ни­за­ци­је на­род­ них пје­са­ма. Свој ме­ло­граф­ски рад по­чи­ње са пје­ва­чем хо­ра Су­љом Пли­ћа­ни­ћем, а пр­во ве­ли­ко ис­ку­ство до­шло је по­сје­том Зми­ја­њу и та­мо­шњем збо­ру. Од та­да ће ла­га­но на­ста­ја­ти Пје­сме са Зми­ја­ња. Ком­по­зи­тор­ски рад Вла­де Ми­ло­ше­ви­ћа до 1941. но­си пе­чат хор­ског ства­ра­ла­штва. У ори­ги­нал­ни­ја дје­ла спа­да ком­по­зи­ци­ја за мје­шо­ви­ти хор Спо­мен, на текст срп­ског ро­ман­ти­чар­ског пје­сни­ка Ђу­ре Јак­ши­ћа. Ком­по­ну­је за На­род­но по­зо­ри­ште Вр­ба­ске ба­но­ви­не, а нај­ам­би­ци­о­зни­ ји по­сао би­ла је пред­ста­ва Ај­ки­ни ја­ди, за ко­ју ком­по­ну­је ше­сна­ест ну­ме­ра, углав­ном об­ра­де сев­да­лин­ки. Го­ди­не 1933. по­ло­жио је про­фе­сор­ски ис­пит у За­гре­бу и ту се, нај­зад, за­вр­ша­ва ње­го­во зва­нич­но ака­дем­ско шко­ло­ ва­ње. Ван­ред­на скуп­шти­на „Је­дин­ства“ од­лу­чи­ла је 1934. да се отво­ри Му­зич­ка шко­ла и тај по­сао он пре­у­зи­ма на се­бе. И по­сли­је Дру­гог свјет­ског ра­та у Ба­ња­лу­ци се од­мах ра­ди­ло на фор­ми­ра­њу Му­зич­ке шко­ле. Вла­до Ми­ло­ше­вић

Ни­шко по­гла­вље У ни­шком из­бје­гли­штву, то­ком Дру­гог свјет­ског ра­та, за­по­ слио се у Пр­вој му­шкој гим­на­зи­ји, ра­дио у ор­ке­стру Ни­шког по­зо­ри­шта, сви­рао је у град­ском ор­ке­стру, осно­вао гу­дач­ки квар­тет. Оку­ша­ва се и као ком­по­зи­тор дје­ла за ор­ке­стар, а на­ред­них го­ди­на на­ста­ви­ће да ком­по­ну­је и за ви­о­ли­ну, кла­ вир, обоу и кла­ри­нет.

80

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


био је њен ди­рек­тор шест го­ди­на. На­кон ње­го­ве смр­ти, у част ве­ли­ког му­зи­ча­ра и про­фе­со­ра, уста­но­ва је по­ни­је­ла име Му­зич­ка шко­ла „Вла­до Ми­ло­ше­вић“. Сво­ју пр­ву зна­чај­ну на­гра­ду до­био је 1953. од Са­ве­за ком­по­зи­то­ра Ју­го­сла­ви­је за Пје­сме са Зми­ја­ња. Пре­шав­ши из Му­ зич­ке шко­ле у Му­зеј Бо­сан­ске Кра­ји­не, од­мах је за­по­чео ак­ци­ју ме­ло­гра­фи­са­ња кра­ји­шког фол­кло­ра, што га је у пот­пу­ но­сти ис­пу­ња­ва­ло. Сни­мио је 343 пје­ва­ ча са при­бли­жно 2.000 пје­са­ма. Са­мо дио то­га об­ја­вљен је у ње­го­вим књи­га­ма ко­ је су од 1954. до 1964. из­ла­зи­ле у из­да­њу Му­зе­ја Бо­сан­ске Кра­ји­не под на­зи­вом Бо­сан­ске на­род­не пје­сме (I, II, III, IV). ОСТА­ЛА СУ ДЈЕ­ЛА Ше­ста де­це­ни­ја жи­во­та би­ла је на из­ ма­ку, а Вла­до је и да­ље свим ср­цем ства­ рао. На­ста­је ње­гов Пр­ви гу­дач­ки квар­ тет, па Кр­ва­ва бај­ка за мје­шо­ви­ти хор, на текст Де­сан­ке Мак­си­мо­вић, Сви­та за ви­о­ли­ну и кла­вир, те број­на дру­га дје­ла. На­ста­је мно­го со­ло пје­са­ма на тек­сто­ве на­ших са­вре­ме­них пје­сни­ка: Вла­ди­ми­ра Чер­ке­за, Де­сан­ке Мак­си­мо­вић, Сте­ва­на Ра­ич­ко­ви­ћа... Као хор­ски ком­по­зи­тор ра­дио је не­пре­ста­но, а во­лио је и да пи­ ше му­зи­ку за по­зо­ри­шне пред­ста­ве. За се­бе је го­во­рио: „Ни­кад ни­сам ишао за до­па­дљи­во­шћу и по­мо­дар­ством, уви­јек сам сли­је­дио са­мог се­бе.“ Био је члан На­уч­ног дру­штва БиХ и ре­дов­ни члан Ака­де­ми­је на­у­ка и умјет­ но­сти БиХ. Кру­на му­зич­ког ан­га­жма­на ше­зде­се­тих био је су­срет са Ка­ме­ним спа­ва­чем Ма­ка Ди­зда­ра, по­е­зи­јом ко­ја у се­би са­жи­ма суд­би­ну про­сто­ра Бо­сне и Хер­це­го­ви­не.

У Ко­чи­ће­вом сви­је­ту Бо­ра­вио је Вла­до и у Ко­чи­ће­вом сви­је­ту. Пр­во је ком­по­но­вао „Ви­зи­је“, са­чи­ње­не од му­зич­ких сли­ка: „Мра­чај­ски про­то“, „Си­ ме­ун ђак“, „Ту­ба“, „Ја­блан“. Ком­по­ну­је но­ву сим­фо­ниј­ску по­е­ му „Кроз ме­ћа­ву“, за­тим „Да­ви­до­ву зе­мљу“, као сво­је ви­ђе­ње звуч­не ди­мен­зи­је „Ја­зав­ца пред су­дом“.

Вра­ћа се ду­хов­ној му­зи­ци: Не­ма­њи­на  Ви­да и Вла­до­ по­след­ња же­ља, на текст Са­ве Не­ма­њи­ћа, Ми­ло­ше­вић­ Плач за кне­зом Ла­за­ром, на текст мо­на­ха у дво­ри­шту ку­ће у Пе­ла­ги­ће­вој 3,­ из Ра­ва­ни­це, Сло­во љуб­ве, на текст Сте­ фа­на Ла­за­ре­ви­ћа, Мо­ли­тва кне­зу Ла­за­ру, у Ба­ња­лу­ци, 1976. на текст Је­фи­ми­је Мр­њав­че­вић... Ду­бо­ко Вла­до за­ ре­ли­ги­о­зан, и свје­стан да смо сви не­са­вр­ кла­ в и­ р ом у сво­јој ше­ни, био је пун ра­зу­ми­је­ва­ња за дру­г��. ку­ћи у Ти­то­вој Пре­се­лив­ши се у но­ву ку­ћу на Цар­ском 91, у Ба­ња­лу­ци, дру­му, ко­ју му је град до­дје­лио као за­ 11. мар­та 1980. слу­жном гра­ђа­ни­ну, Вла­до сје­ди у рад­ној со­би и чи­та Шо­пен­ха­у­е­ра, Ме­две­де­ва, Ро­за­но­ва. По­вре­ме­но сви­ра на ви­о­ли­ ни и пи­ја­ни­ну во­де­ћи се из­ре­ком: „Пут до мај­стор­ства је дуг, а жи­вот је кра­так.“ На­ста­је се­ри­ја од де­сет ра­дио-еми­си­ја Тра­гом кра­ји­шког фол­кло­ра и мо­но­гра­фи­ ја Рав­на пје­сма, за ко­ју пи­ше пред­го­вор. Јед­не но­ћи 1989. ње­го­ва су­пру­га Ви­ да Ми­ло­ше­вић окли­зну­ла се и па­ла низ сте­пе­ни­це. Ис­ход је био тра­ги­чан. Вла­до је ве­о­ма те­шко под­нио смрт су­пру­ге, са ко­јом је про­вео пу­них 56 го­ди­на. Остао је сам, без вр­шња­ка, с бо­лом у гру­ди­ма, и у ње­му се га­сио пла­мен жи­во­та. Го­ди­ ну да­на на­кон смр­ти су­пру­ге до­био је упа­лу плу­ћа и 6. фе­бру­а­ра 1990, у пред­ ве­чер­је, упо­ко­јио се. Оста­ла су дје­ла. Му­зи­ка, но­те, тек­сто­  У сво­јој рад­ној ви. Оста­ло је те­ма ко­јих ни­је сти­гао да со­би, 1987.­ се ла­ти, а за­ни­ма­ле су га. Био је од оних Ку­ћа Вла­де­ нај­пле­ме­ни­ти­јег ко­ва, ду­бо­ко свје­стан Ми­ло­ше­ви­ћа­ ко је и гдје жи­ви.  у Ба­ња­лу­ци

SRPSK A  No 2  2013

81


Алек­сан­дар Илић као Га­ври­ло Прин­цип

Д О ­Г А­Ђ А Ј

ПЕР­ФОР­МАНС „ПО­СЉЕД­ЊА ВЕ­ЧЕ­РА“ – СУ­ЂЕ­ЊЕ ГА­ВРИ­ЛУ ПРИН­ЦИ­ПУ – НА УМЈЕТ­НИЧ­КОЈ КО­ЛО­НИ­ЈИ „ПЛИ­ВА“ У ШИ­ПО­ВУ

сло­бо­де

Иде­ја је вјеч­на

Пи­ше: Алек­сан­дра Рај­ко­вић

82

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


На 99. го­ди­шњи­цу об­ја­ве ра­та Ср­би­ји од стра­не Аустро-Угар­ске, умјет­нич­ка по­ро­та ­ пре­су­ди­ла: Га­ври­ло Прин­цип по­чи­нио је ле­ги­тим­ни ти­ра­ни­цид, а не акт те­ро­ри­зма. Био је ­ то осло­бо­ди­лач­ки крик по­ро­бље­ног на­ро­да и оку­пи­ра­не зе­мље. Ру­ка Прав­де. Не зло­чин не­го пре­су­да за зло­чи­не. Од­го­вор на ту­ђин­ско ру­га­ње светињи Ви­дов­да­на... Та­ко је у Срп­ској по­че­ло оби­ље­жа­ва­ње јед­ног ви­је­ка од Са­ра­јев­ског атен­та­та, вијека који се заокружује до­го­ди­не

З

а истим сто­лом, све­ча­но по­ста­ вље­ним, сје­де Га­ври­ло Прин­цип, Франц Фер­ди­нанд и ње­го­ва су­пру­ га Со­фи­ја, као и Иво Ан­дрић. У тре­нут­ку се за­чу­је глас су­ди­је ко­ји је за­у­зео че­ло сто­ла и по­зи­ва све при­с ут­не да уста­ну и чу­ју пре­с у­ду за Га­ври­ла Прин­ци­па. – У Са­ра­је­ву 28. ју­на 1914. Га­ври­ло Прин­цип убио је ти­ра­ни­на и ти­ме из­ вр­шио ти­ра­но­у­би­ство. Иако се ти­ра­но­ у­би­ство мо­же сма­тра­ти уз­ви­ше­ним чи­ ном, ипак је то уби­ство чо­вје­ка. За­то се ти­је­ло Га­ври­ла Прин­ци­па ка­жња­ва за­ твор­ском ка­зном. С об­зи­ром на ве­ли­чи­ ну чи­на, ње­го­ва иде­ја се осло­ба­ђа сва­ке ка­зне и жи­вје­ће вјеч­но. Ову пре­с у­ду, у но­ћи из­ме­ђу 28. и 29. ју­ла, на из­во­ру Пли­ве у Ши­по­ву, до­ни­ је­ла је по­ро­та, ко­ју су чи­ни­ли сли­ка­ри и ва­ја­ри Ме­ђу­на­род­не ли­ков­не ко­ло­ни­је „Пли­ва 2013“, а са­оп­штио је ком­по­зи­тор Зо­ран Хри­стић у уло­зи су­ди­је. У жи­во­пи­сном ам­би­јен­т у на из­во­ру Пли­ве из­ве­ден је пер­фор­манс По­сљед­ња ве­че­ра, чи­ме је оби­ље­жен 28. јул, да­т ум ка­да је при­је 99 го­ди­на Аустро­у­гар­ска об­ја­ви­ла рат Ср­би­ји. Ти­ме је на нео­би­ чан на­чин по­че­ло и оби­ље­жа­ва­ње јед­ ног ви­је­ка од Са­ра­јев­ског атен­та­та, ко­ји се за­о­кру­жу­је до­го­ди­не. У уло­зи Фран­ца Фер­ди­нан­да био је бри­тан­ски ва­јар Ле­он Пет­чит, сли­кар­ка Ран­ка Лу­чић Јан­ко­вић по­ја­ви­ла се као ње­го­ва су­пру­га Со­фи­ја, а Алек­сан­дар Илић био је за­ду­жен за уло­гу атен­та­то­ ра Га­ври­ла Прин­ци­па. Три исто­риј­ска ли­ка сти­гла су на ве­че­ру за­јед­но, гдје их до­че­као и по­здра­вио глу­мац Ти­хо­мир Ста­нић, у уло­зи Иве Ан­дри­ћа као мла­ до­бо­сан­ца. – Дра­ги го­сти, ви сте ве­че­рас по­рот­ ни­ци. Тре­ба да до­не­се­те од­лу­ку и пре­с у­ ду. Тре­ба да од­го­во­ри­те на пи­та­ње: Да ли је Га­ври­ло Прин­цип ти­ра­но­у­би­ца или те­ро­ри­ста? Да ли ће би­ти осу­ђен и ка­ко ће гла­си­ти ка­зна, ако га осу­ди­те? Пре­с у­ ду ће­те са­оп­шти­ти на кра­ју ве­че­ре, али при­је не­го што поч­не­те да се го­зби­те и

ви­је­ћа­те, же­лим да вам ка­жем и ово: Га­ ври­ло Прин­цип и ње­го­ви дру­го­ви осу­ ђе­ни су 28. ок­то­бра 1914. Уми­ра­ли су у ка­за­ма­ти­ма Аустро­у­гар­ске, а Ср­би­ја је кр­ва­ри­ла. Бе­о­град је пао. Ср­би­ја је оку­ пи­ра­на – ре­као је Ан­дрић, ко­ји је уче­ сни­ке пер­фор­ман­са во­дио као на­ра­тор.

SRPSK A  No 2  2013

 Бри­тан­ски ва­јар Ле­он­ Пет­чит као Фер­ди­нанд и Ран­ка Лу­чић­ Јан­ко­вић­ као Со­фи­ја

83


Д О ­Г А­Ђ А Ј

 Дра­ган ­ Да­ви­до­вић, ди­рек­тор РТВ РС, по­здра­вља уче­сни­ке и го­сте пер­фор­ман­са

PRIN­CIP ЈЕ ПРИН­ЦИП За­штит­ни знак по­ро­те и су­ди­је би­ле су би­је­ле ко­шу­ље, на чи­јим је по­ле­ђи­ на­ма од­штам­пан лик Га­ври­ла Прин­ци­ па и ње­го­ве ри­је­чи за­пи­са­не на зи­до­ви­ ма ће­ли­је у ко­јој је умро: „На­ше ће сје­не хо­да­ти по Бе­чу, лу­та­ти по дво­ру пла­ше­ћи го­спо­ду“. На пред­њој стра­ни има­ли су бе­џе­ве са нат­пи­ сом „Prin­cip је Прин­цип“.

Прин­цип је Га­ври­ло Свим уче­сни­ци­ма ко­ло­ни­је и пер­ фор­ман­са, као и спе­ци­јал­ним го­сти­ ма ко­ји су по­зва­ни на ве­че­ру, би­је­ло ви­но слу­же­но је из бо­ца на ко­ји­ма су би­ле ети­ке­те са ли­ко­ви­ма Га­ври­ ла, Фер­ди­нан­да и Со­фи­је, а цр­но је има­ло ети­ке­ту Прин­ци­па. Све по­ хва­ле за ме­ни, ко­ји је штам­пан на фран­цу­ском, као и ме­ни на Или­џи, а на по­ле­ђи­ни је од­штам­пан те­ле­грам ко­јим је Аустро­у­гар­ска об­ја­ви­ла рат Ср­би­ји. Се­лек­тор ко­ло­ни­је ака­де­мик Ми­ли­во­је Ун­ко­вић за­слу­жан је за вр­ хун­ски ди­зајн.

84

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

– Зло­чи­нац ни­сам, јер сам укло­нио оно­га ко­ји је чи­нио зло. Жао ми је што сам убио вој­вот­ки­њу Со­фи­ју, Че­хи­њу, јер то ни­сам хтео. Хтео сам да уби­јем По­ћо­ре­ка, а не њу. Ни­је ми жао што сам убио пре­сто­ло­на­след­ни­ка. Ни­сам же­ лео да по­ста­нем хе­рој, са­мо сам хтео да умрем за иде­ју – ре­као је Прин­цип у то­ ку су­ђе­ња. На ве­че­ри су се на­шли чор­ба од пе­ чур­ки, па­стрм­ка са же­ле­ом, ку­ва­на го­ ве­ди­на и тор­та од ана­на­са, укра­ше­на гр­бо­ви­ма Ср­би­је и Аустро­у­гар­ске. На кра­ју ве­че­ри до­не­се­на је пре­с у­да, а пер­ фор­манс је за­вр­шен сти­хо­ви­ма Ми­ла­на Не­на­ди­ћа, ко­је је из­го­во­рио Прин­цип: „Ни­су му­ње бе­за­зле­не Као ста­кло пу­ца све­мир Не мо­же се без про­ме­не Мој ПРИН­ЦИП је трај­ни не­мир.“ У нео­бич­ном пер­фор­ман­с у уче­ство­ ва­ли су сли­ка­ри Да­ни­ца Ма­сни­ко­вић, Ран­ка Лу­чић Јан­ко­вић, Ка­та­ри­на Ђор­ђе­ вић, Је­ле­на Ми­ло­ше­вић Јо­ва­но­вић, Мир­ ја­на Лу­чић, Ран­ка Мар­ко­вић, Ле­он Пет­ чит, Зо­ран Јо­ва­но­вић До­бро­тин, Ни­ко­ла Грул, ком­по­зи­тор Зо­ран Хри­стић, као и го­сти ко­ло­ни­је: Дра­ган Да­ви­до­вић, ди­


SRPSK A  No 2  2013

85


Д О ­Г А­Ђ А Ј

86

/

E V E N T

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


рек­тор РТВ РС, Мир­ја­на Ку­смук, глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник Гла­са Срп­ске, Ми­ шо Ву­јо­вић, ди­рек­тор „Прин­цип Пре­са“. – На­ша из­да­вач­ка ку­ћа, ко­ја сле­де­ће го­ди­не обе­ле­жа­ва свој ју­би­леј, 10 го­ди­ на по­сто­ја­ња, и због на­зи­ва и због кон­ цеп­та сва­ка­ко ће, сво­јом из­да­вач­ком про­дук­ци­јом, уче­ство­ва­ти у обе­ле­жа­ва­ њу сто­го­ди­шњи­це Ве­ли­ког ра­та, али и да­ти свој до­при­нос у од­бра­ни од по­ку­ ша­ја пре­кра­ја­ња исто­риј­ских чи­ње­ни­ца или, ка­ко би то у са­вре­ме­ном жар­го­ну мо­гли на­зва­ти, ре­ди­зај­ни­ра­ња исто­ри­је. Га­ври­ло Прин­цип је био и остао му­че­ ник и апо­стол сло­бо­де, сим­бол от­по­ра оку­па­то­ру или ка­ко би ре­као Ње­гош: Ал тир­јан­ству но­гом ста­ти за врат то је људ­ска ду­жност нај­све­ти­ја. И Ње­го­ ше­во де­ло, као и ви­те­шки чин Га­ври­ла Прин­ци­па, да­нас се по­ку­ша­ва мар­ги­на­ ли­зо­ва­ти и пред­ста­ви­ти као по­е­ти­зо­ва­ ни го­вор мр­жње – ре­као је Ми­шо Ву­јо­ вић, ди­рек­тор „Прин­цип Пре­са“. ВЕ­ЛИ­КА ПРИ­ЛИ­КА УМЈЕ­С ТО ВЕ­ЛИ­КОГ РА­ТА – Ве­че­рас оби­ље­жа­ва­мо 99 го­ди­на од ка­ко је Аустро-Угар­ска об­ја­ви­ла рат Ср­ би­ји, пр­во те­ле­гра­мом на фран­цу­ском, а не­ко­ли­ко са­ти ка­сни­је гра­на­та­ма са сав­ ских ре­мор­ке­ра по Те­ра­зи­ја­ма. Бе­о­град и Ср­би­ја, тог да­на пр­ви пут и за на­ред­не че­ти­ри го­ди­не без­број пу­та, бе­ја­ху ра­ ње­ни. Ово ве­че је и по­мен свим Ср­би­ма стра­да­лим у Ве­ли­ком ра­т у. Ово је по­мен и це­лом ра­ње­ном и умр­лом ху­ма­ни­зму тог вре­ме­на – ре­као је ди­рек­тор РТРС Дра­ган Да­ви­до­вић, те­ле­ви­зиј­ски про­ду­ цент овог пер­фор­ман­са. – У овој ве­че­ри смо се на­шли да за­поч­не­мо и оби­ље­жа­ ва­ње 100 го­ди­на од Са­ра­јев­ског атен­та­ та. Ве­че­ра пред на­ма је са истим ме­ни­јем као и она 27. ју­на, уочи Ви­дов­да­на. Ту су над­вој­во­да Фер­ди­нанд и вој­вот­ки­ња Со­фи­ја. Али ту је и Прин­цип. Ве­че­рас да­је­мо и се­би и Евро­пи Ве­ли­ку при­ли­ ку умје­сто Ве­ли­ког ра­та. Али уз по­ру­ку: Прин­цип је Прин­цип. Пре­кра­ја­ња исто­ ри­је не сми­је би­ти. Прин­ци­пов чин ни­ је био усмје­рен на лич­ност Фер­ди­нан­ да, још ма­ње на лич­ност ње­го­ве же­не Со­фи­је, ко­ју је по­го­дио ме­так на­ме­њен По­ћо­ре­ку. Тај Прин­ци­пов кур­шум, ко­ји је сру­шио че­ти­ри цар­ства, био је пу­цањ у оку­па­тор­ску си­лу оли­че­ну у Фран­цу Фер­ди­нан­ду.

Као на Или­џи 1914. По­себ­на за­ни­мљи­вост перф ­ ор­ман­са је чи­ње­ни­ца да је по­слу­же­ње би­ло исто као у част Фран­ца Фер­ди­ нан­да на ве­че­ри 27. ју­на 1914. на Или­џи код Са­ра­ је­ва, и исто ви­но, „мо­стар­ ска жи­лав­ка“, из по­дру­ма ста­рих срп­ских ви­на­ра из по­ро­ди­це Ђор­ђе Је­ла­чи­ћа из Мо­ста­ра.

Сли­ка­ри оду­ше­вље­но го­во­ре да је ово нај­за­ни­мљи­ви­ја ко­ло­ни­ја на ко­јој су ика­да би­ли и да се осје­ћа­ју као да су пре­ко пер­фор­ман­са пу­то­ва­ли кроз ври­ је­ме. Хва­ле ор­га­ни­за­то­ре са­зи­ва и ис­ти­ чу да су по­ча­ство­ва­ни што су по­ста­ли дио та­ко ва­жне ства­ри као што је по­че­ так оби­ље­жа­ва­ња го­ди­шњи­це Са­ра­јев­ ског атен­та­та. Ве­че­ру су по­сма­тра­ли и ми­ни­стар про­свје­те и кул­т у­ре Ре­пу­бли­ке Срп­ске Го­ран Му­таб­џи­ја и кон­зул Ср­би­је у Ба­ ња­лу­ци Алек­сан­дар Јо­ва­но­вић. Се­лек­тор ко­ло­ни­је ака­де­мик Ми­ли­ во­је Ун­ко­вић ни­је крио оду­ше­вље­ње што ова је­дин­стве­на ма­ни­фе­ста­ци­ја на оба­ли Пли­ве до­би­ја све ши­ру ди­мен­зи­ју. – Пер­фор­манс По­сљед­ња ве­че­ра је ино­ва­ци­ја ово­го­ди­шње ко­ло­ни­је „Пли­ ва“. Сва­ке го­ди­не се тру­ди­мо да оста­ви­ мо умјет­нич­ки траг по­ред ри­је­ке Пли­ве, а ове го­ди­не смо се од­лу­чи­ли за оби­ље­ жа­ва­ње 99. го­ди­шњи­це по­чет­ка Ве­ли­ког ра­та – ка­зао је Ми­ли­во­је Ун­ко­вић. Ово­го­ди­шња Ме­ђу­на­род­на умјет­нич­ ка ко­ло­ни­ја „Пли­ва 2013“ по­че­ла је 25. ју­ ла, а умјет­ни­ци су ства­ра­ли до 3. ав­гу­ста, ка­да је отво­ре­на из­ло­жба њи­хо­вих ра­до­ ва у ар­хи­тек­тон­ском ком­плек­с у „Пли­ва“. Сва­ка­ко нај­љеп­шу ни­јан­с у ово­го­ди­ шњем са­зи­ву „Пли­ве“ дао је пер­фор­ манс По­сљед­ња ве­че­ра ко­јим су отво­ ре­на вра­та исто­ри­је, али и бу­дућ­но­сти. Га­ври­ло Прин­цип, Франц Фер­ди­нанд и Со­фи­ја, али и Иво Ан­дрић, ожи­вје­ли су и на крат­ко отво­ри­ли пи­та­ња на ко­ја су до­би­ли од­го­во­ре. Пер­фор­манс је тра­ јао до ка­сно у ноћ, пре­с у­да је до­не­се­на у мир­ној оази при­ро­де, а док од­ла­зи­мо као да сву­да око­ло по­но­во чу­је­мо сти­хо­ ве Ми­ла­на Не­на­ди­ћа...  SRPSK A  No 2  2013

Фо­то­гра­фи­је: „Глас Срп­ске“

87


С Е Д­М А

У М Ј Е Т­Н О С Т

Ду­ги пра­зник крат­ког ме­тра МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ ФИЛМ­СКИ ФЕ­С ТИ­ВАЛ „КРАТ­КО­ФИЛ ПЛУС“ У БА­ЊА­ЛУ­ЦИ

Би­ло је при­ја­вље­но ви­ше од дви­је хи­ља­де фил­мо­ва из ци­је­лог сви­је­та, а у за­вр­шну се­лек­ци­ју ушло је њих 43. Нај­ве­ћи филм­ски фе­сти­вал у Срп­ској, по­сје­ће­ни­ји не­го икад, и седми пу­т омо­гу­ћио ­ је пу­бли­ци да ви­ди умјет­нич­ки ври­јед­не и кри­тич­ки из­о­штре­не фил­мо­ве, да­ле­ко из­над ­ сте­ре­о­ти­па хо­ли­вуд­ске кон­фек­ци­је и гло­бал­не им­пе­ри­је ки­ча и раз­вра­та. Фе­сти­вал кру­ни­сан „Крат­ко­фил Ју­ни­о­ром“, ра­ди­о­ни­цом у ко­јој су нај­мла­ђи на­пра­ви­ли свој филм­ски пр­ви­је­нац Текст: НР Прес

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва ­ „Крат­ко­фи­ла Плус“

88

Н

а­стао је 2007. као фе­сти­вал крат­ ког фил­ма под име­ном „Крат­ко­ фил“. Ро­ђен из љу­ба­ви пре­ма фил­му и умјет­но­сти, за­ко­ра­чио је та­да у сви­јет скром­но, али са ја­сним ци­ље­ви­ ма и же­ља­ма. Спој ен­т у­зи­ја­зма и ква­ли­ те­та на пр­ви по­глед осво­јио је пу­бли­ку. До да­нас је при­ка­зао на сто­ти­не крат­ких фил­мо­ва свих жан­ро­ва и пу­бли­ци отво­ рио про­зор у нај­ра­зли­чи­ти­је сви­је­то­ве кре­а­тив­ног из­ра­жа­ва­ња. Го­ди­не 2010. обо­га­тио је про­грам ду­гим ме­тром и име­ну до­дао Плус. SRPSK A  БРОЈ 2  2013

Не­дав­но је успје­шно за­тво­рио сво­ је сед­мо из­да­ње, а „Гран При“ је при­пао фил­му Пле­ме­ни­ти па­стув швед­ске ре­ ди­тељ­ке Со­фи­је Приф­тис. ЉУ­БАВ НА ПР­ВИ ПО­ГЛЕД Ме­ђу­на­род­ни филм­ски фе­сти­вал „Крат­ко­фил Плус“ по­стао је ба­ња­луч­ ки бренд већ пр­ве го­ди­не ка­да је осно­ ван. По­све­ћен крат­кој филм­ској фор­ми, фе­сти­вал до­дје­љу­је на­гра­де за нај­бо­ љи игра­ни, до­ку­мен­тар­ни, ани­ми­ра­ни,


екс­пе­ри­мен­тал­ни и ре­ги­о­нал­ни крат­ки филм, а нај­бо­ље оства­ре­ње би­ва овен­ ча­но „Гран При­јем“. На сед­мом из­да­њу до­дје­ље­на је и на­гра­да пу­бли­ке. Из го­ди­не у го­ди­ну број при­ја­ва за так­ми­чар­ски про­грам ра­сте, а ове го­ди­ не се­лек­то­ри су по­гле­да­ли ви­ше од 2.000 фил­мо­ва из ци­је­лог сви­је­та. Ни­је би­ло ла­ко на­пра­ви­ти за­вр­шну се­лек­ци­ју у ко­ ју су ушла 43 фил­ма. – Већ пр­ве го­ди­не, „Крат­ко­фил“ је до­био из­не­на­ђу­ју­ће до­бру по­др­шку, с об­зи­ром да је то био пр­ви про­је­кат на­ ше ор­га­ни­за­ци­је, Удру­же­ња „Лан­тер­на“, и пр­ви про­је­кат те вр­сте за до­ма­ће ин­ сти­т у­ци­је. Пу­бли­ка и струч­на јав­ност су ре­а­го­ва­ле мно­го бо­ље не­го што смо ми оче­ки­ва­ли и то фе­сти­вал пра­ти до да­ нас – ка­же Да­ри­ја Бу­за­ко­вић, ге­не­рал­на ди­рек­тор­ка фе­сти­ва­ла. По­др­шка од стра­не филм­ских рад­ни­ ка да­ла је сна­гу са­мој ма­ни­фе­ста­ци­ји, а њом су про­де­фи­ло­ва­ла име­на по­пут Ви­ то­ри­ја Бал­ди­ја, Лор­да­на За­фра­но­ви­ћа, Ве­сне Три­ва­лић, Пје­ра Жа­ли­це и мно­ гих дру­гих. – То је би­ла ли­је­па при­ја­тељ­ска по­ др­шка. Ми смо већ у том пр­вом из­да­њу има­ли за­и­ста ве­ли­ка име­на на фе­сти­ва­ лу. За­кон о ки­не­ма­то­гра­фи­ји је те 2007. још био у на­цр­т у, још ни­је по­сто­ја­ла филм­ска ин­ду­стри­ја у Срп­ској. Чи­ни­ло се при­род­ним да је крат­ка фор­ма нај­бо­ љи на­чин да се поч­не – об­ја­шња­ва Бу­за­ ко­ви­ће­ва.

Фе­сти­вал су од по­чет­ка по­др­жа­ва­ли Ми­ни­стар­ство про­свје­те и кул­т у­ре Ре­ пу­бли­ке Срп­ске, Град Ба­ња­лу­ка, ди­пло­ мат­ска пред­став­ни­штва САД, Швај­цар­ ске, Ру­му­ни­је, Bri­tish Co­un­cil... На­кон пр­вог „Крат­ко­фи­ла“, по­кре­ну­та је при­ча о филм­ској ин­ду­стри­ји Срп­ске, по­чи­ње сни­ма­ње фил­мо­ва, одва­ја­ју се бу­џе­ти за раз­вој филм­ских про­је­ка­та. „Крат­ко­ фил“ је на то, ис­ти­че Бу­за­ко­ви­ће­ва, по­ себ­но по­но­сан: – На не­ки на­чин, би­ли смо ини­ци­ја­ то­ри по­кре­та­ња и раз­во­ја филм­ске ин­ ду­стри­је у Срп­ској.

 На Ка­сте­лу:­ Би­о­скоп под отво­ре­ним­ не­бом

„ПА­С ТУВ“ ОСВО­ЈИО ЖИ­РИ Го­ди­не 2013, упр­кос фи­нан­сиј­ским про­бле­ми­ма и ми­ни­му­му рас­по­ло­жи­ вих сред­ста­ва за кул­т у­ру, „Крат­ко­фил Плус“ по­твр­ђу­је свој ста­т ус нај­ве­ћег филм­ског фе­сти­ва­ла у Срп­ској. На ба­ња­луч­ком Ка­сте­лу и у До­му омла­ди­не, од 24. до 28. ју­ла, од­лич­на се­ лек­ци­ја и па­жљи­во скло­пљен пра­те­ћи про­грам ни­с у из­не­вје­ри­ли ода­ну пу­бли­ ку, ни­кад број­ни­ју.

Ре­пу­та­ци­ја и ин­те­ре­со­ва­ње – Број при­ја­ва се уче­тво­ро­стру­чио за­хва­љу­ју­ћи по­год­но­сти­ ма on-li­ne при­ја­вљи­ва­ња и по­вољ­ној ре­пу­та­ци­ји фе­сти­ва­ла, из­гра­ђе­ној то­ком го­ди­на – Алек­сан­дар Илић, се­лек­тор „Крат­ ко­фи­ла Плус“.

SRPSK A  No 2  2013

89


С Е Д­М А

 Ве­чер­ња ­ про­јек­ци­ја ­ на Ка­сте­лу Уче­сни­ци ­ „Крат­ко­фил ­ Ју­ни­о­ра“

У М Ј Е Т­Н О С Т

Уну­тар зи­ди­на Ка­сте­ла, под јул­ским не­бом, у отво­ре­ном ки­ну, ши­ри­ла се ма­ ги­ја по­крет­них сли­ка. Ис­при­ча­не се раз­ ли­чи­те при­че, из ра­зних кра­је­ва сви­је­та. Жи­ри је нај­ви­ше осво­ји­ла она из Швед­ ске. Филм Пле­ме­ни­ти па­стув швед­ске ре­ди­тељ­ке Со­фи­је Приф­тис, об­ја­сни­ ли су чла­но­ви жи­ри­ја, ис­при­чан је по­пут бај­ке. – Филм је хра­бар, ири­тан­тан и сми­ је­шан, ни­ка­да не ис­пу­ња­ва оче­ки­ва­ња и по­сје­ду­је фа­сци­нант­ну есте­ти­ку. Од ка­да је по­ли­тич­ка ко­рект­ност по­ста­ла нај­ва­жни­ји дру­штве­ни за­хтјев, ни­је са­ мо освје­жа­ва­ју­ће не­го и нео­пх­ од­но пре­ и­спи­ти­ва­ти је – об­ја­снио је члан жи­ри­ја Бо­жо Тр­ку­ља, ре­ди­тељ и филм­ски кри­ ти­чар из Хр­ват­ске, до­бит­ник на­гра­де за нај­бо­љи ре­ги­о­нал­ни филм на „Крат­ко­ фи­лу Плус 2012“.

Нај­мла­ђе фил­ма­џи­је – Ра­ди­ти на јед­ном ова­квом про­јек­ту је ин­спи­ра­тив­но и за­ бав­но, по­себ­но јер се ра­ди са дје­цом ко­ја су ја­ко за­ин­те­ре­ со­ва­на – ка­же Ду­ши­ца Илић, ко­ор­ди­на­тор „Ју­ни­о­ра“. – Ства­ ра­ње фил­ма је ве­ли­ка не­по­зна­ни­ца за нај­мла­ђе, па и њи­хо­ва ра­до­зна­лост не­ма гра­ни­ца. „Ју­ни­ор“ је при­ли­ка за нај­мла­ђе да ис­при­ча­ју сво­је при­че филм­ским је­зи­ком, да на­у­че осно­ве филм­ског је­зи­ка и њи­ме из­ра­зе сво­ју кре­а­тив­ност.

90

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

По­ред Тр­ку­ље, о нај­бо­љим фил­мо­ ви­ма од­лу­чи­ва­ли су Ко­ри­на Швин­гру­ бер Илић, ре­ди­тељ­ка из Швај­цар­ске и до­бит­ни­ца про­шло­го­ди­шње на­гра­де за нај­бо­љи до­ку­мен­тар­ни филм на „Крат­ ко­фи­лу Плус“, и Да­ни­јел Еб­нер, умјет­ нич­ки ди­рек­тор аустриј­ског фе­сти­ва­ ла крат­ког фил­ма „Vi­en­na In­de­pen­dent Shorts“. На­гра­да за нај­бо­љи игра­ни филм при­па­ла је фил­му Људ­ски фак­тор у ре­жи­ји Ти­би­ла л’Тек­си­ер ­ а из Фран­цу­ ске, нај­бо­љи ани­ми­ра­ни филм је Ben­di­ to Mac­hi­ne IV шпан­ског ре­ди­те­ља Жо­ си Ма­лис, нај­бо­љим до­ку­мен­тар­ним фил­мом про­гла­шен је Аре­ка­ра, жи­вот по­сли­је ре­ди­те­ља Мо­мо­ка Се­та у ја­пан­ ско-фран­цу­ској ко­про­дук­ци­ји, за екс­пе­ ри­мен­тал­ни филм на­гра­ђе­на је изра­ел­ ска ре­ди­тељ­ка Даф­на Ме­ро (Ис­пра­на), а за нај­бо­љи ре­ги­о­нал­ни филм хр­ват­ ски ре­ди­тељ Фи­лип Пе­ру­зо­вић (Ка­фа са џе­мом). У свим ка­те­го­ри­ја­ма, жи­ри је до­дје­лио и спе­ци­јал­на при­зна­ња. До­дје­ ље­на је и на­гра­да пу­бли­ке, и то фил­му Се­ло ко­је зви­жди бри­тан­ског ре­ди­те­ља Ни­ко­ла­са Ро­у­е­ла. Чла­но­ви ово­го­ди­шњег жи­ри­ја ни­с у има­ли лак по­сао, а сва­ка­ко ни се­лек­то­ ри „Крат­ко­фи­ла Плус“, за чи­ји се так­


SRPSK A  No 2  2013

91


С Е Д­М А

92

У М Ј Е Т­Н О С Т

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


ми­чар­ски про­грам од на­стан­ка до да­нас уче­тво­ро­стру­чио број при­ја­ва. ПО­СВЕ­ЋЕ­НИ ПУ­БЛИ­ЦИ По­ред так­ми­чар­ског про­гра­ма, на ово­го­ди­шњем „Крат­ко­фи­лу Плус“ пу­ бли­ка је у про­гра­му „Па­но­ра­ма Плус“ има­ла при­ли­ку да по­гле­да Ha­rry Dean Stan­ton: дје­ли­мич­но фик­ци­ја, Pussy Ri­ot: панк мо­ли­тва, Чин смак­ну­ћа, као и ин­ те­ре­сант­ни ом­ни­бус Ко­шни­це на­стао у ко­про­дук­ци­ји ви­ше зе­ма­ља. – Углав­ном те­жи­мо до­ку­мен­тар­ци­ ма, и то дру­штве­но и по­ли­тич­ки ан­га­ жо­ва­ним. При­ка­зу­је­мо и игра­не фил­ мо­ве, та­ко­ђе се тру­де­ћи да пред­ста­ви­мо дје­ла ко­ја, по­ред умјет­нич­ког ква­ли­те­ та, има­ју и по­ру­ку – ка­же Вла­дан Пет­ ко­вић, ди­рек­тор про­гра­ма ба­ња­луч­ког фе­сти­ва­ла. Јед­на од спе­ци­фич­но­сти „Крат­ко­фи­ ла Плус“ је то што при­ка­зу­је и ду­го­ме­ тра­жне фил­мо­ве, ван кон­ку­рен­ци­је. – Обич­но су фе­сти­ва­ли крат­ког фил­ ма вр­ло ри­го­ро­зни у по­гле­ду фор­ме и це­ло­ве­чер­њи филм сма­тра­ју су­прот­ним сво­јој кон­цеп­ци­ји. „Крат­ко­фил Плус“ је је­дан од рет­ких ме­ђу­на­род­них филм­ ских фе­сти­ва­ла у зе­мљи. Одр­жа­ва се у гра­ду ко­ји има још са­мо је­дан би­о­скоп на пре­ко 200.000 ста­нов­ни­ка, гдје се при­ка­зу­ју го­то­во ис­кљу­чи­во хо­ли­вуд­ ски и срп­ски фил­мо­ви. Отуд на­ро­чи­та ва­жност „Крат­ко­фи­ла“ и ње­го­вих но­ вих, умјет­нич­ки ври­јед­них и те­мат­ски ак­т у­ел­них фил­мо­ва, ко­ји ина­че не би

би­ли до­ступ­ни ши­ро­кој пу­бли­ци ов­дје – на­гла­ша­ва Пет­ко­вић. – Ово је фе­сти­ вал ко­ји по­сто­ји при­је све­га због пу­бли­ ке, и ми то сма­тра­мо мно­го ва­жни­јим од стрикт­но­сти у по­гле­ду фор­ме. А пу­бли­ка? Њен број се сва­ке го­ди­не по­ве­ћа­ва и да­нас из­но­си око 1.200 гле­да­ ла­ца са­мо на љет­ној по­зор­ни­ци Ка­сте­ла. Фе­сти­вал пу­бли­ци пру­жа и мо­гућ­ност не­фор­мал­не еду­ка­ци­је, као и при­ли­ку да се упо­зна­ју са еми­нент­ним филм­ским струч­ња­ци­ма. Ове го­ди­не, го­сти фе­сти­ва­ла би­ли су и Мајк Лер­нер и Мак­сим Па­зда­ров­ кин, ре­ди­те­љи фил­ма Pussy Ri­ot: панк мо­ли­тва. Са њи­ма су сви за­ин­те­ре­со­ ва­ни раз­го­ва­ра­ли дан на­кон про­јек­ци­ је њи­хо­вог фил­ма, а ре­ди­те­љи су по­том ужи­ва­ли у ље­по­та­ма Ба­ња­лу­ке и уку­ си­ма срп­ске ку­хи­ње. Овај дво­јац, као и број­ни дру­ги го­сти из ци­је­лог сви­је­та, фе­сти­вал ће пам­ти­ти по је­дин­стве­ним фил­мо­ви­ма, див­ној пу­бли­ци и сјај­ној ат­мос­фе­ри. Да се све не би за­вр­ши­ло пле­сом и здра­ви­цом у про­сто­ру „Sec­ret Gar­de­na“, ба­ште на Ка­сте­лу ко­ја је по­себ­но уре­ ђе­на за по­тре­бе фе­сти­ва­ла и у ко­јој су сва­ко ве­че одр­жа­ва­не жур­ке на­кон про­ јек­ци­ја, по­бри­ну­ли су се нај­мла­ђи уче­ сни­ци. Под окри­љем ис­ку­сних тре­не­ра, сни­ми­ли су свој пр­ви филм. Филм Ја­бу­ка раз­до­ра, ре­зул­тат ра­ди­ о­ни­ца „Крат­ко­фил Ју­ни­ор“, при­ка­зан је у До­му омла­ди­не 28. ју­ла. Сво­јим та­лен­ том, дје­ца ко­ја су оду­ше­ви­ла и ис­ку­сне фил­ма­џи­је.  SRPSK A  No 2  2013

 На­ „Крат­ко­фи­лу“­ је шар­мант­но све, па и на­гра­де

 Улаз на­ твр­ђа­ву, улаз­ на Фе­сти­вал

93


С Ц Е­Н А

све што је до те­бе БА­ЊА­ЛУЧ­КО ПО­ЗО­РИ­ШТЕ „ЈА­ЗА­ВАЦ“ СПРЕ­МА СЕ ЗА СВО­ЈУ ОСМУ СЕ­ЗО­НУ

Учи­ни

Пи­ше: Сан­дра Ми­ле­тић

Кул­тур­на ак­ци­ја има по­кре­тач­ки сми­сао, моћ да пре­о­бра­жа­ва. Ути­че и на из­во­ђа­че, и на пу­бли­ку, и на од­го­вор­не за по­др­шку. Тро­је мла­дих ба­ња­луч­ких глу­ма­ца, са­мих и та­да без ан­га­жма­на, по­кре­ну­ло је „Ја­за­вац“ ни из че­га. Са­да иза се­бе има­ју се­дам ­ се­зо­на, пет­на­ест пре­ми­је­ра, култ­ну пред­ста­ву, дви­је ­ дје­ло­твор­не кам­па­ње, на­ступ у њу­јор­шкој „Ла Ма­Ми“, ­ уте­ме­љен Ме­ђу­на­род­ни фе­сти­вал „За­плет“... Пре­бро­ди­ли су мно­га ис­ку­ше­ња и те­шке тре­нут­ке, али ври­је­де­ло је

94

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


К

а­да су при­је се­дам го­ди­на од­лу­ чи­ли да осну­ју по­зо­ри­ште, мла­ди ба­ња­луч­ки глум­ци Ма­рио Лу­ка­ јић, Дра­га­на Ма­рић и Де­јан Зо­рић Пин­ ки, ни­с у, ка­жу, го­то­во ни би­ли свје­сни у шта су се упу­сти­ли. Ни­с у има­ли ни­ шта – ни про­стор, ни сред­ства за рад. О нов­цу да се и не го­во­ри. Али свој сан пре­тво­ри­ли су у ствар­ност и Ба­ња­лу­ка је до­би­ла Град­ско по­зо­ри­ште „Ја­за­вац“. – Нас тро­је смо на­кон за­вр­ше­не Ака­ де­ми­је умјет­но­сти у Ба­ња­лу­ци би­ли без ан­га­жма­на. Јед­ног да­на, док смо сје­ди­ли на ка­фи и раз­го­ва­ра­ли шта ће­мо да­ље, до­шли смо на иде­ју да осну­је­мо по­зо­ри­ ште. Ма­ло-по­ма­ло, и „Ја­за­вац“ је на­стао 26. апри­ла 2006, а већ 20. ок­то­бра исте го­ди­не од­и­гра­ли смо пр­ву пред­ста­ву Об­лик ства­ри. Ба­ња­лу­ка је та­ко на­кон пет де­це­ни­ја до­би­ла сво­је тре­ће по­зо­ри­ ште – при­ча Ма­рио Лу­ка­јић, ко­ји је да­ нас ди­рек­тор „Ја­зав­ца“. Ни­с у по­гри­је­ши­ли. Да­нас је њи­хо­во Град­ско по­зо­ри­ште „Ја­за­вац“ ци­је­ње­но не са­мо у Срп­ској, већ у ци­је­лом ре­ги­о­ ну. До­че­ка­ли су осму по­зо­ри­шну се­зо­ну, има­ли су пет­на­ест пре­ми­је­ра, дви­је кам­ па­ње, без­број­на го­сто­ва­ња (ме­ђу ко­ји­ма и у чу­ве­ној „Ла Ма­Ми“), већ че­ти­ри пу­ та успје­шно су ор­га­ни­зо­ва­ли фе­сти­вал „За­плет“, а осно­ва­ли су и сту­дио глу­ме за мла­де. – Би­ло је до­ста те­шких тре­ну­та­ ка у тих се­дам го­ди­на, тре­ну­та­ка ка­да је би­ло мно­го лак­ше од­у­ста­ти од све­га и по­све­ти­ти се не­ким дру­гим ства­ри­ ма. По­себ­но су, због ло­ше фи­нан­сиј­ске си­т у­а­ци­је, те­шке би­ле по­сљед­ње дви­је се­зо­не. Ипак, ја­чи су би­ли ен­т у­зи­ја­зам, же­ља за по­бје­дом и ра­дом, и на­рав­но љу­бав пре­ма по­зо­ри­шној умјет­но­сти. И, ево, успје­шно смо при­ве­ли кра­ју сед­му се­зо­ну – на­гла­ша­ва Лу­ка­јић.

На­зив По­зо­ри­ште је до­би­ло име по чу­ве­ном дје­лу Пе­тра Ко­чи­ћа „Ја­ за­вац пред су­дом“. – На­зив је пред­ло­жио глу­мац На­род­ног по­зо­ри­шта Срп­ске Жељ­ко Стје­па­но­вић. Ду­го смо ви­је­ћа­ли и од­лу­чи­ли да по­зо­ ри­ште та­ко на­зо­ве­мо – при­сје­ћа се Де­јан Зо­рић.

свој про­стор, при­ву­кла је ве­ли­ки број гле­да­ла­ца. Пред­ста­ва Га­ври­ло, у ре­жи­ји Жељ­ка Стје­па­но­ви­ћа, по тек­сту Фа­у­ста Па­ра­ ви­ди­на, из­ве­де­на сре­ди­ном 2007, по­ста­ ла је култ­на. У Ба­ња­лу­ци го­то­во да не­ ма љу­би­те­ља по­зо­ри­шта ко­ји је ма­кар јед­ном ни­је по­гле­дао, а има оних ко­ји ни­с у про­пу­сти­ли ни­јед­но је­ди­но из­во­ ђе­ње. Ова ко­ме­ди­ја, у ко­јој осим по­ме­ ну­те трој­ке глу­ме и Љу­би­ша Са­ва­но­вић и Дра­шко Ви­до­вић, го­во­ри упра­во о мла­дим глум­ци­ма без ан­га­жма­на и њи­ хо­вим про­бле­ми­ма. – „Ја­за­вац“ ње­гу­је ре­пер­то­ар ко­ји се ба­ви про­бле­ми­ма са­вре­ме­ног мла­ дог чо­вје­ка и за­то је при­ву­као пу­бли­ку. Бо­ри­мо се да по­зо­ри­ште пре­жи­ви и не мо­же­мо се­би до­зво­ли­ти лук­с уз да гри­ је­ши­мо – ка­же глу­мац Љу­би­ша Са­ва­но­ вић, по­ја­ча­ње „Ја­зав­ца“ од по­чет­ка ове го­ди­не и члан Управ­ног од­бо­ра, већ са по­при­лич­ним ста­жом у пред­ста­ва­ма овог по­зо­ри­шта. На­кон то­га ре­ђа­ле су се пред­ста­ве, а у сва­ку су Де­јан, Дра­га­на и Ма­рио уло­ жи­ли мно­го вре­ме­на и тру­да. Де­ша­ва­ло се и да са­ми по­ста­вља­ју сце­но­гра­фи­ју, про­да­ју кар­те или бу­ду ор­га­ни­за­то­ри. – „Ја­за­вац“ је, при­је све­га, мје­сто гдје мла­ди глум­ци мо­гу да по­ка­жу сво­је зна­

 Сли­ке из жи­во­та јед­ног пра­вог град­ског по­зо­ри­шта

 Чла­но­ви­ „Ја­зав­ца“ на­кон на­сту­па у­ њу­јор­шкој­ „Ла­Ма­ми“

ПО­ЧЕ­ТАК По­че­так је био, као и у сва­ком по­слу, на­ро­чи­то те­жак. – Ни­смо зна­ли ни ка­ко, ни шта, али ни­смо од­у­ста­ја­ли од сво­је на­мје­ре. Има­ ли смо мно­го ци­ље­ва и оче­ки­ва­ња, до­ би­ја­ли до­ста са­вје­та, али и има­ли до­ста не­га­тив­них ис­ку­ста­ва – на­гла­ша­ва Де­ јан Зо­рић. Пр­ва пред­ста­ва Об­лик ства­ри, од­и­ гра­на у На­род­ном по­зо­ри­шту РС, ко­је им је иза­шло у су­срет јер ни­с у има­ли SRPSK A  No 2  2013

95


С Ц Е­Н А

 Ве­ли­ко ­ ин­те­ре­со­ва­ње за на­ступ ­ „Ја­зав­ца“ ­ у На­род­ном по­зо­ри­шту Срп­ске

ње ка­да иза­ђу из ака­де­ми­је и мје­сто ко­је по­пу­ла­ри­зу­је по­зо­ри­шну умјет­ност – ка­ же Зо­рић. У окви­ру по­зо­ри­шта осно­ван је 2011. и Сту­дио глу­ме „Ја­за­вац“, ко­ји има за циљ кул­т ур­но-умјет­нич­ко обра­зо­ва­ње, ја­ча­ње по­тен­ци­ја­ла и раз­во­ја лич­но­сти дје­це и мла­дих кроз глу­мач­ке за­дат­ке. Про­грам Сту­ди­ја, ко­ји во­ди глу­ми­ца ��а­ род­ног по­зо­ри­шта РС Сла­ђа­на Зр­нић, при­ла­го­ђен је дје­ци основ­но­школ­ског и сред­њо­школ­ског уз­ра­ста, а по­ла­зни­ци су већ из­ве­ли и пр­ву пред­ста­ву: Ан­дри­ја. НАМА ФАЛИ ДАСКА И нај­ве­ћи про­блем – про­стор за по­ зо­ри­ште – „ја­зав­ци“ су успје­шно ри­је­ ши­ли. Ма­да ни то ни­је ишло ни­ма­ло јед­ но­став­но. До­би­ли су од гра­да Ба­ња­лу­ка про­стор у окви­ру дво­ра­не „Оби­ли­ће­во“ у исто­им ­ е­ном на­се­љу. Али бив­ша би­о­скоп­ ска са­ла „Вр­бас“ би­ла је, бла­го ре­че­но, не­

„За­плет“ Град­ско по­зо­ри­ште „Ја­за­вац“ од 2009. ор­га­ни­зу­је кра­јем ок­то­ бра „За­плет“ – Фе­сти­вал мла­дог глум­ца, ме­ђу­на­род­ни и так­ми­ чар­ски. Циљ је да по­ста­не ма­ни­фе­ста­ци­ја од по­себ­ног зна­ча­ја за град Ба­ња­лу­ку и да пред­ста­вља нај­зна­чај­ни­је ауто­ре, про­ дук­ци­је и фе­но­ме­не са­вре­ме­не умјет­нич­ке сце­не.

96

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

у­слов­на. Тре­ба­ло ју је оспо­со­би­ти за рад. По­кре­ну­ли су за­то кам­па­њу за­ни­мљи­ вог на­зи­ва „На­ма фа­ли да­ска“, у окви­ру ко­је су при­ку­пи­ли сред­ства за отва­ра­ње по­зо­ри­шта. Мно­ги још пам­те пр­ви кон­ церт „Пут око сви­је­та“ у Бан­ском дво­ ру, кра­јем 2007, ко­јим је „Ја­за­вац“ за­по­ чео кам­па­њу и на ко­јем су тро­је мла­дих глу­ма­ца по­др­жа­ле број­не по­зна­те ко­ле­ге глум­ци, му­зи­ча­ри и јав­не лич­но­сти. Сво­ је су по­зо­ри­ште, уз по­моћ до­на­то­ра, на­ кон го­ди­ну и по да­но­ноћ­ног ра­да, све­ча­ но отво­ри­ли 23. апри­ла 2009. – На­пра­ви­ли смо од тог про­сто­ра је­ дан кул­т ур­ни цен­тар и то је за ме­не наш нај­ве­ћи успјех – ис­ти­че Зо­рић. Лу­ка­јић на­гла­ша­ва да је од отва­ра­ња ви­ше од 50 хи­ља­да љу­ди по­сје­ти­ло раз­ ли­чи­те про­гра­ме „Ја­зав­ца“: – То је из­у­зе­тан број, на­ро­чи­то ако се има у ви­ду да је ова са­ла са 233 мје­ста при­је то­га пет­на­ест го­ди­на би­ла пра­зна. По­себ­но смо по­но­сни на то што смо при­ ву­кли и но­ву по­зо­ри­шну пу­бли­ку, од­но­ сно оне ко­ји до са­да ни­с у по­сје­ћи­ва­ли по­зо­ри­ште. У „Ја­зав­цу“ ипак с по­себ­ним по­но­сом ис­ти­чу го­сто­ва­ње у Њу­јор­ку, у чу­ве­ном екс­пе­ри­мен­тал­ном те­а­тру „Ла Ма­Ма“ на Оф-Бро­две­ју, при­је пет го­ди­на. Већ на по­чет­ку дру­ге по­зо­ри­шне се­зо­не се, на­им ­ е, „Ја­зав­цу“ пру­жи­ла је­дин­стве­на


и екс­клу­зив­на при­ли­ка да уче­ству­је у ме­ђу­на­род­ној ко­про­дук­ци­ји пред­ста­ве Бра­ћа чи­ја је свјет­ска пре­ми­је­ра одр­жа­на у Њу­јор­ку. Бра­ћа је на­слов по­е­ме свјет­ ски по­зна­те „мај­ке са­вре­ме­ног по­зо­ри­ шта“ Елен Стју­арт, ко­ја је би­ла осни­вач и ду­го­го­ди­шњи умјет­нич­ки ди­рек­тор „Ла Ма­Ме“. Пред­ста­ву је ре­жи­рао Ан­дреа Па­чо­то. - У „Ла Ма­Ми“ је од­и­гра­на пр­ва пред­ ста­ва Ко­са. Глу­ми­ти та­мо је би­ло за­и­ста не­вје­ро­ват­но ис­ку­ство и ве­ли­ка част за „Ја­за­вац“ . Ми смо је­ди­но по­зо­ри­ште из БиХ ко­је је игра­ло у „Ла Ма­Ми“ – при­сје­ ћа се Лу­ка­јић. БУ­ДУЋ­НОСТ – У да­на­шње ври­је­ме осни­ва­ње јед­не ин­сти­т у­ци­је кул­т у­ре зна­чи мно­го и ве­о­ ма је хра­бро усу­ди­ти се на ова­кав ко­рак. „Ја­за­вац“ је за се­дам го­ди­на успио да на­ пра­ви мно­го зна­чај­них пред­ста­ва и дру­ гих умјет­нич­ких про­је­ка­та. Ја­сно је ко­ли­ ко је ва­жно да Ба­ња­лу­ка, при­је све­га, има још јед­ну по­зо­ри­шну сце­ну на ово­ли­ки број ста­нов­ни­ка. На­рав­но, тај пут ни­је лак, али је мо­гућ ако се да­но­ноћ­но ври­ јед­но и по­ште­но ра­ди. Ре­пер­то­ар „Ја­зав­ ца“ си­гур­но има сво­ју пу­бли­ку јер је раз­ ли­чит од оста­лих по­зо­ри­шта у Ба­ња­лу­ци – сма­тра Са­ва­но­вић.

За­до­вољ­ни су ре­зул­та­ти­ма и бро­јем пу­бли­ке, али би још тре­ба­ло ра­ди­ти на про­фе­си­о­на­ли­за­ци­ји. – На жа­лост, свих ових се­дам го­ди­на не­ма­мо ни­јед­ног за­по­сле­ног. Има­ли смо мно­го раз­ли­чи­тих са­рад­ни­ка, али сви су ра­ди­ли хо­но­рар­но, не­ки и без хо­но­ра­ра. „Ја­зав­цу“ тре­ба омо­гу­ћи­ти нај­о­снов­ни­је усло­ве за рад – на­гла­ша­ва Ма­рио Лу­ка­јић. Не­ма­ју на­мје­ру ни да успо­ре, а ка­мо­ли да ста­ну. Циљ им је дви­је или три но­ве пред­ста­ве по се­зо­ни. – Сле­де­ћа пре­ми­је­ра пла­ни­ра­на је за је­сен. При­је то­га је Ме­ђу­на­род­ни фе­ сти­вал мла­дог глум­ца „За­плет 05“. У то­ ку иду­ће се­зо­не пре­ми­је­ру ће има­ти и чла­но­ви Сту­ди­ја „Ја­за­вац“, на ко­је смо по­себ­но по­но­сни. Би­ће за­ни­мљи­во – за­ кљу­чу­је Са­ва­но­вић. 

 По­ста­ва пред­ста­ве­ „Га­ври­ло“

Пред­ста­ве Пре­ми­је­ра по­сљед­ње пред­ста­ве у се­зо­ни, „Арт“, из­ве­де­на је 28. апри­ла. Пу­бли­ка је у овом по­зо­ри­шту до са­да мо­гла да ви­ ди и пред­ста­ве „Бли­же“, „Ка­ко уби­ти су­пру­гу и за­што“, „Тај­ни днев­ник Адри­ја­на Мо­ла“, „ПМС – Пост му­шки стрес“, „На­о­ча­ ри Ел­то­на Џо­на“, „Mr. Bean“, „Па­ци­јент др Фрој­да“, „Бра­ћа“, Кон­ церт „Пут око сви­је­та“, „Га­ври­ло“, „Об­лик ства­ри“, „Пиг­ма­ли­он ХХХ“, „Гре­та, стра­ни­ца 89“ и „Сви­ња“. У пред­ста­ва­ма „Ја­зав­ца“ глу­ме и Ни­ко­ли­на Је­ли­са­вац, Сла­ђа­на Зр­нић, Ма­ри­на Во­де­ни­чар, Бо­рис Ша­ви­ја, Зла­тан Ви­до­вић...

SRPSK A  No 2  2013

97


С У­С Р Е­Т И

Жи­вот је, на­рав­но, игра МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ ФЕ­С ТИ­ВАЛ ФОЛ­КЛО­РА „ДУ­КАТ­ФЕСТ“, ШЕ­С ТИ ПУТ

Про­гра­ми су се од­ви­ја­ли у се­дам гра­до­ва Срп­ске. На­сту­пи­ло је пре­ко три сто­ти­не уче­сни­ка ­ из ци­је­лог сви­је­та, од Ко­лум­би­је до Ли­тва­ни­је, од Мек­си­ка до Ки­пра. Би­ла је то при­ли­ка ­ да се упо­зна­ју кул­ту­ре мно­гих на­ро­да и пред­ста­ви соп­стве­на. И ове го­ди­не Фе­сти­вал ­ су по­др­жа­ли Пред­сјед­ник и Вла­да Срп­ске, као и Град Ба­ња­лу­ка Пи­ше: Рада Поповић

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва ­ „Ду­кат­фе­ста“

98

У

че­ти­ри да­на (од 15. до 19. ју­на), у се­дам гра­до­ва Срп­ске – Ба­ња­лу­ ци, Лак­та­ши­ма, Пр­ња­во­ру, Мр­ко­ њић Гра­ду, Мо­дри­чи, Дер­вен­ти и Гра­ди­ шци – пу­бли­ка је при­с у­ство­ва­ла број­ним фе­сти­вал­ским про­гра­ми­ма. На­сту­пи фол­клор­них са­ста­ва, пре­зен­та­ци­ја ру­ко­ SRPSK A  БРОЈ 2  2013

тво­ри­на, из­ло­жба фо­то­гра­фи­ја, про­дај­ на из­ло­жба су­ве­ни­ра, ре­ви­ја на­род­них но­шњи. Цен­трал­но так­ми­чар­ско ве­че одр­жа­но је ме­ђу зи­ди­на­ма ба­ња­луч­ког Ка­сте­ла, ста­ре твр­ђа­ве ко­ја је ци­је­лој ма­ ни­фе­ста­ци­ји да­ла шарм спе­ци­фич­не ам­ би­јен­тал­не ље­по­те.


SRPSK A  No 2  2013

99


С У­С Р Е­Т И

Ме­ђу осам так­ми­чар­ских еки­па по­ би­је­дио је фол­клор­ни ан­самбл „Оте­ ло“ са Ки­пра. На­гра­ду за нај­бо­љи стил осво­јио је ан­самбл „Бе­о­град“ из Ср­би­је, а за аутен­тич­ност из­во­ђе­ња Цен­трал­но кул­т ур­но-умјет­нич­ко дру­штво мла­дих „Ве­се­лин Ма­сле­ша“ из Срп­ске. Фи­на­ле фе­сти­ва­ла пра­ти­ло је ви­ше од 3.000 по­ сје­ти­ла­ца на твр­ђа­ви.

По­др­шка – Ове го­ди­не пре­ко 10.000 љу­ди пра­ти­ло је фе­сти­вал­ске ак­ тив­но­сти, нај­ви­ше њих на кон­цер­ти­ма у Ба­ња­лу­ци и Мо­дри­ чи. „Ду­кат­фест“ је та­ко оства­рио уло­гу „пу­ту­ју­ћег фе­сти­ва­ла“. Сва­ке го­ди­не има­мо по­др­шку Пред­сјед­ни­ка и Вла­де Срп­ске, као и Гра­да Ба­ња­лу­ке – ка­же Јо­ва­на Си­мић, ди­рек­тор­ка „Ду­ кат­фе­ста“.

100

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

– Ор­га­ни­за­ци­ја фе­сти­ва­ла је фи­нан­ сиј­ски и ор­га­ни­за­ци­о­но ве­о­ма за­хтјев­ на. Љу­ди из на­шег ти­ма су пре и у то­ку фе­сти­ва­ла би­ли скон­цен­три­са­ни ис­ кљу­чи­во на овај про­је­кат и ра­ди­ли 24 ча­са днев­но. Ор­га­ни­зо­ва­ње овог фе­сти­ ва­ла под­ра­зу­мје­ва ак­тив­но­сти од ок­то­ бра до  ју­на на­ред­не го­ди­не. Рас­пи­са­ти кон­курс, ода­бра­ти нај­бо­ље ан­сам­бле, ор­га­ни­зо­ва­ти до­ла­зак, ак­тив­но­сти ан­ сам­ба­ла у Срп­ској то­ком фе­сти­вал­ских да­на, ди­рек­тан те­ле­ви­зиј­ски пре­нос... До­сти­гли смо ни­во да нам се ан­сам­бли из ци­је­лог сви­је­та са­да ја­вља­ју с на­ро­ чи­тим пре­по­ру­ка­ма – ка­же Јо­ва­на Си­ мић, ди­рек­тор­ка „Ду­кат­фе­ста“, је­ди­ног ин­тер­на­ци­о­нал­ног фе­сти­ва­ла фол­кло­ра у Срп­ској.


Сва­ке го­ди­не овај фе­сти­вал уго­сти 300 уче­сни­ка из ви­ше зе­ма­ља сви­је­та. Фол­ клор ов­дје ви­је­ко­ви­ма за­у­зи­ма ва­жно мје­сто у ње­го­ва­њу тра­ди­ци­је, очу­ва­њу иден­ти­те­та и укуп­ном кул­т ур­ном раз­во­ ју. За­то је ор­га­ни­за­тор фе­сти­ва­ла, „Ми­ си­ја НТ“, од­лу­чио да пу­бли­ци при­бли­ жи кул­т у­ру раз­ли­чи­тих зе­ма­ља, али и да про­мо­ви­ше вла­сти­т у кул­т ур­ну ба­шти­ну. Фе­сти­вал се ди­чи и чи­ње­ни­цом да је члан Свјет­ске асо­ци­ја­ци­је фол­клор­не умјет­но­сти при УНЕ­СКО-у (IOV), је­ди­ни у БиХ. ПУН КО­ФЕР УТИ­СА­КА Ан­сам­бли из Ко­лум­би­је, Мек­си­ка, Ки­ пра, Ср­би­је, Сло­вач­ке, Пољ­ске, Ли­тва­ни­је

и Срп­ске, осам њих, пред­ста­ви­ли су пе­ смом, игром и му­зи­ком фол­клор­ну ба­ шти­ну сво­је зе­мље, исто­вре­ме­но се упо­ зна­ју­ћи са ље­по­та­ма срп­ске тра­ди­ци­је. – За ових шест го­ди­на уго­сти­ли смо ан­сам­бле са го­то­во свих ме­ри­ди­ја­на. По­

Ве­че­ра Ор­га­ни­за­тор ше­стог „Ду­кат­фе­ста“ упри­ли­чио је све­ча­ну ве­ че­ру за уче­сни­ке и при­ја­те­ље фе­сти­ва­ла. Спон­зор га­ла ве­ че­ри био је Ге­не­рал­ни кон­зу­лат Ср­��и­је у Ба­ња­лу­ци. По­ред ге­не­рал­ног кон­зу­ла Вла­ди­ми­ра Ни­ко­ли­ћа, при­су­ство­ва­ли су број­ни углед­ни­ци из по­ли­ти­ке, кул­ту­ре и ме­ди­ја Срп­ске. Ве­ че је би­ло по­све­ће­но срп­ској тра­ди­ци­ји, ко­ју су пред­ста­ви­ли чла­но­ви фол­клор­ног ан­сам­бла „Бе­ог­ рад“ из Ср­би­је. За­ба­ву су упот­пу­ни­ли сви уче­сни­ци фе­сти­ва­ла из­во­де­ћи сво­ју тра­ди­ ци­о­нал­ну му­зи­ку.

SRPSK A  No 2  2013

101


С У­С Р Е­Т И ред так­ми­чар­ских мо­ти­ва, сви они до­ла­ зе и да про­ве­ду не­ко­ли­ко да­на у на­шој зе­мљи. Ми им сва­ке го­ди­не ор­га­ни­зу­је­ мо дру­же­ње, оби­ла­зак и про­вод у свим гра­до­ви­ма ко­ји на ин­ди­рек­тан на­чин уче­ству­ју у фе­сти­ва­лу, та­ко да по­ред на­гра­де у сво­је зе­мље од­но­се и нај­бо­ље ути­ске – ка­же Си­ми­ће­ва. Пер­вин Ак­сој Ипек­ци­о­глу, ди­рек­тор по­бјед­нич­ког ан­сам­бла „Оте­ло“ из Ре­ пу­бли­ке Ки­пар, опи­с у­је „Ду­кат­фест“ као див­но ис­ку­ство: – Наш ан­самбл је на­сту­пао и пред пу­бли­ком на глав­ном тр­гу у ва­шем гра­ ду. Би­ли смо од­лич­но при­хва­ће­ни. Наш ме­лос је сли­чан, ми­слим да су због то­га сви ре­а­го­ва­ли та­ко до­бро, не­ки су чак и игра­ли. За­и­ста све нај­бо­ље о фе­сти­ва­лу, а сво­је пре­по­ру­ке да­ће­мо и дру­гим ан­ сам­бли­ма ко­је бу­де­мо сре­та­ли на фе­сти­ ва­ли­ма ши­ром сви­је­та. Пред­став­ни­ци фол­клор­ног ан­сам­бла др­жа­ве Идал­го из Мек­си­ка за „Ду­кат­ фест” су чу­ли у Ду­ба­јиу, то­ком уче­шћа на јед­ном фе­сти­ва­лу. – По­гле­да­ли смо ин­тер­нет стра­ни­цу ва­шег фе­сти­ва­ла и од­лу­чи­ли да се при­ ја­ви­мо. Ни­смо се по­ка­ја­ли – при­ча нам Лу­ис На­хим Гон­за­лез Мар­ти­нез, је­дан од чла­но­ва овог фол­клор­ног ан­сам­бла. – Би­ло нам је див­но то­ком ова че­ти­ри да­на у ва­шој зе­мљи. До­ма­ћи­ни су нас од­лич­но до­че­ка­ли. По­ред пред­ста­вља­ња у Ба­ња­лу­ци, има­ли смо и кон­церт у Мо­

102

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

дри­чи, пред пу­бли­ком ко­ја је ве­ли­ким апла­у­зом по­здра­ви­ла наш на­ступ. По­ себ­но ли­је­по је би­ло то­ком так­ми­чар­ске ве­че­ри на ба­ња­луч­кој твр­ђа­ви. За­и­ста смо ужи­ва­ли. Ко­лум­биј­ски ан­самбл Уни­вер­зи­те­та Ва­ље осно­ван је 1986, а ње­гов ди­рек­тор Емер­сон Фран­си­ско Ка­ста­ње­да упу­ћу­је ри­је­чи хва­ле за до­бар при­јем и ор­га­ни­ за­ци­ју: – Чи­ни ми се да је ово је­дан од фе­ сти­ва­ла ко­ји има нај­ви­ше ак­тив­но­сти и за­ни­мљи­во­сти за уче­сни­ке. Не сво­ди се са­мо на пу­ко так­ми­че­ње. Све је за­и­ста би­ло ли­је­по, од при­је­ма у ва­шој Вла­ди и гра­ду, пре­ко по­сје­те из­ле­ти­шту бли­ зу гра­да, ре­ви­је на­род­них но­шњи, из­ло­ жби, до на­шег кон­цер­та на глав­ном тр­гу, гдје нас је пу­бли­ка оду­ше­ви­ла. Так­ми­ чар­ско ве­че нам ни­је до­ни­је­ло по­бје­ду, али је би­ло ве­о­ма ли­је­по. При­пре­ми­ли смо по­себ­но ин­те­ре­сан­тан на­ступ за ва­ шу пу­бли­ку, ко­ја нам је ду­го апла­у­ди­ра­ ла на­кон на­сту­па, и то је већ на­гра­да за нас. Вр­ло до­бар фе­сти­вал, вр­ло ин­те­ре­ сант­на зе­мља и при­ја­тељ­ски рас­по­ло­же­ ни љу­ди. На­дам се да ће­мо не­ка­да опет има­ти при­ли­ку да се ви­ди­мо. С об­зи­ром на до­са­да­шњи успјех фе­ сти­ва­ла, ка­жу ор­га­ни­за­то­ри, план им је да на­ста­ве овим тем­пом. На­ја­вљу­ју да већ од ок­то­бра по­чи­њу при­пре­ме за на­ред­ни фе­сти­вал, 2014. Оче­ку­ју до­сад нај­ве­ћи од­зив ан­сам­ба­ла. 


SRPSK A  No 2  2013

103


З В У­Ц И

„ТРАГ“, ЈЕД­НА ОД НАЈ­БО­ЉИХ ЕТ­НО ГРУ­ПА У СРП­СКОЈ, ДЕ­СЕТ ГО­ДИ­НА СА НА­МА

Бал­кан­ска му­зич­ка за­вје­шта­ња „Траг“ тра­га. У ду­би­на­ма вре­ме­на и сје­ћа­ња, у за­бо­ра­вље­ним ри­зни­ца­ма, от­кри­ва ­ на­ше злат­не му­зич­ке ни­ти и ми их по­но­во чу­је­мо у се­би са­ми­ма. При­ла­го­ђа­ва их мо­дер­ном аран­жма­ну и сен­зи­би­ли­те­ту, по­ка­зу­ју­ћи да тра­ди­ци­ја ни­је ана­хро­на не­го све­вре­ме­на ­ и да се ста­ри­ни уви­јек мо­ра­мо вра­ћа­ти на млад на­чин. Оду­ше­ви­ли су у Ру­си­ји, ­ Хо­лан­ди­ји, Ње­мач­кој, Шви­цар­ској, а нај­ви­ше су от­кри­ли на­ма са­ми­ма Пи­ше: Љу­би­ша Три­вић

104

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва „Тра­га“

SRPSK A  No 2  2013

105


З В У­Ц И

Т

ра­ди­ци­ја и кул­т ур­на ба­шти­на мо­гу да ис­при­ча­ју раз­не при­че о не­ ком на­ро­ду. На срп­ским про­сто­ ри­ма из­вор­на на­род­на пје­сма, као сво­ је­вр­стан исто­риј­ски за­пис, по­не­кад је и нај­бо­љи на­чин да са­зна­мо о жи­во­ти­ма и сно­ви­ма на­ших ста­рих. По­слу­ша­мо ли па­жљи­ви­је те пје­сме, осје­ти­мо ли њи­хов ри­там и енер­ги­ју, ви­дје­ће­мо да оне ко­ ли­ко о на­шим пре­ци­ма го­во­ре и о на­ма са­ми­ма. Ет­но гру­па „Траг“ при­мјер је мла­дих чу­ва­ра тра­ди­ци­је. Ево већ пу­ну де­це­ни­ ју, они сав свој умјет­нич­ки рад по­све­ ћу­ју тра­ди­ци­о­нал­ној му­зи­ци Бал­ка­на и ње­ном очу­ва­њу. А ра­де то на нај­љеп­ши на­чин – пје­ва­ју­ћи је и пред­ста­вља­ју­ћи, ве­о­ма успје­шно, љу­ди­ма ши­ром сви­је­та. На­сту­па­ли су са гру­пом „Вре­ло“ у Ку­сту­ри­чи­ној опе­ри Дом за вје­ша­ње, са бра­ћом Те­о­фи­ло­вић, Би­ља­ном Кр­стић и „Би­стри­ком“, ок­те­том „Ис­точ­ник“, гру­ пом „Ива“, Ива­ном Жи­гон, „Ко­сов­ским бо­жу­ри­ма“, али и са свјет­ским име­ни­ма по­пут по­зна­тих ру­ских пје­ва­чи­ца Ине Же­ла­на­је и Ма­ри­не Де­вја­то­ве, бу­гар­ ског ан­сам­бла „Ан­ге­ли­те“, ту­вин­ског ан­ сам­бла „Хун Хур Ту“, Див­не Љу­бо­је­вић и „Ме­ло­да“...

106

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

Во­ље­ти и жи­вје­ти – Ет­но му­зи­ка се не са­мо во­ли, она се жи­ви. Ве­ћи­на нас је од дје­тињ­ства, у по­ ро­ди­ци или кул­тур­но-умјет­нич­ким дру­ штви­ма, упу­ће­на на ову вр­сту му­зи­ке. Са­мо ве­ли­ка љу­бав пре­ма њој, упр­кос пре­пре­ка­ма ко­је овај по­зив но­си, одр­ жа­ла је „Траг“ све ове го­ди­не – ис­ти­чу чла­но­ви овог во­кал­но-ин­стру­мен­тал­ног са­ста­ва.

Чла­но­ве овог во­кал­но-ин­стру­мен­ тал­ног са­ста­ва оку­пи­ла је, ка­ко са­ми ка­жу, љу­бав пре­ма срп­ском на­род­ном ства­ра­ла­штву. Офор­ми­ло га је не­ко­ли­ко ен­т у­зи­ја­ста из Кул­т ур­но-умјет­нич­ког дру­штва „Слав­ко Ман­дић“ из Лак­та­ша, а нај­за­слу­жни­ји је, ис­ти­чу, Го­ран Ће­то­ је­вић. У ври­је­ме ка­да то ни­је би­ло на­ро­ чи­то по­пу­лар­но, имао је во­ље и енер­ги­је да се ба­ви ова­квом му­зи­ком, те да оку­пи не­ко­ли­ко за­љу­бље­ни­ка у кул­т ур­ну ба­ шти­ну Бал­ка­на. – Ка­да смо при­је ци­је­лу де­це­ни­ју по­ чи­ња­ли, ис­пр­ва су на на­шу му­зи­ку ре­ а­го­ва­ли скеп­тич­но. Би­ло је по­треб­но до­ста вре­ме­на да раз­би­је­мо пред­ра­с у­ де, на­ро­чи­то мла­дих, ка­ко је то чи­ме се


SRPSK A  No 2  2013

107


З В У­Ц И

ба­ви­мо за­стар­је­ла му­зи­ка, на­ми­је­ње­на са­мо ге­не­ра­ци­ја­ма на за­ла­ску. Да­нас, на­ кон го­ди­на тру­да и вје­ре у свој рад, срећ­ ни смо ка­да ви­ди­мо пу­не кон­церт­не са­ле сву­гдје у ре­ги­ји – ка­же Ва­лен­ти­на Ми­ ле­кић, умјет­нич­ки ру­ко­во­ди­лац „Тра­га“. Иде­ја се, ка­же Ва­лен­ти­на, ро­ди­ла из же­ље да се из­вор­на му­зи­ка спа­се од за­ бо­ра­ва и при­бли­жи уху да­на­шње пу­ бли­ке. Тра­ди­ци­о­нал­не рит­мо­ве и ме­лос утка­ли су у соп­стве­не аран­жма­не, на­ гла­сак ста­ви­ли на ста­ре ин­стру­мен­те, као што су на­род­не уда­раљ­ке, фру­ле,

108

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

гај­де, ка­вал. Пот­по­мог­ну­те кла­сич­ним и мо­дер­ни­јим ин­стру­мен­ти­ма, њи­хо­ве из­вед­бе из­вор­них пје­са­ма по­ста­ју је­дин­ стве­не. Мо­дер­не су, а чу­ва­ју у се­би све оно што их чи­ни кул­т ур­ном ба­шти­ном. СКРИ­ВЕ­НИ ДРА­ГУ­ЉИ НА­РОД­НЕ РИ­ЗНИ­ЦЕ – Срећ­ни смо што мо­же­мо да се ба­ ви­мо оним што во­ли­мо и што нам се ука­за­ла при­ли­ка да се пред­ста­вља­мо сви­је­т у оним нај­љеп­шим што наш на­


род има: на­шом на­род­ном му­зи­ком, истин­ском кла­си­ком бал­кан­ског про­ сто­ра. Сву­да гдје смо на­сту­па­ли љу­де су оду­ше­вља­ва­ли наш на­род­ни ме­лос и рит­мо­ви – до­да­је Ва­лен­ти­на Ми­ле­кић. То­ком го­ди­на за­јед­нич­ког ра­да, љу­ бав пре­ма тра­ди­ци­ји и срп­ској кул­т ур­ ној ба­шти­ни збли­жи­ла је чла­но­ве гру­пе на по­се­бан на­чин. „Траг“ је, во­ле да ка­жу, ве­ли­ка му­зич­ка по­ро­ди­ца. Њи­хо­ва му­ зи­ка да­нас је пре­по­зна­та ши­ром сви­је­ та. О то­ме свје­до­че по­зи­ви и на­гра­де на ве­ли­ким свјет­ским фе­сти­ва­ли­ма, као и

ве­ли­ка слу­ша­ност њи­хо­ве му­зи­ке. Је­дан од глав­них раз­ло­га за то је, сма­тра­ју, не­ вје­ро­ват­но му­зич­ко бо­гат­ство Бал­ка­на, на ко­јем те­ме­ље свој рад. – При­ми­је­ти­ли смо раз­не ре­ак­ци­је на му­зи­ку раз­ли­чи­тих кра­је­ва Бал­ка­ на, за­ви­сно од мје­ста у ко­јем го­сту­је­мо и ти­па пу­бли­ке. По­не­кад ру­сти­кал­ност кра­ји­шке пје­сме на бас, ко­ји про­ви­ја­ва из на­ших аран­жма­на, бу­де оно што за­ ин­три­ги­ра пу­бли­ку. Не­кад је то спе­ци­ фи­чан ма­ке­дон­ски и ко­сов­ски ме­лос, не­кад нео­бич­ни бу­гар­ски рит­мо­ви... SRPSK A  No 2  2013

109


З В У­Ц И

Част – Би­ла нам је ве­ли­ка част да на­сту­пи­мо на Да­ну сло­вен­ске пи­ сме­но­сти и кул­ту­ре у Мо­скви, пред хи­ља­да­ма гле­да­ла­ца, са та­мо­шњим ве­ли­ким ан­сам­бли­ма, по­пут Ру­ског др­жав­ног сим­ фо­ниј­ског ор­ке­стра, Ру­ског др­жав­ног на­род­ног хо­ра, те са п��­ва­ци­ма ру­ске опе­ре, ба­ле­та и на­ци­о­нал­ног те­а­тра. Има­ти при­ли­ку да у та­квом ам­би­јен­ту пред­ста­ви­те сво­ју тра­ди­ци­ о­нал­ну му­зи­ку за­и­ста је не­што из­у­зет­но – ис­ти­че Ва­лен­ти­на Ми­ле­кић, умјет­нич­ки ру­ко­во­ди­лац „Тра­га“.

Бал­кан­ска му­зи­ка то­ли­ко је ра­зно­ли­ка и ин­те­ре­сант­на да ни­гдје до­сад љу­ди ни­с у оста­ли рав­но­ду­шни – ка­же Ва­лен­ти­на. Гру­па иза се­бе има два ал­бу­ма, ко­ји су на­и­шли на од­лич­не ре­ак­ци­је кри­ти­ке и пу­бли­ке. Пр­ви ал­бум „Зву­ци Бал­ка­на“ об­ја­ви­ли су 2008, а дру­ги, „За­вје­шта­ње“, зва­нич­но су пред­ста­ви­ли овог ју­ла, оби­ ље­жив­ши та­ко де­це­ни­ју ра­да. – Нај­ве­ћи иза­зов је ода­бра­ти пје­ сме ко­је ни­ко ра­ни­је ни­је ин­тер­пре­ти­ рао. Тен­ден­ци­ја код но­ви­јих ет­но гру­па је да се сви­ра­ју већ об­ра­ђе­не и сви­ма по­зна­те пје­сме, ка­ко би про­грам био атрак­тив­ни­ји. То је по­хвал­но и ли­је­по, али не сми­је­мо за­бо­ра­ви­ти да је на­род­ на ри­зни­ца пре­пу­на дра­гу­ља скри­ве­них ис­под на­но­са вре­ме­на и исто­ри­је. Је­дан од на­ших за­да­та­ка је да про­на­ђе­мо оне

110

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

пје­сме ко­је су већ за­бо­ра­вље­не или из­ гу­бље­не, и да по­ку­ша­мо отрг­ну­ти их од за­бо­ра­ва – на­гла­ша­ва Ва­лен­ти­на. БУ­ДУЋ­НОСТ ВЕ­ЗА­НА ЗА ПРО­ШЛОСТ На том пу­т у слу­же се ет­но­му­зи­ко­ло­ шким за­пи­си­ма са те­ре­на и сним­ци­ма из ра­диј­ских ар­хи­ва. Та­ко је те­же и на­ пор­ни­је, али је и за­до­вољ­ство, ка­жу, не­ у­по­ре­ди­во ве­ће. „Траг“ је пр­ва ет­но гру­ па ко­ја је ожи­ви­ла му­зи­ку Ли­јев­ча по­ља, под­не­бља ода­кле су по­ни­кли, јер су ови зву­ци зва­нич­но ет­но­му­зи­ко­ло­шки об­ ра­ђе­ни и пред­ста­вље­ни као аутен­тич­ни тек 2007. – По­ку­ша­ли смо да звук ли­јев­чан­ске пје­сме, за да­на­шње ври­је­ме мо­жда по­ ма­ло си­ров и груб, пред­ста­ви­мо на нов на­чин. Да га ста­ви­мо у ра­ван са свим оним пре­ли­је­пим ко­сов­ским и ма­ке­дон­ ским пје­сма­ма ко­је су са­ме по се­би, због сво­је ме­ло­дич­но­сти, да­ле­ко по­год­ни­је за из­во­ђе­ње – ка­же Ва­лен­ти­на Ми­ле­кић. Пра­во је за­до­вољ­ство, ве­ли, кад љу­ди­ма ши­ром Бал­ка­на от­кри­ју не­ку пје­сму из њи­хо­ве зе­мље за ко­ју ни са­ми ни­с у зна­ ли да по­сто­ји. По­сљед­њих го­ди­на „Траг“ ни­же успјех за успје­хом ши­ром Евро­пе. Пр­ви су ан­самбл из Срп­ске ко­ ји је до­био при­ли­ку да на­сту­пи на Да­ну сло­вен­ске пи­сме­но­сти и кул­т у­ре у Мо­скви, јед­ном од нај­ ве­ћих ру­ских др­жав­них и цр­кве­ них пра­зни­ка. Цен­трал­на ма­ни­ фе­ста­ци­ја, га­ла кон­церт, одр­жа­ва се по­сљед­њих го­ди­на у мо­сков­ ском Кре­мљу, у при­с у­ству нај­ви­ ших ру­ских др­жав­них зва­нич­ни­ ка и цр­кве­них ве­ли­ко­до­стој­ни­ка. Имао је успје­шне тур­не­је и у Хо­лан­ди­ји, Ње­мач­кој, Шви­цар­ ској. На овим на­сту­пи­ма по­себ­ но их за­ди­вљу­је чи­ње­ни­ца ко­ли­ ко срп­ска и бал­кан­ска му­зи­ка, и емо­ци­ја утка­на у њу, има моћ да по­ве­же на­о­ко да­ле­ке и не­спо­ји­ве пре­дје­ле. Бу­дућ­ност „Тра­га“ углав­ном се ве­зу­је за про­шлост и по­тра­гу за но­вим пје­сма­ма и зву­ци­ма. Та­ко ће, на­да­ју се, број­не дра­гу­ље срп­ ске и бал­кан­ске из­вор­не му­зи­ке из­ву­ћи из ду­би­на вре­ме­на и са­чу­ ва­ти од за­бо­ра­ва. 


SRPSK A  No 2  2013

111


П О­Б Ј Е Д­Н И К

112

SRPSK A  БРОЈ 2  2013


ИВА­НА НИН­КО­ВИЋ, НАЈ­БО­ЉА ПЛИ­ВА­ЧИ­ЦА СРП­СКЕ

Би­ти ве­ли­ки,

а са­чу­ва­ти се­бе

„Род­но Тре­би­ње ће за­у­ви­јек оста­ти мој град, али мо­рам да­ље. У Ба­ња­лу­ци су ме при­хва­ти­ли као сво­ју. На ово­го­ди­шњим Ме­ди­те­ран­ским игра­ма, гдје ми је за јед­ну сто­тин­ку из­ма­к ла ­ ме­да­ља, на­у­чи­ла сам да не тре­ба оча­ја­ва­ти над не­у­спје­си­ма, не­го на­ста­ви­ти бор­бу са још ве­ћим жа­ром. Ме­да­ље ће до­ћи. Им­пре­си­о­ни­ра­на сам лич­но­шћу Но­ва­ка Ђо­ко­ви­ћа, при­је све­га ти­ме што је на свјет­ском вр­ху са­чу­вао сво­ју лич­ност, нор­мал­ност, пле­ме­ни­тост и шарм“ Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић

М

но­ге спорт­ске при­че по­чи­њу без ика­квог пред­у­ми­шља­ја. Да­ле­ко од очи­ју јав­но­сти, ли­ше­ни ве­ли­ ких же­ља и ам­би­ци­ја, у ам­би­јен­ту ко­ји ни на пр­ви по­глед не под­сје­ћа на шам­пи­он­ске ис­хо­де, ста­са­ва­ју не­ки бу­ду­ћи асо­ви. Они и не слу­те да ће ври­је­ме од њих тра­жи­ ти да бу­ду бо­љи, бр­жи и ја­чи од дру­гих, јер ври­је­ме је­ди­но зна ко је че­му до­ра­стао и ко­ли­ко ће да­ле­ко сти­ћи.

При­ча Ива­не Нин­ко­вић, нај­бо­ље пли­ва­ чи­це Ре­пу­бли­ке Срп­ске и БиХ, јед­на је од та­квих. Спор­том је по­че­ла да се ба­ви на пре­по­ру­ку ље­ка­ра, због про­бле­ма са плу­ћи­ ма. Дје­вој­чи­ца из Тре­би­ња та­да ни­је мо­гла ни да прет­по­ста­ви шта ти­ме упра­во за­ по­чи­ње у ње­ном жи­во­ту. – У по­чет­ку је то би­ла ко­ри­сна ре­кре­ а­ци­ја, при­је све­га за мо­је здра­вље. Ис­по­ ста­ви­ло се, ме­ђу­тим, да сам та­ко от­кри­ла SRPSK A  No 2  2013

 У Олим­ пиј­ском се­лу, Лон­дон 2012.

 Из­бор­ нај­бо­љег­ спор­ти­сте 2012.

113


П О­Б Ј Е Д­Н И К Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва ­ са­го­вор­ни­це

та­ле­нат. У во­ди сам се осје­ћа­ла сјај­но, па сам по­же­ље­ла да ис­тра­жим ко­ли­ко за­и­ ста мо­гу да оства­рим. Та­ко су 2003, већ по­сли­је го­ди­ну да­на ба­вље­на пли­ва­њем, сти­гли пр­ви ре­кор­ди и пр­ве ме­да­ље, на ре­пу­блич­ком ни­воу. Би­ло је ја­сно да сам про­на­шла јед­ну од сво­јих нај­бит­ни­јих жи­вот­них ста­за. Али, ка­ко обич­но би­ва, ни­јед­на при­ча ко­ја ми­ри­ше на успјех ни­је без те­шко­ћа. – Пли­ва­њем сам по­че­ла да се ба­вим у клу­бу „Ле­о­тар“, у свом род­ном Тре­би­њу, ко­је има са­мо отво­ре­ни ба­зен. Про­бле­ ми су по­че­ли ка­да сам, то­ком је­се­ње и зим­ске се­зо­не, осје­ти­ла по­тре­бу да на­ ста­вим тре­нин­ге, а у мом гра­ду то ни­ је би­ло мо­гу­ће. За­то сам, уз по­моћ сво­је по­ро­ди­це, пу­то­ва­ла не­ко­ли­ко пу­та не­ дјељ­но у Хер­цег-Но­ви, што је на­ме­та­ло за­мо­ран ри­там. То је тра­ја­ло де­це­ни­ју, све док се про­шле го­ди­не, у сеп­тем­бру, ни­сам пре­се­ли­ла у Ба­ња­лу­ку, у ко­јој ми је све на до­хват ру­ке. Тре­би­ње, ипак, не из­ла­зи из ср­ца. – Да ли за­то што је то мо­је род­но мје­ сто, или због не­чег дру­гог, тек, ме­ни је Тре­би­ње нај­љеп­ше, а пу­то­ва­ла сам мно­ го и по­сје­ти­ла ве­ли­ки број гра­до­ва ши­ ром сви­је­та. У мје­сту у ко­јем од­ра­ста­ те за сва­ки де­таљ ве­зу­ју вас на­ро­чи­те успо­ме­не. При­зна­јем, ни­је ми би­ло ла­ко да од­лу­чим и пре­ђем у Ба­ња­лу­ку. Ду­го ме је мо­ри­ла но­стал­ги­ја, при­је све­га за по­ро­ди­цом и ста­рим дру­штвом са ко­ јим сам од­ра­ста­ла, кроз шко­ло­ва­ње и ду­ге го­ди­не тре­нин­га. Али, оба­ве­зе не до­зво­ља­ва­ју да се чо­вјек ба­ви са­мо сво­ јим емо­ци­ја­ма, па сам се по­ла­ко при­ви­ кла на но­ву сре­ди­ну, у ко­јој се та­ко­ђе ве­ о­ма ли­је­по осје­ћам. ПО­ГЛЕД НА СВИ­ЈЕТ СА ЦР­КВИ­НЕ Ако би је ко­год за­мо­лио да га од­ве­де на не­ко по­себ­но мје­сто у род­ном гра­ду, она не би има­ла ди­ле­му. – То је си­гур­но цр­ква Гра­ча­ни­ца. У њој се на­ла­зе мо­шти пје­сни­ка и ве­ли­ког

Кон­ку­рен­ци­ја – Ми­слим да би и за ме­не са­му би­ло бо­ље да мо­гу да се су­ о­чим са ја­чом до­ма­ћом кон­ку­рен­ци­јом и рав­но­прав­ним ри­вал­ка­ма, јер би ме то под­ста­кло да још ви­ше тре­ни­рам и на­пре­ду­јем. Ова­ко, у окви­ри­ма Ре­пу­бли­ке Срп­ске, па и БиХ, са­ма се­би сам је­ди­ни так­мац, док у окру­же­њу имам не­што ја­ чу кон­ку­рен­ци­ју, али сам и да­ље су­пер­и­ор­на на 50, 100 и 200 ме­та­ра пр­сно.

114

SRPSK A  БРОЈ 2  2013

ро­до­љу­ба Јо­ва­на Ду­чи­ћа. По­диг­ну­та је на бр­ду Цр­кви­не, на мје­сту са ко­јег се пру­жа ди­ван по­глед на Тре­би­ње. По­не­ кад вам се учи­ни да се ши­ри­на тог по­ гле­да ста­па са сна­гом ду­ха и рит­ми­ком по­е­зи­је ве­ли­ког пје­сни­ка. Не­по­но­вљи­ви тре­ну­ци. Су­срет са Ба­ња­лу­ком по­ну­дио је но­ва ис­ку­ства. – Би­ла је то на­гла про­мје­на у мом жи­во­т у. Пре­ла­зак из јед­ног ма­лог и по­ зна­тог ми гра­да у ве­ли­ки, у ко­јем ни­ сам има­ла мно­го по­знан­ста­ва, ни­ти чвр­сте ослон­це. Но­ва је би­ла и шко­ла, про­фе­со­ри и дру­штво, по­што сам у че­ твр­том раз­ре­ду гим­на­зи­је. Нов је и на­ гла­сак, па и мен­та­ли­тет љу­ди. Али, сви су ме ли­је­по при­ми­ли. При­хва­ти­ли су


ме као сво­ју и тру­де се да ми по­мог­ну. Ко­нач­но, бит­но је про­ми­је­њен и си­стем тре­нин­га. Са­да се ра­ди мно­го ви­ше, јер тре­ни­рам два пу­та днев­но, по пет или шест са­ти, у од­но­с у на три тре­нин­га не­ дјељ­но у Тре­би­њу. Мо­жда је та­ко и бо­ ље, јер све то ми ни­је пру­жа­ло при­ли­ку да се при­сје­ћам рит­ма у ко­јем сам би­ла то­ли­ко ду­го, а за ко­јим бих мо­жда ду­го ту­го­ва­ла. Не­ма ди­ле­му на ко­ју ће стра­ну ње­не жи­вот­не ста­зе – на­траг пре­ма Тре­би­њу, или да­ље, ка сви­је­ту и не­чем не­по­зна­том. – Са со­бом ћу по­ни­је­ти све сво­је успо­ме­не, као нај­ври­јед­ни­ји дар дје­тињ­ ства, али се не­ћу вра­ћа­ти. Идем да­ље. Ба­ња­лу­ка јој је по­ну­ди­ла од­лич­не усло­ ве за тре­нинг и на­пре­до­ва­ње у ка­ри­је­ри.

– При­је све­га, зна­чај­но је то што на рас­по­ла­га­њу има­мо од­ли­чан пли­вач­ ки ком­плекс, са за­тво­ре­ним олим­п��ј­ ским ба­зе­ном, за ко­ји мо­гу ре­ћи да је је­дан од нај­бо­љих на Бал­ка­ну. У клу­бу „Олимп“, за ко­ји на­сту­пам, при­хва­ти­ли су ме као да сам у ње­му по­ни­кла. Ат­ мос­фе­ра је од­лич­на, сјај­но се ра­зу­ми­је­ мо, што је ве­о­ма ва­жно за успје­шан рад јед­ног спорт­ског ко­лек­ти­ва. За ме­не је зна­чај­но и то што имам од­лич­ну са­рад­ њу са тре­не­ром Жељ­ком Па­ни­ћем, ко­ји је сво­је­вре­ме­но на­сту­пао и на Олим­пиј­ ским игра­ма у Ати­ни и Сид­не­ју, па су ми ње­го­ва ис­ку­ства дра­го­цје­на. За­и­ста, имам са­мо ри­је­чи хва­ле и чи­ни ми се да сам иза­бра­ла пра­ви тре­ну­так за пре­ла­ зак у Ба­ња­лу­ку. SRPSK A  No 2  2013

115


П О­Б Ј Е Д­Н И К УЗО­РИ И ПУ­ТО­КА­ЗИ

 Ива­на ­ Нин­ко­вић ­ са Но­ва­ком ­ Ђо­ко­ви­ћем ­ у Олим­пиј­ском ­ се­лу у Лон­до­ну 2012.

116

То је утвр­ђу­је у ре­ал­ним ам­би­ци­ја­ма на так­ми­че­њи­ма ко­ја је тек оче­ку­ју. – Мла­да сам, али већ имам ис­ку­ство на­сту­па на нај­ве­ћим свјет­ским так­ми­ че­њи­ма, од свјет­ских и европ­ских пр­ вен­ста­ва, до Олим­пиј­ских ига­ра. По­ка­ за­ла сам, ми­слим, да имам по­тен­ци­јал за нај­ве­ће иза­зо­ве. Још уви­јек ме жи­га сје­ћа­ње на Ме­ди­те­ран­ске игре ове го­ ди­не, на ко­ји­ма сам оста­ла без ме­да­ље за јед­ну сто­тин­ку. За­бо­ље­ло је, али ми је по­мо­гло да схва­тим да не тре­ба оча­ја­ва­ ти над не­у­спје­си­ма, већ на­ста­ви­ти да­ље са још ве­ћим жа­ром. Уоста­лом, уви­јек се сје­тим ри­је­чи мо­је мај­ке, ко­ја има оби­ чај да ка­же: „Ко зна за­што је то до­бро?“ Мо­жда се све то јед­ном вра­ти. У ско­ри­је ври­је­ме на­дам се и ме­да­ља­ма. Ако та­ко не бу­дем раз­ми­шља­ла, за­у­ви­јек ћу оста­ ти на ни­воу осред­ње пли­ва­чи­це. Мла­дим љу­ди­ма су че­сто по­треб­ни ја­ки узо­ри, да би иза­бра­ли пра­ве жи­вот­ не ста­зе. – И ја сам има­ла сво­је уз­ор ­ е. То су при­ је све­га би­ли пли­ва­чи На­ђа Хигл и Ми­ ло­рад Ча­вић. На­ђа, јер је из­у­зет­на пли­ва­ чи­ца, ко­ја је сна­гом во­ље и ве­ли­ког ра­да оства­ри­ла ре­зул­та­те ко­ји су пре­ва­зи­шли ње­не ре­ал­не мо­гућ­но­сти. Ми­ло­рад је по­себ­на при­ча. Он је свјет­ски ври­јед­на по­ја­ва и као пли­вач и као чо­вјек. Њи­ ма до­да­јем чо­вје­ка ко­ји ми је сво­је­вр­сни пу­то­каз кроз спорт и жи­вот. То је Но­вак Ђо­ко­вић. Им­пре­си­о­ни­ра­на сам ње­го­вом лич­но­шћу ко­ја оли­ча­ва сна­гу ка­рак­те­ра. Ма­ло је оних ко­ји мо­гу би­ти та­кви шам­ пи­о­ни, а при том са­чу­ва­ти шарм пле­ме­ ни­тих љу­ди, по­пут Но­ва­ка. Би­ти ве­ли­ки, а са­чу­ва­ти се­бе – то за­и­ста је­сте иза­зов ко­јем су до­ра­сли са­мо нај­бо­љи. Пер­спек­тив­на спорт­ска ка­ри­је­ра, ко­ ли­ко год да дје­лу­је при­влач­но, не­ће угро­ зи­ти не­што че­му Ива­на же­ли да по­све­ ти ак­тив­ни дио свог жи­во­та. – И по­ред чи­ње­ни­це да ми пли­ва­ње ну­ди ве­ли­ко за­до­вољ­ство и са­тис­фак­ци­ ју кроз ме­да­ље и ре­кор­де, ме­ни је обра­ зо­ва­ње ипак ва­жни­је. То је оно што ће од­ре­ди­ти мо­је жи­вот­не пу­то­ка­зе. Ко­ли­ ко год да сам по­но­сна на спорт­ске ре­ зул­та­те, то­ли­ко ми зна­чи и чи­ње­ни­ца да сам од­ли­чан ђак, са про­сје­ком пет. Ипак, иако сам са­мо на го­ди­ну да­на од за­вр­ шет­ка сред­ње шко­ле, још не мо­гу да ка­ жем за ко­ји ћу фа­кул­тет да се од­лу­чим. SRPSK A  БРОЈ 2  2013

Имам још го­ди­ну да­на да иза­бе­рем, а же­ ља је мно­го и чи­не ме вр­ло нео­д­луч­ном. ЦИ­ЈЕ­НА ШАМ­ПИ­ОН­СКОГ ПУ­ТА Сло­бод­ни тре­ну­ци су вр­ло ри­јет­ки. – Мно­го во­лим да чи­там. Ду­го већ па­жњу ми за­о­ку­пља школ­ска лек­ти­ра. Во­лим да чи­там и ква­ли­тет­не кри­ми­ на­ли­стич­ке ро­ма­не, што мо­жда од­сли­ ка­ва и мо­ју при­ро­ду, ве­о­ма ра­до­зна­лу и скло­ну тра­га­њу. И му­зи­ка ми мно­го зна­чи, опу­шта ме, па во­лим да је слу­шам и уочи тр­ка. По­себ­но поп и Р’Н’Б. На мо­јој топ ли­сти пр­ва три мје­ста за­у­зи­ ма­ју „Лин­кин Парк“, Ри­а­на и Деј­вид Ге­ та. Сви­ра­ла сам кла­вир се­дам го­ди­на и ишла у основ­ну му­зич­ку шко­лу. Чак сам на­сту­па­ла на ре­пу­блич­ком так­ми­че­њу и осво­ји­ла дру­го мје­сто. Та­ле­нат је не­с ум­ њи­во по­сто­јао и на том по­љу, али је пре­ ваг­ну­ла же­ља да се ба­вим пли­ва­њем, па се ни­сам од­лу­чи­ла да на­ста­вим сред­њу му­зич­ку шко­лу. Фил­мо­ви? Во­лим да по­гле­дам до­бру ко­ме­ди­ју. Ни­сам пре­ве­ли­ки за­љу­бље­ ник, не пра­тим ки­не­ма­то­гра­фи­ју то­ли­ко при­ље­жно, не­мам оми­ље­ног глум­ца или глу­ми­цу. Из­ла­сци. – То­ком бо­рав­ка у Ба­ња­лу­ци баш и ни­сам та­ко че­сто у при­ли­ци да иза­ђем и про­ве­дем се са дру­штвом, јер су так­ ми­че­ња вр­ло че­ста, ско­ро сва­ког ви­кен­ да, па ма­ње имам вре­ме­на не­го ра­ни­је. Због при­пре­ма и тре­нин­га, не мо­гу да се од­лу­чим на та­кву вр­сту за­ба­ве. Ина­че, во­лим да из­ла­зим. Ка­да сам у при­ли­ци да то се­би при­у­штим, он­да се ма­хом од­ лу­чу­јем за ло­кал­не клу­бо­ве у ко­ји­ма је до­бра и буч­на му­зи­ка. Пу­то­ва­ња су нај­љеп­ши дио ње­не ка­ ри­је­ре. – То ме оду­ше­вља­ва. Не знам да ли за­то што сам стри­је­лац у хо­ро­ско­пу, или не­што дру­го, тек, ве­о­ма во­лим да пу­т у­јем. То ме ис­пу­ња­ва по­зи­тив­ном енер­ги­јом и чи­ни ме бо­га­ти­јом. Про­сто упи­јам без­број но­вих ути­са­ка. По­себ­но су ми се уре­за­ла у пам­ће­ње пу­то­ва­ња у Шан­гај при­је дви­је го­ди­не, на Свјет­ско пр­вен­ство, и про­шле го­ди­не у Лон­дон, на Олим­пиј­ске игре. Из­у­зет­на ми је же­ ља да по­сје­тим Аустра­ли­ју и на­ро­чи­то Сид­неј, јер то су зе­мља и град у ко­ји­ма бих во­ље­ла да жи­вим. Ко зна, мо­жда ми се же­ље јед­ном и оства­ре. 


SRPSK A  No 2  2013

117



Srpska - broj 2