Srpska, broj 12-13, srpski

EU 5 € ♦ GB 3,5 £ ♦ USA 7 $ ♦ CH 7 CHF ♦ RUS 250 RUB ♦ 40 NOK ♦ 45 SEK ♦ 500 HUF ♦ HR 20 HRK ♦ MK 200 MKD ♦ CG 5 € ♦ SRB 500 RSD

година III  број 12-13, 2015.  цијена 10 KM www.nacionalnarevija.com

ОНО ШТО СЕ ИЗА БРДА ВАЉА

ISSN 2334-850X

9 772334 850002

12

По По вово дом дом900.

900.гого диди шњи шњи цецероро ђеђе њањаСте Сте фафа нанаНеНе мама њење (све (све тог тогСиСи меме она онаМи Ми роро тото чичи вог), вог),

ИЗ ИЗ ВАН ВАН РЕД РЕД НА НАИЛУ ИЛУ СТРО СТРО ВА ВА НА НАМО МО НО НО ГРА ГРА ФИ ФИ ЈА! ЈА! Ста Ста ририи иноно виви тек тек сто сто ви, ви,жижи тити јаја и ислу слу жбе, жбе,пје пје сме сме и исту сту диди је,је, фофо тото гра гра фи фи јејеи и сли сли кар кар ска скадје дје ла! ла! ИсИс коко рири сти сти тете при при лили ку,ку, нана баба виви тете сасапопо пупу стом! стом!

ПРИНЦИП ПРИНЦИППРЕС ПРЕС Цетињска Цетињска 6, Београд; 6, Београд; Тел. Тел. +381 +381 11 11 322322 70 70 34,34, +381 +381 11 11 322322 16 16 92 92 www.nacionalnarevija.com, www.nacionalnarevija.com, www.turistinfosrbija.com, www.turistinfosrbija.com, princip.press@gmail.com princip.press@gmail.com

Дар какав се ретко виђа!

Дар као камен-темељац!

Пет луксузних српских монографија у једном пакету! Најбоље из Србије, на три језика, одвојено (српски, руски, енглески)!

• СРБИЈА, ОД ЗЛАТА ЈАБУКА • ЗАВИЧАЈ ЦАРЕВА • СРБИЈА, ГЕОПОЕТИЧКИ АЛБУМ • ДУШАНОВ ЗАКОНИК • СЛОВО ЉУБВЕ Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 Факс: +381 (11) 324 56 21

„Принцип Прес“

Искористите све погодности, позовите „Принцип Прес“! www.nacionalnarevija.com www.turistinfosrbija.com princip.press@gmail.com

П Р О Л О Г ТУ­ГА МАЈ­С ТО­РА У ДО­БА ШАР­ЛА­ТАН­С ТВА

Из­да­вач „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник Ми­шо Ву­јо­вић Уред­ник Бра­ни­слав Ма­тић Тех­нич­ки уред­ник Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић Са­рад­ни­ци Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Не­бој­ша Је­врић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић, Бо­јан Ман­дић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Зо­ран Пе­ја­ши­но­вић, Сло­бо­дан Кр­стић, Сан­дра Кља­јић, Сен­ка Три­вић, Сан­дра Јо­со­вић, Да­ја­на Ко­ро­ли­ја, Рад­ми­ла Ђе­вић, Ве­сна Ка­пор, Алек­сан­дра Глишић

И ово ће про­ћи

К

а­да би се да­нас у Бе­о­гра­ду по­ја­вио мла­ди Вас­ко По­па и „во­де­ћим из­да­вач­ким ку­ћа­ма“ по­ну­дио ру­ко­пис сво­је бе­ смрт­не Ус­прав­не зе­мље, не­до­у­че­ни уред­ни­чи­ћи би се спр­да­ли са њим. Тра­жи­ли би му да на­ђе спон­зо­ра за сво­ју књи­гу. Мо­жда би га не­ки, бе­то­ни­ра­ног мо­зга, чак оп­т у­жи­ли да је оста­так ка­квог „бив­шег ре­жи­ма“. Ка­да би го­спод­стве­ни мла­дић по име­ну Иво Ан­дрић до­нео сво­ју тек за­вр­ше­ну збир­ку при­по­ве­да­ка, пр­во би се су­о­чио са се­ри­јом не­при­стој­них од­би­ја­ња. За­тим би га по­ зва­ли да ста­не у ред са из­не­на­да про­пи­са­лим во­ди­тељ­ка­ма и пе­ваљ­ка­ма, са про­вин­циј­ским стри­па­џи­ја­ма, ши­би­ца­ри­ма, но­ ви­нар­чи­ћи­ма. У жа­ри­ште шар­ла­тан­ства и три­ви­јал­но­сти. Он­да би, уз ма­ло сре­ће и ми­ло­сти за­ку­ли­сних струк­т у­ра, сти­гао до ра­зро­ког скрет­ни­ча­ра ду­бо­ко у ла­гу­ни. Овај би му зах­те­вао да упро­сти Ани­ку, уми­је Ђер­зе­ле­за и из­ба­ци Му­ста­фу Ма­џа­ра. Да се огра­ди од Цр­њан­ског, учла­ни у Стран­ку и бу­де по­зи­тив­ни­ји пре­ма „ма­њин­ским гру­па­ма“.

Мар­ке­тинг Мир­ко Ву­јо­вић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, Ми­лен­ко Ва­си­лић Штам­па „Пор­тал“, Бе­о­град Пред­став­ни­штво за Ре­пу­бли­ку Срп­ску „Прин­цип Прес РС“ Николе Пашића 1, 78000 Ба­ња­лу­ка Тел/Факс: +387 (51) 304 360 srp­ska­@na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com Ди­ја­на Пет­ко­вић, ди­рек­тор Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“, 12/24 Loch Stre­et, 3182 St Kil­da West, VIC Је­ле­на Јан­ко­вић, ди­рек­тор

На на­слов­ној стра­ни: У Сирогојну (фото: Светлана Дингарац) CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 008(497.6 Република Српска) ISSN 2334-850X, COBISS.SR-ID 199401228

04

Ка­ко би ре­а­го­ва­ли Иво, Ми­лош, Вас­ко? Да ли би се по­ву­кли на мар­ги­ну и че­ка­ли „бо­ља вре­ме­на“, до­тад штам­па­ју­ћи сво­ја ре­мек-де­ла на ди­ги­та­ли и по­кла­ња­ју­ћи их при­ја­те­љи­ма? Пре­ жи­вља­ва­ли би до­пи­с у­ју­ћи ме­мо­а­ре рас­хо­до­ва­них ге­не­ра­ла и по­ли­ти­ча­ра, на­кнад­но их чи­не­ћи па­мет­ни­ма и ве­ли­ки­ма? Или би при­хва­ти­ли „пра­ви­ла игре“, по­ста­ју­ћи и са­ми ве­се­ли слу­жбе­ ни­ци у ту­жном про­тек­то­ра­т у? Ни­ка­да ни­је би­ло ла­ко да се на овој ве­тро­ме­ти­ни оп­ста­не као та­лен­то­ван, озби­љан и мај­стор. И ве­ро­ват­но ни­ка­да ни­је би­ло те­шко на овај да­на­шњи на­чин. Ле­о­нид Бре­жњев је ко­је­шта го­во­ рио у жи­во­т у, али за јед­но ка­па до­ле: „Дру­го­ви, мо­ра­мо по­мо­ћи та­лен­то­ва­ни­ма. Не­та­лен­то­ва­ни ће се иона­ко са­ми сна­ћи.“ 

SRPSK A  БРОЈ 12-11  2015

САДРЖАЈ

Витраж 04 ПРО­ЛОГ 06 АЛ­БУМ: У ДУ­ГИМ ТРЕП­ТА­ЈИ­МА

Путоказ 14 ПО­ЗИВ­НИ­ЦА: ОБИ­ЉЕ КО­ЈЕ НАС ЧЕ­КА 24 ГРА­ДО­ВИ: ДО­БРА НА­РАВ И СТА­РА ГО­СПОД­С ТВА 34 ЉУ­ДИ И ВО­ДЕ: ПЛО­ВИД­БА ТА­Р ОМ И ДРИ­НОМ 44 ХО­ДО­ЧА­ШЋА: ХИ­ЛАН­ДАР 54 СЛО­Б О­ДА: НА­ПРИ­ЈЕД У ОТАЏ­БИ­НУ

Култура 62 СТА­РИ МАЈ­С ТО­РИ: МО­МО КА­ПОР 70 ДРУК­ЧИ­ЈИ УГАО: МО­ДА У ВЕ­ЛИ­КОМ РА­ТУ 74 ЖИ­ВОТ, РО­МА­НИ: ВЛА­ДИ­МИР МЕ­ДЕ­НИ­ЦА 84 ВИ­ДИ­ЦИ: ЈЕВ­ГЕ­НИЈ ВО­ДО­ЛАЗ­КИН 90 ARS SAC­RA: ДИВ­НА ЉУ­Б О­ЈЕ­ВИЋ

Представљање 98 ПО­БЈЕД­НИК: ВА­ЊА УДО­ВИ­ЧИЋ 106 ОДМАРАЛИШТА: ВИШЕ ОД КАМПОВА 110 ПОНОВО ПРОЧИТАТИ: ЛЕСКОВАЦ 114 ПО­ГО­ДАК: „МЕР­КУР“, НО­ВА ПО­НУ­ДА Партнер издања: СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ВЈЕРЕ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ СРБИЈЕ SRPSK A  No 12-13  2015

05

А Л Б У М

 Тај­на во­де  Шум­ска ма­ги­ја  Ева. За­ла­зак сун­ца. Лам­па

06

ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈЕ УРО­ША ПЕ­ТРО­ВИ­ЋА, ПИ­СЦА

У ду­гим треп­та­ји­ма П

ред на­ма је нео­бич­на ства­ра­лач­ка фи­гу­ра. Је­дан од нај­чи­та­ни­јих са­ вре­ме­них пи­са­ца за де­цу у овом де­лу Евро­пе, за­и­гран и за­го­не­тан, ин­те­ли­ген­тан и не­пред­ви­дљив. Он нас не чи­ни чи­та­о­ци­ма не­го са­у­че­сни­ ци­ма. Не­ма са њим без­бед­не уда­ље­но­сти и по­сма­трач­ке за­ве­три­не, мо­ра се би­ти уну­тра и про­ба­ти, мо­ра се ри­зи­ко­ва­ти и ре­ћи сво­ја реч, за­ко­ра­ чи­ти свој ко­рак. Ка­ко пи­ше, Урош Пе­тро­вић (Гор­њи Ми­ла­но­вац, 1967) та­ко и жи­ви. Спла­ва­рио је на ди­вљим во­да­ма, ле­тео ба­ло­ном, тра­гао за тар­т у­фи­ма, ис­ пи­рао зла­то на ре­ци Пек, при­пи­то­мља­вао ву­ко­ве и кро­тио ко­ње. Ви­део ства­ри из нео­бич­них угло­ва, сти­зао до та­ча­ка ода­кле се отва­ра­ју не­ки са­ свим дру­га­чи­ји све­то­ви. Пра­вио софт­вер као игру и од игре чи­нио софт­ вер. Учио нас да учи­мо. Са свих тих стра­на до­но­сио је фо­то­гра­фи­је. Озбиљ­не, ду­бо­ке и за­го­ нет­не. У не­ким жан­ро­ви­ма до­и­ста мај­стор­ске. При­ка­зао нам је то на де­ се­ти­на­ма са­мо­стал­них из­ло­жби у срп­ским зе­мља­ма и ино­стран­ству. Чак че­ти­ри ње­го­ве фо­то­гра­фи­је „Мај­кр­софт“ је ода­брао за деск­топ опе­ра­тив­ ног си­сте­ма „вин­довс 7“. На­сло­ви Пе­тро­ви­ће­вих фо­то­гра­фи­ја су ва­жан еле­мент чи­та­ња сли­ке, ула­ска у ду­бље сло­је­ве зна­че­ња и ту­ма­че­ња (Бул­ до­гов сан, Па­па­гај и та­ма, Шум­ска ма­ги­ја, Ку­ћа из­ла­зе­ћег сун­ца, По­след­њи дан ста­ре тре­шње, Очи му­дро­сти...). По­не­кад се чи­ни да и фо­то­гра­фи­јом пи­ше ро­ма­не. Има од­лич­не фо­то­гра­фи­је хра­мо­ва, гра­да, де­це, жи­во­ти­ња, си­т у­а­ци­ја из сва­ко­дне­ви­це. Нас, овом при­ли­ком, нај­ви­ше ин­те­ре­с у­ју пеј­за­жи, тај ве­ ли­ки јед­но­став­ни ис­пит за сва­ког фо­то­гра­фа. Ge­ni­us lo­ci овог под­не­бља. Јер ми смо у ње­му и он је у на­ма.  (Б. М.)

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

SRPSK A  No 12-13  2015

07

А Л Б У М

08

/

A L B U M

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

SRPSK A  No 12-13  2015

09

А Л Б У М

10

/

A L B U M

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Мо­ра­ва

SRPSK A  No 12-13  2015

11

А Л Б У М

12

/

A L B U M

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Сло­бо­да

SRPSK A  No 12-13  2015

13

П О З И В Н И Ц А

ТУ­РИ­СТИЧ­КИ ПО­ТЕН­ЦИ­ЈА­ЛИ РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ СРП­СКЕ

Оби­ље ко­је

че­ка на

Као за­бо­ра­вље­на ље­по­та и све­вре­ме­ни за­ви­чај, Срп­ска из­ра­ња пред на­ма и пли­је­ни. Го­спод­стве­на и вас­пи­та­на, она ни­је скло­на хва­ли­са­њу и са­мо­ре­кла­мер­ству. Има стр­пље­ње и до­сто­јан­стве­ност гра­ди­те­ља мо­сто­ва. Зна да ње­не ли­је­пе гра­до­ве и хра­мо­ве, во­де и на­ци­о­нал­не пар­ко­ве, ка­њо­не и пла­ни­не, ба­ње и ет­но­се­ла, на­про­сто мо­ра­мо от­кри­ти. А по­сли­је ће све, са­мо, до­ћи на сво­је мје­сто Пи­ше: Вања Војиновић

14

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

нас

Српска има пуно терена одличних за параглајдинг

SRPSK A  No 12-13  2015

15

П О З И В Н И Ц А

С

 Хотел и базен у бањи Врућица, општина Теслић Етно-село Станишићи На кафи у Приједору Воз „ћира“ код Добруна

рп­ска оби­лу­је је­дин­стве­ним при­ род­ним ље­по­та­ма, на­ци­о­нал­ним пар­ко­ви­ма, ба­ња­ма и кул­т ур­ноисто­риј­ским спо­ме­ни­ци­ма, па је и ње­на ту­ри­стич­ка по­ну­да ра­зно­ли­ка и бо­га­та. Ну­ди се го­то­во све – од аван­т у­ри­стич­ ког, ет­но, еко­ло­шког и бањ­ског, до кул­ тур­ног и вјер­ског ту­ри­зма. Ов­дје мје­сто за од­мор мо­гу да про­на­ђу и они ко­ји во­ ле мир и љу­би­те­љи пу­сто­ло­ви­не, и они за­гле­да­ни у при­ро­ду и за­љу­бље­ни­ци у дух и шарм ста­рих ва­ро­ши ов­да­шњих. Број­ни ар­хе­о­ло­шки на­ла­зи и исто­ риј­ски спо­ме­ни­ци свје­до­че о ци­ви­ли­за­ ци­ја­ма и на­ро­ди­ма ко­ји су ви­је­ко­ви­ма на­се­ља­ва­ли под­руч­је да­на­шњег Тре­ би­ња и око­ли­не. У овом гра­ду на­ла­ зи се 29 на­ци­о­нал­них спо­ме­ни­ка, као и Му­зеј Хер­це­го­ви­не ко­ји чу­ва ве­ли­ко ар­хе­о­ло­шко бла­го. Ту су и ку­ла Бран­ ко­ви­ћа из XIV ви­је­ка, ку­ле у Бу­го­ви­ни, Ско­чо­ва ку­ла у Го­ми­ља­ни­ма. У Тре­би­њу је и Хер­це­го­вач­ка Гра­ча­ни­ца, чи­ја ма­ на­стир­ска цр­ква је вјер­на ре­пли­ка зна­ ме­ни­те ко­сов­ске Гра­ча­ни­це, за­ду­жби­не кра­ља Ми­лу­ти­на. Са­гра­ђе­на је 2000. на бр­ду Цр­кви­на из­над Тре­би­ња, у же­љи да се ис­пу­ни те­ста­мен­тар­на же­ља чу­ве­ ног тре­бињ­ског пје­сни­ка Јо­ва­на Ду­чи­ ћа, што је и учи­ње­но. Ње­го­ви по­смрт­ни оста­ци пре­ни­је­ти су из САД и са­хра­ње­ ни у крип­ти ма­на­стир­ске цр­кве. По­ред са­мог гра­да на­ла­зе се и ма­на­ сти­ри За­ва­ла и Твр­дош. Цр­кву у За­ва­ли је 1619. фре­ско­пи­сао Ге­ор­ги­је Ми­тро­ фа­но­вић, хи­лан­дар­ски мо­нах и ве­ли­ки срп­ски сли­кар. Мо­на­си об­но­вље­ног ма­ на­сти­ра Твр­дош пре­у­зе­ли су бри­гу над ста­рим за­са­ди­ма ви­но­ве ло­зе у Тре­бињ­ ском по­љу (70 хек­та­ра) и по­ди­гли чак 60 хек­та­ра мла­дих ви­но­гра­да у По­по­вом по­љу, па да­нас ма­на­стир има два на­да­ ле­ко зна­на вин­ска по­дру­ма. У Би­ле­ћи, гра­ду бо­га­те кул­т ур­ноисто­риј­ске про­шло­сти, из­два­ја­ју се не­ кро­по­ле сред­њо­вје­ков­них сте­ћа­ка, на при­ла­зу гра­ду, уз оба­лу Би­лећ­ког је­зе­

Бар­да­ча Не­про­цје­њи­во бла­го оп­шти­не Ср­бац и ци­је­ле Срп­ске је чу­ве­на Бар­да­ча, ре­зер­ват при­ро­де са 11 је­зе­ра, је­дин­ствен на овим про­сто­ри­ма, ри­јет­ко под­руч­је при­ро­де са ко­ло­ни­ ја­ма за­шти­ће­них пти­ца мо­чва­ри­ца, бар­ском и во­де­ном фло­ ром и фа­у­ном. Бар­да­ча има број­не мо­гућ­но­сти за ре­кре­а­тив­ ни ту­ри­зам, а сва­ке го­ди­не ту се одр­жа­ва и тра­ди­ци­о­нал­ни га­стро­фест ко­ји при­вла­чи број­не го­сте.

16

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

ра. Ту су и ма­на­стир До­бри­ће­во из XI­ II ви­је­ка, са ве­о­ма ври­јед­ним фре­ска­ма, Цр­ква све­тог ве­ли­ко­му­че­ни­ка Ла­за­ра и ко­сов­ских ју­на­ка, Храм све­тог Са­ве, Цр­ ква све­тог ар­хан­ђе­ла Ми­ха­и­ла у Тр­но­ вом До­лу, Цр­ква све­тог про­ро­ка Или­је на ма­лом остр­ву у Би­лећ­ком је­зе­ру. СВЕ­ТИ­ЊЕ И ПАМ­ТЕ­НИ­ЦИ Ви­ше­град је јед­но од нај­ста­ри­јих на­ се­ље­них мје­ста у да­на­шњој БиХ. Сла­ван је по сво­јој ћу­при­ји на Дри­ни и ро­ма­ну о тој гра­ђе­ви­ни, за ко­ји је срп­ски пи­сац Иво Ан­дрић 1961. овен­чан Но­бе­ло­вом на­гра­дом за књи­жев­ност. Јед­на од та­ мо­шњих не­за­о­би­ла­зних ту­ри­стич­ких атрак­ци­ја сва­ка­ко је Ан­дрић­град. Иако још у из­град­њи, од­не­дав­но је отво­рен за по­сје­ти­о­це. Мо­же се про­ше­та­ти глав­ ном ули­цом (Кор­зом), по­гле­да­ти зда­ња Ан­дри­ће­вог ин­сти­т у­та, Град­ске ку­ће, хо­те­ла, роб­не ку­ће, као и дру­ги објек­ти гра­ђе­ни у ду­х у ста­рог срп­ског и европ­ ског гра­ди­тељ­ског на­сље­ђа на овим про­сто­ри­ма. За­вр­шен је и ве­ле­љеп­ни Трг Ни­ко­ле Те­сле, на ко­ме до­ми­ни­ра 2,4 ме­тра ви­сок спо­ме­ник но­бе­лов­цу Иви Ан­дри­ћу. У ври­је­ме по­сје­та ра­ди и Град­ ска ка­фа­на „Го­ја“. Ме­ђу број­ним са­крал­ним зда­њи­ма Ви­ше­гра­да и око­ли­не, на­ро­чи­то се ис­ ти­че ма­на­стир До­брун. На­се­ље До­брун, на­ста­ло у сред­њем ви­је­ку, ста­ри­је је од Ви­ше­гра­да, док сам ма­на­стир по­ти­че из до­ба срп­ског ца­ра Ду­ша­на. Ту­ри­сти не тре­ба да про­пу­сте во­жњу по­пу­лар­ним „ћи­ром“, во­зом на пру­зи уског ко­ло­сје­ка ко­ји са­о­бра­ћа од Мо­кре Го­ре, пре­ко До­бру­на, до Ви­ше­гра­да. И ту­ри­сти ко­ји по­сје­те Ро­га­ти­цу има­ће шта да ви­де. На про­сто­ру те оп­ шти­не је чу­ве­ни Мост на Же­пи, као и не­кро­по­ла са стећ­ци­ма Бо­рак, Ре­теп-па­ ши­на ку­ла, те још 87 ло­ка­ли­те­та са 2.628 сте­ћа­ка. А на дру­гом кра­ју Срп­ске, по­ред са­ ме Кру­пе на Вр­ба­с у, на­ла­зи се ма­на­стир по­сви­је­ћен све­том Или­ји из XIV ви­је­ка. И сла­по­ви рје­чи­це Кру­пе и мли­но­ви на њој пра­ва су атрак­ци­ја за по­сје­ти­о­це овог ма­лог мје­ста. У пла­ни­на­ма из­ме­ђу Те­сли­ћа и Ба­ ња­лу­ке на­ла­зи се Ли­пље, пра­во­слав­ни ма­на­стир из XIV ви­је­ка, по ар­хи­тек­т у­ри је­дан од нај­љеп­ших са­крал­них обје­ка­та у БиХ.

SRPSK A  No 12-13  2015

17

П О З И В Н И Ц А Зимски олимпијски центар на Јахорини, једна од жичара

18

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Глав­ни град Глав­ним и нај­ве­ћим гра­дом Срп­ске, Ба­ ња­лу­ком, на­зва­ним и „град зе­ле­ни­ла“ (због ње­них број­них пар­ко­ва и але­ја), по­себ­но ће­мо се ба­ви­ти у овом из­да­њу. Ов­дје по­ ме­ни­мо са­мо би­сер­ни Храм Хри­ста Спа­ си­те­ља, Бан­ски двор и Па­ла­ту Ре­пу­бли­ке. Ба­ња­луч­ка твр­ђа­ва Ка­стел јед­на је од нај­ ста­ри­јих гра­ђе­ви­на у БиХ. Сво­јим осо­бе­ним ур­ба­ним ду­хом, као и кул­тур­ном, за­бав­ном, спорт­ском и дру­гом по­ну­дом, Ба­ња­лу­ка је јед­на од нај­маг­не­ тич­ни­јих та­ча­ка у ту­ри­зму Срп­ске.

О бур­ној исто­ри­ји и кул­т ур­но-исто­ риј­ском на­сље­ђу Лак­та­ша го­во­ре и број­ ни та­мо­шњи ар­хе­ол ­ о­шки ло­ка­ли­те­ти. Нај­ви­ше их је у до­ли­ни ри­је­ке Вр­бас, ко­ја се про­те­же дуж ци­је­ле лак­та­шке оп­шти­не и ди­је­ли је на два ди­је­ла. Сва­ка­ко тре­ба по­гле­да­ти стећ­ке у не­кро­по­ли Осо­је код Сла­ти­не, по­ред цр­кве брв­на­ре из XVI­II ви­је­ка, као и остат­ке рим­ских тер­ми на ло­ка­ли­те­т у Зи­ди­не под­но Је­ли­ћа бр­да у Лак­та­ши­ма. У До­бо­ју па­жњу при­вла­чи твр­ђа­ва Гра­ ди­на, из XVI­II, ре­кон­стру­и­са­на по­чет­ком XXI ви­је­ка. То је кул­т ур­но-исто­риј­ски спо­ме­ник ви­со­ке ври­јед­но­сти, гдје се мо­ гу ви­дје­ти, из­ме­ђу оста­лог, ре­пли­ке ста­рог оруж­ја и ан­ти­кви­те­ти. ПРИ­РО­ДА И ДРУ­ГА ЧУ­ДЕ­СА Ри­је­ке Та­ра и Вр­бас пру­жа­ју иде­ал­не усло­ве за пу­сто­лов­ни ту­ри­зам. Омо­гу­ћа­ва­ ју ком­би­но­ва­ње ра­зних ак­тив­но­сти тог ти­ па, а као топ раф­тинг де­сти­на­ци­је уцр­та­не су на свим ту­ри­стич­ким ма­па­ма сви­је­та. Раф­тинг и спла­ва­ре­ње су нај­бо­љи на­ чи­ни да љу­би­те­љи при­ро­де от­кри­ју ча­ри ка­њо­на Та­ре. И ри­је­ка Вр­бас пру­жа ве­ли­ ке мо­гућ­но­сти за раз­вој спор­та, ре­кре­а­ци­ је и ту­ри­зма. Због свог ка­њо­на, бр­за­ка и бу­ко­ва, то је јед­на од нај­по­год­ни­јих ри­је­ка у Евро­пи за ка­јак на бр­зим во­да­ма. Усло­ви су иде­ал­ни и за раф­тинг, па је Ба­ња­лу­ка 2009. би­ла до­ма­ћин свјет­ског пр­вен­ства у овом спор­т у. За­љу­бље­ни­ци у под­вод­ ни сви­јет има­ју мо­гућ­ност за ро­ни­лач­ке аван­т у­ре. Ка­њо­ни Вр­ба­са и ње­го­вих при­ то­ка, стр­мих ли­ти­ца, од­лич­ни су за ба­вље­ ње сло­бод­ним пе­ња­њем и ал­пи­ни­змом. Ри­је­ке Дри­на, Пли­ва и Угар пра­ви су ма­мац за све љу­би­те­ље флај-фи­шин­га и пе­ца­ња.

SRPSK A  No 12-13  2015

19

П О З И В Н И Ц А

Под Ко­за­ром Ма­на­стир Мо­шта­ни­ца, је­дан од нај­ста­ри­јих у Кра­ји­ни, скри­вен у Ко­за­ри не­да­ле­ко од При­је­до­ра, име је до­био по рје­ чи­ци на ко­јој се на­ла­зи. По­ред ма­на­стир­ске цр­кве са­хра­њен је Пе­тар Пе­ци­ја Пе­тро­вић, во­ђа на­род­ног устан­ка про­тив Ту­ра­ка. У Ко­зар­цу, та­ко­ђе под­но об­ро­на­ка Ко­за­ре, мје­стом и да­ нас до­ми­ни­ра ку­ла из­гра­ђе­на 1736, при­ли­ком про­ши­ре­ња та­да­шњег утвр­ђе­ња.

 На Врбасу: Рафтинг, скокови са моста и пецање на брзаку Језерце у Националном парку „Сутјеска“

 На обали Саве

20

Хи­дро­а­ку­му­ла­ци­ја Пе­ру­ћац, на­ста­ла пре­гра­ђи­ва­њем Дри­не бе­тон­ском бра­ ном, пре­тво­ри­ла је дио то­ка ове ри­је­ ке у је­зе­ро ду­го 52 ки­ло­ме­тра. На ње­му мо­же­те бро­ди­ћи­ма ор­га­ни­зо­ва­но пло­ ви­ти све до Ви­ше­град­ске ћу­при­је. Ве­ о­ма је атрак­тив­но и Звор­нич­ко је­зе­ро, вје­штач­ка аку­му­ла­ци­ја на­ста­ла из­град­ њом хи­дро­е­лек­тра­не „Звор­ник“, на нај­у­ жем ди­је­лу ри­је­ке, на из­ла­ску из чу­ве­ног дрин­ског ка­њо­на. Од­лич­ни су усло­ви за ри­бо­лов (мла­ди­ца, па­стрм­ка, ша­ран, клен), пли­ва­ње, ка­ја­ка­шка так­ми­че­ња и дру­ге спор­то­ве на во­ди. Мје­сто Је­зе­ро, тач­но на ушћу Пли­ве у Ве­ли­ко плив­ско је­зе­ро, на по­ла пу­та из­ ме­ђу Јај­ца и Ши­по­ва, из­вр­сно је за све оне ко­ји же­ле да по­бјег­ну из град­ске бу­ке и од­мо­ре се уз сла­по­ве пла­нин­ске ри­је­ке, те за ри­бо­лов­це ко­ји же­ле да се оку­ша­ју у ло­вље­њу по­точ­не па­стрм­ке. У до­ли­ни а окру­же­но пре­ли­је­пим пла­нин­ским лан­ цем, ово мје­сто пру­жа из­ван­ред­не усло­ве за па­ра­глај­динг, пла­ни­на­ре­ње и брд­ски би­ци­кли­зам. Осим Плив­ских, у бли­зи­ ни су још два је­зе­ра, Ве­ли­ки и Ма­ли Ђол, из­у­зет­но по­пу­лар­на за ри­бо­лов­це. Иако је оп­шти­на Фо­ча по­зна­та по атрак­ци­ји спла­ва­ре­ња и раф­тин­га низ Та­ ру и Дри­ну, њен нај­ва­жни­ји ту­ри­стич­ки дра­гуљ је На­ци­о­нал­ни парк „Су­тје­ска“, са пра­шу­мом Пе­ру­ћи­цом, те пла­ни­на­ма Зе­ лен­го­ром и Ма­гли­ћем, Во­луј­ком и Ву­че­ вом. С пу­но ди­вља­чи и ли­је­пим је­зе­ри­ма пу­ним ри­бе, овај на­ци­о­нал­ни парк, нај­ ста­ри­ји и нај­ве­ћи у БиХ, ве­о­ма је при­вла­ чан за ту­ри­сте, лов­це и ри­бо­лов­це. У бли­зи­ни Фо­че, на пу­т у ка Са­ра­је­ву, на­ла­зе се пје­шча­не пи­ра­ми­де за ко­је се

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

сло­бод­но мо­же ре­ћи да су је­дин­стве­но чу­до при­ро­де. На­ста­ја­ле ду­го, еро­зи­јом тла, спре­гом мра­зе­ва, вру­ћи­на, ки­ше и ја­ких вје­тро­ва, ове фи­гу­ре за­ни­мљи­вих об­ли­ка слич­не су они­ма у Ко­ло­ра­ду, До­ ло­ми­ти­ма и Ђа­во­љој ва­ро­ши. Из­бра­зда­ ни пје­шча­ни сту­бо­ви се уз­ди­жу из сво­ јих ши­ро­ких те­ме­ља и су­жа­ва­ју пре­ма вр­ху, те пред­ста­вља­ју из­ван­ред­ну ге­о­ мор­фо­ло­шку ри­јет­кост. ПЕ­ЋИ­НЕ, ПЛА­НИ­НЕ, ВО­ДЕ У бли­зи­ни Те­сли­ћа је Рас­т у­шка пе­ћи­ на, с пре­див­ним на­ки­том, у ко­јој су от­ кри­ве­не зна­чај­не био-спе­ле­о­ло­шке вр­сте и па­ле­он­то­ло­шке ис­ко­пи­не. Нај­ду­жа у Срп­ској је Ве­ли­ка пе­ћи­на, а нај­ве­ћи ле­де­ни под­зем­ни обје­кат ја­ма Ле­да­на у оп­шти­ни Риб­ник. У пе­ћи­ни Под ли­пом от­кри­ве­ни су па­ле­о­лит­ски гра­ви­ ра­ни цр­те­жи, нај­ста­ри­ји на про­сто­ру Ре­ пу­бли­ке. По­ред цр­те­жа, от­кри­ве­не су и ка­ме­не алат­ке и ору­ђа, ар­те­фак­ти да­ти­ ра­ни у до­њи, сред­њи и гор­њи па­ле­о­лит. На ма­ги­страл­ном пу­т у Ши­по­во-Ку­ прес из­над се­ла Ва­ган, на 920 ме­та­ра над­ мор­ске ви­си­не, на­ла­зи се Ва­ган­ска пе­ћи­ на. Ти­пич­но кра­шка, оби­лу­је пе­ћин­ским на­ки­том. Има осам цје­ли­на (Чо­бан­ска дво­ра­на, Ли­си­чи­ји ка­нал, Га­ле­ри­ја Си­ме Шо­ла­је, Јањ­ски ка­нал, Све­ча­на дво­ра­на, Дво­ра­на ди­во­ва, По­нор­ски ка­нал, Дво­ ра­на Ра­де Ма­ри­јан­ца). У бли­зи­ни Ши­по­ва је из­ле­ти­ште Јањ­ ски ото­ци, за­ди­вљу­ју­ћи спој при­род­не си­ле и ље­по­те, а не­да­ле­ко, из­ме­ђу Ба­ња­

Ор­ло­ва­ча Уда­ље­на се­дам ки­ло­ме­та­ра од цен­тра Па­ла, пе­ћи­на Ор­ло­ва­ча спа­да у ред нај­ ве­ћих и нај­љеп­ших пе­ћин­ских си­сте­ма у БиХ. У ње­ној не­по­сред­ној бли­зи­ни је из­ вор рје­чи­це Си­ње­во, а иза ви­со­ке сти­је­не Ор­ло­ва­че. До са­да је ис­тра­же­но око 2.500 ме­та­ра пе­ћин­ског ход­ни­ка и ка­на­ла. На­ кит Ор­ло­ва­че је из­у­зет­но бо­гат­ство, ства­ ра­но ми­ли­о­ни­ма го­ди­на.

SRPSK A  No 12-13  2015

21

П О З И В Н И Ц А

22

/

I N V I T A T I O N

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

лу­ке и При­је­до­ра, на­ла­зи се атрак­тив­но из­ле­ти­ште Еко-цен­тар „Ље­ка­ри­це“. Ту је де­сет ба­зе­на по­год­них за ри­бо­лов и спор­ то­ве на во­ди, а је­дан је уре­ђен за ку­па­ње. Ба­ра Гро­ми­жељ код Би­је­љи­не, про­цје­ њу­је се, ста­ра је 450 ми­ли­о­на го­ди­на. То је де­сти­на­ци­ја ко­ју љу­би­те­љи при­ро­де тре­ ба не­из­о­став­но да по­сје­те, мје­сто са жи­ вим пи­је­ском и ста­ни­штем ри­јет­ке вр­сте ри­бе „ум­бра кра­ме­ри“. Олим­пиј­ски цен­тар „Ја­хо­ри­на“ иде­ ал­но је мје­сто за све љу­би­те­ље зим­ских спор­то­ва. Ски­ја­шке ста­зе на Ја­хо­ри­ни по­год­не су и за по­чет­ни­ке и за вр­хун­ ске ски­ја­ше. Из­ван­ред­на кон­фи­гу­ра­ци­ја те­ре­на, оби­ље вр­ло ква­ли­тет­ног сни­је­га, по­год­на кли­ма, 20 ки­ло­ме­та­ра ста­за за алп­ске ди­сци­пли­не, као и бла­ге па­ди­не, број­ни хо­те­ли и ре­сто­ра­ни, увр­сти­ли су ову пла­ни­ну ме­ђу нај­љеп­ше и нај­по­зна­ ти­је ски-цен­тре у ре­ги­о­ну. Пла­ни­на Вла­шић, у оп­шти­ни Кне­же­ во, има шу­мо­ви­те па­шњач­ке пре­дје­ле са ски-лиф­то­ви­ма, из­ван­ред­не за алп­ско и нор­диј­ско ски­ја­ње, сно­у­борд и сан­ка­ње. Сма­тра се пр­во­кла­сном ва­зду­шном ба­ њом, са свим по­зи­тив­ним здрав­стве­ним ефек­ти­ма. Ко­за­ра, пла­нин­ска ље­по­ти­ца на­до­мак При­је­до­ра, од 1967. је на­ци­о­нал­ни парк. Ве­о­ма атрак­тив­на пла­ни­на, иде­ал­но од­ ре­ди­ште за љу­би­те­ље при­ро­де и зим­ских спор­то­ва. Сво­јом ви­си­ном, про­стран­ ством и ље­по­том до­ми­ни­ра овим ди­је­ лом Срп­ске. У знак сје­ћа­ња на Ко­зар­ча­не па­ле за сло­бо­ду, у сре­ди­шњем ди­је­лу На­ ци­о­нал­ног пар­ка, Мра­ко­ви­ци, по­диг­нут је 1972. по­зна­ти Ме­мо­ри­јал­ни ком­плекс (Спо­ме­ник, Ме­мо­ри­јал­ни зид и Му­зеј). Пла­ни­на Бор­ја, у бли­зи­ни Те­сли­ћа, од­лич­на је за љу­би­те­ље при­ро­де и ре­ кре­а­ци­је, по­себ­но за ски­ја­ше ко­ји во­ле нор­диј­ске ди­сци­пли­не. Обли­жњи Спорт­ ско-ре­кре­а­ци­о­ни цен­тар и мо­тел „Хај­ дуч­ке во­де“ упот­пу­њу­је по­ну­ду . БА­ЊЕ И ЕТ­НО-ТУ­РИ­ЗАМ Још од рим­ских вре­ме­на, тер­мал­ни из­во­ри до­во­ди­ли су на­се­ље­ни­ке и пут­ ни­ке у Те­слић. Ба­ња Вру­ћи­ца по­зна­та је по ви­со­ко­ква­ли­тет­ним тер­мал­ним ми­не­ рал­ним во­да­ма. Има про­гра­ме за здрав­ стве­ни, вел­нес, ре­кре­а­ци­о­ни и кон­гре­сни ту­ри­зам. По­вољ­но де­лу­је у ре­ха­би­ли­та­ ци­ји кар­ди­о­ва­ску­лар­них, ре­у­ма­то­ло­шких и не­у­ро­ло­шких обо­ље­ња. У здрав­стве­но-

Ви­ли­на влас Не­да­ле­ко од Ви­ше­гра­да на­ла­зи се Ста­ра Ба­ња, од­но­сно ре­ха­би­ли­та­ци­о­ни цен­тар „Ви­ли­на влас“. Основ­на ље­ко­ви­та свој­ства во­де, бо­га­те ра­до­ном, по­ти­чу од ње­не ра­ди­о­ак­тив­ но­сти. Тер­мал­не во­де бо­га­те су и на­три­ју­мом, ка­ли­ју­мом, маг­не­зи­ју­мом, алу­ми­ни­ју­мом, ли­ти­ју­мом, трон­ци­ју­мом, ман­ га­ном, гво­жђем, амо­ни­јум-хи­дро­кар­бо­на­том, алу­ми­ни­јумок­си­дом, ок­си­ди­ма гво­жђа и дру­гих ме­та­ла.

ту­ри­стич­ком ком­плек­с у су и хо­те­ли и спорт­ско-ре­кре­а­ци­о­ни обје­кат. На про­сто­ру оп­шти­не Лак­та­ши на­ ла­зе се два бањ­ско-ре­кре­а­тив­на цен­тра: ба­ња Лак­та­ши и ба­ња Сла­ти­на. Тер­мал­на во­да ба­ње Лак­та­ши по­зна­та је по сво­јим ље­ко­ви­тим свој­стви­ма још од ан­тич­ких (рим­ских) вре­ме­на. У не­по­сред­ној бли­зи­ни При­је­до­ра је Цен­тар за фи­зи­ја­три­ју, ре­ха­би­ли­та­ци­ју и здрав­стве­ни ту­ри­зам „Мље­ча­ни­ца“. У тој ба­њи ли­је­че се, из­ме­ђу оста­лих, упал­на и де­ге­не­ра­тив­на ре­у­мат­ска, не­у­ро­ло­шка и ко­жна обо­ље­ња. Ту­ри­стич­ку по­ну­ду При­је­до­ра упот­пу­њу­је из­во­ри­ште ље­ко­ ви­те во­де Ље­шља­ни, из­ван­ред­не за ли­је­ че­ње ко­жних бо­ле­сти. (Ба­ња Ље­шља­ни је у из­град­њи, а ље­ко­ви­та во­да и при­род­ни ам­би­јент тре­нут­но се ко­ри­сте углав­ном као из­ле­ти­ште, у ре­кре­а­тив­не свр­хе.) На под­руч­ју Пр­ња­во­ра је ба­ња Ку­ ла­ши, са свој­стви­ма ко­ја су свјет­ска ри­ јет­кост. Ње­ну во­ду ка­рак­те­ри­ше ви­сок сте­пен ал­кал­но­сти, а ни­зак ни­во ми­не­ра­ ли­за­ци­је, што да­је вид­не ре­зул­та­те у ли­ је­че­њу псо­ри­ја­зе. Ба­ња Дво­ро­ви, у бли­зи­ни Би­је­љи­не, има бла­го­твор­ну ге­о­тер­мал­ну во­ду ко­ја ли­је­чи мно­ге бо­ле­сти. За љу­би­те­ље при­ро­де и ет­но ту­ри­зма у Срп­ској је од­лич­но мје­сто Зе­лен­ко­вац, пла­нин­ско из­ле­ти­ште у до­ли­ни исто­и­ ме­ног по­то­ка, по­ред се­ла Под­ра­шни­ца у Мр­ко­њић Гра­ду. Ту је при­је не­ко­ли­ко ви­ је­ко­ва из­гра­ђе­но пет­на­е­стак во­де­ни­ца, а у апри­лу 2002. ово мје­сто до­би­ло је ста­ тус еко­ло­шке зо­не. Атрак­ти­ван је и ком­плекс у Риб­ни­ку ко­ји се са­сто­ји од че­ти­ри ви­ле („Пли­ва“, „Са­на“, „Вр­бас“, „Уна“) и јед­ног бун­га­ло­ва („Лу­ка“). У окви­ру ком­плек­са је и до­бар вин­ски по­друм. По­себ­на атрак­ци­ја је ет­но се­ло Ста­ ни­ши­ћи, три ки­ло­ме­тра од Би­је­љи­не. По­ред број­них са­др­жа­ја срп­ског кул­т ур­ ног на­сље­ђа, кра­си га и ма­на­стир Све­тог Ни­ко­ле. s SRPSK A  No 12-13  2015

 Ђаконије: Гастрономија је један од важних туристичких адута Српске

23

П У Т О К А З CITY BRE­AK ДЕ­С ТИ­НА­ЦИ­ЈЕ У СРП­СКОЈ

До­бра на­рав и ста­ра го­спод­ства

24

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

У ка­те­го­ри­ји град­ског ту­ри­зма, ов­де се сва­ка­ко из­два­ја­ју Ба­ња­лу­ка, Ви­ше­град и Тре­би­ње. Три ста­ра гра­да, с ду­бо­ким по­гле­дом на свет и раз­ви­је­ним осе­ћа­јем за ужи­ва­ње у жи­вот­ним ра­до­сти­ма, исто­вре­ме­но су пу­ни мла­дих љу­ди и ра­зно­вр­сних мо­дер­них са­др­жа­ја. Њи­хо­ве ка­фа­не, пи­ја­це и ше­та­ли­шта, њи­хо­ве во­де и из­ле­ти­шта, хра­мо­ви и ви­ди­ков­ци, му­зе­ји и спо­ме­ни­ци, ну­де не­што што дру­где не­ће­те на­ћи. Нај­бо­ље је да то ис­тра­жи­те она­ко ка­ко чи­не до­ма­ћи знал­ци

Ста­ри град у Тре­би­њу

SRPSK A  No 12-13  2015

25

П У Т О К А З

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Д

е­сти­на­ци­је у Срп­ској из го­ди­не у го­ди­ну све су при­влач­ни­је до­ма­ ћим и стра­ним го­сти­ма. Они ко­ ји же­ле да упо­зна­ју но­во и дру­га­чи­је, да ужи­ва­ју у друк­чи­је ми­шље­ној кул­т у­ри, га­стро­но­ми­ји и за­ба­ви, све че­шће на сво­јој ма­пи окру­жу­ју гра­до­ве у Срп­ској, од­но­сно ње­не City Bre­ak де­сти­на­ци­је. А у тој ка­те­го­ри­ји у Срп­ској се сва­ка­ко из­ два­ја­ју Ба­ња­лу­ка, Тре­би­ње и Ви­ше­град. То су гра­до­ви кул­т у­ре и ду­ге тра­ди­ ци­је, ин­те­ре­сант­них при­ча и ле­ген­ди, али и до­бре за­ба­ве. Сва­ка­ко ће за­ни­ мљи­во ис­пу­ни­ти ва­ше ври­је­ме, омо­гу­ ћи­ти вам да се од­мо­ри­те и освје­жи­те, али и про­бу­ди­ти у ва­ма же­љу да се уви­ јек из­но­ва вра­ћа­те и от­кри­ва­те. Сва­ку од ових де­сти­на­ци­ја ка­рак­те­ри­ше ра­ зно­вр­сност и спе­ци­фич­ност по­ну­де. Ов­ дје на ре­ла­тив­но ма­лом про­сто­ру мо­же­ те да про­на­ђе­те ве­ли­ки из­бор са­др­жа­ја, за ко­ји би­сте у не­ким дру­гим зе­мља­ма мо­ра­ли пре­ћи и по не­ко­ли­ко сто­ти­на ки­ло­ме­та­ра. Ако не же­ли­те да бу­де­те кла­сич­ни ту­ри­ста, он­да не про­пу­сти­те да по­сје­ ти­те нај­за­ни­мљи­ви­ја мје­ста и ис­ку­си­те са­др­жа­је у ко­ји­ма ужи­ва до­ма­ће ста­нов­ ни­штво. До­жи­ви­те Ба­ња­лу­ку, Тре­би­ње или Ви­ше­град као ло­ка­лац. Пред­ло­жи­ће­мо вам не­ко­ли­ко ак­тив­ но­сти, са­др­жа­ја и ри­т у­а­ла ко­ји се сма­ тра­ју не­из­о­став­ним ка­да сте у јед­ном од ових гра­до­ва. КА­ФА­НЕ, ТР­ЖНИ­ЦЕ, ПРО­МЕ­НА­ДЕ

 Шет­ња у Ан­дрић­гра­ду

Без об­зи­ра на до­ба да­на, сло­бод­ но пре­ки­ни­те сво­је оба­ве­зе и сјед­ни­те у не­ки од број­них ка­феа, по­пиј­те ка­фу, би­ло тра­ди­ци­он ­ ал­ну до­ма­ћу, цр­ну, или еспре­со. Ка­феи ра­де у свим го­ди­шњим до­би­ма, али се тач­но зна у ко­је го­ди­шње до­ба је и гдје нај­бо­ље мје­сто за ужи­ва­ ње у ка­фи, због по­гле­да на Вр­бас, Дри­ну и Тре­би­шњи­цу, или по­гле­да на град­ску про­ме­на­ду.

На бр­ду Ба­ња­лу­ча­ни во­ле Бањ бр­до (по­зна­то и као Ше­хи­тлу­ци), мо­жда и нај­ви­ше од свих из­ле­ти­шта у око­ли­ни. Сви ко­ји по­ сје­те град и има­ју ма­ло ви­ше вре­ме­на, од­ла­зе та­мо у шет­њу и ма­ло ис­тра­жи­ва­ње. О на­стан­ку име­на овог из­ле­ти­шта по­сто­ је три ле­ген­де о ко­ји­ма ће­мо сва­ка­ко пи­са­ти не­ком дру­гом при­ли­ком.

26

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

SRPSK A  No 12-13  2015

27

П У Т О К А З

28

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Ако су ка­фа­не ду­ша гра­до­ва у Срп­ ској, он­да су тр­жни­це њи­хо­во ср­це. Про­ше­тај­те тр­жни­цом у не­ком од њих. Мо­же­те упо­зна­ти га­стро­но­ми­ју тог кра­ ја, као и љу­де, оби­ча­је, на­ра­ви. Мо­же­те и чу­ти нај­но­ви­је ин­фор­ма­ци­је из зе­мље и сви­је­та, и то „из пр­ве ру­ке“. Тр­жни­це Ба­ња­лу­ке, Ви­ше­гра­да и Тре­би­ња ће вас си­гур­но на­ве­сти да се осје­ћа­те као до­ ма­ћи, по­го­то­ву кад бу­де­те рас­пра­вља­ли са про­дав­ци­ма на те­зга­ма о хер­це­го­вач­ ком си­ру из ми­је­ха или уља, о ма­на­стир­ ском си­ру тра­пи­сту, о чу­ве­ном слат­ком од шљи­ва из око­ли­не Ви­ше­гра­да, о бо­ рич­ком кром­пи­ру, ви­ше­град­ском и хер­ це­го­вач­ком ме­ду, је­дин­стве­ном хер­це­го­ вач­ком гра­ху по­ља­ку, гро­жђу, смо­ква­ма и мно­гим дру­гим ђа­ко­ни­ја­ма ко­је ће­те та­мо на­ћи. У сва три гра­да и у би­ло ко­је до­ба го­ ди­не под­ра­зу­ми­је­ва се сва­ко­днев­на шет­ ња град­ском про­ме­на­дом или оба­ла­ма ри­је­ка. Гра­до­ви су жи­ви, пу­ни љу­ди свих ге­не­ра­ци­ја. Про­ље­ће је мо­жда нај­љеп­ше до­ба за те град­ске шет­ње, ка­да оли­ста­ју све але­је Ба­ња­лу­ке, тре­бињ­ски пла­та­ни и про­пу­пи ви­ше­град­ски Би­ка­вац. Кад сте у Ба­ња­лу­ци, пре­по­руч­љи­во је оти­ћи не­гдје уз Вр­бас, по­ред зе­ле­не во­де и по мо­гућ­но­сти пре­ба­ци­ти не­ке ће­ва­пе на ро­шти­љу, на­рав­но ба­ња­луч­ке, у пло­ чи­ца­ма. Сва­ка­ко да је је­дан од нај­бо­љих на­чи­на да се осје­те ча­ри ри­је­ке про­во­за­ ти се да­ја­ком, аутен­тич­ним ба­ња­луч­ким чам­цем ко­јим пло­ве ге­не­ра­ци­је Ба­ња­ лу­ча­на и сва­ки од њих има сво­ју при­чу. А ако је адре­на­лин ваш по­кре­тач, он­да је за вас нај­бо­љи из­бор раф­тинг аван­ ту­ра ка­њо­ном Вр­ба­са, у днев­ној или ноћ­ној ва­ри­јан­ти, ви иза­бе­ри­те. Мно­го је ли­је­пих мје­ста уз Вр­бас, ка­да се кре­ не ка­њо­ном ри­је­ке у прав­цу Јај­ца, ма­ ги­страл­ним прав­цем М-16. Спо­ме­ни­мо бар Ше­хер, Ре­ка­ви­це, Кру­пу на Вр­ба­с у... Кру­па је све по­пу­лар­ни­ја у по­сљед­ње ври­је­ме, због ре­но­ви­ра­них во­де­ни­ца, мо­сто­ва пре­ко ча­роб­них сла­по­ва и уре­ ђе­не ста­зе.

 Кон­церт у ба­ња­луч­ком Ка­сте­лу

На ри­је­ци Ље­ти у Ви­ше­гра­ду сва­ка­ко се мо­ра­те оку­па­ти у Дри­ни. За­ пло­ви­ти бро­ди­ћи­ма ко­ји сва­ко­днев­но са­о­бра­ћа­ју ри­је­ком, па до­ћи до не­ких ди­је­ло­ва ка­њо­на не­при­сту­пач­них са оба­ле. Ку­па­ти се и ужи­ва­ти у тек уло­вље­ној и свје­же при­пре­мље­ној дрин­ској ри­би.

SRPSK A  No 12-13  2015

29

П У Т О К А З

30

/

R O A D

S I G N

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Ћу­при­ја на Дри­ни, Ви­ше­град Bridge on the Drina, Višegrad

SRPSK A  No 12-13  2015

31

П У Т О К А З

Фо­то­гра­фи­је: Бра­ни­слав Ан­дрић, Ана Де­спе­нић, Ар­хи­ва ТОРС

МО­С ТО­ВИ, ОБА­ЛЕ, РИ­ТУ­А ­ЛИ Ви­ше­град жи­ви са ћу­при­јом и са Дри­ном. Све зна­чај­ни­је ства­ри де­ша­ва­ ју се по­ред мо­ста или на ње­му, баш као што и Иво Ан­дрић опи­с у­је у сво­јим чу­ ве­ним дје­ли­ма. Мост је кључ Ви­ше­гра­ да. Пред­ла­же­мо да уз­ме­те ка­фу, чај или не­што дру­го из обли­жњих ка­феа, па да сјед­не­те на мост и ужи­ва­те гле­да­ју­ћи Дри­ну у ње­ном вјеч­ном про­ти­ца­њу, у „не­про­мјен­љи­во­сти ми­је­ња­ња“.

У сви­та­ње Као и сва­ки Тре­би­њац по­све­ћен вје­ри и ду­хов­но­сти, у ра­ но ју­тро при­су­ствуј­те бо­го­слу­же­њу у не­ком од хра­мо­ва у гра­ ду, или у не­ком од ста­рих ма­на­сти­ра у око­ли­ни (Твр­дош, Пе­ тро­па­влов, Ду­жи, За­ва­ла, До­бри­ће­во).

32

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Оба­ве­зно про­ше­тај­те и обли­жњим Ан­дрић­гра­дом (Ка­мен­гра­дом), иди­те у би­о­скоп и по­гле­дај­те не­ке од ква­ли­тет­ них но­вих свјет­ских филм­ских оства­ре­ ња, ко­јих та­мо уви­јек има. Не­за­о­би­ла­ зан у жи­во­т у Ви­ше­гра­да, Ан­дрић­град је оства­ре­на ви­зи­ја, мје­ша­ви­на раз­ли­ чи­тих сти­ло­ва и епо­ха. Ка­ко ка­же ре­ди­ тељ Емир Ку­сту­ри­ца, тво­рац овог гра­да у гра­ду, то је и при­каз ка­ко је Ви­ше­ град мо­гао из­гле­да­ти да га ни­с у за­о­би­ шли ре­не­сан­са и још не­ки исто­риј­ски пе­ри­о­ди. А у Тре­би­њу, гра­ду му­зе­ју, на сва­ ком ко­ра­ку до­че­ку­ју и за­ди­вљу­ју број­ни по­кло­ни пје­сни­ка Јо­ва­на Ду­чи­ћа род­ ном гра­ду. Овај ве­ли­кан срп­ске књи­ жев­но­сти у сво­ме Тре­би­њу оста­вио је не­из­бри­сив траг. Да­нас по­чи­ва на бр­ду

Цр­кви­не, из­над гра­да, у Хер­це­го­вач­кој Гра­ча­ни­ци, ода­кле се мо­же ужи­ва­ти у пре­ли­је­пом по­гле­ду на сва­ки ку­так ово­ га гра­да. Тре­бињ­ци су по­но­сни и на још јед­ но ре­мек дје­ло оста­ло од Мех­мед-па­ше Со­ко­ло­ви­ћа: Пе­ро­ви­ћа (Ар­сла­на­ги­ћа) мост на Тре­би­шњи­ци, нај­ве­ћој по­нор­ ни­ци у Евро­пи. У са­мом ср­цу гра­да ова ри­је­ка је из­ро­ни­ла у свој сво­јој ље­по­ти. На ње­ним оба­ла­ма на ви­ше мје­ста мо­ же­те ужи­ва­ти уз, ре­ци­мо, нај­бо­љи хер­ це­го­вач­ки пр­шут и гу­тљај вр­хун­ских хер­це­го­вач­ких ви­на, од нај­пле­ме­ни­ти­ јих вр­ста ви­но­ве ло­зе ко­ја се уз­га­ја све­га не­ко­ли­ко ки­ло­ме­та­ра од цен­тра гра­да. Ако же­ли­те да се осје­ћа­те као до­ма­ћи, на­кон свих ак­тив­но­сти то­ком да­на не­ из­о­став­но је да иза­ђе­те на­ве­чер у град.

Мо­же то би­ти ве­че­ра у не­ком од тра­ди­ци­о­ нал­них ре­сто­ра­на, гдје ће­те има­ти при­ли­ку да осје­ти­те про­жи­ма­ње га­стро­но­ми­је ис­то­ка и за­па­да, и то све од до­ ма­ћих на­мир­ни­ца, са окол­них фар­ми и по­ ља, без ге­нет­ски ма­ни­ пу­ли­са­них про­из­во­да. Мо­же­те ода­бра­ти и из­ла­зак у не­ки ноћ­ ни клуб, са свир­ком ужи­во до ра­них ју­ тар­њих са­ти. На ва­ма је. Ка­ко год, си­гур­ни смо да се не­ће­те раз­о­ча­ра­ти ни у гра­до­ве ни у љу­де. Јер ово је бла­го­род­на зе­мља, са до­брим љу­ ди­ма, са за­ни­мљи­вим гра­до­ви­ма и пре­ ли­је­пом при­ро­дом  SRPSK A  No 12-13  2015

 Тре­би­ње: Да­ро­ви Хер­це­го­ви­не

33

Љ У­Д И

И

В О­Д Е

/

P E O P L E

A N D

W A T E R S

МА­ЛИ ДНЕВ­НИК ПЛО­ВИД­БЕ ТА­РОМ И ДРИ­НОМ

Да ви­диш ово

мо­јим очи­ма Ни­је тај спуст са­мо пу­сто­ло­ви­на. Ре­ка нас учи стр­пље­њу и сми­ре­њу, на­ро­чи­тој му­дро­сти. И да се ди­ви­мо, да је во­ли­мо и по­шту­је­мо. Љу­де плит­ке и охо­ле по­не­кад су­ро­во опо­ме­не. Ина­че мно­го­стру­ко уз­вра­ћа бри­гу и да­ро­ве. Оду­ше­вља­ва и об­на­вља нас. Ми смо у при­ро­ди, при­ро­да у на­ма. Све је у све­му, гра­ни­ца за­пра­во не по­сто­ји. То за чим тра­га­мо и што про­на­ла­зи­мо је тач­ка рав­но­те­же у на­ма са­ми­ма, за­бо­ра­вље­но упо­ри­ште

Пише: Сан­дра Га­гић

34

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Фо­то­гра­фи­је: Лен­ка Ми­ле­тић, Рад­ми­ла Ђе­вић SRPSK A  No 12-13  2015

35

Љ У­Д И

И

В О­Д Е

Н

а ма­ги­страл­ном пу­т у Фо­ча-Ник­ шић, два­де­се­так ки­ло­ме­та­ра од Фо­че, сто­ти­нак ме­та­ра од ме­ ста где ре­ке Та­ра и Пи­ва тво­ре тир­ки­ зну Дри­ну, у бли­зи­ни Пе­ру­ћи­це, је­ди­не пра­шу­ме у Евро­пи, На­ци­о­нал­ног пар­ка „Су­тје­ска“, Тјен­ти­шта, Тр­но­вач­ког је­зе­ра, на ме­сту где су но­ћи све­же, а не­бо оте­ жа од зве­зда, ко­је сто­је та­ко ни­ско да се чи­ни ка­ко се јед­ним ско­ком мо­же сти­ћи до сва­ке од њих, на­ни­за­но је два­де­се­так раф­тинг кам­по­ва. У њих свра­ћа­ју аван­ ту­ри­сти, љу­би­те­љи при­ро­де и они ко­ји би бар на тре­ну­так да по­бег­ну од бру­ја­ ња и вре­ли­не гра­да, да чу­ју ти­ши­ну, осе­те ми­рис ва­зду­ха и зе­мље и укус во­де. Раф­тинг Та­ром и Дри­ном ор­га­ни­зу­ је се од мар­та до ок­то­бра. Спу­сто­ви од мар­та до ма­ја, ка­да је во­до­стај из­у­зет­но ви­сок и тем­пе­ра­т у­ра во­де 5-7 сте­пе­ни Цел­зи­ју­со­вих, зах­те­ва­ју прет­ход­ну фи­ зич­ку при­пре­мље­ност. Од ју­на до ок­то­ бра во­до­стај је ни­жи, тем­пе­ра­т у­ра во­де од 10-12 сте­пе­ни Цел­зи­ју­со­вих, па прет­ ход­не при­пре­ме ни­с у нео­п­ход­не, а на спуст мо­гу да иду чак и де­ца. Спуст по­чи­ње на ре­ци Та­ри у Цр­ној Го­ри. У лет­њим ме­се­ци­ма, ка­да је во­до­ стај ни­зак, а ре­ка спо­ри­ја, тра­је 4-5 са­ти кроз Цр­ну Го­ру и Срп­ску. По­ред уз­бу­ ђе­ња при­ли­ком ве­сла­ња у бр­за­ци­ма, то је и при­ли­ка да се, про­ла­зе­ћи мир­ни­ јим де­ло­ви­ма то­ка Та­ре, слу­ша пе­сма са дру­гих ча­ма­ца ко­ји про­ла­зе, пре­пу­сти по­гле­ду на ка­њон, на ви­со­ке ли­ти­це са обе стра­не ре­ке, да се ужи­ва у сун­цу и ку­па­њу у Та­ри, та­ко­зва­ној Су­зи Евро­пе, чи­ја је во­да то­ли­ко чи­ста да је пит­ка на це­лом то­ку. У вре­ме ви­со­ког во­до­ста­ја, ме­ђу­тим, ка­да се на овај по­ду­хват усу­ ђу­ју са­мо нај­и­ску­сни­ји и нај­хра­бри­ји раф­те­ри, углав­ном ски­пе­ри, спуст тра­је тек два­де­се­так ми­ну­та. Гу­ме­ним чам­ци­ма за спуст упра­вља­ ју во­ди­чи-ски­пе­ри. Пре ула­ска у ча­мац

Раз­ме­ре ср­ца Фо­чан­ски ски­пе­ри уче­ство­ва­ли су у ор­га­ни­за­ци­ји и обез­ бе­ђе­њу Свет­ског пр­вен­ства у раф­тин­гу одр­жа­ном 2009. у Ба­ ња­лу­ци. То­ком ве­ли­ких по­пла­ва у Фо­чи 2010, они су сво­јим гу­ме­ним чам­ци­ма пре­во­зи­ли љу­де и по­кућ­ство из угро­же­ног под­руч­ја. Ка­да се ча­мац са ли­тван­ским и ру­ским го­сти­ма у ју­ ну ове го­ди­не пре­вр­нуо у на­бу­ја­лој Та­ри, ски­пе­ри су, иако су ти­ме угро­зи­ли соп­стве­ну без­бед­ност, не ча­се­ћи кре­ну­ли чам­ ци­ма да спа­са­ва­ју ту­ри­сте.

36

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

они уче­сни­ци­ма одр­же кра­так курс о ко­ри­шће­њу опре­ме и на­чи­ну по­на­ша­ња на ре­ци. Ми­лан Ру­ди­нац из Фо­че, ко­ји кр­ста­ри Та­ром и Дри­ном већ де­се­так го­ди­на, а и су­о­сни­вач је кам­па „Ди­вља ри­је­ка“, ка­же да је основ­на бри­га ски­пе­ ра без­бед­ност го­сти­ју. Нео­пх­ од­но је да и уче­сни­ци спу­ста има­ју свест о мо­гу­ ћим опа­сно­сти­ма, да ко­ри­сте за­штит­ну опре­му (ка­ци­гу, си­гур­но­сни по­јас, нео­ прен­ско оде­ло и чи­зме), као и да слу­ша­ју упут­ства ски­пе­ра. Ре­ка је не­пред­ви­ди­ва и хи­ро­ви­та и тре­ба је по­што­ва­ти, а пре­ те­ра­но и нео­сно­ва­но са­мо­по­у­зда­ње не­ ис­ку­сних мо­же са­мо до­ве­сти до не­сре­ће. Та­ко се до­го­ди­ло да је у ју­лу мла­дић из Цр­не Го­ре, због не­по­што­ва­ња про­пи­са о без­бед­но­сти, стра­дао у бр­за­ци­ма Та­ре то­ком спу­ста. ПО­СА­ДА СА ЧЕ­ТИ­РИ КОН­ТИ­НЕН­ТА Ски­пе­ри из Фо­че ни­с у обич­ни аван­ ту­ри­сти, већ и ве­о­ма хра­бри мом­ци ко­ ји љу­ди­ма при­ска­чу у по­моћ кад год је она по­треб­на. Они о то­ме, ме­ђу­тим, не же­ле мно­го да го­во­ре. Ћу­тљи­ви и ћу­ дљи­ви, као ре­ка ко­ју то­ли­ко во­ле, ср­ца ве­ли­ког као пла­ни­не ко­је их окру­жу­ју, сва­ка из­го­во­ре­на реч је не­ко­ли­ко пу­та про­ми­шље­на и од­ме­ре­на. Ни­че­га су­ви­ ше. Про­фит ов­де ни­је ме­ри­ло успе­ха, ни­ти раз­лог због ко­га се они ба­ве овим по­слом.

– Же­лео сам да љу­ди ко­ји до­ђу ов­де ви­де све ово мо­јим очи­ма, на на­чин на ко­ји ја то ви­дим – ка­же Ру­ди­нац. Не го­во­ри мно­го, али је до­вољ­но по­ сма­тра­ти ка­ко ру­ком до­ди­ру­је ре­ку док се­ди у чам­цу, ка­ко ску­пља сва­ку пра­зну кон­зер­ву, пла­стич­ну фла­шу или опу­шак, ко­је су не­ки прет­ход­ни по­се­ти­о­ци ола­ко ба­ци­ли на оба­лу ре­ке, не раз­ми­шља­ју­ћи шта чи­не, ка­ко их па­жљи­во ста­вља у ке­ су у чам­цу, с ка­квом љу­ба­вљу по­сма­тра др­ве­ће и сте­не, с ка­квим по­што­ва­њем се од­но­си пре­ма сва­ком, и нај­ма­њем и на­ из­глед нај­бе­зо­па­сни­јем бр­за­ку. По­ди­жу­ћи свој камп, бун­га­ло­ве од др­ве­та и ку­ћи­це по узо­ру на ста­ре срп­ ске, гра­дио је ме­ђу др­ве­ћем, тру­де­ћи се да ни­јед­но ста­бло не по­ме­ри. Она ко­ја ни­ка­ко ни­с у мо­гла да оста­ну на ме­сту где су ни­кла, пре­са­ђи­вао је у бли­зи­ни. И он­да, на­јед­ном, сви осе­те ка­ко за­ и­ста по­сма­тра­ју свет око се­бе ње­го­вим

SRPSK A  No 12-13  2015

37

Љ У­Д И

38

И

В О­Д Е

/

P E O P L E

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

A N D

W A T E R S

SRPSK A  No 12-13  2015

39

Љ У­Д И

40

И

В О­Д Е

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Из­уз­ е­тан еко­ло­шки ре­зер­ват Ка­њон Та­ре, ду­би­не 1.337 ме­та­ра, нај­ду­бљи је у Евро­пи и дру­ги у све­ту, по­сле Ве­ли­ког ка­њо­на ре­ке Ко­ло­ра­до. Го­ди­не 1977. слив Та­ре увр­шћен је у про­грам UNE­SCO-а „Чо­век и би­ ос­фе­ра“ као из­у­зе­тан еко­ло­шки ре­зер­ват. У по­след­њих 29 ки­ ло­ме­та­ра свог то­ка, Та­ра је при­род­на гра­ни­ца из­ме­ђу Срп­ске и Цр­не Го­ре, док по­след­њих 18 ки­ло­ме­та­ра ове ре­ке, пре не­го што се са Пи­вом спо­ји у Дри­ну, има­ју пре­ко 20 бр­за­ка и нај­у­ збу­дљи­ви­ји су за раф­тинг.

очи­ма, ка­ко је при­ро­да у њи­ма и они у њој и ка­ко не по­сто­ји гра­ни­ца ко­ја их де­ли. Ка­ко је све јед­но. И Ми­лан зна да је ус­пео да за је­дан дан ма­кар јед­ног чо­ве­ка на­у­чи да по­сма­тра свет око се­бе ње­го­вим очи­ма.

– Љу­ди до­ла­зе са свих стра­на све­ та – ка­же. – Јед­ном смо за­кљу­чи­ли да ше­сто­чла­ну еки­пу, ко­ју смо са­ ста­ви­ли за спуст, чи­не љу­ди са че­ти­ ри кон­ти­нен­та: са Но­вог Зе­лан­да, из Бра­зи­ла, Ру­си­је и Не­мач­ке. „Ди­вља ри­је­ка“ је ско­ро на са­мој оба­ли Дри­не, не­ко­ли­ко де­се­ти­на ме­ та­ра од во­де. По сун­ча­ном да­ну, бо­ је Дри­не се пре­ли­ва­ју од нај­леп­ших ни­јан­си зе­ле­не, тир­ки­зне, до пла­ве. Иако је бр­за, во­до­стај је ни­зак, чи­ни се да је пи­то­ма и да је се не тре­ба бо­ја­ти. Тек у су­мрак, кад сун­це за­ ђе за пла­ни­ну и во­да до­би­је там­ну бо­ју, во­до­стај по­ста­не ви­ши, а ху­ ча­ње све ја­че, осе­ти се ње­на пра­ва моћ и сна­га. Чо­век схва­та ко­ли­ко је за­пра­во си­ло­ви­та и опа­сна та ре­ка по­ред ко­је су на­ши ста­ри од­ра­ста­ли, ура­ња­ли се у ње­не во­де и пе­ва­ли јој, мно­ги у њој и окон­ча­ли свој жи­вот. А ка­да пад­не ноћ, по­сле спу­ста, у кам­пу, кад се при­ро­да сми­ри и го­сти кре­ну на по­чи­нак, Дри­на сво­јим ху­ ча­њем пе­ва успа­ван­ку. Пред ве­ли­чан­стве­ним при­зо­ри­ ма ка­њо­на Та­ре, Дри­не и пла­ни­на ко­је их окру­жу­ју, чо­век мо­же да раз­ ми­шља о то­ме ко­ли­ко је ма­лен пред моћ­ном при­ро­дом, а мо­же и да не раз­ми­шља ни о че­му, да пу­сти низ бр­зу во­ду све што га му­чи, да це­ло те­ло на­пу­ни ми­ри­сним пла­нин­ским ва­зду­хом и да се та­ко опо­ра­вљен вра­ти у сва­ко­дне­ви­цу, с Дри­ном у ко­си, плу­ћи­ма пре­пу­ним ки­се­о­ни­ка, ср­цем пре­пу­ним љу­ба­ви и огром­не же­ље да се убр­зо по­но­во вра­ти.  SRPSK A  No 12-13  2015

41

Љ У­Д И

42

И

В О­Д Е

/

P E O P L E

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

A N D

W A T E R S

SRPSK A  No 12-13  2015

43

Х О Д О Ч А Ш Ћ А „НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА” НА СВЕТОЈ ГОРИ: МАНАСТИР ХИЛАНДАР

Небески престо вечне Србије Пи­ше: Ми­шо Ву­јо­вић

44

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

SRPSK A  No 12-13  2015

45

Х О Д О Ч А Ш Ћ А Хи­лан­дар се пр­ви пут по­ми­ње 1076. го­ди­не као за­пу­сте­ли грч­ки ма­на­стир Хи­лан­да­ри­он у Милејама (део Све­те Го­ре). Ме­ђу­тим, прет­по­ста­вља се да је кти­тор и осни­вач пр­во­бит­ног Хи­лан­да­ра, ско­ро 100 го­ди­на ра­ни­је, око 985. го­ди­не, био све­то­гор­ски мо­нах Ге­ор­ги­је Хи­лан­да­ри­ос. У про­тат­ским спи­си­ма 1169. ме­ђу пот­пи­сни­ци­ма го­ди­шњег ак­та на­ла­зи име хи­лан­дар­ског игу­ма­на Ге­ра­си­ма, што указује да је три­де­се­так го­ди­на пре до­ла­ска Све­тог Са­ве и Све­тог Си­ме­о­на (1197) у манастиру жи­ве­ло мо­на­шко брат­ство

З

у­ба­то де­цем­бар­ско сун­це уми­ва­ло се у шампањском пе­ну­ша­њу та­ла­са ко­ је је иза се­бе оста­вљао „Аги­ос Пан­ те­леј­мон”, ис­пло­вља­ва­ју­ћи из Уранополиса ка Даф­на­ма, глав­ном при­ста­ни­шту је­ди­не мо­на­шке др­жа­ве на све­т у. За ве­ли­ком ла­ ђом ле­те­ло је ја­то га­ле­бо­ва, као снег бе­лих, иш­че­ку­ју­ћи мр­ви­це хра­не ко­је су им са бро­да ба­ца­ли мо­на­си и хо­до­ча­сни­ци. Пре де­се­так го­ди­на свет је об­и­шла фо­то­гра­фи­ ја све­то­гор­ског цр­но­ри­сца ко­ме са дла­на на брод­ској кр­ми, у бри­шу­ћем ле­т у, бе­ли га­леб узи­ма пар­чи­ће хле­ба. И овог ју­тра бе­ла еска­дри­ла раз­ве­ја­на у стрел­це ло­ви­ла је пр­ви ју­тар­њи оброк. Уранополис, или Не­бе­ски град, ве­ко­ ви­ма је пред­ста­вљао лу­ку и ка­пи­ју мо­ на­шке др­жа­ве. Оти­снут у оази перивоја Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, оди­сао је не­сва­ ки­да­шњим ми­ром. И ју­тар­ња вре­ва пред укр­ца­ва­ње на ла­ђе ко­је су пло­ви­ле ка Све­тој Го­ри има­ла је не­ку мо­ли­тве­ну хар­ мо­ни­ју. Осам­де­се­тих го­ди­на XX ве­ка, ово ри­бар­ско ме­ста­шце, због сма­раг­дне би­ стри­не мо­ра, пе­ско­ви­тих пла­жа и бли­зи­не Све­те Го­ре Атон­ске, по­ста­ло је атрак­тив­

Ми­ро и ло­за Све­тог Си­ме­о­на На­кон упо­ко­је­ња 13. фе­бру­а­ра (по ста­ром ка­лен­да­ру) 1200. го­ди­не, Све­ти Си­ме­он је са­хра­њен на ју­жној стра­ни ма­на­сти­ра, где мо­на­си и хо­до­ча­сни­ци це­ли­ва­ју ње­гов гроб. Осам го­ди­на ка­сни­је, због су­ко­ба Си­ме­о­но­вих/Не­ма­њи­них си­но­ва Ву­ка­на и Сте­фа­на, Све­ти Са­ва је од­лу­чио да оче­ве мо­шти пре­не­се у Ср­би­ју ка­ко би над њи­ма из­ми­рио за­ва­ђе­ ну бра­ћу. Из све­тих мо­шти­ју по­те­кло је све­то ми­ро, ко­је је те­кло још не­ко­ли­ко да­на из са­мог све­ти­те­ље­вог гро­ба. Пре пет­на­е­стак го­ди­на срп­ски све­ште­ник из Хо­лан­ди­је Во­ји­слав Бил­би­ја, чо­век не­ве­ро­ват­ног да­ра, из­лио је сре­бре­ни сар­ ко­фаг за гроб Све­тог Си­ме­о­на Ми­ро­то­чи­вог. На­кон пре­но­са све­ти­те­ље­вих мо­шти, из гро­ба је ни­као чо­кот ви­но­ве ло­зе чи­ји пло­до­ви и да­нас по­ма­жу не­плод­ним ро­ди­те­љи­ма да до­би­ју по­том­ство. Хи­лан­дар­ски ме­тох Ка­ко­во, на до­мак Је­ри­со­са, ко­ји се про­сти­ре на не­ко­ли­ко де­се­ти­на хек­та­ра, по­клон је тур­ског бе­га ко­ме је гро­жђе Све­тог Си­ме­о­на по­мо­гло да до­би­је на­ след­ни­ка.

46

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

на ту­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја. Гра­дић ко­јим до­ми­ни­ра ку­ла-осма­трач­ни­ца оста­је иза нас. Пло­ви­мо дуж оба­ле, об­ра­сле сит­ним ра­сти­њем и ма­сли­ња­ци­ма. На са­мо не­ко­ ли­ко ки­ло­ме­та­ра од Ура­но­по­ли­са по­чи­ње те­ри­то­ри­ја мо­на­шке др­жа­ве. На па­ди­на­ ма по­лу­о­стр­ва оста­ци ма­њих мо­на­шких за­јед­ни­ца ски­то­ва и ис­по­сни­ца. „За­ми­сли­те да­нас пле­ми­ћа ко­ји се од­ ри­че ве­ли­ке зе­маљ­ске мо­ћи, ски­да са се­бе сви­лу и ка­ди­фу и огр­ће се си­ро­ма­штвом мо­на­шког по­стри­га, из ко­га ће се ус­пра­ ви­ти и ду­хов­но про­гле­да­ти срп­ски на­род”, као за се­бе го­во­ри Дра­ган То­мић, је­дан од ве­ћих при­ло­жни­ка све­тог Хи­лан­да­ра. ДА ЗАБОЛИ ДО КОСТИ Леп де­цем­бар­ски дан раз­ба­цао је не­ ко­ли­ко ри­бар­ских бро­ди­ћа, по пла­вој пу­ чи­ни. „Је­ра мо­ни Хи­лан­да­ри”, брод­ски раз­ глас на­ја­вљу­је пут­ни­ци­ма да се при­пре­ме за ис­кр­ца­ва­ње. На хи­лан­дар­ском ме­то­ху Јо­ва­ни­ца при­ста­је брод. То је пр­ва ста­ни­ца од Ура­но­по­ли­са до Даф­ни. На за­пу­сте­лом ма­на­стир­ском има­њу отац Пан­те­леј­мон, ро­ђе­ни Не­мац, ко­ји је пре два­де­се­так го­ ди­на при­мио пра­во­сла­вље, за са­мо не­ко­ ли­ко го­ди­на ус­пео је да об­но­ви за­пу­сте­лу ма­на­стир­ску ар­са­ну (при­ста­ни­ште), ко­ нак, ви­но­град, ма­сли­ња­ке. Швап­ска мар­ љи­вост, ка­ко је го­во­рио по­кој­ни ста­рац Ми­тро­фан Хи­лан­да­рац, за крат­ко вре­ме је од за­пу­ште­ног при­ста­ни­шта на све­то­ гор­ској оба­ли на­чи­ни­ла ма­ли рај. Не­ко­ли­ко сто­ти­на ме­та­ра из­над Јо­ва­ ни­це, до­че­ку­је нас бе­ли по­кри­вач, не та­ко чест у ово до­ба го­ди­не. Има га на не­ким ме­сти­ма и по­ла ме­тра. Ста­ри вој­ни „пин­ цга­у­ер”, у ко­ме се ве­ћи­на нас по­след­њи пут во­зи­ла у вој­сци, успе­шно са­вла­да­ва и сне­жне на­но­се. За два­де­се­так ми­ну­та пре­ла­зи­мо на дру­гу стра­ну пр­ста. У жи­ во­пи­сним, шу­мо­ви­тим Ми­ле­ја­ма, сме­ штен је Хи­лан­дар.

SRPSK A  No 12-13  2015

47

Х О Д О Ч А Ш Ћ А

48

/

P I L G R I M A G E

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

SRPSK A  No 12-13  2015

49

Х О Д О Ч А Ш Ћ А

50

/

P I L G R I M A G E

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

„Да Ср­би­ма бу­де на веч­ни по­клон”, за­пи­сао је 1198. ви­зан­тиј­ски цар Алек­сеј III Ан­ђел у хри­со­ву­љи ко­јом Хи­лан­дар и Ми­ле­је да­ру­је ве­ли­ком жу­па­ну Сте­фа­ну Не­ма­њи и ње­го­вом си­ну, мла­дом мо­на­х у Са­ви. За­ста­је­мо на уз­ви­ше­њу из­над Хи­лан­ да­ра. Два­на­е­стог мар­та 2004. са тог истог ме­ста фо­то­гра­фи­сао сам остат­ке ма­на­ стир­ског зда­ња из ко­јих је још ку­љао дим. Да­нас, не­бо над све­тим ма­на­сти­ром па­ ра­ју огром­ни гра­ђе­вин­ски кра­но­ви. Иако око­ван ске­ла­ма и ме­тал­ним кон­струк­ци­ ја­ма, све­ти манастир сво­јом мо­ну­мен­тал­ но­шћу под­се­ћа на не­ка­да­шњу моћ јед­ног на­ро­да и ње­го­ве др­жа­ве. У мар­т у 2004. го­ди­не де­си­ла су се два тра­гич­на до­га­ђа­ ја. По­жар у Хи­лан­да­ру и по­гром на Ко­ сме­т у. У јед­ном тре­нут­ку смо ве­ро­ва­ли да ће нас хи­лан­дар­ски и ко­смет­ски огањ пре­ну­ти, да ће нас осве­сти­ти га­реж та­пи­ ја ко­је до­го­ре­ва­ју. И овог пу­та, док смо про­ла­зи­ли кроз не­так­ну­ти ка­ме­ни улаз у ма­на­стир, на­ви­ра­ла су иста пи­та­ња. Да ли је ве­ко­ве мо­гла да про­гу­та јед­на пу­ко­ти­на на дим­ња­ку или су кроз ту пу­ ко­ти­ну сук­ну­ла не­ка дру­га, на­ша, ен­дем­ ска на­пр­сну­ћа? Ни­је ли ма­ло чуд­но да та­ко ла­ко го­ри Хи­лан­дар? Да бло­ки­ра­ју пум­пе, не­ста­не стру­ја, да не уз­ле­те ка­на­де­ри, да при­дре­ ма­ју ва­тро­га­сци? Ни­с у ли ан­ге­ли, као и у отаџ­би­ни, оти­шли на го­ди­шњи од­мор или су се умо­ри­ли од срп­ског во­је­ва­ња, од би­та­ка у ко­ји­ма са­ми се­бе по­бе­ђу­је­мо, да би се по­том ка­ја­ли за не­по­чин­ства ко­ ја је­смо и ко­ја ни­смо по­чи­ни­ли? Мо­на­си су све­до­чи­ли да се код па­ра­ кли­са Све­тог Са­ве не­ка си­ла са ог­њем бо­ ри­ла. Мо­жда је Све­тац хтео да га уга­си, али се пре­до­ми­слио, пу­стио је да за­бо­ли до ко­сти. Да оста­не ожи­љак за опо­ме­ну. Ни игу­ма­ни­ја хи­лан­дар­ска, Бо­го­мај­ка са три ру­ке, ни­је по­ди­гла сво­ју тре­ћу све­ моћ­ни­цу. Али ни Све­ти ни За­штит­ни­ца ни­с у до­пу­сти­ли да пла­мен до­пре до Ми­ лу­ти­но­ве за­ду­жби­не, с Ла­за­ре­вом при­ пра­том у ко­јој с оре­о­лом све­тли Оби­ли­ ће­ва бе­смрт­на жер­тва. ИЗВОР, РАСАДНИК, ВРХ Ма­на­стир Хи­лан­дар кроз ве­ко­ве је де­лио суд­би­ну срп­ског на­ро­да. У вре­ме мо­ћи срп­ске сред­њо­ве­ков­не др­жа­ве, Хи­ лан­дар је зра­чио свом сво­јом сна­гом, као

духовни све­ти­о­ник, пр­ви уни­вер­зи­тет, нај­ве­ћа умет­нич­ка ра­ди­о­ни­ца, ра­сад­ник ду­хов­ни­ка и ми­си­о­на­ра… Сво­ме ота­че­ству у на­сле­ђе је оста­вио не­про­цен­љи­ву ри­зни­цу, ка­кву има­ју са­мо ве­ли­ки на­ро­ди. А Ср­би су за­хва­ љу­ју­ћи Хи­лан­да­ру, али и оста­лим за­ду­ жби­на­ма, пре све­га сред­њо­ве­ков­ним, це­ло­куп­ној свет­ској кул­т ур­ној ри­зни­ци по­да­ри­ли не­мер­љи­ву ба­шти­ну, ко­ја је да­нас, на Ко­сме­т у, на уда­ру не­ких но­вих за­шти­ће­­них ван­да­ла. Кроз исто­ри­ју, као и ве­ћи­на на­ших сред­њо­ве­ков­них све­ти­ња, че­сто је би­вао пу­сто­шен, ра­за­ран, па­љен… Од по­ха­ра и ог­ње­ва је­ди­но је оста­ла не­так­ну­та Ми­ лу­ти­но­ва цр­ква, са­гра­ђе­на на ру­ше­ви­на­ ма ста­ре Не­ма­њи­не, ко­ја је опет зи­да­на на оста­ци­ма опу­сто­ше­ног Хи­лан­да­ри­је­ вог хра­ма. Хи­лан­дар је ра­за­ран у гу­сар­ ским пљач­ка­шким по­хо­ди­ма, стра­дао је у земљотресима, најјачи се де­сио 1585. го­ди­ не, ка­да је сру­ше­на ве­ћи­на хи­лан­дар­ских пиргова (ку­ла). У не­ко­ли­ко ка­та­стро­фал­ них по­жа­ра не­ста­ло је огром­но на­сле­ђе. Нај­ви­ше бла­га су про­гу­та­ли по­жа­ри из 1722. и 1776. го­ди­не. Би­ло је ру­ше­ња да би по­стао ве­ћи, про­стра­ни­ји, моћ­ни­ји. Хи­лан­дар је не­ко­ли­ко ве­ко­ва био огле­да­ло мо­ћи срп­ских вла­да­ра. На ње­му се од­сли­ка­ва­ла сна­га Ср­би­је. Краљ Ми­лу­тин је сру­шио ма­лу цр­кву ко­ју су са­гра­ди­ли Све­ти Си­ме­он и Са­ва. Сред­њо­ве­ков­на срп­ска вла­сте­ла гра­ди­ла је ов­де цр­кви­це-па­ра­кли­се, узи­ђу­ју­ћи се­ бе и сво­је по­том­ство у не­про­ла­зност Хи­

Мо­ли­тва за Ес­финг­мен Кра­јем осам­де­се­тих го­ди­на XX ве­ка грч­ки ма­на­стир Ес­ финг­мен је, због ди­ја­ло­га ва­се­љен­ског па­три­јар­ха Вар­то­ло­ме­ ја са Па­пом, до­шао у отво­ре­ни су­коб са Ца­ри­град­ском па­три­ јар­ши­јом, под чи­јом је не­по­сред­ном ју­рис­дик­ци­јом Све­та Го­ра. Ма­на­стир Ес­финг­мен, чи­ји зи­лот­ски мо­то гла­си „Пра­во­сла­вље или смрт”, обуставио је све кон­так­те и от­ка­зао по­слу­шност Ва­ се­љен­ској па­три­јар­ши­ји, пре­ки­нув­ши да на све­тим ли­тур­ги­ја­ ма по­ми­ње па­три­јар­ха ва­се­љен­ског. Из Ца­ри­гра­да су по­сла­ли епи­ско­па да уми­ри по­бу­ње­не мо­на­хе. Ес­финг­мен­ци су у по­ла но­ћи „от­ка­за­ли гостопримство” ца­ри­град­ском владици, ко­ји је уто­чи­ште на­шао у обли­жњем Хи­лан­да­ру, за чи­је се ма­ло­број­ но брат­ство го­во­ри­ло да је на­кло­ње­но ста­во­ви­ма са­бра­ће из су­сед­ног ма­на­сти­ра. Хи­лан­дар­ци су ср­дач­но, зво­ни­ма, до­че­ка­ ли не­на­ја­вље­ног го­ста. На­кон ли­тур­ги­је, ца­ри­град­ски епи­скоп, за­хва­љу­ју­ћи се про­и­гу­ма­ну Ни­ка­но­ру за до­бро­до­шли­цу, она­ ко ус­пут је при­ме­тио да хи­лан­дар­ци, иако по­ми­њу ва­се­љен­ ског па­три­јар­ха, ипак по­др­жа­ва­ју ес­финг­мен­це. „Па­три­јар­ха по­ми­ње­мо, а мо­ли­мо се за на­шу бра­ћу из Ес­ финг­ме­на”, од­го­во­рио је ста­рац Ни­ка­нор.

SRPSK A  No 12-13  2015

51

Х О Д О Ч А Ш Ћ А

Зво­на „Шта ће зво­на пра­зној ате­и­стич­кој ду­ши?” пи­тао је про­ и­гу­ма­на Мој­се­ја, мла­ди је­ро­мо­нах Ам­фи­ло­хи­је, та­да док­то­ рант у Ати­ни, по­ма­ло гне­ван због до­че­ка ко­му­ни­стич­ког ам­ ба­са­до­ра Пе­ка Дап­че­ви­ћа у Хи­лан­да­ру. „Не­мој да се љу­тиш, оче Ам­фи­ло­хи­је. Ни­ко од нас не зна шта чи­ја ду­ша но­си и шта та зво­на у њој мо­гу да на­ђу. Ни­смо ми зво­ни­ли ње­му у сла­ву, већ с на­дом да ће та зво­на не­што про­бу­ди­ти у ње­го­вој пра­зној ду­ши”, од­го­во­рио је бла­го ста­ рац Мој­сеј.

Хиландарски монаси Митрофан, Кирило и Милутин

52

лан­да­ра. Он има по­себ­но ме­сто у ду­ши сва­ког пра­во­слав­ног Ср­би­на. Мно­ги­ма је за­у­век остао нео­ства­рен сан да по­хо­де „Би­је­ли Ви­лен­дар у Го­ри Све­тој”. Да­нас у Хи­лан­да­ру, осим гра­ђе­вин­ ских ра­до­ва ко­ји су у пу­ном је­ку и прет­ по­ста­вља се да ће би­ти за­вр­ше­ни до 2013. го­ди­не, тра­је и об­но­ва ма­на­стир­ ског брат­ства. Хи­лан­дар­ски мо­на­си су ка­та­стро­фал­ни по­жар при­ми­ли мир­но, по­ја­ча­ва­ју­ћи рев­ност и мо­ли­тву. Пр­ви епи­троп отац Ме­то­ди­је на­гла­ша­ва да је ду­хов­на об­но­ва ма­на­сти­ра у пу­ном је­ку и да ће она уда­ри­ти ја­че те­ме­ље и удах­ну­ ти но­ву сна­гу овој све­ти­њи. „Од Дру­гог свет­ског ра­та у ма­на­стир­ ско брат­ство је нај­број­ни­је. У Хи­лан­да­ ру да­нас жи­ви и Бо­гу се мо­ли 40 мо­на­ха и ис­ку­ше­ни­ка. Брат­ство је под­мла­ђе­но,

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

што да­је но­ву сна­гу и на­ја­вљу­је не­ка бо­ ља вре­ме­на и за Хи­лан­дар и отаџ­би­ну”, ка­же отац Ме­то­ди­је, на чи­јим мла­дим пле­ћи­ма по­чи­ва ве­ли­ка об­но­ва древ­не све­ти­ње. По­след­њих го­ди­на тик уз ма­на­стир ни­кло је пре­ле­по зда­ње ко­на­ка и го­сто­ прим­ни­це, са­зи­да­на је но­ва пе­ка­ра у ко­јој мо­нах Ми­лу­тин пе­че нај­бо­љу мо­на­шку по­га­чу. „Све­ти Си­ме­он је ство­рио моћ­но цар­ ство, али је тек про­гле­да­лим ду­хов­ним очи­ма спо­знао сву бесмисленост и тру­ ле­жност ово­зем­них мо­ћи, и за­пу­тио се за нај­мла­ђим си­ном, мо­на­хом Са­вом”, ка­же мо­нах Ми­лу­тин, по­ка­зу­ју­ћи на чо­кот ви­ но­ве ло­зе из­ни­кле из мироточивог гро­ба, на­кон што је Све­ти Са­ва од­нео оче­ве мо­ шти да над њи­ма ми­ри за­ва­ђе­ну бра­ћу. Отац и Син, Све­ти Са­ва и Све­ти Си­ ме­он ни­с у слу­чај­но ода­бра­ли Све­т у Го­ру – Пе­ри­вој Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, за мо­на­ шки под­виг, ко­јим по­чи­ње хо­ри­зон­тал­но и вер­ти­кал­но тра­ја­ње срп­ског ро­да. „Све­та Го­ра је цар­ство без кру­не, др­ жа­ва без вој­ске, зе­мља без же­на, бо­гат­ ство без нов­ца, му­дрост без шко­ле, ку­хи­ ња без ме­са, мо­ли­тва без пре­стан­ка, ве­за са не­бе­си­ма без пре­ки­да, сла­во­пој Хри­ сту без умо­ра, смрт без жа­ље­ња”, пе­вао јој је Све­ти Вла­ди­ка Николај Жич­ки. 

SRPSK A  No 12-13  2015

53

С Л О Б О Д А БЛИЖИ СЕ СТОГОДИШЊИЦА ОД ПРО­БО­ЈА СО­ЛУН­СКОГ ФРОН­ТА И ОСЛО­БО­ЂЕ­ЊА СР­БИ­ЈЕ У ПР­ВОМ СВЕТ­СКОМ РА­ТУ

Ју­на­ци, на­пред у Отаџ­би­ну

54

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

„Хе­рој­ским си­но­ви­ма Ср­би­је, Фран­цу­ске, Ита­ли­је, Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и Грч­ке ко­ји су се, вер­ни за­ве­шта­њи­ма сво­јих пре­да­ка, бо­ри­ли на овим ме­сти­ма и па­ли за сло­бо­ду и за свет­ски мир 1916–1918.” Та­ко пи­ше на бе­лом мер­мер­ном спо­ме­ни­ку у По­ли­ка­стру, у Грч­кој, је­да­на­ест ки­ло­ме­та­ра од њене северне гра­ни­це, где ће и овог сеп­тем­бра би­ти обе­ле­же­на го­ди­шњи­ца епо­пе­је ко­јом је од­лу­чен ис­ход Пр­вог свет­ског ра­та

Пи­ше: Бане Велимировић

SRPSK A  No 12-13  2015

55

С Л О Б О Д А Пи­том­ци Вој­не ака­де­ми­је из Бе­ог­ра­да на Срп­ском вој­нич­ком гро­бљу у Со­лу­ну

Н

ај­пре се у Ев­зо­ни­ју пре­ђе гра­ ни­ца. Име тог ме­ста на грч­ком и зна­чи гра­ни­чар. За­тим се ауто­ пу­тем ка ју­гу во­зи је­да­на­ест ки­ло­ме­та­ ра. Ту, у бли­зи­ни ва­ро­ши По­ли­ка­стро, пе­де­сет де­вет ки­ло­ме­та­ра пре Со­лу­на, нат­пис на ве­ли­кој та­бли оба­ве­шта­ва: Спо­ме­ник рат­ни­ци­ма па­лим на Ма­ке­ дон­ском фрон­ту 1915–1918. из Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, Фран­цу­ске, Грч­ке, Ита­ли­је, Ср­би­је. Име сва­ке зе­мље ис­пи­са­но је на ње­ном из­вор­ном пи­сму; Ср­би­ја, да­бо­ме, пи­ше ћи­ри­ли­цом. Скре­ће­мо и не­ас­фал­ти­ра­ним пу­тем ко­ји за­ви­ја увис сти­же­мо до не­ве­ли­ке цр­кве на вр­х у бр­да. Крај ње, са ис­точ­ не стра­не, ве­ли­ки крст се ди­же у не­бо, ско­ро дво­стру­ко ви­ши од са­мог зда­ња хра­ма. Ода­тле, по­глед се пру­жа да­ле­ко у рав­ни­цу ко­ја се про­те­же све до мо­ра. Пе­де­се­так ме­та­ра ни­же, на чу­ве­ној ко­ ти 104, по­диг­нут је спо­ме­ник хе­ро­ји­ма Со­лун­ског фрон­та из пет са­ве­знич­ких зе­ма­ља. На­ла­зи се на по­ста­мен­т у пе­то­ у­га­о­не осно­ве, са ка­ме­ном бук­ти­њом на вр­ху. На­пра­вљен је од бе­лог мер­ме­ра. На сва­кој од пет стра­на на­ла­зи се грб јед­не од са­ве­знич­ких зе­ма­ља и нат­пис на ње­ном је­зи­ку: „Хе­рој­ским си­но­ви­ма Ср­би­је, Фран­ цу­ске, Ита­ли­је, Ве­ли­ке Бри­та­ни­је и Грч­ ке ко­ји су се, вер­ни за­ве­шта­њи­ма сво­јих пре­да­ка, бо­ри­ли на овим ме­сти­ма и па­ли за сло­бо­ду и за свет­ски мир 1916–1918.” Ова­кав нат­пис на срп­ском је­зи­ку је на се­вер­ној стра­ни, из­ме­ђу грч­ког на за­пад­ној и ита­ли­јан­ског на ис­точ­ној, упра­во окре­нут пре­ма Ср­би­ји. Та­мо где су би­ле окре­ну­те и очи срп­ских хе­ро­ја и му­че­ни­ка ка­да су пре тач­но 90 го­ди­на из ових рав­ни­ца, не­што за­пад­ни­је одав­ де, кре­ну­ли у про­бој ка­кав ни­је упам­ћен у европ­ској исто­ри­ји ра­то­ва­ња. Ра­спон од сим­бо­лич­не ко­те 104, где се на­ла­ зи­мо, до ко­те 2.525 на Кај­мак­ча­ла­ну, и

Штам­па „Ср­би, оја­ча­ни ја­ким кон­ти­ген­том Ју­го­сло­ве­на, пот­пу­но су из­ме­ни­ли це­лу си­ту­а­ци­ју на Бал­ка­ну”, из­ве­стио је лон­ дон­ски Тајмс на­кон про­бо­ја Со­лун­ског фрон­та. „По­бе­да на Бал­ка­ну до­сто­јан је так­мац оста­лим са­ве­знич­ким ус­пе­си­ма. Ср­би­ја, за ко­ју је Кај­зер ре­као да ви­ше не по­сто­ји, по­ка­за­ла је да је још жи­ва, и то још ка­ко жи­ва!” пи­ше Деј­ли меј. Деј­ли екс­прес, пак, ве­ли: „Ре­зул­тат тих по­бе­да ко­ји на­ро­чи­то пре­те­ же је да Ср­би по­бе­до­но­сно ула­зе у сво­ју зе­мљу, што ће још јед­ном учи­ни­ти да Аустри­ја за­дрх­ти од ове вој­ске.”

56

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

ни­за дру­гих ви­си­не пре­ко 2.000 ме­та­ ра, са­вла­дан је под те­шким бор­ба­ма, уз стра­хо­ви­те жр­тве. То је – да­нас зна­мо – од­лу­чи­ло Пр­ви свет­ски рат. На се­вер­ној стра­ни мер­мер­ног спо­ ме­ни­ка на ко­ти 104, из­над на­ве­де­них ре­чи, да­нас још увек сто­ји грб Со­ци­ја­ ли­стич­ке Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, са кла­сјем, вен­цем и пе­то­кра­ком зве­здом. Зе­мља ко­ ја је под­не­ла ту хе­рој­ску жр­тву не­ве­ро­ ват­них раз­ме­ра и из­ве­ла тај над­људ­ски под­ви зва­ла се Кра­ље­ви­на Ср­би­ја и њен грб из­гле­дао је дру­га­чи­је. Де­се­так ме­та­ра се­вер­но од овог обе­ ли­ска по­ста­вље­не су би­сте пред­сед­ни­ ка вла­да зе­ма­ља са­ве­зни­ца ко­је су уче­ ство­ва­ле у др­жа­њу и про­бо­ју Со­лун­ског фрон­та, кра­јем ле­та и по­чет­ком је­се­ни 1918. го­ди­не. Би­сте су та­ко­ђе од бе­лог мер­ме­ра, окре­ну­те ка обе­ли­ску и ка ју­гу. Гле­да­но ка њи­ма, с ле­ва на де­сно, од за­ па­да ка ис­то­ку сто­је: Ари­стид Бпиан (1863–1945), пр­ви ми­ни­стар Вла­де Фран­цу­ске и до­бит­ник Но­бе­ло­ве на­гра­де за мир. Ви­то­рио Ема­ ну­е­ле Ор­лан­до (1860–1952), пре­ми­јер Вла­де Кра­ље­ви­не Ита­ли­је. Елеф­те­ри­ос Ве­ни­зе­лос, пред­сед­ник Вла­де Грч­ке (на­ кон аб­ди­ка­ци­је про­не­мач­ког грч­ког кра­ ља Кон­стан­ти­на у ко­рист ње­го­вог дру­ гог си­на). Ни­ко­ла Па­шић (1845–1926), пред­сед­ник Вла­де Кра­ље­ви­не Ср­би­је. Деј­вид Лојд Џорџ (1863–1945), пр­ви ми­ ни­стар Ве­ли­ке Бри­та­ни­је. НА ФРОН­ТУ ВАС­КР­СЛЕ ВОЈ­СКЕ У сре­ди­шту пла­тоа на ко­јем су спо­ ме­ни­ци, од ста­за и ра­сти­ња на­пра­вљен је круг са упи­са­ним кр­стом. Док ла­га­но хо­да­мо пу­та­ња­ма ко­је су кра­ко­ви кр­ста, у гла­ви нам се, од­не­куд, чу­је не­по­зна­ти хук, тут­ња­ва, бор­бе­ни по­клич за­глу­шен екс­пло­зи­ја­ма. Жи­вот или филм, ова или не­ка дру­га ствар­ност, све­јед­но, чу­је­мо то у соп­стве­ној гла­ви. Хро­ни­ке на­во­де да је пре­ба­ци­ва­ње Срп­ске вој­ске са Кр­фа и из Ту­ни­са у Со­лун­ску лу­ку по­че­ло 12. апри­ла и да је углав­ном за­вр­ше­но до кра­ја ма­ја 1916. Иако не­до­вољ­но опо­ра­вље­на, са не­до­ вр­ше­ном ре­ор­га­ни­за­ци­јом, Срп­ска вој­ ска је под при­ти­ском са­ве­зни­ка мо­ра­ла у ва­тру пре вре­ме­на. Од не­ка­да­шњих 13 пе­ша­диј­ских ди­ви­зи­ја, по­сле гол­го­те у та­ми ал­бан­ских пла­ни­на, по­сле Ви­да и Пла­ве гроб­ни­це, обра­зо­ва­но је под ста­

SRPSK A  No 12-13  2015

57

С Л О Б О Д А

Би­сте пред­сед­ни­ка вла­да са­ве­знич­ких зе­ма­ља у По­ли­ка­стру

58

рим на­зи­ви­ма 6 но­вих. Фор­ма­циј­ски, ре­ор­га­ни­зо­ва­на Срп­ска вој­ска има­ла је три ар­ми­је, у сва­кој од њих по две ди­ви­ зи­је. Вр­хов­ни ко­ман­дант био је пре­сто­ ло­на­след­ник Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић, на­чел­ник шта­ба Вр­хов­не ко­ман­де ге­не­ рал Пе­тар Бо­јо­вић. Пр­вом ар­ми­јом (Мо­ рав­ска и Вар­дар­ска ди­ви­зи­ја) ко­ман­до­ вао је пу­ков­ник Ми­лош Ва­сић, Дру­гом ар­ми­јом (Шу­ма­диј­ска и Ти­моч­ка ди­ви­ зи­ја) вој­во­да Сте­па Сте­па­но­вић, Тре­ћом ар­ми­јом (Дрин­ска и Ду­нав­ска ди­ви­зи­ја) ге­не­рал Па­вле Ју­ри­шић Штурм. Бро­ја­ ла је 147.000 љу­ди, од то­га не­по­сред­но у рат­ним је­ди­ни­ца­ма 124.000. На фрон­т у ду­гом 450 ки­ло­ме­та­ра, од Ор­фан­ског за­ли­ва до Охрид­ског је­зе­ ра, би­ло је укуп­но 370.000 са­ве­знич­ких вој­ни­ка (уз 124.000 Ср­ба, 127.000 Фран­ цу­за, 119.000 Ен­гле­за). На­спрам њих, ли­ ни­ју фрон­та др­жа­ло је 350.000 Не­ма­ца и Бу­га­ра. У мар­т у 1917 – због гу­би­та­ка у бор­ба­ ма у је­сен прет­ход­не го­ди­не (ка­да је про­ би­је­на те­шка пла­нин­ска ли­ни­ја бу­гар­ске од­бра­не, осво­јен Кај­мак­ча­лан, осло­бо­ђен Би­тољ и фронт по­ме­рен 50 ки­ло­ме­та­ра на се­вер, пре но што ће у кал­ку­ла­ци­ја­ма са­ве­зни­ка офан­зи­ва би­ти об­у­ста­вље­на) SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

– пред­у­зе­та је но­ва из­ну­ђе­на ре­ор­га­ни­ за­ци­ја Срп­ске вој­ске. Фор­ми­ра­не су две ар­ми­је са по три ди­ви­зи­је, а за ко­ман­дан­ те су име­но­ва­ни вој­во­де Жи­во­јин Ми­ шић и Сте­па Сте­па­но­вић. СР­БИ КАО ОЛУ­ЈА Иако су ка њи­ма би­ле усме­ре­не мно­ге суб­вер­зив­но-про­па­ганд­не ак­тив­но­сти, чак и од стра­не са­мих са­ве­зни­ка, мо­рал Срп­ске вој­ске ни­чим ни­је мо­гао би­ти по­љу­љан. Зна­ли су да ни­с у ту да раз­ре­ ша­ва­ју не­ко так­тич­ко или стра­те­гиј­ско пи­та­ње, не­го суд­би­ну. А но­ви час суд­би­ не, ис­по­ста­ви­ло се да је то и онај пра­ви, куц­нуо је у ле­то 1918. Исто­ри­ча­ри су опи­са­ли по­ли­тич­ке, ди­пло­мат­ске, вој­не, оба­ве­штај­не и дру­ге игре из оног вре­ме­на. Пи­сци, на­ро­чи­то пи­сци уче­сни­ци, из­ван­ред­но и по­тре­сно су опи­са­ли бор­бе. Ако хо­ће­те за­и­ста да зна­те ка­ко је из­гле­дао тај рат и ко­ли­ки је под­виг то био, про­чи­тај­те Жи­вот чо­ ве­ка на Бал­ка­ну Ста­ни­сла­ва Кра­ко­ва (и На­ци­о­нал­на ре­ви­ја у овом бро­ју до­но­си је­дан од­ло­мак). Тај­не при­пре­ме за офан­зи­ву, на осно­ ву фран­цу­ско-срп­ског до­го­во­ра, по­че­ле

су у ју­ну 1918. Сре­ди­ште уда­ра тре­ба­ ло је да бу­де на срп­ском де­лу фрон­та, у обла­сти Ма­глен­ских пла­ни­на. „Ако Ср­ би пре­тр­пе не­у­спех, не­ка не ра­чу­на­ју на на­шу по­моћ за по­пра­вља­ње си­т у­а­ци­је”, упо­зо­рио је 9. сеп­тем­бра 1918. ге­не­рал Вил­сон, на­чел­ник бри­тан­ског ге­не­рал­ шта­ба, ко­ји се про­ти­вио офан­зи­ви. Убр­зо ће сви­ма би­ти ја­сно да се Ср­би у та­кву по­моћ ни­с у ни узда­ли. За по­че­ так на­па­да од­ре­ђен је 15. сеп­тем­бар. Три­ на­е­стог сеп­тем­бра уве­че на­чел­ник шта­ба Вр­хов­не ко­ман­де Срп­ске вој­ске вој­во­да Жи­во­јин Ми­шић из­дао је на­ред­бу сле­де­ ћег са­др­жа­ја: „Сви ко­ман­дан­ти, ко­ман­ди­ри и вој­ ни­ци тре­ба да бу­ду про­же­ти иде­јом: од бр­зи­не про­ди­ра­ња за­ви­си успех офан­зи­ ве. Та бр­зи­на је у исто вре­ме и нај­бо­ља га­ран­ци­ја про­тив из­не­на­ђе­ња од стра­не не­при­ја­те­ља, јер се њо­ме по­сти­же ра­ строј­ство не­при­ја­те­ља и пот­пу­на сло­бо­ да у на­шим деј­стви­ма. Тре­ба др­ско про­ ди­ра­ти, без по­чин­ка, до крај­њих гра­ни­ца људ­ске и коњ­ске сна­ге. У смрт, са­мо не стај­те! С не­по­ко­ле­бљи­вом ве­ром и на­ дом, ју­на­ци, на­пред у Отаџ­би­ну!” По­сле два­де­сет два са­та стра­хо­ви­те ар­ти­ље­риј­ске при­пре­ме, срп­ски на­пад

на бу­гар­ске и не­мач­ке по­ло­жа­је по­чео 15. сеп­тем­бра 1918. у 5.30. Оста­ло је исто­ри­ја ко­ју свак од нас мо­ра зна­ти и стал­но се под­се­ћа­ти. Име­ на, ди­ви­зи­је, под­ви­зи, ме­ста, да­т у­ми. са­ве­знич­ких Глав­но­ко­ман­ду­ју­ћи сна­га на Со­лун­ском фрон­т у фран­цу­ски мар­шал Фран­ше д’Епе­ре из­ве­стио је то­ ком сеп­тем­бар­ских бор­би сво­ју Вла­ду: „Опе­ра­ци­је се мо­ра­ју успо­ра­ва­ти, јер не­ма ко­му­ни­ка­ци­је за до­ста­вља­ње хра­не фран­цу­ским тру­па­ма ко­је на­пре­ ду­ју. Са­мо срп­ским тру­па­ма ни­с у по­ треб­не ко­му­ни­ка­ци­је, они као олу­ја иду на­пред.”

По­ли­ка­стро: Пи­том­ци Вој­не ака­де­ми­је из Бе­о­гра­да ода­ју по­част ју­на­ци­ма па­лим на Со­лун­ском фрон­ту

Жр­тве „Сво­је успе­хе Ср­би­ја је пла­ти­ла огром­ним жр­тва­ма. Це­ни се да је из­гу­би­ла 1.200.000 вој­них и ци­вил­них ли­ца, или 28 од­сто свог пред­рат­ног ста­нов­ни­штва, и да је пре­тр­пе­ла ма­те­ри­јал­ну ште­ту од око 6 ми­ли­јар­ди злат­них фра­на­ка, што је чи­ни­ло го­ то­во по­ло­ви­ну ње­ног на­ци­о­нал­ног бо­гат­ства. Она је у то­ку ра­ та мо­би­ли­са­ла пре­ко 700.000 вој­ни­ка, а до­че­ка­ла је за­вр­ше­так ра­та с ар­ми­јом од око 150.000 љу­ди, у ко­јој је би­ло око 20.000 до­бро­во­ља­ца из дру­гих ју­го­сло­вен­ских зе­ма­ља. У бор­ба­ма на Со­лун­ском фрон­ту и у то­ку по­след­ње офан­зи­ве по­ги­ну­ло је или умр­ло од за­до­би­је­них ра­на 9.303 вој­ни­ка и офи­ци­ра, а 6.020 је са­хра­ње­но на гро­бљу Зеј­тин­лик у Со­лу­ну.” (Др Пе­тар Опа­чић: Со­лун­ски фронт)

SRPSK A  No 12-13  2015

59

С Л О Б О Д А ТА­КО ЈЕ ОД­ЛУ­ЧЕН РАТ Че­ти­ри да­на ка­сни­је Срп­ска вој­ска је већ би­ла ду­бо­ко у до­ли­ни Вар­да­ра и пре­се­кла стра­те­шке ко­му­ни­ка­ци­је не­ при­ја­те­ља Ђев­ђе­ли­ја–Ско­пље и При­леп – Град­ско. Два­де­сет дру­гог сеп­тем­бра осво­јен је Кри­во­лак, 23. сеп­тем­бра Град­ ско (глав­но не­при­ја­тељ­ско скла­ди­ште на пру­зи Ско­пље–Со­лун), 25. сеп­тем­бра срп­ска Ко­њич­ка ди­ви­зи­ја ула­зи у Штип, 26. сеп­тем­бра за­у­зет је Ве­лес, дан ка­сни­ је срп­ска Ко­њич­ка ди­ви­зи­ја из­би­ја на бу­гар­ску гра­ни­цу и кре­ће ка Со­фи­ји. Обе срп­ске ар­ми­је на­сту­па­ју ко­му­ни­ ка­ци­јом Ку­ма­но­во – Кри­ва Па­лан­ка – Ћу­стен­дил. Тач­но 14 да­на на­кон за­по­ чи­ња­ња срп­ске офан­зи­ве, у ко­ју ће се са­ве­зни­ци укљу­чи­ти са пу­них 11 да­на за­ка­шње­ња, Бу­гар­ска је 29. сеп­тем­бра 1918. пот­пи­са­ла „кон­вен­ци­ју о при­мир­ ју”, што је прак­тич­ но са­мо дру­го име за ка­пи­т у­ла­ци­ју. Че­ твр­тог ок­то­бар­ског да­на њи­хов краљ и вр­хов­ни ко­ман­дант Фер­ди­нанд бе­жи из Бу­гар­ске. Не­мач­ки цар Ви­ љем II ша­ље те­ле­ грам бу­гар­ском кра­ љу: „Ше­зде­сет две хи­ ља­де срп­ских вој­ни­ ка од­лу­чи­ло је рат. Сра­мо­та!” Срп­ска вој­ска је 4. ок­то­бра у Вра­њу, 5. у Вла­ди­чи­ном Ха­ну. Нај­и­сту­ре­ни­је по­зи­ ци­је са­ве­зни­ка оста­ ле су пре­ко 180 ки­ ло­ме­та­ра иза! У зо­ру 13. ок­то­бра тру­пе Мо­рав­ске ди­ви­зи­је ула­зе у Ниш. Пр­вог но­вем­бра 1918, тач­но у 10 са­ти, вој­во­да Пе­ тар Бо­јо­вић на че­лу Ду­нав­ске ди­ви­зи­је сту­па у Бе­о­град. Та­ кав про­дор ни­је за­ бе­ле­жен у европ­ској исто­ри­ји ра­то­ва­ња. „На­лет Ср­ба на не­при­ја­те­ља, ко­ји је био уко­пан у сте­ну из­над њих, пред­ста­ вља је­дан од нај­сјај­ ни­јих под­ви­га у ово­ ме ра­т у”, за­пи­са­ће у

60

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

сво­јим ме­мо­а­ри­ма бри­тан­ски пре­ми­јер Лојд Џорџ, исти овај чи­ји лик у мер­ме­ ру гле­да­мо код По­ли­ка­стра, исти онај чи­ји на­чел­ник ге­не­рал­шта­ба 9. сеп­тем­ бра го­то­во пре­ти да Ср­би, ако зап­не, не мо­гу ра­чу­на­ти на њи­хо­ву по­моћ. Бри­тан­ски вој­ни пи­сац Лидл Харт: „Срп­ски под­виг у Ма­ке­до­ни­ји ни­је са­ мо скр­хао је­дан стуб Цен­трал­них си­ ла, већ је отво­рио пут за на­ди­ра­ње ка аустриј­ској по­за­ди­ни. Не­мач­ка вр­хов­на ко­ман­да из­гу­би­ла је жив­це за са­мо не­ ко­ли­ко да­на.” „Бал­кан­ско по­лу­о­стр­во је од 15. сеп­ тем­бра по­ста­ло бо­ји­ште од глав­не ва­ жно­сти. У ро­ку од де­сет да­на сло­мље­на је вој­на моћ Бу­гар­ске. По­сле­ди­це ових до­га­ђа­ја су из­гле­да од­лу­чу­ју­ће за ис­ход и тра­ја­ње ра­та”, из­ве­сти­ла је фран­цу­ска Вр­хов­на ко­ман­да Пар­ла­мент сво­је зе­ мље 1. ок­то­бра 1918. Да, од­лу­чу­ју­ће. Пред­сед­ник фран­цу­ског пар­ла­мен­ та, на све­ча­ној сед­ни­ци по­во­дом по­ бе­де: „По­сле Бу­гар­ске Тур­ска, по­сле Тур­ске Аустро-Угар­ска... Ср­би су у Бе­ о­гра­ду! Це­ла Фран­цу­ска је са њи­ма. Ми смо по­но­сни што смо би­ли на стра­ни ових хе­ро­ја за вре­ме њи­хо­вог тро­го­ди­ шњег из­гнан­ства.” ПО­НОС МАР­ША­ЛА Д’ЕПЕ­РЕА Ов­де, на овом ко­ма­ду зе­мље ко­ји је оп­шти­на По­ли­ка­стро да­ро­ва­ла Удру­ же­њу рат­­них ве­те­ра­на за спо­мен и се­ ћа­ње, сва­ког сеп­тем­бра при­сти­жу де­ле­ га­ци­је из са­ве­знич­ких зе­ма­ља. Вен­ци, го­во­ри, по­не­ка су­за. Опе­ло др­же је­ди­ но Гр­ци и Ср­би. Та­ко је и ове го­ди­не, 90. пут. Док се спу­шта­мо низ бр­до ка ауто­пу­т у ко­јим ће­мо на­ста­ви­ти ка Зеј­ тин­ли­ку, срп­ском вој­нич­ком гро­бљу у Со­лу­ну, пра­те нас ре­чи мар­ша­ла д’Епе­ реа у јед­ном из­ве­шта­ју с кра­ја ок­то­бра 1918: „То су Ср­би, твр­ди на му­ци, тре­зве­ ни, скром­ни, не­са­ло­ми­ви. Љу­ди сло­ бод­ни, гор­ди на сво­ју ра­с у и го­спо­да­ри сво­јих њи­ва... Али, до­шао је рат. И, ето, ка­ко су се на­мах за сло­бо­ду зе­мље ти се­ља­ци пре­тво­ри­ли у рат­ни­ке нај­хра­ бри­је, нај­и­страј­ни­је, нај­бо­ље од свих. То су те сјај­не тру­пе, ство­ре­не од из­др­ жљи­во­сти и за­но­са, та­кве да сам по­но­ сан што сам их во­дио, ра­ме уз ра­ме са вој­ни­ци­ма Фран­цу­ске, у по­бе­до­но­сну сло­бо­ду њи­хо­ве отаџ­би­не.” 

SRPSK A  No 12-13  2015

61

С Т А Р И

62

М А Ј С Т О Р И

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Жи­ве­ти се не мо­ра, при­ча­ти се мо­ра МО­МО КА­ПОР (1937-2010), ПИ­САЦ, СЛИ­КАР, ПРИ­ЈА­ТЕЉ

Био је та­ко свој и та­ко наш, тај Мом­чи­ло. На­ша сор­та. Од ње­го­вих при­ча се мо­гло жи­ве­ти као Ше­хе­ре­за­да. Крај ње­га се по­ста­ја­ло но­стал­ги­чан, ду­хо­вит, ве­дар. Ни­ко нас ни­је моћ­ни­је ни с ве­ћом ла­ко­ћом учио ка­ко се во­ли сво­је. Свој град, сво­ја зе­мља, сво­је вр­ли­не и ма­не. Сво­је же­не и сво­ја ви­на. Он, град­ска ле­ген­да, по­крет­на хро­ни­ка пре­сто­ни­це, ме­так лу­та­ли­ца БГ ду­ха. Ми се од Мом­чи­ла, пр­вог на спи­ску на­ших са­рад­ни­ка, не­ће­мо пра­шта­ти ни ра­ста­ја­ти. Што ре­че пе­сник, то­ли­ко нам је зна­чио да ми ов­де не тре­ба да из­ја­вљу­је­мо не­го да при­ма­мо са­у­че­шћа. Ових не­ко­ли­ко фраг­ме­на­та при­ла­же­мо као по­здрав Мом­чи­лу за наш пр­ви сле­де­ћи су­срет

Н

и­ка­да Мом­чи­ло ни­је био у На­ ци­о­нал­ној ре­ви­ји и ни­ка­да се ни­је ми­цао из ње. Сре­та­ли смо се по књи­жев­ним ка­фа­на­ма и ра­ди­о­ ни­ца­ма, на фрон­то­ви­ма у ру­ше­ви­на­ма Ју­го­сла­ви­је и на кок­те­ли­ма, на отва­ра­ њи­ма из­ло­жби и лет­њих се­зо­на на ре­ци, на сла­ва­ма и се­дељ­ка­ма, на из­не­над­ним пу­то­ва­њи­ма ко­ја смо увек до­че­ки­ва­ли обу­ве­ни, са спа­ко­ва­но оно ма­ло пр­тља­ га. Не­ке јул­ске но­ћи про­во­ди­ли би­смо на па­лу­би бро­да што ти­ху­је у при­ста­ни­ шту под Твр­ђа­вом, или се при­ми­рио на Ади, или на ушћу Ти­се. Јед­ном смо се­ де­ли на кал­др­ми, ле­ђи­ма на­сло­ње­ни на то­пли ка­ме­ни зид, и ду­го при­ча­ли о де­ тињ­ству и књи­га­ма. И че­сто, кад би­смо се сре­ли, ра­зи­ла­зи­ли би­смо се не­ко­ли­ко да­на ка­сни­је. Био је та­ко свој и та­ко наш, тај Мом­ чи­ло. На­ша сор­та. „Од ње­го­вих при­ча се мо­гло жи­ве­ти као Ше­хе­ре­за­да. Крај ње­га се по­ста­ја­ло но­стал­ги­чан, ду­хо­вит, ве­дар. Ни­ко нас ни­је моћ­ни­је ни с ве­ћом ла­ко­ћом учио ка­ко се во­ли сво­је. Свој град, сво­ја зе­мља, сво­је вр­ли­не и ма­не. Сво­је же­не и сво­ ја ви­на. Сво­ја ,до­ма­ћа ми­то­ло­ги­ја’. Ни­ко нас ни­је леп­ше под­сти­цао да пу­т у­је­мо и да с ра­до­шћу, без ма­ло­гра­ђан­ског и снис­ хо­дљи­вог, от­кри­ва­мо дру­ге. За се­бе је го­ во­рио да је ака­дем­ски сли­кар и на­ив­ни пи­сац. Дру­ги су при­ча­ли да је он град­ска ле­ген­да, по­крет­на хро­ни­ка пре­сто­ни­це,

ме­так лу­та­ли­ца БГ ду­ха. Јед­ном дав­но, на дру­гој стра­ни оке­а­на, по­зван да кри­ ти­ку­је ре­жим, из­го­во­рио је ан­то­ло­гиј­ ску ре­че­ни­цу због ко­је је био до смр­ти, и по­сле, per­so­na non gra­ta NGO сек­то­ра: ,Ни­ка­да не го­во­рим ло­ше о сво­јој зе­мљи ка­да сам ван ње.’” Ка­да је по­чи­ња­ло из­ла­же­ње На­ци­о­ нал­не ре­ви­је, по­слао нам је елек­трон­ску фи­о­ку пу­ну сво­јих мај­стор­ских тек­сто­ ва. „Ево, мом­ци. Ко­ри­сти­те кад хо­ће­те, ка­ко хо­ће­те и ко­ли­ко хо­ће­те. Ме­ни не ду­гу­је­те ни­шта (на­про­тив, ви оду­жу­је­ те и део мог ду­га). И аутор­ски при­ме­ рак ћу ку­по­ва­ти на тра­фи­ци; то је гест по­др­шке, ствар прин­ци­па. Па ко ће вас ку­по­ва­ти ако не они ко­ји ми­сле и осе­ћа­ ју као ви?!” На­ци­о­нал­ну ре­ви­ју смо му, на­рав­но, сла­ли. А кад су га ко­ле­ге из ра­чу­но­вод­ ства у не­ко­ли­ко на­вра­та ју­ри­ле по гра­ ду и сај­му књи­га да пот­пи­ше па­пи­ре на осно­ву ко­јих се упла­ћу­је хо­но­рар, ре­ као им је: „Ка­кве па­ре, је­сте ли ви нор­ мал­ни?!”

Фо­то­гра­фи­је: Из лич­не ар­хи­ве Мо­ме Ка­по­ра

О хро­ни­ча­ри­ма Бе­о­гра­да Од љу­ди ко­ји су о Бе­о­гра­ду нај­леп­ше пи­са­ли, го­то­во ни­ко ни­је ро­ђен у овом гра­ду. И Ду­шан Ра­до­вић, ко­ји нас је сва­ко­ днев­но бу­дио оним сво­јим ,Бе­о­гра­де, до­бро ју­тро’, ро­ђен је у Ни­шу. До­шља­ци су у овој пре­сто­ни­ци ве­тро­ва пу­шта­ли ко­ре­ ње и ра­ђа­ли ,ро­ђе­не Бе­о­гра­ђа­не’. Књи­ге о Бе­о­гра­ду зна­чај­не су за њих ко­ли­ко и за оне ко­ји ви­ше не жи­ве у Бе­о­гра­ду.

SRPSK A  No 12-13  2015

63

С Т А Р И

М А Ј С Т О Р И Ми се од Мом­чи­ла не­ће­мо пра­шта­ти ни ра­ста­ја­ти. Што ре­че пе­сник, то­ли­ко нам је зна­чио да ми ов­де не тре­ба да из­ ри­че­мо не­го да при­ма­мо са­у­че­шћа. Па ипак, као по­здрав Мом­чи­лу за наш пр­ви сле­де­ћи су­срет, ево не­ко­ли­ко фраг­ме­на­та ње­го­вих за­о­ста­лих у бе­ле­ жни­ца­ма Ми­ше Ву­јо­ви­ћа, Ма­је Ра­до­ нић, Ра­до­ми­ра Ми­ћу­но­ви­ћа, Дра­га­не Мар­ко­вић и Бра­ни­сла­ва Ма­ти­ћа, као и у Мом­чи­ло­вим ре­дак­циј­ским фи­о­ка­ма у све три Ср­би­је за ко­је је пи­сао. И још јед­ну ствар да раш­чи­сти­мо. Чу­ве­на ре­че­ни­ца ко­ју је при­пи­си­вао час Ле­о­нар­ду, час Кло­ду Си­мо­ну, час Стен­да­лу, за­пра­во је ње­го­ва соп­стве­на: „Ве­ро­вао сам да це­лог жи­во­та учим ка­ ко тре­ба да жи­вим, а учио сам за­пра­во ка­ко да умрем.” О Ср­би­ји и по­врат­ку. По­вра­так Ср­ би­ји је по­вра­так су­шти­ни. До ње­га се нај­че­шће сти­же ду­гим, за­пле­те­ним и сло­же­ним пу­те­ви­ма. Да би­смо от­кри­ ли су­шти­ну, че­сто је пре то­га по­треб­но оби­ћи чи­тав свет и ви­де­ти сва ње­го­ва чу­да, а у очи­ма и но­здр­ва­ма, слу­ху и уку­с у на неп­ци­ма по­сле све­га осе­ти­ти не­ку не­у ­та­же­ну глад и жеђ, не­из­го­во­ ре­ну реч на врх је­зи­ка. И баш кад сте се осе­ти­ли бла­зи­ра­ ним и пра­зним, бу­ди­те се у не­кој ста­рој ку­ћи у ср­цу Ср­би­је, усред ка­кве ва­ро­ ши­це или па­лан­ке, од­ла­зи­те у ку­хи­њу код до­ма­ћи­на и они вам из­но­се не­што та­ко рет­ко у бе­лом све­т у: слат­ко од тре­ ша­ња, за­ма­гље­ну ча­шу хлад­не бу­нар­ ске во­де и ча­ши­цу до­ма­ће пре­пе­че­ни­ це. Та­ко за­по­чи­ње дан у Ср­би­ји. И, гле чу­да! Те тре­шње, та ма­ла зла­та­ста сун­ ца по­слу­же­на с љу­ба­вљу, што се пре­си­ ја­ва­ју у ста­кле­ној чи­ни­ји­ци, истог ча­са по­ни­шта­ва­ју гор­ки укус про­ма­ше­но­ сти и уза­луд­но­сти на ва­шим неп­ци­ма. По­пут „ма­ле ма­дле­не” умо­че­не у чај, у Пру­сто­вом Тра­га­њу за из­гу­бље­ним вре­ ме­ном, оне вам по­но­во вра­ћа­ју одав­но из­гу­бље­ни укус бла­го­сло­ве­не бли­ско­ сти и до­бро­те. По­што сте по­је­ли слат­ко, ис­пи­ја­те ча­ши­цу шљи­во­ви­це, пре­пе­че­ни­це из обли­жњег ма­на­сти­ра, и она вам са за­ др­шком, бла­го кли­зе­ћи низ гр­ло, па­ли утро­бу сво­јом вре­ли­ном. Осе­ћа­те укус тра­ди­ци­је и вре­ме­на, бла­гост и же­сти­ ну, при­та­је­ну жи­вот­ност овог срп­ског елик­си­ра ко­ји вас исто­вре­ме­но и опу­

64

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

SRPSK A  No 12-13  2015

65

С Т А Р И

М А Ј С Т О Р И

О сме­ху Зна­те ли ка­ко је умро Сто­јан Ара­ли­ца у 96. го­ди­ни? Био је на ВМА са два ге­не­ра­ла у со­би. Ују­тру је ре­као: „Ја ћу са­да да се по­кри­јем чар­ша­вом пре­ко гла­ве и пра­ви­ћу се да сам мр­тав.” По­крио се и сви су око ње­га уми­ра­ли од сме­ха. Ле­кар до­ла­зи, др­ма Ара­ли­цу, а Ара­ли­ца ствар­но умро. Умро је сме­ју­ћи се.

шта и уз­бу­ђу­је на је­дан до­тад не­ви­ђен на­чин. То је та­јан­стве­на ме­ша­ви­на уку­са шљи­ва и ми­ри­са зе­мље, ина­та и обес­ти, бла­ге се­те, оп­ти­ми­зма и на­де. У том уку­ су, у тој крх­кој ста­кле­ној ча­ши­ци, као да је са­др­жа­на чи­та­ва Ср­би­ја, ко­ја вас нео­ до­љи­ва об­у­зи­ма и жа­ри... Док пу­т у­је­те кроз Ср­би­ју, по­ста­је вам ја­сни­је за­што су се око овог ма­лог зе­ле­ ног ко­ма­да европ­ске зе­мље ве­ко­ви­ма оти­ма­ле нај­моћ­ни­је свет­ске им­пе­ри­је, бо­ре­ћи се за ње­га све до да­на да­на­шњег. О Ве­ли­кој Ср­би­ји. Ни­кад ни­сам био за­го­вор­ник иде­је о Ве­ли­кој Ср­би­ји. Ме­ не ве­ли­ке др­жа­ве, у прин­ци­пу, не за­ни­ ма­ју. Иде­ал ми је Мал­та, др­жа­ва ко­ја има ста­нов­ни­ка као оп­шти­на Во­ждо­вац, не­ма вој­ску и жи­ви са­вр­ше­но. За­што би ме то­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ло да сви Ср­би жи­ве у јед­ној др­жа­ви? Ср­би ће при­па­ да­ти јед­ној ве­ри, јед­ном на­ро­ду, али не мо­ра­ју и јед­ној др­жа­ви. Ср­би ће се осе­ ти­ти да су Ср­би кад се срет­ну би­ло где, пре­по­зна­ју се и очи им се за­све­тле, а то не зна­чи да мо­ра­ју да огра­ђу­ју ве­ли­ке про­сто­ре па­шња­ка да би би­ли срећ­ни. О кри­ви­ца­ма. Кри­ви смо и мно­го пре не­го што је до­ка­за­на на­ша кри­ви­ца. Сва­ки од­ла­зак у не­ки стра­ни кон­зу­лат гу­ра нас све ду­бље у ту има­ги­нар­ну кри­ ви­цу. Гле­да­ју нас пре­ко на­о­ча­ра стро­ги ви­це­кон­зу­ли и тра­же још ви­ше уве­ре­ња и по­твр­да, га­ран­ци­ја и до­ка­за да не­ће­мо слу­чај­но оста­ти у Ка­на­ди као др­во­се­че или на Но­вом Зе­лан­ду као ши­ша­чи ова­ ца. Ср­би­ја је, ина­че, од­у­век би­ла по­зна­то по то­ме што је сво­ју де­цу уме­ла, чак и у рет­ким вре­ме­ни­ма бла­го­ста­ња, да ува­ ља у осе­ћа­ње кри­ви­це. Ту јој за­и­ста не­ма прем­ца. Кад се ро­ди­мо, кри­ви смо, нај­ пре, ро­ди­те­љи­ма што пла­че­мо у не­вре­ ме и не да­мо им да спа­ва­ју, кри­ви смо учи­те­љи­ма што не зна­мо та­бли­цу мно­ же­ња, кри­ви про­фе­со­ри­ма што не зна­ мо кад је па­ла Кар­та­ги­на или ку­да смо све бе­жа­ли за вре­ме не­при­ја­тељ­ских офан­зи­ва. По­сле смо кри­ви же­на­ма што ни­смо до­вољ­но код ку­ће, а љу­бав­ни­ца­

66

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

ма што је­смо. Де­ци смо кри­ви што ни­ смо до­вољ­но успе­шни као дру­ги оче­ви ко­ји сво­јој де­ци омо­гу­ћа­ва­ју све што же­ле. Јед­но вре­ме би­ли смо кри­ви ко­ му­ни­сти­ма што ни­смо у Ко­му­ни­стич­кој пар­ти­ји, а по­сле смо за исту ствар би­ ли кри­ви бив­шим ко­му­ни­сти­ма. Би­ли смо им кри­ви што нам је са­вест чи­ста, а они пре­вр­ну­ли ћу­рак и од­не­го­ва­ли ам­не­зи­ју. Ис­то­ку смо би­ли кри­ви што смо на­ви­ја­ли за За­пад, а За­па­ду што смо за­у­век оста­ли на Ис­то­ку. Кри­ви смо за све ра­то­ве ко­је су за­по­чи­ња­ли Ис­ток и За­пад; кри­ви смо за­то што смо ус­пе­ли да не­ка­ко пре­жи­ви­мо, па та­ко, и не хо­ те­ћи, по­ста­ли крун­ски све­до­ци ко­ји их под­се­ћа­ју на њи­хо­ва не­де­ла и из­дај­ства. Да­нас смо по­сед­ни­ци нај­ве­ће ко­лек­ци­је кри­ви­ца у исто­ри­ји чо­ве­чан­ства. Кри­ви смо чак и на­шој бра­ћи по му­ци, Је­вре­ји­ ма, ко­ји су све до нас има­ли при­ви­ле­ги­ју да бу­ду нај­ви­ше кри­ви на све­т у. О дав­ним књи­га­ма. Лу­та­ју­ћи го­ди­ на­ма по ан­ти­квар­ни­ца­ма, че­сто на­и­ла­ зим на књи­ге ко­је су ми не­ка­да мно­го зна­чи­ле. Од­лу­чу­јем се да ку­пим по­не­ку од њих, али већ на пу­т у пре­ма ка­си, ко зна због че­га, од­у­ста­јем од ку­по­ви­не. И др­же­ћи та­ко у ру­ка­ма не­ки чу­дом са­ чу­ва­ни при­ме­рак са ко­јим сам дав­но дру­го­вао, раз­ми­шљам шта бих за­по­ чео са њим. То­ли­ко сам пу­та про­чи­тао те стра­ни­це; не ве­ру­јем да бих мо­гао да им се вра­тим још је­дан­пут, ма ко­ли­ко да су ми би­ле дра­ге. Њи­хов са­др­жај ми је по­знат. И деј­ство ко­је су има­ле на мо­је при­ја­те­ље, вр­шња­ке, и на ме­не. Па ипак, др­же­ћи на дла­но­ви­ма слу­чај­но про­на­ ђе­ну књи­гу, осе­ћам ње­ну за­шти­т у, ко­ ја ми ули­ва си­гур­ност по­пут дра­го­це­ не амај­ли­је. По­но­во сам у ње­ној вла­сти час-два, а за­тим сле­ди не­из­бе­жно: че­му? И од­ла­жем је у ха­о­тич­ну го­ми­лу слу­чај­ них књи­га, баш као што не­ко по­себ­но

О по­се­до­ва­њу и од­ла­ску Сем оног што но­си­те у гла­ви и уме­те ру­ка­ма, не по­се­ду­је­те ни­шта. Не­ма по­ се­до­ва­ња. Игра­ли смо се не­ко вре­ме на зе­мљи, тру­ди­ли се да игра бу­де фер плеј и оти­шли. Ми ко­ји не­ма­мо ни­шта уми­ре­ мо лак­ше и без жа­ље­ња. За­ми­сли­те ка­ко је те­шко Рок­фе­ле­ру да умре, а ка­ко је то ла­ко пи­ља­ру са Чу­бу­ре. То је мо­ја фи­ло­ зо­фи­ја жи­во­та.

SRPSK A  No 12-13  2015

67

С Т А Р И

М А Ј С Т О Р И

О ре­ци и спор­ту Пре че­тврт ве­ка от­крио сам ре­ку Са­ву, тач­ни­је Аду Ци­ ган­ли­ју, то ча­роб­но остр­во на до­ма­ку гра­да. Нај­пре сам са­мо пли­вао, он­да ве­слао ра­ме уз ра­ме с не­над­ма­шним Зу­ком Џум­ ху­ром у јед­ној ста­рој апа­тин­ској ши­кљи, а за­тим по­чех да је­ дрим са сво­јим до­брим дру­га­ром Ми­шом Ми­ха­и­ло­ви­ћем, је­ дри­ли­ча­рем, на олим­пиј­ској јо­ли ко­ја се зва­ла „Бо­ја­на”. Да­нас и сам имам свој ча­мац и сва­ки дан сам на во­ди. Али, Џум­ху­ра не­ма ви­ше. Свет је си­ро­ма­шни­ји за јед­ног див­ног умет­ни­ка и је­дин­стве­ног чо­ве­ка. А да сам се за­и­ста озбиљ­но ба­вио спор­том, био бих сва­ка­ ко уса­мље­ни тр­кач на ду­ге пру­ге. Та ди­сци­пли­на је та­ко слич­ на ба­вље­њу ли­те­ра­ту­ром. Сам си на сво­јој ста­зи и знаш да још ду­го, ду­го мо­раш да тр­чиш. На кра­ју пад­неш од умо­ра, и то је крај.

дра­го ли­це пре­пу­штам све­ти­ни на бу­ ле­ва­ру, по­сле не­ко­ли­ко уоби­ча­је­них пи­ та­ња о здра­вљу, ста­ре­њу и по­ро­ди­ци. Има у том ге­сту из­ве­сне уза­луд­но­сти: чак и ка­да бих имао мно­го сре­ће у тра­

га­њу, ни­ка­да не бих ус­пео да по­ку­пим све књи­ге ко­је су ути­ца­ле на жи­вот по­ ко­ле­ња ко­ме при­па­дам. О чи­та­њу у ку­хи­њи. Мо­жда се ни на јед­ном ме­сту не су­сре­ћу та­ко при­сно ду­ хов­на и те­ле­сна хра­на као из­над обич­ ног ку­хињ­ског сто­ла, пре­кри­ве­ног коц­ ка­стом цр­ве­но-бе­лом му­ше­мом, у оним ча­со­ви­ма ка­да, за­не­ти чи­та­њем не­ке ва­жне књи­ге-от­кри­ћа, осе­ти­мо глад, па оде­мо до шпо­ре­та да под­гре­је­мо ју­че­ра­ шњи па­с уљ са су­вим свињ­ским ре­бри­ ма. Од­ла­же­мо на тре­ну­так књи­гу, се­че­ мо па­ра­дајз и хр­ска­ве зе­ле­не па­при­ке, ре­же­мо кри­шку хле­ба, ва­ди­мо сла­ник из кре­ден­ца и на­ме­шта­мо наш скром­ни оброк та­ко да се на­ла­зи на сре­до­кра­ћи из­ме­ђу нас и књи­ге (ко­ју смо на­сло­ни­ ли на век­ну хле­ба); хра­на за наш дух и хра­на за наш тр­бух. На стра­ни­ца­ма ме­ ни на­ро­чи­то дра­гих књи­га про­на­ла­зим тра­го­ве дав­них је­ла. Са ла­ко­ћом мо­гу по­но­во да при­зо­вем те бла­го­сло­ве­не ча­со­ве ка­да сам јео и чи­тао, осе­ћа­ју­ћи гри­жу са­ве­сти што је ноћ да­ле­ко од­ма­кла. Че­ка­ ло ме је ра­но бу­ђе­ње. Пре­ ску­по ћу пла­ти­ти про­ћер­да­ ну ноћ и дра­го­це­ни сан; па ипак, књи­га ме је од­вла­чи­ла све ду­бље у бде­ње, пре­ма ју­ тру, ко­је се по­ја­вљи­ва­ло у об­ли­ку бле­дог пре­ко­ра иза пр­ља­вих ку­хињ­ских про­ зо­ра. Но, ко је у ста­њу да се од­у­пре тој опој­ној дро­ги? У не­ким на­ро­чи­то уз­бу­дљи­вим књи­га­ма про­на­ла­зим у ду­би­ ни стра­ни­ца пе­пео дав­но по­ пу­ше­них ци­га­ре­та: мр­ље од је­ла и тај пе­пео по­е­тич­ни­ји су ми од са­с у­ше­них стру­ко­ва ја­гор­че­ви­не ко­је сам пе­де­сет дру­ге про­на­шао у јед­ном ра­ ном из­да­њу Вол­те­ро­вог Кан­ ди­да у па­ла­ти по­ро­ди­це Гра­ ди, на ду­бро­вач­кој пја­ци. О тај­на­ма, та­шти­ни, за­ бо­ра­ву. Не­мам ни­јед­ну тај­ ну. Мо­је тај­не су увек би­ле праг­ма­тич­не, тај­не љу­ба­ви за вре­ме док сам у бра­ку, тај­ на при­ја­тељ­ства са они­ма са ко­ји­ма се при­сто­јан чо­век не

68

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

сме дру­жи­ти, али су­штин­ски не­ мам ни­ка­кву тај­ну. Ко­стур­ни­ца у Хи­лан­да­ру и на­чин на ко­ји до­спе­ ва­ју та­мо умр­ли мо­на­си та­ко­ђе је јед­на од ве­ли­ких лек­ци­ја, као што је то и чи­та­во пра­во­сла­вље. Пра­ во­сла­вље је ве­ли­ка, за­бо­ра­вље­на, из­бри­са­на лек­ци­ја ко­јој се пра­во­ слав­ни свет тек са­да вра­ћа, кад је пре­бро­дио пу­бер­тет, ма­ле бо­ги­ње и оста­ле деч­је бо­ле­сти ци­ви­ли­за­ ци­је, ко­ја га је за­те­кла не­спрем­ног. При­ли­ком сли­ка­ња ико­на ауто­ри се се ис­под сво­јих де­ла не пот­пи­ су­ју, ми не зна­мо ко су. Све је то при­ча о спре­ча­ва­њу гор­до­сти, о од­ри­ца­њу од та­шти­не. Та­ко и те ло­ба­ње у ко­стур­ни­ци, на ко­ји­ма су олов­ком, јер она нај­спо­ри­је бле­ди, на­пи­са­на са­мо њи­хо­ва мо­на­шка име­на; оста­је тај­на ка­ко су се они зва­ли у све­тов­ном жи­во­т у. Страх од за­бо­ра­ва по­га­ђа са­мо оне љу­де ко­ји ни­с у све­сни су­шти­не жи­во­та – да смо ов­де на овој пла­не­ти, да игра­мо не­ко вре­ме по сво­јим или ту­ђим пра­ви­ли­ма, да оба­ви­мо то што нам је су­ђе­но, да иш­че­зне­мо, и да ни­ко ни­је ва­жан. То је упра­ во оно што су нам на пи­је­де­стал ре­ли­ги­је по­ди­гли бу­ди­стич­ки фи­ ло­зо­фи и све­ште­ни­ци – људ­ски жи­вот је у са­вр­ше­ном скла­ду са др­ве­том, са ли­шћем ко­је па­да и пре­тва­ра се у ху­мус. За­што би се чо­век раз­ли­ко­вао од све­та ко­ји га окру­ жу­је? Европ­ска фи­ло­зо­фи­ја, ко­ја је по­ те­кла из ан­тич­ке, по­ста­ви­ла је чо­ве­ка у цен­тар све­та. Мно­ги су то схва­ти­ли до­слов­но, па се та­ко и по­на­ша­ју. Ако по­сто­ји тај­на, она је вр­ло јед­но­став­на, са­мо је љу­ди тра­же ком­пли­ко­ва­ним пу­ те­ви­ма. Тај­ну су зна­ли и на­ши пре­ци, углав­ном же­не ви­ше не­го му­шкар­ци – тај­на је у скром­но­сти, у осе­ћа­ју про­ла­ зно­сти, у осе­ћа­ју да не тре­ба чи­ни­ти зло јер ће нам се вра­ти­ти. Кад све ово го­во­рим, осе­ћам се по­ма­ ло не­при­јат­но. Јер, кад не­ко та­ко го­во­ри, прет­по­ста­вља се да он ни­је на­пра­вио ни­ ка­кве гре­шке, ни­ка­ква ло­ша де­ла, па сад де­ли лек­ци­је. Ако је ико пра­вио гре­шке, то сам ја. Ја сам сам јед­на ве­ли­ка гре­шка. О чу­ди­ма. Стал­но се на­дам да ће се до­го­ди­ти чу­до. Сва­ког ју­тра бу­дим се с осе­ћа­њем да ће се до­го­ди­ти не­што не­

ве­ро­ват­но ле­по; обич­но се и до­го­ди. И ка­да се не до­го­ди, до­бро је да се то че­ ка. Ја сам го­спо­дар свог чу­да, ле­по чу­до о ко­јем го­во­рим за­ви­си ис­кљу­чи­во од ме­ не. Оно се де­ша­ва на плат­ни­ма на ко­ји­ ма сли­кам. Ка­да сте у тој при­чи, чу­да су увек мо­гу­ћа. Ка­да ста­не­те пред пра­зно плат­но, са чет­ком и бо­ја­ма по­ред се­бе, има­те исте шан­се ка­кве је имао Ти­ци­јан, Мо­не, би­ло ко. То је увек је­дан ква­драт бе­лог плат­на и иста чет­ка у ру­ци. Он­да че­кам да се до­го­ди чу­до, да се бо­је рас­по­ ре­де на од­ре­ђе­ни на­чин ко­ји ће от­кри­ти ле­по­т у и су­шти­ну мог бив­ство­ва­ња на све­т у, ко­ји ће све­до­чи­ти о не­ком обо­је­ ном тре­нут­ку мог жи­во­та и ка­да ме­не ви­ше не бу­де, са зи­да не­чи­је со­бе, не мо­ ра са му­зеј­ског зи­да по сва­ку це­ну. Ако на­пра­ви­те чу­до, оно ће увек би­ти чу­до. Ако ме пи­та­те да ли сам ус­пео у том чу­ ду, ре­ћи ћу вам да, на­рав­но, ни­сам. Али ле­по га је оче­ки­ва­ти.  SRPSK A  No 12-13  2015

69

Д Р У К­Ч И­Ј И

У Г А О

Жи­вот увек на­ђе на­чин ЉУ­БАВ И МО­ДА У ВЕ­ЛИ­КОМ РА­ТУ, ПРЕ СТО ГО­ДИ­НА

Рат, на­рав­но, ни­је са­мо фронт. До­ти­че све рав­ни жи­во­та, про­ди­ре у све од­но­се, до­но­си сво­ја ме­ри­ла. Ис­кр­сне на по­сте­ру, пре­о­кре­не мо­ду, окр­зне љу­бав. Ја­сно, ве­ћи­на при­ча има тра­ги­чан крај, тек по­не­ка ули­ва на­ду, не­ке су ма­ле и при­сне, не­ке тај­не и за­бра­ње­не, не­ке по­при­ми­ле еп­ске раз­ме­ре, па се о њи­ма и да­ље при­по­ве­да

Пи­ше: Дра­га­на Бар­јак­та­ре­вић

О

б­на­вља­мо гра­ди­во још јед­ном. Јер сто го­ди­на сва­ко­ја­ких по­сле­ ди­ца оста­вио је за со­бом Пр­ви свет­ски рат. Ишао је на ве­ли­ко и на ма­ ло. Уплео се у све оно што чи­ни жи­вот.

Не­ста­ши­ца ма­те­ри­ја­ла Све до 1914. ко­ри­сти­ли су се са­мо при­род­ни ма­те­ри­ја­ли. Тек ће за вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та, у оску­ди­ци тек­сти­ла, по­ че­ти про­из­вод­ња син­те­тич­ких ма­те­ри­ја­ла, ка­кве и да­нас но­ си­мо. Не­ста­ши­цу ма­те­ри­ја­ла нај­ви­ше је осе­тио оби­чан свет. Мај­ке су мо­ра­ле да се до­ви­ја­ју, па су де­ци, ко­ја су бр­зо пре­ра­ ста­ла сво­је ци­пе­ли­це, пра­ви­ле обу­ћу од кр­па или те­пи­ха. До­ га­ђа­ло се да це­ла по­ро­ди­ца де­ли је­дан пар ци­пе­ла, на сме­ну, у за­ви­сно­сти од то­га ко из­ла­зи из ку­ће. Ле­то је би­ло бла­же­но до­ба, јер су та­да мо­гли и бо­си да хо­да­ју.

70

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Што чи­ни сва­ко­дне­ви­цу. Во­ђе­ни ти­ме, ку­сто­си Ет­но­граф­ског му­зе­ја ор­га­ни­ зо­ва­ли су из­ло­жбу Ве­ли­ки рат и ма­ли чо­век и при­ка­за­ли рат из угла обич­ног чо­ве­ка. Оно што ни­с у ус­пе­ли да об­у ­хва­ те из­ло­жбом ис­при­ча­ли су ни­зом пре­ да­ва­ња – о мо­ди, љу­ба­ви, про­па­ган­ди... РАТ ДУГ, А СУК­ЊА КРАТ­КА А ка­ко се он­да обла­чи­ти за вре­ме ра­ та? „Кад су ме пи­та­ли да ли бих не­што го­во­ри­ла о мо­ди то­ком Пр­вог свет­ског ра­та, пр­во сам по­ми­сли­ла – па сви су би­ли го­ли и бо­си! А он­да сам до­шла на иде­ју да ука­жем на то ко­ли­ко је рат био зна­ча­јан за про­ме­ну одев­не прак­се“, ис­

Раз­глед­ни­це Ва­жно све­до­чан­ство ра­та су раз­глед­ ни­це, јер и сли­ком и ре­чи­ма пам­те то до­ба. Љу­ди су за фо­то­гра­фи­са­ње би­ра­ ли нај­бо­љу оде­ћу, да би онај на ко­га је раз­глед­ни­ца би­ла адре­си­ра­на имао ле­пу успо­ме­ну. Да би мо­гао не­ко­ме да се по­ хва­ли. А и да би што ма­ње бри­нуо. Та­ко је че­сто на по­ле­ђи­ни фо­то­гра­фи­је ста­ја­ла по­ру­ка ко­ја ука­зу­је на то да је не­ко жив и здрав. Бо­га­ту ко­лек­ци­ју раз­глед­ни­ца и фо­то­гра­фи­ја из Пр­вог свет­ског ра­та чу­ва Ми­лош Ју­ри­шић. Не­ке од њих илу­стру­ју и овај текст.

при­ча­ла је на по­чет­ку свог пре­да­ва­ња Ве­ли­ки рат, оде­ва­ње, мо­да мр Бо­ја­на По­по­вић, ку­сто­ски­ња Му­зе­ја при­ме­ње­ не умет­но­сти. Уочи Пр­вог свет­ског ра­та же­не се ни­с у ба­ви­ле фи­зич­ким ак­тив­но­сти­ма. Оде­ћа је слу­жи­ла да ис­так­не њи­хо­ву ле­ по­т у или да ука­же на ста­т у­сни сим­бол, па су се бо­га­те да­ме пре­свла­чи­ле чак и до де­сет пу­та днев­но. Рат ме­ња ту сли­ ку. Док су му­шкар­ци би­ли на ра­ти­шту, услед не­до­стат­ка рад­не сна­ге, же­не из свих дру­штве­них сло­је­ва мо­ра­ле су да се ак­ти­ви­ра­ју. По­чи­њу да ра­де у фа­бри­ка­ ма, рад­ња­ма, на по­љу, го­спо­ђе из до­брих ку­ћа пре­у­зи­ма­ле су и во­ди­ле по­сло­ве сво­јих му­же­ва. Ак­тив­но­сти ко­је је рат на­мет­нуо до­ве­ле су и до про­ме­на у оде­ ва­њу. Пре­ста­је да се но­си све оно што је же­ну спу­та­ва­ло у ра­ду: рас­ко­шне то­а­ле­ те, ду­гач­ке под­с ук­ње, кор­се­ти... На­ста­је та­ко­зва­на рат­на кри­но­ли­на. Сук­ња се

скра­ћу­је до чла­на­ка и ши­ри у оби­му, јер ду­гач­ке и уске ха­љи­не ни­с у би­ле прак­ тич­не за оба­вља­ње раз­ли­чи­тих по­сло­ва. У скла­ду са оде­ћом, ко­ја је би­ла све­де­на, по­че­ле су да се но­се и јед­но­став­не фри­ зу­ре. Же­не су нај­че­шће пра­ви­ле пун­ђе или скра­ћи­ва­ле ко­с у ка­ко им не би сме­та­ла то­ком ра­да, по­себ­но ако су би­ле бол­ ни­чар­ке. Иако се све то ло­ гич­но на­мет­ну­ло, ипак ни­с у ра­ди­ле на­па­мет. Рат је про­у­зро­ко­вао мно­ге не­ста­ши­це, али штам­па ни­је пре­ста­ја­ла да из­ла­ зи. У ма­га­зи­ни­ма ис­кр­са­ва но­ва ру­ бри­ка – рат и мо­ да. Чак и у нај­те­жим усло­ви­ма во­ди­ло се ра­чу­на о мод­ном тре­нут­ку, па та­ко је­дан чу­ве­ни беч­ки ча­со­пис из тог вре­ ме­на по­ка­зу­је ка­ко је шик но­си­ти уни­ фор­му бол­ни­чар­ке или же­не за­по­сле­ не у вој­ној слу­жби. По­што је бри­тан­ ска прин­це­за ви­де­ла Фло­ру Сендс об­у­че­ ну у му­шку уни­фор­ му, уз­дах­ну­ла је: „Кад бих ја мо­гла да но­сим та­кву оде­ћу!“ Оде­ћа по SRPSK A  No 12-13  2015

 Са разгледница из времена Великог рата

71

Д Р У К­Ч И­Ј И

У Г А О

Пла­ка­ти По­ред штам­пе, про­па­ган­да се у Пр­вом свет­ском ра­ту за­ сни­ва­ла пре све­га на пла­ка­ти­ма. За­ра­ће­ни бло­ко­ви по­ку­ша­ ва­ли су да убе­де ма­се у сво­је иде­је по­мо­ћу про­па­ганд­них по­сте­ра. Гра­фич­ка ре­ше­ња и по­ру­ке сву­да су би­ли слич­ни. „Your co­un­try ne­eds you!“ – ге­не­рал Ки­че­нер упе­ре­ног пр­ста по­зи­ва на мо­би­ли­за­ци­ју. Ка­сни­је исти тај мо­тив ко­ри­сте и Аме­ри­кан­ци, са­мо што Уј­ка Сем апе­лу­је ре­чи­ма: „I want you for US Army!“ То је мо­жда и нај­по­зна­ти­ји пла­кат из Пр­вог свет­ског ра­та. По­ред по­зи­ва у рат, на пла­ка­ти­ма су ста­ја­ле и дру­ге по­ру­ке: „Не пиј­те ал­ко­хол, осим по­не­дељ­ком“, „Не­мој­те да во­зи­те ауто­мо­бил“, „Не обла­чи­те се екс­тра­ва­гант­но, ни­је па­три­от­ски“...

 Британски плакат из Првог светског рата

 Из берлинског модног часописа „Die Dame“, 1914.

угле­ду на уни­фор­му по­ста­ла је пи­та­ње пре­сти­жа на ули­ца­ма ве­ли­ких гра­до­ва и на ху­ма­ни­тар­ним за­ба­ва­ма. Ве­ли­ки рат до­нео је ве­ли­ке про­ме­не на свим пла­но­ви­ма. Мо­да се пот­пу­но ме­ња, из­вла­чи же­ну из укра­сних окло­ па и сме­шта је у ко­мот­не и сме­ле одев­не ко­ма­де. „Рат је дуг, али је сук­ња крат­ка“, био је оми­ље­ни сло­ган са­мо­у­ве­ре­не же­ не 1916. го­ди­не. Мо­да се ме­ња­ла, али, још ва­жни­је, по­ла­ко су се ме­ња­ ле свест и уло­га же­не XX ве­ ка. Нај­у­пе­ча­тљи­ви­ји при­мер жен­ске не­за­ви­сно­сти и од­луч­ но­сти би­ла је Фло­ра Сендс, је­ ди­на же­на офи­цир Срп­ске вој­ске за вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та. ФО­ТО­ГРА­ФИ­ЈА ЈЕД­НЕ ЉУ­БА­ВИ

Мо­жда је баш за­то проф. др Бо­жи­ца Мла­ де­но­вић од­лу­чи­­ла да сво­је пре­да­ва­ње Љу­бав под сен­ком Великог рата по­све­ти симпа­ти­ ја­ма ко­је су се ро­ди­ле у Гво­зде­ ном пу­ку из­ме­ђу Фло­ре и Ја­наћ­ка Јо­ви­ћа. Ја­наћ­ко Јо­вић био је је­дан од нај­хра­бри­јих официр ­ а чу­ве­ног Дру­гог пе­ша­диј­ског пу­ка „Књаз Ми­ха­ и­ло“, по­зна­ти­јег као Гво­зде­ни пук. Уче­ство­

72

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

вао је у оба Бал­кан­ска и у Ве­ли­ком ра­т у, ни­је био мо­би­ли­сан, већ се ја­вљао као до­бро­во­љац, ви­ше пу­та био ра­ња­ван, а за ис­ка­за­ну хра­брост два пу­та од­ли­ко­ ван „Ка­ра­ђор­ђе­вом зве­здом“. Фло­ра Сендс је би­ла нео­бич­на лич­ ност, пу­сто­лов, учи­ла је да ја­ше, да пу­ ца из ва­тре­ног оруж­ја, во­зи­ла тр­кач­ки ауто­мо­бил. По­на­ша­ла се као де­чак, али ни­је од­ба­ци­ва­ла жен­стве­ност: „Мно­ го го­ди­на ка­сни­је схва­ти­ла сам да ако већ има­те злу сре­ћу да се ро­ди­те као жен­ско, нај­бо­ље је да што па­мет­ни­је ис­ ко­ри­сти­те оне мо­гућ­но­сти ко­је вам се пру­жа­ју, а не да бу­де­те ло­ша ими­та­ци­ја му­шкар­ца.“ Уочи Ве­ли­ког ра­та за­вр­ши­ ла је курс за бол­ни­чар­ку и при­ја­ви­ла се да с пр­вом бри­тан­ском ми­си­јом кре­не у по­моћ Ср­би­ји. Же­ле­ла је да бу­де што бли­же фрон­т у, па је при­хва­ти­ла по­ну­ду да сту­пи у ам­ бу­лан­т у Дру­гог пе­ша­диј­ског пу­ка „Књаз Ми­ха­и­ло“. Ту је упо­зна­ла Ја­наћ­ка. Ка­да су се пр­ви пут сре­ли, ње­гов ко­ мен­тар био је: „Што ми са­ве­зни­ци не по­ша­љу оруж­је и му­ни­ци­ју, не­го же­ну, кон­зер­ве и ча­ра­пе.“ Ме­ђу­тим, ка­сни­ је је био у при­ли­ци да се уве­ри ко­ли­ко је Фло­ра хра­бра, па ју је при­хва­тио као рав­но­прав­ног при­пад­ни­ка сво­је че­те. На стра­шном пу­т у пре­ко Ал­ба­ни­је Ја­ наћ­ко се раз­бо­лео, Фло­ра га је та­да не­ го­ва­ла, у то­ку тог ле­че­ња њих дво­је су се збли­жи­ли, па је она у днев­ник за­пи­са­ ла да су да­ље по­вла­че­ње на­ста­ви­ли под јед­ним ће­бе­том. Би­ли су за­јед­но све до је­се­ње офан­зи­ве 1916. го­ди­не, но Ја­наћ­ ко је убр­зо по­ги­нуо у би­ци код Би­то­ ља. Фло­ра га је са­хра­ни­ла и по­ди­гла му спо­ме­ник, а вој­нич­ки сан­дук у ком су се на­ла­зи­ле ње­го­ве ства­ри од­не­ла је Ја­ наћ­ко­вим ро­ди­те­љи­ма по­сле окон­ча­ња ра­та. Ме­ђу не­ко­ли­ким са­чу­ва­ним ства­ ри­ма ко­је су се за­те­кле у сан­ду­ку по­сле по­ги­би­је, би­ла је и фо­то­гра­фи­ја Фло­ре Сендс. Љу­бав не пре­ста­је кад поч­не рат. Љу­ ди тад уми­ру, али љу­ди и жи­ве и во­ле. „Љу­бав је за вре­ме ра­та, па као и све оста­ло, и да­ље при­с ут­на у жи­во­т у“, об­ја­ сни­ла је про­фе­сор­ка Мла­де­но­вић. Ја­сно је, ве­ћи­на при­ча има тра­ги­чан крај, тек по­не­ка ули­ва на­ду, не­ке су ма­ле, при­сне, тај­не, не­ке за­бра­ње­не, не­ке су по­при­ми­ ле еп­ске раз­ме­ре, па се и да­ље о њи­ма при­по­ве­да. 

SRPSK A  No 12-13  2015

73

Ж И­В О Т ,

74

Р О­М А­Н И

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

ВЛА­ДИ­МИР МЕ­ДЕ­НИ­ЦА, СРП­СКИ ФИ­ЛО­ЗОФ И ИЗ­ДА­ВАЧ, ИС­ТРА­ЖИ­ВАЧ КО­СМИЧ­КЕ МИ­С ТЕ­РИ­ЈЕ МА­ЛОГ ЉУД­СКОГ ОСТР­ВА

Иза сре­бр­ног огле­да­ла

От­крио је не­по­зна­ти кон­ти­нент. Увео у скри­ве­ни век, о ко­јем су са­мо не­ки од нас по­не­што зна­ли. Без ње­га ко зна да ли би­смо, и кад, спо­зна­ли ко су за­пра­во Фјо­до­ров, Со­ло­вјов, Фло­рен­ски, Фло­ров­ски, Ле­он­тјев, Иљин, Хо­мја­ков... Или Чин­гиз Ајт­ма­тов и Ан­дреј Пла­то­нов. Ура­дио је ви­ше не­го ка­те­дре, ин­сти­ту­ти, ака­де­ми­је. Мно­го ви­ше. Мно­го ду­бље и да­ле­ко­се­жни­је. Кад год же­ли­мо да да­мо при­мер за кул­тур­ни под­виг пр­вог ре­да, у овом вре­ме­ну из­гу­бље­но­сти и ве­ле­и­зда­је, мо­же­мо мир­но на­ве­сти ње­го­во име Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

П

о­ре­кло му је пра­ва тка­ни­ца, са ни­ти­ма из мно­гих срп­ских кра­ је­ва. По оцу из Ај­ва­ли­је код При­шти­не, Цр­кви­не код Ко­ла­ши­на и Вог­ња у Сре­му. По мај­ци из Лич­ког Ти­ шков­ца и Мар­тин Бро­да, у Кра­ји­ни. Он, ро­ђен у Ру­ми 1953, уз­ве­рао се из Ве­ли­ке Рав­ни­це на Те­ра­зиј­ски гре­бен и остао. А ода­тле се, та­да, ви­де­ло да­ле­ко. Као из­да­вач, у свом „Ло­го­с у“ об­ја­ вио је не­ко­ли­ко сто­ти­на дра­го­це­них на­ сло­ва. Угра­дио ру­ски бо­го­тра­жи­тељ­ски „сре­бр­ни век“ у срп­ску кул­т у­ру и срп­ ску иде­ју. На­пи­сао про­све­тљу­ју­ће Од­ра­ зе у сре­бр­ном огле­да­лу (Гор­ја­ни, 2013) и де­се­ти­не дру­гих огле­да из фи­ло­зо­фи­је и умет­но­сти. Је­дан је од мо­дер­них срп­ ских ауто­ра че­сто ци­ти­ра­них у Ру­си­ји. Наш са­го­вор­ник већ че­тврт ве­ка: Вла­ ди­мир Ме­де­ни­ца. Не­спо­ра­зум са рав­ни­цом. Мој де­да по мај­ци Ми­лан Бур­саћ, Ли­ча­нин, пред­ рат­ни жан­дар и чет­ник, у Осмој офан­ зи­ви до­шао је на срем­ску зе­мљу. Ни­је у кр­ви имао ону ве­ков­ну па­ор­ску при­ ла­го­дљи­вост рав­ни­ци, ни­је умео да жи­ ви по ње­ним зах­те­ви­ма и од ње до­че­ка да­ро­ве. А сва­ке го­ди­не, чим се за­вр­ши шко­ла, ја сам с мо­ти­ком до­де­љи­ван баш

ње­му на рас­по­ла­га­ње. Се­ћа­ње на жеђ и на лет­ње му­че­ње по де­ди­ним њи­ва­ма ду­го ме је пра­ти­ло. Та бес­крај­на рав­ни­ ца би­ла ми је то­ли­ко те­шка да се на њој мо­гло са­мо ма­шта­ти, а че­сто ни то. Али ка­ко би се ка­сни­је за­ви­чај мо­гао во­ле­ти да је у ње­му све би­ло ла­ко, да ни­је би­ло пат­ње и пре­ка­љи­ва­ња? Упра­во ту, у род­ном гра­ду, где сам за­вр­шио основ­ну шко­лу и гим­на­зи­ју, и на ужа­ре­ним њи­ва­ма де­де Ми­ла­на – са­ да то знам – у ме­ни је ро­ђе­на уто­пиј­ска жуд­ња за не­ким бо­љим све­том, па и мо­ја ре­ли­ги­о­зност. По­сле де­ди­них њи­ва чак ми је и Кант био под­но­шљив. Упра­во за­ хва­љу­ју­ћи во­љи пре­ка­ље­ној у за­ви­ча­ју ус­пео сам у жи­во­т у по­не­што да ура­дим.

 На Андрићевом венцу у Београду

Фото: Жељко Синобад и архива саговорника

Пе­чат за­ви­ча­ја – За­ви­чај је то од­и­стин­ски са­мо ако пре­ка­љу­је чо­ве­ка, ако га ве­зу­је за се­бе сил­ним ужа­ди­ма а ипак пу­шта у свет ка­да за то куц­не час. Са­мо ако му по­ка­зу­је вред­ност ро­ди­тељ­ског до­ ма, али и сво­јим стро­гим вас­пи­та­њем отва­ра по­се­бан по­глед на ле­по­ту свет­ских про­стран­ста­ва. Из тих про­стран­ста­ва увек ће се, опет, про­ма­ља­ти он: те­шки, су­ро­ви, пре­див­ни за­ви­чај. За­ви­чај као да нас при­мо­ра­ва и на од­ла­зак и на по­вра­так. Кнез Ми­шкин у „Иди­о­ту“ Фјо­до­ра До­сто­јев­ског ка­же: „Ко не­ма тла ис­под се­бе, тај ни Бо­га не­ма. (...) Ко се од­ри­че соп­стве­не зе­мље, тај се и Бо­га од­ри­че.“ SRPSK A  No 12-13  2015

75

Ж И­В О Т ,  Са баком и сестром. Са мајком. Владимир као јуноша

Р О­М А­Н И Сли­ка ра­ја. Ба­ка Бо­сиљ­ка, мај­ка мо­ је мај­ке Сми­ље, ро­дом је од Ме­ди­ћа из Мар­тин Бро­да на Уни. То бај­ко­ви­то се­о­ це, у ко­је сам од­ла­зио ле­ти, има­ло је по­ себ­но ме­сто у мом жи­во­т у и мом сну. Имао сам шест-се­дам го­ди­на ка­да сам са мај­ком пр­ви пут от­пу­то­вао та­мо. Си­шли смо из во­за у глу­во до­ба. Си­ја­ ли­ца на ста­ни­ци би­ла је је­ди­но све­тло у но­ћи без ме­се­чи­не. Ка­ме­ним пу­тем спу­ шта­ли смо се ка се­лу, а са сва­ким ко­ра­ ком не­ки хук по­ста­јао је све ја­чи. „Ма­ма, шта се то чу­је?“ пи­тао сам. „Во­да“, ре­кла је. „Во­да?“ „Да. Во­до­па­ди.“ Ни­сам то мо­гао ни да за­ми­слим. Од во­да сам до­тад ви­део са­мо рав­ни­чар­ску Са­ву, на ко­ју смо по­не­кад ишли би­ци­ кло­ви­ма на ку­па­ње, и Јар­чи­ну, мут­ни ка­нал на ко­ји ме је отац по­не­кад во­дио на пе­ца­ње. Ују­тру, ка­да сам се про­бу­дио и иза­шао на­по­ље, био је то шок ле­по­те и би­стри­не: не­ко­ли­ко во­до­па­да се об­ ру­ша­ва­ло у пла­ви­ча­сто је­зер­це из­над ку­ће, а он­да су из ње­га ис­ти­ца­ла два сна­жна по­то­ка на­ли­ва­ју­ћи две ја­же ис­ пред ком­шиј­ских ку­ћа... Пам­тим: ка­да сам пр­ви пут при­шао ја­жи, наг­нуо се и уро­нио ру­ке у во­ду, исто­вре­ме­но са све­ жи­ном за­пах­нуо ме је онај див­ни ми­рис ма­хо­ви­не на се­дри. Био је то рај, рај ба­ би­ног и мог за­ви­ча­ја, за ко­јим увек че­ знем. Мо­ја сли­ка све­та у ко­јем не­ће би­ти му­че­ња, све­та игре и ра­до­сти, све­жи­не и сло­бо­де. Све­та у ко­јем ће би­ти уто­ље­на сва­ка жеђ. Ги­лип­те­ри­са­ње. Де­да Ми­лан умро је ка­да сам по­шао у тре­ћи раз­ред гим­на­зи­ је и та­да сам по­чео да се, ка­ко се то у Ру­ ми го­во­ри­ло, ги­лип­те­ри­шем. Све че­шће

Му­зи­ка де­тињ­ства – Ка­да бих мо­гао вас­кр­сну­ти му­зи­ку де­тињ­ства, ми­слим да би се мој жи­вот истог тре­нут­ка за­вр­шио. На­сту­пи­ла би Ка­ ми­је­ва „срећ­на смрт“. Тај звук де­тињ­ства у по­за­ди­ни је свих мо­јих тра­га­ња. Мој по­глед ка де­тињ­ству про­ла­зи углав­ном кроз при­зму ру­ске књи­жев­но­сти и фил­ма. Број­ге­ло­ва сли­ка „По­вра­так ло­ва­ца“, али ви­ђе­на на ве­ли­ком плат­ну, у фил­му „Со­ла­рис“ Тар­ков­ског, не­пре­ста­но ме вра­ћа у ба­би­но и де­ ди­но дво­ри­ште, у ко­смич­ку ми­сте­ри­ју ма­лог људ­ског остр­ва где жи­ви­мо сви ми, и љу­ди и жи­во­ти­ње, где ба­ба при­ча сво­је при­че док тка кр­па­ре на огром­ној и буч­ној др­ве­ној ма­ши­ни зва­ној „ткач“. А на­по­љу снег па­да, па­да, као да је и сам у том па­да­њу уснуо.

76

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

сам пре­ла­зио ону цр­т у ко­ју ле­по вас­пи­ та­на де­ца ни­с у сме­ла пре­ла­зи­ти. Гим­ на­зи­ју сам је­два за­вр­шио. Ба­вио сам се бок­сом, дру­жио се са на­сил­ни­ци­ма, сит­ ним ло­по­ви­ма и пре­ва­ран­ти­ма, свра­ћао у све ру­пе у гра­ду, а но­ћу, кад се вра­тим, ипак чи­тао фи­ло­соф­ске књи­ге: Пла­то­на, Хју­ма, Ни­чеа... Због за­ла­же­ња у чу­ве­ну ка­фа­ну „Ку­ тић“, мој про­фе­сор фи­ло­со­фи­је Бо­жи­ дар Пе­ко обо­рио је на по­прав­ни ме­не и Ми­ла Сту­па­ра, мог дру­га из клу­пе. Ни­је ми по­мо­гло ни то што сам не­ко­ли­ко ча­ со­ва уочи кра­ја школ­ске го­ди­не по­ка­зао за­вид­но зна­ње. Ни­смо мо­гли да иза­ђе­мо на ма­т у­ру ни да се упи­ше­мо на фа­кул­ тет. Школ­ски дру­го­ви одо­ше ко у Бе­о­ град, ко у Но­ви Сад, а ми оста­до­смо у на­шем гра­ду, ко­ји је пр­вих да­на је­се­ни по­ка­зао сво­је стра­шно ли­це. Спа­со­но­сна лек­ци­ја Де­бе­лог Ра­де. Ни­ко­га уве­че ни­је би­ло на ули­ци осим не­ко­ли­ко про­би­све­та. Са њи­ма смо се по­че­ли дру­жи­ти и ка­фан­чи­ти. Ме­не ро­ ди­те­љи за­по­сли­ше у фа­бри­ци обу­ће. Мо­ рао сам уста­ја­ти у пет ују­тро, а ку­ћи сам до­ла­зио по­сле по­но­ћи. Схва­тив­ши да ће­мо у тој ча­мо­ти­њи те­шко до­че­ка­ти на­ ред­но ле­то, Ми­ле и ја сми­сли­смо да не­ка­ ко на­мак­не­мо па­ре, па да у фе­бру­а­ру оде­ мо на мо­ре и оста­не­мо та­мо до про­ле­ћа. Оно ма­ло што сам за­ра­ђи­вао у фа­бри­ци, на­кон што бих одво­јио за не­ку гар­де­ро­ бу, тро­шио сам уве­че у ка­фа­ни или за би­о­скоп. Али до­бар део уло­жио сам и у коц­ку, и то до­ми­на­ма. Не­ка­ко смо по­че­ли да до­би­ја­мо, „син­дром по­чет­нич­ке сре­ ће“, ка­са је по­че­ла да се пу­ни. У но­вем­ бру је наш план већ из­гле­дао оствар­љив. Та­да се по­ла­ко­ми­смо. По­че­смо да се­да­мо за дру­ги сто, где су већ игра­ли озбиљ­ ни­ји игра­чи и уло­зи би­ли мно­го ве­ћи. И ту нам је кре­ну­ло, док јед­но ве­че не на­ ле­те­смо на Де­бе­лог Ра­ду, нај­о­па­сни­јег рум­ског коц­ка­ра и пре­ва­ран­та. А баш то ве­че по­нео сам од ку­ће ви­ше од по­ла са­ ку­пље­ног нов­ца. За то јед­но но­вем­бар­ско ве­че оти­шло је мал­те­не све оно што смо с му­ком сти­ца­ли, де­ру­ћи не­ке ама­те­ре на сит­но. Про­па­до­смо. Су­тра­дан се ја и Ми­ ле Сту­пар до­го­во­ри­смо да оно пре­о­ста­ лог нов­ца по­де­ли­мо. По­сле тог де­ба­кла го­то­во да се ни­ смо ви­ђа­ли. Оча­ја­ва­ју­ћи у про­вин­циј­ ској пу­сто­ши, до­хва­тих се књи­га. Чи­тао сам Лон­до­на, Син­кле­ра Лу­и­са, Тол­сто­ја,

SRPSK A  No 12-13  2015

77

Ж И В О Т ,

78

Р О М А Н И

/

L I F E ,

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

N O V E L S

Го­го­ља, али и Пла­то­на, Ни­чеа, Хју­ма, по­ ку­ша­вао Хе­ге­ла. У ја­ну­а­ру сам по­ло­жио ма­т у­ру, имао шан­с у да се у Но­вом Са­ду ван­ред­но упи­шем на Прав­ни фа­кул­тет. Отац ме је те­рао, али сам од­био же­ле­ћи да се упи­шем на фи­ло­со­фи­ју. Отац ви­ше ни­је мо­гао да тр­пи, по­ка­зао ми је ули­цу: „Марш из ку­ће!“ Одох код ба­бе, ко­ја је жи­ве­ла са­ма, да код ње на­ста­вим да чи­ там и при­пре­мам се за при­јем­ни ис­пит на фи­ло­со­фи­ји. Бор­ба за пам­ће­ње. На­дам се да ће ме те сли­ке из де­тињ­ства пра­ти­ти до смр­ ти, да не­ће све ис­пра­ти Ле­та, ре­ка за­бо­ ра­ва, или не­ка де­мен­ци­ја, са ко­јом се бо­ ри­ла и мо­ја мај­ка. Мо­ја мај­ка до зад­њег тре­на свог зе­ маљ­ског жи­во­та бо­ри­ла се про­тив за­бо­ ра­ва. По­след­ње је­се­ни во­ле­ла је да се­ди у дво­ри­шту, ис­под др­ве­та, и да ре­ша­ва укр­ште­не ре­чи. Че­сто сам до­ла­зио да је оби­ђем. Јед­ном је за­те­кох ка­ко се­ди под др­ве­том, гла­ва јој кло­ну­ла на гру­ди. За­ спа­ла. У кри­лу јој укр­ште­не ре­чи, а на тра­ви ис­под сто­ли­це је­дан па­пир. По­ди­ гао сам га и по­гле­дао. Истог тре­на гру­ ну­ле су ми су­зе на очи. На том па­пи­ру би­ла су ис­пи­са­на сло­ва на­ше ћи­ри­ли­це. Мо­ја мај­ка за­бо­ра­вља­ла је ка­ко се пи­шу сло­ва, а хте­ла је по сва­ку це­ну да за­др­жи то пам­ће­ње. Сло­во, и оно што нам кроз ње­га сти­же, ни­је се сме­ло за­бо­ра­ви­ти. Мо­ли­ла је Бо­га да јој по­ша­ље смрт пре не­го што би је та­кав за­бо­рав об­у­зео. Бе­о­град. До­шао сам ту на сту­ди­је и остао. Чим сам сту­пио на тај плоч­ ник, се­ћам се, по­вра­ћао сам. Од из­дув­ них га­со­ва, ми­ри­са бен­зи­на, тре­ме. Од све­га. Ни­је ми па­да­ло на па­мет да се­бе на­ме­ћем овом гра­ду. Од­мах сам не­ка­ ко са стра­хо­по­што­ва­њем по­гле­дао у згра­де фа­кул­те­та и Ака­де­ми­је на­у­ка, у „Про­све­ти­ну“ ан­ти­квар­ни­цу... Са­да знам: то стра­хо­по­што­ва­ње, тај страх Бож­ји, од ме­не, дрип­ца, на­пра­вио је чо­ве­ка. За­хва­љу­ју­ћи том стра­х у ни­сам све по­се­ља­чи­вао, по­про­ста­чи­вао, сво­ дио на сво­ју ме­ру, не­го сам учио. Би­ла је то до­бра шко­ла, ква­ли­тет­на и те­мељ­ на, не ко сад. И по­сто­ја­ло је истин­ско ин­те­ре­со­ва­ње, ду­бо­ко и ва­тре­но, не ко сад. Ку­ле-све­ти­ље би­ле су нам књи­жа­ ре, а не тр­жни цен­три. Све на­ше чу­ве­не књи­жа­ре, та све­та ме­ста мо­је ге­не­ра­ци­ је, уни­ште­не су. Наш са­крал­ни про­стор

до­био је дру­гу на­ме­ну, нај­че­шће са­свим су­прот­ну, и то је­сте ме­ра ства­ри. На мо­јој ма­пи Бе­о­гра­да не­ка­да је нај­ ва­жни­ја тач­ка био сва­ка­ко Сту­дент­ски трг. Три фа­кул­те­та су на ње­му (Фи­ло­ соф­ски, Фи­ло­ло­шки и При­род­но-ма­те­ ма­тич­ки) и Ко­лар­чев на­род­ни уни­вер­ зи­тет. То је за ме­не био цео Бе­о­град­ски уни­вер­зи­тет, цен­тар на­шег све­та. Да­нас ми је ва­жна, пре све­га, Ска­дар­ли­ја. Не то­ли­ко ка­фа­не и му­зи­ка, ко­ли­ко Ку­ћа Ђу­ре Јак­ши­ћа, још увек ме­сто сло­бо­де. Ку­ћа бе­о­град­ских ори­ђи­на­ла, књи­жев­ них ве­че­ри, из­ло­жби, фи­ло­соф­ских три­ би­на и пра­вог дру­же­ња. Још увек.

 „Просветина“ антикварница у Кнез-Михаловој, важна генерацијска тачка његовог Београда

Где тру­бе не до­пи­ру. Срп­ске ути­ца­је про­шао сам у гим­на­зи­ји, а на сту­ди­ја­ ма сам све сво­је сна­ге и сло­бод­но вре­ ме под­ре­дио бо­љем упо­зна­ва­њу свет­ске кул­т у­ре. Тре­ба­ло је про­чи­та­ти сву свет­ ску књи­жев­ну кла­си­ку, све књи­ге из би­ бли­о­те­ка „Ме­та­мор­фо­зе“ и „Са­вре­ме­ни свет­ски пи­сци“. И, дру­го, хва­тао сам се оно­га о че­му се ни­је на сва уста тру­би­ ло. Оп­ште тру­бље­ње ме је од­би­ја­ло, иза­ зи­ва­ло сум­њу. Ре­ци­мо, сви су хва­ли­ли Кун­де­ру, а ме­ни се, осим пар при­по­ве­ да­ка, ни­шта ње­го­во ни­је сви­ђа­ло. Слич­ но је би­ло и са но­вим срп­ским пи­сци­ма. Бу­ла­то­вић, Киш, Шће­па­но­вић, Ћо­сић... Ни­ко од њих ни­је ути­цао на ме­не. Ње­ гош, Ла­за Ла­за­ре­вић, Си­мо Ма­та­вуљ, Ми­ло­ван Гли­шић, Сте­ван Сре­мац, Ко­ чић, Ан­дрић, Цр­њан­ски, та срп­ска кла­ си­ка би­ла је не­до­сти­жна за ове но­ве. Са­мо се је­дан пи­сац ка­сни­је уме­шао ме­ђу ове ве­ли­чи­не: Ме­ша Се­ли­мо­вић. Чи­тао сам га ка­сно, ка­да сам ра­дио као про­фе­сор марк­си­зма у Шко­ли ме­шо­ ви­тих стру­ка у При­је­до­ру и ста­но­вао у бли­зи­ни џа­ми­је. Оскуд­на Твр­ђа­ва, а не рас­ко­шни Дер­виш, то је за ме­не свет­ски књи­жев­ни врх. Би­се­ри мар­ги­не. Та­кав од­нос пре­ма раз­ви­ка­ној срп­ској књи­жев­но­сти имам

Та ли­ца, та ме­ста – Увек се вра­ћам ли­ко­ви­ма мо­јих пре­да­ка, мај­ке и оца, ли­ ко­ви­ма мо­јих дру­го­ва из де­тињ­ства и мла­до­сти, тим на­сме­ја­ ним и веч­ним ли­ци­ма. Вра­ћам се и мо­јим огром­ним то­по­ла­ма на кра­ју све­та, оној боц­ка­вој тра­ви на ко­јој као де­те ле­жим и са­њам је­дан див­ни бу­ду­ћи свет, ослу­шку­ју­ћи шум ве­тра у кро­ шња­ма. Та ме­ста по­сто­је у мо­јој ма­шти, ни­ка­да их не­ћу за­бо­ ра­ви­ти и са њи­ма бих да се сто­пим за­у­век.

SRPSK A  No 12-13  2015

79

Ж И­В О Т ,

 Са Небојшом М. Крстићем, Владетом Јеротићем и Рајком Лукачем на промоцији „Самоспознаје“ Николаја Берђајева

Р О­М А­Н И

и да­нас. Од ме­не се не­кој по­хва­ли мо­ гу на­да­ти са­мо та­ко­зва­ни мар­ги­нал­ци, али ква­ли­тет­ни. (Ква­ли­тет су, не­спор­но, има­ли и мно­ги са­вре­ме­ни срп­ски пи­сци ко­је сам од­ба­ци­вао.) Оза­ри ме ма­то­ри Ви­то­мир Пу­шо­њић пре­кра­сном књи­гом Ђе ти је то Вр­бо­во, ис­пи­са­ном на са­мом вре­лу срп­ског за­ви­чај­ног је­зи­ка. На по­ се­бан на­чин ути­ца­ле су на ме­не још две срп­ске књи­ге. Јед­на је Тр­ка­ли­ште Рат­ка Мар­ко­ви­ћа Ри­ђа­ни­на, ди­вљег ко­ња срп­ ске по­е­зи­је, под чи­јим бе­сним ко­пи­та­ма пр­ска ока­ме­ње­ни срп­ски је­зик и вул­кан­ ски се на­ди­ма сва­ки стих. (Ју­ри Ри­ђа­нин и лу­ду­је сво­јим гла­сом по би­бли­о­те­ка­ма и Ђу­ри­ним ку­ћа­ма, иде, пе­ва и ни­ко га не за­ре­зу­је, и бла­го на­ма што је то та­ко. Јер ка­ко би­смо ми има­ли при­ли­ку да га слу­ша­мо ка­да би га не­ко спа­сао од ње­го­ вог лу­ди­ла у не­ка­квој здрав­стве­ној ли­ те­рар­ној уста­но­ви за оп­ште при­зна­ње и до­де­лу на­гра­да.) Дру­га је ма­ла књи­ га Бран­ка Пир­ги­ћа, ро­ман се­ћа­ња ко­ји слу­жи на част срп­ској књи­жев­но­сти. У ње­му амар­кор­дов­ски де­фи­лу­ју по Ва­ље­ ву чу­да­ци, пре­за­ни­мљи­ви мар­ги­нал­ци осве­тље­ни ду­хо­ви­то­шћу са­мог Ба­на, за ко­га са­да знам фор­му­лу. Че­жња за ду­би­ном. Чим сам до­шао у Бе­о­град, у „Про­све­ти­ној“ ан­ти­квар­ни­ ци на­и­шао сам на две књи­ге друк­чи­је од

80

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

све­га у оче­вој би­бли­о­те­ци, у ко­јој ни­је би­ло но­вих ру­ских и за­пад­них пи­са­ца. То су би­ле књи­ге Краљ вре­ме­на Ве­ли­мир Пр­ви Вик­то­ра Хлеб­њи­ко­ва и Пе­тро­град Ан­дре­ја Бе­лог. Оне су пот­пу­но од­ре­ди­ле мо­ју сту­дент­ску есте­ти­ку и схва­та­ње мо­ дер­но­сти, а у њи­ма, тек ка­сни­је сам по­ стао то­га све­стан, уоп­ште ни­је би­ла рас­ ки­ну­та ве­за са ба­шти­ном. На­про­тив, оне су пред­ста­вља­ле оно но­во-ста­ро, за ме­не, за­пра­во, оно пра­во. То ме је и са­чу­ва­ло, ни­сам скре­нуо с пу­та и за­вр­шио не­где као уобра­же­ни „чо­век сво­га вре­ме­на“. Та­да сам гле­дао и Ру­бљо­ва Ан­дре­ја Тар­ков­ског. По­сле Бон­дар­чу­ко­вог Ра­ та и ми­ра, ко­ји сам гле­дао у Ру­ми још као гим­на­зи­ја­лац, ово је био пр­ви ру­ски филм ко­ји је не­ка­ко сам со­бом др­жао па­ри­тет за­пад­ним фил­мо­ви­ма и на­шим фил­мо­ви­ма „цр­ног та­ла­са“. Имао је сли­ ку ве­ре и ве­ли­чи­не кр­ста, ру­ског кр­ста. Увла­чио ме је у ду­би­не мо­га соп­стве­ног би­ћа, род­но­га на­ро­да и род­не исто­ри­је. Пам­тим сце­ну Хри­сто­вог рас­пе­ћа у ру­ ском сне­гу. Тек по­сле гле­да­ња тог фил­ма по­че­ла је да ми се, по­ла­ко, отва­ра ста­за мо­га жи­вот­ног пу­та, ко­јом су већ мно­ги про­шли. Ста­за Бо­го­чо­ве­чан­ства. Био је то по­трес с ко­јим се ни­ка­ко ви­ше ни­с у мо­гла ме­ри­ти ла­ка по­дрх­та­ва­ња тла од свих дру­гих фил­мо­ва. За­пад­ни филм је та­да био до­бар, али ни­је био ду­бок.

Сре­бр­ни век. Ру­ска ду­хов­на и кул­ тур­на ре­не­сан­са, тај „сре­бр­ни век“, по­ чео је у дру­гој по­ло­ви­ни XIX, а пу­ни про­цват и за­ла­зак имао у пр­вој по­ло­ ви­ни XX. Мо­же се ре­ћи да је то „ру­ско кул­т ур­но чу­до“ тра­ја­ло са­мо је­дан век, али ће би­ти на­дах­њу­ју­ће кроз све ве­ ко­ве до свр­шет­ка све­та. За­че­ли су га, у XIX ве­ку, чу­де­сни пи­сци и ми­сли­о­ци: Пу­шкин, Го­гољ, Ље­сков, Тур­ге­њев, До­ сто­јев­ски, Тол­стој, Че­хов... Усле­дио је низ још ве­ћих чу­да, упра­во оних ко­ја чи­не „сре­бр­ни век“: Со­ло­губ, Ан­дре­јев, Гор­ки, За­мја­тин, Ре­ми­зов, Бр­ју­сов, Бе­ ли, Блок, Хлеб­њи­ков, Ма­ја­ков­ски, Пиљ­ њак, Ба­бељ, Па­стер­нак, Шо­ло­хов, Ле­о­ нов, Оље­ша, Хармс, Ве­ден­ски, Все­во­лод Ива­нов, Пла­то­нов, Бул­га­ков... То је, не­ сум­њи­во, на­сле­ђе јед­ног ду­бо­ког кул­ тур­ног ти­хо­ва­ња чи­ја је ве­ли­чи­на та­ко бли­ста­во из­ра­же­на у ико­но­пи­с у Ан­ дре­ја Ру­бљо­ва. Вре­ње се од­ви­ја­ло дватри ве­ка, био је по­тре­бан спо­ља­шњи под­сти­цај да ка­мен пук­не и по­ку­ља во­ да жи­ва. Те­ме­ље су уда­ри­ли Хо­мја­ков и Ки­ри­јев­ски, Со­ло­вјов и Фјо­до­ров, Да­ни­лев­ски и Ле­он­тјев, а згра­ду до­вр­ ши­ли и оста­ви­ли је отво­ре­ном за све бу­ду­ће бо­го­и­ска­те­ље: Јев­ге­ни­је и Сер­ геј Тру­бец­кој, Ро­за­нов и Фло­рен­ски, Ше­стов и Франк, Бул­га­ков и Бер­ђа­јев, Иљин и Ни­ко­лај Тру­бец­кој, Фло­ров­

ски и Зењ­ков­ски, и мно­ги дру­ги пи­сци,  У Кући фи­ло­со­фи и те­о­ло­зи. Уз њих су и они Ђуре Јакшића: из дру­гих сфе­ра ду­ха, му­зи­ча­ри и на­ Промоција „Соли уч­ни­ци, сли­ка­ри и ре­жи­се­ри: Скр­ја­бин, земље“ Павла Стра­вин­ски и Про­ко­фјев, Ци­ол­ков­ски Флоренског, и Вер­над­ски, Ма­ље­вич, Фи­ло­нов, Кан­ педесетог дин­ски, Ку­зма Пе­тров Вод­кин, Деј­не­ка наслова у и Пи­ме­нов, као и њи­хо­ви ве­ли­ки прет­ едицији „Руски ход­ни­ци Су­ри­ков, Рје­пин, Не­сте­ров, боготражитељи“ Вру­бељ, Ај­ва­зов­ски... Та име­на чи­не мо­за­ик ру­ске ду­хов­ не и кул­т ур­не ре­не­сан­се (по­сма­тра­ но са тач­ке гле­ди­шта фи­ло­со­фи­је) или „сре­бр­ног ве­ка“ (гле­да­но са ста­но­ви­шта умет­но­сти). Тре­ба ре­ћи да ов­де, баш због тог за­јед­нич­ког уну­тар­њег на­сле­ђа, и ни­је мо­гао до­ћи до из­ра­жа­ја онај ин­ ди­ви­ду­а­ли­зам ко­ји је за­пад­ну кул­т у­ру и ми­сао од­вео у ћор­со­как. Ов­де по­је­ди­нац ства­ра као део са­бор­не це­ли­не, као лич­ ност и но­ви су­бјект „осмог да­на Ства­ра­ ња“ (ка­ко би то ре­као Бер­ђа­јев). На жа­лост, чо­век да­нас сво­јим де­ли­ ма као да све­сно на­вла­чи се­би ко­пре­ну на очи. Не окре­ће се истин­ској кул­т у­ри, ду­хов­ној, об­не­ви­део је на на­чин сле­пе при­ро­де, стра­шне сти­хи­је ко­ја мо­же да до­при­не­се кра­ју све­та или тран­сцен­ дент­ној апо­ка­лип­си. Кул­т у­ра у ка­та­ком­ба­ма. Ако да­нас уоп­ште по­сто­ји кул­т у­ра, она је ду­бо­ко SRPSK A  No 12-13  2015

81

Ж И­В О Т ,

Р О­М А­Н И

 Крај споменика у ка­та­ком­ба­ма, за­тр­па­на. Али по­сто­ји не­ки ба­стард кул­т у­ре и ци­ви­ли­за­ци­је, Ђури Јакшићу у не­ки не­за­ко­ни­ти брак из­ме­ђу езо­те­рич­ Скадарлији ног и ег­зо­те­рич­ног, не­ка­кав ком­про­мис из­ме­ђу ства­ра­ла­штва и по­тро­шач­ког дру­штва. Ле­по­та без до­бро­те и исти­не, и без љу­ба­ви као об­је­ди­њу­ју­ћег на­че­ла, де­мон­ска је и уби­лач­ка. И све те не­нор­ мал­не жи­во­ти­ње, сва та при­вид­но жи­ ва а већ мр­тво­ро­ђе­на би­ћа, има­ју је­дан за­јед­нич­ки име­ни­тељ: у свим тим ком­ би­на­ци­ја­ма не­ма со­ли, Бо­га не­ма, не­ма ду­ха. За­то истин­ска кул­т у­ра ни­је да­нас при­с ут­на на ули­ца­ма на­ших гра­до­ва, у на­шим жи­во­ти­ма. Из­вор­на ду­хов­на кул­т у­ра од­ви­ја­ла се као жи­во оп­ште­ње чо­ве­ка са Бо­гом и при­ро­дом. У на­шим жи­во­ти­ма осе­ћа­ли смо ње­не опле­ме­њу­ ју­ће од­ра­зе. Има да­нас та­квих ме­ста, али не­до­вољ­но зна­мо о то­ме. Не­дељ­на ма­на­ стир­ска ли­т ур­ги­ја у Слан­ци­ма крај Бе­ о­гра­да, на при­мер, узор­но је ме­сто тог кул­т ур­ног из­во­ра. У ја­ре­ћој ко­жи. Гле­дам по­ли­ти­ча­ре ко­ји ула­зе у храм Бож­ји и кр­сте се, па се чак у ње­му и при­че­шћу­ју, а по­том из­ла­ зе и го­во­ре о „зе­маљ­ској Ср­би­ји“, при­ ка­зу­ју­ћи „не­бе­ску Ср­би­ју“ као штет­ну фан­та­зи­ју. Раз­де­љу­ју не­раз­де­љи­во, це­ па­ју оно не­бо­зем­но у на­шој ве­ри. На­па­ да­ју, чак и ако то­га ни­с у све­сни, исти­ну Бо­го­чо­ве­чан­ства и Бо­го­чо­ве­ка Хри­ста. Кр­сте се и при­че­шћу­ју, и ра­до се сли­ка­ју у цр­кви, а чим иза­ђу из хра­ма поч­ну да во­де сво­ју мо­но­фи­зит­ску по­ли­ти­ку. Та по­ли­ти­ка ни­ка­да не мо­же ни би­ти ни­ шта дру­го до про­да­ја веч­ног жи­во­та за ово­зе­маљ­ски исе­чак, сми­сла жи­во­та за не­ки ма­ли и про­ла­зни ин­те­рес, за три­ де­сет сре­бр­ња­ка, за­пра­во. И ко­ли­ко год да је ве­ли­ка су­ма за ко­ју се чо­век про­ да­је и пре­ве­ра­ва, она је увек иста: ни­

Чу­ва­ри сло­ва – Ду­жни смо да чу­ва­мо Сло­во на­ше, Реч. То нам је на­ме­ње­ но још пре на­шег ро­ђе­ња. Уоб­ли­ча­ва­ју­ће, лич­но­сно на­че­ло. Глас Исти­не. И ту, у је­зи­ку, по­сто­ји очи­шће­ње кроз пост. Уз­ др­жа­ва­ње од не­по­треб­не упо­тре­бе стра­них ре­чи омо­гу­ћи­ће нам да са­гле­да­мо онај за­то­мље­ни слој на­шег је­зи­ка, оне див­ не ре­чи ко­је нас чу­ва­ју и сво­јом са­бра­но­шћу во­де ка сре­ди­ шту сми­сла. Сва та спи­но­ва­ња, дри­ло­ва­ња, то­ле­ран­ци­је и еду­ ка­ци­је, све те пар­ти­ци­па­ци­је и ко­му­ни­ка­ци­је, сви ти бе­не­фи­ти и ин­ве­сти­ци­је, све то што тру­је и оне­мо­гу­ћа­ва жи­ву ду­би­ну оп­ште­ња, све то тре­ба ба­ци­ти у ва­тру про­чи­шће­ња. Пра­во­ сла­вље је пра­во­сло­вље, ко­је осло­ба­ђа из там­ни­це.

82

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

штав­на. Увек тих про­кле­тих три­де­сет сре­бр­ња­ка. „Јер шта вре­ди чо­ве­ку ако и чи­тав свет за­до­би­је, а при том ду­шу сво­ју из­гу­би?“ Ме­ра. Имао сам за ових ско­ро че­тврт ве­ка мно­га ис­ку­ства са они­ма за ко­је је „у при­ла­го­ђа­ва­њу си­гур­ност“. Са „Пла­ вим кру­гом“ штам­пао сам са­бра­на де­ла Ка­зи­ми­ра Ма­ље­ви­ча под на­сло­вом Бог ни­је зба­чен. Ве­ли­чи­ни тог пе­сни­ка за­у­ ма, про­по­вед­ни­ка анар­хи­зма, ку­бо-фу­ ту­ри­зма, су­пре­ма­ти­зма, ап­со­лут­но­сти умет­нич­ког де­ла, ди­ве се и у Ру­си­ји и у Аме­ри­ци. Али ње­го­ва де­ла у об­ли­ку та­ кве књи­ге, на пре­ко 1.200 стра­на ве­ли­ког фор­ма­та, и упр­кос то­ме то­пле и бли­ске, не­ма ни јед­на ве­ли­ка европ­ска кул­т у­ра. А те го­ди­не на Сај­му књи­га у Бе­о­гра­ду овла­шће­на ко­ми­си­ја, на­рав­но ча­сна и струч­на и не­пот­ку­пљи­ва, од­лу­чи­ла је да на­гра­ду за из­да­вач­ки по­ду­хват го­ди­не до­де­ли не­кој књи­жи­ци Ала Го­ра, Клин­ то­но­вог пот­пред­сед­ни­ка, јед­ног од оних ко­ји су бом­бар­до­ва­ли Ср­би­ју. По­сле то­га, тре­ба ли ишта ви­ше го­ во­ри­ти о то­ме у ка­квом смо ста­њу и ко­ ли­ко уру­ше­ни? Има ли спа­са. Ста­ње је још го­ре не­ го што су га опи­са­ли кла­си­ци. Да­нас се све од­ви­ја на по­за­ди­ни јед­не та­ко ис­ке­ же­не ла­жи да је то ду­бо­ко од­врат­но и здра­вом ра­зу­му и оном еле­мен­тар­ном осе­ћа­њу за исти­ну. При том, и здрав ра­ зум и то осе­ћа­ње не пред­у­зи­ма­ју ни­шта, пу­шта­ју да их лаж во­ди, по­вла­че се, са­ кри­ва­ју, по­не­кад чак по­ку­ша­ва­ју да ту цр­ну и пот­пу­но ого­ље­ну лаж при­хва­те као исти­ну. Али шта с тим? Шта са свет­ским пре­ва­ра­ма ако жи­ви­мо сво­ју исти­ну и чу­ва­мо је у се­би и у све­т у? Ако има­мо сво­ју ико­ну, цр­кву, шко­лу, прет­ке и по­ том­ке, сво­га Спа­си­те­ља? Све је, на кра­ју кра­је­ва, наш из­бор и ис­пит за на­шу ве­ ру. Из­го­ва­ра­ти се ту на пре­моћ спо­ља­ шњих си­ла са­свим је не­у­бе­дљи­во, чак и кад по­ми­сли­мо да је на­сту­пи­ла пот­пу­на бо­го­о­ста­вље­ност, онај ужа­сни и све­у­би­ лач­ки глу­ви зуј пра­зни­не. Фјо­до­ров је пред­ло­жио по­след­њи пут, ве­ли­ку мо­гућ­ност по­врат­ка кроз за­ јед­нич­ко де­ло. Бер­ђа­јев је сум­њао у то, сма­тра­ју­ћи да је чо­ве­чан­ство пре­да­ле­ко од­ма­кло на пу­те­ви­ма зла и да се суд над њим већ до­га­ђа... 

SRPSK A  No 12-13  2015

83

В И Д И Ц И

84

/

B E L V E D E R E S

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

РУ­СКИ ПИ­САЦ ЈЕВ­ГЕ­НИЈ ВО­ДО­ЛАЗ­КИН ЕКС­КЛУ­ЗИВ­НО ЗА „НА­ЦИ­ОН ­ АЛ­НУ РЕ­ВИ­ЈУ“

Лич­но­шћу про­тив

ма­сов­ног зом­би­ра­ња Са­вре­ме­на про­па­ган­да је то­ли­ко плит­ка да по­тра­га за исти­ном не зах­те­ва ве­ли­ке мен­тал­не на­по­ре. Истин­ски европ­ски чо­век не мо­же Евро­пу сво­ди­ти са­мо на њен за­пад­ни део. Срп­ски на­род се Ру­си­ма чи­ни као њи­хов соп­стве­ни од­раз у огле­да­лу, и обр­ну­то. Сва­ка кул­ту­ра је ло­го­цен­трич­на и мо­ра­мо па­зи­ти на сво­је ре­чи. Пи­сац сам пи­ше за­ко­не ко­је сле­ди. Од ње­га се оче­ку­је да ви­ди иза хо­ри­зон­та, из­ван ви­до­кру­га. Они за ко­је је чи­та­ње би­ло за­ба­ва и „уби­ја­ње вре­ме­на“ су оти­шли, али то ни­је ве­ли­ки гу­би­так за пра­ву књи­жев­ност

У

че­ник ве­ли­ког Ди­ми­три­ја Ли­ха­ чо­ва. Струч­њак за ста­ру ру­ску књи­жев­ност, са ви­ше од сто на­ уч­них ра­до­ва. Уред­ник ал­ма­на­ха Текст и тра­ди­ци­ја ко­ји из­да­је пе­тро­град­ски „Пу­шкин­ски дом“. Је­дан од нај­бо­љих и нај­на­гра­ђи­ва­ни­јих са­вре­ме­них ру­ских пи­са­ца. Аутор од­лич­них ро­ма­на Оти­ ма­ње Евро­пе (2005), Со­ло­вјов и Ла­ри­о­нов (2009), Ла­вр (2013), пре­ве­де­них и на срп­ ски. Дра­ги и ра­ди гост Ср­би­је. Др Јев­ге­ниј Гер­ма­но­вич Во­до­лаз­кин (Ки­јев, 1964) ми­ну­лог ле­та у Санкт Пе­ тер­бур­гу од­го­во­рио је на пи­та­ња На­ци­ о­нал­не ре­ви­је. У Ва­шем књи­жев­ном опу­с у, реч је лек. „Сва­ка реч већ не­ко­ме при­па­да. Али, при­па­да­ју­ћи мно­ги­ма, она ни­је ни­чи­ја. Ре­чи при­па­да­ју Бо­гу и ми их узи­ма­мо на услу­гу.“ Има ли реч ту ма­гиј­ску те­ жи­ну и свр­ху у овом вре­ме­ну? На­рав­но да има. Би­ло ко­ја кул­т у­ра је ло­го­цен­трич­на. Чак и у му­зи­ци и сли­ кар­ству на кра­ју је, ипак, глав­на реч. Реч мо­же да бу­де и лек и отров, у за­ви­сно­сти од то­га ко­ја је и ка­ква. Иако, ка­же Тјут­ чев, „на­ма ни­је да­то да пред­ви­ђа­мо ка­ко ће на­ша реч да од­јек­не“, тре­ба на­сто­ја­ти да се пред­ви­ди. И па­зи­ти на сво­је ре­чи. У сва три ро­ма­на има­те дру­га­чи­ју пер­ спек­ти­ву при­по­ве­да­ња. Са­гле­да­ва­те, исто­вре­ме­но, мно­го то­га што му­чи са­ вре­ме­ног чо­ве­ка: пи­та­ње мо­ра­ла, по­

Пи­ше: Ве­сна Ка­пор сто­ја­ње Бо­га, на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет, иде­о­ло­шке стра­с ти... Да ли је оба­ве­за пи­сца да бу­де са­вест и уте­ха све­та? Сва­ки пи­сац сам од­ре­ђу­је сво­је оба­ ве­зе. Сам пи­ше за­ко­не ко­је сле­ди. Ти за­ко­ни од­ра­жа­ва­ју лич­ност пи­сца и осо­би­не кул­т у­ре у ко­јој жи­ви. У ру­ској кул­т у­ри пи­сац за­у­зи­ма по­себ­но ме­сто. Што ка­же Јев­ге­ниј Јев­т у­ше­но: „Пе­сник у Ру­си­ји је ви­ше од пе­сни­ка.“ Он не мо­же да бу­де са­мо при­ват­но ли­це, пред­став­ ник про­фе­си­је, по­пут пе­ка­ра или фуд­ бал­ског тре­не­ра. Од ње­га оче­ку­ју, ако не про­ро­чан­ство, бар охра­бре­ње и по­др­ шку. Ру­ски чи­та­лац сма­тра да пи­сац мо­ ра да ви­ди и оно што је из­ван ви­до­кру­га. Ово оче­ки­ва­ње сна­жно се осе­ћа при­ли­ ком су­сре­та са чи­та­о­ци­ма – по раз­ме­ ра­ма по­ста­вља­них пи­та­ња. Очи­глед­но,

Фо­то: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­ка

Из­у­зе­так зва­ни Ср­би­ја – Још у со­вјет­ско вре­ме би­ла ми је сум­њи­ва сло­же­ни­ца „при­ја­тељ­ство на­ро­да“. Осе­ћао сам у то­ме не­што де­ма­го­шко, из­ми­шље­но. Љу­ди се мо­гу дру­жи­ти, не на­ро­ди, а ка­мо­ли зе­ мље. Та­кав од­нос пре­ма то­ме углав­ном сам са­чу­вао до данда­нас. Са јед­ним из­у­зет­ком: Ср­би­ја. Ствар чак ни­је у то­ме што су Ср­би би­ли со­ли­дар­ни са на­ма у нај­тра­гич­ни­јим тре­ну­ци­ма исто­ри­је и ни­су ме­ња­ли свој став у за­ви­сно­сти од тре­нут­не ко­ри­сти. Ов­де је реч о љу­ба­ви пре­ма на­ро­ду ко­ји се Ру­си­ма чи­ни као њи­хов соп­стве­ни од­раз у огле­да­лу. Ко­ли­ко мо­гу да су­дим, от­при­ли­ке та­кав од­нос има­ју и Ср­би пре­ма Ру­си­ма. Ка­ ко дру­га­чи­је об­ја­сни­ти да су упра­во Ср­би спа­сли де­се­ти­не хи­ ља­да Ру­са по­сле Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је у Ру­си­ји? У то­ме ни­је би­ло ни­шта ра­ци­о­нал­но, то је био из­раз љу­ба­ви и чо­ве­ко­љу­ бља. И у ру­ском се­ћа­њу то је ду­бо­ко уса­ђе­но.

SRPSK A  No 12-13  2015

85

В И­Д И­Ц И ми пи­сци да­ле­ко смо од то­га да мо­же­мо увек да ис­пу­ни­мо та­ква оче­ки­ва­ња. Пи­ сци су ве­ћи­ном обич­ни љу­ди, огра­ни­че­ них мо­гућ­но­сти. Али до­ђу вре­ме­на кад ови сла­ба­шни љу­ди, са­брав­ши енер­ги­ју на­ро­да, над­ви­се са­ми се­бе. МУЧ­НА ИЖИ­ВЉА­ВА­ЊА НАД ИСТО­РИ­ЈОМ На јед­ном ме­с ту ка­же­те: „Сва­ки ге­не­ рал има свог исто­ри­ча­ра.“ За­го­вор­ник сте иде­је да се исто­риј­ске „про­ве­ре­не исти­не“ мо­ра­ју ис­тра­жи­ва­ти и ра­све­ тља­ва­ти из­но­ва и из дру­гог угла? Исто­ри­ја је ра­њи­ва да­ма и тра­жи да пре­ма њој има­мо ве­о­ма бри­жан од­нос. У та­кав од­нос спа­да и објек­ти­ван при­ ступ ка про­шло­сти. Исто­ри­ја не сме да бу­де по­ли­тич­ки ин­стру­мент или сред­ ство иде­о­ло­шке бор­бе. Са­да­шње вре­ме за исто­ри­ју је јед­но од нај­те­жих. Ни­кад се над исто­ри­јом ни­с у ижи­вља­ва­ли то­ ли­ко пер­фид­но као да­нас. По­гле­дај­те са­ мо ин­тер­пре­та­ци­је Дру­гог свет­ског ра­ та на­ста­ле по­след­њих де­це­ни­ја. Чи­ни­ло се да оно што зна­мо о том ра­т у спа­да у „про­ве­ре­не исти­не“ о ко­ји­ма го­во­ри­те. Па ипак, у ни­зу др­жа­ва бив­шег ис­точ­ног бло­ка те исти­не пре­ра­ђе­не су то­ли­ко да их ни ро­ђе­на мај­ка не мо­же пре­по­зна­ ти. Те­шка пи­та­ња су по­жељ­на и ва­жна у исто­риј­ском ис­тра­жи­ва­њу, али то тре­ба да бу­ду за­и­ста пи­та­ња, а не фал­си­фи­ка­ ти. Са­мо у том слу­ча­ју она мо­гу уна­пре­ ди­ти исто­риј­ску на­у­ку. „Чи­та­ју­ћи Ла­вр по­же­лео сам да по­с та­ нем све­тац“, на­пи­сао је За­хар При­ле­ пин. За­и­с та, на­чин на ко­ји сте гра­ди­ли вре­ме и при­чу у овом ро­ма­ну на­ди­ла­ зи сва­ко мо­гу­ће по­и­ма­ње ствар­но­с ти. У ову књи­гу за­час се усе­ли, она је онај де­лић за ко­јим сва­ки чо­век тра­га у се­ би. Ка­ко сте од­лу­чи­ли да пи­ше­те жи­

Осве­шћи­ва­ње и злат­на сре­ди­на – По­сле рас­па­да Со­вјет­ског Са­ве­за, Ру­си су ра­ши­ри­ли ру­ке пре­ма Евро­пи. До­би­ли су хла­дан од­го­вор: не при­ла­зи­те нам пре­бли­зу, су­ви­ше смо раз­ли­чи­ти. Исто­вре­ме­но, без об­зи­ра на са­да­шње за­пле­те, збли­жа­ва­ње Ру­си­је и Евро­пе чи­ни ми се не­из­бе­жним. Ми­слим да Евро­па све ви­ше по­ста­је све­сна да та нео­п­ход­ност не по­чи­ва са­мо у ру­ском га­су, не­го и у вред­но­ сти­ма ру­ског по­гле­да на свет. И За­пад­на Евро­па и Ру­си­ја на­ пра­ви­ле су пу­но гре­ша­ка. Мо­жда баш то осна­жу­је обо­стра­ну те­жњу да се про­на­ђе злат­на сре­ди­на.

86

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

во­то­пис све­те Ксе­ни­је Пе­тро­град­ске и ка­ко сте га пи­са­ли? Глав­ни лик ро­ма­на Ла­вр има ви­ше про­то­ти­по­ва. Да, то је и Ксе­ни­ја Пе­тро­ град­ска, али не са­мо она. То су и Вар­ла­ам Ке­рет­скиј, и Ва­си­ли­је Бла­же­ни, и Ан­дреј Ју­ро­ди­ви, и мно­ги дру­ги. Тај пор­трет све­ца је спој суд­би­на ви­ше љу­ди ко­ји су жи­ве­ли у Ру­си­ји и ван ње. По­ку­шао сам да ро­ман ис­пу­ним њи­хо­вом енер­ги­ јом, да са­вре­ме­ном чи­та­о­цу до­ча­рам да све­тац уоп­ште ни­је бес­ква­сан или пу­ки књи­жев­ни по­јам, да то ни­је чо­век ко­ји ни­кад не гре­ши не­го онај ко­ји уме за­и­ ста да се по­ка­је. Ко­ли­ко сам у то­ме ус­ пео, су­ди­ће сам чи­та­лац. ОПА­СНЕ ЗАМ­КЕ ЛА­ЖНЕ СЛО­БО­ДЕ Да ли је са­вре­ме­ном чо­ве­ку по­треб­на књи­жев­ност? Не­с ум­њи­во, по­треб­на је. Дру­га ствар је што се уло­га књи­жев­но­сти у дру­штву про­ме­ни­ла. Ра­ни­је је у књи­жев­но­сти био јак и при­вла­чан за­бав­ни еле­мент. Са­да је жи­вот по­стао ве­о­ма бо­гат сред­ стви­ма за за­ба­ву. Ве­ћи­на оних ко­ји су чи­та­ли три­ле­ре схва­ти­ли су да је мно­го лак­ше укљу­чи­ти ви­део, или јед­но­став­но од­и­гра­ти пар­ти­ју ком­пју­тер­ске пу­цаљ­ ке. Они ко­ји су тра­жи­ли по­јед­но­ста­ вље­не пре­чи­це и ола­кост до­би­ли су их у ванк­њи­жев­ној сфе­ри. То што су они пре­ста­ли да чи­та­ју ни­је ве­ли­ки гу­би­так за књи­жев­ност. Али они ко­је је ин­те­ре­ со­вао чо­век и жи­вот, у свој сло­же­но­сти, оста­ли су вер­ни књи­жев­но­сти. Чи­ни ми се да је са­да­шњи чи­та­лац мно­го ду­бљи од оног пре два­де­сет го­ди­на. Ко­ли­ко се чо­век ме­њао и про­ме­нио кроз ве­ко­ве ко­ји­ма се ба­ви­те? И ка­ко је ка­те­го­ри­ја сло­бо­де по­ста­ла ка­те­го­ри­ја роп­с тва? Чо­век се ствар­но ме­њао. Су­штин­ски знак ових про­ме­на је био у ње­го­вом од­ но­с у пре­ма сло­бо­ди. Сло­бо­да је у не­ком тре­нут­ку по­ста­ла свр­ха са­мој се­би, а она је за­пра­во са­мо сред­ство за до­се­за­ње од­ре­ђе­ног ци­ља. То је она „сло­бо­да за“, кон­струк­тив­на и ства­ра­лач­ка. У исто вре­ме по­сто­ји „сло­бо­да од“, у ко­јој не­ма ства­ра­ла­штва, има са­мо ру­ши­ла­штва. Упра­во ова вр­ста сло­бо­де пре­о­вла­да­ва са­да. То је сло­бо­да ко­ја пре­тва­ра чо­ве­ ка у ма­ши­ну за ужи­ва­ње и на кра­ју га уни­шта­ва.

Ми­сли­те ли да је мо­гу­ће оста­ти из­ван хи­с те­ри­је но­вих тех­но­ло­ги­ја и по­тро­ шач­ког мен­та­ли­те­та? На­рав­но да је мо­гу­ће. Тре­ба, про­сто, раз­ми­шља­ти о хи­је­рар­хи­ји вред­но­сти. О то­ме шта је у жи­во­т у бит­но, а шта ни­ је. Мој ро­ман Ла­вр је по­зив на та­кву вр­ сту раз­ми­шља­ња. У свом про­те­сту про­ тив иде­о­ло­ги­је по­тро­шње, од­лу­чио сам да се обра­тим сред­њем ве­ку. Сред­њи век се мо­же оце­њи­ва­ти раз­ли­чи­то, али сви, би­ло да га оце­њу­ју по­зи­тив­но или ­ о­ не­га­тив­но, са­гла­сни су у јед­ном: иде­ол ги­ја по­тро­шње му ни­је би­ла свој­стве­на. У цен­тру све­та би­ли су Бог и Ње­го­ве за­по­ве­сти. Ме­ђу њи­ма не­ма за­по­ве­сти: на­ба­вљај! ку­пуј! тро­ши! Да ли је про­шлост увек за­вр­ше­на ствар? Она ни­кад ни­је за­вр­ше­на ствар. Би­ ло то до­бро или ло­ше, про­шлост се увек на­ста­вља. Не сме­мо да се пра­ви­мо као да не­ког до­га­ђа­ја ни­је би­ло. Већ са­ма чи­ње­ни­ца да га ми пам­ти­мо про­ду­жа­ва ње­го­во по­сто­ја­ње. ЗНА­ЦИ ДА БО­ЛЕСТ ЈЕ­ЊА­ВА Оти­ма­ње Евро­пе је ин­три­ган­тан на­ слов. У овом ро­ма­ну не­ки мла­ди љу­ ди, иде­а­ли­сти, по­ку­ша­ва­ју да из­не­дре

јед­ну за­и­с та но­ву Евро­пу, да је от­му из си­сте­ма ко­рум­пи­ра­них и де­с трук­ тив­них ели­та, ко­ји­ма је „во­ља за моћ“ је­ди­но на­че­ло. Ме­ђу­тим, тај по­ду­хват ни­је оствар­љив, бар у ро­ма­ну. Да ли је мо­гу­ћа Евро­па као иде­ал­на за­јед­ни­ца раз­ли­чи­тих др­жа­ва, са истин­ским ху­ ма­ни­с тич­ким прин­ци­пи­ма? Не­ка­да сам имао та­кве на­де. И уоп­ ште, о се­би мо­гу да ка­жем да сам про­е­ вроп­ски чо­век. Али Евро­пу не схва­там јед­но­стра­но, не сво­дим је са­мо на њен за­пад­ни део. Они ко­ји да­нас го­во­ре о Евро­пи че­сто за­бо­ра­ве да је и Ру­си­ја Евро­па, и то не ма­ње европ­ска од За­пад­ не Евро­пе. По­сто­ји „мит“ да Ру­си­ја спа­ја у се­би Евро­пу и Ази­ју. За оног ко по­зна­је ру­ ску исто­ри­ју и кул­т у­ру, та­кво гле­ди­ште је нео­др­жи­во. Чак и ис­точ­ни си­жеи, при­с ут­ни у књи­жев­но­сти ста­ре Ру­си­је, ни­с у до­ла­зи­ли са Ис­то­ка не­го са За­па­ да, кроз шпан­ско по­сре­до­ва­ње. За­пад­на Евро­па је на­след­ни­ца Ри­ма, а Ру­си­ја је на­след­ни­ца Ца­ри­гра­да. По­ред Про­ми­ сли ко­ја га је во­ди­ла, окре­та­ње ру­ског на­ро­да пре­ма Ца­ри­гра­ду био је, ако хо­ ће­те, и по­ли­тич­ки из­бор. У Х ве­ку Ви­ зан­ти­ја је би­ла је­ди­на сред­њо­ве­ков­на су­пер­др­жа­ва. Са­мо узи­ма­ју­ћи у об­зир све ове окол­но­сти, мо­же се да­нас ус­ SRPSK A  No 12-13  2015

 На књижевној вечери у Иркутску, 2014.

87

В И­Д И­Ц И по­ста­ви­ти европ­ско са­гла­сје и до­ћи до Евро­пе ко­ја Ру­си­ју по­и­ма као свој део. Ли­те­ра­ри­зу­је­те од­нос Аме­ри­ке и Ру­си­ је. На лич­ној рав­ни, и за јед­не и за дру­ге „жи­вот чи­не сит­ни­це“ и „исто­ри­ја по­ сто­ји са­мо за оно­га ко обра­ћа па­жњу на њу“. Али на исто­риј­ском фо­ну, опет, су­ ко­би су не­из­бе­жни? Ни­је јед­но­ста­ван пе­ри­од ко­ји са­ да про­жи­вља­ва­мо у од­но­си­ма Ру­си­је и Аме­ри­ке. Ви­ше да­на­шњих дра­ма од­ра­ жа­ва бор­бу уни­по­лар­ног све­та са мул­ти­ по­лар­ним. Али, као и у слу­ча­ју са Евро­ пом, оп­ти­ми­ста сам. Мој оп­ти­ми­зам ни­је ро­ман­тич­ног не­го са­свим праг­ма­тич­ног ка­рак­те­ра. Кад при­хва­те ја­ча­ње Ру­си­је као но­ви (за­пра­во ста­ри) sta­tus quo, Аме­ ри­кан­ци као праг­ма­ти­ча­ри ће осла­би­ти сво­је на­пи­ња­ње, по­пу­сти­ће при­ти­сак. Пр­во, они не кре­ћу у бит­ку ако не­ма­ју ве­ли­ке шан­се на по­бе­ду. Дру­го, уве­ри­ће се, ваљ­да, да се Ру­си не од­но­се пре­ма њи­ ма не­при­ја­тељ­ски. Тре­ће, сви­ма (укљу­ чу­ју­ћи и Аме­ри­кан­це) ко­нач­но ће би­ти ја­сно да би­ло ко­ја по­ја­ва у све­т у мо­ра да има два по­ла, у су­прот­ном кон­струк­ци­ја је не­ста­бил­на, на кра­ју и нео­др­жи­ва. А ова не­ста­бил­ност је опа­сна за све стра­не. Без об­зи­ра на са­да­шње ве­ли­ко за­хла­ ђе­ње у од­но­си­ма Ру­си­је и Аме­ри­ке, пре 10-15 го­ди­на они су ме бри­ну­ли мно­го ви­ше не­го са­да. Са­да је вр­ху­нац за­о­ штра­ва­ња, али све про­ме­не не­ми­нов­но про­ла­зе кроз за­о­штра­ва­ња. То је као бо­ лест, и ми­слим да смо ми са­да на пу­т у ка оздра­вље­њу. ХРИ­ШЋАН­СКИ ОД­ГО­ВОР Чи­ни се да је сви­ма ја­сно ка­ко се ме­ диј­ски кре­и­ра­ју сли­ке до­бра и зла. Гу­ бит­ни­ка и до­бит­ни­ка. Жр­та­ва и зло­чи­ на­ца. Па ипак, то увек из­но­ва и сву­да успе­ва. Ка­ко је то мо­гу­ће? Та­ко је би­ло, је­сте, на жа­лост и би­ће. Оно по­зна­то да „исто­ри­ју пи­шу по­бед­ ни­ци“ са­да мо­же­мо па­ра­фра­зи­ра­ти: „До­ га­ђа­је ин­тер­пре­ти­ра нај­ја­чи.“ Ме­ди­ји се сву­где пре­тва­ра­ју у сред­ства за ма­сов­ну про­па­ган­ду. Ва­жно је то схва­ти­ти и зна­ ти да одво­јиш чи­ње­ни­це од ко­мен­та­ра. Про­па­ган­да има јед­ну ту­жну цр­т у: она се рет­ко бри­не о до­ка­зи­ма. Ту је на сна­ зи пра­ви­ло да исти­на по­ста­је оно што се нај­че­шће по­на­вља. Али ово клуп­ко мо­же да се од­мо­та­ва и са дру­гог кра­ја:

88

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

по­гле­даш шта се нај­че­шће по­на­вља у ме­ ди­ји­ма, упо­ре­диш то са до­ступ­ним чи­ ње­ни­ца­ма, и за­пи­таш се да ли је то исти­ на. Дру­гим ре­чи­ма – тре­ба јед­но­став­но укљу­чи­ти мо­зак и ана­ли­зи­ра­ти до­га­ђа­је. Са­вре­ме­на про­па­ган­да је то­ли­ко плит­ка и оскуд­на да по­тра­га за исти­ном не зах­ те­ва ве­ли­ке мен­тал­не на­по­ре. У сва три Ва­ша ро­ма­на ре­ли­ги­ја и ду­ хов­ност по­ја­вљу­ју се као уто­чи­ште и сми­сао. Да ли је то нај­ја­ча и по­след­ња од­бра­на од агре­сив­но­с ти „но­вог свет­ ског по­рет­ка“? Је­сте. Ствар је у то­ме да је хри­шћан­ ство ду­бо­ко лич­на ре­ли­ги­ја, као што је лич­ни наш од­го­вор на Стра­шном су­ду. Прин­цип лич­но­сти је нај­е­фи­ка­сни­ји у су­прот­ста­вља­њу ма­сов­ном зом­би­ра­њу. Упра­во због то­га мно­ги то­та­ли­тар­ни ре­ жи­ми су се бо­ја­ли хри­шћан­ства. Обра­ ти­те па­жњу: обје­кат про­па­ган­де је увек ма­са, а не лич­ност. Ру­ска же­на се у Ва­шој ли­те­ра­т у­ри по­ја­ вљу­је као не­што из­у­зет­но. Шта је же­на да­нас, у овом и ова­квом све­т у? Ру­ска же­на је за­и­ста по­себ­на. У овој тач­ки на­ша раз­ли­ка у од­но­с у на За­пад је нај­у­па­дљи­ви­ја. Ру­ске же­не не стре­ме утвр­ђи­ва­њу се­бе као со­ци­о­ло­шке ин­ сти­т у­ци­је. Све сво­је по­бе­де оне оства­ ру­ју у по­ро­ди­ци, при че­му то не ру­ши по­ро­ди­цу као ин­сти­т у­ци­ју. Шта вре­ди за­пад­на на­ви­ка да се скла­па брач­ни уго­ вор, чи­ји је ствар­ни па­тос, за­пра­во, не­ ми­нов­ност раз­во­да? Уз­гред, о по­ро­ди­ци. Још у XVII ве­ку же­на у Ру­си­ји би­ла је су­бјект пра­ва, то јест мо­гла је лич­но да рас­по­ла­же сво­јом имо­ви­ном, а не пре­ко му­жа или оца. На За­па­ду је си­т у­а­ци­ја би­ла знат­но ма­ње де­мо­крат­ска. У Ру­си­ји фе­ми­ни­зам ни­је по­пу­ла­ран, јер оне сло­бо­де за ко­је се бо­ ре за­пад­не же­не у Ру­си­ји одав­но по­сто­ је. Со­вјет­ске же­не, на при­мер, мо­гле су да се ба­ве „му­шким про­фе­си­ја­ма“, али то њи­ма ни­је до­не­ло сре­ћу. На­ша же­на же­ли да бу­де сла­ба и да се на­ла­зи под за­шти­том му­шкар­ца. Ру­ске же­не во­ђе­ не су јед­но­став­ном ми­шљу да јед­на­кост ни­је основ­ни циљ по­сто­ја­ња же­на и му­ шка­ра­ца. Да, ако је Бог ство­рио же­не и му­шкар­це раз­ли­чи­тим, то зна­чи да има раз­ли­ке у сми­слу њи­хо­вог по­сто­ја­ња. И, ако се раз­ми­сли, ви­де­ће се да ни­је реч о не­јед­на­ко­сти не­го о раз­ли­чи­то­сти. s

SRPSK A  No 12-13  2015

89

A R S

90

S A C R A

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Ви­зан­ти­ја ДИВ­НА ЉУ­БО­ЈЕ­ВИЋ И ЊЕН ХОР „МЕ­ЛО­ДИ”, СА СВИМ ЗР­НИ­МА РОД­НОГ МО­ЗА­ИК ­ А

по­сле

Ви­зан­ти­је

Ова ха­ри­зма­тич­на и ле­па Бе­о­гра­ђан­ка за пев­ни­цом је од де­се­те го­ди­не. Древ­но уме­ће ори­ги­нал­ног ви­зан­тиј­ског по­ја­ња, до­не­то од стра­не из­бе­глих ру­ских мо­на­хи­ња по­сле 1917, пре­да­то јој је у ма­на­сти­ру Ва­ве­де­ње на Се­ња­ку. На­ста­вљач те злат­не ни­ти, она је да­нас је­дан од нај­ве­ро­до­стој­ни­јих (и још увек не­до­вољ­но ко­ри­шће­них) брен­до­ва срп­ске кул­ту­ре. Сво­јим по­ја­њем про­жи­ма цео је­дан кул­тур­ни круг оме­ђен Грч­ком, Ру­си­јом, Ср­би­јом, Бу­гар­ском, Ру­му­ни­јом, а отво­ре­на су јој вра­та нај­пре­сти­жни­јих кон­церт­них дво­ра­на све­та. Она је је­дан од до­брих пу­те­ва срп­ске кул­ту­ре у но­вом ве­ку

„Н

и­ко ко чу­је ово по­ја­ње не мо­же оста­ти рав­но­ду­шан.” „Овај глас, као ан­ђе­о­ски, као бо­жан­ско огла­ше­ње у чо­ве­ку, отва­ ра ср­ца, без об­зи­ра на то из ко­је кул­ ту­ре до­ла­зе, ко­јој ве­ри или иде­о­ло­ги­ји при­па­да­ју.” „Ово ни­је кон­церт, ово је уз­но­ше­ње, об­ред, опле­ме­њи­ва­ње све­ та и чо­ве­ка на пу­т у њи­хо­вог обо­же­ња. За­то се мо­же слу­ша­ти и у древ­ном пра­ во­слав­ном хра­му, и ов­де, у Дел­фи­ма, и у кон­церт­ној дво­ра­ни у Мо­скви, То­ки­ ју или Њу­јор­ку. Сву­где ће то би­ти исти ду­шев­ни по­трес и уз­лет.” „Ни­ко пре ње ни­је та­ко пе­вао ли­т ур­ги­ју.” „Нај­леп­ше се слу­ша скло­пље­них очи­ју.” Та­ко су ка­зи­ва­ли свет­ски ме­ди­ји, чу­ ве­ни го­сти, при­зва­ни не­знан­ци на­кон кон­це­ра­та Див­не Љу­бо­је­вић и ње­ног хо­ра „Ме­ло­ди”. Пет њи­хо­вих ко­мапкт ди­ско­ва на за­пад­но­е­вроп­ском тр­жи­шту (у из­да­њу „JA­DE – Mi­lan Mu­sic – War­ner Mu­sic) има­ли су фе­но­ме­на­лан успех. За март је на­ја­вљен ве­ли­ки кон­церт у па­ ри­ском На­ци­о­нал­ном те­а­тру, а на срп­ ском тр­жи­шту упра­во се по­ја­ви­ло Огле­ да­ло, пр­ви ви­део DVD Див­не Љу­бо­је­вић и хо­ра „Ме­ло­ди”, са осам кон­це­ра­та, се­ дам спо­то­ва, до­ку­мен­тар­ним фил­мом.

Пи­ше: Кристина Шево Див­на Љу­бо­је­вић, ха­ри­зма­тич­на и го­спод­стве­на, ле­па и пле­ме­ни­та­шки ти­ ха, нај­и­зра­зи­ти­ји је пред­став­ник ста­рог ви­зан­тиј­ско-ру­ског по­ја­ња у да­на­шњој кул­т у­ри, не са­мо срп­ској и не са­мо пра­ во­слав­ној, али и је­дан од нај­ве­ро­до­стој­ ни­јих, нај­моћ­ни­јих брен­до­ва срп­ске кул­т у­ре и тра­ди­ци­је на пла­не­тар­ној сце­ни. Ро­ђе­на је на Бла­го­ве­сти, у Бе­о­гра­ду, го­ди­не 1970. За На­ци­о­нал­ну ре­ви­ју при­ ча да је ра­сла у ве­ру­ју­ћој по­ро­ди­ци и са по­ја­њем се сре­ла вр­ло ра­но. Би­ла је де­се­то­го­ди­шња де­вој­чи­ца ка­да је у ма­ на­сти­ру Ва­ве­де­ње, у род­ном гра­ду, уз бри­жни ути­цај игу­ма­ни­је Аг­ни­је и ње­ них мо­на­хи­ња, спо­зна­ла ле­по­т у древ­ног ру­ско-цр­кве­ног по­ја­ња.

Дар – До­би­ла сам дар, а сва­ки Бож­ји дар је са­мо­сво­јан. Љу­бав Бож­ја се кроз да­ро­ве (та­лен­те) из­ли­ва на љу­де. У сва­ком вре­ ме­ну је тре­ба­ло љу­ди­ма скре­та­ти па­жњу на ову не­рас­ки­ди­ву нит ко­ја их повезује са Бо­гом кроз ве­ру, тра­ди­ци­ју и умет­ност. То је не­што мно­го ве­ће од ме­не, но­сим га у се­би, али ми не при­па­да са­свим. За­то и не осе­ћам по­тре­бу да тај дар ана­ли­зи­ рам, да о ње­му раз­ми­шљам, да га ра­ци­о­на­ли­зу­јем. Са­мо га са за­хвал­но­шћу при­хва­там.

SRPSK A  No 12-13  2015

91

A R S

S A C R A – По­што је, ци­ви­ли­за­циј­ски, упра­во Ру­си­ја би­ла пра­ва на­след­ни­ца Ви­зан­тиј­ ског цар­ства, ње­ну умет­ност је од­у­век кра­сио тај ши­ро­ки, уз­ви­ше­ни дух, ко­ји ства­ра с лакоћом и сло­бод­но раз­ви­ја сво­ је рас­ко­шно на­сле­ђе. У том сми­слу, ру­ско цр­кве­но по­ја­ње да­нас мо­жда ни­је на­лик ви­зан­тиј­ском ко­ли­ко ру­мун­ско или бу­ гар­ско, али је јед­на­ко ве­ли­чан­стве­но и ме­ ни на­дах­њу­ју­ће. У ма­на­стир Ва­ве­де­ње, где сам се с њим сре­ла, то по­ја­ње до­не­ле су мо­на­хи­ње из ма­на­сти­ра Ле­сне, из­бе­гле из Ру­си­је по­сле Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је 1917. Оно је и са­мо би­ло сло­бод­но сје­ди­ње­но са срп­ским по­ја­њем, као дру­гим ва­ри­је­ те­том ви­зан­тиј­ског на­сле­ђа. Сто­га ру­ско по­ја­ње за ме­не пред­ста­вља је­дан од нај­ ва­жни­јих те­ме­ља на ко­ји­ма му­зич­ки и из­ во­ђач­ки ра­стем – ка­же Див­на Љу­бо­је­вић. ВЕ­ЛЕ­ГРАД­СКА ИС­КУ­ШЕ­ЊА На­кон за­вр­шет­ка основ­не и сред­ње му­зич­ке шко­ле у Бе­о­гра­ду, Ака­де­ми­ју умет­но­сти упи­с у­је у Но­вом Са­ду и ди­ пло­ми­ра на Од­се­ку за оп­шту му­зич­ку пе­да­го­ги­ју, све­сна ко­ли­ко је ва­жно да сте­че­на зна­ња и да­ро­ве пре­да мла­дим ге­не­ра­ци­ја­ма.

– Осим род­ног Бе­о­гра­да и Но­вог Са­ да, где сам сту­ди­ра­ла, но­сим у се­би и дру­га ли­ца ве­ли­ке и бо­га­те Ср­би­је, под­ јед­на­ко ва­жне де­ло­ве род­ног мо­за­и­ка. Ван ве­ле­град­ске Ср­би­је, бе­о­град­ске и но­во­сад­ске, у мом жи­во­т у по­сто­ји и јед­ на друк­чи­ја Ср­би­ја, ма­ња и ин­тим­ни­ја, скри­ве­ни­ја, ко­ја ме је опле­ме­ни­ла ле­по­ том при­ро­де и до­сто­јан­ством љу­ди. На мо­је би­ће је, су­штин­ски, ви­ше ути­цао онај уски, би­стри, бр­зи и хлад­ни Рзав, не­го ве­ли­ки и мут­ни Ду­нав и Са­ва. Ис­

Огле­да­ло На­кон број­них CD из­да­ња у Ср­би­ји и ино­стран­ству, Див­ на Љу­бо­је­вић и „Ме­ло­ди” не­дав­но су об­ја­ви­ли Огле­да­ло, њи­ хов пр­ви ви­део DVD. На ње­му су сним­ци са осам кон­це­ра­та, се­дам спо­то­ва, документарни филм Алек­сан­дра С. Ко­сти­ћа о њи­хо­вом на­сту­пу у Бе­чу 2007. Два пот­пу­но но­ва спо­та (Ак­си­ он Естин и Ан­гел­скиј Со­бор) сни­ма­на су у не­так­ну­тој при­ро­ ди Цар­ске ба­ре и у го­то­во не­ствар­ном ам­би­јен­ту на­пу­ште­ног зам­ка у Бе­оч ­ и­ну (ди­рек­тор фо­то­гра­фи­је Ни­ко­ла По­по­вић). У ори­ги­нал­ној пра­те­ћој књи­зи У огле­да­лу Дра­го­сла­ва Бо­ка­на, умет­нич­ког ди­рек­то­ра овог про­јек­та, осве­тљен је кул­тур­ноисто­риј­ски пут оно­га што се мо­же на­зва­ти „Ви­зан­ти­јом по­сле Ви­зан­ти­је”, све оно што се ду­бин­ски до­га­ђа­ло са ви­зан­тиј­ском иде­јом ле­пог и ви­зан­тиј­ским кул­тур­ним ко­дом у 555 го­ди­на од па­да Ца­ри­гра­да до ово­га да­на.

92

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

ку­ство ми го­во­ри да по­сто­је мно­ге опа­ сно­сти и број­на ис­ку­ше­ња од­ра­ста­ња у ур­ба­ним пеј­за­жи­ма Бе­о­гра­да и Но­вог Са­да. Има ту ле­њо­сти и спо­ро­сти, ја­ ло­ве ме­лан­хо­ли­је, јед­не спе­ци­фич­не не­ кре­а­тив­но­сти, стра­шне оту­пе­ло­сти за ле­по­т у и сре­ћу. Та ве­ли­ка во­да, ко­ја је са­мој се­би до­вољ­на, ко­ја ти­хо ва­ља, гу­та оба­лу и пре­де­ле кроз ко­је она­ко не­за­ин­ те­ре­со­ва­но про­ла­зи, не да­је ду­ши жи­ вост и жи­вот. Ту­жна је и у њу се не мо­же за­ви­ри­ти. Не мо­же се из ње пи­ти, у њој се не мо­же­те уми­ти, ни­ти ру­ком из­ва­ди­ ти ри­бу. Под мо­сто­ви­ма ве­ли­ких ре­ка је обич­но из­лаз ка­на­ли­за­ци­о­них це­ви, ко­ је у во­ду из­ба­цу­ју не­чи­сто­ћу гра­да. Та­ко град сво­јом пр­љав­шти­ном хра­ни ре­ку, а она му узвраћа ту­гу.

Осим што је вр­стан по­јац, Див­на Љу­ бо­је­вић је ра­но ис­по­љи­ла и из­у­зе­тан та­ ле­нат ди­ри­ген­та. Већ са 16 го­ди­на во­ди про­бе хо­ра Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та и ди­ ри­гу­је здру­же­ним бе­о­град­ским хо­ро­ви­ ма на пр­вој вас­кр­шњој ли­т у­р­ги­ји у хра­ му на Вра­ча­ру, по­став­ши та­ко нај­мла­ђи ди­ри­гент у исто­ри­ји нај­ста­ри­јег срп­ског пе­вач­ког дру­штва. У же­љи да не­спу­та­но раз­ви­је свој аутен­тич­ни умет­нич­ки из­раз, го­ди­не 1991. са при­ја­те­љи­ма и са­рад­ни­ ци­ма осни­ва хор и сту­дио за ду­хов­ну му­ зи­ку „Ме­ло­ди”. На­зван по све­том Ро­ма­ну Слат­ко­пој­цу (Ме­лод), јед­ном од нај­бо­љих цр­кве­них пе­сни­ка свих вре­ме­на, хор чи­ не љу­ди ко­ји де­ле исти дар и љу­бав пре­ ма тра­ди­ци­о­нал­ној ду­хов­ној му­зи­ци, ко­ји за­јед­но ли­т ур­гиј­ски жи­ве и ди­шу.

– Са­став­ни део мо­је „кре­а­тив­не ра­ди­ о­ни­це” су мо­ји са­рад­ни­ци и при­ја­те­љи, са ко­ји­ма се дру­жим и пе­вам, ра­дим и ства­ рам. Са њи­ма пе­вам на кон­цер­ти­ма и на ли­т ур­ги­ји, то је жи­ва кре­а­тив­на ра­ди­о­ ни­ца чи­ји сам део. Ту су, на­рав­но, и на­ши слу­ша­о­ци, сви ко­ји вер­но пра­те наш рад, све ове го­ди­не. ВРА­ТИ­ТИ ТЛО ПОД НО­ГЕ Умет­ност Див­не Љу­бо­је­вић на­ста­је у јед­ном ор­ган­ском и не­по­сред­ном про­ це­с у, спон­та­но, из­ви­ре из ње­ног ре­ал­ ног жи­во­та. Сва­ке не­де­ље је ишла на ли­ тур­ги­је и пе­ва­ла, мно­го пре од­лу­ке да се про­фе­си­он ­ ал­но ба­ви му­зи­ком, пре сту­ ди­ја на Му­зич­кој ака­де­ми­ји, пре но што је по­ста­ла ди­ри­гент, пре „Ме­ло­да”.

SRPSK A  No 12-13  2015

93

A R S

S A C R A

Кон­церт у но­во­сад­ској си­на­го­ги: Див­на Љу­бо­је­вић и „Ме­ло­ди”

94

– Ка­да ме пи­та­ју да об­ја­сним про­цес на­стан­ка сво­јих пе­са­ма, имам ути­сак да по­ку­ша­вам да об­ја­сним нео­бја­шњи­ во. Не де­ша­ва се то у јед­ном тре­нут­ку, тек та­ко, по мо­јој лич­ној же­љи и на­ме­ ри. Мо­је пе­сме на­ста­ју го­ди­на­ма пре не­ го што их ода­бе­рем и из­ве­дем на не­ком кон­цер­т у, па он­да ко­нач­но и об­ја­вим на ди­ску. Оне као да се са­ме би­ра­ју, као да и ни­је мо­гло ни­ка­ко дру­га­чи­је. Као да по­сто­ји не­ко не­ви­дљи­во маг­нет­но по­ ље, свуд око ме­не, ко­је уред­но при­ку­ пља и ме­ђу­соб­но ор­га­ни­зу­је све оне ме­ ло­ди­је и ре­чи ко­је пе­вам, све те на­пе­ве, хим­не, кон­да­ке и псал­ме... „Ме­ло­ди” и ја жи­ви­мо у тој чу­де­сној ат­мос­фе­ри ме­ни бли­ског цр­кве­но-ви­зан­тиј­ског на­сле­ђа хи­ља­ду­го­ди­шње пра­во­слав­не ци­ви­ли­ за­ци­је. То је не­из­ре­ци­ва част и при­ви­ ле­ги­ја. Сма­тра­ју је аутен­тич­ним жи­вим из­ ра­зом но­во­ви­зан­тиј­ске ду­хов­но­сти и ле­по­те, на­ста­вља­чем сред­њо­ве­ков­не ви­ зан­тиј­ске хри­шћан­ске иде­је. Од пет до­ са­да­шњих ал­бу­ма Див­не Љу­бо­је­вић и „Ме­ло­да”, чак три већ у на­сло­ву има­ју од­ред­ни­цу Ви­зан­ти­ја.

– Осе­ћам ус­хи­ће­ње и по­нос што Ви­ зан­ти­ји при­па­дам већ ро­ђе­њем, што мо­гу да је на­ста­вим сво­јим жи­во­том и кроз свој дар пе­ва­ња. Ви­зан­ти­ја, на­рав­ но, по­сто­ји и да­нас. Где год се окре­ну­ли, ви­де­ће­те ње­не тра­го­ве. У свом пр­во­бит­ ном об­ли­ку, она је тра­ја­ла 1.123 го­ди­не. Са­чу­ва­ла је грч­ко-рим­ску кул­т у­ру да би

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

На­сту­пи За се­дам­на­ест го­ди­на по­сто­ја­ња, „Ме­ ло­ди” и Див­на Љу­бо­је­вић одр­жа­ли су пре­ко 400 кон­це­ра­та ши­ром све­та. Кри­ ти­ка њи­хо­ве на­сту­пе ре­дов­но оце­њу­је као бри­љант­не. Не­дав­но, у Мо­скви, на Пас­хал­ном фе­сти­ва­лу ду­хов­не му­зи­ке, „Ме­ло­ди” су је­ди­ни пе­ва­ли на бис. Уз то, Див­на Љу­бо­је­вић др­жи и број­на пре­да­ва­ња ши­ром Евро­пе о ви­зан­тиј­ском на­сле­ђу ду­хов­не му­зи­ке и свом не­по­ сред­ном умет­нич­ком ис­ку­ству. Осни­вач је и Хо­ра „Све­ти Си­ме­он Ми­ро­то­чи­ви” при цр­кви Све­тог Са­ве у Па­ри­зу, где са „Ме­ло­ ди­ма” такође често на­сту­па.

је пре­да­ла европ­ским на­ро­ди­ма ка­да по­ ста­ну до­вољ­но зре­ли да је при­ме. А мно­ ги од њих су варварски до­ла­зи­ли да јој от­му бла­га, не зна­ју­ћи да је ње­но пра­во бла­го Бог. За­то ни­је слу­чај­но што пу­бли­ ка на за­па­ду, без из­у­зет­ка, скло­пље­них очи­ју или са су­за­ма ду­бо­ко до­жи­вља­ва ону при­вид­но им не­по­зна­т у му­зи­ку ко­ју из­во­дим на кон­цер­ти­ма. Про­је­кат Огле­да­ло, ка­же Див­на Љу­ бо­је­вић, озна­чио је и по­че­так њи­хо­вог још пре­да­ни­јег ра­да на осве­тља­ва­њу за­бо­ра­вље­них би­се­ра срп­ске му­зич­ке и ду­хов­не тра­ди­ци­је, на ја­ча­њу нео­ви­зан­ тиј­ске ли­ни­је срп­ског кул­т ур­ног на­сле­ ђа. Јер то је све­тлост ко­ја мо­же ја­сно по­ ка­за­ти пра­ве пу­те­ве са­мо­свој­не срп­ске кул­т у­ре у но­вом ве­ку, вра­ти­ти јој тло под но­ге. 

SRPSK A  No 12-13  2015

95

Б А Ј­К А

На кри­ли­ма О МА­ЛОЈ ЈЕ­ЛЕ­НИ, НА­РАВ­НО ПРИН­ЦЕ­ЗИ, КО­ЈА ЈЕ НА­У­ЧИ­ЛА МРАК ДА СИ­ЈА

цр­ног ла­бу­да Оно­ме ко уме да сне­ва чи­сто и не­жно, и оно­ме ко уме да не­што же­ли свим ср­цем, си­ле та­ме ни­шта не мо­гу. Јед­на ру­жа мо­же про­ме­ни­ти свет­ски по­ре­дак. Псо­гла­ве по­те­ре на кра­ју про­гу­та њи­хов соп­стве­ни ла­веж. Сва­ко­га од нас че­ка, на не­кој да­ле­кој пла­не­ти, де­чак ко­ји чет­ки­цом за зу­бе чи­сти вул­ка­не. Све то ра­до­зна­ла де­ца на­у­че док гриц­ка­ју пр­же­не ри­би­це на спла­ву „Код мач­ка То­ше“

Пи­ше: Не­бој­ша Је­врић

96

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Н

а сплав „Код мач­ка То­ше“, на ула­ску ре­ке Са­ве у град, до­ ла­зи­мо сва­ког да­на Ика и ја. Ика во­ли да је­де ри­би­це. Ри­би­це на­ба­ вља Рат­ко. Зна­те већ, Рат­ко во­зи брод „Ари­зо­на Дрим“ и не­ка­да је жи­вео на Ја­мај­ци. Има ду­гу бра­ду и још ду­жу ко­с у. Лег­не на иви­цу спла­ва и спу­сти ко­с у у во­ду. И док он зви­жди не­ку чуд­ ну ме­ло­ди­ју, ко­ју је на­у­чио на Ја­мај­ци, ри­би­це се на­хва­та­ју на вла­си. Он­да Рат­ко отре­се ко­с у и ето пу­не пор­ци­је ри­би­ца. Али Ика не­ће да је­де без бај­ке. За­то је ту та­та. И ево но­ве бај­ке. САН О РУ­ЖИ Ма­ла прин­це­за Је­ле­на жи­ве­ла је у Зе­мљи сне­га, где је вла­да­ла ве­чи­та сту­ ден и лед. Зе­мљом су ду­ва­ли стра­шни ве­тро­ви, ко­ји­ма је го­спо­да­рио су­ро­ви краљ-узур­па­тор. Ту, у тој зе­мљи, сун­це ни­ка­да ни­је из­ла­зи­ло, пти­це ни­с у ни­ка­ да за­пе­ва­ле, др­ве­ће ни­је ли­ста­ло, ни је­ дан цвет ни­ка­да ни­је про­цве­тао. Би­ло је ту­жно и су­мор­но жи­ве­ти у тој зе­мљи су­ро­вог кра­ља окру­же­ног ње­го­вим псо­гла­вим чу­ва­ри­ма. Краљ је че­сто хо­дио за­ле­ђе­ном зе­ мљом, у са­о­ни­ца­ма у ко­је су би­ли упрег­ну­ти ву­ци. Ур­ла­ње ве­тра ме­ша­ло се та­да са за­ви­ја­њем ву­ко­ва. Пред том стра­шном му­зи­ком ко­ја је пра­ти­ла њи­ хо­вог кра­ља по­да­ни­ци су за­тва­ра­ли све про­зо­ре и за­кљу­ча­ва­ли сва вра­та. Јед­не но­ћи, ме­ђу­тим, ма­ла Је­ле­на усни­ла је чу­де­сан сан. Са­ња­ла је не­што што ни­ка­да пре ни­је ви­де­ла: ру­жу. И у сну је сил­но по­же­ле­ла да је до­дир­не, да је убе­ре. А ују­тру, кад се про­бу­ди­ла, на сво­ме уз­гла­вљу на­шла је ру­жу. Пре­срећ­на, ис­тр­ча­ла је на­по­ље. Же­ ле­ла је да сви­ма по­ка­же ка­кав је нео­би­ чан по­клон до­би­ла. Та­да се де­си­ло чу­до. Обла­ци су се раз­ма­кли, по­ја­ви­ло се сун­це, снег је по­чео да се то­пи. Уско­ро су до­ле­те­ле и пр­ве пти­це, по­те­као је по­ ток, др­ве­ће је на­пу­пи­ло. Краљ ле­да био је стра­шно бе­сан. Ро­ ђен у мра­ку, све­тлост ни­је под­но­сио. До­ју­рио је окру­жен сво­јом стра­ шном прат­њом, ко­је су се сви бо­ја­ли, и на­ре­дио да ма­лу прин­це­зу ухап­се а ру­ жу да спа­ле на ло­ма­чи.

Ма­лу прин­це­зу од­мах су ба­ци­ли у под­зем­не руд­ни­ке ди­ја­ма­на­та, где је по чи­тав дан, са дру­гим не­срећ­ни­ци­ма, ро­ бо­ви­ма су­ро­вог кра­ља, из­но­си­ла зе­мљу и ис­пи­ра­ла ди­ја­ман­те. А на­ве­че би их за­тва­ра­ли у ће­ли­је без про­зо­ра, у по­дру­му. РУ­ЖА ИЗ СНА Сва­ке но­ћи, ме­ђу­тим, ма­ла прин­це­за Је­ле­на са­ња­ла је ка­ко се пре­тва­ра у све­ тлост и ка­ко кре­ће да про­ђе кро­за зид ће­ли­је. Али, упра­во та­да, у тре­нут­ку кад се у сну пре­тва­ра­ла у све­тлост и спре­ма­ла да из ће­ли­је иза­ђе, до­ла­зи­ли су псо­гла­ви, чу­ва­ри кра­ља леда, бу­ди­ли је и во­ди­ли, са дру­гим ро­бо­ви­ма, да ра­ди у руд­ни­ку. Ипак, јед­но­га ју­тра успа­ва­ли су се чу­ва­ри кра­ља леда, и ни­је би­ло ни­ко­ га да јој сан пре­ки­не. И та­ко, ка­да су псо­гла­ви ко­нач­но до­шли да је у руд­ник по­ве­ду, на­шли су ће­ли­ју пра­зну. Ма­ла прин­це­за бе­ше не­ста­ла, у сну. Бје­жа­ла је ма­ла прин­це­за кроз за­ле­ ђе­ну шу­му, ка вр­х у пла­ни­не. Псо­гла­ви чу­ва­ри кра­ља леда бр­зо су на­шли њен траг. Би­ла је бо­са, из­ра­на­вље­на сто­па­ ла оста­вља­ла су кр­ва­ве мр­ље по сне­гу. Бе­жа­ла је без за­у­ста­вља­ња, али чу­ва­ри кра­ља сне­га све су се ви­ше при­ми­ца­ли. По­чео је да се хва­та мрак, а она је би­ ла са­ма у мрач­ној шу­ми. Мно­ги су у ту шу­му ушли, по­ку­ша­ва­ју­ћи да по­бег­ну из ле­де­ног кра­љев­ства, али из ни­ко се из ње жив из­ву­као ни­је. Би­ло јој је хлад­но, сто­па­ла су је бо­ле­ ла, а за­ви­ја­ње ву­ко­ва и ла­веж псо­гла­вих би­ли су све бли­жи. Је­ле­на је он­да, очај­ на, се­ла на ка­мен и по­че­ла да пла­че. Пла­ка­ла је и пла­ка­ла, су­зе су без пре­стан­ка ли­ле, и од њих се на­пра­ви­ло пра­во прав­ца­то је­зе­ро. А ка­да се на не­бу по­ја­вио Ме­сец, она је угле­да­ла цр­ног ла­бу­да. Пло­вио је је­зе­ ром са цр­ве­ном ру­жом у кљу­ну, истом оном ко­ју су ма­лој прин­це­зи укра­ли. Ла­буд је до­пло­вио до ње и спу­стио јој ру­жу у кри­ло. Ма­ла прин­це­за Је­ле­на га је за­гр­ли­ ла, па су ла­буд и она по­ле­те­ли, ви­со­ко, пре­ма јед­ној ма­лој пла­не­ти. Та­мо их је че­као де­чак ко­ји је чет­ки­цом за зу­бе чи­ стио три вул­ка­на. Псо­гла­ви чу­ва­ри кра­ља леда за­луд су ла­ја­ли за њом.  SRPSK A  No 12-13  2015

Илустрација: Михаил Кулачић

97

П О­Б Е Д­Н И К

ВА­ЊА УДО­ВИ­ЧИЋ, ВА­ТЕР­ПО­ЛИ­С ТА И ШАМ­ПИ­ОН ЗА­УВ ­ ЕК, ТРЕ­НУТ­НО МИ­НИ­С ТАР ОМЛА­ДИ­НЕ И СПОР­ТА У ВЛА­ДИ СР­БИ­ЈЕ

Нај­бо­љи ни­кад не од­ус­ та­ју Жи­ви­мо у те­шком вре­ме­ну, са уру­ше­ним си­сте­мом вред­но­сти. Ба­нал­на и при­глу­па го­ло­ти­ња про­гла­ша­ва се атрак­ци­јом, а че­твр­то ме­сто на све­ту не­у­спе­хом. Сро­за­ни су кри­те­ри­ју­ми, обра­зо­ва­ње, мо­рал, укус. Де­мо­граф­ски смо све ста­ри­ја на­ци­ја, де­ца су нам пре­пу­ште­на са­ма се­би, све су ви­ше го­ја­зна, про­це­нат де­фор­ми­те­та ме­ђу њи­ма ви­ше је не­го за­бри­ња­ва­ју­ћи. Опо­ра­вак мо­ра по­че­ти од те­ме­ља, од по­ро­ди­це. Др­жа­ва има сво­је ва­жне за­дат­ке. Мно­го се мо­же на­у­чи­ти из спор­та. Он не пра­шта сла­бо­сти ко­је се по­на­вља­ју, не­го по­ка­зу­је ка­ко да их са­вла­даш Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић

Фо­то: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­ка, Дра­ган Бо­снић

98

К

а­да је од­ла­зио из ва­тер­по­ла, мно­ ги су твр­ди­ли да је пре­ра­но, пре све­га због ре­пре­зен­та­ци­је ко­јој је мно­го зна­чио. Ма­ло ко је, осим ње­га са­ мо­га, слу­тио да ће ра­ста­нак ипак би­ти без­бо­лан. Да­нас, као ми­ни­стар, али и као на­ви­јач, има до­вољ­но раз­ло­га да се ди­ви де­лу чи­ји је те­мељ и он сам по­ста­вљао.

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

– У раз­го­во­ру са при­ја­те­љи­ма ис­ти­ цао сам да ће на­ша ре­пре­зен­та­ци­ја би­ти бо­ља не­го ка­да сам ја играо за њу. Ми­ сли­ли су да се ша­лим, али, као не­ко ко је го­ди­на­ма жи­вео са тим мом­ци­ма, био сам ду­бо­ко уве­рен у то. Ка­да сам од­ла­ зио, по­же­лео сам им да бу­ду бо­љи не­го што и са­ми сма­тра­ју да је­с у. То су оства­

SRPSK A  No 12-13  2015

99

П О­Б Е Д­Н И К

100

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

ри­ли, а ја сам на­и­шао на при­ли­чан про­ блем. Не мо­гу да оста­нем ми­ран ка­да по­сма­трам њи­хо­ве утак­ми­це. Та­да јед­ но­став­но ни­сам ми­ни­стар не­го на­ви­јач, стра­стве­ни­ји од би­ло ког дру­гог у Ср­би­ ји. Нор­мал­но је то у при­ла­го­ђа­ва­њу но­ вим жи­вот­ним усло­ви­ма, јер се не мо­же пре­ко но­ћи по­ста­ти рав­но­ду­шан пре­ма оно­ме што је то­ли­ко ду­го би­ло осно­ва твог жи­во­та. Ина­че, убе­ђен сам да ће они тек са­да на­пра­ви­ти се­ри­ју до­брих ре­зул­та­та и да су са­ми се­би по­твр­ди­ли ко­ли­ко за­ис­ та мо­гу. Са­зре­ли су и по­ста­ ли све­сни то­га, а шам­пи­о­нат у Ка­за­њу је са­мо по­че­так њи­хо­ве до­ми­на­ци­је. Фе­но­мен срп­ског ва­тер­по­ла?

– Ми не­ма­мо ли­гу ква­ли­тет­ну ко­ ли­ко у не­ким дру­гим зе­мља­ма, али ве­ о­ма је ва­жно да је ујед­на­че­на и да се не зна уна­пред ко ће би­ти шам­пи­он. То је до­бро за мла­де игра­че, ме­ђу ко­ји­ма се стал­но ре­гру­т у­ју но­ви вр­х ун­ски асо­ви. Те­мељ све­га је си­стем ко­ји је на­стао пре ви­ше од два­де­сет го­ди­на, а пре­с уд­но су му до­при­не­ли тре­не­ри ко­ји су, и у ре­ пре­зен­та­ци­ји и у клу­бо­ви­ма, уно­си­ли из­ве­сне но­ви­не, чи­ме су га опле­ме­ни­ли и учи­ни­ли до­ра­слим са­вре­ме­ним трен­ до­ви­ма. Си­стем је у спор­т у од су­штин­ ске ва­жно­сти. Ни­је то има­ги­нар­на је­ди­ни­ца, не­го на­чин на ко­ји већ го­ди­ на­ма ства­ра­те шам­пи­о­не и сјај­не љу­де. У вре­ме­ну пу­ном сва­ко­днев­них скан­ да­ла, ва­тер­по­ли­сти у то­ме не уче­ству­ ју. То су оства­ре­ни, ви­со­ко­о­бра­зо­ва­ни љу­ди, углав­ном са сре­ђе­ним жи­вот­ним при­ча­ма. Тај стан­дард су сво­је­вре­ме­но уста­но­ви­ли Сан­дић, Пе­ри­шић и они ко­ји су сле­ди­ли за њи­ма. Ка­да вам не­ ко као иза­зов по­ста­ви чи­ње­ни­цу да је за­вр­шио је­дан или два фа­кул­те­та, био нај­бо­љи играч на све­т у, осва­јао ме­да­ље и по­ста­вљао ре­кор­де, он­да не мо­же­те ис­под то­га, ако хо­ће­те да у сво­јој ге­не­ ра­ци­ји бу­де­те ме­ђу нај­бо­љи­ма. Ме­ни, ко­ји сам био ка­пи­тен клу­бо­ва и ре­пре­ зен­та­ци­је, и при том за­вр­шио фа­кул­тет на Бе­о­град­ском уни­вер­зи­те­т у, чак и да­ нас до­ла­зе љу­ди ко­ји твр­де да спорт и обра­зо­ва­ње ни­је мо­гу­ће ускла­ди­ти. По то­ме је ва­тер­по­ло дру­га­чи­ји и за­то ду­ го тра­је. У нај­бо­љим клу­бо­ви­ма тре­нер пра­ти не са­мо ка­ко се де­ча­ци играч­ки раз­ви­ја­ју, већ и ка­квог су ка­рак­те­ра и ка­кви су ђа­ци. Ако ни­с у на по­треб­ном ни­воу, од­ла­зе у ма­ње клу­бо­ве. Оста­ју са­мо нај­бо­љи.

ТВР­ДО­ГЛА­ВОСТ КАО ВР­ЛИ­НА Ка­рак­те­ро­ло­ги­ја шам­пи­о­на – мно­го ра­да, од­ри­ца­ња, нео­спо­ран та­ле­нат, ве­ ли­ка во­ља...

– Твр­до­гла­вост се углав­ном не по­ми­ ње, али је из­у­зет­но ва­жан фак­тор у ства­ ра­њу шам­пи­о­на. Ка­да по­гле­да­те ске­нер нај­бо­љих спор­ти­ста, си­гур­но ће­те уочи­ ти да су би­ли твр­до­гла­ви, јер ис­тра­ја­ти у сво­јој на­ме­ри, ако ни­сте упор­ни, ни­је мо­гу­ће. На­рав­но, без ве­ли­ког ра­да су­лу­ до је при­ча­ти о вр­х ун­ским ре­зул­та­ти­ ма. Мо­ра­те да има­те ис­трај­ност, же­љу и спрем­ност да се жр­тву­је­те и ра­ди­те мно­го ви­ше не­го што дру­ги и по­ми­сле. У ре­пре­зен­та­тив­ном ва­тер­по­лу и да­нас има­те по се­дам са­ти тре­ни­ра­ња, а мо­ жда сат ма­ње у клуп­ском. Та­кав ри­там тре­нин­га не­ма­те у дру­гим спор­то­ви­ма на днев­ном ни­воу. За­то је ис­трај­ност од пре­с уд­ног зна­ча­ја, та же­ља да се са­ вла­да­ју сви те­шки мо­мен­ти. Гле­дао сам игра­че ко­ји су на тре­нин­зи­ма тр­пе­ли муч­ни­ну од на­по­ра, али су се вра­ћа­ли и још ја­че ра­ди­ли. Ко­ли­ко год да вам је ло­ше, мо­ра­те има­ти циљ и од ње­га нај­ бо­љи ни­ка­да не од­у­ста­ју. Је­су ли ти ци­ље­ви за­др­жа­ли зна­чај ка­кав су не­ка­да има­ли?

– Мо­же­мо при­ча­ти о то­ме да ли су се ци­ље­ви и ме­ри­ла уру­ши­ли у по­след­њих де­се­так го­ди­на. Жи­ви­мо у та­квом вре­ ме­ну и зна­мо ко­ли­ко ме­ди­ји кро­је сли­ ку ква­ли­те­та, ко­ли­ко је оп­шти си­стем вред­но­сти ме­ђу љу­ди­ма уру­шен. Не са­ мо код нас, већ и у чи­та­вом све­т у. Се­би сам као нај­ве­ћи за­да­так на ме­сту ми­ни­ стра по­ста­вио циљ да вра­ти­мо по­ве­ре­ ње, пр­вен­стве­но мла­дих љу­ди, и на­те­ра­ мо их да про­ме­не од­нос пре­ма ре­ал­ном вред­но­ва­њу ства­ри у Ср­би­ји. Слич­ни по­ступ­ци су нео­п­ход­ни и у спор­т у. Он не мо­же ду­го оп­ста­ти изо­ло­ван, та­кав ка­кав је­сте, али се још увек до­бро бра­ни.

По­зла­та Ва­ња Удо­ви­чић (Бе­о­град, 1982) ди­пло­ми­рао је на Фа­кул­ те­ту ор­га­ни­за­ци­о­них на­у­ка Бе­о­град­ског уни­вер­зи­те­та. За ре­пре­зен­та­ци­ју Ср­би­је у ва­тер­по­лу, чи­ји је и ка­пи­тен био, од­и­грао је 284 утак­ми­це и по­сти­гао 330 го­ло­ва. Ви­ше­стру­ки је осва­јач нај­ви­ших од­лич­ја на Свет­ском и Европ­ском пр­вен­ ству, у Свет­ској ли­ги и на Ме­ђу­на­род­ним игра­ма. Играо је за „Пар­ти­зан“, „Ја­дран“, „По­си­ли­по“, „Про Ре­ко“, „Мла­дост“ и „Рад­ нич­ки“. И зва­нич­но нај­бо­љи ва­тер­по­ли­ста све­та 2010. Ми­ни­ стар омла­ди­не и спор­та у Вла­ди Ср­би­је је од 2013. го­ди­не.

SRPSK A  No 12-13  2015

101

П О­Б Е Д­Н И К Са­зре­ва­ња и пре­и­спи­ти­ва­ња.

– Сва­ко де­те пре­и­спи­т у­је сво­је же­ ље. И ме­ни се то до­га­ђа­ло, на­ро­чи­то ка­ да сам, уз ре­дов­но шко­ло­ва­ње, два пу­та днев­но са Чу­ка­рич­ке па­ди­не сат вре­ме­ на пу­то­вао на Ба­њи­цу, на тре­нинг ко­ји тра­је три или че­ти­ри са­та. Пра­ви­ло је би­ло да ују­тро из­ла­зим пре се­дам, а по­ сле свих оба­ве­за ку­ћи се вра­тим не­што пре по­но­ћи. Де­ца су су­ро­во искре­на и не мо­гу да са­кри­ју осе­ћа­ња и на­ме­ре, па у та­квим си­т у­а­ци­ја­ма мно­ги про­на­ла­зе лак­ши пут у не­чем дру­гом. Ја сам кроз сво­је са­зре­ва­ње по­ку­шао да се опро­бам и у дру­гим ства­ри­ма, од му­зи­ке до уче­ња је­зи­ка, и он­да сам схва­тио да ти­ме ви­ше за­до­во­ља­вам не­ког дру­гог не­го са­мог се­бе. Да­нас је ве­о­ма те­шко, по­ред то­ли­ ко рас­по­ло­жи­вих мо­гућ­но­сти за мла­дог чо­ве­ка, да га усред­сре­ди­те на спорт. Тим пре што млад чо­век до­бро зна шта не­ће, а не зна шта хо­ће. СПОРТ КАО УТО­ЧИ­ШТЕ И ПО­КРЕ­ТАЧ Да ли то ро­ди­те­ље до­во­ди пред уто­ ли­ко те­жи иза­зов?

– Ро­ди­те­љи су сту­бо­ви иде­а­ла ко­је де­те по­ста­вља са­мо се­би, а ја баш њи­ма ду­гу­јем за­хвал­ност за ис­трај­ност и ре­ зул­та­те ко­је сам по­сти­гао. Без пра­вил­ног во­ђе­ња и оно­га што по­ти­че из ку­ће, не­ мо­гу­ће је до­сти­ћи иде­а­ле. На­жа­лост, да­ нас се из­гу­био зна­чај по­ро­ди­це, јер због на­чи­на на ко­ји жи­ви­мо не­ма­мо вре­ме­на да се ба­ви­мо ни на­ма са­ми­ма, а по­том ни бли­ским љу­ди­ма. За­то и по­ста­је­мо де­мо­граф­ски ста­ра на­ци­ја, де­ца су нам углав­ном пре­пу­ште­на са­ма се­би, све ви­ ше су го­ја­зна, а про­це­нат де­фор­ми­те­та

Тре­ни­ра­ње за ми­ни­стра – Ми­слим да је лак­ше би­ло ићи на тре­нин­ге, па ма­кар тра­ ја­ли осам са­ти, не­го би­ти ми­ни­стар. На овој по­зи­ци­ји је од­ го­вор­ност мно­го ве­ћа, али сам ја до­био при­ли­ку да ура­дим не­што и ни­сам је про­пу­стио. Са­да сам у мо­гућ­но­сти да са ви­ шег ни­воа по­мог­нем спор­ту и мла­ди­ма. Мо­рам при­зна­ти да ми је и у то­ме спорт мно­го по­мо­гао. Не­ке осно­ве ко­је ми да­ нас ко­ри­сте, сте­као сам у ње­му. Ни­је ме на­у­чио дво­сми­сле­ но­сти, пре­вр­тљи­во­сти, јер не мо­же­те ус­пе­ти ако сте та­кви. Осим то­га, у спор­ту се бр­зо ви­де ре­зул­та­ти озбиљ­ног ра­да, а ов­де ефек­ти уло­же­ног тру­да до­ла­зе до из­ра­жа­ја мно­го спо­ри­ је, што ста­вља на ис­пит мо­је стр­пље­ње. За­то сам се та­ко зду­ шно по­све­тио из­град­њи спорт­ске ин­фра­струк­ту­ре, јер је то ви­дљи­во и оста­ће по­сле нас.

102

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

ме­ђу њи­ма је ви­ше не­го за­бри­ња­ва­ју­ћи. Ме­ђу­тим, ма­ло ко од ро­ди­те­ља о то­ме же­ли да го­во­ри, ни­ти би не­што про­ме­ нио, пре дру­гих. То је по­ка­за­тељ ко­ли­ко не во­ди­мо ра­чу­на о се­би. Да­нас је мно­го ве­ћи иза­зов би­ти ро­ди­тељ и из­ве­сти де­ те на пра­ви пут, не­го што је не­ка­да би­ ло. Са­да не­ра­до пу­шта­ју де­цу да се са­ма игра­ју ис­пред згра­де, не­ста­ло је де­чи­је гра­је, те­ре­ни за игру су опу­сте­ли. Лак­ше је де­те­т у да­ти ви­део игри­цу да ми­ру­је, не­го ми­сли­ти шта му се до­га­ђа ако иза­ ђе на­по­ље. Спорт у том по­гле­ду мо­же мно­го да по­мог­не.

– Ро­ди­те­љи мо­ра­ју да мо­ти­ви­шу де­ цу. По­след­њи ус­пе­си су пра­ва при­ли­ка да се за­ин­те­ре­с у­ју за спорт и за оно по­ зи­тив­но што он до­но­си. То је уто­чи­ште за све ко­ји же­ле да здра­во жи­ве и да­је не­што што ни­ко дру­ги не мо­же, ако то ни­сте сте­кли у по­ро­ди­ци – вас­пи­та­ње и кул­т у­ру. На­и­ме, вре­ме­ном тре­нер по­ста­ је и вас­пи­тач, клуб из­ра­ста у сво­је­вр­сну по­ро­ди­цу. Ако у спор­т у или у по­ро­ди­ ци не стек­не­те ис­прав­не жи­вот­не ста­ во­ве, он­да је про­ма­шај са­свим из­ве­стан и мо­жда без­на­де­жан. Чо­век мо­ра да до­ би­је при­ли­ку да би­ра да би мо­гао да се од­лу­чи за пра­ве ства­ри. Ка­да по­гле­да­те та­бло­и­ди­за­ци­ју Ср­би­је и шта све ну­де ме­ди­ји, ја­сно вам је да да­нас не мо­же­ мо да би­ра­мо из­ме­ђу по­зи­тив­них и не­ га­тив­них ства­ри, јер је пр­вих вр­ло ма­ло. А упра­во је ства­ра­ње иде­а­ла и по­зи­тив­ них при­ме­ра на­чин да олак­ша­мо де­ци. У том по­гле­ду су спор­ти­сти ве­о­ма ко­ри­ сни, јер слу­же као по­зи­ти­ван при­мер и до­сти­жан циљ. Ни­ка­да не­ћу за­бо­ра­ви­ти са­да­шњег се­лек­то­ра Де­ја­на Са­ви­ћа, ко­ји је сво­је­вре­ме­но чак и сре­дом, ка­да пр­ви тим ни­је имао тре­нин­ге, до­ла­зио на ба­ зен и сам тре­ни­рао. Мо­ји ро­ди­те­љи су ми на то ука­зи­ва­ли и ис­ти­ца­ли као не­ што по­себ­но и вред­но. То бу­ди же­љу и инат у де­ча­ци­ма да по­ста­ну и они не­ко сли­чан. Нео­пх­ од­но је да де­те у пе­ри­о­ду уз­ра­ста­ња има идо­ла и не­ко­га са ки­ме ће се по­и­сто­ве­ти­ти, да би кре­нуо за тим при­ме­ром, а по­том по­ста­вио сво­је. ИЗ ОВО­ГА ИЗА­ЋИ БО­ЉИ И ЈА­ЧИ То се на­ме­ће као ге­не­ра­циј­ски про­блем?

– Ка­да су ме при­ја­те­љи пи­та­ли шта оче­ку­јем од свог ми­ни­стар­ског ман­да­та, ре­као сам да же­лим да по­мог­нем спор­т у,

SRPSK A  No 12-13  2015

103

П О­Б Е Д Н И К

104

/

W I N N E R

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

да ва­тер­по­ло до­би­је свој на­ци­о­нал­ни цен­тар и, на­ ро­чи­то, да по­диг­не­мо му­ зеј спор­та. У то сам спре­ ман да уло­жим се­бе и не са­мо као ми­ни­стар, јер Ср­би­ја то мо­ра да има, као све­до­чан­ство сјај­них до­ме­та и при­зна­ње они­ ма ко­ји су се­бе уло­жи­ли у уз­ди­за­ње јед­не здра­ве на­ ци­је. Пра­вље­ње по­зи­тив­ ног ам­би­јен­та кроз по­ зи­тив­не ли­ко­ве је не­што што се из­гу­би­ло, а те­шко га је пре­ко но­ћи вра­ти­ти. То­ли­ко ду­го се уру­ша­ вао си­стем, да су кри­те­ ри­ју­ми па­ли вр­ло ни­ско. Не мо­же­мо пре­ко но­ћи вра­ти­ти де­цу на те­ре­не и на­те­ра­ти их да по­шту­ју и чу­ва­ју оно што је за­јед­ нич­ка вред­ност. Ко­нач­но, ми ста­ри­ји смо ти ко­ји им углав­ном да­је­мо ло­ше при­ме­ре, од лич­не хи­ги­је­ не, до оп­штег од­но­са пре­ма се­би и око­ ли­ни. По­што­ва­ње и раз­у­ме­ва­ње на­шег иден­ти­те­та се из­о­па­чи­ло, јер смо све­до­ ци то­га да се ве­ли­ча­ју не­га­тив­не ства­ ри и сум­њи­ви идо­ли. Те­жак је пе­ри­од и нај­лак­ше је ре­ћи не, не мо­гу, не же­лим. Нај­лак­ше је не одво­ји­ти ма­ло свог сло­ бод­ног вре­ме­на за оне ко­ји то нај­ви­ше оче­ку­ју и мно­го им зна­чи. Шта учи­ни­ти, ка­ко по­кре­ну­ти пра­ве про­ме­не?

– Че­сто се по­ста­вља пи­та­ње да ли је је­дан са­вез до­био до­вољ­но па­ра, или јед­ на омла­дин­ска ор­га­ни­за­ци­ја? Ме­ђу­тим, оба­ве­за др­жа­ве је­сте у то­ме да про­ве­ри је­с у ли сред­ства до­шла до пра­вих ко­ри­ сни­ка. Ка­да по­гле­да­те си­стем функ­ци­о­ ни­са­ња омла­дин­ских ор­га­ни­за­ци­ја, ви­ ди­те да је то не­пре­кид­ни низ „еду­ка­ци­ја“. До­ста ви­ше са ти­ме! Да ви­ди­мо мо­же ли не­што кон­крет­но да се ура­ди. Мо­ра­мо да по­ста­ви­мо кон­трол­ну тач­ку: ако је не­ко еду­ко­ван, да ви­ди­мо за шта и шта смо ти­ме до­би­ли. Ко­ји су ци­ље­ви по­ста­ вље­ни, а шта је оства­ре­но? Још увек има љу­ди ко­ји сма­тра­ју да је ра­ди­ти у спор­т у при­ви­ле­ги­ја, али не и од­го­вор­ност. Они би се­де­ли на сво­јим ме­сти­ма го­ди­на­ма и пу­шта­ли да вре­ме про­ла­зи. На све су спрем­ни, са­мо не да се ме­ња­ју. Ве­о­ма је

ва­жна енер­ги­ја љу­ди ко­ји во­де спорт, од тре­не­ра, до чел­ни­ка са­ве­за. На­жа­лост, ми још увек у мно­гим сфе­ра­ма не­ма­мо кул­т у­ру ра­да и пра­ви од­нос пре­ма по­слу и то тре­ба да се ме­ња, од по­је­дин­ца до дру­штва. Бит­но је про­на­ћи си­стем да се ди­рект­но до­ђе до спор­ти­ста ко­ји­ма тре­ ба по­др­шка и се­ти­ти их се ка­да још ни­с у пот­пу­но ста­са­ли. Сти­пен­ди­је и на­гра­де ко­је им се да­ју по­ка­зу­ју да дру­штво на њих озбиљ­но ра­чу­на, а они то, у ве­ли­ ком бро­ју, вра­ћа­ју до­брим ре­зул­та­ти­ма. Уоста­лом, зар то не по­ка­зу­ју атле­ти­ча­ри, ка­ја­ка­ши, стрел­ци и мно­ги дру­ги. 

По­ре­ме­ћај и ре­ше­ња – Као на­род, жељ­ни смо при­ли­ке да за­ис­ та би­ра­мо, да до­ би­је­мо бар још јед­ну мо­гућ­ност по­ред ба­ре у ко­јој смо сви за­јед­но. А све се вр­ти око истог: да би­смо на­пра­ви­ли по­зи­тив­ не при­ме­ре, мо­ра­мо да кре­не­мо од соп­стве­ног до­ма. Су­штин­ ско што но­си­мо у се­би је оно што нам да­је по­ро­ди­ца. Мо­же­ мо ши­ри­ти те­ор ­ и­је, али кључ је у ра­ду на тим осно­ва­ма. Као дру­штво има­мо про­блем са по­гре­шним си­сте­мом вред­но­сти, ко­ли­ко се год тру­ди­ли да то за­ма­ски­ра­мо. Та­ко смо и до­шли до то­га да је ба­нал­на еро­тич­ност по­ста­ла ствар атрак­ци­је, а че­твр­то ме­сто на свет­ским пр­вен­стви­ма про­гла­ша­ва­мо не­у­ спе­хом. Спорт је пра­ви при­мер ка­ко из све­га то­га иза­ћи бо­љи и ја­чи. Не пра­шта сла­бо­сти ко­је се по­на­вља­ју, већ по­ка­зу­је ка­ ко да их са­вла­даш.

SRPSK A  No 12-13  2015

105

П Р Е Д­С Т А­В Љ А­Њ Е

106

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

СТУ­ДЕНТ­СКА ОД­МА­РА­ЛИ­ШТА „БЕ­ОГ ­ РАД“ И ЊИ­ХО­ВЕ БРОЈ­НЕ МО­ГУЋ­НО­С ТИ ЗА КО­РИ­СНИ­КЕ СПО­ЉА

Ви­ше од ака­дем­ских кам­по­ва Ка­па­ци­те­ти на Ава­ли, Зла­ти­бо­ру, у бу­дућ­но­сти и они на Па­ли­ћу, са сво­јим ви­ла­ма и па­ви­љо­ни­ма ви­со­ког ран­га, са ре­сто­ра­ни­ма и пра­те­ћим са­др­жа­ји­ма, пре­ра­ста­ју у пра­ве ту­ри­стич­ке ком­плек­се. Уго­шћу­ју сту­ден­те из Ср­би­је и ино­стран­ства, спорт­ске ти­мо­ве, ор­га­ни­зу­ју кон­гре­се, на­уч­не ску­по­ве, фе­сти­ва­ле, ве­ли­ке и ма­ле све­ча­но­сти. Све ви­ше љу­ди и део свог го­ди­шњег од­мо­ра про­во­ди ту. За­што?

Д

а ли сте ика­да раз­ми­шља­ли о то­ ме да сло­бод­не да­не или део го­ ди­шњег од­мо­ра про­ве­де­те у Сту­ дент­ским од­ма­ра­ли­шти­ма „Бе­о­град“? На пр­ви по­глед та иде­ја Вам се не­ће учи­ ни­ти на­ро­чи­то атрак­тив­ном, али већ на дру­ги не­ће би­ти та­ко. Ова уста­но­ва по свом основ­ном зна­че­њу пред­ста­вља сту­дент­ско од­ма­ра­ли­ште, а по су­штин­ ским ка­рак­те­ри­сти­ка­ма мо­же се свр­ста­ ти у ред пре­сти­жних ту­ри­стич­ких ком­ плек­са. Да­кле, ако се ко­јим слу­ча­јем за­тек­ не­те у не­ком од обје­ка­та Уста­но­ве сту­ дент­ских од­ма­ра­ли­шта „Бе­о­град“, не ра­ чу­нај­те на уоби­ча­је­ни де­кор бру­цо­шких кам­по­ва, већ се при­пре­ми­те за су­срет са ви­ла­ма и па­ви­љо­ни­ма ви­со­ког ран­га. Уста­но­ва се осла­ња на три ком­плек­ са – „Ра­дој­ка Ла­кић“ на Ава­ли, „Рат­ко Ми­тро­вић“ на Зла­ти­бо­ру и ком­плекс на Па­ли­ћу ко­ји је у фа­зи пот­пу­не ре­кон­ струк­ци­је. Обје­кат на Ава­ли се на­ла­зи на 12 ки­ ло­ме­та­ра од цен­тра Бе­о­гра­да, са ко­јим је по­ве­зан ли­ни­ја­ма град­ског са­о­бра­ћа­ја. У под­нож­ју је пла­ни­не, ко­ја са­ма по се­би пред­ста­вља сво­је­вр­сну атрак­ци­ју – по­ чев од би­о­ди­вер­зи­те­та и тра­го­ва древ­не про­шло­сти, до из­во­ра пит­ке во­де, пла­ ни­нар­ских до­мо­ва, ТВ тор­ња... Го­сти од­ма­ра­ли­шта ак­тив­но ко­ри­сте мо­гућ­ но­сти за ре­кре­а­ци­ју на Ава­ли. За њих је на­пра­вље­на и по­себ­на трим ста­за. Од­ма­ра­ли­ште „Ра­дој­ка Ла­кић“ чи­не објек­ти „Ава­ла“ и „Де­па­данс“. Ту је по­сле Дру­гог свет­ског ра­та, ка­ко при­ча ка­же,

у јед­ној бри­га­дир­ској ба­ра­ци са Омла­ дин­ске рад­не ак­ци­је „Ша­мац–Са­ра­је­во“, осно­ва­на пре­те­ча ове Уста­но­ве. Ба­ра­ке, на­рав­но, одав­но не­ма. Уру­ши­ла се ше­ зде­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, па се тек два­де­се­так го­ди­на ка­сни­је, а по­себ­но де­ ве­де­се­тих, ушло у пот­пу­ну ре­кон­струк­ ци­ју, за­вр­ше­ну тек пре не­ко­ли­ко го­ди­на. Да­нас су то два елит­на објек­та, по ви­со­ ким ту­ри­стич­ким стан­дар­ди­ма. СА СВИХ МЕ­РИ­ДИ­ЈА­НА У „Ава­ли“ по­сто­ји 90 со­ба и апарт­ма­ на, са укуп­но 167 кре­ве­та. У „Де­па­дан­с у“ је 66 кре­ве­та, у дво­кре­вет­ним со­ба­ма и јед­ном апарт­ма­ну. Све со­бе су удоб­не, са ку­па­ти­лом, ка­блов­ском те­ле­ви­зи­јом, бе­жич­ним ин­тер­не­том, рад­ним сто­лом, ми­ни ба­ром и се­фом. Пред­ност у до­би­ја­њу бо­рав­ка ов­де има­ју, на­рав­но, има­ју успе­шни сту­ден­ти, ко­ји до­ла­зе на од­мор или опо­ра­вак. Ме­ ђу­тим, све је ви­ше „го­сти­ју спо­ља“, ко­ји ко­ри­сте услу­ге од­ма­ра­ли­шта. Ис­хра­на се ов­де од­ви­ја у мо­дер­ном и ле­по уре­ђе­ном ре­сто­ра­ну са 220 ме­ста. При­пре­ма се ши­рок спек­тар је­ла до­ма­ ће и ин­тер­на­ци­о­нал­не ку­хи­ње. Во­ди се ра­чу­на о спе­ци­фич­но­сти­ма сва­ког го­ ста, вер­ским по­себ­но­сти­ма, по­сто­ви­ма, ве­ге­та­ри­јан­ској ис­хра­ни. Го­сти из дру­гих кра­је­ва и под­не­бља на­ро­чи­то су за­сту­пље­ни у про­гра­ми­ ма „Свет у Ср­би­ји“ и „Ср­би­ја за Ср­бе из ре­ги­о­на“. Од­ма­ра­ли­ште „Ра­дој­ка Ла­ кић“, до­ма­ћин ових про­гра­ма, спро­во­ди SRPSK A  No 12-13  2015

 Број­не су ак­тив­но­сти сту­де­на­та у од­ма­ра­ли­шту „Ра­дој­ка Ла­кић“ на Ава­ли

107

П Р Е Д­С Т А­В Љ А­Њ Е

 Ве­чер­ња шет­ња на Зла­ти­бо­ру

их у са­рад­њи са Вла­дом Ср­би­је, од­но­сно Ми­ни­стар­ством про­све­те, на­у­ке и тех­ но­ло­шког раз­во­ја. Про­гра­ми су при­ли­ка да ве­ћи број сту­де­на­та са свих ме­ри­ди­ ја­на, на­ро­чи­то из не­свр­ста­них и зе­ма­ља та­ко­зва­ног тре­ћег све­та, до­би­је при­ли­ку да бо­ље упо­зна Ср­би­ју. У пр­вој го­ди­ни бо­рав­ка уче срп­ски је­зик, а по­том на­ ста­вља­ју сту­ди­је на не­ком од фа­кул­те­та Бе­о­град­ског уни­вер­зи­те­та. Ру­ко­вод­ство од­ма­ра­ли­шта ор­га­ни­зу­је им че­сте екс­ кур­зи­је по Ср­би­ји, пред­ста­вља­ју­ћи дру­ге гра­до­ве, кул­т ур­но-исто­риј­ске зна­ме­ни­ то­сти и при­род­не ле­по­те. Од­ма­ра­ли­ште на Ава­ли од­ли­чан је ор­га­ни­за­тор струч­них, на­уч­них и кул­ тур­них до­га­ђа­ја. Ве­ли­ка кон­фе­рен­циј­ска са­ла и че­ти­ри ма­ле за се­ми­на­ре, пот­пу­ но тех­нич­ки опре­мље­не, свр­ста­ва­ју обје­ кат „Ава­ла“ ме­ђу пре­сти­жне ор­га­ни­за­ то­ре ова­квих оку­пља­ња. Све­ча­на са­ла у „Де­па­дан­с у“ од­лич­на је за ор­га­ни­за­ци­ ју кон­гре­са, кон­фе­рен­ци­ја, сим­по­зи­ју­ ма, али и фе­сти­ва­ла, при­је­ма, про­сла­ва и бан­ке­та. Сту­дент­ско од­ма­ра­ли­ште на Ава­ли, да­кле, пре­ра­сло је у ви­ше­на­мен­

Из­ле­ти Љу­ба­зни до­ма­ћи­ни у од­ма­ра­ли­шту на Зла­ти­бо­ру увек го­ сти­ма иза­ђу у су­срет уко­ли­ко же­ле да упо­зна­ју ме­ста у око­ли­ ни. Та­ко, го­сти мо­гу по­се­ти­ти Сто­пи­ћа пе­ћи­ну, ет­но се­ло Си­ ро­гој­но, во­до­пад Го­сти­ље, из­во­ри­ште у се­лу Љу­биш, Мо­кру Го­ру, Др­вен­град и мно­го то­га дру­гог.

108

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

ски ком­плекс, с по­ну­дом не­у­по­ре­ди­во бо­љом у од­но­с у на објек­те слич­них ка­ рак­те­ри­сти­ка. УЗ БЛА­ГО­ДА­ТИ ЗЛА­ТИ­БО­РА По­се­бан адут Уста­но­ве сту­дент­ских од­ма­ра­ли­шта „Бе­о­град“ је ком­плекс „Рат­ко Ми­тро­вић“ на Зла­ти­бо­ру. Те­ шко да има иоле успе­шни­јег сту­ден­та Бе­о­град­ског, а у по­след­њих два­де­се­так го­ди­на и свих оста­лих уни­вер­зи­те­та у Ср­би­ји, ко­ји ни­је ма­кар јед­ном бо­ра­вио у по­пу­лар­ном „Рат­ку“. Да­нас је то оми­ ље­но ме­сто и оних ко­ји ни­с у сту­ден­ти, сра­сло са бо­га­том ту­ри­стич­ком по­ну­дом Зла­ти­бо­ра. Ком­плекс се на­ла­зи на са­мо по­ла ки­ ло­ме­тра од цен­тра Зла­ти­бо­ра, ушу­шкан ме­ђу че­ти­на­ре, окру­жен уре­ђе­ним трав­ ња­ци­ма. По­се­ћу­ју га го­сти ко­ји же­ле од­мор, ре­кре­а­ци­ју, фи­зич­ке при­пре­ме, ре­ха­би­ли­та­ци­ју и ле­че­ње. Ве­ли­ки број спор­ти­ста до­ла­зи ов­де на ви­син­ске при­ пре­ме. На рас­по­ла­га­њу им је обли­жњи спорт­ски цен­тар, отво­ре­ни те­ре­ни, те­ре­ та­на и свла­чи­о­ни­це. Кад бу­де из­гра­ђен за­тво­ре­ни ба­зен, што је у пла­ну, по­ну­да у до­ме­ну спор­та и ре­кре­а­ци­је ће би­ти пот­ пу­на. Тор­ник, нај­ви­ши врх Зла­ти­бо­ра, од од­ма­ра­ли­шта је уда­љен са­мо осам ки­ло­ ме­та­ра, а по­сто­ји ор­га­ни­зо­ван пре­воз. Жи­ча­ра функ­ци­о­ни­ше и ле­ти, ка­да слу­ жи за раз­гле­да­ње жи­во­пи­сног кра­јо­ли­ка.

Ве­ли­ки број го­сти­ју до­ла­зи на Зла­ти­ бор, ва­зду­шну ба­њу, због про­бле­ма са здра­вљем, пре све­га због ди­сај­них ор­га­ на, ма­ло­крв­но­сти и оп­ште ис­цр­пље­но­ сти ор­га­ни­зма. И умет­ни­ци су че­сти го­ сти од­ма­ра­ли­шта, на­ро­чи­то сли­ка­ри, јер је ова пла­ни­на на­дах­њу­ју­ћа. То­ком це­ле го­ди­не у објек­ти­ма „Рат­ка Ми­тро­ви­ћа“ су и струч­ња­ци раз­ли­чи­тих про­фи­ла, ко­ји уче­ству­ју на на­уч­ним ску­по­ви­ма, кон­гре­си­ма, сим­по­зи­ју­ми­ма. И они на про­пу­то­ва­њу, по­што је Зла­ти­бор на по­ ла пу­та од Бе­о­гра­да до ја­дран­ске оба­ле, уве­ли­ко ко­ри­сте услу­ге од­ма­ра­ли­шта за пре­дах. Сви објек­ти овог од­ма­ра­ли­шта су пот­пу­но ре­но­ви­ра­ни у по­след­њих два­ де­се­так го­ди­на, па су са­да пред­ста­вља­ ју па­ви­љо­ни и ви­ле ви­со­ких стан­дар­да. Ви­ла „Лов­ћен“ је уре­ђе­на као ком­плекс апарт­ма­на, са 104 ле­жа­ја. У њој су и две тех­нич­ки опре­мље­не са­ле за се­ми­на­ре. У ви­ли „Ср­би­ја“ је 40 кре­ве­та у 15 со­ба и че­ти­ри апарт­ма­на. Ту је и мо­дер­ни ре­ сто­ран са 237 ме­ста. У ње­го­вој по­ну­ди су, по­ред кла­сич­них је­ла, и зла­ти­бор­ски спе­ци­ја­ли­те­ти – сир, кај­мак, ги­ба­ни­ца, зла­ти­бор­ски ком­плет, пр­шу­та, ко­ба­си­це. Ви­ла „Ср­би­ја“ има од­лич­не мо­гућ­но­сти за ор­га­ни­за­ци­ју раз­ли­чи­тих ску­по­ва. Ње­на бан­кет са­ла је ве­о­ма по­год­на за све­ча­но­сти и про­сла­ве са ма­њим бро­јем го­сти­ју, два са­ло­на су иде­ал­на за ор­га­ ни­за­ци­ју све­ча­них руч­ко­ва, док по­моћ­на

са­ла ну­ди од­лич­не мо­гућ­но­сти за пре­да­ ва­ња, пре­зен­та­ци­је и струч­не ску­по­ве. У два по­ве­за­на па­ви­љо­на ви­ле „Зла­ ти­бор“ мо­же да се сме­сти 88 го­сти­ју. То је оми­ље­но ме­сто за сту­де­на­та и спор­ ти­ста. Те­ре­та­на у објек­т у ну­ди оп­ти­мал­ не усло­ве и про­фе­си­о­нал­ци­ма и ре­кре­ а­тив­ци­ма, а ту су и отво­ре­ни спорт­ски те­ре­ни за ма­ли фуд­бал, ру­ко­мет, те­нис, ко­шар­ку и од­бој­ку. На свим те­ре­ни­ма је по­ста­вље­на тар­тан под­ло­га, огра­ђе­ ни су и има­ју ре­флек­то­ре. Око те­ре­на су на три ни­воа по­диг­ну­те три­би­не са се­ди­шти­ма, па је мо­гу­ће ор­га­ни­зо­ва­ти и спорт­ска так­ми­че­ња уз при­с у­ство ве­ћег бро­ја гле­да­ла­ца. Со­бе у свим објек­ти­ма од­ма­ра­ли­шта „Рат­ко Ми­тро­вић“ удоб­не су, опре­мље­ не ку­па­ти­ли­ма, те­ле­ви­зо­ром и те­ле­фо­ ном, уз мо­гућ­ност ко­ри­шће­ња ин­тер­не­ та. Апарт­ма­ни има­ју и ми­ни-ба­ро­ве. Ка­да се све узме у об­зир, по­но­ви­ће­мо пи­та­ње: не чи­ни ли Вам се вр­ло атрак­ тив­ном иде­ја да не­ке сло­бод­не да­не про­ ве­де­те у Сту­дент­ским од­ма­ра­ли­шти­ма „Бе­о­град“? s

 Део зла­ти­бор­ског сту­дент­ског спорт­ског ком­плек­са

Кон­гре­сни цен­тар Ви­ла „Ро­ма­ни­ја“, ду­го ре­кон­стру­и­са­на, да­нас је и пре­сти­ жни кон­гре­сни цен­тар. Има две ве­ли­ке кон­гре­сне са­ле са по 240 ме­ста, мо­дер­не и тех­нич­ки пот­пу­но опре­мље­не. У јед­ној од њих по­сто­ји и из­дво­јен део за окру­гле сто­ло­ве. Ина­че, „Ро­ ма­ни­ја“ по­се­ду­је 47 со­ба са 83 ле­жа­ја.

SRPSK A  No 12-13  2015

109

П О Н О В О

110

П Р О Ч И Т А Т И

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Ва­тре­ни от­ку­ца­ји Ју­га У ЛЕ­СКОВ­ЦУ, КРОЗ КО­ЈИ ЖИ­ВИ ВИ­ШЕ ГРА­ДО­ВА, ВИ­ДЉИ­ВИХ И НЕ­ВИ­ДЉИ­ВИХ

„Ни­је Ле­ско­вац срп­ски Ман­че­стер, не­го је Ман­че­стер ен­гле­ски Ле­ско­вац.“ Не­ка­да то ни­је би­ло ша­ла и до­ско­чи­ца, а мо­жда ни­је ни да­нас. Са­мо што овај град на ју­гу Ср­би­је са­да има дру­га­чи­је при­влач­но­сти. Чу­вен је по кар­не­ва­лу, ро­шти­љу, ка­фа­на­ма, ђа­ко­ни­ја­ма, па­при­ка­ма, Ју­сти­ни­ја­но­вом цар­ском на­сље­ђу, ја­шуњ­ским ма­на­сти­ри­ма, Вуч­јан­ки и ње­ној хи­дро­цен­тра­ли, по де­ли­кат­ном пре­пле­ту Евро­пе и Ори­јен­та. Кад ка­же­те Ле­ско­вац, све ове асо­ци­ја­ци­је на­ви­ру са­ме. То зна­чи да је град, што би се ре­к ло, по­стао бренд

Текст и фо­то­гра­фи­је: Ми­ро­љуб Ра­ди­во­је­вић

Д

ав­не 1159. го­ди­не Ма­ној­ло Ком­ нин из Кон­стан­ти­но­ва гра­да да­де Сте­фа­ну Не­ма­њи „од сво­је зе­мље област зва­ну Ду­бо­чи­ца“. У ду­би­на­ма исто­ри­је за­пре­те­ни су по­да­ци о нај­ста­ ри­јим са­чу­ва­ним по­ме­ни­ма Ле­сков­ца из 1308. и 1348. го­ди­не, ка­да га је цар Ду­ шан по­кло­нио Хи­лан­да­ру. Би­ла је то та­ да не­ма­њић­ка ста­ни­ца ка­ра­ва­на са ве­ ли­ком твр­ђа­вом на Хи­са­ру. Ис­под ње под­гра­ђе са тр­жни­цом и ду­ћа­ни­ма од бр­ва­на и да­са­ка. Број­ни ла­ска­ви епи­те­ти ста­ја­ли су уз име овог гра­да кроз прет­ход­не ве­ ко­ве. Пре­по­зна­ва­ли су га по ва­ша­ри­ма. Сре­ди­ном XIX ве­ка то је град за­на­тли­ја (због чак 62 раз­ли­чи­та за­на­та) и „ма­ли Ман­че­стер“ (због про­из­вод­ње тек­сти­ ла). Ов­де се про­из­во­ди­ло чак 40 од­сто ву­нар­ских про­из­во­да у Кра­ље­ви­ни. За­ бе­ле­же­но је да је у јед­ном тре­нут­ку имао 105 ка­фа­на у ко­ји­ма се оку­пља­ло и дру­ жи­ло „те­сно дру­штво“, бо­е­ми и ме­ра­ кли­је, уз вин­це и ра­ки­ју, уз „Бу­ре­то­ви ће­вап­чи­ки“ и вр­цав ди­ја­ле­кат. Не­ка­да је Ле­ско­вац био по­знат као са­јам­ски град, а од ше­зде­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка је и град ко­зме­ти­ке. Град

тра­ди­ци­је и мла­до­сти, у плод­ном По­ мо­ра­вљу, за­ви­чај ве­ли­ког им­пе­ра­то­ра Ју­сти­ни­ја­на (ње­гов обли­жњи Ца­ри­чин град, Ju­sti­ni­an ­ a Pri­ma, био је ди­ка Ви­ зан­ти­је). Град где су се Ори­јент и Евро­ па ме­ша­ли, оста­вља­ју­ћи тра­го­ве у ду­х у чар­ши­је и жи­во­т у на­ро­да. ЗЕ­МЉА­ЦИ ЈУ­С ТИ­НИ­ЈА­НА ПР­ВОГ Уда­љен 29 ки­ло­ме­та­ра за­пад­но од Ле­сков­ца, Ца­ри­чин град је је­дан од нај­ зна­чај­ни­јих ар­хе­о­ло­шких ло­ка­ли­те­та  Ку­ћа Бо­ре Ср­би­је. Прет­по­ста­вља се да га је осно­ Ди­ми­три­је­ви­ћа вао ви­зан­тиј­ски цар Ју­сти­ни­јан I у VI Пик­сле ве­ку, у знак за­хвал­но­сти кра­ју у ко­ме се ро­дио. Опа­сан сна­жним зи­ди­на­ма, град је био на пла­тоу по­вр­ши­не 42.000 ква­ Ма­на­стир све­тог драт­них ме­та­ра, зна­ча­јан ад­ми­ни­стра­ Јо­ва­на у Ја­шу­њу, XVI ви­јек тив­ни, вој­ни и цр­кве­ни цен­тар. По­знат

Ја­шуњ­ски ма­на­сти­ри На 13 ки­ло­ме­та­ра од Ле­сков­ца, из­над се­ла Ја­шу­ње, на­ла­зе се је­ди­на два ма­на­сти­ра у овом кра­ју: ма­на­стир Све­те Бо­го­ ро­ди­це, са­гра­ђен 1499, и ма­на­стир Све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља, ко­ји је по­ди­гао Ан­дро­ник Кан­та­ку­зин 1517. го­ди­не, са осли­ка­ ном пред­њом фа­са­дом.

SRPSK A  No 12-13  2015

111

П О Н О В О

 „Ро­шти­љи­ја­да“ у Ле­сков­цу, нај­ве­ћи фе­сти­вал ове вр­сте у ју­го­и­сточ­ној Евро­пи

 Во­до­пад Вуч­јан­ке, не­да­ле­ко од Ле­сков­ца

П Р О Ч И Т А Т И

је по ин­фра­струк­т у­ри са­вр­ше­ној за оно вре­ме, по по­пло­ча­ним ули­ца­ма ко­је се укр­шта­ју под пра­вим углом, кру­жном тр­гу са ста­т у­ом Ју­сти­ни­ја­на, епи­скоп­ ској па­ла­ти са под­ним гре­ја­њем, не­ко­ ли­ко цр­ка­ва и ба­зи­ли­ка, за­нат­ским и тр­го­вач­ким рад­ња­ма... Град је жи­вео бур­но, али крат­ко. Око 615. го­ди­не, пред на­ди­ру­ћим опа­сно­сти­ма, на­пу­сти­ло га је ста­нов­ни­штво и жи­вот је за­мро. У цен­тру Ле­сков­ца је ста­ра цр­ква Оџа­кли­ја, гра­ђе­на у вре­ме Ка­ра­ђор­ђе­вог устан­ка. То је јед­но­брод­на гра­ђе­ви­на без ку­по­ле, уко­па­на у зе­мљу да сво­јом ве­ли­ чи­ном не би ири­ти­ра­ла ло­кал­не Тур­ке. Уну­тра­шњост је из­у­зет­но аку­стич­на, јер су у зи­до­ве угра­ђи­ва­ни зе­мља­ни лон­ци. Је­дин­стве­на је по то­ме што у њој по­сто­ ји ози­дан оџак, бу­ду­ћи да је гра­ђе­ви­на на­вод­но гра­ђе­на за ло­кал­ног све­ште­ни­ ка. По­ред ста­ре цр­кве, 1931. из­гра­ђе­на је ле­ско­вач­ка Са­бор­на цр­ква Све­те Тро­ ји­це. Ње­ном осве­ће­њу при­с у­ство­вао је краљ Алек­сан­дар I Ка­ра­ђор­ђе­вић. Уз Са­бор­ну цр­кву је ку­ћа Бо­ре Ди­ ми­три­је­ви­ћа Пик­сле, са­гра­ђе­на у пр­вој по­ло­ви­ни XIX ве­ка. Не­ка­да је би­ла се­ ди­ште тур­ског па­ше, да­нас пред­ста­вља ре­кон­струк­ци­ју град­ске ку­ће с кра­ја XIX ве­ка. У њој је део по­став­ке ле­ско­вач­ког На­род­ног му­зе­ја. Од гра­ђе­ви­на из не­ка­да­шњег бо­га­тог за­нат­ског и тр­го­вач­ког Ле­сков­ца – са број­ним објек­ти­ма у бал­кан­ском сти­лу,

Вуч­јан­ка Код ме­ста Вуч­је, на 18 ки­ло­ме­та­ра од Ле­сков­ца, кроз усе­ ке и ли­ти­це пла­ни­не Ку­ка­ви­це про­ти­че ма­ла пла­нин­ска ре­ка Вуч­јан­ка и пра­ви пре­див­не ка­на­ле, сла­по­ве и ка­за­не. У са­мом сре­ди­шту ка­њо­на је јед­на од нај­ста­ри­јих хи­дро­цен­тра­ла на Бал­ка­ну. Из­гра­ђе­на је 1903. и да­нас у функ­ци­ји.

112

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

пре­по­зна­тљи­вим по сли­ко­ви­тим оџа­ ци­ма – ма­ло је оста­ло. Ка­та­стро­фал­но „са­ве­знич­ко бом­бар­до­ва­ње“ 1944, па на­ лет мо­дер­ног и раз­ли­чи­тих иде­о­ло­ги­ја, учи­ни­ли су сво­је. До да­нас су са­чу­ва­ни још са­мо Шоп-Ђо­ки­ће­ва ку­ћа у цен­тру гра­да, из сре­ди­не XIX ве­ка, и ко­нак у се­ лу Ру­да­ру, по­ред Цр­кве све­те Па­ра­ске­ве, ве­ро­ват­но нај­леп­ши при­ме­рак про­фа­не град­ске ар­хи­тек­т у­ре бал­кан­ског сти­ла у Ср­би­ји. На пет­на­е­стак ки­ло­ме­та­ра ју­жно од Ле­сков­ца, ко­тли­на пре­ла­зи у жи­во­пи­сну гр­де­лич­ку кли­с у­ру, кроз ко­ју се про­би­ ја ре­ка Ју­жна Мо­ра­ва. Уз ре­ку, у кли­с у­ ри, на 25 ки­ло­ме­та­ра је Пре­де­ја­не, ле­по пла­нин­ско из­ле­ти­ште окру­же­но шу­мом и бр­ди­ма. У том ме­сту, уз са­му ма­ги­ стра­лу ко­ја по­ве­зу­је сред­њу и за­пад­ну Евро­пу са Грч­ком и Бли­ским Ис­то­ком, сме­штен је мо­тел „Пре­де­ја­не“. У КО­РА­КУ, ЗА­ЛО­ГА­ЈУ, ГУ­ТЉА­ЈУ Пе­ри­од из­ме­ђу два свет­ска ра­та на­ зи­ва­ју злат­ним до­бом Ле­сков­ца. Кру­на тог бур­ног дру­штве­ног жи­во­та би­ло је ор­га­ни­зо­ва­ње не­ко­ли­ко кар­не­ва­ла, три­ де­се­тих го­ди­на. Сле­де­ћи ту тра­ди­ци­ју, пре де­сет го­ди­на по­но­во је ор­га­ни­зо­ван Ле­ско­вач­ки кар­не­вал. У ме­ђу­вре­ме­ну, он је и зва­нич­но упи­сан на ма­пу европ­ских кар­не­ва­ла. По­стао је зна­чај­на де­сти­на­ ци­ја у кар­не­вал­ској по­ро­ди­ци Евро­пе. Не­дав­но је ми­нуо и де­се­ти Ле­ско­вач­ ки кар­не­вал (од 6. до 11. ју­ла), ко­ји је у пу­ном сја­ју по­твр­дио сву ову ле­пу тра­ ди­ци­ју. Ме­ђу че­тр­де­сет две кар­не­вал­ске гру­пе из це­лог све­та, ове го­ди­не укуп­ но нај­бо­ља је би­ла гру­па са Сар­ди­ни­је, а нај­бо­љи из­глед и ко­ре­о­гра­фи­ју има­ла је до­ма­ћа „Гру­па са ор­ке­стром ви­ли­ног ко­њи­ца“. „Ро­шти­љи­ја­да“ је још је­дан ва­жан ту­ри­стич­ки бренд Ле­сков­ца. По­чет­ком сеп­тем­бра, глав­на град­ска ули­ца пре­о­ бра­зи се у нај­ве­ћу ком­по­зи­ци­ју од ска­ ра. То је зва­нич­но нај­ве­ћи фе­сти­вал ро­ шти­ља у ју­го­и­сточ­ној Евро­пи. За не­де­љу да­на по­се­ти га ви­ше од по­ла ми­ли­о­на гур­ма­на, љу­би­те­ља ро­шти­ља, до­бре за­ ба­ве, опу­ште­не ат­мос­фе­ре... Так­ми­че се и мај­сто­ри ро­шти­ља, уче­ни­ци (бу­ду­ћи ку­ва­ри ро­штиљ­џи­је), а нај­ви­ше па­жње иза­зи­ва по­ку­шај пра­вље­ња нај­ве­ће пље­ ска­ви­це на све­т у. По­след­њих го­ди­на све је ви­ше по­се­ти­ла­ца из ино­стран­ства. 

SRPSK A  No 12-13  2015

113

П О Г О Д А К

/

П О П А Д А Н И Е

/

H I T

„МЕР­КУ­РОВ“ СПА ЦЕН­ТАР „РИМ­СКИ ИЗ­ВОР“, НАЈ­ВЕ­ЋИ У ОВОМ ДЕ­ЛУ БАЛ­КА­НА

Здра­вље, ле­по­та, ужи­ва­ње Пет до­са­да­шњих цен­та­ра об­је­ди­ње­ни су у је­дан: ме­ди­цин­ска есте­ти­ка, вел­нес, пе­ло­ид, ма­са­же, бал­нео. Тај је­дан, нај­ве­ћи, до­сту­пан је од са­да свим го­сти­ма Вр­њач­ке Ба­ње, без об­зи­ра на то где су сме­ште­ни. Нај­са­вре­ме­ни­ја свет­ска опре­ма спо­је­на је са вр­хун­ском ме­ди­ци­ном и ви­ше­ве­ков­ном тра­ди­ци­јом у трет­ма­ни­ма ми­не­рал­ном во­дом. До­бри ефек­ти су не­сум­њи­ви, на ду­жи и на кра­так рок

С

пе­ци­јал­на бол­ни­ца „Мер­кур“ из Вр­њач­ке Ба­ње је са­вре­ме­но опре­мље­но, ме­ђу­на­род­но при­ зна­то ле­чи­ли­ште, у ко­јем бор­бу за здра­ вље во­де, удру­же­но и успе­шно, ле­ка­ри и при­род­ни ле­ко­ви­ти фак­тор. За­то ова

114

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

уста­но­ва има та­ко зна­чај­не ре­зул­та­те у пре­вен­ци­ји и ле­че­њу ди­ја­бе­те­са, бо­ ле­сти ко­шта­но-зглоб­ног си­сте­ма, као и орга­на за ва­ре­ње. „Мер­кур“ је, исто­ вре­ме­но, сјај­но ме­сто и за све оне ко­ ји тра­га­ју за ре­лак­са­ци­јом, пот­пу­ним

опу­шта­њем и ре­ви­та­ли­за­ци­јом, или за фи­зич­ким ак­тив­но­сти­ма у пре­вен­тив­не свр­хе. Ме­сто у ко­јем се на мно­го чу­де­ сних на­чи­на – „Бŷди здра­вље“. Ми­ну­лог ле­та „Мер­кур“ је об­ра­до­вао све го­сте и гра­ђа­не Вр­њач­ке Ба­ње јед­ним но­вим атрак­тив­ним са­др­жа­јем – екс­клу­ зив­ним Спа цен­тром „Рим­ски Из­вор“, нај­ве­ћим те вр­сте у овом де­лу Бал­ка­на. „Рим­ски Из­вор“ об­је­ди­нио је све „Мер­ ку­ро­ве“ цен­тре у згра­ди Тер­мо­ми­не­рал­ ног ку­па­ти­ла и омо­гу­ћио свим го­сти­ма Вр­њач­ке Ба­ње да ис­ку­се пра­ву бањ­ску услу­гу. У сво­јој бо­га­тој по­ну­ди „Рим­ски Из­вор“ об­у ­хва­та пет цен­та­ра: Цен­тар ме­ ди­цин­ске есте­ти­ке, Вел­нес, Пе­ло­ид цен­ тар, Цен­тар за ма­са­же и Бал­нео цен­тар. Ба­зен са тер­мо­ми­не­рал­ном во­дом, во­де­не атрак­ци­је и са­у­на парк. „Фонс Ро­ма­нус“, пр­ви вел­нес цен­тар у срп­ ским ба­ња­ма, у свом но­вом ру­х у ну­ди мо­гућ­ност ужи­ва­ња у са­у­на пар­ку, ку­ па­њу у ба­зе­ну са тер­мо­ми­не­рал­ном во­ дом, опу­шта­њу на Вр­њач­кој пла­жи, бла­ го­да­ти­ма сла­не со­бе, ме­ди­та­ци­је и још пу­но но­вих за­ни­мљи­вих спа са­др­жа­ја

(као што су Гоч­ки вир, Кне­и­пов по­ток, ре­пли­ка ста­ре бањ­ске пла­же...). Цен­тар за ма­са­же, ко­зме­ти­ку и де­ токс. Ма­са­жа је сва­ко­днев­на чо­ве­ко­ва по­тре­ба, по­зи­тив­но ути­че на ње­го­во здра­вље и рас­по­ло­же­ње, по­ја­ча­ва цир­ ку­ла­ци­ју, обез­бе­ђу­је ви­ше ки­се­о­ни­ка, чи­сти те­ло од ток­си­на и ја­ча иму­но си­ стем. Цен­тар за ма­са­же „Ли­ли“ у сво­јој по­ну­ди ну­ди пре­ко пе­де­сет раз­ли­чи­тих трет­ма­на те­ла и ли­ца ко­ји обез­бе­ђу­ју мак­си­мал­но опу­шта­ње. Трет­ма­ни ми­не­рал­ном во­дом ко­ји ле­че вр­њач­ке го­сте ве­ко­ви­ма. Бал­не­о­ ­ ал­на услу­га Вр­њач­ке ло­ги­ја је тра­ди­ци­он

До­ступ­ност Ми­ну­лог ле­та сви „Мер­ку­ро­ви“ цен­три ује­ди­ње­ни су у је­ дин­стве­ни Спа цен­тар, нај­ве­ћи ком­плекс те вр­сте на овом де­ лу Бал­ка­на. Без об­зи­ра где су сме­ште­ни, сви го­сти Вр­њач­ке Ба­ње са­да мо­гу да ужи­ва­ју у тра­ди­ци­о­нал­ним бањ­ским услу­ га­ма (ка­де, кли­зме, ин­ха­ла­ци­је), као и нај­са­вре­ме­ни­јим свет­ ским естет­ским тех­ни­ка­ма („зе­ро­на“ ла­сер, ан­ти­еј­џинг трет­ ма­ни, лим­фна дре­на­жа...)

SRPSK A  No 12-13  2015

115

П О­Г О­Д А К

Нај­бо­љи „Мер­ку­ров“ Спа цен­тар „Рим­ски из­вор“ не­дав­но је у Ско­ пљу, на ма­ни­фе­ста­ци­ји Bal­kan Spa Awards, овен­чан при­зна­ њем Best Me­di­cal Spa.

Ба­ње и „Мер­ку­ра“, још од 1937, је­дин­стве­ на у овом де­лу Евро­пе. Не­ка­да ре­зер­ ви­са­на са­мо за кра­љев­ску по­ро­ди­цу и пред­став­ни­ке ели­те, да­нас је кр­оз услу­ге у Бал­нео цен­тру „Ста­ра Ба­ња“ до­ступ­на сва­ком го­сту Вр­њач­ке Ба­ње. Укљу­чу­је услу­ге: пи­је­ње во­де (до­зи­ра­но по са­ве­т у ле­ка­ра), ку­па­ње у ка­да­ма, ин­ха­ла­ци­је, ва­ ги­нал­но оро­ша­ва­ње и кли­зме. Ми­не­рал­но бла­то – то­пли­на ко­ја ле­чи. Пе­ло­ид цен­тар „Ли­мус Ро­ма­нус“ је ам­би­ јент у ко­ме го­сти мо­гу ужи­ва­ти у ин­тим­ ном ба­зе­ну са тер­мо­ми­не­рал­ном во­дом, у ве­ли­ком бр­о­ју те­ра­пи­ја и трет­ма­на ле­ ко­ви­тим ми­не­рал­ним бла­том пе­ло­и­дом, што је до­пу­ње­но ми­не­рал­ним куп­ка­ма и бр­ој­ним пе­ло­ид­ним па­ко­ва­њи­ма на стан­дард­ном или „вел­вет“ ле­жа­ју. Пе­ло­ид – ле­ко­ви­то ми­не­рал­но бла­то, при­род­на орган­ско-ми­не­рал­на тво­ре­ви­на тем­пе­ра­ ту­ре 42 сте­пе­ни Цел­зи­ју­са – има из­ра­зи­та те­ра­пиј­ска деј­ства и бла­го­твор­на ефек­те. Упо­тре­бља­ва се у ви­ду па­ко­ва­ња, у здрав­ стве­не и ко­зме­тич­ке свр­хе.

116

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Пр­о­гра­ми мр­ша­вље­ња, пре­о­бли­ко­­ а­ња те­ла и под­мла­ђи­ва­ња. Цен­тар ме­ в ди­цин­ске есте­ти­ке „Ма­ри­ја­на“ укљу­ чу­је пр­о­гра­ме ре­дук­ци­је те­ле­сне ма­се ко­ји пред­ста­вља­ју ком­би­на­ци­ју ме­ди­ ци­не, при­род­ног фак­то­ра, фи­зич­ке ак­ тив­но­сти и са­вре­ме­них апа­ра­т ур­них пр­о­це­ду­ра. Екс­клу­зив­ност овог цен­тра су „зе­ро­на“ пр­о­гра­ми. „Зе­ро­на“ хлад­ни зе­ле­ни ла­сер је нај­е­фи­ка­сни­ји свет­ски естет­ски и ме­ди­цин­ски трет­ман пр­о­тив це­лу­ли­та и ма­сних ће­ли­ја. Иде­ал­но је сред­ство за раз­би­ја­ње ма­сних ће­ли­ја и сма­ње­ње оби­ма, ко­је омо­гу­ћа­ва да већ на­кон 6 трет­ма­на, у 2–3 сед­ми­це, уђе­те у ма­њи кон­фек­циј­ски бр­ој (у пр­о­се­ку 10 цм у оби­му). Зе­ро­на је брз, си­гу­ран и ефи­ка­сан трет­ман, сер­ти­фи­ко­ван од стра­не FDA. Нај­са­вре­ме­ни­ји не­ин­ва­зив­ни ан­ти­ еј­џинг трет­ма­ни ко­ји да­ју вр­х ун­ске ре­ зул­та­те у бор­би пр­о­тив ста­ре­ња, убла­ жа­ва­њу бо­ра, као и дру­гих естет­ских ци­ље­ва, још јед­на су екс­клу­зив­ност овог цен­тра. Ис­пра­вља­ње ми­мич­них бо­ра свих ре­ги­ја ли­ца бо­ток­сом, дер­мал­ним фи­ле­ри­ма, хи­ја­лу­рон­ском ки­се­ли­ном, уве­ћа­ње уса­на, ре­ге­не­ра­ци­ја ко­же ли­ца ме­зо­те­ра­пи­јом, са­мо су део услу­га ко­је ће свим ко­ри­сни­ци­ма при­у­шти­ти пот­ пу­но за­до­вољ­ство сво­јим из­гле­дом. 

SRPSK A  No 12-13  2015

117

„G

uinot Institut Paris“ је више од 35 година водећа свјетска кућа у области професионалне козметике. Заједничким радом и сарадњом врхунских свјетских научника и козметичара, те сталним праћењем потреба и жеља клијената, развила је сигуран начин за успјешно бављење љепотом. Кључ тог успијеха је у врхунским третманима, уз коришћење производа који су резултат највише технологије, као и у искључивој посвећености салонској њези, високим стандардима при школовању и тренингу терапеута, те стеченом имиџу кроз рекламне кампање и спонзорисање врхунских спортских догађаја. У веома јакој конкуренцији „Guinot“ успијева да очува мјесто лидера кроз сталне иновације, од којих се издваја уношење „ћелијског медијума“ у препарате са чак 56 активних састојака за регенерацију ћелија: 21 амино киселина, 17 витамина и 16 минерала. „Guinot“ је освојио повјерење клијената широм свијета брзо видљивим и дуготрајним резултатима примјењених третмана. Зато су међу корисницима ове козметике и „вјечно младе“ свјетске звијезде, попут Хали Бери, Кајли Миног, Шарлиз Терон, Шерон Стоун, Кетрин Данев, Изабеле Ађани, а од мушкараца Мела Гибсона, Џорџа Клунија и Ричарда Гира. Ипак, ову козметику на врху држи прије свега вјерност клијента као што је енглеска краљица Елизабета. Данас сваки познатији центар који се бави љепотом има и „Guinot“ кабинет као гаранцију квалитета за захтјевну клијентелу. Више од 11.000 ауторизованих „Guinot beauty“ салона, клиника и спа-центара широм свијета, са професионалним beauty терапеутима, гаранција су квалитета и постојаности бренда. Добродошли!

Најтраженији третмани  ХИДРАДЕРМИЈА

 AROMATIC

 ХИДРАДЕРМИЈА ЛИФТ

 BEAUTE NEUVE

 TECHNI SPA

 LIFTOSOME

ЦЕНТАР ЗА ЊЕГУ И ОБЛИКОВАЊЕ ЛИЦА И ТИЈЕЛА Николе Пашића 1, 78000 Бањалука Тел.: 051 347 940; Факс: 051 347 942; Моб.: 065 593 569 glocon@teol.net, www.guinot.rs

Велепродаја и малопродаја козметичких препарата и шминке. Увозник за БиХ: GLOCON d.o.o, Бањалука

... ЈЕР НА ПОЧЕТКУ СВЕГА ЈЕ

СЕМЕ

Институт за ратарство и повртарство Нови Сад Максима Горког 30, 21000 Нови Сад, Србија телефон: (021) 4898 100 (централа), факс: (021) 6621 212

www.nsseme.com