Srpska, broj 12-13, srpski by Aleksandar Ćosić

EU 5 € ♦ GB 3,5 £ ♦ USA 7 $ ♦ CH 7 CHF ♦ RUS 250 RUB ♦ 40 NOK ♦ 45 SEK ♦ 500 HUF ♦ HR 20 HRK ♦ MK 200 MKD ♦ CG 5 € ♦ SRB 500 RSD

година III  број 12-13, 2015.  цијена 10 KM www.nacionalnarevija.com

ОНО ШТО СЕ ИЗА БРДА ВАЉА

ISSN 2334-850X

9 772334 850002

По По вово дом дом900. 900.гого диди шњи шњи цецероро ђеђе њањаСте Сте фафа нанаНеНе мама њење (све (све тог тогСиСи меме она онаМи Ми роро тото чичи вог), вог),

ИЗ ИЗ ВАН ВАН РЕД РЕД НА НАИЛУ ИЛУ СТРО СТРО ВА ВА НА НАМО МО НО НО ГРА ГРА ФИ ФИ ЈА! ЈА! Ста Ста ририи иноно виви тек тек сто сто ви, ви,жижи тити јаја и ислу слу жбе, жбе,пје пје сме сме и исту сту диди је,је, фофо тото гра гра фи фи јејеи и сли сли кар кар ска скадје дје ла! ла! ИсИс коко рири сти сти тете при при лили ку,ку, нана баба виви тете сасапопо пупу стом! стом!

ПРИНЦИП ПРИНЦИППРЕС ПРЕС Цетињска Цетињска 6, Београд; 6, Београд; Тел. Тел. +381 +381 11 11 322322 70 70 34,34, +381 +381 11 11 322322 16 16 92 92 www.nacionalnarevija.com, www.nacionalnarevija.com, www.turistinfosrbija.com, www.turistinfosrbija.com, princip.press@gmail.com princip.press@gmail.com

Дар какав се ретко виђа!

Дар као камен-темељац!

Пет луксузних српских монографија у једном пакету! Најбоље из Србије, на три језика, одвојено (српски, руски, енглески)! • СРБИЈА, ОД ЗЛАТА ЈАБУКА • ЗАВИЧАЈ ЦАРЕВА • СРБИЈА, ГЕОПОЕТИЧКИ АЛБУМ • ДУШАНОВ ЗАКОНИК • СЛОВО ЉУБВЕ Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 Факс: +381 (11) 324 56 21

„Принцип Прес“

Искористите све погодности, позовите „Принцип Прес“! www.nacionalnarevija.com www.turistinfosrbija.com princip.press@gmail.com

П Р О Л О Г ТУГА МАЈС ТОРА У ДОБА ШАРЛАТАНС ТВА

Издавач „Принцип Прес“ Цетињска 6, 11000 Београд Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.nacionalnarevija.com princip.press@gmail.com Директор и главни уредник Мишо Вујовић Уредник Бранислав Матић Технички уредник Александар Ћосић Уредник фотографије Драган Боснић Заглавље и дизајн насловне стране Јован Жељко Рајачић Сарадници Милован Витезовић, јереј Јован Пламенац, Небојша Јеврић, Драган Лакићевић, Бојан Мандић, Јово Бајић, Дејан Булајић, Дејан Ђорић, Ђорђе Србуловић, Михаил Кулачић, Зоран Пејашиновић, Слободан Крстић, Сандра Кљајић, Сенка Тривић, Сандра Јосовић, Дајана Королија, Радмила Ђевић, Весна Капор, Александра Глишић

И ово ће проћи

ада би се данас у Београду појавио млади Васко Попа и „водећим издавачким кућама“ понудио рукопис своје бе смртне Усправне земље, недоучени уредничићи би се спрдали са њим. Тражили би му да нађе спонзора за своју књигу. Можда би га неки, бетонираног мозга, чак опт ужили да је остатак каквог „бившег режима“. Када би господствени младић по имену Иво Андрић донео своју тек завршену збирку приповедака, прво би се суочио са серијом непристојних одбијања. Затим би га по звали да стане у ред са изненада прописалим водитељкама и певаљкама, са провинцијским стрипаџијама, шибицарима, но винарчићима. У жариште шарлатанства и тривијалности. Онда би, уз мало среће и милости закулисних структ ура, стигао до разроког скретничара дубоко у лагуни. Овај би му захтевао да упрости Анику, умије Ђерзелеза и избаци Мустафу Маџара. Да се огради од Црњанског, учлани у Странку и буде позитивнији према „мањинским групама“.

Маркетинг Мирко Вујовић Секретаријат и пласман Драгана Димитријевић, Миленко Василић Штампа „Портал“, Београд Представништво за Републику Српску „Принцип Прес РС“ Николе Пашића 1, 78000 Бањалука Тел/Факс: +387 (51) 304 360 srpska@nacionalnarevija.com Дијана Петковић, директор Представништво за Аустралију „Princip Press Australia PTY LTD“, 12/24 Loch Street, 3182 St Kilda West, VIC Јелена Јанковић, директор

На насловној страни: У Сирогојну (фото: Светлана Дингарац) CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 008(497.6 Република Српска) ISSN 2334-850X, COBISS.SR-ID 199401228

Како би реаговали Иво, Милош, Васко? Да ли би се повукли на маргину и чекали „боља времена“, дотад штампајући своја ремек-дела на дигитали и поклањајући их пријатељима? Пре живљавали би допис ујући мемоаре расходованих генерала и политичара, накнадно их чинећи паметнима и великима? Или би прихватили „правила игре“, постајући и сами весели службе ници у тужном протекторат у? Никада није било лако да се на овој ветрометини опстане као талентован, озбиљан и мајстор. И вероватно никада није било тешко на овај данашњи начин. Леонид Брежњев је којешта гово рио у живот у, али за једно капа доле: „Другови, морамо помоћи талентованима. Неталентовани ће се ионако сами снаћи.“ 

SRPSK A  БРОЈ 12-11  2015

САДРЖАЈ

Витраж 04 ПРОЛОГ 06 АЛБУМ: У ДУГИМ ТРЕПТАЈИМА

Путоказ 14 ПОЗИВНИЦА: ОБИЉЕ КОЈЕ НАС ЧЕКА 24 ГРАДОВИ: ДОБРА НАРАВ И СТАРА ГОСПОДС ТВА 34 ЉУДИ И ВОДЕ: ПЛОВИДБА ТАР ОМ И ДРИНОМ 44 ХОДОЧАШЋА: ХИЛАНДАР 54 СЛОБ ОДА: НАПРИЈЕД У ОТАЏБИНУ

Култура 62 СТАРИ МАЈС ТОРИ: МОМО КАПОР 70 ДРУКЧИЈИ УГАО: МОДА У ВЕЛИКОМ РАТУ 74 ЖИВОТ, РОМАНИ: ВЛАДИМИР МЕДЕНИЦА 84 ВИДИЦИ: ЈЕВГЕНИЈ ВОДОЛАЗКИН 90 ARS SACRA: ДИВНА ЉУБ ОЈЕВИЋ

Представљање 98 ПОБЈЕДНИК: ВАЊА УДОВИЧИЋ 106 ОДМАРАЛИШТА: ВИШЕ ОД КАМПОВА 110 ПОНОВО ПРОЧИТАТИ: ЛЕСКОВАЦ 114 ПОГОДАК: „МЕРКУР“, НОВА ПОНУДА Партнер издања: СЕКРЕТАРИЈАТ ЗА ВЈЕРЕ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ СРБИЈЕ SRPSK A  No 12-13  2015

А Л Б У М

 Тајна воде  Шумска магија  Ева. Залазак сунца. Лампа

ФОТОГРАФИЈЕ УРОША ПЕТРОВИЋА, ПИСЦА

У дугим трептајима П

ред нама је необична стваралачка фигура. Један од најчитанијих са времених писаца за децу у овом делу Европе, заигран и загонетан, интелигентан и непредвидљив. Он нас не чини читаоцима него саучесни цима. Нема са њим безбедне удаљености и посматрачке заветрине, мора се бити унутра и пробати, мора се ризиковати и рећи своја реч, закора чити свој корак. Како пише, Урош Петровић (Горњи Милановац, 1967) тако и живи. Сплаварио је на дивљим водама, летео балоном, трагао за тарт уфима, ис пирао злато на реци Пек, припитомљавао вукове и кротио коње. Видео ствари из необичних углова, стизао до тачака одакле се отварају неки са свим другачији светови. Правио софтвер као игру и од игре чинио софт вер. Учио нас да учимо. Са свих тих страна доносио је фотографије. Озбиљне, дубоке и заго нетне. У неким жанровима доиста мајсторске. Приказао нам је то на де сетинама самосталних изложби у српским земљама и иностранству. Чак четири његове фотографије „Мајкрсофт“ је одабрао за десктоп оператив ног система „виндовс 7“. Наслови Петровићевих фотографија су важан елемент читања слике, уласка у дубље слојеве значења и тумачења (Бул догов сан, Папагај и тама, Шумска магија, Кућа излазећег сунца, Последњи дан старе трешње, Очи мудрости...). Понекад се чини да и фотографијом пише романе. Има одличне фотографије храмова, града, деце, животиња, сит уација из свакодневице. Нас, овом приликом, највише интерес ују пејзажи, тај ве лики једноставни испит за сваког фотографа. Genius loci овог поднебља. Јер ми смо у њему и он је у нама.  (Б. М.) SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

SRPSK A  No 12-13  2015

А Л Б У М

A L B U M

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

SRPSK A  No 12-13  2015

А Л Б У М

A L B U M

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Морава

SRPSK A  No 12-13  2015

А Л Б У М

A L B U M

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Слобода

SRPSK A  No 12-13  2015

П О З И В Н И Ц А

ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Обиље које

чека на

Као заборављена љепота и свевремени завичај, Српска израња пред нама и плијени. Господствена и васпитана, она није склона хвалисању и саморекламерству. Има стрпљење и достојанственост градитеља мостова. Зна да њене лијепе градове и храмове, воде и националне паркове, кањоне и планине, бање и етносела, напросто морамо открити. А послије ће све, само, доћи на своје мјесто Пише: Вања Војиновић

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

нас

Српска има пуно терена одличних за параглајдинг

SRPSK A  No 12-13  2015

П О З И В Н И Ц А

 Хотел и базен у бањи Врућица, општина Теслић Етно-село Станишићи На кафи у Приједору Воз „ћира“ код Добруна

рпска обилује јединственим при родним љепотама, националним парковима, бањама и култ урноисторијским споменицима, па је и њена туристичка понуда разнолика и богата. Нуди се готово све – од авант уристич ког, етно, еколошког и бањског, до кул турног и вјерског туризма. Овдје мјесто за одмор могу да пронађу и они који во ле мир и љубитељи пустоловине, и они загледани у природу и заљубљеници у дух и шарм старих вароши овдашњих. Бројни археолошки налази и исто ријски споменици свједоче о цивилиза цијама и народима који су вијековима насељавали подручје данашњег Тре биња и околине. У овом граду нала зи се 29 националних споменика, као и Музеј Херцеговине који чува велико археолошко благо. Ту су и кула Бран ковића из XIV вијека, куле у Буговини, Скочова кула у Гомиљанима. У Требињу је и Херцеговачка Грачаница, чија ма настирска црква је вјерна реплика зна мените косовске Грачанице, задужбине краља Милутина. Саграђена је 2000. на брду Црквина изнад Требиња, у жељи да се испуни тестаментарна жеља чуве ног требињског пјесника Јована Дучи ћа, што је и учињено. Његови посмртни остаци пренијети су из САД и сахрање ни у крипти манастирске цркве. Поред самог града налазе се и мана стири Завала и Тврдош. Цркву у Завали је 1619. фрескописао Георгије Митро фановић, хиландарски монах и велики српски сликар. Монаси обновљеног ма настира Тврдош преузели су бригу над старим засадима винове лозе у Требињ ском пољу (70 хектара) и подигли чак 60 хектара младих винограда у Поповом пољу, па данас манастир има два нада леко знана винска подрума. У Билећи, граду богате култ урноисторијске прошлости, издвајају се не крополе средњовјековних стећака, на прилазу граду, уз обалу Билећког језе

Бардача Непроцјењиво благо општине Србац и цијеле Српске је чувена Бардача, резерват природе са 11 језера, јединствен на овим просторима, ријетко подручје природе са колони јама заштићених птица мочварица, барском и воденом фло ром и фауном. Бардача има бројне могућности за рекреатив ни туризам, а сваке године ту се одржава и традиционални гастрофест који привлачи бројне госте.

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

ра. Ту су и манастир Добрићево из XI II вијека, са веома вриједним фрескама, Црква светог великомученика Лазара и косовских јунака, Храм светог Саве, Цр ква светог арханђела Михаила у Трно вом Долу, Црква светог пророка Илије на малом острву у Билећком језеру. СВЕТИЊЕ И ПАМТЕНИЦИ Вишеград је једно од најстаријих на сељених мјеста у данашњој БиХ. Славан је по својој ћуприји на Дрини и роману о тој грађевини, за који је српски писац Иво Андрић 1961. овенчан Нобеловом наградом за књижевност. Једна од та мошњих незаобилазних туристичких атракција свакако је Андрићград. Иако још у изградњи, однедавно је отворен за посјетиоце. Може се прошетати глав ном улицом (Корзом), погледати здања Андрићевог инстит ута, Градске куће, хотела, робне куће, као и други објекти грађени у дух у старог српског и европ ског градитељског насљеђа на овим просторима. Завршен је и велељепни Трг Николе Тесле, на коме доминира 2,4 метра висок споменик нобеловцу Иви Андрићу. У вријеме посјета ради и Град ска кафана „Гоја“. Међу бројним сакралним здањима Вишеграда и околине, нарочито се ис тиче манастир Добрун. Насеље Добрун, настало у средњем вијеку, старије је од Вишеграда, док сам манастир потиче из доба српског цара Душана. Туристи не треба да пропусте вожњу популарним „ћиром“, возом на прузи уског колосјека који саобраћа од Мокре Горе, преко Добруна, до Вишеграда. И туристи који посјете Рогатицу имаће шта да виде. На простору те оп штине је чувени Мост на Жепи, као и некропола са стећцима Борак, Ретеп-па шина кула, те још 87 локалитета са 2.628 стећака. А на другом крају Српске, поред са ме Крупе на Врбас у, налази се манастир посвијећен светом Илији из XIV вијека. И слапови рјечице Крупе и млинови на њој права су атракција за посјетиоце овог малог мјеста. У планинама између Теслића и Ба њалуке налази се Липље, православни манастир из XIV вијека, по архитект ури један од најљепших сакралних објеката у БиХ.

SRPSK A  No 12-13  2015

П О З И В Н И Ц А Зимски олимпијски центар на Јахорини, једна од жичара

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Главни град Главним и највећим градом Српске, Ба њалуком, названим и „град зеленила“ (због њених бројних паркова и алеја), посебно ћемо се бавити у овом издању. Овдје по менимо само бисерни Храм Христа Спа ситеља, Бански двор и Палату Републике. Бањалучка тврђава Кастел једна је од нај старијих грађевина у БиХ. Својим особеним урбаним духом, као и културном, забавном, спортском и другом понудом, Бањалука је једна од најмагне тичнијих тачака у туризму Српске.

О бурној историји и култ урно-исто ријском насљеђу Лакташа говоре и број ни тамошњи археол ошки локалитети. Највише их је у долини ријеке Врбас, која се протеже дуж цијеле лакташке општине и дијели је на два дијела. Свакако треба погледати стећке у некрополи Осоје код Слатине, поред цркве брвнаре из XVIII вијека, као и остатке римских терми на локалитет у Зидине подно Јелића брда у Лакташима. У Добоју пажњу привлачи тврђава Гра дина, из XVIII, реконструисана почетком XXI вијека. То је култ урно-историјски споменик високе вриједности, гдје се мо гу видјети, између осталог, реплике старог оружја и антиквитети. ПРИРОДА И ДРУГА ЧУДЕСА Ријеке Тара и Врбас пружају идеалне услове за пустоловни туризам. Омогућава ју комбиновање разних активности тог ти па, а као топ рафтинг дестинације уцртане су на свим туристичким мапама свијета. Рафтинг и сплаварење су најбољи на чини да љубитељи природе открију чари кањона Таре. И ријека Врбас пружа вели ке могућности за развој спорта, рекреаци је и туризма. Због свог кањона, брзака и букова, то је једна од најпогоднијих ријека у Европи за кајак на брзим водама. Услови су идеални и за рафтинг, па је Бањалука 2009. била домаћин свјетског првенства у овом спорт у. Заљубљеници у подвод ни свијет имају могућност за ронилачке авант уре. Кањони Врбаса и његових при тока, стрмих литица, одлични су за бавље ње слободним пењањем и алпинизмом. Ријеке Дрина, Плива и Угар прави су мамац за све љубитеље флај-фишинга и пецања. SRPSK A  No 12-13  2015

П О З И В Н И Ц А

Под Козаром Манастир Моштаница, један од најстаријих у Крајини, скривен у Козари недалеко од Приједора, име је добио по рје чици на којој се налази. Поред манастирске цркве сахрањен је Петар Пеција Петровић, вођа народног устанка против Турака. У Козарцу, такође подно обронака Козаре, мјестом и да нас доминира кула изграђена 1736, приликом проширења тадашњег утврђења.

 На Врбасу: Рафтинг, скокови са моста и пецање на брзаку Језерце у Националном парку „Сутјеска“

 На обали Саве

Хидроакумулација Перућац, настала преграђивањем Дрине бетонском бра ном, претворила је дио тока ове рије ке у језеро дуго 52 километра. На њему можете бродићима организовано пло вити све до Вишеградске ћуприје. Ве ома је атрактивно и Зворничко језеро, вјештачка акумулација настала изград њом хидроелектране „Зворник“, на нају жем дијелу ријеке, на изласку из чувеног дринског кањона. Одлични су услови за риболов (младица, пастрмка, шаран, клен), пливање, кајакашка такмичења и друге спортове на води. Мјесто Језеро, тачно на ушћу Пливе у Велико пливско језеро, на пола пута из међу Јајца и Шипова, изврсно је за све оне који желе да побјегну из градске буке и одморе се уз слапове планинске ријеке, те за риболовце који желе да се окушају у ловљењу поточне пастрмке. У долини а окружено прелијепим планинским лан цем, ово мјесто пружа изванредне услове за параглајдинг, планинарење и брдски бициклизам. Осим Пливских, у близи ни су још два језера, Велики и Мали Ђол, изузетно популарна за риболовце. Иако је општина Фоча позната по атракцији сплаварења и рафтинга низ Та ру и Дрину, њен најважнији туристички драгуљ је Национални парк „Сутјеска“, са прашумом Перућицом, те планинама Зе ленгором и Маглићем, Волујком и Вуче вом. С пуно дивљачи и лијепим језерима пуним рибе, овај национални парк, нај старији и највећи у БиХ, веома је привла чан за туристе, ловце и риболовце. У близини Фоче, на пут у ка Сарајеву, налазе се пјешчане пирамиде за које се

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

слободно може рећи да су јединствено чудо природе. Настајале дуго, ерозијом тла, спрегом мразева, врућина, кише и јаких вјетрова, ове фигуре занимљивих облика сличне су онима у Колораду, До ломитима и Ђавољој вароши. Избразда ни пјешчани стубови се уздижу из сво јих широких темеља и сужавају према врху, те представљају изванредну гео морфолошку ријеткост. ПЕЋИНЕ, ПЛАНИНЕ, ВОДЕ У близини Теслића је Раст ушка пећи на, с предивним накитом, у којој су от кривене значајне био-спелеолошке врсте и палеонтолошке ископине. Најдужа у Српској је Велика пећина, а највећи ледени подземни објекат јама Ледана у општини Рибник. У пећини Под липом откривени су палеолитски грави рани цртежи, најстарији на простору Ре публике. Поред цртежа, откривене су и камене алатке и оруђа, артефакти дати рани у доњи, средњи и горњи палеолит. На магистралном пут у Шипово-Ку прес изнад села Ваган, на 920 метара над морске висине, налази се Ваганска пећи на. Типично крашка, обилује пећинским накитом. Има осам цјелина (Чобанска дворана, Лисичији канал, Галерија Симе Шолаје, Јањски канал, Свечана дворана, Дворана дивова, Понорски канал, Дво рана Раде Маријанца). У близини Шипова је излетиште Јањ ски отоци, задивљујући спој природне силе и љепоте, а недалеко, између Бања

Орловача Удаљена седам километара од центра Пала, пећина Орловача спада у ред нај већих и најљепших пећинских система у БиХ. У њеној непосредној близини је из вор рјечице Сињево, а иза високе стијене Орловаче. До сада је истражено око 2.500 метара пећинског ходника и канала. На кит Орловаче је изузетно богатство, ства рано милионима година.

SRPSK A  No 12-13  2015

П О З И В Н И Ц А

I N V I T A T I O N

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

луке и Приједора, налази се атрактивно излетиште Еко-центар „Љекарице“. Ту је десет базена погодних за риболов и спор тове на води, а један је уређен за купање. Бара Громижељ код Бијељине, процје њује се, стара је 450 милиона година. То је дестинација коју љубитељи природе тре ба неизоставно да посјете, мјесто са жи вим пијеском и стаништем ријетке врсте рибе „умбра крамери“. Олимпијски центар „Јахорина“ иде ално је мјесто за све љубитеље зимских спортова. Скијашке стазе на Јахорини погодне су и за почетнике и за врхун ске скијаше. Изванредна конфигурација терена, обиље врло квалитетног снијега, погодна клима, 20 километара стаза за алпске дисциплине, као и благе падине, бројни хотели и ресторани, уврстили су ову планину међу најљепше и најпозна тије ски-центре у региону. Планина Влашић, у општини Кнеже во, има шумовите пашњачке предјеле са ски-лифтовима, изванредне за алпско и нордијско скијање, сноуборд и санкање. Сматра се првокласном ваздушном ба њом, са свим позитивним здравственим ефектима. Козара, планинска љепотица надомак Приједора, од 1967. је национални парк. Веома атрактивна планина, идеално од редиште за љубитеље природе и зимских спортова. Својом висином, простран ством и љепотом доминира овим дије лом Српске. У знак сјећања на Козарчане пале за слободу, у средишњем дијелу На ционалног парка, Мраковици, подигнут је 1972. познати Меморијални комплекс (Споменик, Меморијални зид и Музеј). Планина Борја, у близини Теслића, одлична је за љубитеље природе и ре креације, посебно за скијаше који воле нордијске дисциплине. Оближњи Спорт ско-рекреациони центар и мотел „Хај дучке воде“ употпуњује понуду . БАЊЕ И ЕТНО-ТУРИЗАМ Још од римских времена, термални извори доводили су насељенике и пут нике у Теслић. Бања Врућица позната је по висококвалитетним термалним мине ралним водама. Има програме за здрав ствени, велнес, рекреациони и конгресни туризам. Повољно делује у рехабилита цији кардиоваскуларних, реуматолошких и неуролошких обољења. У здравствено-

Вилина влас Недалеко од Вишеграда налази се Стара Бања, односно рехабилитациони центар „Вилина влас“. Основна љековита својства воде, богате радоном, потичу од њене радиоактив ности. Термалне воде богате су и натријумом, калијумом, магнезијумом, алуминијумом, литијумом, тронцијумом, ман ганом, гвожђем, амонијум-хидрокарбонатом, алуминијумоксидом, оксидима гвожђа и других метала.

туристичком комплекс у су и хотели и спортско-рекреациони објекат. На простору општине Лакташи на лазе се два бањско-рекреативна центра: бања Лакташи и бања Слатина. Термална вода бање Лакташи позната је по својим љековитим својствима још од античких (римских) времена. У непосредној близини Приједора је Центар за физијатрију, рехабилитацију и здравствени туризам „Мљечаница“. У тој бањи лијече се, између осталих, упална и дегенеративна реуматска, неуролошка и кожна обољења. Туристичку понуду Приједора употпуњује извориште љеко вите воде Љешљани, изванредне за лије чење кожних болести. (Бања Љешљани је у изградњи, а љековита вода и природни амбијент тренутно се користе углавном као излетиште, у рекреативне сврхе.) На подручју Прњавора је бања Ку лаши, са својствима која су свјетска ри јеткост. Њену воду карактерише висок степен алкалности, а низак ниво минера лизације, што даје видне резултате у ли јечењу псоријазе. Бања Дворови, у близини Бијељине, има благотворну геотермалну воду која лијечи многе болести. За љубитеље природе и етно туризма у Српској је одлично мјесто Зеленковац, планинско излетиште у долини истои меног потока, поред села Подрашница у Мркоњић Граду. Ту је прије неколико ви јекова изграђено петнаестак воденица, а у априлу 2002. ово мјесто добило је ста тус еколошке зоне. Атрактиван је и комплекс у Рибнику који се састоји од четири виле („Плива“, „Сана“, „Врбас“, „Уна“) и једног бунгалова („Лука“). У оквиру комплекса је и добар вински подрум. Посебна атракција је етно село Ста нишићи, три километра од Бијељине. Поред бројних садржаја српског култ ур ног насљеђа, краси га и манастир Светог Николе. s SRPSK A  No 12-13  2015

 Ђаконије: Гастрономија је један од важних туристичких адута Српске

П У Т О К А З CITY BREAK ДЕС ТИНАЦИЈЕ У СРПСКОЈ

Добра нарав и стара господства

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

У категорији градског туризма, овде се свакако издвајају Бањалука, Вишеград и Требиње. Три стара града, с дубоким погледом на свет и развијеним осећајем за уживање у животним радостима, истовремено су пуни младих људи и разноврсних модерних садржаја. Њихове кафане, пијаце и шеталишта, њихове воде и излетишта, храмови и видиковци, музеји и споменици, нуде нешто што другде нећете наћи. Најбоље је да то истражите онако како чине домаћи зналци

Стари град у Требињу

SRPSK A  No 12-13  2015

П У Т О К А З

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

естинације у Српској из године у годину све су привлачније дома ћим и страним гостима. Они ко ји желе да упознају ново и другачије, да уживају у друкчије мишљеној култ ури, гастрономији и забави, све чешће на својој мапи окружују градове у Српској, односно њене City Break дестинације. А у тој категорији у Српској се свакако из двајају Бањалука, Требиње и Вишеград. То су градови култ уре и дуге тради ције, интересантних прича и легенди, али и добре забаве. Свакако ће зани мљиво испунити ваше вријеме, омогу ћити вам да се одморите и освјежите, али и пробудити у вама жељу да се уви јек изнова враћате и откривате. Сваку од ових дестинација карактерише ра зноврсност и специфичност понуде. Ов дје на релативно малом простору може те да пронађете велики избор садржаја, за који бисте у неким другим земљама морали прећи и по неколико стотина километара. Ако не желите да будете класични туриста, онда не пропустите да посје тите најзанимљивија мјеста и искусите садржаје у којима ужива домаће станов ништво. Доживите Бањалуку, Требиње или Вишеград као локалац. Предложићемо вам неколико актив ности, садржаја и рит уала који се сма трају неизоставним када сте у једном од ових градова. КАФАНЕ, ТРЖНИЦЕ, ПРОМЕНАДЕ

 Шетња у Андрићграду

Без обзира на доба дана, слобод но прекините своје обавезе и сједните у неки од бројних кафеа, попијте кафу, било традицион алну домаћу, црну, или еспресо. Кафеи раде у свим годишњим добима, али се тачно зна у које годишње доба је и гдје најбоље мјесто за ужива ње у кафи, због погледа на Врбас, Дрину и Требишњицу, или погледа на градску променаду.

На брду Бањалучани воле Бањ брдо (познато и као Шехитлуци), можда и највише од свих излетишта у околини. Сви који по сјете град и имају мало више времена, одлазе тамо у шетњу и мало истраживање. О настанку имена овог излетишта посто је три легенде о којима ћемо свакако писати неком другом приликом.

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

SRPSK A  No 12-13  2015

П У Т О К А З

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Ако су кафане душа градова у Срп ској, онда су тржнице њихово срце. Прошетајте тржницом у неком од њих. Можете упознати гастрономију тог кра ја, као и људе, обичаје, нарави. Можете и чути најновије информације из земље и свијета, и то „из прве руке“. Тржнице Бањалуке, Вишеграда и Требиња ће вас сигурно навести да се осјећате као до маћи, поготову кад будете расправљали са продавцима на тезгама о херцеговач ком сиру из мијеха или уља, о манастир ском сиру траписту, о чувеном слатком од шљива из околине Вишеграда, о бо ричком кромпиру, вишеградском и хер цеговачком меду, јединственом херцего вачком граху пољаку, грожђу, смоквама и многим другим ђаконијама које ћете тамо наћи. У сва три града и у било које доба го дине подразумијева се свакодневна шет ња градском променадом или обалама ријека. Градови су живи, пуни људи свих генерација. Прољеће је можда најљепше доба за те градске шетње, када олистају све алеје Бањалуке, требињски платани и пропупи вишеградски Бикавац. Кад сте у Бањалуци, препоручљиво је отићи негдје уз Врбас, поред зелене воде и по могућности пребацити неке ћевапе на роштиљу, наравно бањалучке, у пло чицама. Свакако да је један од најбољих начина да се осјете чари ријеке провоза ти се дајаком, аутентичним бањалучким чамцем којим плове генерације Бања лучана и сваки од њих има своју причу. А ако је адреналин ваш покретач, онда је за вас најбољи избор рафтинг аван тура кањоном Врбаса, у дневној или ноћној варијанти, ви изаберите. Много је лијепих мјеста уз Врбас, када се кре не кањоном ријеке у правцу Јајца, ма гистралним правцем М-16. Споменимо бар Шехер, Рекавице, Крупу на Врбас у... Крупа је све популарнија у посљедње вријеме, због реновираних воденица, мостова преко чаробних слапова и уре ђене стазе.

 Концерт у бањалучком Кастелу

На ријеци Љети у Вишеграду свакако се морате окупати у Дрини. За пловити бродићима који свакодневно саобраћају ријеком, па доћи до неких дијелова кањона неприступачних са обале. Купати се и уживати у тек уловљеној и свјеже припремљеној дринској риби.

SRPSK A  No 12-13  2015

П У Т О К А З

R O A D

S I G N

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Ћуприја на Дрини, Вишеград Bridge on the Drina, Višegrad

SRPSK A  No 12-13  2015

П У Т О К А З

Фотографије: Бранислав Андрић, Ана Деспенић, Архива ТОРС

МОС ТОВИ, ОБАЛЕ, РИТУА ЛИ Вишеград живи са ћупријом и са Дрином. Све значајније ствари дешава ју се поред моста или на њему, баш као што и Иво Андрић опис ује у својим чу веним дјелима. Мост је кључ Вишегра да. Предлажемо да узмете кафу, чај или нешто друго из оближњих кафеа, па да сједнете на мост и уживате гледајући Дрину у њеном вјечном протицању, у „непромјенљивости мијењања“.

У свитање Као и сваки Требињац посвећен вјери и духовности, у ра но јутро присуствујте богослужењу у неком од храмова у гра ду, или у неком од старих манастира у околини (Тврдош, Пе тропавлов, Дужи, Завала, Добрићево).

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Обавезно прошетајте и оближњим Андрићградом (Каменградом), идите у биоскоп и погледајте неке од квалитет них нових свјетских филмских остваре ња, којих тамо увијек има. Незаобила зан у живот у Вишеграда, Андрићград је остварена визија, мјешавина разли читих стилова и епоха. Како каже реди тељ Емир Кустурица, творац овог града у граду, то је и приказ како је Више град могао изгледати да га нис у заоби шли ренесанса и још неки историјски периоди. А у Требињу, граду музеју, на сва ком кораку дочекују и задивљују бројни поклони пјесника Јована Дучића род ном граду. Овај великан српске књи жевности у своме Требињу оставио је неизбрисив траг. Данас почива на брду

Црквине, изнад града, у Херцеговачкој Грачаници, одакле се може уживати у прелијепом погледу на сваки кутак ово га града. Требињци су поносни и на још јед но ремек дјело остало од Мехмед-паше Соколовића: Перовића (Арсланагића) мост на Требишњици, највећој понор ници у Европи. У самом срцу града ова ријека је изронила у свој својој љепоти. На њеним обалама на више мјеста мо жете уживати уз, рецимо, најбољи хер цеговачки пршут и гутљај врхунских херцеговачких вина, од најплеменити јих врста винове лозе која се узгаја свега неколико километара од центра града. Ако желите да се осјећате као домаћи, након свих активности током дана не изоставно је да изађете навечер у град.

Може то бити вечера у неком од традицио налних ресторана, гдје ћете имати прилику да осјетите прожимање гастрономије истока и запада, и то све од до маћих намирница, са околних фарми и по ља, без генетски мани пулисаних производа. Можете одабрати и излазак у неки ноћ ни клуб, са свирком уживо до раних ју тарњих сати. На вама је. Како год, сигурни смо да се нећете разочарати ни у градове ни у људе. Јер ово је благородна земља, са добрим љу дима, са занимљивим градовима и пре лијепом природом  SRPSK A  No 12-13  2015

 Требиње: Дарови Херцеговине

Љ УД И

В ОД Е

P E O P L E

A N D

W A T E R S

МАЛИ ДНЕВНИК ПЛОВИДБЕ ТАРОМ И ДРИНОМ

Да видиш ово

мојим очима Није тај спуст само пустоловина. Река нас учи стрпљењу и смирењу, нарочитој мудрости. И да се дивимо, да је волимо и поштујемо. Људе плитке и охоле понекад сурово опомене. Иначе многоструко узвраћа бригу и дарове. Одушевљава и обнавља нас. Ми смо у природи, природа у нама. Све је у свему, граница заправо не постоји. То за чим трагамо и што проналазимо је тачка равнотеже у нама самима, заборављено упориште

Пише: Сандра Гагић

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Фотографије: Ленка Милетић, Радмила Ђевић SRPSK A  No 12-13  2015

Љ УД И

В ОД Е

а магистралном пут у Фоча-Ник шић, двадесетак километара од Фоче, стотинак метара од ме ста где реке Тара и Пива творе тирки зну Дрину, у близини Перућице, једине прашуме у Европи, Националног парка „Сутјеска“, Тјентишта, Трновачког језера, на месту где су ноћи свеже, а небо оте жа од звезда, које стоје тако ниско да се чини како се једним скоком може стићи до сваке од њих, нанизано је двадесетак рафтинг кампова. У њих свраћају аван туристи, љубитељи природе и они који би бар на тренутак да побегну од бруја ња и врелине града, да чују тишину, осете мирис ваздуха и земље и укус воде. Рафтинг Таром и Дрином организу је се од марта до октобра. Спустови од марта до маја, када је водостај изузетно висок и температ ура воде 5-7 степени Целзијусових, захтевају претходну фи зичку припремљеност. Од јуна до окто бра водостај је нижи, температ ура воде од 10-12 степени Целзијусових, па прет ходне припреме нис у неопходне, а на спуст могу да иду чак и деца. Спуст почиње на реци Тари у Црној Гори. У летњим месецима, када је водо стај низак, а река спорија, траје 4-5 сати кроз Црну Гору и Српску. Поред узбу ђења приликом веслања у брзацима, то је и прилика да се, пролазећи мирни јим деловима тока Таре, слуша песма са других чамаца који пролазе, препусти погледу на кањон, на високе литице са обе стране реке, да се ужива у сунцу и купању у Тари, такозваној Сузи Европе, чија је вода толико чиста да је питка на целом току. У време високог водостаја, међутим, када се на овај подухват усу ђују само најискуснији и најхрабрији рафтери, углавном скипери, спуст траје тек двадесетак минута. Гуменим чамцима за спуст управља ју водичи-скипери. Пре уласка у чамац

Размере срца Фочански скипери учествовали су у организацији и обез беђењу Светског првенства у рафтингу одржаном 2009. у Ба њалуци. Током великих поплава у Фочи 2010, они су својим гуменим чамцима превозили људе и покућство из угроженог подручја. Када се чамац са литванским и руским гостима у ју ну ове године преврнуо у набујалој Тари, скипери су, иако су тиме угрозили сопствену безбедност, не часећи кренули чам цима да спасавају туристе.

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

они учесницима одрже кратак курс о коришћењу опреме и начину понашања на реци. Милан Рудинац из Фоче, који крстари Таром и Дрином већ десетак година, а и суоснивач је кампа „Дивља ријека“, каже да је основна брига скипе ра безбедност гостију. Неопх одно је да и учесници спуста имају свест о могу ћим опасностима, да користе заштитну опрему (кацигу, сигурносни појас, нео пренско одело и чизме), као и да слушају упутства скипера. Река је непредвидива и хировита и треба је поштовати, а пре терано и неосновано самопоуздање не искусних може само довести до несреће. Тако се догодило да је у јулу младић из Црне Горе, због непоштовања прописа о безбедности, страдао у брзацима Таре током спуста. ПОСАДА СА ЧЕТИРИ КОНТИНЕНТА Скипери из Фоче нис у обични аван туристи, већ и веома храбри момци ко ји људима прискачу у помоћ кад год је она потребна. Они о томе, међутим, не желе много да говоре. Ћутљиви и ћу дљиви, као река коју толико воле, срца великог као планине које их окружују, свака изговорена реч је неколико пута промишљена и одмерена. Ничега суви ше. Профит овде није мерило успеха, нити разлог због кога се они баве овим послом. – Желео сам да људи који дођу овде виде све ово мојим очима, на начин на који ја то видим – каже Рудинац. Не говори много, али је довољно по сматрати како руком додирује реку док седи у чамцу, како скупља сваку празну конзерву, пластичну флашу или опушак, које су неки претходни посетиоци олако бацили на обалу реке, не размишљајући шта чине, како их пажљиво ставља у ке су у чамцу, с каквом љубављу посматра дрвеће и стене, с каквим поштовањем се односи према сваком, и најмањем и на изглед најбезопаснијем брзаку. Подижући свој камп, бунгалове од дрвета и кућице по узору на старе срп ске, градио је међу дрвећем, трудећи се да ниједно стабло не помери. Она која никако нис у могла да остану на месту где су никла, пресађивао је у близини. И онда, наједном, сви осете како за иста посматрају свет око себе његовим

SRPSK A  No 12-13  2015

Љ УД И

В ОД Е

P E O P L E

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

A N D

W A T E R S

SRPSK A  No 12-13  2015

Љ УД И

В ОД Е

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Изуз етан еколошки резерват Кањон Таре, дубине 1.337 метара, најдубљи је у Европи и други у свету, после Великог кањона реке Колорадо. Године 1977. слив Таре увршћен је у програм UNESCO-а „Човек и би осфера“ као изузетан еколошки резерват. У последњих 29 ки лометара свог тока, Тара је природна граница између Српске и Црне Горе, док последњих 18 километара ове реке, пре него што се са Пивом споји у Дрину, имају преко 20 брзака и нају збудљивији су за рафтинг.

очима, како је природа у њима и они у њој и како не постоји граница која их дели. Како је све једно. И Милан зна да је успео да за један дан макар једног човека научи да посматра свет око себе његовим очима. – Људи долазе са свих страна све та – каже. – Једном смо закључили да шесточлану екипу, коју смо са ставили за спуст, чине људи са чети ри континента: са Новог Зеланда, из Бразила, Русије и Немачке. „Дивља ријека“ је скоро на самој обали Дрине, неколико десетина ме тара од воде. По сунчаном дану, бо је Дрине се преливају од најлепших нијанси зелене, тиркизне, до плаве. Иако је брза, водостај је низак, чини се да је питома и да је се не треба бојати. Тек у сумрак, кад сунце за ђе за планину и вода добије тамну боју, водостај постане виши, а ху чање све јаче, осети се њена права моћ и снага. Човек схвата колико је заправо силовита и опасна та река поред које су наши стари одрастали, урањали се у њене воде и певали јој, многи у њој и окончали свој живот. А када падне ноћ, после спуста, у кампу, кад се природа смири и гости крену на починак, Дрина својим ху чањем пева успаванку. Пред величанственим призори ма кањона Таре, Дрине и планина које их окружују, човек може да раз мишља о томе колико је мален пред моћном природом, а може и да не размишља ни о чему, да пусти низ брзу воду све што га мучи, да цело тело напуни мирисним планинским ваздухом и да се тако опорављен врати у свакодневицу, с Дрином у коси, плућима препуним кисеоника, срцем препуним љубави и огромне жеље да се убрзо поново врати.  SRPSK A  No 12-13  2015

Љ УД И

В ОД Е

P E O P L E

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

A N D

W A T E R S

SRPSK A  No 12-13  2015

Х О Д О Ч А Ш Ћ А „НАЦИОНАЛНА РЕВИЈА” НА СВЕТОЈ ГОРИ: МАНАСТИР ХИЛАНДАР

Небески престо вечне Србије Пише: Мишо Вујовић

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

SRPSK A  No 12-13  2015

Х О Д О Ч А Ш Ћ А Хиландар се први пут помиње 1076. године као запустели грчки манастир Хиландарион у Милејама (део Свете Горе). Међутим, претпоставља се да је ктитор и оснивач првобитног Хиландара, скоро 100 година раније, око 985. године, био светогорски монах Георгије Хиландариос. У протатским списима 1169. међу потписницима годишњег акта налази име хиландарског игумана Герасима, што указује да је тридесетак година пре доласка Светог Саве и Светог Симеона (1197) у манастиру живело монашко братство

убато децембарско сунце умивало се у шампањском пенушању таласа ко је је иза себе остављао „Агиос Пан телејмон”, испловљавајући из Уранополиса ка Дафнама, главном пристаништу једине монашке државе на свет у. За великом ла ђом летело је јато галебова, као снег белих, ишчекујући мрвице хране које су им са брода бацали монаси и ходочасници. Пре десетак година свет је обишла фотографи ја светогорског црнорисца коме са длана на бродској крми, у бришућем лет у, бели галеб узима парчиће хлеба. И овог јутра бела ескадрила развејана у стрелце ловила је први јутарњи оброк. Уранополис, или Небески град, веко вима је представљао луку и капију мо нашке државе. Отиснут у оази перивоја Пресвете Богородице, одисао је несва кидашњим миром. И јутарња врева пред укрцавање на лађе које су пловиле ка Светој Гори имала је неку молитвену хар монију. Осамдесетих година XX века, ово рибарско месташце, због смарагдне би стрине мора, песковитих плажа и близине Свете Горе Атонске, постало је атрактив

Миро и лоза Светог Симеона Након упокојења 13. фебруара (по старом календару) 1200. године, Свети Симеон је сахрањен на јужној страни манастира, где монаси и ходочасници целивају његов гроб. Осам година касније, због сукоба Симеонових/Немањиних синова Вукана и Стефана, Свети Сава је одлучио да очеве мошти пренесе у Србију како би над њима измирио завађе ну браћу. Из светих моштију потекло је свето миро, које је текло још неколико дана из самог светитељевог гроба. Пре петнаестак година српски свештеник из Холандије Војислав Билбија, човек невероватног дара, излио је сребрени сар кофаг за гроб Светог Симеона Мироточивог. Након преноса светитељевих мошти, из гроба је никао чокот винове лозе чији плодови и данас помажу неплодним родитељима да добију потомство. Хиландарски метох Каково, на домак Јерисоса, који се простире на неколико десетина хектара, поклон је турског бега коме је грожђе Светог Симеона помогло да добије на следника.

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

на туристичка дестинација. Градић којим доминира кула-осматрачница остаје иза нас. Пловимо дуж обале, обрасле ситним растињем и маслињацима. На само неко лико километара од Уранополиса почиње територија монашке државе. На падина ма полуострва остаци мањих монашких заједница скитова и испосница. „Замислите данас племића који се од риче велике земаљске моћи, скида са себе свилу и кадифу и огрће се сиромаштвом монашког пострига, из кога ће се успра вити и духовно прогледати српски народ”, као за себе говори Драган Томић, један од већих приложника светог Хиландара. ДА ЗАБОЛИ ДО КОСТИ Леп децембарски дан разбацао је не колико рибарских бродића, по плавој пу чини. „Јера мони Хиландари”, бродски раз глас најављује путницима да се припреме за искрцавање. На хиландарском метоху Јованица пристаје брод. То је прва станица од Уранополиса до Дафни. На запустелом манастирском имању отац Пантелејмон, рођени Немац, који је пре двадесетак го дина примио православље, за само неко лико година успео је да обнови запустелу манастирску арсану (пристаниште), ко нак, виноград, маслињаке. Швапска мар љивост, како је говорио покојни старац Митрофан Хиландарац, за кратко време је од запуштеног пристаништа на свето горској обали начинила мали рај. Неколико стотина метара изнад Јова нице, дочекује нас бели покривач, не тако чест у ово доба године. Има га на неким местима и пола метра. Стари војни „пин цгауер”, у коме се већина нас последњи пут возила у војсци, успешно савладава и снежне наносе. За двадесетак минута прелазимо на другу страну прста. У жи вописним, шумовитим Милејама, сме штен је Хиландар.

SRPSK A  No 12-13  2015

Х О Д О Ч А Ш Ћ А

P I L G R I M A G E

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

SRPSK A  No 12-13  2015

Х О Д О Ч А Ш Ћ А

P I L G R I M A G E

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

„Да Србима буде на вечни поклон”, записао је 1198. византијски цар Алексеј III Анђел у хрисовуљи којом Хиландар и Милеје дарује великом жупану Стефану Немањи и његовом сину, младом монах у Сави. Застајемо на узвишењу изнад Хилан дара. Дванаестог марта 2004. са тог истог места фотографисао сам остатке мана стирског здања из којих је још куљао дим. Данас, небо над светим манастиром па рају огромни грађевински кранови. Иако окован скелама и металним конструкци јама, свети манастир својом монументал ношћу подсећа на некадашњу моћ једног народа и његове државе. У март у 2004. године десила су се два трагична догађа ја. Пожар у Хиландару и погром на Ко смет у. У једном тренутку смо веровали да ће нас хиландарски и косметски огањ пренути, да ће нас освестити гареж тапи ја које догоревају. И овог пута, док смо пролазили кроз нетакнути камени улаз у манастир, навирала су иста питања. Да ли је векове могла да прогута једна пукотина на димњаку или су кроз ту пу котину сукнула нека друга, наша, ендем ска напрснућа? Није ли мало чудно да тако лако гори Хиландар? Да блокирају пумпе, нестане струја, да не узлете канадери, да придре мају ватрогасци? Нис у ли ангели, као и у отаџбини, отишли на годишњи одмор или су се уморили од српског војевања, од битака у којима сами себе побеђујемо, да би се потом кајали за непочинства ко ја јесмо и која нисмо починили? Монаси су сведочили да се код пара клиса Светог Саве нека сила са огњем бо рила. Можда је Светац хтео да га угаси, али се предомислио, пустио је да заболи до кости. Да остане ожиљак за опомену. Ни игуманија хиландарска, Богомајка са три руке, није подигла своју трећу све моћницу. Али ни Свети ни Заштитница нис у допустили да пламен допре до Ми лутинове задужбине, с Лазаревом при пратом у којој с ореолом светли Обили ћева бесмртна жертва. ИЗВОР, РАСАДНИК, ВРХ Манастир Хиландар кроз векове је делио судбину српског народа. У време моћи српске средњовековне државе, Хи ландар је зрачио свом својом снагом, као

духовни светионик, први универзитет, највећа уметничка радионица, расадник духовника и мисионара… Своме отачеству у наслеђе је оставио непроценљиву ризницу, какву имају само велики народи. А Срби су захва љујући Хиландару, али и осталим заду жбинама, пре свега средњовековним, целокупној светској култ урној ризници подарили немерљиву баштину, која је данас, на Космет у, на удару неких нових заштићених вандала. Кроз историју, као и већина наших средњовековних светиња, често је бивао пустошен, разаран, паљен… Од похара и огњева једино је остала нетакнута Ми лутинова црква, саграђена на рушевина ма старе Немањине, која је опет зидана на остацима опустошеног Хиландарије вог храма. Хиландар је разаран у гусар ским пљачкашким походима, страдао је у земљотресима, најјачи се десио 1585. годи не, када је срушена већина хиландарских пиргова (кула). У неколико катастрофал них пожара нестало је огромно наслеђе. Највише блага су прогутали пожари из 1722. и 1776. године. Било је рушења да би постао већи, пространији, моћнији. Хиландар је неколико векова био огледало моћи српских владара. На њему се одсликавала снага Србије. Краљ Милутин је срушио малу цркву коју су саградили Свети Симеон и Сава. Средњовековна српска властела градила је овде црквице-параклисе, узиђујући се бе и своје потомство у непролазност Хи

Молитва за Есфингмен Крајем осамдесетих година XX века грчки манастир Ес фингмен је, због дијалога васељенског патријарха Вартоломе ја са Папом, дошао у отворени сукоб са Цариградском патри јаршијом, под чијом је непосредном јурисдикцијом Света Гора. Манастир Есфингмен, чији зилотски мото гласи „Православље или смрт”, обуставио је све контакте и отказао послушност Ва сељенској патријаршији, прекинувши да на светим литургија ма помиње патријарха васељенског. Из Цариграда су послали епископа да умири побуњене монахе. Есфингменци су у пола ноћи „отказали гостопримство” цариградском владици, који је уточиште нашао у оближњем Хиландару, за чије се малоброј но братство говорило да је наклоњено ставовима сабраће из суседног манастира. Хиландарци су срдачно, звонима, дочека ли ненајављеног госта. Након литургије, цариградски епископ, захваљујући се проигуману Никанору за добродошлицу, она ко успут је приметио да хиландарци, иако помињу васељен ског патријарха, ипак подржавају есфингменце. „Патријарха помињемо, а молимо се за нашу браћу из Ес фингмена”, одговорио је старац Никанор.

SRPSK A  No 12-13  2015

Х О Д О Ч А Ш Ћ А

Звона „Шта ће звона празној атеистичкој души?” питао је про игумана Мојсеја, млади јеромонах Амфилохије, тада докто рант у Атини, помало гневан због дочека комунистичког ам басадора Пека Дапчевића у Хиландару. „Немој да се љутиш, оче Амфилохије. Нико од нас не зна шта чија душа носи и шта та звона у њој могу да нађу. Нисмо ми звонили њему у славу, већ с надом да ће та звона нешто пробудити у његовој празној души”, одговорио је благо ста рац Мојсеј.

Хиландарски монаси Митрофан, Кирило и Милутин

ландара. Он има посебно место у души сваког православног Србина. Многима је заувек остао неостварен сан да походе „Бијели Вилендар у Гори Светој”. Данас у Хиландару, осим грађевин ских радова који су у пуном јеку и прет поставља се да ће бити завршени до 2013. године, траје и обнова манастир ског братства. Хиландарски монаси су катастрофални пожар примили мирно, појачавајући ревност и молитву. Први епитроп отац Методије наглашава да је духовна обнова манастира у пуном јеку и да ће она ударити јаче темеље и удахну ти нову снагу овој светињи. „Од Другог светског рата у манастир ско братство је најбројније. У Хиланда ру данас живи и Богу се моли 40 монаха и искушеника. Братство је подмлађено,

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

што даје нову снагу и најављује нека бо ља времена и за Хиландар и отаџбину”, каже отац Методије, на чијим младим плећима почива велика обнова древне светиње. Последњих година тик уз манастир никло је прелепо здање конака и госто примнице, сазидана је нова пекара у којој монах Милутин пече најбољу монашку погачу. „Свети Симеон је створио моћно цар ство, али је тек прогледалим духовним очима спознао сву бесмисленост и тру лежност овоземних моћи, и запутио се за најмлађим сином, монахом Савом”, каже монах Милутин, показујући на чокот ви нове лозе изникле из мироточивог гроба, након што је Свети Сава однео очеве мо шти да над њима мири завађену браћу. Отац и Син, Свети Сава и Свети Си меон нис у случајно одабрали Свет у Гору – Перивој Пресвете Богородице, за мона шки подвиг, којим почиње хоризонтално и вертикално трајање српског рода. „Света Гора је царство без круне, др жава без војске, земља без жена, богат ство без новца, мудрост без школе, кухи ња без меса, молитва без престанка, веза са небесима без прекида, славопој Хри сту без умора, смрт без жаљења”, певао јој је Свети Владика Николај Жички. 

SRPSK A  No 12-13  2015

С Л О Б О Д А БЛИЖИ СЕ СТОГОДИШЊИЦА ОД ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА И ОСЛОБОЂЕЊА СРБИЈЕ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Јунаци, напред у Отаџбину

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

„Херојским синовима Србије, Француске, Италије, Велике Британије и Грчке који су се, верни завештањима својих предака, борили на овим местима и пали за слободу и за светски мир 1916–1918.” Тако пише на белом мермерном споменику у Поликастру, у Грчкој, једанаест километара од њене северне границе, где ће и овог септембра бити обележена годишњица епопеје којом је одлучен исход Првог светског рата

Пише: Бане Велимировић

SRPSK A  No 12-13  2015

С Л О Б О Д А Питомци Војне академије из Београда на Српском војничком гробљу у Солуну

ајпре се у Евзонију пређе гра ница. Име тог места на грчком и значи граничар. Затим се ауто путем ка југу вози једанаест километа ра. Ту, у близини вароши Поликастро, педесет девет километара пре Солуна, натпис на великој табли обавештава: Споменик ратницима палим на Маке донском фронту 1915–1918. из Велике Британије, Француске, Грчке, Италије, Србије. Име сваке земље исписано је на њеном изворном писму; Србија, дабоме, пише ћирилицом. Скрећемо и неасфалтираним путем који завија увис стижемо до невелике цркве на врх у брда. Крај ње, са источ не стране, велики крст се диже у небо, скоро двоструко виши од самог здања храма. Одатле, поглед се пружа далеко у равницу која се протеже све до мора. Педесетак метара ниже, на чувеној ко ти 104, подигнут је споменик херојима Солунског фронта из пет савезничких земаља. Налази се на постамент у пето угаоне основе, са каменом буктињом на врху. Направљен је од белог мермера. На свакој од пет страна налази се грб једне од савезничких земаља и натпис на њеном језику: „Херојским синовима Србије, Фран цуске, Италије, Велике Британије и Грч ке који су се, верни завештањима својих предака, борили на овим местима и пали за слободу и за светски мир 1916–1918.” Овакав натпис на српском језику је на северној страни, између грчког на западној и италијанског на источној, управо окренут према Србији. Тамо где су биле окренуте и очи српских хероја и мученика када су пре тачно 90 година из ових равница, нешто западније одав де, кренули у пробој какав није упамћен у европској историји ратовања. Распон од симболичне коте 104, где се нала зимо, до коте 2.525 на Кајмакчалану, и

Штампа „Срби, ојачани јаким контигентом Југословена, потпуно су изменили целу ситуацију на Балкану”, известио је лон донски Тајмс након пробоја Солунског фронта. „Победа на Балкану достојан је такмац осталим савезничким успесима. Србија, за коју је Кајзер рекао да више не постоји, показала је да је још жива, и то још како жива!” пише Дејли меј. Дејли експрес, пак, вели: „Резултат тих победа који нарочито прете же је да Срби победоносно улазе у своју земљу, што ће још једном учинити да Аустрија задрхти од ове војске.”

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

низа других висине преко 2.000 мета ра, савладан је под тешким борбама, уз страховите жртве. То је – данас знамо – одлучило Први светски рат. На северној страни мермерног спо меника на коти 104, изнад наведених речи, данас још увек стоји грб Соција листичке Републике Србије, са класјем, венцем и петокраком звездом. Земља ко ја је поднела ту херојску жртву неверо ватних размера и извела тај надљудски подви звала се Краљевина Србија и њен грб изгледао је другачије. Десетак метара северно од овог обе лиска постављене су бисте председни ка влада земаља савезница које су уче ствовале у држању и пробоју Солунског фронта, крајем лета и почетком јесени 1918. године. Бисте су такође од белог мермера, окренуте ка обелиску и ка југу. Гледано ка њима, с лева на десно, од за пада ка истоку стоје: Аристид Бпиан (1863–1945), први министар Владе Француске и добитник Нобелове награде за мир. Виторио Ема нуеле Орландо (1860–1952), премијер Владе Краљевине Италије. Елефтериос Венизелос, председник Владе Грчке (на кон абдикације пронемачког грчког кра ља Константина у корист његовог дру гог сина). Никола Пашић (1845–1926), председник Владе Краљевине Србије. Дејвид Лојд Џорџ (1863–1945), први ми нистар Велике Британије. НА ФРОНТУ ВАСКРСЛЕ ВОЈСКЕ У средишту платоа на којем су спо меници, од стаза и растиња направљен је круг са уписаним крстом. Док лагано ходамо путањама које су кракови крста, у глави нам се, однекуд, чује непознати хук, тутњава, борбени поклич заглушен експлозијама. Живот или филм, ова или нека друга стварност, свеједно, чујемо то у сопственој глави. Хронике наводе да је пребацивање Српске војске са Крфа и из Туниса у Солунску луку почело 12. априла и да је углавном завршено до краја маја 1916. Иако недовољно опорављена, са недо вршеном реорганизацијом, Српска вој ска је под притиском савезника морала у ватру пре времена. Од некадашњих 13 пешадијских дивизија, после голготе у тами албанских планина, после Вида и Плаве гробнице, образовано је под ста

SRPSK A  No 12-13  2015

С Л О Б О Д А

Бисте председника влада савезничких земаља у Поликастру

рим називима 6 нових. Формацијски, реорганизована Српска војска имала је три армије, у свакој од њих по две диви зије. Врховни командант био је престо лонаследник Александар Карађорђевић, начелник штаба Врховне команде гене рал Петар Бојовић. Првом армијом (Мо равска и Вардарска дивизија) командо вао је пуковник Милош Васић, Другом армијом (Шумадијска и Тимочка диви зија) војвода Степа Степановић, Трећом армијом (Дринска и Дунавска дивизија) генерал Павле Јуришић Штурм. Броја ла је 147.000 људи, од тога непосредно у ратним јединицама 124.000. На фронт у дугом 450 километара, од Орфанског залива до Охридског језе ра, било је укупно 370.000 савезничких војника (уз 124.000 Срба, 127.000 Фран цуза, 119.000 Енглеза). Наспрам њих, ли нију фронта држало је 350.000 Немаца и Бугара. У март у 1917 – због губитака у борба ма у јесен претходне године (када је про бијена тешка планинска линија бугарске одбране, освојен Кајмакчалан, ослобођен Битољ и фронт померен 50 километара на север, пре но што ће у калкулацијама савезника офанзива бити обустављена) SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

– предузета је нова изнуђена реоргани зација Српске војске. Формиране су две армије са по три дивизије, а за командан те су именовани војводе Живојин Ми шић и Степа Степановић. СРБИ КАО ОЛУЈА Иако су ка њима биле усмерене многе субверзивно-пропагандне активности, чак и од стране самих савезника, морал Српске војске ничим није могао бити пољуљан. Знали су да нис у ту да разре шавају неко тактичко или стратегијско питање, него судбину. А нови час судби не, испоставило се да је то и онај прави, куцнуо је у лето 1918. Историчари су описали политичке, дипломатске, војне, обавештајне и друге игре из оног времена. Писци, нарочито писци учесници, изванредно и потресно су описали борбе. Ако хоћете заиста да знате како је изгледао тај рат и колики је подвиг то био, прочитајте Живот чо века на Балкану Станислава Кракова (и Национална ревија у овом броју доноси један одломак). Тајне припреме за офанзиву, на осно ву француско-српског договора, почеле

су у јуну 1918. Средиште удара треба ло је да буде на српском делу фронта, у области Магленских планина. „Ако Ср би претрпе неуспех, нека не рачунају на нашу помоћ за поправљање сит уације”, упозорио је 9. септембра 1918. генерал Вилсон, начелник британског генерал штаба, који се противио офанзиви. Убрзо ће свима бити јасно да се Срби у такву помоћ нис у ни уздали. За поче так напада одређен је 15. септембар. Три наестог септембра увече начелник штаба Врховне команде Српске војске војвода Живојин Мишић издао је наредбу следе ћег садржаја: „Сви команданти, командири и вој ници треба да буду прожети идејом: од брзине продирања зависи успех офанзи ве. Та брзина је у исто време и најбоља гаранција против изненађења од стране непријатеља, јер се њоме постиже ра стројство непријатеља и потпуна слобо да у нашим дејствима. Треба дрско про дирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге. У смрт, само не стајте! С непоколебљивом вером и на дом, јунаци, напред у Отаџбину!” После двадесет два сата страховите артиљеријске припреме, српски напад

на бугарске и немачке положаје почео 15. септембра 1918. у 5.30. Остало је историја коју свак од нас мора знати и стално се подсећати. Име на, дивизије, подвизи, места, дат уми. савезничких Главнокомандујући снага на Солунском фронт у француски маршал Франше д’Епере известио је то ком септембарских борби своју Владу: „Операције се морају успоравати, јер нема комуникације за достављање хране француским трупама које напре дују. Само српским трупама нис у по требне комуникације, они као олуја иду напред.”

Поликастро: Питомци Војне академије из Београда одају почаст јунацима палим на Солунском фронту

Жртве „Своје успехе Србија је платила огромним жртвама. Цени се да је изгубила 1.200.000 војних и цивилних лица, или 28 одсто свог предратног становништва, и да је претрпела материјалну штету од око 6 милијарди златних франака, што је чинило го тово половину њеног националног богатства. Она је у току ра та мобилисала преко 700.000 војника, а дочекала је завршетак рата с армијом од око 150.000 људи, у којој је било око 20.000 добровољаца из других југословенских земаља. У борбама на Солунском фронту и у току последње офанзиве погинуло је или умрло од задобијених рана 9.303 војника и официра, а 6.020 је сахрањено на гробљу Зејтинлик у Солуну.” (Др Петар Опачић: Солунски фронт)

SRPSK A  No 12-13  2015

С Л О Б О Д А ТАКО ЈЕ ОДЛУЧЕН РАТ Четири дана касније Српска војска је већ била дубоко у долини Вардара и пресекла стратешке комуникације не пријатеља Ђевђелија–Скопље и Прилеп – Градско. Двадесет другог септембра освојен је Криволак, 23. септембра Град ско (главно непријатељско складиште на прузи Скопље–Солун), 25. септембра српска Коњичка дивизија улази у Штип, 26. септембра заузет је Велес, дан касни је српска Коњичка дивизија избија на бугарску границу и креће ка Софији. Обе српске армије наступају комуни кацијом Куманово – Крива Паланка – Ћустендил. Тачно 14 дана након запо чињања српске офанзиве, у коју ће се савезници укључити са пуних 11 дана закашњења, Бугарска је 29. септембра 1918. потписала „конвенцију о примир ју”, што је практич но само друго име за капит улацију. Че твртог октобарског дана њихов краљ и врховни командант Фердинанд бежи из Бугарске. Немачки цар Ви љем II шаље теле грам бугарском кра љу: „Шездесет две хи љаде српских војни ка одлучило је рат. Срамота!” Српска војска је 4. октобра у Врању, 5. у Владичином Хану. Најистуреније пози ције савезника оста ле су преко 180 ки лометара иза! У зору 13. октобра трупе Моравске дивизије улазе у Ниш. Првог новембра 1918, тачно у 10 сати, војвода Пе тар Бојовић на челу Дунавске дивизије ступа у Београд. Та кав продор није за бележен у европској историји ратовања. „Налет Срба на непријатеља, који је био укопан у стену изнад њих, предста вља један од најсјај нијих подвига у ово ме рат у”, записаће у

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

својим мемоарима британски премијер Лојд Џорџ, исти овај чији лик у мерме ру гледамо код Поликастра, исти онај чији начелник генералштаба 9. септем бра готово прети да Срби, ако запне, не могу рачунати на њихову помоћ. Британски војни писац Лидл Харт: „Српски подвиг у Македонији није са мо скрхао један стуб Централних си ла, већ је отворио пут за надирање ка аустријској позадини. Немачка врховна команда изгубила је живце за само не колико дана.” „Балканско полуострво је од 15. сеп тембра постало бојиште од главне ва жности. У року од десет дана сломљена је војна моћ Бугарске. Последице ових догађаја су изгледа одлучујуће за исход и трајање рата”, известила је француска Врховна команда Парламент своје зе мље 1. октобра 1918. Да, одлучујуће. Председник француског парламен та, на свечаној седници поводом по беде: „После Бугарске Турска, после Турске Аустро-Угарска... Срби су у Бе ограду! Цела Француска је са њима. Ми смо поносни што смо били на страни ових хероја за време њиховог трогоди шњег изгнанства.” ПОНОС МАРШАЛА Д’ЕПЕРЕА Овде, на овом комаду земље који је општина Поликастро даровала Удру жењу ратних ветерана за спомен и се ћање, сваког септембра пристижу деле гације из савезничких земаља. Венци, говори, понека суза. Опело држе једи но Грци и Срби. Тако је и ове године, 90. пут. Док се спуштамо низ брдо ка аутопут у којим ћемо наставити ка Зеј тинлику, српском војничком гробљу у Солуну, прате нас речи маршала д’Епе реа у једном извештају с краја октобра 1918: „То су Срби, тврди на муци, трезве ни, скромни, несаломиви. Људи сло бодни, горди на своју рас у и господари својих њива... Али, дошао је рат. И, ето, како су се намах за слободу земље ти сељаци претворили у ратнике најхра брије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, створене од издр жљивости и заноса, такве да сам поно сан што сам их водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине.” 

SRPSK A  No 12-13  2015

С Т А Р И

М А Ј С Т О Р И

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Живети се не мора, причати се мора МОМО КАПОР (1937-2010), ПИСАЦ, СЛИКАР, ПРИЈАТЕЉ

Био је тако свој и тако наш, тај Момчило. Наша сорта. Од његових прича се могло живети као Шехерезада. Крај њега се постајало носталгичан, духовит, ведар. Нико нас није моћније ни с већом лакоћом учио како се воли своје. Свој град, своја земља, своје врлине и мане. Своје жене и своја вина. Он, градска легенда, покретна хроника престонице, метак луталица БГ духа. Ми се од Момчила, првог на списку наших сарадника, нећемо праштати ни растајати. Што рече песник, толико нам је значио да ми овде не треба да изјављујемо него да примамо саучешћа. Ових неколико фрагмената прилажемо као поздрав Момчилу за наш први следећи сусрет

икада Момчило није био у На ционалној ревији и никада се није мицао из ње. Сретали смо се по књижевним кафанама и радио ницама, на фронтовима у рушевинама Југославије и на коктелима, на отвара њима изложби и летњих сезона на реци, на славама и седељкама, на изненадним путовањима која смо увек дочекивали обувени, са спаковано оно мало пртља га. Неке јулске ноћи проводили бисмо на палуби брода што тихује у пристани шту под Тврђавом, или се примирио на Ади, или на ушћу Тисе. Једном смо се дели на калдрми, леђима наслоњени на топли камени зид, и дуго причали о де тињству и књигама. И често, кад бисмо се срели, разилазили бисмо се неколико дана касније. Био је тако свој и тако наш, тај Мом чило. Наша сорта. „Од његових прича се могло живети као Шехерезада. Крај њега се постајало носталгичан, духовит, ведар. Нико нас није моћније ни с већом лакоћом учио како се воли своје. Свој град, своја земља, своје врлине и мане. Своје жене и сво ја вина. Своја ,домаћа митологија’. Нико нас није лепше подстицао да пут ујемо и да с радошћу, без малограђанског и снис ходљивог, откривамо друге. За себе је го ворио да је академски сликар и наивни писац. Други су причали да је он градска легенда, покретна хроника престонице,

метак луталица БГ духа. Једном давно, на другој страни океана, позван да кри тикује режим, изговорио је антологиј ску реченицу због које је био до смрти, и после, persona non grata NGO сектора: ,Никада не говорим лоше о својој земљи када сам ван ње.’” Када је почињало излажење Нацио налне ревије, послао нам је електронску фиоку пуну својих мајсторских тексто ва. „Ево, момци. Користите кад хоћете, како хоћете и колико хоћете. Мени не дугујете ништа (напротив, ви одужује те и део мог дуга). И ауторски приме рак ћу куповати на трафици; то је гест подршке, ствар принципа. Па ко ће вас куповати ако не они који мисле и осећа ју као ви?!” Националну ревију смо му, наравно, слали. А кад су га колеге из рачуновод ства у неколико наврата јуриле по гра ду и сајму књига да потпише папире на основу којих се уплаћује хонорар, ре као им је: „Какве паре, јесте ли ви нор мални?!”

Фотографије: Из личне архиве Моме Капора

О хроничарима Београда Од људи који су о Београду најлепше писали, готово нико није рођен у овом граду. И Душан Радовић, који нас је свако дневно будио оним својим ,Београде, добро јутро’, рођен је у Нишу. Дошљаци су у овој престоници ветрова пуштали коре ње и рађали ,рођене Београђане’. Књиге о Београду значајне су за њих колико и за оне који више не живе у Београду.

SRPSK A  No 12-13  2015

С Т А Р И

М А Ј С Т О Р И Ми се од Момчила нећемо праштати ни растајати. Што рече песник, толико нам је значио да ми овде не треба да из ричемо него да примамо саучешћа. Па ипак, као поздрав Момчилу за наш први следећи сусрет, ево неколико фрагмената његових заосталих у беле жницама Мише Вујовића, Маје Радо нић, Радомира Мићуновића, Драгане Марковић и Бранислава Матића, као и у Момчиловим редакцијским фиокама у све три Србије за које је писао. И још једну ствар да рашчистимо. Чувена реченица коју је приписивао час Леонарду, час Клоду Симону, час Стендалу, заправо је његова сопствена: „Веровао сам да целог живота учим ка ко треба да живим, а учио сам заправо како да умрем.” О Србији и повратку. Повратак Ср бији је повратак суштини. До њега се најчешће стиже дугим, заплетеним и сложеним путевима. Да бисмо откри ли суштину, често је пре тога потребно обићи читав свет и видети сва његова чуда, а у очима и ноздрвама, слуху и укус у на непцима после свега осетити неку неу тажену глад и жеђ, неизгово рену реч на врх језика. И баш кад сте се осетили блазира ним и празним, будите се у некој старој кући у срцу Србије, усред какве варо шице или паланке, одлазите у кухињу код домаћина и они вам износе нешто тако ретко у белом свет у: слатко од тре шања, замагљену чашу хладне бунар ске воде и чашицу домаће препечени це. Тако започиње дан у Србији. И, гле чуда! Те трешње, та мала златаста сун ца послужена с љубављу, што се преси јавају у стакленој чинијици, истог часа поништавају горки укус промашено сти и узалудности на вашим непцима. Попут „мале мадлене” умочене у чај, у Прустовом Трагању за изгубљеним вре меном, оне вам поново враћају одавно изгубљени укус благословене блиско сти и доброте. Пошто сте појели слатко, испијате чашицу шљивовице, препеченице из оближњег манастира, и она вам са за дршком, благо клизећи низ грло, пали утробу својом врелином. Осећате укус традиције и времена, благост и жести ну, притајену животност овог српског еликсира који вас истовремено и опу

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

SRPSK A  No 12-13  2015

С Т А Р И

М А Ј С Т О Р И

О смеху Знате ли како је умро Стојан Аралица у 96. години? Био је на ВМА са два генерала у соби. Ујутру је рекао: „Ја ћу сада да се покријем чаршавом преко главе и правићу се да сам мртав.” Покрио се и сви су око њега умирали од смеха. Лекар долази, дрма Аралицу, а Аралица стварно умро. Умро је смејући се.

шта и узбуђује на један дотад невиђен начин. То је тајанствена мешавина укуса шљива и мириса земље, ината и обести, благе сете, оптимизма и наде. У том уку су, у тој крхкој стакленој чашици, као да је садржана читава Србија, која вас нео дољива обузима и жари... Док пут ујете кроз Србију, постаје вам јасније зашто су се око овог малог зеле ног комада европске земље вековима отимале најмоћније светске империје, борећи се за њега све до дана данашњег. О Великој Србији. Никад нисам био заговорник идеје о Великој Србији. Ме не велике државе, у принципу, не зани мају. Идеал ми је Малта, држава која има становника као општина Вождовац, нема војску и живи савршено. Зашто би ме толико интересовало да сви Срби живе у једној држави? Срби ће припа дати једној вери, једном народу, али не морају и једној држави. Срби ће се осе тити да су Срби кад се сретну било где, препознају се и очи им се засветле, а то не значи да морају да ограђују велике просторе пашњака да би били срећни. О кривицама. Криви смо и много пре него што је доказана наша кривица. Сваки одлазак у неки страни конзулат гура нас све дубље у ту имагинарну кри вицу. Гледају нас преко наочара строги вицеконзули и траже још више уверења и потврда, гаранција и доказа да нећемо случајно остати у Канади као дрвосече или на Новом Зеланду као шишачи ова ца. Србија је, иначе, одувек била познато по томе што је своју децу умела, чак и у ретким временима благостања, да ува ља у осећање кривице. Ту јој заиста нема премца. Кад се родимо, криви смо, нај пре, родитељима што плачемо у невре ме и не дамо им да спавају, криви смо учитељима што не знамо таблицу мно жења, криви професорима што не зна мо кад је пала Картагина или куда смо све бежали за време непријатељских офанзива. После смо криви женама што нисмо довољно код куће, а љубавница

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

ма што јесмо. Деци смо криви што ни смо довољно успешни као други очеви који својој деци омогућавају све што желе. Једно време били смо криви ко мунистима што нисмо у Комунистичкој партији, а после смо за исту ствар би ли криви бившим комунистима. Били смо им криви што нам је савест чиста, а они преврнули ћурак и однеговали амнезију. Истоку смо били криви што смо навијали за Запад, а Западу што смо заувек остали на Истоку. Криви смо за све ратове које су започињали Исток и Запад; криви смо зато што смо успели да некако преживимо, па тако, и не хо тећи, постали крунски сведоци који их подсећају на њихова недела и издајства. Данас смо поседници највеће колекције кривица у историји човечанства. Криви смо чак и нашој браћи по муци, Јевреји ма, који су све до нас имали привилегију да буду највише криви на свет у. О давним књигама. Лутајући годи нама по антикварницама, често наила зим на књиге које су ми некада много значиле. Одлучујем се да купим понеку од њих, али већ на пут у према каси, ко зна због чега, одустајем од куповине. И држећи тако у рукама неки чудом са чувани примерак са којим сам давно друговао, размишљам шта бих запо чео са њим. Толико сам пута прочитао те странице; не верујем да бих могао да им се вратим још једанпут, ма колико да су ми биле драге. Њихов садржај ми је познат. И дејство које су имале на моје пријатеље, вршњаке, и на мене. Па ипак, држећи на длановима случајно прона ђену књигу, осећам њену заштит у, ко ја ми улива сигурност попут драгоце не амајлије. Поново сам у њеној власти час-два, а затим следи неизбежно: чему? И одлажем је у хаотичну гомилу случај них књига, баш као што неко посебно

О поседовању и одласку Сем оног што носите у глави и умете рукама, не поседујете ништа. Нема по седовања. Играли смо се неко време на земљи, трудили се да игра буде фер плеј и отишли. Ми који немамо ништа умире мо лакше и без жаљења. Замислите како је тешко Рокфелеру да умре, а како је то лако пиљару са Чубуре. То је моја фило зофија живота.

SRPSK A  No 12-13  2015

С Т А Р И

М А Ј С Т О Р И

О реци и спорту Пре четврт века открио сам реку Саву, тачније Аду Ци ганлију, то чаробно острво на домаку града. Најпре сам само пливао, онда веслао раме уз раме с ненадмашним Зуком Џум хуром у једној старој апатинској шикљи, а затим почех да је дрим са својим добрим другаром Мишом Михаиловићем, је дриличарем, на олимпијској јоли која се звала „Бојана”. Данас и сам имам свој чамац и сваки дан сам на води. Али, Џумхура нема више. Свет је сиромашнији за једног дивног уметника и јединственог човека. А да сам се заиста озбиљно бавио спортом, био бих свака ко усамљени тркач на дуге пруге. Та дисциплина је тако слич на бављењу литературом. Сам си на својој стази и знаш да још дуго, дуго мораш да трчиш. На крају паднеш од умора, и то је крај.

драго лице препуштам светини на бу левару, после неколико уобичајених пи тања о здрављу, старењу и породици. Има у том гесту извесне узалудности: чак и када бих имао много среће у тра

гању, никада не бих успео да покупим све књиге које су утицале на живот по колења коме припадам. О читању у кухињи. Можда се ни на једном месту не сусрећу тако присно ду ховна и телесна храна као изнад обич ног кухињског стола, прекривеног коц кастом црвено-белом мушемом, у оним часовима када, занети читањем неке важне књиге-открића, осетимо глад, па одемо до шпорета да подгрејемо јучера шњи пас уљ са сувим свињским ребри ма. Одлажемо на тренутак књигу, сече мо парадајз и хрскаве зелене паприке, режемо кришку хлеба, вадимо сланик из креденца и намештамо наш скромни оброк тако да се налази на средокраћи између нас и књиге (коју смо наслони ли на векну хлеба); храна за наш дух и храна за наш трбух. На страницама ме ни нарочито драгих књига проналазим трагове давних јела. Са лакоћом могу поново да призовем те благословене часове када сам јео и читао, осећајући грижу савести што је ноћ далеко одмакла. Чека ло ме је рано буђење. Пре скупо ћу платити проћерда ну ноћ и драгоцени сан; па ипак, књига ме је одвлачила све дубље у бдење, према ју тру, које се појављивало у облику бледог прекора иза прљавих кухињских про зора. Но, ко је у стању да се одупре тој опојној дроги? У неким нарочито узбудљивим књигама проналазим у дуби ни страница пепео давно по пушених цигарета: мрље од јела и тај пепео поетичнији су ми од сас ушених струкова јагорчевине које сам педесет друге пронашао у једном ра ном издању Волтеровог Кан дида у палати породице Гра ди, на дубровачкој пјаци. О тајнама, таштини, за бораву. Немам ниједну тај ну. Моје тајне су увек биле прагматичне, тајне љубави за време док сам у браку, тај на пријатељства са онима са којима се пристојан човек не

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

сме дружити, али суштински не мам никакву тајну. Костурница у Хиландару и начин на који доспе вају тамо умрли монаси такође је једна од великих лекција, као што је то и читаво православље. Пра вославље је велика, заборављена, избрисана лекција којој се право славни свет тек сада враћа, кад је пребродио пубертет, мале богиње и остале дечје болести цивилиза ције, која га је затекла неспремног. Приликом сликања икона аутори се се испод својих дела не потпи сују, ми не знамо ко су. Све је то прича о спречавању гордости, о одрицању од таштине. Тако и те лобање у костурници, на којима су оловком, јер она најспорије бледи, написана само њихова монашка имена; остаје тајна како су се они звали у световном живот у. Страх од заборава погађа само оне људе који нис у свесни суштине живота – да смо овде на овој планети, да играмо неко време по својим или туђим правилима, да обавимо то што нам је суђено, да ишчезнемо, и да нико није важан. То је упра во оно што су нам на пиједестал религије подигли будистички фи лозофи и свештеници – људски живот је у савршеном складу са дрветом, са лишћем које пада и претвара се у хумус. Зашто би се човек разликовао од света који га окру жује? Европска филозофија, која је по текла из античке, поставила је човека у центар света. Многи су то схватили дословно, па се тако и понашају. Ако постоји тајна, она је врло једноставна, само је људи траже компликованим пу тевима. Тајну су знали и наши преци, углавном жене више него мушкарци – тајна је у скромности, у осећају прола зности, у осећају да не треба чинити зло јер ће нам се вратити. Кад све ово говорим, осећам се пома ло непријатно. Јер, кад неко тако говори, претпоставља се да он није направио ни какве грешке, никаква лоша дела, па сад дели лекције. Ако је ико правио грешке, то сам ја. Ја сам сам једна велика грешка. О чудима. Стално се надам да ће се догодити чудо. Сваког јутра будим се с осећањем да ће се догодити нешто не

вероватно лепо; обично се и догоди. И када се не догоди, добро је да се то че ка. Ја сам господар свог чуда, лепо чудо о којем говорим зависи искључиво од ме не. Оно се дешава на платнима на који ма сликам. Када сте у тој причи, чуда су увек могућа. Када станете пред празно платно, са четком и бојама поред себе, имате исте шансе какве је имао Тицијан, Моне, било ко. То је увек један квадрат белог платна и иста четка у руци. Онда чекам да се догоди чудо, да се боје распо реде на одређени начин који ће открити лепот у и суштину мог бивствовања на свет у, који ће сведочити о неком обоје ном тренутку мог живота и када мене више не буде, са зида нечије собе, не мо ра са музејског зида по сваку цену. Ако направите чудо, оно ће увек бити чудо. Ако ме питате да ли сам успео у том чу ду, рећи ћу вам да, наравно, нисам. Али лепо га је очекивати.  SRPSK A  No 12-13  2015

Д Р У КЧ ИЈ И

У Г А О

Живот увек нађе начин ЉУБАВ И МОДА У ВЕЛИКОМ РАТУ, ПРЕ СТО ГОДИНА

Рат, наравно, није само фронт. Дотиче све равни живота, продире у све односе, доноси своја мерила. Искрсне на постеру, преокрене моду, окрзне љубав. Јасно, већина прича има трагичан крај, тек понека улива наду, неке су мале и присне, неке тајне и забрањене, неке попримиле епске размере, па се о њима и даље приповеда

Пише: Драгана Барјактаревић

бнављамо градиво још једном. Јер сто година свакојаких после дица оставио је за собом Први светски рат. Ишао је на велико и на ма ло. Уплео се у све оно што чини живот.

Несташица материјала Све до 1914. користили су се само природни материјали. Тек ће за време Првог светског рата, у оскудици текстила, по чети производња синтетичких материјала, какве и данас но симо. Несташицу материјала највише је осетио обичан свет. Мајке су морале да се довијају, па су деци, која су брзо прера стала своје ципелице, правиле обућу од крпа или тепиха. До гађало се да цела породица дели један пар ципела, на смену, у зависности од тога ко излази из куће. Лето је било блажено доба, јер су тада могли и боси да ходају.

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Што чини свакодневицу. Вођени тиме, кустоси Етнографског музеја органи зовали су изложбу Велики рат и мали човек и приказали рат из угла обичног човека. Оно што нис у успели да обу хва те изложбом испричали су низом пре давања – о моди, љубави, пропаганди... РАТ ДУГ, А СУКЊА КРАТКА А како се онда облачити за време ра та? „Кад су ме питали да ли бих нешто говорила о моди током Првог светског рата, прво сам помислила – па сви су били голи и боси! А онда сам дошла на идеју да укажем на то колико је рат био значајан за промену одевне праксе“, ис

Разгледнице Важно сведочанство рата су разглед нице, јер и сликом и речима памте то доба. Људи су за фотографисање бира ли најбољу одећу, да би онај на кога је разгледница била адресирана имао лепу успомену. Да би могао некоме да се по хвали. А и да би што мање бринуо. Тако је често на полеђини фотографије стајала порука која указује на то да је неко жив и здрав. Богату колекцију разгледница и фотографија из Првог светског рата чува Милош Јуришић. Неке од њих илуструју и овај текст.

причала је на почетку свог предавања Велики рат, одевање, мода мр Бојана Поповић, кустоскиња Музеја примење не уметности. Уочи Првог светског рата жене се нис у бавиле физичким активностима. Одећа је служила да истакне њихову ле пот у или да укаже на стат усни симбол, па су се богате даме пресвлачиле чак и до десет пута дневно. Рат мења ту сли ку. Док су мушкарци били на ратишту, услед недостатка радне снаге, жене из свих друштвених слојева морале су да се активирају. Почињу да раде у фабрика ма, радњама, на пољу, госпође из добрих кућа преузимале су и водиле послове својих мужева. Активности које је рат наметнуо довеле су и до промена у оде вању. Престаје да се носи све оно што је жену спутавало у раду: раскошне тоале те, дугачке подс укње, корсети... Настаје такозвана ратна кринолина. Сукња се

скраћује до чланака и шири у обиму, јер дугачке и уске хаљине нис у биле прак тичне за обављање различитих послова. У складу са одећом, која је била сведена, почеле су да се носе и једноставне фри зуре. Жене су најчешће правиле пунђе или скраћивале кос у како им не би сметала током рада, посебно ако су биле бол ничарке. Иако се све то ло гично наметнуло, ипак нис у радиле напамет. Рат је проузроковао многе несташице, али штампа није престајала да изла зи. У магазинима искрсава нова ру брика – рат и мо да. Чак и у најтежим условима водило се рачуна о модном тренутку, па тако један чувени бечки часопис из тог вре мена показује како је шик носити уни форму болничарке или жене запосле не у војној служби. Пошто је британ ска принцеза видела Флору Сендс обуче ну у мушку унифор му, уздахнула је: „Кад бих ја могла да носим такву одећу!“ Одећа по SRPSK A  No 12-13  2015

 Са разгледница из времена Великог рата

Д Р У КЧ ИЈ И

У Г А О

Плакати Поред штампе, пропаганда се у Првом светском рату за снивала пре свега на плакатима. Зараћени блокови покуша вали су да убеде масе у своје идеје помоћу пропагандних постера. Графичка решења и поруке свуда су били слични. „Your country needs you!“ – генерал Киченер упереног прста позива на мобилизацију. Касније исти тај мотив користе и Американци, само што Ујка Сем апелује речима: „I want you for US Army!“ То је можда и најпознатији плакат из Првог светског рата. Поред позива у рат, на плакатима су стајале и друге поруке: „Не пијте алкохол, осим понедељком“, „Немојте да возите аутомобил“, „Не облачите се екстравагантно, није патриотски“...

 Британски плакат из Првог светског рата

 Из берлинског модног часописа „Die Dame“, 1914.

угледу на униформу постала је питање престижа на улицама великих градова и на хуманитарним забавама. Велики рат донео је велике промене на свим плановима. Мода се потпуно мења, извлачи жену из украсних окло па и смешта је у комотне и смеле одевне комаде. „Рат је дуг, али је сукња кратка“, био је омиљени слоган самоуверене же не 1916. године. Мода се мењала, али, још важније, полако су се мења ле свест и улога жене XX ве ка. Најупечатљивији пример женске независности и одлуч ности била је Флора Сендс, је дина жена официр Српске војске за време Првог светског рата. ФОТОГРАФИЈА ЈЕДНЕ ЉУБАВИ Можда је баш зато проф. др Божица Мла деновић одлучила да своје предавање Љубав под сенком Великог рата посвети симпати јама које су се родиле у Гвозде ном пуку између Флоре и Јанаћка Јовића. Јанаћко Јовић био је један од најхрабријих официр а чувеног Другог пешадијског пука „Књаз Миха ило“, познатијег као Гвоздени пук. Учество

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

вао је у оба Балканска и у Великом рат у, није био мобилисан, већ се јављао као добровољац, више пута био рањаван, а за исказану храброст два пута одлико ван „Карађорђевом звездом“. Флора Сендс је била необична лич ност, пустолов, учила је да јаше, да пу ца из ватреног оружја, возила тркачки аутомобил. Понашала се као дечак, али није одбацивала женственост: „Мно го година касније схватила сам да ако већ имате злу срећу да се родите као женско, најбоље је да што паметније ис користите оне могућности које вам се пружају, а не да будете лоша имитација мушкарца.“ Уочи Великог рата заврши ла је курс за болничарку и пријавила се да с првом британском мисијом крене у помоћ Србији. Желела је да буде што ближе фронт у, па је прихватила понуду да ступи у ам булант у Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“. Ту је упознала Јанаћка. Када су се први пут срели, његов ко ментар био је: „Што ми савезници не пошаљу оружје и муницију, него жену, конзерве и чарапе.“ Међутим, касни је је био у прилици да се увери колико је Флора храбра, па ју је прихватио као равноправног припадника своје чете. На страшном пут у преко Албаније Ја наћко се разболео, Флора га је тада не говала, у току тог лечења њих двоје су се зближили, па је она у дневник записа ла да су даље повлачење наставили под једним ћебетом. Били су заједно све до јесење офанзиве 1916. године, но Јанаћ ко је убрзо погинуо у бици код Бито ља. Флора га је сахранила и подигла му споменик, а војнички сандук у ком су се налазиле његове ствари однела је Ја наћковим родитељима после окончања рата. Међу неколиким сачуваним ства рима које су се затекле у сандуку после погибије, била је и фотографија Флоре Сендс. Љубав не престаје кад почне рат. Љу ди тад умиру, али људи и живе и воле. „Љубав је за време рата, па као и све остало, и даље прис утна у живот у“, обја снила је професорка Младеновић. Јасно је, већина прича има трагичан крај, тек понека улива наду, неке су мале, присне, тајне, неке забрањене, неке су поприми ле епске размере, па се и даље о њима приповеда. 

SRPSK A  No 12-13  2015

Ж ИВ О Т ,

Р ОМ АН И

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

ВЛАДИМИР МЕДЕНИЦА, СРПСКИ ФИЛОЗОФ И ИЗДАВАЧ, ИСТРАЖИВАЧ КОСМИЧКЕ МИС ТЕРИЈЕ МАЛОГ ЉУДСКОГ ОСТРВА

Иза сребрног огледала

Открио је непознати континент. Увео у скривени век, о којем су само неки од нас понешто знали. Без њега ко зна да ли бисмо, и кад, спознали ко су заправо Фјодоров, Соловјов, Флоренски, Флоровски, Леонтјев, Иљин, Хомјаков... Или Чингиз Ајтматов и Андреј Платонов. Урадио је више него катедре, институти, академије. Много више. Много дубље и далекосежније. Кад год желимо да дамо пример за културни подвиг првог реда, у овом времену изгубљености и велеиздаје, можемо мирно навести његово име Пише: Бранислав Матић

орекло му је права тканица, са нитима из многих српских кра јева. По оцу из Ајвалије код Приштине, Црквине код Колашина и Вогња у Срему. По мајци из Личког Ти шковца и Мартин Брода, у Крајини. Он, рођен у Руми 1953, узверао се из Велике Равнице на Теразијски гребен и остао. А одатле се, тада, видело далеко. Као издавач, у свом „Логос у“ обја вио је неколико стотина драгоцених на слова. Уградио руски боготражитељски „сребрни век“ у српску култ уру и срп ску идеју. Написао просветљујуће Одра зе у сребрном огледалу (Горјани, 2013) и десетине других огледа из филозофије и уметности. Један је од модерних срп ских аутора често цитираних у Русији. Наш саговорник већ четврт века: Вла димир Меденица. Неспоразум са равницом. Мој деда по мајци Милан Бурсаћ, Личанин, пред ратни жандар и четник, у Осмој офан зиви дошао је на сремску земљу. Није у крви имао ону вековну паорску при лагодљивост равници, није умео да жи ви по њеним захтевима и од ње дочека дарове. А сваке године, чим се заврши школа, ја сам с мотиком додељиван баш

њему на располагање. Сећање на жеђ и на летње мучење по дединим њивама дуго ме је пратило. Та бескрајна равни ца била ми је толико тешка да се на њој могло само маштати, а често ни то. Али како би се касније завичај могао волети да је у њему све било лако, да није било патње и прекаљивања? Управо ту, у родном граду, где сам завршио основну школу и гимназију, и на ужареним њивама деде Милана – са да то знам – у мени је рођена утопијска жудња за неким бољим светом, па и моја религиозност. После дединих њива чак ми је и Кант био подношљив. Управо за хваљујући вољи прекаљеној у завичају успео сам у живот у понешто да урадим.

 На Андрићевом венцу у Београду

Фото: Жељко Синобад и архива саговорника

Печат завичаја – Завичај је то одистински само ако прекаљује човека, ако га везује за себе силним ужадима а ипак пушта у свет када за то куцне час. Само ако му показује вредност родитељског до ма, али и својим строгим васпитањем отвара посебан поглед на лепоту светских пространстава. Из тих пространстава увек ће се, опет, промаљати он: тешки, сурови, предивни завичај. Завичај као да нас приморава и на одлазак и на повратак. Кнез Мишкин у „Идиоту“ Фјодора Достојевског каже: „Ко нема тла испод себе, тај ни Бога нема. (...) Ко се одриче сопствене земље, тај се и Бога одриче.“ SRPSK A  No 12-13  2015

Ж ИВ О Т ,  Са баком и сестром. Са мајком. Владимир као јуноша

Р ОМ АН И Слика раја. Бака Босиљка, мајка мо је мајке Смиље, родом је од Медића из Мартин Брода на Уни. То бајковито сео це, у које сам одлазио лети, имало је по себно место у мом живот у и мом сну. Имао сам шест-седам година када сам са мајком први пут отпутовао тамо. Сишли смо из воза у глуво доба. Сија лица на станици била је једино светло у ноћи без месечине. Каменим путем спу штали смо се ка селу, а са сваким кора ком неки хук постајао је све јачи. „Мама, шта се то чује?“ питао сам. „Вода“, рекла је. „Вода?“ „Да. Водопади.“ Нисам то могао ни да замислим. Од вода сам дотад видео само равничарску Саву, на коју смо понекад ишли бици кловима на купање, и Јарчину, мутни канал на који ме је отац понекад водио на пецање. Ујутру, када сам се пробудио и изашао напоље, био је то шок лепоте и бистрине: неколико водопада се об рушавало у плавичасто језерце изнад куће, а онда су из њега истицала два снажна потока наливајући две јаже ис пред комшијских кућа... Памтим: када сам први пут пришао јажи, нагнуо се и уронио руке у воду, истовремено са све жином запахнуо ме је онај дивни мирис маховине на седри. Био је то рај, рај ба биног и мог завичаја, за којим увек че знем. Моја слика света у којем неће бити мучења, света игре и радости, свежине и слободе. Света у којем ће бити утољена свака жеђ. Гилиптерисање. Деда Милан умро је када сам пошао у трећи разред гимнази је и тада сам почео да се, како се то у Ру ми говорило, гилиптеришем. Све чешће

Музика детињства – Када бих могао васкрснути музику детињства, мислим да би се мој живот истог тренутка завршио. Наступила би Ка мијева „срећна смрт“. Тај звук детињства у позадини је свих мојих трагања. Мој поглед ка детињству пролази углавном кроз призму руске књижевности и филма. Бројгелова слика „Повратак ловаца“, али виђена на великом платну, у филму „Соларис“ Тарковског, непрестано ме враћа у бабино и де дино двориште, у космичку мистерију малог људског острва где живимо сви ми, и људи и животиње, где баба прича своје приче док тка крпаре на огромној и бучној дрвеној машини званој „ткач“. А напољу снег пада, пада, као да је и сам у том падању уснуо.

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

сам прелазио ону црт у коју лепо васпи тана деца нис у смела прелазити. Гим назију сам једва завршио. Бавио сам се боксом, дружио се са насилницима, сит ним лоповима и преварантима, свраћао у све рупе у граду, а ноћу, кад се вратим, ипак читао философске књиге: Платона, Хјума, Ничеа... Због залажења у чувену кафану „Ку тић“, мој професор философије Божи дар Пеко оборио је на поправни мене и Мила Ступара, мог друга из клупе. Није ми помогло ни то што сам неколико ча сова уочи краја школске године показао завидно знање. Нисмо могли да изађемо на мат уру ни да се упишемо на факул тет. Школски другови одоше ко у Бео град, ко у Нови Сад, а ми остадосмо у нашем граду, који је првих дана јесени показао своје страшно лице. Спасоносна лекција Дебелог Раде. Никога увече није било на улици осим неколико пробисвета. Са њима смо се почели дружити и кафанчити. Мене ро дитељи запослише у фабрици обуће. Мо рао сам устајати у пет ујутро, а кући сам долазио после поноћи. Схвативши да ћемо у тој чамотињи тешко дочекати на редно лето, Миле и ја смислисмо да нека ко намакнемо паре, па да у фебруару оде мо на море и останемо тамо до пролећа. Оно мало што сам зарађивао у фабрици, након што бих одвојио за неку гардеро бу, трошио сам увече у кафани или за биоскоп. Али добар део уложио сам и у коцку, и то доминама. Некако смо почели да добијамо, „синдром почетничке сре ће“, каса је почела да се пуни. У новем бру је наш план већ изгледао остварљив. Тада се полакомисмо. Почесмо да седамо за други сто, где су већ играли озбиљ нији играчи и улози били много већи. И ту нам је кренуло, док једно вече не на летесмо на Дебелог Раду, најопаснијег румског коцкара и преваранта. А баш то вече понео сам од куће више од пола са купљеног новца. За то једно новембарско вече отишло је малтене све оно што смо с муком стицали, дерући неке аматере на ситно. Пропадосмо. Сутрадан се ја и Ми ле Ступар договорисмо да оно преоста лог новца поделимо. После тог дебакла готово да се ни смо виђали. Очајавајући у провинциј ској пустоши, дохватих се књига. Читао сам Лондона, Синклера Луиса, Толстоја,

SRPSK A  No 12-13  2015

Ж И В О Т ,

Р О М А Н И

L I F E ,

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

N O V E L S

Гогоља, али и Платона, Ничеа, Хјума, по кушавао Хегела. У јануару сам положио мат уру, имао шанс у да се у Новом Саду ванредно упишем на Правни факултет. Отац ме је терао, али сам одбио желећи да се упишем на философију. Отац више није могао да трпи, показао ми је улицу: „Марш из куће!“ Одох код бабе, која је живела сама, да код ње наставим да чи там и припремам се за пријемни испит на философији. Борба за памћење. Надам се да ће ме те слике из детињства пратити до смр ти, да неће све испрати Лета, река забо рава, или нека деменција, са којом се бо рила и моја мајка. Моја мајка до задњег трена свог зе маљског живота борила се против забо рава. Последње јесени волела је да седи у дворишту, испод дрвета, и да решава укрштене речи. Често сам долазио да је обиђем. Једном је затекох како седи под дрветом, глава јој клонула на груди. За спала. У крилу јој укрштене речи, а на трави испод столице један папир. Поди гао сам га и погледао. Истог трена гру нуле су ми сузе на очи. На том папиру била су исписана слова наше ћирилице. Моја мајка заборављала је како се пишу слова, а хтела је по сваку цену да задржи то памћење. Слово, и оно што нам кроз њега стиже, није се смело заборавити. Молила је Бога да јој пошаље смрт пре него што би је такав заборав обузео. Београд. Дошао сам ту на студије и остао. Чим сам ступио на тај плоч ник, сећам се, повраћао сам. Од издув них гасова, мириса бензина, треме. Од свега. Није ми падало на памет да себе намећем овом граду. Одмах сам нека ко са страхопоштовањем погледао у зграде факултета и Академије наука, у „Просветину“ антикварницу... Сада знам: то страхопоштовање, тај страх Божји, од мене, дрипца, направио је човека. Захваљујући том страх у нисам све посељачивао, попростачивао, сво дио на своју меру, него сам учио. Била је то добра школа, квалитетна и темељ на, не ко сад. И постојало је истинско интересовање, дубоко и ватрено, не ко сад. Куле-светиље биле су нам књижа ре, а не тржни центри. Све наше чувене књижаре, та света места моје генераци је, уништене су. Наш сакрални простор

добио је другу намену, најчешће сасвим супротну, и то јесте мера ствари. На мојој мапи Београда некада је нај важнија тачка био свакако Студентски трг. Три факултета су на њему (Фило софски, Филолошки и Природно-мате матички) и Коларчев народни универ зитет. То је за мене био цео Београдски универзитет, центар нашег света. Данас ми је важна, пре свега, Скадарлија. Не толико кафане и музика, колико Кућа Ђуре Јакшића, још увек место слободе. Кућа београдских ориђинала, књижев них вечери, изложби, философских три бина и правог дружења. Још увек.

 „Просветина“ антикварница у Кнез-Михаловој, важна генерацијска тачка његовог Београда

Где трубе не допиру. Српске утицаје прошао сам у гимназији, а на студија ма сам све своје снаге и слободно вре ме подредио бољем упознавању светске култ уре. Требало је прочитати сву свет ску књижевну класику, све књиге из би блиотека „Метаморфозе“ и „Савремени светски писци“. И, друго, хватао сам се онога о чему се није на сва уста труби ло. Опште трубљење ме је одбијало, иза зивало сумњу. Рецимо, сви су хвалили Кундеру, а мени се, осим пар припове дака, ништа његово није свиђало. Слич но је било и са новим српским писцима. Булатовић, Киш, Шћепановић, Ћосић... Нико од њих није утицао на мене. Ње гош, Лаза Лазаревић, Симо Матавуљ, Милован Глишић, Стеван Сремац, Ко чић, Андрић, Црњански, та српска кла сика била је недостижна за ове нове. Само се један писац касније умешао међу ове величине: Меша Селимовић. Читао сам га касно, када сам радио као професор марксизма у Школи мешо витих струка у Приједору и становао у близини џамије. Оскудна Тврђава, а не раскошни Дервиш, то је за мене светски књижевни врх. Бисери маргине. Такав однос према развиканој српској књижевности имам

Та лица, та места – Увек се враћам ликовима мојих предака, мајке и оца, ли ковима мојих другова из детињства и младости, тим насмеја ним и вечним лицима. Враћам се и мојим огромним тополама на крају света, оној боцкавој трави на којој као дете лежим и сањам један дивни будући свет, ослушкујући шум ветра у кро шњама. Та места постоје у мојој машти, никада их нећу забо равити и са њима бих да се стопим заувек.

SRPSK A  No 12-13  2015

Ж ИВ О Т ,

 Са Небојшом М. Крстићем, Владетом Јеротићем и Рајком Лукачем на промоцији „Самоспознаје“ Николаја Берђајева

Р ОМ АН И

и данас. Од мене се некој похвали мо гу надати само такозвани маргиналци, али квалитетни. (Квалитет су, неспорно, имали и многи савремени српски писци које сам одбацивао.) Озари ме матори Витомир Пушоњић прекрасном књигом Ђе ти је то Врбово, исписаном на самом врелу српског завичајног језика. На по себан начин утицале су на мене још две српске књиге. Једна је Тркалиште Ратка Марковића Риђанина, дивљег коња срп ске поезије, под чијим бесним копитама прска окамењени српски језик и вулкан ски се надима сваки стих. (Јури Риђанин и лудује својим гласом по библиотекама и Ђуриним кућама, иде, пева и нико га не зарезује, и благо нама што је то тако. Јер како бисмо ми имали прилику да га слушамо када би га неко спасао од њего вог лудила у некаквој здравственој ли терарној установи за опште признање и доделу награда.) Друга је мала књи га Бранка Пиргића, роман сећања који служи на част српској књижевности. У њему амаркордовски дефилују по Ваље ву чудаци, презанимљиви маргиналци осветљени духовитошћу самог Бана, за кога сада знам формулу. Чежња за дубином. Чим сам дошао у Београд, у „Просветиној“ антикварни ци наишао сам на две књиге друкчије од

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

свега у очевој библиотеци, у којој није било нових руских и западних писаца. То су биле књиге Краљ времена Велимир Први Виктора Хлебњикова и Петроград Андреја Белог. Оне су потпуно одредиле моју студентску естетику и схватање мо дерности, а у њима, тек касније сам по стао тога свестан, уопште није била рас кинута веза са баштином. Напротив, оне су представљале оно ново-старо, за мене, заправо, оно право. То ме је и сачувало, нисам скренуо с пута и завршио негде као уображени „човек свога времена“. Тада сам гледао и Рубљова Андреја Тарковског. После Бондарчуковог Ра та и мира, који сам гледао у Руми још као гимназијалац, ово је био први руски филм који је некако сам собом држао паритет западним филмовима и нашим филмовима „црног таласа“. Имао је сли ку вере и величине крста, руског крста. Увлачио ме је у дубине мога сопственог бића, роднога народа и родне историје. Памтим сцену Христовог распећа у ру ском снегу. Тек после гледања тог филма почела је да ми се, полако, отвара стаза мога животног пута, којом су већ многи прошли. Стаза Богочовечанства. Био је то потрес с којим се никако више нис у могла мерити лака подрхтавања тла од свих других филмова. Западни филм је тада био добар, али није био дубок.

Сребрни век. Руска духовна и кул турна ренесанса, тај „сребрни век“, по чео је у другој половини XIX, а пуни процват и залазак имао у првој поло вини XX. Може се рећи да је то „руско култ урно чудо“ трајало само један век, али ће бити надахњујуће кроз све ве кове до свршетка света. Зачели су га, у XIX веку, чудесни писци и мислиоци: Пушкин, Гогољ, Љесков, Тургењев, До стојевски, Толстој, Чехов... Уследио је низ још већих чуда, управо оних која чине „сребрни век“: Сологуб, Андрејев, Горки, Замјатин, Ремизов, Брјусов, Бе ли, Блок, Хлебњиков, Мајаковски, Пиљ њак, Бабељ, Пастернак, Шолохов, Лео нов, Ољеша, Хармс, Веденски, Всеволод Иванов, Платонов, Булгаков... То је, не сумњиво, наслеђе једног дубоког кул турног тиховања чија је величина тако блиставо изражена у иконопис у Ан дреја Рубљова. Врење се одвијало дватри века, био је потребан спољашњи подстицај да камен пукне и покуља во да жива. Темеље су ударили Хомјаков и Киријевски, Соловјов и Фјодоров, Данилевски и Леонтјев, а зграду довр шили и оставили је отвореном за све будуће богоискатеље: Јевгеније и Сер геј Трубецкој, Розанов и Флоренски, Шестов и Франк, Булгаков и Берђајев, Иљин и Николај Трубецкој, Флоров

ски и Зењковски, и многи други писци,  У Кући философи и теолози. Уз њих су и они Ђуре Јакшића: из других сфера духа, музичари и на Промоција „Соли учници, сликари и режисери: Скрјабин, земље“ Павла Стравински и Прокофјев, Циолковски Флоренског, и Вернадски, Маљевич, Филонов, Кан педесетог дински, Кузма Петров Водкин, Дејнека наслова у и Пименов, као и њихови велики прет едицији „Руски ходници Суриков, Рјепин, Нестеров, боготражитељи“ Врубељ, Ајвазовски... Та имена чине мозаик руске духов не и култ урне ренесансе (посматра но са тачке гледишта философије) или „сребрног века“ (гледано са становишта уметности). Треба рећи да овде, баш због тог заједничког унутарњег наслеђа, и није могао доћи до изражаја онај ин дивидуализам који је западну култ уру и мисао одвео у ћорсокак. Овде појединац ствара као део саборне целине, као лич ност и нови субјект „осмог дана Ствара ња“ (како би то рекао Берђајев). На жалост, човек данас својим дели ма као да свесно навлачи себи копрену на очи. Не окреће се истинској култ ури, духовној, обневидео је на начин слепе природе, страшне стихије која може да допринесе крају света или трансцен дентној апокалипси. Култ ура у катакомбама. Ако данас уопште постоји култ ура, она је дубоко SRPSK A  No 12-13  2015

Ж ИВ О Т ,

Р ОМ АН И

 Крај споменика у катакомбама, затрпана. Али постоји неки бастард култ уре и цивилизације, Ђури Јакшићу у неки незаконити брак између езотерич Скадарлији ног и егзотеричног, некакав компромис између стваралаштва и потрошачког друштва. Лепота без доброте и истине, и без љубави као обједињујућег начела, демонска је и убилачка. И све те ненор малне животиње, сва та привидно жи ва а већ мртворођена бића, имају један заједнички именитељ: у свим тим ком бинацијама нема соли, Бога нема, нема духа. Зато истинска култ ура није данас прис утна на улицама наших градова, у нашим животима. Изворна духовна култ ура одвијала се као живо општење човека са Богом и природом. У нашим животима осећали смо њене оплемењу јуће одразе. Има данас таквих места, али недовољно знамо о томе. Недељна мана стирска лит ургија у Сланцима крај Бе ограда, на пример, узорно је место тог култ урног извора. У јарећој кожи. Гледам политичаре који улазе у храм Божји и крсте се, па се чак у њему и причешћују, а потом изла зе и говоре о „земаљској Србији“, при казујући „небеску Србију“ као штетну фантазију. Раздељују нераздељиво, це пају оно небоземно у нашој вери. Напа дају, чак и ако тога нис у свесни, истину Богочовечанства и Богочовека Христа. Крсте се и причешћују, и радо се сликају у цркви, а чим изађу из храма почну да воде своју монофизитску политику. Та политика никада не може ни бити ни шта друго до продаја вечног живота за овоземаљски исечак, смисла живота за неки мали и пролазни интерес, за три десет сребрњака, заправо. И колико год да је велика сума за коју се човек про даје и преверава, она је увек иста: ни

Чувари слова – Дужни смо да чувамо Слово наше, Реч. То нам је намење но још пре нашег рођења. Уобличавајуће, личносно начело. Глас Истине. И ту, у језику, постоји очишћење кроз пост. Уз државање од непотребне употребе страних речи омогућиће нам да сагледамо онај затомљени слој нашег језика, оне див не речи које нас чувају и својом сабраношћу воде ка среди шту смисла. Сва та спиновања, дриловања, толеранције и еду кације, све те партиципације и комуникације, сви ти бенефити и инвестиције, све то што трује и онемогућава живу дубину општења, све то треба бацити у ватру прочишћења. Право славље је правословље, које ослобађа из тамнице.

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

штавна. Увек тих проклетих тридесет сребрњака. „Јер шта вреди човеку ако и читав свет задобије, а при том душу своју изгуби?“ Мера. Имао сам за ових скоро четврт века многа искуства са онима за које је „у прилагођавању сигурност“. Са „Пла вим кругом“ штампао сам сабрана дела Казимира Маљевича под насловом Бог није збачен. Величини тог песника зау ма, проповедника анархизма, кубо-фу туризма, супрематизма, апсолутности уметничког дела, диве се и у Русији и у Америци. Али његова дела у облику та кве књиге, на преко 1.200 страна великог формата, и упркос томе топле и блиске, нема ни једна велика европска култ ура. А те године на Сајму књига у Београду овлашћена комисија, наравно часна и стручна и непоткупљива, одлучила је да награду за издавачки подухват године додели некој књижици Ала Гора, Клин тоновог потпредседника, једног од оних који су бомбардовали Србију. После тога, треба ли ишта више го ворити о томе у каквом смо стању и ко лико урушени? Има ли спаса. Стање је још горе не го што су га описали класици. Данас се све одвија на позадини једне тако иске жене лажи да је то дубоко одвратно и здравом разуму и оном елементарном осећању за истину. При том, и здрав ра зум и то осећање не предузимају ништа, пуштају да их лаж води, повлаче се, са кривају, понекад чак покушавају да ту црну и потпуно огољену лаж прихвате као истину. Али шта с тим? Шта са светским преварама ако живимо своју истину и чувамо је у себи и у свет у? Ако имамо своју икону, цркву, школу, претке и по томке, свога Спаситеља? Све је, на крају крајева, наш избор и испит за нашу ве ру. Изговарати се ту на премоћ споља шњих сила сасвим је неубедљиво, чак и кад помислимо да је наступила потпуна богоостављеност, онај ужасни и свеуби лачки глуви зуј празнине. Фјодоров је предложио последњи пут, велику могућност повратка кроз за једничко дело. Берђајев је сумњао у то, сматрајући да је човечанство предалеко одмакло на путевима зла и да се суд над њим већ догађа... 

SRPSK A  No 12-13  2015

В И Д И Ц И

B E L V E D E R E S

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

РУСКИ ПИСАЦ ЈЕВГЕНИЈ ВОДОЛАЗКИН ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „НАЦИОН АЛНУ РЕВИЈУ“

Личношћу против

масовног зомбирања Савремена пропаганда је толико плитка да потрага за истином не захтева велике менталне напоре. Истински европски човек не може Европу сводити само на њен западни део. Српски народ се Русима чини као њихов сопствени одраз у огледалу, и обрнуто. Свака култура је логоцентрична и морамо пазити на своје речи. Писац сам пише законе које следи. Од њега се очекује да види иза хоризонта, изван видокруга. Они за које је читање било забава и „убијање времена“ су отишли, али то није велики губитак за праву књижевност

ченик великог Димитрија Лиха чова. Стручњак за стару руску књижевност, са више од сто на учних радова. Уредник алманаха Текст и традиција који издаје петроградски „Пушкински дом“. Један од најбољих и најнаграђиванијих савремених руских писаца. Аутор одличних романа Оти мање Европе (2005), Соловјов и Ларионов (2009), Лавр (2013), преведених и на срп ски. Драги и ради гост Србије. Др Јевгениј Германович Водолазкин (Кијев, 1964) минулог лета у Санкт Пе тербургу одговорио је на питања Наци оналне ревије. У Вашем књижевном опус у, реч је лек. „Свака реч већ некоме припада. Али, припадајући многима, она није ничија. Речи припадају Богу и ми их узимамо на услугу.“ Има ли реч ту магијску те жину и сврху у овом времену? Наравно да има. Било која култ ура је логоцентрична. Чак и у музици и сли карству на крају је, ипак, главна реч. Реч може да буде и лек и отров, у зависности од тога која је и каква. Иако, каже Тјут чев, „нама није дато да предвиђамо како ће наша реч да одјекне“, треба настојати да се предвиди. И пазити на своје речи. У сва три романа имате другачију пер спективу приповедања. Сагледавате, истовремено, много тога што мучи са временог човека: питање морала, по

Пише: Весна Капор стојање Бога, национални идентитет, идеолошке страс ти... Да ли је обавеза писца да буде савест и утеха света? Сваки писац сам одређује своје оба везе. Сам пише законе које следи. Ти закони одражавају личност писца и особине култ уре у којој живи. У руској култ ури писац заузима посебно место. Што каже Јевгениј Јевт ушено: „Песник у Русији је више од песника.“ Он не може да буде само приватно лице, представ ник професије, попут пекара или фуд балског тренера. Од њега очекују, ако не пророчанство, бар охрабрење и подр шку. Руски читалац сматра да писац мо ра да види и оно што је изван видокруга. Ово очекивање снажно се осећа прили ком сусрета са читаоцима – по разме рама постављаних питања. Очигледно,

Фото: Архива саговорника

Изузетак звани Србија – Још у совјетско време била ми је сумњива сложеница „пријатељство народа“. Осећао сам у томе нешто демагошко, измишљено. Људи се могу дружити, не народи, а камоли зе мље. Такав однос према томе углавном сам сачувао до данданас. Са једним изузетком: Србија. Ствар чак није у томе што су Срби били солидарни са нама у најтрагичнијим тренуцима историје и нису мењали свој став у зависности од тренутне користи. Овде је реч о љубави према народу који се Русима чини као њихов сопствени одраз у огледалу. Колико могу да судим, отприлике такав однос имају и Срби према Русима. Ка ко другачије објаснити да су управо Срби спасли десетине хи љада Руса после Октобарске револуције у Русији? У томе није било ништа рационално, то је био израз љубави и човекољу бља. И у руском сећању то је дубоко усађено. SRPSK A  No 12-13  2015

В ИД ИЦ И ми писци далеко смо од тога да можемо увек да испунимо таква очекивања. Пи сци су већином обични људи, ограниче них могућности. Али дођу времена кад ови слабашни људи, сабравши енергију народа, надвисе сами себе. МУЧНА ИЖИВЉАВАЊА НАД ИСТОРИЈОМ На једном мес ту кажете: „Сваки гене рал има свог историчара.“ Заговорник сте идеје да се историјске „проверене истине“ морају истраживати и расве тљавати изнова и из другог угла? Историја је рањива дама и тражи да према њој имамо веома брижан однос. У такав однос спада и објективан при ступ ка прошлости. Историја не сме да буде политички инструмент или сред ство идеолошке борбе. Садашње време за историју је једно од најтежих. Никад се над историјом нис у иживљавали то лико перфидно као данас. Погледајте са мо интерпретације Другог светског ра та настале последњих деценија. Чинило се да оно што знамо о том рат у спада у „проверене истине“ о којима говорите. Па ипак, у низу држава бившег источног блока те истине прерађене су толико да их ни рођена мајка не може препозна ти. Тешка питања су пожељна и важна у историјском истраживању, али то треба да буду заиста питања, а не фалсифика ти. Само у том случају она могу унапре дити историјску науку. „Читајући Лавр пожелео сам да пос та нем светац“, написао је Захар Приле пин. Заис та, начин на који сте градили време и причу у овом роману надила зи свако могуће поимање стварнос ти. У ову књигу зачас се усели, она је онај делић за којим сваки човек трага у се би. Како сте одлучили да пишете жи

Освешћивање и златна средина – После распада Совјетског Савеза, Руси су раширили руке према Европи. Добили су хладан одговор: не прилазите нам преблизу, сувише смо различити. Истовремено, без обзира на садашње заплете, зближавање Русије и Европе чини ми се неизбежним. Мислим да Европа све више постаје свесна да та неопходност не почива само у руском гасу, него и у вредно стима руског погледа на свет. И Западна Европа и Русија на правиле су пуно грешака. Можда баш то оснажује обострану тежњу да се пронађе златна средина.

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

вотопис свете Ксеније Петроградске и како сте га писали? Главни лик романа Лавр има више прототипова. Да, то је и Ксенија Петро градска, али не само она. То су и Варлаам Керетскиј, и Василије Блажени, и Андреј Јуродиви, и многи други. Тај портрет свеца је спој судбина више људи који су живели у Русији и ван ње. Покушао сам да роман испуним њиховом енерги јом, да савременом читаоцу дочарам да светац уопште није бесквасан или пуки књижевни појам, да то није човек који никад не греши него онај који уме заи ста да се покаје. Колико сам у томе ус пео, судиће сам читалац. ОПАСНЕ ЗАМКЕ ЛАЖНЕ СЛОБОДЕ Да ли је савременом човеку потребна књижевност? Нес умњиво, потребна је. Друга ствар је што се улога књижевности у друштву променила. Раније је у књижевности био јак и привлачан забавни елемент. Сада је живот постао веома богат сред ствима за забаву. Већина оних који су читали трилере схватили су да је много лакше укључити видео, или једноставно одиграти партију компјутерске пуцаљ ке. Они који су тражили поједноста вљене пречице и олакост добили су их у ванкњижевној сфери. То што су они престали да читају није велики губитак за књижевност. Али они које је интере совао човек и живот, у свој сложености, остали су верни књижевности. Чини ми се да је садашњи читалац много дубљи од оног пре двадесет година. Колико се човек мењао и променио кроз векове којима се бавите? И како је категорија слободе постала категорија ропс тва? Човек се стварно мењао. Суштински знак ових промена је био у његовом од нос у према слободи. Слобода је у неком тренутку постала сврха самој себи, а она је заправо само средство за досезање одређеног циља. То је она „слобода за“, конструктивна и стваралачка. У исто време постоји „слобода од“, у којој нема стваралаштва, има само рушилаштва. Управо ова врста слободе преовладава сада. То је слобода која претвара чове ка у машину за уживање и на крају га уништава.

Мислите ли да је могуће остати изван хис терије нових технологија и потро шачког менталитета? Наравно да је могуће. Треба, просто, размишљати о хијерархији вредности. О томе шта је у живот у битно, а шта ни је. Мој роман Лавр је позив на такву вр сту размишљања. У свом протесту про тив идеологије потрошње, одлучио сам да се обратим средњем веку. Средњи век се може оцењивати различито, али сви, било да га оцењују позитивно или о негативно, сагласни су у једном: идеол гија потрошње му није била својствена. У центру света били су Бог и Његове заповести. Међу њима нема заповести: набављај! купуј! троши! Да ли је прошлост увек завршена ствар? Она никад није завршена ствар. Би ло то добро или лоше, прошлост се увек наставља. Не смемо да се правимо као да неког догађаја није било. Већ сама чињеница да га ми памтимо продужава његово постојање. ЗНАЦИ ДА БОЛЕСТ ЈЕЊАВА Отимање Европе је интригантан на слов. У овом роману неки млади љу ди, идеалисти, покушавају да изнедре

једну заис та нову Европу, да је отму из система корумпираних и дес трук тивних елита, којима је „воља за моћ“ једино начело. Међутим, тај подухват није остварљив, бар у роману. Да ли је могућа Европа као идеална заједница различитих држава, са истинским ху манис тичким принципима? Некада сам имао такве наде. И уоп ште, о себи могу да кажем да сам прое вропски човек. Али Европу не схватам једнострано, не сводим је само на њен западни део. Они који данас говоре о Европи често забораве да је и Русија Европа, и то не мање европска од Запад не Европе. Постоји „мит“ да Русија спаја у себи Европу и Азију. За оног ко познаје ру ску историју и култ уру, такво гледиште је неодрживо. Чак и источни сижеи, прис утни у књижевности старе Русије, нис у долазили са Истока него са Запа да, кроз шпанско посредовање. Западна Европа је наследница Рима, а Русија је наследница Цариграда. Поред Проми сли која га је водила, окретање руског народа према Цариграду био је, ако хо ћете, и политички избор. У Х веку Ви зантија је била једина средњовековна супердржава. Само узимајући у обзир све ове околности, може се данас ус SRPSK A  No 12-13  2015

 На књижевној вечери у Иркутску, 2014.

В ИД ИЦ И поставити европско сагласје и доћи до Европе која Русију поима као свој део. Литераризујете однос Америке и Руси је. На личној равни, и за једне и за друге „живот чине ситнице“ и „историја по стоји само за онога ко обраћа пажњу на њу“. Али на историјском фону, опет, су коби су неизбежни? Није једноставан период који са да проживљавамо у односима Русије и Америке. Више данашњих драма одра жава борбу униполарног света са мулти поларним. Али, као и у случају са Евро пом, оптимиста сам. Мој оптимизам није романтичног него сасвим прагматичног карактера. Кад прихвате јачање Русије као нови (заправо стари) status quo, Аме риканци као прагматичари ће ослабити своје напињање, попустиће притисак. Прво, они не крећу у битку ако немају велике шансе на победу. Друго, увериће се, ваљда, да се Руси не односе према њи ма непријатељски. Треће, свима (укљу чујући и Американце) коначно ће бити јасно да било која појава у свет у мора да има два пола, у супротном конструкција је нестабилна, на крају и неодржива. А ова нестабилност је опасна за све стране. Без обзира на садашње велико захла ђење у односима Русије и Америке, пре 10-15 година они су ме бринули много више него сада. Сада је врхунац зао штравања, али све промене неминовно пролазе кроз заоштравања. То је као бо лест, и мислим да смо ми сада на пут у ка оздрављењу. ХРИШЋАНСКИ ОДГОВОР Чини се да је свима јасно како се ме дијски креирају слике добра и зла. Гу битника и добитника. Жртава и злочи наца. Па ипак, то увек изнова и свуда успева. Како је то могуће? Тако је било, јесте, на жалост и биће. Оно познато да „историју пишу побед ници“ сада можемо парафразирати: „До гађаје интерпретира најјачи.“ Медији се свугде претварају у средства за масовну пропаганду. Важно је то схватити и зна ти да одвојиш чињенице од коментара. Пропаганда има једну тужну црт у: она се ретко брине о доказима. Ту је на сна зи правило да истина постаје оно што се најчешће понавља. Али ово клупко може да се одмотава и са другог краја:

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

погледаш шта се најчешће понавља у ме дијима, упоредиш то са доступним чи њеницама, и запиташ се да ли је то исти на. Другим речима – треба једноставно укључити мозак и анализирати догађаје. Савремена пропаганда је толико плитка и оскудна да потрага за истином не зах тева велике менталне напоре. У сва три Ваша романа религија и ду ховност појављују се као уточиште и смисао. Да ли је то најјача и последња одбрана од агресивнос ти „новог свет ског поретка“? Јесте. Ствар је у томе да је хришћан ство дубоко лична религија, као што је лични наш одговор на Страшном суду. Принцип личности је најефикаснији у супротстављању масовном зомбирању. Управо због тога многи тоталитарни ре жими су се бојали хришћанства. Обра тите пажњу: објекат пропаганде је увек маса, а не личност. Руска жена се у Вашој литерат ури поја вљује као нешто изузетно. Шта је жена данас, у овом и оваквом свет у? Руска жена је заиста посебна. У овој тачки наша разлика у однос у на Запад је најупадљивија. Руске жене не стреме утврђивању себе као социолошке ин стит уције. Све своје победе оне оства рују у породици, при чему то не руши породицу као инстит уцију. Шта вреди западна навика да се склапа брачни уго вор, чији је стварни патос, заправо, не миновност развода? Узгред, о породици. Још у XVII веку жена у Русији била је субјект права, то јест могла је лично да располаже својом имовином, а не преко мужа или оца. На Западу је сит уација била знатно мање демократска. У Русији феминизам није популаран, јер оне слободе за које се бо ре западне жене у Русији одавно посто је. Совјетске жене, на пример, могле су да се баве „мушким професијама“, али то њима није донело срећу. Наша жена жели да буде слаба и да се налази под заштитом мушкарца. Руске жене вође не су једноставном мишљу да једнакост није основни циљ постојања жена и му шкараца. Да, ако је Бог створио жене и мушкарце различитим, то значи да има разлике у смислу њиховог постојања. И, ако се размисли, видеће се да није реч о неједнакости него о различитости. s

SRPSK A  No 12-13  2015

A R S

S A C R A

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Византија ДИВНА ЉУБОЈЕВИЋ И ЊЕН ХОР „МЕЛОДИ”, СА СВИМ ЗРНИМА РОДНОГ МОЗАИК А

после

Византије

Ова харизматична и лепа Београђанка за певницом је од десете године. Древно умеће оригиналног византијског појања, донето од стране избеглих руских монахиња после 1917, предато јој је у манастиру Ваведење на Сењаку. Настављач те златне нити, она је данас један од најверодостојнијих (и још увек недовољно коришћених) брендова српске културе. Својим појањем прожима цео један културни круг омеђен Грчком, Русијом, Србијом, Бугарском, Румунијом, а отворена су јој врата најпрестижнијих концертних дворана света. Она је један од добрих путева српске културе у новом веку

„Н

ико ко чује ово појање не може остати равнодушан.” „Овај глас, као анђеоски, као божанско оглашење у човеку, отва ра срца, без обзира на то из које кул туре долазе, којој вери или идеологији припадају.” „Ово није концерт, ово је узношење, обред, оплемењивање све та и човека на пут у њиховог обожења. Зато се може слушати и у древном пра вославном храму, и овде, у Делфима, и у концертној дворани у Москви, Токи ју или Њујорку. Свугде ће то бити исти душевни потрес и узлет.” „Нико пре ње није тако певао лит ургију.” „Најлепше се слуша склопљених очију.” Тако су казивали светски медији, чу вени гости, призвани незнанци након концерата Дивне Љубојевић и њеног хора „Мелоди”. Пет њихових комапкт дискова на западноевропском тржишту (у издању „JADE – Milan Music – Warner Music) имали су феноменалан успех. За март је најављен велики концерт у па риском Националном театру, а на срп ском тржишту управо се појавило Огле дало, први видео DVD Дивне Љубојевић и хора „Мелоди”, са осам концерата, се дам спотова, документарним филмом.

Пише: Кристина Шево Дивна Љубојевић, харизматична и господствена, лепа и племениташки ти ха, најизразитији је представник старог византијско-руског појања у данашњој култ ури, не само српској и не само пра вославној, али и један од најверодостој нијих, најмоћнијих брендова српске култ уре и традиције на планетарној сцени. Рођена је на Благовести, у Београду, године 1970. За Националну ревију при ча да је расла у верујућој породици и са појањем се срела врло рано. Била је десетогодишња девојчица када је у ма настиру Ваведење, у родном граду, уз брижни утицај игуманије Агније и ње них монахиња, спознала лепот у древног руско-црквеног појања.

Дар – Добила сам дар, а сваки Божји дар је самосвојан. Љубав Божја се кроз дарове (таленте) излива на људе. У сваком вре мену је требало људима скретати пажњу на ову нераскидиву нит која их повезује са Богом кроз веру, традицију и уметност. То је нешто много веће од мене, носим га у себи, али ми не припада сасвим. Зато и не осећам потребу да тај дар анализи рам, да о њему размишљам, да га рационализујем. Само га са захвалношћу прихватам.

SRPSK A  No 12-13  2015

A R S

S A C R A – Пошто је, цивилизацијски, управо Русија била права наследница Византиј ског царства, њену уметност је одувек красио тај широки, узвишени дух, који ствара с лакоћом и слободно развија сво је раскошно наслеђе. У том смислу, руско црквено појање данас можда није налик византијском колико румунско или бу гарско, али је једнако величанствено и ме ни надахњујуће. У манастир Ваведење, где сам се с њим срела, то појање донеле су монахиње из манастира Лесне, избегле из Русије после Октобарске револуције 1917. Оно је и само било слободно сједињено са српским појањем, као другим варије тетом византијског наслеђа. Стога руско појање за мене представља један од нај важнијих темеља на којима музички и из вођачки растем – каже Дивна Љубојевић. ВЕЛЕГРАДСКА ИСКУШЕЊА Након завршетка основне и средње музичке школе у Београду, Академију уметности упис ује у Новом Саду и ди пломира на Одсеку за општу музичку педагогију, свесна колико је важно да стечена знања и дарове преда младим генерацијама. – Осим родног Београда и Новог Са да, где сам студирала, носим у себи и друга лица велике и богате Србије, под једнако важне делове родног мозаика. Ван велеградске Србије, београдске и новосадске, у мом живот у постоји и јед на друкчија Србија, мања и интимнија, скривенија, која ме је оплеменила лепо том природе и достојанством људи. На моје биће је, суштински, више утицао онај уски, бистри, брзи и хладни Рзав, него велики и мутни Дунав и Сава. Ис

Огледало Након бројних CD издања у Србији и иностранству, Див на Љубојевић и „Мелоди” недавно су објавили Огледало, њи хов први видео DVD. На њему су снимци са осам концерата, седам спотова, документарни филм Александра С. Костића о њиховом наступу у Бечу 2007. Два потпуно нова спота (Акси он Естин и Ангелскиј Собор) снимана су у нетакнутој приро ди Царске баре и у готово нестварном амбијенту напуштеног замка у Беоч ину (директор фотографије Никола Поповић). У оригиналној пратећој књизи У огледалу Драгослава Бокана, уметничког директора овог пројекта, осветљен је културноисторијски пут онога што се може назвати „Византијом после Византије”, све оно што се дубински догађало са византијском идејом лепог и византијским културним кодом у 555 година од пада Цариграда до овога дана.

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

куство ми говори да постоје многе опа сности и бројна искушења одрастања у урбаним пејзажима Београда и Новог Сада. Има ту лењости и спорости, ја лове меланхолије, једне специфичне не креативности, страшне отупелости за лепот у и срећу. Та велика вода, која је самој себи довољна, која тихо ваља, гута обалу и пределе кроз које онако незаин тересовано пролази, не даје души жи вост и живот. Тужна је и у њу се не може завирити. Не може се из ње пити, у њој се не можете умити, нити руком извади ти рибу. Под мостовима великих река је обично излаз канализационих цеви, ко је у воду избацују нечистоћу града. Тако град својом прљавштином храни реку, а она му узвраћа тугу.

Осим што је врстан појац, Дивна Љу бојевић је рано испољила и изузетан та ленат диригента. Већ са 16 година води пробе хора Богословског факултета и ди ригује здруженим београдским хорови ма на првој васкршњој лит ургији у хра му на Врачару, поставши тако најмлађи диригент у историји најстаријег српског певачког друштва. У жељи да неспутано развије свој аутентични уметнички израз, године 1991. са пријатељима и сарадни цима оснива хор и студио за духовну му зику „Мелоди”. Назван по светом Роману Слаткопојцу (Мелод), једном од најбољих црквених песника свих времена, хор чи не људи који деле исти дар и љубав пре ма традиционалној духовној музици, који заједно лит ургијски живе и дишу.

– Саставни део моје „креативне ради онице” су моји сарадници и пријатељи, са којима се дружим и певам, радим и ства рам. Са њима певам на концертима и на лит ургији, то је жива креативна радио ница чији сам део. Ту су, наравно, и наши слушаоци, сви који верно прате наш рад, све ове године. ВРАТИТИ ТЛО ПОД НОГЕ Уметност Дивне Љубојевић настаје у једном органском и непосредном про цес у, спонтано, извире из њеног реал ног живота. Сваке недеље је ишла на ли тургије и певала, много пре одлуке да се професион ално бави музиком, пре сту дија на Музичкој академији, пре но што је постала диригент, пре „Мелода”. SRPSK A  No 12-13  2015

A R S

S A C R A

Концерт у новосадској синагоги: Дивна Љубојевић и „Мелоди”

– Када ме питају да објасним процес настанка својих песама, имам утисак да покушавам да објасним необјашњи во. Не дешава се то у једном тренутку, тек тако, по мојој личној жељи и наме ри. Моје песме настају годинама пре не го што их одаберем и изведем на неком концерт у, па онда коначно и објавим на диску. Оне као да се саме бирају, као да и није могло никако другачије. Као да постоји неко невидљиво магнетно по ље, свуд око мене, које уредно прику пља и међусобно организује све оне ме лодије и речи које певам, све те напеве, химне, кондаке и псалме... „Мелоди” и ја живимо у тој чудесној атмосфери мени блиског црквено-византијског наслеђа хиљадугодишње православне цивили зације. То је неизрецива част и приви легија. Сматрају је аутентичним живим из разом нововизантијске духовности и лепоте, настављачем средњовековне ви зантијске хришћанске идеје. Од пет до садашњих албума Дивне Љубојевић и „Мелода”, чак три већ у наслову имају одредницу Византија. – Осећам усхићење и понос што Ви зантији припадам већ рођењем, што могу да је наставим својим животом и кроз свој дар певања. Византија, нарав но, постоји и данас. Где год се окренули, видећете њене трагове. У свом првобит ном облику, она је трајала 1.123 године. Сачувала је грчко-римску култ уру да би

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Наступи За седамнаест година постојања, „Ме лоди” и Дивна Љубојевић одржали су преко 400 концерата широм света. Кри тика њихове наступе редовно оцењује као бриљантне. Недавно, у Москви, на Пасхалном фестивалу духовне музике, „Мелоди” су једини певали на бис. Уз то, Дивна Љубојевић држи и бројна предавања широм Европе о византијском наслеђу духовне музике и свом непо средном уметничком искуству. Оснивач је и Хора „Свети Симеон Мироточиви” при цркви Светог Саве у Паризу, где са „Мело дима” такође често наступа.

је предала европским народима када по стану довољно зрели да је приме. А мно ги од њих су варварски долазили да јој отму блага, не знајући да је њено право благо Бог. Зато није случајно што публи ка на западу, без изузетка, склопљених очију или са сузама дубоко доживљава ону привидно им непознат у музику коју изводим на концертима. Пројекат Огледало, каже Дивна Љу бојевић, означио је и почетак њиховог још преданијег рада на осветљавању заборављених бисера српске музичке и духовне традиције, на јачању неовизан тијске линије српског култ урног насле ђа. Јер то је светлост која може јасно по казати праве путеве самосвојне српске култ уре у новом веку, вратити јој тло под ноге. 

SRPSK A  No 12-13  2015

Б А ЈК А

На крилима О МАЛОЈ ЈЕЛЕНИ, НАРАВНО ПРИНЦЕЗИ, КОЈА ЈЕ НАУЧИЛА МРАК ДА СИЈА

црног лабуда Ономе ко уме да снева чисто и нежно, и ономе ко уме да нешто жели свим срцем, силе таме ништа не могу. Једна ружа може променити светски поредак. Псоглаве потере на крају прогута њихов сопствени лавеж. Свакога од нас чека, на некој далекој планети, дечак који четкицом за зубе чисти вулкане. Све то радознала деца науче док грицкају пржене рибице на сплаву „Код мачка Тоше“

Пише: Небојша Јеврић

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

а сплав „Код мачка Тоше“, на уласку реке Саве у град, до лазимо сваког дана Ика и ја. Ика воли да једе рибице. Рибице наба вља Ратко. Знате већ, Ратко вози брод „Аризона Дрим“ и некада је живео на Јамајци. Има дугу браду и још дужу кос у. Легне на ивицу сплава и спусти кос у у воду. И док он звижди неку чуд ну мелодију, коју је научио на Јамајци, рибице се нахватају на власи. Онда Ратко отресе кос у и ето пуне порције рибица. Али Ика неће да једе без бајке. Зато је ту тата. И ево нове бајке. САН О РУЖИ Мала принцеза Јелена живела је у Земљи снега, где је владала вечита сту ден и лед. Земљом су дували страшни ветрови, којима је господарио сурови краљ-узурпатор. Ту, у тој земљи, сунце никада није излазило, птице нис у ника да запевале, дрвеће није листало, ни је дан цвет никада није процветао. Било је тужно и суморно живети у тој земљи суровог краља окруженог његовим псоглавим чуварима. Краљ је често ходио залеђеном зе мљом, у саоницама у које су били упрегнути вуци. Урлање ветра мешало се тада са завијањем вукова. Пред том страшном музиком која је пратила њи ховог краља поданици су затварали све прозоре и закључавали сва врата. Једне ноћи, међутим, мала Јелена уснила је чудесан сан. Сањала је нешто што никада пре није видела: ружу. И у сну је силно пожелела да је додирне, да је убере. А ујутру, кад се пробудила, на своме узглављу нашла је ружу. Пресрећна, истрчала је напоље. Же лела је да свима покаже какав је необи чан поклон добила. Тада се десило чудо. Облаци су се размакли, појавило се сунце, снег је почео да се топи. Ускоро су долетеле и прве птице, потекао је по ток, дрвеће је напупило. Краљ леда био је страшно бесан. Ро ђен у мраку, светлост није подносио. Дојурио је окружен својом стра шном пратњом, које су се сви бојали, и наредио да малу принцезу ухапсе а ру жу да спале на ломачи.

Малу принцезу одмах су бацили у подземне руднике дијаманата, где је по читав дан, са другим несрећницима, ро бовима суровог краља, износила земљу и испирала дијаманте. А навече би их затварали у ћелије без прозора, у подруму. РУЖА ИЗ СНА Сваке ноћи, међутим, мала принцеза Јелена сањала је како се претвара у све тлост и како креће да прође кроза зид ћелије. Али, управо тада, у тренутку кад се у сну претварала у светлост и спремала да из ћелије изађе, долазили су псоглави, чувари краља леда, будили је и водили, са другим робовима, да ради у руднику. Ипак, једнога јутра успавали су се чувари краља леда, и није било нико га да јој сан прекине. И тако, када су псоглави коначно дошли да је у рудник поведу, нашли су ћелију празну. Мала принцеза беше нестала, у сну. Бјежала је мала принцеза кроз зале ђену шуму, ка врх у планине. Псоглави чувари краља леда брзо су нашли њен траг. Била је боса, изранављена стопа ла остављала су крваве мрље по снегу. Бежала је без заустављања, али чувари краља снега све су се више примицали. Почео је да се хвата мрак, а она је би ла сама у мрачној шуми. Многи су у ту шуму ушли, покушавајући да побегну из леденог краљевства, али из нико се из ње жив извукао није. Било јој је хладно, стопала су је боле ла, а завијање вукова и лавеж псоглавих били су све ближи. Јелена је онда, очај на, села на камен и почела да плаче. Плакала је и плакала, сузе су без престанка лиле, и од њих се направило право правцато језеро. А када се на небу појавио Месец, она је угледала црног лабуда. Пловио је језе ром са црвеном ружом у кљуну, истом оном коју су малој принцези украли. Лабуд је допловио до ње и спустио јој ружу у крило. Мала принцеза Јелена га је загрли ла, па су лабуд и она полетели, високо, према једној малој планети. Тамо их је чекао дечак који је четкицом за зубе чи стио три вулкана. Псоглави чувари краља леда залуд су лајали за њом.  SRPSK A  No 12-13  2015

Илустрација: Михаил Кулачић

П ОБ Е ДН И К

ВАЊА УДОВИЧИЋ, ВАТЕРПОЛИС ТА И ШАМПИОН ЗАУВ ЕК, ТРЕНУТНО МИНИС ТАР ОМЛАДИНЕ И СПОРТА У ВЛАДИ СРБИЈЕ

Најбољи никад не одус тају Живимо у тешком времену, са урушеним системом вредности. Банална и приглупа голотиња проглашава се атракцијом, а четврто место на свету неуспехом. Срозани су критеријуми, образовање, морал, укус. Демографски смо све старија нација, деца су нам препуштена сама себи, све су више гојазна, проценат деформитета међу њима више је него забрињавајући. Опоравак мора почети од темеља, од породице. Држава има своје важне задатке. Много се може научити из спорта. Он не прашта слабости које се понављају, него показује како да их савладаш Пише: Дејан Булајић

Фото: Архива саговорника, Драган Боснић

ада је одлазио из ватерпола, мно ги су тврдили да је прерано, пре свега због репрезентације којој је много значио. Мало ко је, осим њега са мога, слутио да ће растанак ипак бити безболан. Данас, као министар, али и као навијач, има довољно разлога да се диви делу чији је темељ и он сам постављао.

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

– У разговору са пријатељима исти цао сам да ће наша репрезентација бити боља него када сам ја играо за њу. Ми слили су да се шалим, али, као неко ко је годинама живео са тим момцима, био сам дубоко уверен у то. Када сам одла зио, пожелео сам им да буду бољи него што и сами сматрају да јес у. То су оства

SRPSK A  No 12-13  2015

П ОБ Е ДН И К

100

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

рили, а ја сам наишао на приличан про блем. Не могу да останем миран када посматрам њихове утакмице. Тада јед ноставно нисам министар него навијач, страственији од било ког другог у Срби ји. Нормално је то у прилагођавању но вим животним условима, јер се не може преко ноћи постати равнодушан према ономе што је толико дуго било основа твог живота. Иначе, убеђен сам да ће они тек сада направити серију добрих резултата и да су сами себи потврдили колико заис та могу. Сазрели су и поста ли свесни тога, а шампионат у Казању је само почетак њихове доминације. Феномен српског ватерпола? – Ми немамо лигу квалитетну ко лико у неким другим земљама, али ве ома је важно да је уједначена и да се не зна унапред ко ће бити шампион. То је добро за младе играче, међу којима се стално регрут ују нови врх унски асови. Темељ свега је систем који је настао пре више од двадесет година, а прес удно су му допринели тренери који су, и у ре презентацији и у клубовима, уносили извесне новине, чиме су га оплеменили и учинили дораслим савременим трен довима. Систем је у спорт у од суштин ске важности. Није то имагинарна јединица, него начин на који већ годи нама стварате шампионе и сјајне људе. У времену пуном свакодневних скан дала, ватерполисти у томе не учеству ју. То су остварени, високообразовани људи, углавном са сређеним животним причама. Тај стандард су својевремено установили Сандић, Перишић и они који су следили за њима. Када вам не ко као изазов постави чињеницу да је завршио један или два факултета, био најбољи играч на свет у, освајао медаље и постављао рекорде, онда не можете испод тога, ако хоћете да у својој гене рацији будете међу најбољима. Мени, који сам био капитен клубова и репре зентације, и при том завршио факултет на Београдском универзитет у, чак и да нас долазе људи који тврде да спорт и образовање није могуће ускладити. По томе је ватерполо другачији и зато ду го траје. У најбољим клубовима тренер прати не само како се дечаци играчки развијају, већ и каквог су карактера и какви су ђаци. Ако нис у на потребном нивоу, одлазе у мање клубове. Остају само најбољи.

ТВРДОГЛАВОСТ КАО ВРЛИНА Карактерологија шампиона – много рада, одрицања, неоспоран таленат, ве лика воља... – Тврдоглавост се углавном не поми ње, али је изузетно важан фактор у ства рању шампиона. Када погледате скенер најбољих спортиста, сигурно ћете уочи ти да су били тврдоглави, јер истрајати у својој намери, ако нисте упорни, није могуће. Наравно, без великог рада сулу до је причати о врх унским резултати ма. Морате да имате истрајност, жељу и спремност да се жртвујете и радите много више него што други и помисле. У репрезентативном ватерполу и данас имате по седам сати тренирања, а мо жда сат мање у клупском. Такав ритам тренинга немате у другим спортовима на дневном нивоу. Зато је истрајност од прес удног значаја, та жеља да се са владају сви тешки моменти. Гледао сам играче који су на тренинзима трпели мучнину од напора, али су се враћали и још јаче радили. Колико год да вам је лоше, морате имати циљ и од њега нај бољи никада не одустају. Јесу ли ти циљеви задржали значај какав су некада имали? – Можемо причати о томе да ли су се циљеви и мерила урушили у последњих десетак година. Живимо у таквом вре мену и знамо колико медији кроје сли ку квалитета, колико је општи систем вредности међу људима урушен. Не са мо код нас, већ и у читавом свет у. Себи сам као највећи задатак на месту мини стра поставио циљ да вратимо повере ње, првенствено младих људи, и натера мо их да промене однос према реалном вредновању ствари у Србији. Слични поступци су неопходни и у спорт у. Он не може дуго опстати изолован, такав какав јесте, али се још увек добро брани.

Позлата Вања Удовичић (Београд, 1982) дипломирао је на Факул тету организационих наука Београдског универзитета. За репрезентацију Србије у ватерполу, чији је и капитен био, одиграо је 284 утакмице и постигао 330 голова. Вишеструки је освајач највиших одличја на Светском и Европском првен ству, у Светској лиги и на Међународним играма. Играо је за „Партизан“, „Јадран“, „Посилипо“, „Про Реко“, „Младост“ и „Рад нички“. И званично најбољи ватерполиста света 2010. Мини стар омладине и спорта у Влади Србије је од 2013. године.

SRPSK A  No 12-13  2015

101

П ОБ Е ДН И К Сазревања и преиспитивања. – Свако дете преиспит ује своје же ље. И мени се то догађало, нарочито ка да сам, уз редовно школовање, два пута дневно са Чукаричке падине сат време на путовао на Бањицу, на тренинг који траје три или четири сата. Правило је било да ујутро излазим пре седам, а по сле свих обавеза кући се вратим нешто пре поноћи. Деца су сурово искрена и не могу да сакрију осећања и намере, па у таквим сит уацијама многи проналазе лакши пут у нечем другом. Ја сам кроз своје сазревање покушао да се опробам и у другим стварима, од музике до учења језика, и онда сам схватио да тиме више задовољавам неког другог него самог себе. Данас је веома тешко, поред толи ко расположивих могућности за младог човека, да га усредсредите на спорт. Тим пре што млад човек добро зна шта неће, а не зна шта хоће. СПОРТ КАО УТОЧИШТЕ И ПОКРЕТАЧ Да ли то родитеље доводи пред уто лико тежи изазов? – Родитељи су стубови идеала које дете поставља само себи, а ја баш њима дугујем захвалност за истрајност и ре зултате које сам постигао. Без правилног вођења и онога што потиче из куће, не могуће је достићи идеале. Нажалост, да нас се изгубио значај породице, јер због начина на који живимо немамо времена да се бавимо ни нама самима, а потом ни блиским људима. Зато и постајемо демографски стара нација, деца су нам углавном препуштена сама себи, све ви ше су гојазна, а проценат деформитета

Тренирање за министра – Мислим да је лакше било ићи на тренинге, па макар тра јали осам сати, него бити министар. На овој позицији је од говорност много већа, али сам ја добио прилику да урадим нешто и нисам је пропустио. Сада сам у могућности да са ви шег нивоа помогнем спорту и младима. Морам признати да ми је и у томе спорт много помогао. Неке основе које ми да нас користе, стекао сам у њему. Није ме научио двосмисле ности, превртљивости, јер не можете успети ако сте такви. Осим тога, у спорту се брзо виде резултати озбиљног рада, а овде ефекти уложеног труда долазе до изражаја много спори је, што ставља на испит моје стрпљење. Зато сам се тако зду шно посветио изградњи спортске инфраструктуре, јер је то видљиво и остаће после нас.

102

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

међу њима је више него забрињавајући. Међутим, мало ко од родитеља о томе жели да говори, нити би нешто проме нио, пре других. То је показатељ колико не водимо рачуна о себи. Данас је много већи изазов бити родитељ и извести де те на прави пут, него што је некада би ло. Сада нерадо пуштају децу да се сама играју испред зграде, нестало је дечије граје, терени за игру су опустели. Лакше је детет у дати видео игрицу да мирује, него мислити шта му се догађа ако иза ђе напоље. Спорт у том погледу може много да помогне. – Родитељи морају да мотивишу де цу. Последњи успеси су права прилика да се заинтерес ују за спорт и за оно по зитивно што он доноси. То је уточиште за све који желе да здраво живе и даје нешто што нико други не може, ако то нисте стекли у породици – васпитање и култ уру. Наиме, временом тренер поста је и васпитач, клуб израста у својеврсну породицу. Ако у спорт у или у породи ци не стекнете исправне животне ста вове, онда је промашај сасвим известан и можда безнадежан. Човек мора да до бије прилику да бира да би могао да се одлучи за праве ствари. Када погледате таблоидизацију Србије и шта све нуде медији, јасно вам је да данас не може мо да бирамо између позитивних и не гативних ствари, јер је првих врло мало. А управо је стварање идеала и позитив них примера начин да олакшамо деци. У том погледу су спортисти веома кори сни, јер служе као позитиван пример и достижан циљ. Никада нећу заборавити садашњег селектора Дејана Савића, који је својевремено чак и средом, када први тим није имао тренинге, долазио на ба зен и сам тренирао. Моји родитељи су ми на то указивали и истицали као не што посебно и вредно. То буди жељу и инат у дечацима да постану и они неко сличан. Неопх одно је да дете у периоду узрастања има идола и некога са киме ће се поистоветити, да би кренуо за тим примером, а потом поставио своје. ИЗ ОВОГА ИЗАЋИ БОЉИ И ЈАЧИ То се намеће као генерацијски проблем? – Када су ме пријатељи питали шта очекујем од свог министарског мандата, рекао сам да желим да помогнем спорт у,

SRPSK A  No 12-13  2015

103

П ОБ Е Д Н И К

104

W I N N E R

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

да ватерполо добије свој национални центар и, на рочито, да подигнемо му зеј спорта. У то сам спре ман да уложим себе и не само као министар, јер Србија то мора да има, као сведочанство сјајних домета и признање они ма који су себе уложили у уздизање једне здраве на ције. Прављење позитив ног амбијента кроз по зитивне ликове је нешто што се изгубило, а тешко га је преко ноћи вратити. Толико дуго се уруша вао систем, да су крите ријуми пали врло ниско. Не можемо преко ноћи вратити децу на терене и натерати их да поштују и чувају оно што је зајед ничка вредност. Коначно, ми старији смо ти који им углавном дајемо лоше примере, од личне хигије не, до општег односа према себи и око лини. Поштовање и разумевање нашег идентитета се изопачило, јер смо сведо ци тога да се величају негативне ства ри и сумњиви идоли. Тежак је период и најлакше је рећи не, не могу, не желим. Најлакше је не одвојити мало свог сло бодног времена за оне који то највише очекују и много им значи. Шта учинити, како покренути праве промене? – Често се поставља питање да ли је један савез добио довољно пара, или јед на омладинска организација? Међутим, обавеза државе јесте у томе да провери јес у ли средства дошла до правих кори сника. Када погледате систем функцио нисања омладинских организација, ви дите да је то непрекидни низ „едукација“. Доста више са тиме! Да видимо може ли нешто конкретно да се уради. Морамо да поставимо контролну тачку: ако је неко едукован, да видимо за шта и шта смо тиме добили. Који су циљеви поста вљени, а шта је остварено? Још увек има људи који сматрају да је радити у спорт у привилегија, али не и одговорност. Они би седели на својим местима годинама и пуштали да време пролази. На све су спремни, само не да се мењају. Веома је

важна енергија људи који воде спорт, од тренера, до челника савеза. Нажалост, ми још увек у многим сферама немамо култ уру рада и прави однос према послу и то треба да се мења, од појединца до друштва. Битно је пронаћи систем да се директно дође до спортиста којима тре ба подршка и сетити их се када још нис у потпуно стасали. Стипендије и награде које им се дају показују да друштво на њих озбиљно рачуна, а они то, у вели ком броју, враћају добрим резултатима. Уосталом, зар то не показују атлетичари, кајакаши, стрелци и многи други. 

Поремећај и решења – Као народ, жељни смо прилике да заис та бирамо, да до бијемо бар још једну могућност поред баре у којој смо сви заједно. А све се врти око истог: да бисмо направили позитив не примере, морамо да кренемо од сопственог дома. Суштин ско што носимо у себи је оно што нам даје породица. Може мо ширити теор ије, али кључ је у раду на тим основама. Као друштво имамо проблем са погрешним системом вредности, колико се год трудили да то замаскирамо. Тако смо и дошли до тога да је банална еротичност постала ствар атракције, а четврто место на светским првенствима проглашавамо неу спехом. Спорт је прави пример како из свега тога изаћи бољи и јачи. Не прашта слабости које се понављају, већ показује ка ко да их савладаш. SRPSK A  No 12-13  2015

105

П Р Е ДС Т АВ Љ АЊ Е

106

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

СТУДЕНТСКА ОДМАРАЛИШТА „БЕОГ РАД“ И ЊИХОВЕ БРОЈНЕ МОГУЋНОС ТИ ЗА КОРИСНИКЕ СПОЉА

Више од академских кампова Капацитети на Авали, Златибору, у будућности и они на Палићу, са својим вилама и павиљонима високог ранга, са ресторанима и пратећим садржајима, прерастају у праве туристичке комплексе. Угошћују студенте из Србије и иностранства, спортске тимове, организују конгресе, научне скупове, фестивале, велике и мале свечаности. Све више људи и део свог годишњег одмора проводи ту. Зашто?

а ли сте икада размишљали о то ме да слободне дане или део го дишњег одмора проведете у Сту дентским одмаралиштима „Београд“? На први поглед та идеја Вам се неће учи нити нарочито атрактивном, али већ на други неће бити тако. Ова установа по свом основном значењу представља студентско одмаралиште, а по суштин ским карактеристикама може се сврста ти у ред престижних туристичких ком плекса. Дакле, ако се којим случајем затек нете у неком од објеката Установе сту дентских одмаралишта „Београд“, не ра чунајте на уобичајени декор бруцошких кампова, већ се припремите за сусрет са вилама и павиљонима високог ранга. Установа се ослања на три комплек са – „Радојка Лакић“ на Авали, „Ратко Митровић“ на Златибору и комплекс на Палићу који је у фази потпуне рекон струкције. Објекат на Авали се налази на 12 ки лометара од центра Београда, са којим је повезан линијама градског саобраћаја. У подножју је планине, која сама по себи представља својеврсну атракцију – по чев од биодиверзитета и трагова древне прошлости, до извора питке воде, пла нинарских домова, ТВ торња... Гости одмаралишта активно користе могућ ности за рекреацију на Авали. За њих је направљена и посебна трим стаза. Одмаралиште „Радојка Лакић“ чине објекти „Авала“ и „Депаданс“. Ту је после Другог светског рата, како прича каже,

у једној бригадирској бараци са Омла динске радне акције „Шамац–Сарајево“, основана претеча ове Установе. Бараке, наравно, одавно нема. Урушила се ше здесетих година прошлог века, па се тек двадесетак година касније, а посебно де ведесетих, ушло у потпуну реконструк цију, завршену тек пре неколико година. Данас су то два елитна објекта, по висо ким туристичким стандардима. СА СВИХ МЕРИДИЈАНА У „Авали“ постоји 90 соба и апартма на, са укупно 167 кревета. У „Депаданс у“ је 66 кревета, у двокреветним собама и једном апартману. Све собе су удобне, са купатилом, кабловском телевизијом, бежичним интернетом, радним столом, мини баром и сефом. Предност у добијању боравка овде имају, наравно, имају успешни студенти, који долазе на одмор или опоравак. Ме ђутим, све је више „гостију споља“, који користе услуге одмаралишта. Исхрана се овде одвија у модерном и лепо уређеном ресторану са 220 места. Припрема се широк спектар јела дома ће и интернационалне кухиње. Води се рачуна о специфичностима сваког го ста, верским посебностима, постовима, вегетаријанској исхрани. Гости из других крајева и поднебља нарочито су заступљени у програми ма „Свет у Србији“ и „Србија за Србе из региона“. Одмаралиште „Радојка Ла кић“, домаћин ових програма, спроводи SRPSK A  No 12-13  2015

 Бројне су активности студената у одмаралишту „Радојка Лакић“ на Авали

107

П Р Е ДС Т АВ Љ АЊ Е

 Вечерња шетња на Златибору

их у сарадњи са Владом Србије, односно Министарством просвете, науке и тех нолошког развоја. Програми су прилика да већи број студената са свих мериди јана, нарочито из несврстаних и земаља такозваног трећег света, добије прилику да боље упозна Србију. У првој години боравка уче српски језик, а потом на стављају студије на неком од факултета Београдског универзитета. Руководство одмаралишта организује им честе екс курзије по Србији, представљајући друге градове, култ урно-историјске знамени тости и природне лепоте. Одмаралиште на Авали одличан је организатор стручних, научних и кул турних догађаја. Велика конференцијска сала и четири мале за семинаре, потпу но технички опремљене, сврставају обје кат „Авала“ међу престижне организа торе оваквих окупљања. Свечана сала у „Депаданс у“ одлична је за организаци ју конгреса, конференција, симпозију ма, али и фестивала, пријема, прослава и банкета. Студентско одмаралиште на Авали, дакле, прерасло је у вишенамен

Излети Љубазни домаћини у одмаралишту на Златибору увек го стима изађу у сусрет уколико желе да упознају места у околи ни. Тако, гости могу посетити Стопића пећину, етно село Си рогојно, водопад Гостиље, извориште у селу Љубиш, Мокру Гору, Дрвенград и много тога другог.

108

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

ски комплекс, с понудом неупоредиво бољом у однос у на објекте сличних ка рактеристика. УЗ БЛАГОДАТИ ЗЛАТИБОРА Посебан адут Установе студентских одмаралишта „Београд“ је комплекс „Ратко Митровић“ на Златибору. Те шко да има иоле успешнијег студента Београдског, а у последњих двадесетак година и свих осталих универзитета у Србији, који није макар једном боравио у популарном „Ратку“. Данас је то оми љено место и оних који нис у студенти, срасло са богатом туристичком понудом Златибора. Комплекс се налази на само пола ки лометра од центра Златибора, ушушкан међу четинаре, окружен уређеним трав њацима. Посећују га гости који желе одмор, рекреацију, физичке припреме, рехабилитацију и лечење. Велики број спортиста долази овде на висинске при преме. На располагању им је оближњи спортски центар, отворени терени, тере тана и свлачионице. Кад буде изграђен затворени базен, што је у плану, понуда у домену спорта и рекреације ће бити пот пуна. Торник, највиши врх Златибора, од одмаралишта је удаљен само осам кило метара, а постоји организован превоз. Жичара функционише и лети, када слу жи за разгледање живописног крајолика.

Велики број гостију долази на Злати бор, ваздушну бању, због проблема са здрављем, пре свега због дисајних орга на, малокрвности и опште исцрпљено сти организма. И уметници су чести го сти одмаралишта, нарочито сликари, јер је ова планина надахњујућа. Током целе године у објектима „Ратка Митровића“ су и стручњаци различитих профила, који учествују на научним скуповима, конгресима, симпозијумима. И они на пропутовању, пошто је Златибор на по ла пута од Београда до јадранске обале, увелико користе услуге одмаралишта за предах. Сви објекти овог одмаралишта су потпуно реновирани у последњих два десетак година, па су сада представља ју павиљони и виле високих стандарда. Вила „Ловћен“ је уређена као комплекс апартмана, са 104 лежаја. У њој су и две технички опремљене сале за семинаре. У вили „Србија“ је 40 кревета у 15 соба и четири апартмана. Ту је и модерни ре сторан са 237 места. У његовој понуди су, поред класичних јела, и златиборски специјалитети – сир, кајмак, гибаница, златиборски комплет, пршута, кобасице. Вила „Србија“ има одличне могућности за организацију различитих скупова. Њена банкет сала је веома погодна за свечаности и прославе са мањим бројем гостију, два салона су идеална за орга низацију свечаних ручкова, док помоћна

сала нуди одличне могућности за преда вања, презентације и стручне скупове. У два повезана павиљона виле „Зла тибор“ може да се смести 88 гостију. То је омиљено место за студената и спор тиста. Теретана у објект у нуди оптимал не услове и професионалцима и рекре ативцима, а ту су и отворени спортски терени за мали фудбал, рукомет, тенис, кошарку и одбојку. На свим теренима је постављена тартан подлога, ограђе ни су и имају рефлекторе. Око терена су на три нивоа подигнуте трибине са седиштима, па је могуће организовати и спортска такмичења уз прис уство већег броја гледалаца. Собе у свим објектима одмаралишта „Ратко Митровић“ удобне су, опремље не купатилима, телевизором и телефо ном, уз могућност коришћења интерне та. Апартмани имају и мини-барове. Када се све узме у обзир, поновићемо питање: не чини ли Вам се врло атрак тивном идеја да неке слободне дане про ведете у Студентским одмаралиштима „Београд“? s

 Део златиборског студентског спортског комплекса

Конгресни центар Вила „Романија“, дуго реконструисана, данас је и прести жни конгресни центар. Има две велике конгресне сале са по 240 места, модерне и технички потпуно опремљене. У једној од њих постоји и издвојен део за округле столове. Иначе, „Ро манија“ поседује 47 соба са 83 лежаја.

SRPSK A  No 12-13  2015

109

П О Н О В О

110

П Р О Ч И Т А Т И

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Ватрени откуцаји Југа У ЛЕСКОВЦУ, КРОЗ КОЈИ ЖИВИ ВИШЕ ГРАДОВА, ВИДЉИВИХ И НЕВИДЉИВИХ

„Није Лесковац српски Манчестер, него је Манчестер енглески Лесковац.“ Некада то није било шала и доскочица, а можда није ни данас. Само што овај град на југу Србије сада има другачије привлачности. Чувен је по карневалу, роштиљу, кафанама, ђаконијама, паприкама, Јустинијановом царском насљеђу, јашуњским манастирима, Вучјанки и њеној хидроцентрали, по деликатном преплету Европе и Оријента. Кад кажете Лесковац, све ове асоцијације навиру саме. То значи да је град, што би се рек ло, постао бренд

Текст и фотографије: Мирољуб Радивојевић

авне 1159. године Манојло Ком нин из Константинова града даде Стефану Немањи „од своје земље област звану Дубочица“. У дубинама историје запретени су подаци о најста ријим сачуваним поменима Лесковца из 1308. и 1348. године, када га је цар Ду шан поклонио Хиландару. Била је то та да немањићка станица каравана са ве ликом тврђавом на Хисару. Испод ње подграђе са тржницом и дућанима од брвана и дасака. Бројни ласкави епитети стајали су уз име овог града кроз претходне ве кове. Препознавали су га по вашарима. Средином XIX века то је град занатлија (због чак 62 различита заната) и „мали Манчестер“ (због производње тексти ла). Овде се производило чак 40 одсто вунарских производа у Краљевини. За бележено је да је у једном тренутку имао 105 кафана у којима се окупљало и дру жило „тесно друштво“, боеми и мера клије, уз винце и ракију, уз „Буретови ћевапчики“ и врцав дијалекат. Некада је Лесковац био познат као сајамски град, а од шездесетих година прошлог века је и град козметике. Град

традиције и младости, у плодном По морављу, завичај великог императора Јустинијана (његов оближњи Царичин град, Justinian a Prima, био је дика Ви зантије). Град где су се Оријент и Евро па мешали, остављајући трагове у дух у чаршије и живот у народа. ЗЕМЉАЦИ ЈУС ТИНИЈАНА ПРВОГ Удаљен 29 километара западно од Лесковца, Царичин град је један од нај значајнијих археолошких локалитета  Кућа Боре Србије. Претпоставља се да га је осно Димитријевића вао византијски цар Јустинијан I у VI Пиксле веку, у знак захвалности крају у коме се родио. Опасан снажним зидинама, град је био на платоу површине 42.000 ква Манастир светог дратних метара, значајан администра Јована у Јашуњу, XVI вијек тивни, војни и црквени центар. Познат

Јашуњски манастири На 13 километара од Лесковца, изнад села Јашуње, налазе се једина два манастира у овом крају: манастир Свете Бого родице, саграђен 1499, и манастир Светог Јована Крститеља, који је подигао Андроник Кантакузин 1517. године, са ослика ном предњом фасадом. SRPSK A  No 12-13  2015

111

П О Н О В О

 „Роштиљијада“ у Лесковцу, највећи фестивал ове врсте у југоисточној Европи

 Водопад Вучјанке, недалеко од Лесковца

П Р О Ч И Т А Т И

је по инфраструкт ури савршеној за оно време, по поплочаним улицама које се укрштају под правим углом, кружном тргу са стат уом Јустинијана, епископ ској палати са подним грејањем, неко лико цркава и базилика, занатским и трговачким радњама... Град је живео бурно, али кратко. Око 615. године, пред надирућим опасностима, напустило га је становништво и живот је замро. У центру Лесковца је стара црква Оџаклија, грађена у време Карађорђевог устанка. То је једнобродна грађевина без куполе, укопана у земљу да својом вели чином не би иритирала локалне Турке. Унутрашњост је изузетно акустична, јер су у зидове уграђивани земљани лонци. Јединствена је по томе што у њој посто ји озидан оџак, будући да је грађевина наводно грађена за локалног свештени ка. Поред старе цркве, 1931. изграђена је лесковачка Саборна црква Свете Тро јице. Њеном освећењу прис уствовао је краљ Александар I Карађорђевић. Уз Саборну цркву је кућа Боре Ди митријевића Пиксле, саграђена у првој половини XIX века. Некада је била се диште турског паше, данас представља реконструкцију градске куће с краја XIX века. У њој је део поставке лесковачког Народног музеја. Од грађевина из некадашњег богатог занатског и трговачког Лесковца – са бројним објектима у балканском стилу,

Вучјанка Код места Вучје, на 18 километара од Лесковца, кроз усе ке и литице планине Кукавице протиче мала планинска река Вучјанка и прави предивне канале, слапове и казане. У самом средишту кањона је једна од најстаријих хидроцентрала на Балкану. Изграђена је 1903. и данас у функцији.

112

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

препознатљивим по сликовитим оџа цима – мало је остало. Катастрофално „савезничко бомбардовање“ 1944, па на лет модерног и различитих идеологија, учинили су своје. До данас су сачувани још само Шоп-Ђокићева кућа у центру града, из средине XIX века, и конак у се лу Рудару, поред Цркве свете Параскеве, вероватно најлепши примерак профане градске архитект уре балканског стила у Србији. На петнаестак километара јужно од Лесковца, котлина прелази у живописну грделичку клис уру, кроз коју се проби ја река Јужна Морава. Уз реку, у клис у ри, на 25 километара је Предејане, лепо планинско излетиште окружено шумом и брдима. У том месту, уз саму маги стралу која повезује средњу и западну Европу са Грчком и Блиским Истоком, смештен је мотел „Предејане“. У КОРАКУ, ЗАЛОГАЈУ, ГУТЉАЈУ Период између два светска рата на зивају златним добом Лесковца. Круна тог бурног друштвеног живота било је организовање неколико карневала, три десетих година. Следећи ту традицију, пре десет година поново је организован Лесковачки карневал. У међувремену, он је и званично уписан на мапу европских карневала. Постао је значајна дестина ција у карневалској породици Европе. Недавно је минуо и десети Лесковач ки карневал (од 6. до 11. јула), који је у пуном сјају потврдио сву ову лепу тра дицију. Међу четрдесет две карневалске групе из целог света, ове године укуп но најбоља је била група са Сардиније, а најбољи изглед и кореографију имала је домаћа „Група са оркестром вилиног коњица“. „Роштиљијада“ је још један важан туристички бренд Лесковца. Почетком септембра, главна градска улица прео брази се у највећу композицију од ска ра. То је званично највећи фестивал ро штиља у југоисточној Европи. За недељу дана посети га више од пола милиона гурмана, љубитеља роштиља, добре за баве, опуштене атмосфере... Такмиче се и мајстори роштиља, ученици (будући кувари роштиљџије), а највише пажње изазива покушај прављења највеће пље скавице на свет у. Последњих година све је више посетилаца из иностранства. 

SRPSK A  No 12-13  2015

113

П О Г О Д А К

П О П А Д А Н И Е

H I T

„МЕРКУРОВ“ СПА ЦЕНТАР „РИМСКИ ИЗВОР“, НАЈВЕЋИ У ОВОМ ДЕЛУ БАЛКАНА

Здравље, лепота, уживање Пет досадашњих центара обједињени су у један: медицинска естетика, велнес, пелоид, масаже, балнео. Тај један, највећи, доступан је од сада свим гостима Врњачке Бање, без обзира на то где су смештени. Најсавременија светска опрема спојена је са врхунском медицином и вишевековном традицијом у третманима минералном водом. Добри ефекти су несумњиви, на дужи и на кратак рок

пецијална болница „Меркур“ из Врњачке Бање је савремено опремљено, међународно при знато лечилиште, у којем борбу за здра вље воде, удружено и успешно, лекари и природни лековити фактор. Зато ова

114

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

установа има тако значајне резултате у превенцији и лечењу дијабетеса, бо лести коштано-зглобног система, као и органа за варење. „Меркур“ је, исто времено, сјајно место и за све оне ко ји трагају за релаксацијом, потпуним

опуштањем и ревитализацијом, или за физичким активностима у превентивне сврхе. Место у којем се на много чуде сних начина – „Бŷди здравље“. Минулог лета „Меркур“ је обрадовао све госте и грађане Врњачке Бање једним новим атрактивним садржајем – ексклу зивним Спа центром „Римски Извор“, највећим те врсте у овом делу Балкана. „Римски Извор“ објединио је све „Мер курове“ центре у згради Термоминерал ног купатила и омогућио свим гостима Врњачке Бање да искусе праву бањску услугу. У својој богатој понуди „Римски Извор“ обу хвата пет центара: Центар ме дицинске естетике, Велнес, Пелоид цен тар, Центар за масаже и Балнео центар. Базен са термоминералном водом, водене атракције и сауна парк. „Фонс Романус“, први велнес центар у срп ским бањама, у свом новом рух у нуди могућност уживања у сауна парку, ку пању у базену са термоминералном во дом, опуштању на Врњачкој плажи, бла годатима слане собе, медитације и још пуно нових занимљивих спа садржаја

(као што су Гочки вир, Кнеипов поток, реплика старе бањске плаже...). Центар за масаже, козметику и де токс. Масажа је свакодневна човекова потреба, позитивно утиче на његово здравље и расположење, појачава цир кулацију, обезбеђује више кисеоника, чисти тело од токсина и јача имуно си стем. Центар за масаже „Лили“ у својој понуди нуди преко педесет различитих третмана тела и лица који обезбеђују максимално опуштање. Третмани минералном водом који лече врњачке госте вековима. Балнео ална услуга Врњачке логија је традицион

Доступност Минулог лета сви „Меркурови“ центри уједињени су у је динствени Спа центар, највећи комплекс те врсте на овом де лу Балкана. Без обзира где су смештени, сви гости Врњачке Бање сада могу да уживају у традиционалним бањским услу гама (каде, клизме, инхалације), као и најсавременијим свет ским естетским техникама („зерона“ ласер, антиејџинг трет мани, лимфна дренажа...)

SRPSK A  No 12-13  2015

115

П ОГ ОД А К

Најбољи „Меркуров“ Спа центар „Римски извор“ недавно је у Ско пљу, на манифестацији Balkan Spa Awards, овенчан призна њем Best Medical Spa.

Бање и „Меркура“, још од 1937, јединстве на у овом делу Европе. Некада резер висана само за краљевску породицу и представнике елите, данас је кроз услуге у Балнео центру „Стара Бања“ доступна сваком госту Врњачке Бање. Укључује услуге: пијење воде (дозирано по савет у лекара), купање у кадама, инхалације, ва гинално орошавање и клизме. Минерално блато – топлина која лечи. Пелоид центар „Лимус Романус“ је амби јент у коме гости могу уживати у интим ном базену са термоминералном водом, у великом броју терапија и третмана ле ковитим минералним блатом пелоидом, што је допуњено минералним купкама и бројним пелоидним паковањима на стандардном или „велвет“ лежају. Пелоид – лековито минерално блато, природна органско-минерална творевина темпера туре 42 степени Целзијуса – има изразита терапијска дејства и благотворна ефекте. Употребљава се у виду паковања, у здрав ствене и козметичке сврхе.

116

SRPSK A  БРОЈ 12-13  2015

Програми мршављења, преоблико ања тела и подмлађивања. Центар ме в дицинске естетике „Маријана“ укљу чује програме редукције телесне масе који представљају комбинацију меди цине, природног фактора, физичке ак тивности и савремених апарат урних процедура. Ексклузивност овог центра су „зерона“ програми. „Зерона“ хладни зелени ласер је најефикаснији светски естетски и медицински третман против целулита и масних ћелија. Идеално је средство за разбијање масних ћелија и смањење обима, које омогућава да већ након 6 третмана, у 2–3 седмице, уђете у мањи конфекцијски број (у просеку 10 цм у обиму). Зерона је брз, сигуран и ефикасан третман, сертификован од стране FDA. Најсавременији неинвазивни анти ејџинг третмани који дају врх унске ре зултате у борби против старења, убла жавању бора, као и других естетских циљева, још једна су ексклузивност овог центра. Исправљање мимичних бора свих регија лица ботоксом, дермалним филерима, хијалуронском киселином, увећање усана, регенерација коже лица мезотерапијом, само су део услуга које ће свим корисницима приуштити пот пуно задовољство својим изгледом. 

SRPSK A  No 12-13  2015

117

„G

uinot Institut Paris“ је више од 35 година водећа свјетска кућа у области професионалне козметике. Заједничким радом и сарадњом врхунских свјетских научника и козметичара, те сталним праћењем потреба и жеља клијената, развила је сигуран начин за успјешно бављење љепотом. Кључ тог успијеха је у врхунским третманима, уз коришћење производа који су резултат највише технологије, као и у искључивој посвећености салонској њези, високим стандардима при школовању и тренингу терапеута, те стеченом имиџу кроз рекламне кампање и спонзорисање врхунских спортских догађаја. У веома јакој конкуренцији „Guinot“ успијева да очува мјесто лидера кроз сталне иновације, од којих се издваја уношење „ћелијског медијума“ у препарате са чак 56 активних састојака за регенерацију ћелија: 21 амино киселина, 17 витамина и 16 минерала. „Guinot“ је освојио повјерење клијената широм свијета брзо видљивим и дуготрајним резултатима примјењених третмана. Зато су међу корисницима ове козметике и „вјечно младе“ свјетске звијезде, попут Хали Бери, Кајли Миног, Шарлиз Терон, Шерон Стоун, Кетрин Данев, Изабеле Ађани, а од мушкараца Мела Гибсона, Џорџа Клунија и Ричарда Гира. Ипак, ову козметику на врху држи прије свега вјерност клијента као што је енглеска краљица Елизабета. Данас сваки познатији центар који се бави љепотом има и „Guinot“ кабинет као гаранцију квалитета за захтјевну клијентелу. Више од 11.000 ауторизованих „Guinot beauty“ салона, клиника и спа-центара широм свијета, са професионалним beauty терапеутима, гаранција су квалитета и постојаности бренда. Добродошли!

Најтраженији третмани  ХИДРАДЕРМИЈА

 AROMATIC

 ХИДРАДЕРМИЈА ЛИФТ

 BEAUTE NEUVE

 TECHNI SPA

 LIFTOSOME

ЦЕНТАР ЗА ЊЕГУ И ОБЛИКОВАЊЕ ЛИЦА И ТИЈЕЛА Николе Пашића 1, 78000 Бањалука Тел.: 051 347 940; Факс: 051 347 942; Моб.: 065 593 569 glocon@teol.net, www.guinot.rs

Велепродаја и малопродаја козметичких препарата и шминке. Увозник за БиХ: GLOCON d.o.o, Бањалука

... ЈЕР НА ПОЧЕТКУ СВЕГА ЈЕ

СЕМЕ

Институт за ратарство и повртарство Нови Сад Максима Горког 30, 21000 Нови Сад, Србија телефон: (021) 4898 100 (централа), факс: (021) 6621 212