Issuu on Google+

EU 5 € ♦ GB 3,5 £ ♦ USA 7 $ ♦ CH 7 CHF ♦ 40 NOK ♦ 45 SEK ♦ 500 HUF ♦ HR 20 HRK ♦ MK 200 MKD ♦ CG 3 € ♦ SRB 290 DIN

година I  број 3, 2013.  цијена 5 KM www.nacionalnarevija.com

Његош у Српској

DOBRO DO{AO, GOSPODARU


П Р О Л О Г СРП­СКОМ, УЗ­ДУЖ И ПО­ПРИ­ЈЕ­КО

Из­да­вач „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник Ми­шо Ву­јо­вић Уред­ник Бра­ни­слав Ма­тић Тех­нич­ки уред­ник Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић Са­рад­ни­ци Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Не­бој­ша Је­врић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић, Бо­јан Ман­дић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Зо­ран Пе­ја­ши­но­вић, Сло­бо­дан Кр­стић, Сан­дра Кља­јић, Бо­рис Чи­кић, Сен­ка Три­вић, Сан­дра Јо­со­вић, Ва­ња Те­пић, Љу­би­ша Три­вић, Да­ја­на Ко­ро­ли­ја, Рад­ми­ла Ђе­вић, Ве­сна Ка­пор, Алек­сан­дра Рај­ко­вић Мар­ке­тинг Мир­ко Ву­јо­вић, Ире­на Сто­лић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман Је­ле­на Јо­вић, Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, Ми­лен­ко Ва­си­лић Штам­па „Пор­тал“, Бе­о­град Пред­став­ни­штво за Ре­пу­бли­ку Срп­ску „Прин­цип Прес РС“ Але­ја Све­тог Са­ве 7, 78000 Ба­ња­лу­ка Тел/Факс: +387 (51) 304 360 srp­ska­@na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com Ди­ја­на Пет­ко­вић, ди­рек­тор

Во­дич кроз се­бе П

о­сто­је та мје­ста ко­ја нас сми­ру­ју и окре­пљу­ју, оза­ру­ју и об­на­вља­ју, вра­ћа­ју пр­во­бит­ној чед­но­сти. За­то смо не­дав­ но опет би­ли на Јањ­ским ото­ка­ма. Има мје­ста на ко­ји­ма су ар­хи­ви­ра­ни, ствар­но и има­ги­нар­но, на­ши жи­во­ти и жи­во­ти на­ших пре­да­ка и по­то­ма­ка. От­кри­ва­ју­ћи та мје­ста, от­кри­ва­мо се­бе. За­то смо по­сје­ти­ли Му­зеј Хер­це­го­ви­не у Тре­би­њу и Ки­ но­те­ку Срп­ске у Па­ла­ма. Не­ки гла­со­ви до­ла­зе из ду­би­на вре­ ме­на, из не­са­гле­ди­вих не­бе­са, и со­бом нам уви­јек из­но­ва до­ но­се исти­ну да је сва­ко на­ше зна­ње са­мо об­лик сје­ћа­ња. Сто­га пред вас из­во­ди­мо Срп­ско пје­вач­ко дру­штво „Је­дин­ство“ и мно­штво не­бо­зем­них гла­со­ва, да чи­та­ју­ћи чу­је­те. На не­ка мје­ ста ри­јет­ко за­ла­зи мо­дер­ни чо­вјек, тај се­нил­ни вар­ва­рин и са­ мо­жи­ви ни­шти­тељ, па су ту уто­чи­ште на­шле мно­ге угро­же­не вр­сте и ство­ре­ња. Отуд ми у мо­чва­ри Гро­ми­жељ код Би­је­љи­ не и пе­ћи­ни Го­вје­шти­ца код Ро­га­ти­це. По­не­гдје ис­под пла­шта пре­ли­је­пе при­ро­де осје­ти­мо ка­ко на­шим ко­ра­ком хо­де и на­ шим очи­ма гле­да­ју ми­ну­ла по­ко­ле­ња хе­ро­ја и му­че­ни­ка на­ше­ га ро­да, што учвр­шћу­је на­ше уну­тар­ње ве­зе и од­го­вор­но­сти. О то­ме свје­до­чи и на­ша би­ље­жни­ца са Ко­за­ре. У не­ким зда­ њи­ма од­ви­ја­ла се исто­ри­ја, за­пли­та­ли се ро­ма­ни и рас­пли­та­ла суд­би­на гра­до­ва и зе­ма­ља. У при­је­сто­нич­ком Бан­ском дво­ру, та­ко, чи­та­мо за­ми­сли Ти­се Ми­ло­са­вље­ви­ћа, твор­ца мо­дер­не Ба­ња­лу­ке. Нај­бо­ља мје­ра су нам на­ши ве­ли­ка­ни и њи­хо­ва дје­ ла, па за­то ми о Ње­го­шу, Ан­дри­ћу, Прин­ци­пу, као и Сре­те­ну Сто­ја­но­ви­ћу и Ра­до­сла­ву Бра­ти­ћу. Ни­с у ове стра­ни­це са­мо на­ша ре­ла­ци­ја са Отаџ­би­ном, не­го и во­дич кроз се­бе са­ме. Тра­га­ње за му­дро­шћу ср­ца, ко­ја је ви­ ше од ра­зу­ми­је­ва­ња и осје­ћа­ња. То је тај­на Љу­ба­ви ко­јом Бог др­жи сви­јет. 

Покровитељ издања:

Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“, 12/24 Loch Stre­et, 3182 St Kil­da West, VIC Је­ле­на Јан­ко­вић, ди­рек­тор

На на­слов­ној стра­ни: Споменик Његошу (у Београду, Подгорици и Вишеграду), рад вајара Сретена Стојановића CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 008(497.6 Република Српска) ISSN 2334-850X, COBISS.SR-ID 199401228

04

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Партнери издања:

РТС - ЈАВНИ СЕРВИС СРБИЈЕ

МХ ЕРС

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНА

ХЕ „ВИШЕГРАД“

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

„ХЕ НА ВРБАСУ“

ЗП „ЕЛЕКТРО ДОБОЈ“


САДРЖАЈ Витраж 04 ПРО­ЛОГ 06 ХРО­НИ­КА

Путоказ 10 АЛ­БУМ: ЊЕ­ГОШ ОЉЕ ИВА­ЊИЦ­КИ 16 ПЛО­ВИД­БА: РЕ­ГА­ТА БА­ЊА­ЛУ­КА–БЕ­ОГ ­ РАД 24 ПУ­ТО­КАЗ: ЈАЊ­СКЕ ОТО­КЕ, ШИ­ПО­ВО 30 ОАЗЕ: МО­ЧВА­РА ГРО­МИ­ЖЕЉ, СЕМ­БЕ­РИ­ЈА 36 ПОД­ЗЕ­МЉЕ: ПЕ­ЋИ­НА ГО­ВЈЕ­ШТИ­ЦА 42 ХО­ДО­ЧА­ШЋА: БО­ГО­РО­ДИ­ЦА ЧАЈ­НИЧ­КА 48 ОД­РЕ­ДИ­ШТА: КО­ЗА­РА 56 КРА­ЈИ­НА: ПРЕ­ДИО СЛИ­КАН ТУ­ГОМ

Читанка 62 ЧУ­ВА­РИ ПУ­ТА: ДО­БОР-ГРАД 68 ПОД­СЈЕТ­НИК: ГА­ВРИ­ЛО, ОЧИ­МА ПО­ЗНА­НИ­КА 74 ЗДА­ЊА: БАН­СКИ ДВОР, БА­ЊА­ЛУ­КА

Култура 78 РИ­ЗНИ­ЦЕ: МУ­ЗЕЈ ХЕР­ЦЕ­ГО­ВИ­НЕ, ТРЕ­БИ­ЊЕ 84 СТУ­БО­ВИ: КИ­НО­ТЕ­КА СРП­СКЕ, ПА­ЛЕ 88 ПОЈ: СРП­СКО ПЈЕ­ВАЧ­КО ДРУ­ШТВО „ЈЕ­ДИН­СТВО“

Људи 92 СВИ­ЈЕ­ТО­ВИ: СРЕ­ТЕН СТО­ЈА­НО­ВИЋ, ВА­ЈАР 96 ЖИ­ВОТ, РО­МА­НИ: РА­ДО­СЛАВ БРА­ТИЋ, ПИ­САЦ

Представљање 104 НА­ЦИ­О­НАЛ­НА РТВ: РТРС 108 ТЕ­МЕ­ЉИ: ХИ­ДРО­Е­ЛЕК­ТРА­НА „ВИ­ШЕ­ГРАД“ 114 ЕНЕР­ГИ­ЈА: „ХИ­ДРО­Е­ЛЕК­ТРА­НЕ НА ВР­БА­СУ“ SRPSK A  No 3  2013

05


В И Т Р А Ж

Т РАК А >> По­во­дом 200. го­ди­шњи­це ро­ђе­ња зна­ме­ни­тог срп­ског пје­сни­ка и вла­ ди­ке Пе­тра Дру­гог Пе­тро­ви­ћа Ње­ го­ша, у Град­ској би­бли­о­те­ци у Би­је­ љи­ни не­дав­но је одр­жан окру­гли сто (у ор­га­ни­за­ци­ји та­мо­шњег Срп­ског про­свјет­ног и кул­т ур­ног дру­штва „Про­свје­та“) на ко­јем су го­во­ри­ ли, по­ред оста­лих, про­фе­сор Ми­ло Лом­пар, пи­сац Зо­ран Жив­ко­вић и ака­де­мик Љу­бо­мир Зу­ко­вић. >> „Да­ни Срп­ске у Ср­би­ји“, ма­ни­фе­ста­ци­ја одр­жа­на кра­јем но­вем­бра, окон­ ча­на је про­гра­мом „Ве­че са­вре­ме­ног крат­ко­ме­тра­жног фил­ма Ре­пу­ бли­ке Срп­ске“ у Му­зе­ју бе­о­град­ске Ки­но­те­ке. >> „Упо­знај Срп­ску, упо­знај сво­је“ на­ слов је ака­дем­ског ску­па на Прав­ ном фа­кул­те­т у у Бе­о­гра­ду, одр­жа­ног у окви­ру „Да­на Срп­ске у Ср­би­ји“, а пре­да­ва­ње о Срп­ској одр­жао је и њен пред­сјед­ник Ми­ло­рад До­дик. >> Срп­ски пи­сац Во­ји­слав Лу­бар­да (Ро­га­ти­ца, 1930), аутор Ваз­не­се­ња и Пре­о­бра­же­ња, члан Се­на­та и до­пи­ сни члан Ака­де­ми­је на­у­ка и умјет­ но­сти Срп­ске, пре­ми­нуо је не­дав­но у Бе­о­гра­ду, у 83. го­ди­ни. >> Углед­ни кон­курс „Злат­на со­ва“ за нај­бо­љи нео­бја­вље­ни ро­ман на срп­ ском је­зи­ку, ко­ји рас­пи­с у­је За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства Срп­ ске, би­ће отво­рен до 6. ма­ја 2014, а по­бјед­ник ће би­ти про­гла­шен 4. сеп­ тем­бра до­го­ди­не, на Дан За­во­да. >> А  н­дри­ће­ва ћу­при­ја, збор­ник ра­до­ва са ме­ђу­на­род­ног сим­по­зи­ју­ма о ве­ ли­ком срп­ском пи­сцу одр­жа­ног у На­род­ној и уни­вер­зи­тет­ској би­бли­ о­те­ци Срп­ске, пред­ста­вљен је не­дав­ но у Ба­ња­лу­ци, а о обим­ној књи­зи (пре­ко 1.000 стра­на) го­во­ри­ли су Бран­ко То­шо­вић, про­фе­сор Уни­вер­

06

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

Фил­мом да ти ка­жем По­во­дом 900. го­ди­шњи­це ро­ђе­ња Сте­фа­на Не­ма­ње (1113-1199), ро­до­на­чел­ни­ка све­то­род­не ло­зе Не­ма­њи­ћа и за­чет­ни­ка срп­ског злат­ног сред­њо­ве­ко­вља, као и 200. го­ди­шњи­це ро­ђе­ња Пе­тра Дру­гог Пе­тро­ви­ћа Ње­го­ша (1813-1851), зна­ме­ни­тог срп­ског пје­сни­ка, вла­ди­ ке и вла­да­ра Цр­не Го­ре, у Па­ла­ма је 4. и 5. де­цем­ бра ор­га­ни­зо­ван ве­о­ ма за­ни­мљив филм­ски про­грам. По­ред оста­лих, при­ка­за­ни су фил­мо­ви Ле­то­пис о ста­рим гра­ до­ви­ма (1965) и До­ли­на ве­ко­ва (1968) Ра­то­ми­ра Ив­ко­ви­ћа, Хи­лан­дар на Ато­су (1975) Ра­то­ми­ра Ив­ко­ви­ћа и Ми­о­дра­га Ми­ло­ше­ви­ћа, До­ро­теј (1981) и Ње­го­шу уз хо­ до­ча­шће (1964) Здрав­ка Ве­ли­ми­ро­ви­ћа, Ње­гош (1951) и Ла­жни цар (1955) Ве­ли­ми­ра Сто­ја­но­ви­ћа... Ор­га­ни­за­то­ри про­гра­ма би­ле су Ки­но­те­ке из Па­ла и Бе­о­гра­да, а по­кро­ви­тељ Ми­ни­стар­ство кул­т у­ре Срп­ске.

Сли­ка­ње иден­ти­те­та Ме­ђу­на­род­ни фе­сти­вал ет­но­ло­шког фил­ма, че­твр­ти по ре­ду, у ор­га­ни­за­ци­ји Му­зе­ја Сем­бе­ри­је и Ет­но­граф­ ског му­зе­ја из Бе­о­гра­да, би­ће одр­жан то­ком де­цем­бра у Би­је­љи­ни. Сва­ке сри­је­де у том мје­се­цу би­ће при­ка­зи­ва­ ни фил­мо­ви, њих шест из так­ми­чар­ског про­гра­ма ово­ го­ди­шњег бе­о­град­ског Фе­сти­ва­ла ет­но­ло­шког фил­ма и два из спе­ци­јал­ног про­гра­ма. Пред­ста­ви­ће се вр­сни филм­ски ства­ра­о­ци из Ки­не, Ње­мач­ке, Ср­би­је, Ја­па­на, Ир­ске... На­ро­чи­т у па­жњу при­вла­че ки­не­ски Од­ла­зак по­сљед­њег пла­нин­ског бо­га (1992) и срп­ски Кад су ли­пе цва­ле (2010) и Ће­ла­ви Исус (2012). Улаз на све про­јек­ци­је у Му­зе­ју Сем­бе­ри­је је бес­ пла­тан.


Че­стит­ка ак­ци­јом „Кул­т у­ра је су­шти­на уни­вер­зи­те­та.“ „Срећ­на вам 38. го­ди­шњи­ца Уни­вер­зи­те­та. Же­ли­мо вам Сту­дент­ски кул­ тур­ни цен­тар, Сце­ну и Га­ле­ри­ју Ака­де­ми­је умјет­но­сти. Же­ли­мо да усе­ли­те кул­т у­ру на Уни­вер­ зи­тет и у Ре­пу­бли­ ку Срп­ску.“ Ово су не­ки од нат­пи­са на тран­ спа­рен­ти­ма у сту­ дент­ском кам­пу­с у ко­ји­ма су мла­ди са Ака­де­ми­је умјет­ но­сти сво­јим ко­ ле­га­ма че­сти­та­ли 38. го­ди­шњи­цу Уни­вер­зи­те­та у Ба­ња­лу­ци. Нагла­ше­но, све по­ру­ке ис­пи­ са­не су ћи­ри­ли­цом, ли­је­пим и круп­ним сло­ви­ма. Као у не­кој со­ци­јал­ној аку­пунк­т у­ри, од­луч­но и ље­ко­ви­то га­ђа­ју на бол­на мје­ста срп­ског и свих дру­шта­ ва у ре­ги­о­ну, па и да­ле­ко ши­ре. Ак­ци­ја је при­ ву­кла ве­ли­ку па­жњу г��а­ђа­на и ме­ди­ја. Ми­сли­те о то­ме.

Бо­је­но но­стал­ги­јом Ко не­кад у осам, по Но­та­ма сје­ћа­ња, 6. де­цем­бра у ба­ ња­луч­ком Бан­ском дво­ру одр­жа­на је ве­ли­ка игран­ка, та­ ко мо­дер­на и ста­рин­ска. Сви­ра­ли су, пје­ва­ли и при­ча­ли о му­зич­ком жи­во­ ту Ба­ња­лу­ке му­ зи­ча­ри из пе­де­се­ тих, ше­зде­се­тих и се­дам­де­се­тих го­ ди­на про­шлог ви­ је­ка, пред­ста­вље­ ни у књи­зи Но­те сје­ћа­ња – цр­ти­це из му­зич­ког жи­во­ та Ба­ња­лу­ке Рад­ ми­ле Ку­лун­џи­је. По­ред про­фе­си­ о­нал­них пле­са­ча из клу­бо­ва „Ге­ ма“ и „Бо­ле­ро“, у рит­мо­ви­ма из тог вре­ме­на пле­са­ла је и пу­бли­ка. Ор­га­ ни­за­то­ри су би­ли Кул­т ур­ни цен­тар „Бан­ски двор“, Ака­ де­ми­ја умјет­но­сти Уни­вер­зи­те­та у Ба­ња­лу­ци и На­род­но по­зо­ри­ште Ре­пу­бли­ке Срп­ске.

зи­те­та у Гра­цу, и ди­рек­тор на­ци­ о­нал­не би­бли­о­те­ке РС Љи­ља Пе­ тро­вић-Зе­чић. >> Д  а до­пле­тем ве­нац за­по­че­ти, па­ но­рам­ска збир­ка ко­ја об­у ­хва­та два­де­сет пје­сни­ка из Срп­ске (при­ ре­ђи­вач Не­над Гру­ји­чић, из­да­вач „Бран­ко­во ко­ло“), пред­ста­вље­на по­чет­ком де­цем­бра у Но­вом Са­ду. >> M  e­ta­morp­ho­sis Con­stan­ti­ni­a­na,  спо­ ме­нич­ко дје­ло ва­ја­ра  проф. др Дра­га­на Ра­де­но­ви­ћа  ви­со­ко око пет ме­та­ра, от­кри­ве­но је не­дав­ но на Ни­шав­ском ке­ју у бли­зи­ни Град­ске ку­ће, а по­клон је Ри­мо­ка­ то­лич­ке цр­кве по­во­дом 1700. го­ ди­шњи­це про­гла­ше­ња Ми­лан­ског едик­та. >> М  ул­ти­о­ри­ги­на­ли, из­ло­жба из фун­ ду­са Му­зе­ја са­вре­ме­не умјет­но­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске ко­ја об­у ­хва­ та два­де­сет три ре­пре­зен­та­тив­на при­мје­ра из збир­ки гра­фи­ка и но­ вих ме­ди­ја на­ста­лих то­ком сед­ме и осме де­це­ни­је XX ви­је­ка, отво­ ре­на је 1. де­цем­бра у не­ве­сињ­ској га­ле­ри­ји и тра­ја­ће до 20. де­цем­бра. >> Пред­ста­ва Дра­га Је­ле­на Сер­ге­јев­на Људ­ми­ле Ра­зу­мов­ске, у из­во­ђе­њу Омла­дин­ског драм­ског сту­ди­ја „Жив­ко Де­сни­ца“, пре­ми­јер­но је ви­ђе­на 6. де­цем­бра на сце­ни По­ зо­ри­шта у При­је­до­ру. >> „Пра­знич­ни кон­церт“ Удру­же­ња му­зич­ких умјет­ни­ка Срп­ске одр­ жан је 3. де­цем­бра у при­је­сто­нич­ ком Бан­ском дво­ру, а на­сту­пио је Гу­дач­ки ор­ке­стар ба­ња­луч­ке Ака­ де­ми­је умјет­но­сти, под ди­ри­гент­ ском па­ли­цом Бран­ке Ра­до­ше­ вић-Ми­тро­вић, са со­ли­сти­ма. >> Ме­ђу­на­род­ни по­зо­ри­шни фе­сти­вал ма­лих сце­на и мо­но­дра­ме одр-

SRPSK A  No 3  2013

07


В И Т Р А Ж

Т РАК А ­ ан је од 3. до 7. де­цем­бра у Ис­точ­ ж ном Са­ра­је­ву, осам­на­е­сти пут, чи­ме је ова ли­је­па ма­ни­фе­ста­ци­ја оби­ље­ жи­ла сво­је пу­но­љет­ство. >> П  ред­ста­ва Из­гу­бље­ни у Бру­кли­ну Џоа Мо­ле­ра (Ми­ла­на Кне­сел­ца) би­ће по­ ста­вље­на на Ма­лој сце­ни „Пе­тар Ко­ чић“ у На­род­ном по­зо­ри­шту Срп­ ске у Ба­ња­лу­ци, а пу­бли­ка ће има­ти при­ли­ку да ви­ди та­лен­то­ва­не глум­ це Жељ­ка Ер­ки­ћа и Вла­ди­ми­ра Ђор­ ђе­ви­ћа, ко­ји је и ре­ди­тељ. >> „Ко­рал фе­сти­вал“, ма­ни­фе­ста­ци­ју ко­ја пред­ста­вља огром­но му­зич­ко бла­го Ру­си­је, отво­рио је 2. де­цем­бра у Ис­точ­ном Са­ра­је­ву за­мје­ник ру­ског ам­ба­са­до­ра у БиХ Алек­сеј Ке­ре­сте­ џи­јанц. >> Ј о­ван Ду­чић у ди­пло­ма­ти­ји, из­ло­жба ар­хив­ских до­ку­ме­на­та по­све­ће­на ве­ли­ком срп­ском пје­сни­ку, отво­ре­на је 2. де­цем­бра у га­ле­ри­ји Цен­тра за кул­т у­ру „Фи­лип Ви­шњић“ у Угље­ ви­ку и тра­ја­ће два­де­сет да­на. >> „По­ло­жај пи­сца, књи­ге, из­да­ва­штва“ на­слов је окру­глог сто­ла ко­ји је по­чет­ ком де­цем­бра одр­жан у На­род­ној и уни­вер­зи­тет­ској би­бли­о­те­ци Срп­ске у Ба­ња­лу­ци, а из­не­то је мно­штво за­ бри­ња­ва­ју­ћих по­да­та­ка, ко­ји ду­бин­ ски од­сли­ка­ва­ју ову не­ве­се­лу епо­ху. >> Ово­го­ди­шњи „Ги­та­рарт фест“, одр­ жан од 29. но­вем­бра до 1. де­цем­бра у Ба­ња­лу­ци, по­чео је кон­цер­том По­ ља­ка Ма­ре­ка Пшјеч­ног, а за­вр­шен на­сту­пом џез три­ја Ма­те Ма­ти­ши­ћа. >> Б  ај­ка о ви­те­зу без ко­ња, у ре­жи­ји Ја­ро­сла­ва Ан­то­њу­ка и про­дук­ци­ји По­зо­ри­шта мла­дих из Но­вог Са­да, го­сто­ва­ла 7. и 8. де­цем­бра у Дје­чи­јем по­зо­ри­шту Срп­ске у Ба­ња­лу­ци. >> Из­ло­жба За­што ли­ца не­ма­ју гла­ве? ака­дем­ског сли­ка­ра Да­во­ра Ру­жи­

08

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

Озбиљ­ност У су­срет сто­го­ди­шњи­ци по­чет­ка Пр­вог свјет­ског ра­ та, Одје­ље­ње за исто­ри­ју Ан­дри­ће­вог ин­сти­т у­та у Ви­ ше­гра­ду фор­ми­ра­ло је На­уч­ни од­бор за оби­ље­жа­ва­ње тог ве­ли­ког до­га­ђа­ја. Исти­на о го­ро­лом­ним зби­ва­њи­ма би­ће по­но­во афир­ми­са­на број­ним из­ло­жба­ма и на­уч­ ним ску­по­ви­ма, из­да­вач­ким и филм­ским про­јек­ти­ма – на­с у­прот оби­ла­то фи­нан­си­ра­ним кам­па­ња­ма исто­ риј­ског ре­ви­зи­о­ни­зма. У Од­бо­ру су ди­рек­тор Ан­дри­

ће­вог ин­сти­т у­та Емир Ку­сту­ри­ца, Олег Ај­ра­пе­тов са Мо­сков­ског др­жав­ног уни­вер­зи­те­та, Све­то­зар Ра­јак са Лон­дон­ске шко­ле за еко­но­ми­ју и по­ли­тич­ке на­у­ке, ди­ рек­тор Ар­хи­ва Ср­би­је Ми­ро­слав Пе­ри­шић, Ми­ро­слав Јо­ва­но­вић са Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду...

Срп­ски филм у Чи­ка­гу Срп­ски филм­ски фе­сти­вал одр­жан у пре­сти­жном чи­ка­шком би­о­ско­пу „Му­ви­ко те­а­тар“ од 6. до 8. де­цем­ бра пред­ста­вио је аме­рич­кој пу­бли­ци нај­по­пу­лар­ни­ја и нај­на­гра­ђи­ва­ни­ја но­ва срп­ска филм­ска оства­ре­ња. При­ка­за­ни су, по­ред оста­лог, Кру­го­ви Ср­да­на Го­лу­бо­ви­ ћа, Рав­на го­ра Ра­до­ша Ба­ји­ћа, Ма­ма­рош Мом­чи­ла Мр­ да­ко­ви­ћа, Др­жа­ва Оли­ве­ре Ша­ра­но­вић, Фал­си­фи­ка­тор Го­ра­на Мар­ко­ви­ћа, Кад сва­не дан Го­ра­на Па­ска­ље­ви­ћа. Па­жњу су при­ву­кли и пра­те­ћи про­гра­ми, га­ла ве­че, дру­же­ње са го­сти­ма, гла­са­ње пу­бли­ке. По­кро­ви­тељ фе­сти­ва­ла би­ ла је Вла­да Ср­би­је, а ор­га­ни­ за­то­ри лист Срп­ско огле­да­ло, Ге­не­рал­ни кон­зу­лат Ср­би­је у Чи­ка­гу и Срп­ско-аме­рич­ки му­зеј „Све­ти Са­ва“.


Се­стре Сто де­сет го­ди­на „Ко­ла срп­ских се­ста­ра“ оби­ље­же­но је не­дав­но све­ча­ном ака­де­ми­јом у Бе­о­гра­ду. Осно­ва­но 1903, по иде­ји сли­кар­ке На­де­жде Пе­тро­вић и под име­ ном ко­је му је дао Бра­ни­слав Ну­шић, „Ко­ло“ је јед­но од нај­ста­ри­јих жен­ских до­бро­твор­них, па­три­ от­ских и кул­т ур­нопро­свјет­них удру­же­ња у ју­го­и­сточ­ној Евро­пи. Уви­јек је по­ма­га­ло гдје је нај­те­же и нај­ва­жни­је, у ра­т у и ми­ру, у ма­ти­ци и кра­ји­на­ма, у Ста­рој и но­вој Ср­би­ји, вас­пи­та­ ва­ју­ћи нас бе­смрт­ним при­мје­ри­ма да се Отаџ­би­на бра­ни вр­ли­ном. Ко­му­ни­ стич­ка власт по­сли­је Дру­гог свјет­ског ра­та за­бра­ни­ла је „Ко­ло срп­ских се­ста­ра“, а рад је об­но­вљен 1990.

Храм и мо­но­гра­фи­ја Са­бор­ни храм Хри­сто­вог Вас­кр­ се­ња у Под­го­ри­ци, осве­штан у ок­ то­бру 2013, у при­с у­ству цр­кве­них по­гла­ва­ра пра­во­слав­ног сви­је­та и хи­ља­да вјер­ни­ка, до­био је и сво­ју ре­пре­зен­та­тив­ну мо­но­гра­фи­ју, ко­ја је про­мо­ви­са­на не­дав­но у Бе­о­гра­ ду. Гра­ђен од 1993. у под­го­рич­ким Мо­ми­ши­ћи­ма, у бли­зи­ни оста­та­ ка Цр­кве Све­тих Апо­сто­ла, ме­то­ха Хи­лан­да­ра (из до­ба срп­ског кра­ља Ми­лу­ти­на Не­ма­њи­ ћа), овај ве­ли­чан­стве­ни храм је­дан је од сту­бо­ва Цр­кве у Цр­ној Го­ри. Идеј­ни про­је­кат ура­дио је ар­хи­тек­та др Пре­ драг Ри­стић, ин­же­њер­ске и гра­ђе­вин­ске по­сло­ве Гра­ђе­ вин­ски фа­кул­тет у Под­го­ри­ци, „Про­јект-ин­же­ње­ринг“ и „Мон­та­жа ин­же­ње­ринг“... О све­му то­ме озбиљ­но и уте­ ме­ље­но свје­до­чи ре­пре­зен­та­тив­на мо­но­гра­фи­ја ко­ју је при­ре­дио пу­бли­ци­ста Јо­ван Мар­куш.

ћа отво­ре­на је у га­ле­ри­ји Цен­тра за кул­т у­ру и обра­зо­ва­ње у Лак­таш ­ и­ма. >> На­род­на би­бли­о­те­ка у Гра­ди­шци обо­га­ти­ла је свој фонд за но­вих 600 на­сло­ва и са­да их има бли­зу 66.000, оба­ви­је­сти­ла нас је Сње­жа­ на Миљ­ко­вић, в. д. ди­рек­то­ра ове уста­но­ве. >> Бу­гар­ска је већ тре­ћи пут за­ре­дом во­де­ћа на ли­сти зе­ма­ља чи­ји су гра­ђа­ни „нај­ви­ше па­ти­ли у ми­ну­ лој го­ди­ни због ег­зи­стен­ци­јал­них усло­ва“, об­ја­ви­ла је 3. де­цем­бра аме­рич­ка аген­ци­ја „Га­луп“, док је БиХ на тој не­ве­се­лој ли­сти за­у­зе­ ла три­на­ес­ то, Ма­ке­до­ни­ја сед­мо, а Ср­би­ја два­де­сет тре­ће мје­сто. >> „Би­знис фо­рум Ма­ђар­ска-Срп­ска“ одр­жан је по­чет­ком де­цем­бра у Бу­ дим­пе­шти, а отво­ри­ла га је пре­ми­ јер­ка Срп­ске Жељ­ка Цви­ја­но­вић. >> Аген­ци­ја за по­сред­нич­ке, ин­фор­ ма­тич­ке и фи­нан­сиј­ске услу­ге са­ оп­шти­ла је да је од 2. де­цем­бра по­че­ла при­мје­на јед­но­шал­тер­ске по­слов­не ре­ги­стра­ци­је у Ре­пу­бли­ ци Срп­ској, ко­ја ће ту про­це­ду­ру скра­ти­ти са до­са­да­шњих два­де­сет шест на три да­на. >> Бо­ри­ша Си­ма­нић, пет­на­е­сто­го­ди­ шњи крил­ни цен­тар из Би­је­љи­не (208 цен­ти­ме­та­ра), ка­дет­ски ре­ пре­зен­та­ти­вац Ср­би­је и осва­јач европ­ског сре­бра на Пр­вен­ству у Ки­је­ву, но­ви је играч бе­о­град­ске „Зве­зде“. >> Др­ве­на „фол­ксва­ген бу­ба“ сто­ла­ра Мо­ми­ра Бо­ји­ћа из Че­лин­ца, на ко­ ју је угра­дио пре­ко 20.000 хра­сто­ вих пло­чи­ца, би­ла је атрак­ци­ја на Ме­ђу­на­род­ном сај­му ауто­мо­би­ла у ње­мач­ком Есе­ну, за­вр­ше­ном 8. де­цем­бра.

SRPSK A  No 3  2013

09


А Л Б У М

ЊЕ­ГОШ СЕ НАЈ­ЗАД СКУ­ЋИО, У СРП­СКОЈ

До­бро до­шао, Го­спо­да­ру

Ч

Илустрације: Оља Ивањицки, из циклуса „За Његоша – Ноћ скупља вијека“, слике и детаљи слика, 1997. (© Фонд Олге Оље Ивањицки)

10

у­де­сном и пре­ци­зном ге­о­ме­три­јом суд­би­не, ка­ко би то ре­као Ан­дрић, круг се за­тво­рио у Ан­дрић­гра­ду, на тр­гу ис­пред Цр­кве све­тог кне­за Ла­за­ра. О дви­је­сто­тој го­ди­шњи­ци ро­ђе­ња Пе­тра Дру­гог Пе­тро­ви­ћа Ње­ го­ша (1813-1851), све­тог пје­сни­ка и вла­ди­ке срп­ског, го­спо­да­ра Цр­не Го­ре, баш ту му је от­кри­вен ве­ли­ки спо­ме­ник. То ре­мек-дје­ло ва­ја­ра Сре­те­на Сто­ја­но­ви­ћа, При­је­дор­ча­ни­на и мла­до­бо­сан­ца, од­ли­вак истог оног ко­ји сто­ји у Бе­о­гра­ду и Под­го­ри­ци, оста­ће нај­до­стој­ни­ји чин оби­ље­жа­ва­ња ве­ ли­ке го­ди­шњи­це у свим срп­ским зе­мља­ма. Спра­ће са обра­за овог срп­ског по­ко­ле­ња три сра­мо­те, не­схва­тљи­во огри­је­ше­ње о свог ве­ли­ка­на, „три мје­ ре за јад у ко­ји до­па­ну­смо“. Са­да је, ипак, све на свом мје­сту. „Тра­гич­ни ју­нак ко­сов­ске ми­сли“ је ис­ пред све­ти­ње по­све­ће­не Ко­сов­ском Ве­ли­ко­му­че­ни­ку, у гра­ду гран­ди­о­зног пи­сца ко­ји их је по­но­во спо­јио сво­јим злат­ним пе­ром, у мла­дој ре­пу­бли­ци ко­ја све че­шће мо­ра да пре­у­зи­ма на се­бе од­го­вор­но­сти ста­ре и по­ср­ну­ле ма­ти­це. На мје­сто су ста­вље­ни и узур­па­то­ри ко­ји су се без ле­ги­ти­ми­те­та гу­ра­ли за го­вор­ни­цу, бе­срам­но, и они ко­ји су сво­ју ду­жност хтје­ли да ис­ пу­не кри­шом и ша­па­том, као да су уље­зи у соп­стве­ној ку­ћи. И ми­ше­ви су у ру­па­ма, са­да­шњи раз­бој­ни­ци на бу­ду­ћим по­тер­ни­ца­ма, а ре­мек-дје­ло Сре­ те­на Сто­ја­но­ви­ћа и на на­слов­ној стра­ни На­ци­о­нал­не ре­ви­је. За све то, у јед­ном по­те­зу, био је нео­п­хо­дан баш Ве­ли­ки Ре­ди­тељ, сла­ва му и част. При­дру­жу­ју­ћи се оби­ље­жа­ва­њу два ви­је­ка од ро­ђе­ња Ње­го­ше­вог, и „Ал­ бум“ у овом бро­ју по­све­ћу­је­мо ње­му. Љу­ба­зно­шћу Фон­да­ци­је Оље Ива­ њиц­ки, у при­ли­ци смо да са ва­ма по­ди­је­ли­мо не­ке из се­ри­је пор­тре­та Ње­ го­ша ко­је је ве­ли­ка сли­кар­ка ура­ди­ла 1997. 

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


SRPSK A  No 3  2013

11


А Л Б У М

12

/

A L B U M

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


SRPSK A  No 3  2013

13


А Л Б У М

14

/

A L B U M

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


SRPSK A  No 3  2013

15


П Л О­В И Д­Б А

16

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


ПР­ВА РЕ­ГА­ТА БА­ЊА­ЛУ­КА–БЕ­О­ГРАД

Два­на­ест ве­сла­ча,

дви­је ри­је­ке,

је­дан циљ

Тај дан оста­ће упам­ћен. Пр­ви пут је у бе­о­град­ском Сав­ском при­ста­ни­шту све­ча­но до­че­ка­на ре­га­та из брат­ске Ба­ња­лу­ке. По­сли­је че­тр­на­ест да­на и 504 ки­ло­ме­тра пло­вид­бе, са­вла­дав­ши сва ис­ку­ше­ња уну­тар­ња и спољ­на, њих два­на­е­сто­ро по­ка­за­ло је да су дви­је срп­ске прије­сто­ни­це спо­је­не а не раз­дво­је­не дви­је­ма ри­је­ка­ма ве­ли­ких по­тен­ци­ја­ла. До­го­ди­не но­ви по­ду­хва­ти Пи­ше: Ра­да По­по­вић

SRPSK A  No 3  2013

17


П Л О­В И Д­Б А Фо­то­гра­фи­је: Раф­тинг са­вез Срп­ске

У

не­дје­љу пред по­ла­зак ма­ла ода­ бра­на дру­жи­на у пор­ти Цр­кве По­кро­ва Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, у ба­ња­луч­ком на­се­љу Ка­ра­но­вац, при­с у­ ству­је слу­жби и до­би­ја бла­го­слов све­ ште­ни­ка. Сун­ча­ни дан по­сли­је и све­ ча­ни ис­пра­ћај, уз при­с у­ство број­них град­ских зва­нич­ни­ка Ба­ња­лу­ке и при­ ја­те­ља раф­тинг спор­та. Мно­ги ло­кал­ни ве­сла­чи, пра­те­ћи ре­га­т у, из­ве­сла­ли су пр­ву ета­пу. Све то би­ло је „вје­тар у ле­ ђа“ уче­сни­ци­ма, спрем­ним да че­тр­на­ест да­на про­ве­ду ве­сла­ју­ћи до­њим то­ком ри­је­ке Вр­бас и 427 ки­ло­ме­та­ра ду­гим то­ком ри­је­ке Са­ве, све до Бе­о­гра­да. И ве­сла­ло се, пу­но и те­шко. Сва­ки дан по де­сет и ви­ше ча­со­ва, пре­ла­зе­ћи, кад им вре­мен­ске при­ли­ке до­пу­сте, и до 56 ки­ло­ме­та­ра днев­но. Ври­је­ме их ни­је ма­зи­ло. Пр­ва че­ти­ри да­на сун­ца и ве­ дрог не­ба је олак­ша­ло пут, али на­ред­них шест ки­шо­ви­тих и вје­тро­ви­тих би­ли су до­дат­но бре­ме. Па опет о од­у­ста­ја­њу ни­ко ни­је раз­ми­шљао. На во­ди је по­ сма­тран из­ла­зак и по­здра­вљан за­ла­зак сун­ца. Уве­че, у ша­то­ри­ма и усту­пље­ним објек­ти­ма ло­кал­них раф­тинг клу­бо­ва, од­мор и окре­пље­ње. Сна­га за на­ста­вак. ИС­ПИТ ВО­ЉЕ И КА­РАК­ТЕ­РА

 На дијелу пута Врбасом На одморишту: Њих једанаесторо и дванаесто са друге стране фото-апарата

Дви­је ри­је­ке ко­је је при­ро­да спо­ји­ла има­ју су­прот­не ћу­ди. Вр­бас кри­ву­дав и брз, ти­пич­но брд­ски. Са­ва ве­ли­ка и спо­ ра, по­ма­ло сне­на ље­по­ти­ца. Те­шки раф­тинг чам­ци не ми­ре ла­ко те крај­но­сти. За ову ре­га­т у на њи­ма су по­ста­вље­не ве­слач­ке кон­струк­ци­је и за­ штит­не над­стре­шни­це. Ипак, сва сна­га је до­ла­зи­ла од са­мог ве­сла­ча. У ово до­ ба го­ди­не Вр­бас је пли­так, не­љу­ба­зан, а Са­ва сто­ји као за­ле­ђе­на. У по­сљед­њим да­ни­ма ре­га­те ко­ша­ва, ки­ша и мраз ле­ ди­ли „про­ди­ра­ли су ко­сти“. – Прет­по­ста­вљао сам да ће не­ко од уче­сни­ка ипак да од­у­ста­не. То су да­ ни на­пор­ног ве­сла­ња, те­шки вре­мен­

По­др­шка Ор­га­ни­за­то­ри ре­га­те су Раф­тинг клуб „Ка­њон“ из Ба­ња­лу­ке и На­у­тич­ки клуб „Ли­ман“ из Бе­о­гра­да, уз по­др­шку Раф­тинг са­ ве­за Ср­би­је, Ка­јак-ка­ну и Раф­тинг са­ве­за Ре­пу­бли­ке Срп­ске, ту­ри­стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја Бе­о­гра­да, Ба­ња­лу­ке, Срп­ске и Ср­ би­је. Про­је­кат су по­др­жа­ли и Ге­не­рал­ни кон­зу­лат Ср­би­је у Срп­ској, те Кан­це­ла­ри­ја Срп­ске у Ср­би­ји.

18

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

ски усло­ви – при­ча Алек­сан­дар Па­стир, пред­сјед­ник Ка­јак-ка­ну и раф­тинг са­ве­ за Ре­пу­бли­ке Срп­ске и Раф­тинг клу­ба „Ка­њон“. – Али, за­чу­до, ни­ко ни­је од­у­ стао. Дру­гих из­не­на­ђе­ња ни­је би­ло. Са­ ва и до­њи дио Вр­ба­са ни­с у екс­трем­не ри­је­ке, али је би­ло екс­трем­но ве­сла­ње. Љу­ди су се по­ди­је­ли­ли у гру­пе и свак је сва­ко­га бо­дрио. Има­ли смо ве­ли­ки мо­ тив да до­ђе­мо до до Бе­о­гра­да, јер то је ва­жно лич­но по­стиг­ну­ће и ис­пит из­др­ жљи­во­сти, па и ка­рак­те­ра. Ишле су дви­ је дје­вој­ке, ни­с у се жа­ли­ле, из­др­жа­ва­ле су све, та­ко да му­шкар­ци ни­с у ни има­ли пра­ва да се бу­не. Сам про­је­кат пет го­ди­на је са­зри­ је­вао и че­као. Пр­ви пут у ње­го­вом де­ се­то­го­ди­шњем ра­ду, ис­ти­че Па­стир, по­кло­пи­ло се да су ре­сор­на ми­ни­стар­ ства и дру­ге над­ле­жне ин­сти­т у­ци­је с оду­ше­вље­њем при­хва­ти­ле иде­ју. Сва­ко је од­ра­дио свој дио по­сла, оста­вља­ју­ћи уче­сни­ци­ма оно што нај­бо­ље зна­ју: да ве­сла­ју и ло­ги­стич­ко-тех­нич­ки ор­га­ни­ зу­ју са­му ма­ни­фе­ста­ци­ју. Зна­чај­ну уло­гу од­и­грао је Вла­ди­мир Ни­ко­лић, ге­не­рал­ ни кон­зул Ср­би­је у Ба­ња­лу­ци, ко­ме је иде­ја о ре­га­ти пр­во из­ло­же­на. По­том су се укљу­чи­ле ин­сти­т у­ци­је из Ср­би­је, као и Мла­ђен Ци­цо­вић, ди­рек­тор Пред­став­ ни­штва Ре­пу­бли­ке Срп­ске у Бе­о­гра­ду. При­дру­жи­ли су се и го­то­во сви гра­до­ви на пре­ђе­ном ри­јеч­ном пу­т у. – Ре­га­та је би­ла проб­на, ви­ше спорт­ ска не­го ре­кре­а­тив­на. Ве­сла­ло се од де­ сет до че­тр­на­ест-пет­на­ест са­ти днев­но, што ни­је за ре­кре­а­тив­це. Озби­љан по­ ду­хват за сва­ког од нас. Де­вет уче­сни­ ка су чла­но­ви Раф­тинг клу­ба „Ка­њон“, дво­је из При­бо­ја, отац и син из Еко-клу­ ба „Лим“, је­дан уче­сник из Срем­ске Ми­ тро­ви­це, члан Удру­же­ња „Злат­на ри­би­ ца“ – на­ста­вља Па­стир. Циљ по­ду­хва­та је, ка­же, очу­ва­ње обје ри­је­ке, про­мо­ци­ја и раз­вој раф­тин­га, ка­ја­ка и ка­ну спор­та, као и осни­ва­ње раф­тинг клу­бо­ва у свим оп­шти­на­ма у сли­ву Са­ве. МО­ГУ­ЋЕ ЈЕ, ПА ИЗ­ВОЛ’ТЕ У овој аван­т у­ри уче­ство­ва­ле су Ире­ на Кар­лаш и Ми­ле­на Ко­ло­ба­рић. Сви их ис­ти­чу као при­мјер сна­жне во­ље и ду­ха. – Би­ло је тре­ну­та­ка кад нам се ки­ ло­ме­тар чи­нио као вјеч­ност – при­ча нам Ми­ле­на Ко­ло­ба­рић. – Вје­ро­ва­ле


SRPSK A  No 3  2013

19


П Л О­В И Д­Б А

Испод Моста на Ади у Београду

20

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


SRPSK A  No 3  2013

21


П Л О­В И Д­Б А

смо јед­на у дру­ гу, ве­сла­ле свом сна­гом. Же­ља да се стиг­не до ци­ља би­ла је ја­ ча не­го што смо и са­ме ми­сли­ле. У тим тре­ну­ци­ ма ви­ше раз­ ми­шљаш да ли  Мало сна у ће па­да­ти ки­ша, да ли ћеш сти­ћи при­је чамцу, у матици: мра­ка и по­ди­ћи ша­тор, хо­ћеш ли има­ти Ирена Карлаш до­вољ­но хра­не и во­де на чам­цу, да ли и Милена ћеш ују­тру уста­ти сув. Ни­ка­да ни­смо Колобарић ве­сла­ле ре­га­т у ду­жу од 40 ки­ло­ме­та­ра, а сад смо у јед­ном да­ну ве­сла­ле и по 56 ки­ло­ме­та­ра, или по 13 са­ти, што је не­ А за ручак – вје­ро­ва­тан осје­ћај. печена риба Ис­ти­че да су њих дви­је, на истом чам­цу, три­на­ест од че­тр­на­ест да­на ре­га­ те ве­сла­ле уна­тра­шке. – Ври­је­ме нам је про­ла­зи­ло уз раз­не при­че и анег­до­те, а у нај­те­жим тре­ну­ ци­ма смо пје­ва­ле, чак по три и по ча­ са. Че­ти­ри пу­та смо ве­сла­ле у пот­пу­ном мра­ку. Ди­ван је осје­ћај кад ве­слаш под не­бом пу­ним зви­је­зда, а мје­сец те во­ди и оба­сја­ва пут.

Ве­зе Раф­тинг ре­га­та Ба­ња­лу­ка–Бе­о­град ор­га­ни­зо­ва­на је на осно­ ву спо­ра­зу­ма о спе­ци­јал­ним ве­за­ма из­ме­ђу Ср­би­је и Срп­ске, у окви­ру ак­тив­но­сти за раз­вој ту­ри­зма и спор­та на ри­је­ка­ма Вр­бас и Са­ва.

22

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

Не­над Ива­нић из Срем­ске Ми­тро­ви­ це не кри­је сво­је оду­ше­вље­ње оства­ре­ ним под­ви­гом. Ње­го­ви при­ја­те­љи ка­ја­ ка­ши на мир­ним во­да­ма при­ча­ли су му да је за њих та­кав под­виг не­мо­гућ, иако су њи­хо­ви ка­ја­ци знат­но по­де­сни­ји за ве­сла­ње на ду­ге ста­зе. – Да је би­ло ко по­ку­шао да нас пси­ хич­ки спре­ми за ово, вје­ру­јем да би нас по­ла од­у­ста­ло при­је стар­та. На­пор је ве­ли­ки, али у раз­го­во­ру са по­са­дом, и у стал­ном смје­њи­ва­њу но­вих пред­је­ла, ври­је­ме про­ла­зи бр­же, нео­сјет­ни­је. Ми­ сли се на циљ, бро­је ки­ло­ме­три, ко пр­ви на­иђ ­ е на знак за плов­ни пут гла­сно уз­ вик­не број, сви оста­ли по­но­ве за њим, и та­ко на 427 ки­ло­ме­та­ра Са­ве – до­да­је Ива­нић. Сте­као је, ка­же, но­ве при­ја­те­ље, са ко­ји­ма би мо­гао да из­ве­де би­ло шта. – Ако тре­ба, са њи­ма и на крај сви­је­ та не би би­ло те­шко ићи. Отац и син, Де­јан и Урош Пу­зо­вић, из Еко-клу­ба „Лим“ из При­бо­ја, та­ко­ ђе су би­ли дио ове ре­га­те. Иако су би­ ли спрем­ни на ве­ли­ке фи­зич­ке на­по­ре, ис­ти­че Де­јан, из­не­на­ди­ла их је те­жи­на по­ду­хва­та. – Урош је сти­гао са пре­хла­дом у Ба­ ња­лу­ку, па је би­ло пи­та­ње да ли ће уоп­ ште ве­сла­ти. Мој за­да­так био је да га опо­ра­вим. И ње­го­ва ри­је­ше­ност да ве­ сла би­ла је ја­ка. Под те­ра­пи­јом је ве­слао да­ни­ма, но­сио се са кон­тра­то­ко­ви­ма и та­ла­си­ма, вје­тром и ки­шом, во­дом ко­ја


се не кре­ће, и успио, као и сви ми. Екс­ кур­зи­ју у Ита­ли­ју за­ми­је­нио је уче­шћем на ре­га­ти, што до­вољ­но го­во­ри ко­ли­ко му је ово зна­чи­ло. Да­ни­ма је при­чао о тре­ну кад ће про­пло­ви­ти ис­под но­вог Мо­ста на Ади. Ка­да смо три­на­е­стог да­на уве­че сти­гли та­мо, би­ли смо пре­пла­вље­ ни емо­ци­ја­ма и за­до­вољ­ством. Мо­тив да све из­др­жи­мо био је лич­ни. Мој да про­вје­рим ври­је­дим ли још че­му. Урош је млад. Кад не­ко са осам­на­ест го­ди­на из­др­жи ова­кав фи­зич­ки и мен­тал­ни на­ пор, он­да је то по­се­бан под­сти­цај за да­ љи жи­вот и иза­зо­ве. Сад ви­ше зна­мо о Са­ви и о људ­ској мје­ри у ве­сла­њу, за­кљу­чу­је Де­јан Пу­зо­вић. – Ве­сла­ње пре­ко де­сет са­ти, да­ни­ма, мо­гу­ће је. То је­сте про­би­ја­ње гра­ни­ца и оче­ки­ва­ња. Ту­ри­сти са­да мо­гу до­ћи на про­вје­рен те­рен и ужи­ва­ти у ље­по­та­ма чи­стог Вр­ба­са и хип­но­тич­ке По­са­ви­не. Ве­сла­ње, ри­ба­ре­ње, кам­по­ва­ње, дру­же­ње и аван­т у­ра, све је ту. СА­ВОМ, ОД ИЗ­ВО­РА ДО УШЋА Тај дан, 6. ок­то­бар 2013, оста­ће упам­ ћен. Пр­ви пут је у бе­о­град­ском Сав­ском при­ста­ни­шту све­ча­но до­че­ка­на ре­га­та из Ба­ња­лу­ке, ко­ја је успје­шно са­вла­да­ла све те­шко­ће и до­ка­за­ла да два гра­да не раз­ два­ја­ју не­го спа­ја­ју дви­је ри­је­ке ве­ли­ког по­тен­ци­ја­ла. Као и ис­пра­ћај, ма­ни­фе­ста­ ци­ју је за­би­ље­жио ве­ли­ки број ме­ди­ја, а

сви оку­пље­ни би­ли су ра­до­ сни због успје­ ха. По­сли­је доч ­ е­ка, ор­га­ни­зо­ ва­на је пре­зен­ та­ци­ја ту­ри­стич­ке по­ну­де Ба­ ња­лу­ке и про­ ба­не ње­не га­ стро­ном­ске ђа­ко­ни­је. За на­ред­ну го­ди­ну овај тим пла­ни­ра да во­зи ре­га­т у Са­вом, од из­во­ра (Сло­ве­ни­ја) до ушћа (Ср­би­ја), ду­гу 940 ки­ло­ме­та­ра. – Иде­ја је да се сле­де­ћи пут не во­зе те­шки раф­тинг чам­ци, не­го да се кре­не ка­ја­ци­ма. Осам ве­сла­ча, по два из сва­ ке др­жа­ве ко­јој при­па­да Са­ва, да се за­ јед­нич­ки оти­сну на то пу­то­ва­ње, а он­да да им се на пунк­то­ви­ма оформ­ље­ним у мје­сти­ма у сли­ву Са­ве при­дру­же и дру­ ги. Та­ко, не­ки ће ве­сла­ти два­де­сет да­на, дру­ги де­сет, пет, два... Сва­ко се у ову екс­ пе­ди­ци­ју мо­же укљу­чи­ти у скла­ду са сво­ јим мо­гућ­но­сти­ма, фи­зич­ком спре­мом и рас­по­ло­жи­вим вре­ме­ном – ка­же Алек­ сан­дар Па­стир. План је да се тој ре­га­ти до­го­ди­не при­ дру­же и ма­ли бро­до­ви и истин­ски љу­би­ те­љи ри­је­ке. Већ су ус­по­ста­вље­ни пр­ви кон­так­ти са ре­ги­о­нал­ним раф­тинг са­ве­ зи­ма, а пред­став­ни­ци Бе­о­гра­да ис­ка­за­ ли су же­љу да опет ор­га­ни­зу­ју за­вр­шну ма­ни­фе­ста­ци­ју. Ре­га­та ће по­че­ти у ју­ну, а за­вр­ши­ти се у ју­лу.  SRPSK A  No 3  2013

 На циљу: Испод Бранковог моста у Београду и са заставом у Савском пристаништу

23


П У ­Т О­К А З

/

R O A D

S I G N

Ли­је­па остр­ва у би­гре­ној ри­је­ци ЈАЊ­СКЕ ОТО­КЕ, БИ­СЕР ШИ­ПО­ВАЧ­КОГ КРА­ЈА

24

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


JANJSKE ISLANDS, THE PEARL OF ŠIPOVO REGION

Beautiful Islands in Tufa River

SRPSK A  No 3  2013

25


П У ­Т О­К А З На око че­ти­ри ки­ло­ме­тра од сво­га вре­ла и два­на­ест ки­ло­ме­та­ра од цен­тра Ши­по­ва, се­дро­но­сна ри­је­ка Јањ би­ва ис­пре­сје­ца­на сти­је­на­ма и тлом, ра­чва се и тво­ри ве­ћу гру­пу остр­ва, да би се доц­ни­је опет са­бра­ла у свој је­дин­стве­ни ток. Та гру­па остр­ва и де­се­ти­на моћ­них по­то­ка, у на­ро­ду од дав­ни­на зва­на Јањ­ске ото­ке, при­род­ни је фе­но­мен и глав­но из­ле­ти­ште у око­ли­ни Ши­по­ва. Про­ла­зи­ти ову­да а не свра­ти­ти би­ло би ве­ли­ка гре­шка

С

и­ро­ма­шни кра­шки кра­је­ви ни­с у би­ли из­да­шни за на­ше прет­ке. Стал­на бор­ба за оп­ста­нак, ко­ја их је и до­ве­ла у ове ви­со­ве, оби­ље­жи­ла је жи­вот гор­шта­ка на Јањ­ској ви­со­рав­ни. Ви­је­ков­на те­жња за сло­бо­дом и очу­ва­ њем сво­је вје­ре, тра­ди­ци­је и иден­ти­те­та до­ни­је­ла је ста­нов­ни­штву овог кра­ја ви­ ше гла­ди и му­ке не­го ма­те­ри­јал­ног бла­ го­ста­ња. Оту­да и ста­ра из­ре­ка: „Ја­ња­ни­ не, пу­рин ду­шма­ни­не“. На јед­ној стра­ни од­у­зе­та сре­ћа вра­ ће­на је кроз ве­ли­ку ље­по­т у и по­тен­ци­ ја­ле при­ро­де. Јањ­ска ви­со­ра­ван да­нас је је­дан од нај­љеп­ших и нај­са­др­жај­ни­ јих кра­јо­ли­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске. По­ ме­ну­ће­мо са­мо Јањ­ску пра­шу­му, јед­ну од три те вр­сте у Евро­пи, за­тим ма­на­ стир Гло­го­вац, ду­хов­ни цен­тар пра­во­ слав­ног жи­вља Ја­ња, вре­ло ри­је­ке Јањ, моћ­ни из­вор во­да из ду­би­не кр­ша, Ва­ ган­ску пе­ћи­ну, тај­ну скри­ве­ну у ду­би­

26

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

ни зе­мље... И на­по­сли­јет­ку, нај­љеп­ше од нај­љеп­шег, Јањ­ске ото­ке. РА­ЧВА­ЊЕ И СА­С ТА­ЈА­ЊЕ Ри­је­ка Јањ од свог вре­ла гра­ди мо­ ћан ка­њон чи­је се стра­не, фор­ми­ра­не од сти­је­на мо­ну­мен­тал­ног из­гле­да, из­ди­жу и до 200 ме­та­ра из во­де. У са­мом свом гор­њем то­ку по­ка­зу­је пла­хо­ви­т у на­рав и сна­гу. На са­мо два ки­ло­ме­тра од вре­ла Јањ у ка­њо­ну пра­ви пре­ли­јеп во­до­пад, те­шко при­сту­па­чан по­сје­ти­о­ци­ма. Ча­ри ове при­род­не атрак­ци­је осје­ти­ли су ри­ јет­ки ме­ђу мје­шта­ни­ма и пла­ни­на­ри­ма, спу­шта­ју­ћи се низ стр­ме ли­ти­це ка­њо­на и га­зе­ћи хлад­ну во­ду. (Ово је нај­хлад­ни­ ја ри­је­ка у Срп­ској. У свим до­би­ма го­ди­ не тем­пе­ра­т у­ра во­де не пре­ла­зи 6 сте­ пе­ни Цел­зи­ју­со­вих.) Та во­да обо­га­ће­на би­гром или се­дром, чи­јим се та­ло­же­њем ства­ра­ју нај­фи­ни­је ка­ска­де, да­је до­дат­ну ље­по­т у то­ку Ја­ња.


На око че­ти­ри ки­ло­ме­тра низ­вод­ но од свог вре­ла, се­дро­но­сна ри­је­ка Јањ на­и­ла­зи на пре­пре­ке. Ту та­ло­жи се­дру, а у исто ври­је­ме се раз­је­ди­њу­је, би­ва ис­ пре­сје­ца­на сти­је­на­ма и тлом, па се он­да по­но­во са­ста­је у је­дин­ствен, моћ­ни ток. Та­ко на­ста­је ве­ћа гру­па остр­ва, у на­ро­ду од дав­ни­на по­зна­та као Јањ­ске ото­ке. Хук кри­стал­но чи­сте во­де око остр­ва и буј­ на ве­ге­та­ци­ја, сла­по­ви и би­гре­не ка­ска­де, де­се­ти­не моћ­них по­то­ка, све су то Ото­ке. Ото­ке су за­пра­во креч­њач­ка удо­ли­ на уз ри­је­ку Јањ, ду­гач­ка око ки­ло­ме­тар, а ши­ро­ка око 300 ме­та­ра. Ова ску­пи­на остр­ва ис­пре­сје­ца­на број­ним ру­кав­ци­ ма, са мно­штвом сла­по­ва и буј­ном ве­ге­ та­ци­јом, нај­а­трак­тив­ни­је је из­ле­ти­ште ши­по­вач­ког кра­ја. ЛА­КО ДО­ЋИ, ТЕ­ШКО ОТИ­ЋИ До пре­ли­је­пог ам­би­јен­та Јањ­ских ото­ка мо­же­те до­ћи из Ши­по­ва, од чи­јег су цен­тра уда­ље­не око 12 ки­ло­ме­та­ра. Не­из­о­став­на су ста­ни­ца свих љу­би­те­ ља при­ро­де, ту­ри­ста или про­ла­зни­ка. Ло­ка­ли­те­т у се при­ла­зи са пу­та Ши­по­во – Ку­прес. У љет­ним мје­се­ци­ма, по­себ­но за ви­кен­де или пра­зни­ке, Јањ­ске ото­ке по­ста­ју глав­но из­ле­ти­ште ши­по­вач­ког кра­ја. По­сје­ћу­ју их из свих кра­је­ва. Уз не­из­о­ста­ван ро­штиљ и при­род­но хла­ђе­

Во­до­па­ди Јањ­ске ото­ке су је­дан у ни­зу фе­но­ме­на ко­је карст но­си со­бом. По­ред ве­ћег бро­ја ото­ка об­ра­слих див­ном ве­ге­та­ци­јом, нај­ че­шће шу­мар­ци­ма јо­ши­ке, овај дар при­ро­де по­себ­но кра­се во­до­па­ди. На из­ла­зу из Ото­ка и по­нов­ном ула­зу у ка­њон, Јањ гра­ди во­до­пад ви­си­не де­се­так ме­та­ра пре­ко ко­јег се во­да као стри­је­ла спу­шта низ ли­ти­цу. По­сје­ти­лац са стра­хо­по­што­ва­ њем мо­же да пра­ти си­ло­вит хук и пје­ну­ша­ње во­де ко­ја се гу­ би у бр­за­ци­ма.

но пи­ће у ру­кав­ци­ма Ја­ња, на Ото­ка­ма се мо­гу про­ба­ти спе­ци­ја­ли­те­ти срп­ске ку­хи­ње. На­да­ле­ко је чу­ве­на, а мје­шта­ни ка­жу и нај­ква­ли­те��­ни­ја у срп­ским кра­ је­ви­ма, па­стрм­ка из Ја­ња. На не­ким ру­ кав­ци­ма се на­ла­зе ста­ри мли­но­ви, ко­ји упот­пу­њу­ју ам­би­јен­тал­ну цје­ли­ну. На тај на­чин ово при­род­но до­бро до­би­ја сво­ју ет­но­ло­шку ври­јед­ност. Јањ­ска ви­со­ра­ван је „вре­ло жи­во­та“ и мје­сто по­ри­је­кла ве­ли­ког бро­ја на­ших љу­ди. Да­нас, тра­га­ју­ћи за со­бом и соп­ стве­ном су­шти­ном, чо­вјек се по­ла­ко вра­ ћа и сво­јим ко­ри­је­ни­ма. Про­ла­зи­ти пре­ко ових ви­со­ва, а не свра­ти­ти у по­сје­т у не­кој од при­род­них или кул­т ур­них зна­ме­ни­то­ сти, би­ло би ве­ли­ка гре­шка. Јањ­ске ото­ке, та­ко бли­зу и та­ко при­сту­пач­не, а та­ко фа­ сци­нант­не, мо­ра­ју се по­сје­ти­ти.  (www.Upo­znaj­Srp­sku.com)

SRPSK A  No 3  2013

27


П У ­Т О­К А З

28

/

R O A D

S I G N

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


SRPSK A  No 3  2013

29


О А З Е

30

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


МО­ЧВА­РА ГРО­МИ­ЖЕЉ, ПО­СЕБ­НИ РЕ­ЗЕР­ВАТ ПРИ­РО­ДЕ

Нео­сјет­но хо­да­ње

по во­ди

Не­ма дна Гро­ми­же­љу ни кра­ја при­по­ви­је­сти­ма о ње­му. Во­да је ту дрин­ска, а не­зна­ним ка­на­ли­ма оти­че у Са­ву. На спо­ју те дви­је ри­је­ке, на про­сто­ру Би­је­љи­не, овај ре­зер­ват при­ро­де је јед­но од по­сљед­њих ста­ни­шта ри­би­це ум­бра кра­ме­ри, у на­ро­ду зва­не црн­ка или мр­гу­да, ко­ја спа­да у ред нај­ста­ри­јих кич­ме­ња­ка на пла­не­ти. Не иди­те та­мо са­ми и не под­сми­је­хуј­те се ле­ген­да­ма ко­је чу­је­те Пи­ше: Ана Пан­ду­ре­вић

„Н

е зна се по­у­зда­но шта је Гро­ми­жељ, слат­ко­вод­ни из­ вор иш­че­злог Па­нон­ског мо­ра, геј­зир, тре­се­ти­ште или ду­бо­ки вир, али у на­ро­ду рав­ни­це из­ме­ђу дви­је ри­је­ ке то је не­пре­с у­шни из­вор пре­да­ња, тај­ ни и ле­ген­ди“, ка­же пу­бли­ци­ста Ти­хо­мир Не­сто­ро­вић ко­ји је ро­ђен уз руб мо­чва­ре.

При­по­ви­је­да се да је не­ка­да у Гро­ми­ же­љу би­ло се­ло не­вјер­ни­ка, за­то про­кле­ то, па по­то­ну­ло у зе­мљу, а на мје­сту гдје се на­ла­зи­ло по­ја­вио се вир без дна. Ка­зу­је се и да је на том мје­сту пре­ва­ре­на дје­вој­ ка про­кле­ла сва­то­ве. Да је во­да про­гу­та­ла вр­ша­ли­цу за жи­то, да је у ви­ру по­то­пље­ но бла­го цар­ских вој­ски што су би­ле и SRPSK A  No 3  2013

31


О А З Е

 Стручњаци из Бијељине током недавних истраживања у мочвари Громижељ

не­ста­ле у рав­ни­ци без од­је­ка. При­ча је мно­го, али у сва­кој је Гро­ми­жељ укле­ти крај и у сва­кој се јед­ном го­ди­шње, у зо­ ру 14. ав­гу­ста, на пра­во­слав­ни пра­зник Ма­ки­ви­је, из не­мјер­љи­вих ду­би­на би­ стре во­де ја­вља дав­но иш­че­зли сви­јет. „При­ча­ли су ста­ри да се на Ма­ки­ви­је из Гро­ми­же­ља чу­ју гла­со­ви чо­ба­на, ри­ка го­ве­да, бле­ја­ње ова­ца, ла­ја­ње па­са, пје­ сма дје­во­јач­ка, до­ви­ки­ва­ње рад­ни­ка, ху­ ка вр­ша­ли­це. У се­лу не­ма жи­вих да по­ свје­до­че да су чу­ли тај по­то­ну­ли сви­јет“, ка­же Не­сто­ро­вић. Овај хро­ни­чар Сем­бе­ри­је је за 40 го­ ди­на но­ви­нар­ског по­сла и кроз 10 об­ја­ вље­них књи­га про­зе овје­ко­вје­чио Дри­ну пла­хо­ви­т у и ви­ло­ви­т у и све нео­бич­не

Тре­се­ти­ште и ње­го­ве ти­це  Струч­ња­ци ве­ле да је Гро­ми­жељ јед­но од ри­јет­ких са­чу­ва­них ни­зиј­ских тре­се­ти­шта. По­вр­ши­на под­руч­ја у пр­вом сте­пе­ну за­шти­те је 67 хек­та­ра. Уз мр­гу­ду, ко­ја се на­ла­зи на цр­ве­ној ли­сти нај­у­гро­же­ни­јих жи­ вих би­ћа на пла­не­ти, у Гро­ми­же­љу су от­кри­ве­не број­не ри­јет­ ке и угро­же­не вр­сте, по­пут бар­ске кор­ња­че, еје мо­чва­ри­це, цр­не ро­де, цр­ве­не ча­пље и ма­ле би­је­ле ча­пље.

32

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

људ­ске суд­би­не ве­за­не уз њен ток, кроз ври­је­ме про­шло и ври­је­ме са­да­шње. У ври­је­ме ко­је нас је умо­ри­ло и ко­ је ни чу­ди­ма ви­ше не вје­ру­је, ве­ли Не­ сто­ро­вић, де­сио се у Срп­ској 2008. спа­ со­но­сни про­на­ла­зак мр­гу­де, си­ћу­шне дво­ди­ха­ли­це ко­ја је ми­ли­о­ни­ма го­ди­на­ ма оп­ста­ла са­мо у во­да­ма ру­ских ри­је­ка Дње­пар и Дње­стар и у су­сјед­ној Ма­чви, гдје је осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ви­ је­ка про­гла­шен Спе­ци­јал­ни ре­зер­ват при­ро­де „За­са­ви­ца“. ОСМЕ­ЈАК СТА­РЕ МР­ГУ­ДЕ   Гро­ми­жељ ви­ше ни­је тај­на. Ода­ла га је мр­гу­да, мр­ка ри­би­ца не ве­ћа од ка­жи­ пр­ста, ко­ја се на­ла­зи на цр­ве­ној ли­сти нај­у­гро­же­ни­јих вр­ста на пла­не­ти. На­уч­ ни­ци, пу­то­пи­сци, аван­т у­ри­сти, град­ски оци, сви по­не­што тра­же у Гро­ми­же­љу ових го­ди­на.  Са­мо до­ма­ћем се­ља­ку ово чу­до ни­ је чуд­но. Ра­до Кр­стић из Ве­ли­ног Се­ла, у чи­јем се ата­ру мо­чва­ра на­ла­зи, ка­же да је ба­ра од­у­ви­јек ка­ква је­сте, са­мо је ра­ни­је во­да би­ла ве­ћа и ду­бља, бо­га­ти­ја


SRPSK A  No 3  2013

33


О А З Е

34

/

O A S E S

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


ри­бом и пти­ца­ма. Он је као ди­је­те хва­ тао мр­гу­ду, та­да су не­по­зна­т у ри­би­цу зва­ли ма­лић.  „Ми дје­ца на­ба­ци­мо зам­ку, кор­пу од тр­ске или ме­тал­не мре­же, па ру­ка­ма ва­ та­мо ри­бу из му­ља. Би­ло је у Гро­ми­же­ љу, а има их још, шту­ка од два ме­тра. А ова ма­ла, де­сет це­на­та на­ра­сте. Ба­ци­мо је, шта ће нам. За­то је ваљ­да и пре­жи­ви­ ла то­ли­ко. Да је би­ла ве­ли­ка, по­је­ли би је“, уби­је­ђен је Ра­до.  Ка­же, мо­чва­ра и ње­но бо­гат­ство не­ ста­ју од ка­да је у Сем­бе­ри­ји про­шло­га ви­је­ка на­пра­вље­но 500 ки­ло­ме­та­ра ме­ ли­о­ра­ци­он ­ их ка­на­ла. Пум­пе цр­пу во­ду у Са­ву, та­ко да се одав­но већ чам­цем не мо­же опло­вит. А не­ка­да је мо­чва­ра би­ла во­де­ни пр­стен око аде чвр­сте зе­мље на ко­јој је, од ка­да се пам­ти, жи­вио са­мо је­ дан до­ма­ћин, Три­шо Мар­тић. Ра­до ка­же да је Три­шо го­ди­на­ма оба­ рао ста­бла и до­вла­чио зе­мљу гра­ђе­вин­ ским ко­ли­ци­ма, гра­де­ћи пут пре­ко во­де до има­ња на ади. До да­нас је то је­ди­ни пут ко­јим се сти­же до плод­них њи­ва у вла­сни­штву де­се­так би­је­љин­ских по р ­ о­ди­ца.  „По­сљед­њих го­ди­на, од ка­да је у Гро­ ми­же­љу ма­ње во­де, пут ка­ко-та­ко оп­ ста­је, али се сва­ке го­ди­не мо­ра на­си­па­ти де­бљим сло­јем шљун­ка. Пра­ви­ло је да се пу­тем ни­ка­да не иде без са­пут­ни­ка и без ду­ге мот­ке ко­јом се, злу не тре­ба­ло, мо­ же за­др­жа­ти на по­вр­ши­ни док не стиг­не по­моћ“, об­ја­шња­ва Ра­до.  Пре­ма ње­го­вим ри­је­чи­ма, во­да Гро­ ми­же­ља је дрин­ска, јер ра­сте и па­да упо­ ре­до са овом ри­је­ком, али мо­чва­ра има ве­зу и са три ки­ло­ме­тра уда­ље­ном Са­ вом, гдје оти­че не­зна­ним под­зем­ним ка­ на­ли­ма. Са­да је под во­дом остао, ско­ро ура­ стао у шаш, тр­ску, ло­ква­ње и гу­сто бар­ ско ра­сти­ње, са­мо Ла­ке­ти­ћа вир ко­ји ни­ка­да не пре­с у­шу­је. У ње­го­вом ко­ри­т у ко­је је ши­ро­ко сто­ти­њак ме­та­ра бу­ја­ју вр­бе, јо­хе и ја­се­но­ви.

Би­ље На спи­сак фло­ре Ре­пу­бли­ке Срп­ске пр­ви пут је увр­шће­на мо­ чвар­на ко­при­ва от­кри­ве­на у Ла­ке­ти­ћа ви­ру, као и ре­бра­ти­ца, мо­чвар­на па­прат и жу­ти ло­квањ, ко­ји су та­ко­ђе ри­јет­ке и ра­ њи­ве вр­сте.

из­мје­рио, а по­ку­ша­ва­ли су. Зад­њи пут су ро­ни­о­ци из гра­да си­шли пет ме­та­ ра у ду­би­ну и ка­да су из­ро­ни­ли са­мо су ре­кли да у сре­ди­ни има­ју два ли­јев­ка, без кра­ја.  Во­да Гро­ми­же­ља кри­стал­но је чи­ста. И ле­де­на. Ка­жу мје­шта­ни, све кад за­ле­ ди, око Ла­ке­ти­ћа ви­ра во­да кло­бу­ча.  Ми­ло­рад Па­нић по­ку­ша­ва да ру­ка­ ма из­ва­ди слав­ну мр­гу­ду из му­ља. Али ни­смо опре­мље­ни зам­ка­ма. Ка­же да ри­ бе има мно­го, као и би­ља, али пти­це се ви­ше не ле­гу у мо­чва­ри.  „Жи­вје­ле су ов­дје цр­не ро­де, ча­пље и га­ко­ви, али од ка­да се во­да ису­шу­је пум­ па­ма, има то­ме два­де­сет го­ди­на, не стиг­ ну да из­ве­ду мла­де, не­ма­ју хра­не. Још нас са­мо над­ле­ћу“, ка­же Па­нић. Од ка­да је Гро­ми­жељ за­шти­ће­но под­ руч­је, у мо­чва­ри је за­бра­њен лов и ри­ бо­лов, сје­ча др­ве­ћа, бра­ње би­ља, ва­ђе­ње шљун­ка... Жу­те та­бле са ис­пи­са­ним за­ бра­на­ма и упо­зо­ре­њи­ма је­ди­но су што од те за­шти­те ви­ди пут­ник, на­мјер­ник да про­ник­не у тај­ну Гро­ми­же­ља.   Ра­до и Ми­ло­рад на по­врат­ку кроз Ве­ли­но Се­ло на­бра­ја­ју: у овој ку­ћи жи­ ви јед­на ба­ба, ова је пра­зна, ов­дје је јед­ на ба­ба, пра­зна, пра­зна, пра­зна.... У се­лу жи­ви са­мо јед­но уну­че. Не­ста­је и се­ло око мо­чва­ре.   Ако се бри­га за ре­зер­ват при­ро­де све­де, као са­да, са­мо на за­бра­не и на мје­ шта­не, би­ће и мр­гу­да тек јед­на од ле­ген­ ди из тај­но­ви­тог Гро­ми­же­ља. 

 Публициста Тихомир Несторовић, наш водич кроз Громижељ Мјештани Радо Крстић и Милорад Панић

 Рибица мргуда (umbra crameri), снимак из Бијељине Т. Несторовића

УНУ­ЦИ СУ НАЈ­У­ГРО­ЖЕ­НИ­ЈА ВР­С ТА „Тло је не­си­гур­но, ла­ко се мо­же кроз ње­га про­па­сти. Ми, за­пра­во, хо­да­мо по во­ди“, ка­же нам Ра­до, спрет­но се про­би­ ја­ју­ћи кроз буј­но и упле­те­но ра­сти­ње до Ла­ке­ти­ћа ви­ра. При­ча ус­пут да се ду­би­на во­де оком не мо­же са­гле­да­ти. Ни­ко је ни­ка­да ни­је SRPSK A  No 3  2013

35


П О Д­З Е­М Љ Е

36

/

U N D E R G R O U N D

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


ГО­ВЈЕ­ШТИ­ЦА, У КА­ЊО­НУ ПРА­ЧЕ, КОД РО­ГА­ТИ­ЦЕ

Нај­ду­жа пе­ћи­на у Срп­ској От­кри­ве­на по­чет­ком XX ви­је­ка, она је да­нас пра­ви ма­ли под­зем­ни сви­јет, ис­тра­жен у ду­жи­ни од ско­ро де­сет ки­ло­ме­та­ра. Зна­чај­на ис­тра­жи­ва­ња би­ла су 1960–1970. и од 2010. Бо­гат пе­ћин­ски на­кит, ко­сти жи­во­тињ­ских вр­ста из­у­мр­лих при­је 20.000 го­ди­на, ко­ло­ни­је сли­је­пих ми­ше­ва, кри­ста­ли, ин­сек­ти, фо­си­ли, чи­не овај спе­ле­о­ло­шки обје­кат из­у­зет­но за­ни­мљи­вим и за на­у­ку и за ту­ри­сте

Н

а са­мо 21 ки­ло­ме­тар од Ро­га­ ти­це, у ка­њо­ну ри­је­ке Пра­че, на­ла­зи се пе­ћи­на Ба­ња Сти­је­ на, ва­жна тач­ка на спе­ле­о­ло­шкој и ту­ ри­стич­кој ма­пи Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Ову пе­ћи­ну мно­ги зо­ву и Мрач­на, јер на све­га ме­тар од ула­за кре­та­ње је не­мо­

гу­ће без вје­штач­ког свје­тла. По­чет­ком XX ви­је­ка от­кри­ли су је аустро­у­гар­ски ис­тра­жи­ва­чи. Ма­пе пе­ћин­ских ход­ни­ка ду­гих 1.200 ме­та­ра ис­цр­та­не су и из­вр­ ше­на спе­лео-би­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња у пе­ри­о­ду од 1960–1970. „Пе­ћи­на је раз­ гра­на­та и са­сто­ји се од ула­зног ка­на­ла, SRPSK A  No 3  2013

37


П О Д­З Е­М Љ Е

38

/

U N D E R G R O U N D

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


SRPSK A  No 3  2013

39


П О Д­З Е­М Љ Е

Ка пар­ку при­ро­де „То­ком екс­пе­ди­ци­је оба­вље­на су би­о­ло­шка и дру­га ис­тра­жи­ ва­ња у пе­ћи­ни“, ка­же Го­лић. „По­себ­на па­жња по­све­ће­на је ис­ тра­жи­ва­њу спе­ци­фич­них ко­ло­ни­ја ши­шми­ша ко­је по­сто­је у пе­ћи­ни и у ши­рем пр­ос­ то­ру ка­њо­на Пра­че. Ис­тра­жи­ва­ња ће да­ти основ ло­кал­ним вла­сти­ма и Ре­пу­блич­ком за­во­ду за за­ шти­ту кул­тур­но-исто­риј­ског и при­род­ног на­сље­ђа Срп­ске да ка­њон Пра­че, са овом и дру­гим пе­ћи­на­ма, пр­о­гла­се за­шти­ће­ ним пар­ком при­ро­де.“

Фо­то­гра­фи­је: Ми­ла­но­ло Си­мо­не

40

не­ко­ли­ко ве­ћих га­ле­ри­ја и ви­ше ма­њих ка­на­ла ко­ји их спа­ја­ју“, за­би­ље­жи­ли су струч­ња­ци. „Бо­га­та је атрак­тив­ним пе­ ћин­ским на­ки­том ко­ји чи­не би­гре­не ка­де, са­ли­ви, ста­лак­ти­ти и пе­ћин­ски сту­бо­ви. По бо­гат­ству и ра­зно­вр­сно­сти на­ки­та, јед­на је од нај­љеп­ших пе­ћи­на Срп­ске. Ин­те­ре­сант­на је по­ја­ва ри­јет­ке вр­сте на­ки­та у об­ли­ку ље­пљи­ве би­је­ле па­сте, ко­ја се на­зи­ва ‘пе­ћин­ско мли­је­ко’. У уну­тра­шњо­сти пе­ћи­не пр­о­на­ђе­ни су оста­ци пе­ћин­ског ме­двје­да.“ Ме­ђу­тим, спе­ле­о­ло­шко-ту­ри­стич­ка по­ну­да оп­шти­не Ро­га­ти­ца не за­сни­ ва се са­мо на Мрач­ној пе­ћи­ни. О то­ ме свје­до­чи наш са­го­вор­ник Не­бој­ша Го­лић, ди­рек­тор Ту­ри­стич­ке орга­ни­за­ ци­је Ро­га­ти­це: „У не­по­сред­ној бли­зи­ ни Мрач­не пе­ћи­не на­ла­зи се и пе­ћи­на Го­вје­шти­ца, ко­ју ло­кал­но ста­нов­ни­ штво на­зи­ва и Ду­го­вје­шти­ца. Она ду­ го ни­је би­ла пред­мет ис­тра­жи­ва­ња, због не­при­сту­пач­ног ула­за на ко­јем се на­ла­зи је­зе­ро ду­би­не и до два ме­тра. Го­ди­не 2010. озбиљ­ни­је ис­тра­жи­ва­ње ове пе­ћи­не спро­ве­ла је гру­па спе­ле­о­ ло­га из Ита­ли­је (Бо­ло­ња, Но­ва­ра, Ма­ са, Ре­ђо Еми­ли­ја) и БиХ (Са­ра­је­во и Ви­со­ко).“ Ис­тра­жи­ва­ња су на­ста­вље­на и то­ ком на­ред­не три го­ди­не. Од 11. до 26. ав­ гу­ста 2012. у пе­ћи­ни је орга­ни­зо­ван ве­ ли­ки ме­ђу­на­род­ни спе­ле­о­ло­шки камп. Уче­ство­ва­ло је 40 спе­ле­о­ло­га из Ита­ ли­је и БиХ и том при­ли­ком пе­ћи­на је ис­тра­же­на на укуп­ној ду­жи­ни од 7.000 ме­та­ра. От­кри­ве­ни су под­зем­ни пр­о­ла­ зи и не­ко­ли­ко ве­ли­ких дво­ра­на са не­из­ мјер­ним пе­ћин­ским бла­гом. „Ве­ли­ки је бр­ој сту­бо­ва ста­лак­ти­та и ста­лаг­ми­та, од квар­ца и креч­ња­ка, би­је­ле и жу­те бо­ је. Ту су и бр­ој­не дра­пе­ри­је, кри­ста­ли и ин­сек­ти, као што су твр­до­крил­ци, сто­ но­ге, ко­ло­ни­је сли­је­пих ми­ше­ва, ра­чи­ћа и леп­ти­ри­ца“, ка­же Го­лић. У пе­ћи­ни је SRPSK A  БРОЈ 3  2013

пр­о­на­ђе­но и до­ста ко­сти­ју пра­и­сто­риј­ ског пе­ћин­ског ме­двје­да (Ursus spe­la­e­us), вр­сте ко­ја је, пре­ма ри­је­чи­ма струч­ ња­ка, из­у­мр­ла при­је 20.000 го­ди­на. На зи­до­ви­ма пе­ћи­не су и још уви­јек не­и­ ден­ти­фи­ко­ва­ни фо­си­ли, вје­ро­ват­но из пе­ри­о­да фор­ми­ра­ња ових сти­је­на. ИС­ТРА­ЖИ­ВА­ЊА ЋЕ БИ­ТИ НА­С ТА­ВЉЕ­НА И у ав­гу­сту на­ред­не го­ди­не, 2013, у Го­вје­шти­ци је орга­ни­зо­ва­на ме­ђу­на­ род­на ис­тра­жи­вач­ка екс­пе­ди­ци­ја од стра­не спе­ле­о­ло­га из Бо­ло­ње и са­ра­ јев­ског Цен­тра за крш, под по­кро­ви­ тељ­ством Ита­ли­јан­ског спе­ле­о­ло­шког са­ве­за и уз са­гла­сност Ре­пу­блич­ког за­ во­да за за­шти­т у кул­т ур­но-исто­риј­ског и при­род­ног на­сли­је­ђа Ре­пу­бли­ке Срп­ ске. У екс­пе­ди­ци­ји је уче­ство­ва­ло 50 спе­ле­о­ло­га, гру­пе из Бо­ло­ње, Но­ва­ре, Ма­се, Фор­ли­ја, Фа­ен­це, Си­је­не, као и из Ба­ња­лу­ке, Мо­ста­ра, Са­ра­је­ва, Ви­со­ког. „Спе­ле­о­ло­зи су у пе­ћи­ни по­ста­ви­ли камп и бо­ра­ви­ли та­мо по не­ко­ли­ко да­ на, пот­пу­но по­све­ће­ни ис­тра­жи­ва­њу“, на­ста­вља Го­лић. „Има­ли смо сре­ћу да им се при­дру­жи­мо на дан и увје­ри­ мо се у не­про­цје­њи­ву ври­јед­ност овог при­род­ног бла­га. Са­вла­да­ва­ње за­хтјев­ них успо­на и пр­о­ла­зак кр­оз по­то­пље­не ди­је­ло­ве пе­ћи­не, то­ком по­сљед­ње екс­ пе­ди­ци­је, до­ве­ли су до от­кри­ћа но­вих два ки­ло­ме­тра под­зем­них га­ле­ри­ја. Та­ ко, Го­вје­шти­ца сво­јом укуп­ном ис­тра­ же­ном ду­жи­ном од 9.682 ме­та­ра тре­ нут­но ва­жи за нај­ду­жу пе­ћи­ну у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни.“ То, сва­ка­ко, ни­је крај ис­тра­жи­ва­ња. До са­да ис­тра­же­ни ди­је­ло­ви пе­ћи­не ни­с у ин­те­ре­сант­ни са­мо због сво­је ве­ ли­чи­не, већ и као при­род­не, на­уч­не и естет­ске ври­јед­но­сти. Пе­ћи­на тре­нут­но ни­је уре­ђе­на за ту­ри­стич­ке по­сје­те, али Ту­ри­стич­ка орга­ни­за­ци­ја оп­шти­не Ро­га­ти­ца је ове го­ди­не на Свјет­ски дан ту­ри­зма, 27. сеп­тем­бар, орга­ни­зо­ва­ла јед­но­днев­ни бес­плат­ни из­лет у Го­вје­шти­цу и Мрач­ ну пе­ћи­ну, за све за­ин­те­ре­со­ва­не за­ љу­бље­ни­ке у при­ро­ду. Уче­ство­ва­ло је око 30 љу­би­те­ља при­ро­де и спе­ле­о­ло­ ги­је, што је до­при­не­ло да­љој пр­о­мо­ци­ ји овог је­дин­стве­ног при­род­ног ре­с ур­ са, као и ту­ри­стич­ке по­ну­де оп­шти­не Ро­га­ти­ца.


SRPSK A  No 3  2013

41


Х О­Д О­Ч А­Ш Ћ А

42

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


ЧУ­ДО­ТВОР­НА ИКО­НА БО­ГО­РО­ДИ­ЦЕ ЧАЈ­НИЧ­КЕ, ПРЕД­МЕТ И ИЗ­ВОР ВЕ­ЛИ­КЕ ВЈЕ­РЕ

Ра­дуј­мо се што смо Ње­ни Пре­ма пре­да­њу, на­сли­као ју је апо­стол и је­ван­ђе­ли­ста Лу­ка, пр­ви ико­но­пи­сац. У XI­II ви­је­ку до­би­ли су је на дар Не­ма­њи­ћи, при­ли­ком по­сје­те Све­тој зе­мљи. У XIV ви­је­ку ма­на­сти­ру Ба­ња код При­бо­ја по­к ло­нио ју је краљ Ми­лу­тин, у знак за­хвал­но­сти за чу­де­сно оздра­вље­ње. У XV ви­је­ку, спа­се­на из за­па­ље­не Ба­ње, до­ни­је­та је у ове чај­нич­ке ви­со­ве, бли­зу не­бе­си­ма а ду­бо­ко у на­ро­ду. Ње­на по­вје­сни­ца је не­пре­кид­ни ље­то­пис чу­да, до да­на да­на­шњег, и да­ље

Текст и фо­то­гра­фи­је: Рад­ми­ла Ђе­вић

SRPSK A  No 3  2013

43


Х О­Д О­Ч А­Ш Ћ А  Икона Богородице Чајничке

С

у­о­че­на са не­из­ље­чи­вом бо­ле­шћу, Свје­тла­на Си­ри­џан­ски, сре­до­ вјеч­на же­на из Но­вих Кар­ло­ва­ца, мо­ли­ла се кле­че­ћи пред чу­до­твор­ном ико­ном Бо­го­ро­ди­це Чај­нич­ке, у Хра­му Ус­пе­ни­ја Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це. Оста­ло јој је са­мо не­ко­ли­ко да­на до опе­ра­ци­је, ка­да ће ље­ка­ри по­ку­ша­ти да од­стра­не зло­ћуд­ни ту­мор ко­ји је већ ме­та­ста­ зи­рао. У свом мо­ли­тво­сло­вљу, пре­пу­ ште­на ру­ци Мај­ке Бо­жи­је, ва­пи­ла је за оздра­вље­њем. Мо­ли­тву су за њу про­чи­ та­ли и све­ште­ни­ци овог хра­ма. На дан опе­ра­ци­је ње­ну не­моћ и сла­ бост за­ми­је­ни­ло је чу­до. Та­мо гдје је био ту­мор ни­ка­квог тра­га од бо­ле­сти ни­је би­ло. Сви ор­га­ни би­ли су здра­ви. У не­ вје­ри­ци, ље­ка­ри су тра­жи­ли су од­го­вор од же­не, убје­ђе­ни да је по­сри­је­ди би­ло на­род­но ли­је­че­ње. Ли­јек је за­пра­во би­ла усли­ше­на мо­ли­тва Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ ци и Го­спо­ду у чај­нич­ком дво­ру Ца­ри­ це Не­бе­ске, ка­ко је пра­во­слав­ни на­род и на­зи­ва. Слич­на чу­де­сна ис­цје­ље­ња и ду­хов­ не утје­хе, пре­ма ка­зи­ва­њу све­штен­ства и на­ро­да у Чај­ни­чу, де­ша­ва­ла су се и де­ ша­ва­ју ис­пред ико­не Мај­ке Бо­жи­је, по­ зна­те ши­ром сви­је­та. – Би­ло је оних ко­ји ов­дје пр­ви пут про­го­во­ре, про­хо­да­ју, про­гле­да­ју. Јед­ ном, до­шла је же­на због то­га што јој је три­на­е­сто­го­ди­шње ди­је­те има­ло про­ бле­ма са ви­дом. Ми­ши­ћи ко­ји др­же оч­ не кап­ке би­ли су осла­бље­ни, док­то­ри су пред­ла­га­ли опе­ра­ци­ју. Ов­дје смо про­ чи­та­ли мо­ли­тву, да­ли јој уље из кан­ди­ ла, ма­за­ла је дје­те­т у очи, и оно је по­че­ ло са­мо­стал­но да спу­шта и ди­же кап­ке – при­сје­ћа се са­мо ди­је­ла чу­де­сних ис­ цје­ље­ња је­реј Зо­ран Ка­лај­џић, па­рох чај­нич­ки. – Је­дан чо­вјек из Па­ла имао је про­блем са но­гом. Због ло­ше цир­ку­ ла­ци­је, она је сва би­ла мо­дра. Док­то­ри су пред­ла­га­ли да му је ам­пу­ти­ра­ју, а он је до­шао ов­дје. Про­чи­та­ли смо мо­ли­ тву, да­ли му уље из кан­ди­ла ко­је го­ри ис­пред Ико­не. Оти­шао је ку­ћи и ма­зао

Не­по­мјер­љи­вост По­ред свих чу­да Чај­нич­ке Кра­сни­це, ра­зу­мљи­во је што ни­је оства­рен ни је­дан од на­у­ма да се она пре­мје­сти. У но­вој чај­ нич­кој цр­кви, и по­сли­је свих пре­ви­ра­ња кроз вре­ме­на, оста­ ла је на вла­дар­ском тро­ну, „чу­ва­ју­ћи сво­ју дје­цу и на не­бу и на зе­мљи, др­же­ћи их на очи­ма“.

44

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

уљем бо­ле­сну но­гу. Ка­ко је уља не­ста­ја­ ло, но­га је би­ва­ла све здра­ви­ја. Док­то­ри су би­ли за­пре­па­шће­ни. Кад се су­о­че са чу­ди­ма, ве­ли­ка је збу­ ње­ност оних ко­ји ни­с у вје­ру­ју­ћи. – Вје­ру­ју­ћи чо­вјек зна да је Го­спод тај ко­ји чи­ни чу­да. Та­мо гдје он хо­ће, по­бје­ ђу­ју се сви при­род­ни за­ко­ни – ка­же све­ ште­ник Ка­лај­џић. Чај­нич­ка Кра­сни­ца, ка­же, ис­цје­љу­ју­ ћу бла­го­дат пру­жа сви­ма ко­ји с вје­ром сту­пе пред Њен пре­чи­сти лик. Сви­ма ко­ји су не­вољ­ни, ожа­ло­шће­ни, бо­ле­сни, ис­цр­пље­ни ду­шом и ти­је­лом, гре­шни­ци и по­кај­ни­ци, оса­мље­ни и на­пу­ште­ни у те­шким да­ни­ма. Храм Ус­пе­ни­ја Пре­све­те Бо­го­ро­ди­ це, ста­ри и но­ви, кра­си ци­је­ло Чај­ни­ че. У овај жи­во­пи­сни гра­дић ода­свуд ско­ро сва­ко­днев­но при­сти­жу број­ни по­кло­ни­ци, ис­пи­с у­ју­ћи и та­ко кр­сто­ но­сни чај­нич­ки ље­то­пис. Ни­је слу­чај­но Све­ти Ни­ко­лај Ле­лић­ки ре­као да је овај го­ро­ви­ти крај, на 816 ме­та­ра над­мор­ске ви­си­не, дру­го по број­но­сти мје­сто хо­ до­ча­шћа у Срп­ској пра­во­слав­ној цр­кви (по­сли­је ма­на­сти­ра Остро­га). ОД СВЕ­ТЕ ЗЕ­МЉЕ ДО СВЕ­ТЕ ЗЕ­МЉЕ Са­чу­ва­на пи­са­на по­ви­јест Чај­нич­ке Кра­сни­це ве­зу­је се за XV ви­јек. И у том свје­до­чан­ству го­во­ри се о чу­до­твор­ним ис­цје­ље­њи­ма и бла­го­да­ти. По на­род­ном пре­да­њу, ико­ну су на дар до­би­ли Не­ ма­њи­ћи ка­да су ишли на по­кло­ње­ње у Све­т у зе­мљу. Нај­при­је је би­ла на њи­хо­ вом дво­ру. Ка­да је краљ Ми­лу­тин чу­де­ сно оздра­вио од не­из­ље­чи­ве бо­ле­сти, он је у знак за­хвал­но­сти ову ико­ну по­кло­ нио ма­на­сти­ру Ба­ња код При­бо­ја. – У ма­на­сти­ру ико­на је би­ла све док Тур­ци, на­кон спа­љи­ва­ња мо­шти­ју Све­ тог Са­ве, не по­че­ше ре­дом да пљач­ка­ју и уни­шта­ва­ју пра­во­слав­не ма­на­сти­ре у овом кра­ју. Ни Ба­ња ни­је би­ла по­ште­ ђе­на. Док је ма­на­стир био у пла­ме­ну, је­дан се­љак је ушао и на ле­ђи­ма из­нио ико­ну. Тек ка­да је ико­на узе­та, до­го­ре­ли ма­на­стир се сру­шио. Но­ћу, пре­ко Ли­ма, се­љак је до­нио ико­ну у Чај­ни­че, у ста­ру цр­кву, и ту је би­ла све до осве­ће­ња но­ ве цр­кве у ко­ју је пре­не­се­на – ве­ли је­реј Ка­лај­џић. – Мно­ги би ре­кли да је то слу­ чај­но, али на­род вје­ру­ју­ћи зна да се то, као и све дру­го, де­ша­ва по Бож­јој про­ ми­сли и до­пу­ште­њу.


SRPSK A  No 3  2013

45


Х О­Д О­Ч А­Ш Ћ А

 Под првим снијегом: Храм Успенија Пресвете Богородице у Чајничу, недавно

Пр­ви за­пи­си о ста­рој цр­кви у Чај­ни­ чу се­жу у 1492. го­ди­ну. Као и ве­ћи­на из до­ба осман­лиј­ске оку­па­ци­је, скром­них је ди­мен­зи­ја, уко­па­на у зе­мљу. (Из­глед ње­зи­не прет­ход­ни­це, стра­да­ле у тур­ ским осва­ја­њи­ма, ни­је по­знат.) Град­ња но­ве цр­кве по­че­ла је 1857. Не­и­ма­ри ни­с у ште­де­ли зна­ње и уме­ће да је по­диг­ну у свој ље­по­ти и оста­ве на ди­вље­ње до да­ нас. У ље­то 1863. осве­штао ју је ми­тро­ по­лит бо­сан­ски Иг­ња­ти­је. Са осам­на­ест ку­бе­та, зда­ње дје­лу­је мо­ну­мен­тал­но. Ис­ под сво­да не­бе­ског, у кра­јо­лик је нај­и­ зра­зи­ти­је ути­снут зво­ник са са­том. Ка­да је све за­вр­ше­но и уре­ђе­но, у храм је, на

Мо­ли­тве за по­том­ство Све­ште­ник Зо­ран Ка­лај­џић ка­же да се пред ико­ном Чај­нич­ке Кра­сни­це вр­ло че­сто чи­та­ју мо­ли­тве за по­том­ство. – До­ла­зи до­ста су­пру­жни­ка ко­ји су го­ди­на­ма у бра­ку а без де­це. Чи­та­мо им мо­ли­тву за по­том­ство. Број­не не­рот­ки­ње су пред овом све­том сли­ком до­би­ле бла­го­слов за по­род.

46

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

Ма­лу Го­спо­ји­ну, уне­та и на но­ви трон смје­ште­на ико­на Вла­ди­чи­це. По­мје­ра­на је не­ко­ли­ко пу­та, на­ро­чи­то у то­ку Дру­ гог свјет­ског ра­та. – Ка­да су се Ита­ли­ја­ни по­вла­чи­ли са ових про­сто­ра, за­па­ли­ли су је­дан ма­га­ цин му­ни­ци­је и го­ри­ва. Те­шко је оште­ ће­на ју­жна стра­на хра­ма, стро­по­ви су по­па­да­ли уну­тра. Ико­на је оста­ла не­так­ ну­та. Ни кан­ди­ла ко­ја су гор­је­ла ни­с у се уга­си­ла. Ка­сни­је је на­и­шла уста­шка ди­ ви­зи­ја ко­ја је опљач­ка­ла бла­гај­ну хра­ма, оскр­на­ви­ла и са­му ико­ну, из­ва­див­ши је­ дан по­ве­ћи ди­ја­мант из кру­не, да би ка­ сни­је то мје­сто би­ло по­пу­ње­но сре­бром – пре­при­ча­ва­ју чај­нич­ки па­ро­си. Ико­на је 1903. око­ва­на у злат­но-сре­ бр­ну ри­зу. Чу­ве­ни са­ра­јев­ски ку­јун­џи­ ја Ри­сто Ан­дрић утро­шио је за то око три го­ди­не ра­да и се­дам­на­ест ки­ло­гра­ ма сре­бра и зла­та са­мо за оков. По­сто­ји при­ча да је и он, те­шко бо­ле­стан, оздра­ вио пред овом све­ти­њом, па се за­вје­то­ вао да ће је око­ва­ти у сре­бро и зла­то.


Пре­ма пре­да­њу, чај­нич­ку ико­ну на­ сли­као је Све­ти апо­стол и је­ван­ђе­ли­ста Лу­ка. Ра­ђе­на је на др­ве­т у, са јед­не стра­ не је лик Пре­све­те ко­ја у на­руч­ју др­жи Бо­го­мла­ден­ца Хри­ста, а са дру­ге стра­ не лик Све­тог Јо­ва­на ко­ји де­сном ру­ком бла­го­си­ља. С ВЈЕ­РОМ ПРИ­С ТУ­ПИ­ТЕ На­да­ле­ко је по­зна­та ова чу­до­твор­на срп­ска све­ти­ња, и то не са­мо ме­ђу пра­ во­слав­ни­ма не­го и му­сли­ма­ни­ма, ри­мо­ ка­то­ли­ци­ма и је­вре­ји­ма. По­што­ва­ли су је и бра­ни­ли кроз сто­ље­ћа љу­ди свих вје­ра. Мо­ли­тве се чи­та­ју и да­нас за љу­де из ци­је­ лог сви­је­та. За Ма­лу Го­спо­ји­ну, сла­ву хра­ ма, мно­ги при­сту­па­ју да мо­ле Бо­го­мај­ку. Тај су­срет оста­вља ду­бок траг у чо­вје­ку. – Ме­ни је уви­јек им­пре­сив­на вје­ра с ко­јом љу­ди до­ла­зе. До­ста њих је мо­ти­ ви­са­но не­ком не­во­љом, али нај­ве­ћи дио је ту ра­ди по­кло­ње­ња, из чи­сто ду­хов­не по­тре­бе – ути­сци су Дар­ка Ђо­га, срп­ског све­ште­ни­ка и про­фе­со­ра Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та „Све­ти Ва­си­ли­је Остро­шки“ у Фо­чи, ко­ји ка­же да вр­ло че­ сто по­сје­ти Чај­нич­ку Бо­го­ро­ди­цу. Ме­ђу по­кло­ни­ци­ма Чај­нич­кој Кра­ сни­ци го­то­во сва­ко­днев­но су и они ко­ји вје­ри под­у­ча­ва­ју. – Сва­ки су­срет са овом све­ти­њом за ме­не је био по­се­бан – при­ча Ни­ко­ла Ко­ вач, не­кад уче­ник, да­нас про­фе­сор Сред­

Да­љи­нар и на­мјер­ни­ци Чај­ни­че је про­стор ве­ли­ке при­род­не ље­по­те, на тро­ме­ђи Срп­ске, Ср­би­је и Цр­не Го­ре. Од Са­ра­је­ва и Ужи­ца уда­ље­но је 130 ки­ло­ме­та­ра, од Ник­ши­ћа 140, Под­го­ри­це 250, Ба­ња­лу­ке 300, Бе­ог­ ра­да 320. Мје­сто ве­ли­ког хо­до­ча­шћа.

ње бо­го­слов­ске шко­ле „Све­ти Пе­тар Да­ бро­бо­сан­ски“ у Фо­чи. – Имам ути­сак да ни­је слу­чај­но баш на том су­ро­вом пла­нин­ском мје­сту по­диг­нут ве­ле­љеп­ ни храм, ко­ји сво­јом ље­по­том до­ми­ни­ра про­сто­ром. Као да је чу­де­сна ико­на су­ ви­ше не­бе­ска да би би­ла бли­же зе­мљи, и пре­ви­ше на­род­на да би се от­ки­ну­ла из ср­ца ста­нов­ни­ка овог ма­лог мје­ста и ви­ну­ла у ви­си­не! Та­ко је она сви­ла сво­је вјеч­но гни­је­здо што бли­же не­бу, а оста­ ју­ћи у на­ро­ду ко­ји се мо­ли и шти­те­ћи га. Мно­ги нам ка­жу, по­пут ха­џи Ми­ли­ во­ја Ја­ра­ко­ви­ћа из Ужи­ца, да је ути­ске о Бо­го­ро­ди­ци Чај­нич­кој те­шко у ри­је­ чи пре­то­чи­ти. Број­ни вјер­ни­ци из ино­ стран­ства до­ла­зе да се по­кло­не и при­не­ су мо­ли­тве, за ви­со­ку, нај­ви­шу, за­шти­т у. Не­ки то, ро­го­бат­но, зо­ву „вјер­ским ту­ри­ змом“; ми не­ће­мо. – Сва­ке го­ди­не до­ђем у Чај­ни­че и по­ кло­ним се Бо­го­ро­ди­ци – ка­же Љу­би­ца Бе­ге­ни­шић из Ста­ре Па­зо­ве. – Она ви­ди сва­ку на­шу не­моћ и сла­бост, па ли­је­чи и по­ма­же. Тре­ба да се ра­ду­је­мо што смо Ње­ни. 

SRPSK A  No 3  2013

 Ред за поклоњење Пресветој

47


О Д­Р Е­Д И­Ш Т Е

Гор­ски украс Кра­ји­не КО­ЗА­РА, СПОЈ ВА­ЖНЕ ИСТО­РИЈ­СКЕ СИМ­БО­ЛИ­КЕ И ПРИ­РОД­НИХ ЉЕ­ПО­ТА

48

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


Чу­ве­на по хе­рој­ству и стра­да­њу, јед­но од мје­ста гдје сло­бо­да има нај­ви­шу ци­је­ну, ова пла­ни­на по­ста­је све пре­по­зна­тљи­ви­ја и као ту­ри­стич­ка де­сти­на­ци­ја. Про­шле го­ди­не по­сје­ти­ло је ви­ше од 70.000 љу­ди. Од 1967. про­гла­ше­на за на­ци­о­нал­ни парк, она има опре­мље­не ски, пје­шач­ке и би­ци­кли­стич­ке ста­зе, те­ре­не за екс­трем­не спор­то­ве, хо­тел, пан­си­он, спо­ме­ник, му­зеј, жи­во­пи­сно ет­но на­сли­је­ђе... И, мо­жда нај­љеп­ше, има ви­ди­ков­це са ко­јих се та­ко ја­сно ви­де до­бре пер­спек­ти­ве овог кра­ја Пи­ше: Са­ња Ма­рин­ко­вић

SRPSK A  No 3  2013

49


О Д­Р Е­Д И­Ш Т Е

 Етно наслијеђе Козаре је богато и живописно

Х

е­рој­ске бит­ке на Ко­за­ри у Дру­ гом свјет­ском ра­т у утка­ле су име ове кра­ји­шке пла­ни­не у уџ­бе­ни­ке исто­ри­је. О стра­да­њу и ју­на­штву на­ро­да у от­по­ру оку­па­то­ру свје­до­че пје­сме, ро­ ма­ни, ко­ла, фил­мо­ви... Скен­дер Ку­ле­но­ вић по­све­тио је ко­за­рач­ким бит­ка­ма за сло­бо­ду и чу­ве­ну ту­жба­ли­цу „Сто­јан­ка мај­ка Кне­жо­пољ­ка“, име во­ђе устан­ка док­то­ра Мла­де­на Сто­ја­но­ви­ћа но­си нај­ ве­ћи парк у Ба­ња­лу­ци, а успо­ме­ну на стра­да­ле чу­ва и Ме­мо­ри­јал­ни ком­плекс из­гра­ђен на овој пла­ни­ни. Чу­ве­на по сво­јој исто­ри­ји, Ко­за­ра да­нас по­ста­је пре­по­зна­тљи­ва и по бо­ га­тој при­ро­ди, као и све број­ни­јим ма­ ни­фе­ста­ци­ја­ма ко­је ње­но име по­ла­ко уцр­та­ва­ју на ту­ри­стич­ку ма­пу. Смје­ ште­на из­ме­ђу ви­со­ких Ди­на­ри­да на ју­гу

Мје­се­ци зи­ме Зим­ски бо­ра­вак на Ко­за­ри упот­пу­њу­ју „Да­ни зи­ме“, ре­ги­о­нал­ на ма­ни­фе­ста­ци­ја у окви­ру ко­је се од­ви­ја­ју спорт­ска и га­стро так­ми­че­ња, као и за­бав­ни про­гра­ми. Они ко­ји же­ле да ов­дје про­ве­ду ви­ше да­на, мо­гу бо­ра­ви­ти у хо­те­лу на Мра­ко­ви­ци, пан­си­он ­ у и бун­га­ло­ви­ма, или у два пла­ни­нар­ска до­ма. Ка­ко на­во­де у На­ци­о­нал­ном пар­ку „Ко­за­ра“, број по­сје­ти­ла­ца се сва­ке го­ди­не по­ве­ћа­ва, а у про­шлој их је би­ло пре­ко 70.000.

50

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

и Па­нон­ске ни­зи­је на сје­ве­ру, пла­ни­на се про­сти­ре у де­вет оп­шти­на. Иако ње­ ни вр­хо­ви не пре­ла­зе 1.000 ме­та­ра над­ мор­ске ви­си­не, она про­стран­ством и ље­по­том до­ми­ни­ра овим ди­је­лом БиХ. Има ком­плек­се гу­стих ли­сто­пад­них и че­ти­нар­ских шу­ма, по­зна­та је по про­ план­ци­ма, би­стрим по­то­ци­ма, те бо­гат­ ству фло­ре и фа­у­не. Го­ди­не 1967. њен сре­ди­шњи дио про­гла­шен је на­ци­о­нал­ ним пар­ком. – На­ци­о­нал­ни парк је на 3.600 хек­ та­ра и на­да­ле­ко је по­знат по сво­јој кул­ тур­но-исто­риј­ској ба­шти­ни, од­но­сно Ме­мо­ри­јал­ном ком­плек­с у смје­ште­ном у сре­ди­шту тог про­сто­ра, на Мра­ко­ви­ ци. Упра­во спој при­род­ног и кул­т ур­ но-исто­риј­ског на­сље­ђа чи­ни Ко­за­ру јед­ном од атрак­тив­ни­јих пла­ни­на у окру­же­њу – об­ја­шња­ва На­та­ша Пје­вић, струч­ни са­рад­ник за од­но­се с јав­но­шћу у На­ци­о­нал­ном пар­ку „Ко­за­ра“. Исто­ри­јат овог под­руч­ја, иако нај­ по­зна­ти­ја, ни­је је­ди­на ври­јед­ност ов­дје. Ка­ко ис­ти­че Пје­ви­ће­ва, На­ци­о­нал­ни парк „Ко­за­ра“ је нај­бо­ље очу­ва­ни пре­ дио при­род­них еко­си­сте­ма на пре­ла­зу из­ме­ђу умје­ре­но кон­ти­нен­тал­ног и па­ нон­ског под­руч­ја.


SRPSK A  No 3  2013

51


О Д­Р Е­Д И­Ш Т Е

52

/

D E­S T I­N A­T I O N

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


– Из­вор­ност еко­си­сте­ма, њи­хо­ва биљ­но-ге­о­граф­ска осо­бе­ност и атрак­ тив­ност пеј­за­жа свр­ста­ва­ју ово под­руч­ је у ви­со­ко­ври­јед­не при­род­не цје­ли­не – на­гла­ша­ва Пје­ви­ће­ва. На­ци­о­нал­ни парк омо­гу­ћа­ва од­мор и ре­кре­а­ци­ју у са­чу­ва­ној при­ро­ди. Нај­ бо­љи на­чин да се ова пла­ни­на упо­зна је пје­ша­че­ње, па је сто­га уре­ђе­но ви­ше пје­ шач­ких ста­за ка ло­ка­ли­те­ти­ма уну­тар Пар­ка. Све су оби­ље­же­не вер­ти­кал­ном сиг­на­ли­за­ци­јом, пу­то­ка­зи­ма и ин­фо па­ не­ли­ма, те се мо­гу ко­ри­сти­ти без прат­ ње во­ди­ча. Шет­ња је угод­на, пре­дио пре­ли­јеп, ва­здух ис­цје­љу­ју­ћи. Пу­те­ви во­де ка скри­ве­ним ко­за­рач­ким атрак­ци­ја­ма: ло­ка­ли­те­т у Гу­мли­на (пе­ћи­на и ка­њон ду­би­не око 60 ме­та­ра), во­до­па­ду на Зе­ чи­јем ка­ме­ну, Го­лој пла­ни­ни (нај­ви­шем вр­х у На­ци­о­нал­ног пар­ка)... И МИР И УЗ­БУ­ЂЕ­ЊА Ко­за­ра је спрем­на и за оне ко­ји во­ле уз­бу­ђе­ња. За би­ци­кли­сте су уре­ђе­не ру­ те, за пе­ња­че при­ла­го­ђе­на сти­је­на. – Са Мра­ко­ви­це во­ди оби­ље­же­на би­ци­кли­стич­ка ру­та ка ма­на­сти­ру Мо­ шта­ни­ца. Уз ру­т у су по­ста­вље­не над­ стре­шни­це за од­мор и уре­ђе­на два из­ во­ри­шта. Уре­ђе­не су и оби­ље­же­не дви­је би­ци­кли­стич­ке ру­те за МТБ би­ци­кли­ зам, јед­на у ду­жи­ни од 66 и дру­га 33 ки­ло­ме­тра. Та­ко­ђе, уре­ђе­на је и оби­ље­ же­на ре­кре­а­тив­на би­ци­кли­стич­ка ру­та – об­ја­шња­ва Пје­ви­ће­ва. Сти­је­на за пе­ња­ње уре­ђе­на је на ло­ ка­ли­те­т у Зе­чи­ји ка­мен и има два­де­сет је­дан смјер. До та­мо се до­ла­зи пје­шач­ ком ста­зом. У љет­њем пе­ри­о­ду, ова пла­ни­на не­ сум­њи­во пру­жа угод­но уто­чи­ште, би­јег од град­ске сва­ко­дне­ви­це и вре­ве. Ка­да се ње­ни про­план­ци одје­ну у би­је­ло, а вр­хо­ве пре­кри­ју ле­де­не ка­пе, по­сје­ти­о­ ци­ма ну­ди пра­ву зим­ску иди­лу и мно­ штво мо­гућ­но­сти за ба­вље­ње зим­ским спор­то­ви­ма. Ме­ђу број­ним ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма на Ко­за­ри су и „По­здрав про­ље­ћу“, „Књи­ жев­ни су­сре­ти“, „Арс Ко­за­ра“. Све ви­ше па­жње при­вла­чи ма­ни­фе­ста­ци­ја ко­ја на кре­а­ти­ван на­чин про­мо­ви­ше кул­т ур­ ни иден­ти­тет овог кра­ја, у зна­ку пје­сме „ој­ка­че“, ста­рих на­род­них оби­ча­ја и ку­ хи­ње са­чу­ва­не у пот­ко­зар­ским се­ли­ма.

Ме­мо­ри­јал­ни ком­плекс У скло­пу Ме­мо­ри­јал­ног ком­плек­са на Ко­за­ри су Спо­ме­ник, Ме­мо­ри­јал­ни зид и Му­зеј са­гра­ђен је 1972. у знак сје­ћа­ња на жр­тве у Дру­гом свјет­ском ра­ту. Му­зеј је не­дав­но об­но­вљен, у ње­му су из­ло­же­не фо­то­гра­фи­је и до­ку­мен­ти ко­ји свје­до­че о стра­да­њи­ма на­ро­да на овом про­сто­ру.

Кул­т ур­но-умјет­нич­ко дру­штво из се­ла Пи­ска­ви­ца удру­жи­ло се 2005. са ба­ња­ луч­ком Ту­ри­стич­ком ор­га­ни­за­ци­јом и Мла­дим ис­тра­жи­ва­чи­ма, па је за­јед­нич­ ки на­пра­вљен ин­тер­на­ци­о­нал­ни фе­сти­ вал „Ко­за­рач­ки ет­но“. Мла­ден Шу­ка­ло, струч­ни са­рад­ник у Ту­ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Ба­ња­лу­ке, ис­ти­че да је фе­сти­вал по­чео скром­но, а са­да има ве­ли­ку пер­спек­ти­ву. На по­ чет­ку је оку­пио тек не­ко­ли­ко фол­клор­ них гру­па и пје­ва­ча, те про­из­во­ђа­че ко­ ји су по­ка­за­ли дио кул­т ур­не ба­шти­не. По­том се раз­ви­јао и 2007. до­био ме­ђу­ на­род­ни ка­рак­тер. Да­нас оку­пља пред­ став­ни­ке из осам зе­ма­ља, са око 400 уче­сни­ка. Упо­зна­ју­ћи дру­ге кул­т у­ре, ка­же Шу­ ка­ло, ви­ше ци­је­ни­мо соп­стве­ну. Кроз „Ко­за­рач­ки ет­но“ кул­т у­ра овог кра­ја пред­ста­вље­на је у свим сво­јим сег­мен­ ти­ма. Фе­сти­вал је у вре­лим јул­ским да­ни­ма и на ову пла­ни­ну до­во­ди про­ сјеч­но дви­је до три хи­ља­де по­сје­ти­ла­ца днев­но. – Ко­за­ра је од­у­ви­јек би­ла мје­сто оку­пља­ња ту­ри­ста и го­сти­ју при­ је све­га због исто­риј­ ских до­га­ђа­ја из Дру­ гог свјет­ског ра­та. Али Ко­за­ра, по­ред то­га, има низ дру­гих ври­јед­но­сти, при­род­них и ре­кре­а­тив­ них, ко­је ду­го ни­с у би­ле ко­ри­шће­не – на­гла­ша­ва Шу­ка­ло. Не­ки еле­мен­ти ко­за­ рач­ког иден­ти­те­та су је­ дин­стве­ни на сви­је­т у. А упра­во кул­т ур­ни иден­ ти­те­ти од­ре­ђу­ју бу­ду­ће ту­ри­стич­ке де­сти­на­ци­је. – То је кон­ку­рент­ност ко­ју ми мо­же­мо има­ти на ме­ђу­на­род­ном тр­жи­ шту, и свје­сни смо то­га – за­кљу­чу­је Шу­ка­ло.  SRPSK A  No 3  2013

 Сјећање на ратну драму: Споменик и музејске поставке на Козари

53


О Д­Р Е­Д И­Ш Т Е

54

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


Ча­ри зим­ских спор­то­ва – Зи­ми, ов­дје се мо­же ужи­ва­ти у би­је­лим спор­то­ви­ма. Уре­ђе­ на је ски-ста­за ду­жи­не 600 ме­та­ра, опре­мље­на ски-лиф­том и ре­флек­то­ри­ма ко­ји омо­гу­ћа­ва­ју ноћ­но ски­ја­ње. За нај­мла­ђе уре­ђе­на је ски-ста­за ду­жи­не око 150 ме­та­ра, та­ко­ђе опре­ мље­на ски-лиф­том – ка­же На­та­ша Пје­вић, из На­ци­о­нал­ног пар­ка „Ко­за­ра“.

SRPSK A  No 3  2013

55


Б И Љ Е Ж Н И Ц А

НАШ РЕ­ПОР­ТЕР У СЈЕ­ВЕР­НОЈ ДАЛ­МА­ЦИ­ЈИ, СВОМ ЗА­ВИ­ЧА­ЈУ, ПО­СЛИЈЕ ДВИЈЕ И ПО ВЈЕЧ­НО­С ТИ

Пре­дио сли­кан сје­ћа­њем и ту­гом О два­де­сет го­ди­на из­гнан­ства, о ожиљ­ци­ма од ра­та и бије­са, о ка­лу­ђе­ри­ма ко­ји ви­да­ју успо­ме­не, о јед­ном за­пи­су по Ми­лу­ти­ну, о ма­на­сти­ру Кр­ка и ста­рој ли­ков­ној ко­ло­ни­ји, о нај­ста­ри­јој Бо­го­сло­ви­ји и бу­ду­ћим вла­ди­ка­ма, о ста­рим и но­вим при­ја­те­љи­ма, о по­но­су и сје­ти, и о оста­ло­ме што сам до­жи­вио у кут­ку свије­та где ми се још др­же ко­рије­ни

И

Текст и фо­то­гра­фи­је: Жељ­ко Си­но­бад Јед­ном

мам по­зна­ни­ка, бе­о­град­ског сли­ка­ра Ми­лу­ти­на Де­ди­ћа, ко­ ји је по­рије­клом из Ши­бе­ни­ка. је мом ко­ле­ги Ми­ши Ла­зи­ћу и ме­ни по­вје­рио дје­лић сво­је по­ро­дич­не по­вије­сти ко­ја ми се усвр­дла­ла у гла­ву и оп­сје­да­ла ме све врије­ме док сам ауто­ бу­сом је­здио ка Дал­ма­ци­ји. А ис­при­чао нам је сље­де­ће: – Мо­ја до­бра ма­ти Јел­ка је ро­дом из јед­ног за­би­тог се­ла у Дал­ма­тин­ској за­

Зво­но Ни­ка­да не бих по­ми­слио да је то мо­гу­ће, али ви­дјео сам, а и сни­мио, аве­тињ­ски при­зор: из­над ма­на­стир­ске ка­пи­је ви­си­ло је зво­но – из­ре­ше­та­но кур­шу­ми­ма! Као да је на ње­му не­ко вје­ жбао ни­ша­ње­ње и ис­ку­ша­вао мр­жњу? Сто­ји та­ко и да­нас, под­ сје­ћа и опо­ми­ње. Од­мах сам схва­тио да то ни­су ожиљ­ци ра­та, већ мр­жње! Об­ра­чун са зво­ном се, очи­глед­но, збио на­кнад­но.

56

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

го­ри. Ка­кво је се­ло, нај­бо­ље го­во­ри име: Ру­пе. На­ла­зи се у гор­њем то­ку рије­ке Кр­ ке, на пет­на­ест ки­ло­ме­та­ра од Скра­ди­на. Са­мо, кра­јо­лик је фан­та­сти­чан: су­ров, а пре­лијеп. То им је сам Бог дао. Ру­пља­ни су ту до­шли из Хер­це­го­ви­не по­слије Кан­ диј­ског ра­та у XVII вије­ку. Би­ли су Ср­би, пра­во­слав­ци, а на­зва­ли су их Бу­њев­ци јер су би­ли с оба­ла рије­ке Бу­не... Мо­ја мај­ка је би­ла од Ми­шко­ви­ћа... Али, кад су при­спје­ли, власт им по­ста­ви услов да пре­ђу у ка­то­ли­чан­ство. И, шта ће на­род, Бог је је­дан, тје­ши­ли су се оста­вља­ју­ћи ста­ру вје­ру. Са­мо јед­на по­ро­ди­ца ни­је при­ста­ла, па су је из­мје­сти­ли на крај се­ ла, да не упа­да­ју у очи кад на­иђ ­ е не­ко од свје­тов­них или цр­кве­них ве­ли­ко­до­стој­ ни­ка. То су На­до­ве­зе, од њих је онај наш по­зна­ти фуд­ба­лер... Мо­ја ма­ти се уда­ла за све­ште­ни­ка Јо­ва­на Де­ди­ћа, Ср­би­на, 1929. го­ди­не, па је опет мо­ра­ла на­траг, у


Српски манастир Крка (XIV вијек) SRPSK A  No 3  2013

57


Б И Љ Е Ж Н И Ц А

 Игуман Крке Никодим Сликари Гула и Здраве Владика далматински Фотије

58

пра­во­сла­вље. Упо­ко­ји­ла се 19. фе­бру­а­ра 1995, уочи оне чу­ве­не вој­но-по­ли­циј­ске опе­ра­ци­је „Олу­ја“. У врије­ме сва­ка ко­ му­ни­ка­ци­ја са Ши­бе­ни­ком би­ла је не­мо­ гу­ћа. Ја, уоста­лом, од по­чет­ка тог ужа­са ни­сам од­ла­зио она­мо, али са­да је то био дуг пре­ма ма­те­ри, пре­ма по­рије­клу. Брат Ар­сен ми је из За­гре­ба ја­вио ову ту­жну вијест пре­ко пје­ва­ча Ла­де Ле­ско­ва­ра. Звао сам га од­мах те­ле­фо­ном и за­ва­пио: „Не са­хра­њуј!“ Три да­на сам пу­то­вао до та­мо, на­о­ко­ло... Е, у Ши­бе­ни­ку по­сто­је три гро­бља: ка­то­лич­ко, пра­во­слав­но и пар­ти­зан­ско, а је­ди­но ово по­сљед­ње, на осам ки­ло­ме­та­ра од гра­да, има уре­ђа­је за чу­ва­ње тије­ла по­кој­ни­ка. Смје­сти­ли су је он­де иако она ни­ка­да ни­је во­ље­ла пар­ти­за­не. Знао сам да је по­бо­жна же­на и да је у ду­ши оста­ла ка­то­ли­ки­ња, па сам оти­шао код дон Мар­ка, да га за­мо­лим да јој одр­жи опе­ло. Имао је услов: да се опе­ ло одр­жи на пар­ти­зан­ском гро­бљу и са­ мо у кру­гу по­ро­ди­це, ка­ко не­ко не би по­ ми­слио да вр­бу­је нас, пра­во­слав­це. Био је то шек­спи­ров­ски при­зор: пар­ти­зан­ско гро­бље, ка­то­лич­ки поп, а ми пра­во­слав­ ци. Мај­ку смо по­слије то­га са­хра­ни­ли у гроб­ни­ци на пра­во­слав­ном гро­бљу. И ци­је­ли тај ка­то­лич­ки Ши­бе­ник је до­шао на њен спро­вод. За ту при­ли­ку је не­ко отво­рио ста­ру цр­кви­цу и бар сто­ти­ну њих је ушло уну­тра да за­па­ли свије­ћу за ду­шу до­бре ста­ри­це. И ево ме, у ауто­бу­с у, ка­ко раз­ми­ шљам да смо сви ми не­ка­кви ко­ло­ни­сти: не­ко је до­шао ра­ни­је и пу­стио ко­рје­ње, а не­ко ка­сни­је па се тек жи­ли­ца­ма ухва­ тио за тло, али ни­ком на овом Бал­ка­ну по­ро­дич­но ста­бло ни­је про­кли­ја­ло ту гдје да­нас жи­ви. Про­чи­тао сам оно­мад у Ма­га­зи­ну Сје­вер­не Дал­ма­ци­је из 1935. го­ди­не, ко­ ји је по­кре­нуо и у то врије­ме уре­ђи­вао SRPSK A  БРОЈ 3  2013

Вла­дан Де­сни­ца, да су и фра Лу­ци­јан Мар­чић и Бо­шко Де­сни­ца, та­да до­пи­ сник По­ли­ти­ке, увје­ра­ва­ли чи­та­о­ца да ов­дје, иза Ве­ле­би­та, жи­ви исти и под­јед­ на­ко врије­дан и си­ро­ма­шан на­род, а да се раз­ли­ку­ју јед­ни од дру­гих је­ди­но по то­ме да ли их пред­во­де по­по­ви или фра­ три. Исто­риј­ски ро­ман­ти­зам? Да, али мо­жда је то, тих три­де­се­тих го­ди­на про­ шлог сто­ље­ћа, би­ла истин­ски успје­шна фор­му­ла за „скла­дан су­жи­вот“ у Кра­ље­ ви­ни Ју­го­сла­ви­ји? Ко ће га зна­ти... ПО­НОВ­НИ СУ­СРЕТ Ни­сам био у мо­јој Дал­ма­ци­ји двије ду­ге де­це­ни­је, ср­це ми је за­и­гра­ло већ при по­ми­сли да ће­мо се по­но­во сре­ сти. Мо­гло би се за­ми­сли­ти ка­ко ми је би­ло ка­да сам сти­гао у Книн, град мо­ јих пре­да­ка, па у Ки­ста­ње и, ко­нач­но, у ма­на­стир Кр­ку, да ције­ле двије сед­ми­ це про­ве­дем с ма­ло­број­ним брат­ством и сли­ка­ри­ма ко­ји већ два­де­сет го­ди­на до­ла­зе да би на­ста­ви­ли тра­ди­ци­ју та­мо­ шње ли­ков­не ко­ло­ни­је. Те­мељ те ко­ло­ни­је уда­ри­ла је „За­дар­ ска гру­па“, оно­вре­ме­ни сли­кар­ски и дру­ ги ди­си­ден­ти – Пе­тар Ом­чи­кус, Ми­ћа По­по­вић, Пе­ра Мла­де­но­вић и Ми­ле­та Ан­дре­је­вић, ко­јег је иду­ће го­ди­не од­мје­ нио Ба­та Ми­ха­и­ло­вић, ка­да су у За­дру бо­ра­ви­ле и три лије­пе сли­кар­ке (али и бу­ду­ће су­пру­ге) Љу­бин­ка Јо­ва­но­вић Ми­ха­и­ло­вић, Ве­ра Бо­жич­ко­вић По­по­ вић и Ко­са­ра Бо­шкан Ом­чи­кус. Сви су би­ли сту­ден­ти из кла­се про­фе­со­ра Ива­ на Та­ба­ко­ви­ћа, што ни­је без зна­ча­ја за ову при­чу. Гру­па се, због сил­них не­во­ља ко­је су сна­шле сва­ког од пр­ко­сних, рас­ па­ла 1947. А он­да, по­чет­ком пе­де­се­тих, Ба­та Ми­ха­и­ло­вић је ура­дио пор­трет ар­хи­ман­дри­та Ни­ка­но­ра Бо­гу­но­ви­ћа и


да­ри­вао га ма­на­сти­ру Кр­ка, што је би­ ло по­че­так! Та­мо, у За­дру, одав­но их не пам­те... иако је се­стрин­ство ма­на­сти­ра Кру­пе има­ло бли­ске еку­мен­ске и по­се­ стрим­ске ве­зе са не­ким за­дар­ским жен­ ским са­мо­ста­ном. Ма­на­стир Кр­ка је за­пу­стјео кад су га 1995. го­ди­не, пред „Олу­јом“, на­пу­сти­ ли по­сљед­њи ка­лу­ђе­ри – ста­ри игу­ман, ко­ме је ср­це пре­пу­кло у Ср­би­ји, гдје се скло­нио од осве­то­љу­би­вих по­бјед­ни­ка, и ње­гов мла­ђи са­брат и по­двор­ник, ко­ ји ни­је же­лио да га на­пу­сти ни ка­да су оста­ли оти­шли за на­ро­дом. У пре­лије­пој до­ли­ни ре­ке Кр­ке, на са­мо три и по ки­ло­ме­тра од Ки­ста­ња, по же­љи прин­це­зе Је­ле­не, се­стре ца­ра Ду­ ша­на уда­те за хр­ват­ског кне­за Мла­де­на II Шу­би­ћа, слав­ног го­спо­да­ра Скра­ди­на и Бри­би­ра, из­гра­ђен је 1350. го­ди­не ма­ на­стир по­све­ћен све­том ар­хан­ђе­лу Ми­ ха­и­лу. Пуч­ко име пра­ти га због исто­и­ ме­не рије­ке, вре­ла жи­во­та чи­та­вог овог кра­ја... Мо­је од­ре­ди­ште и ко­на­чи­ште. Бли­зу је и ма­на­стир Кру­па, ко­ји је по­ди­гао Је­ле­нин дје­д Сте­фан Не­ма­ња по­ла сто­ље­ћа ра­ни­је, па мним да мо­ји ко­рије­ни се­жу до­тле, да су Си­но­ба­ди мо­жда већ та­да на­ста­њи­ва­ли ове кра­је­ ве, а то бу­ди по­нос. Уоста­лом, део Кни­на и да­нас но­си на­зив Си­но­ба­да гла­ви­ца – упра­во по јед­ном мом прет­ку, ма­да је он у по­вијест Дал­ма­ци­је сту­пио тек у XVII вије­ку ра­т у­ју­ћи про­тив Ту­ра­ка, због че­ га је при­мљен у мле­тач­ки Ред ви­те­зо­ва све­тог Мар­ка! ЧЕ­ТР­НА­ЕСТ ВЛА­ДИ­КА Кр­ка је ста­ра све­ти­ња, па су на њој и ожиљ­ци вре­ме­на, и на­сто­ја­ња љу­ди да их из­ви­да­ју, уоч­љи­ви­ји. Ни­сам исто­ри­ чар, али знам из при­ча да је ма­на­стир

по­стра­дао и за­пу­стио бар три пу­та: по­чет­ком XVII вије­ка, кад је брат­ство с ђа­ци­ма на­ше нај­ста­ри­је бо­го­сло­ви­је пре­бје­гло пред Тур­ци­ма у За­дар, 1943. го­ди­не, кад се бје­жа­ло од уста­ша, и 1995, кад су ка­лу­ђе­ри пред „Олу­јом“ по­шли за на­ро­дом. И сва­ки пут је по­ха­ран! Ка­ко су ста­ра зда­ња под­није­ла бре­ме вре­ме­на и ра­то­ва, не знам. Ваљ­да Онај Го­ре, ипак, во­ди ра­чу­на о то­ме? У ма­на­сти­ру сам за­те­као дво­ји­цу мо­ на­ха и дво­ји­цу сли­ка­ра. Је­дан од сли­ ка­ра био је мој ро­ђак Гу­ла, дру­ги мој при­ја­тељ Здра­ве. Те до­бре ка­лу­ђе­ре сам упо­знао (и усво­јио) од­мах. Игу­ман Ни­ ко­дим, млад и му­дар чо­вјек пот­пу­но по­ све­ћен ду­хов­ном, на пост­ди­плом­ским сту­ди­ја­ма је у Ри­му. По­то­мак је по­зна­ те срп­ске дал­ма­тин­ске по­ро­ди­це ко­ја је из­ро­ди­ла не­ке од ве­ли­ких исто­ри­ча­ра и пи­са­ца. А До­си­теј је ср­да­чан, до­бро­ду­ шан и увијек на­смијан. Њи­ма мо­рам да за­хва­лим што ме ни­с у са­свим об­у­зе­ле успо­мје­не и оп­хр­ва­ли де­мо­ни ту­ге. – Друк­чи­је би нам би­ло да ни­је рас­ пуст – тје­шио ме је игу­ман Ни­ко­дим. – Јер, би­ло би ве­се­ли­је, али и те­же: мла­ дим бо­го­сло­ви­ма да уче, сли­ка­ри­ма да сли­ка­ју, те­би да све то ис­пра­тиш, а и на­ ма дво­ји­ци...

 Преображењско окупљање у манастиру Крка

Сла­ва и па­ра­сто­си Сли­ка­ри ко­ји се оку­пља­ју у Кр­ки узе­ли су по­чет­ком де­ве­де­се­ тих за сво­ју сла­ву Све­ту Маг­да­ле­ну, и не слу­те­ћи да ће тај 4. ав­ густ, од 1995, Хр­ва­ти сла­ви­ти као Дан по­бје­де у до­мо­вин­ском ра­ту. А зна се шта је би­ло тог да­на и за­што истог да­ту­ма не­ки дру­ги Дал­ма­тин­ци иду на па­ра­сто­се! Ни­је ли то исти онај рат ко­ји као да се ни­је окон­чао ма­ја 1945? Фо­ти­је, епи­скоп дал­ма­ тин­ски, не би ли ме утје­шио и од­вра­тио од су­мор­них ми­сли, ка­же да сва­ка бу­ра до­ђе и про­ђе. А да ли је, при том, ми­слио и на „Олу­ју“, не знам.

SRPSK A  No 3  2013

59


Б И Љ Е Ж Н И Ц А

60

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


Та­ко са­зна­јем да је Бо­го­сло­ви­ја по­но­ во до­шла на сво­је, вра­ти­ла се из ту­жног из­бје­гли­штва ко­је је под­не­ла на Див­чи­ ба­ра­ма и у Фо­чи. Ус­пут још и да је чак че­тр­на­ест са­да­шњих вла­ди­ка Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве по­ха­ђа­ло упра­во крч­ ку Бо­го­сло­ви­ју! А ко­ли­ко их је би­ло од осни­ва­ња, 1625. го­ди­не, зна­ју ваљ­да је­ди­ но у Па­три­јар­ши­ји? – Да­нас је по­ха­ђа три­де­се­так дје­ча­ка, па мо­раш па­зит на сва­ког од њих, јер ко зна до­кле ко­ји мо­же до­сег­ну­ти, мо­жда чак и до тро­на па­три­јар­ха – за­фр­ка­вао ме је Здра­ве. Он и мој ро­ђак Гу­ла, у Кни­ну ма­ње по­ знат као Не­бој­ша Си­но­бад, са жа­ром су се ове го­ди­не пре­да­ли гра­фи­ка­ма. Од­не­куд су до­није­ли пра­ста­ру пре­с у, не­што ма­ло мла­ђу од Гу­тен­бер­го­ве, али ра­ди. За­што то­ли­ко оти­ску­ју? Зар ни­је лак­ше сли­ка­ти? – Иде­ја нам је не са­мо да уве­ћа­ва­мо ту ма­на­стир­ску збир­ку, у ко­јој има дје­ла на­ших нај­ве­ћих сли­ка­ра, већ и да ура­ди­ мо не­што што би мо­гли про­да­ти – об­ја­ снио ми је за­ве­ре­нич­ки, ша­па­том. – Јер, тр­пе нас ов­дје без роп­та­ња, хра­не и по­је, по­ма­жу ко­ли­ко мо­гу и кад има­ју пре­чих по­сло­ва... Ред је да им не­чим уз­вра­ти­мо. А, смје­ште­ни су усред на­ци­о­нал­ног пар­ ка, има ту­ри­ста ода­свуд. Гра­фи­ка ти је ту пр­ва и не­при­ко­сно­ве­на. И, шта ми­слиш, хо­ће ли нам се по­сре­ћит? ПРЕ­ЖИ­ВЈ��­ЛА ТРИ РА­ТА И ДВА МИ­РА Ме­не је за­ни­ма­ла по­сто­је­ћа збир­ка. Из­о­ко­ла сам на­вео во­ду на тај мој млин и са­знао да је она, зло­срећ­ни­ца, ума­ло по­ дје­ли­ла суд­би­ну на­ро­да, али да је, не­ка­ко за дла­ку, из­ми­ца­ла. Те 1995. из­мје­ште­на је прије „Олу­је“, а у врије­ме рат­них деј­ста­ва би­ла је из­ло­же­на у Сан­ском Мо­сту. По­ла са­та прије ула­ска му­сли­ман­ских је­ди­ни­ ца у град, сли­кар Ми­хај­ло Ра­ки­та, си­но­ вац епи­ско­па Ра­ки­те, ус­пио је да је из­ ву­че и пре­не­се у Ба­ња­лу­ку. Али, то ни­је био крај стра­да­ња! Јер, 1999. го­ди­не, баш уочи бом­бар­до­ва­ња, за­те­кла се у При­зре­ ну. Да не бе­ше не­ких хра­брих мо­ма­ка из Ра­шке, ко­ји су је из­није­ли бу­квал­но у по­ сљед­њем тре­ну, оста­ла би нам је­ди­но у сје­ћа­њи­ма... А чуо сам и при­чу о не­вје­ро­ват­ној суд­ би­ни скулп­тор­ског дије­ла ко­лек­ци­је. На­ и­ме, у тој збир­ци по­себ­но су се из­два­ја­ле скулп­т у­ре, по­пр­сја и ре­ље­фи зна­чај­них исто­риј­ских лич­но­сти на­ших дал­ма­тин­

ских Ср­ба (по­па Пе­тра Ја­го­ди­ћа Ко­ру­џе, Са­ве Бје­ла­но­ви­ћа, Ни­ко­ди­ма Ми­ла­ша, вој­во­де Го­лу­ба Ба­би­ћа, вла­ди­ке Сте­фа­на Кне­же­ви­ћа) и оних што су са њи­ма не­ко врије­ме бо­ра­ви­ли (кра­ља Пе­тра Пр­вог, До­си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа, Ву­ка Ка­ра­џи­ћа, бри­тан­ске до­бро­твор­ке Па­у­ли­не Ир­би). Дје­ла су би­ла из­ло­же­на на мје­сти­ма исто­ риј­ски по­ве­за­ним са тим лич­но­сти­ма, али су, на жа­лост, не­ста­ла са по­ста­ме­на­та у врије­ме или на­кон „Олу­је“. – Сре­ћом, као про­ро­чан­ски, би­ла су од­ли­ве­на у по два при­мјер­ка – утје­ши­ли су ме игу­ман Ни­ко­дим и Здра­ве.

 Српска црква у Книну

ПРЕ­О­БРА­ЖЕ­ЊЕ Ис­под ма­на­сти­ра су ка­та­ком­бе, не­ка­да ко­ри­шће­не као крип­та, као и у Ка­те­дра­ ли све­то­га Пе­тра у Ри­му. А ка­ко се зна да је апо­стол Па­вле про­по­вије­дао по Дал­ ма­ци­ји и по овим кра­је­ви­ма, то се и ове ка­та­ком­бе ве­зу­ју за ње­гов пе­ри­од. Ни не­ у­ком не мо­же да про­мак­не да су ту за­по­ че­та ар­хе­о­ло­шка ис­тра­жи­ва­ња, али и да су на­пра­сно пре­ки­ну­та, без об­ја­шње­ња. Зем­ни оста­ци по­ко­ле­ња ка­лу­ђе­ра, мо­ жда и не­ких прије њих, уред­но су по­сла­ га­ни и на стал­ној су ме­ти ра­до­зна­лих ту­ ри­ста и њи­хо­вих фо­то­а­па­ра­та, али ме­ни је све то из­гле­да­ло не­до­лич­но, блас­фе­ мич­но, па и ту­жно. Раз­ве­дрио ме је је­дан нео­че­ки­ва­ни до­ га­ђај – кр­ште­ње осмо­ро љу­ди, ме­ђу њи­ ма двије цу­ри­це, двије ма­ле По­ља­ки­ње, и њи­хо­ве мај­ке уда­те за Дал­ма­тин­ца. За­што се кр­шта­ва­ју баш у Кр­ки? Раз­ло­зи су ин­ тим­ни, па ни­сам пре­те­ри­вао у љу­бо­пи­ тљи­во­сти. А он­да, у не­дје­љу, 19. ав­гу­ста, упра­во на Пре­о­бра­же­ње, оку­пи­ло се у ма­на­сти­ру и око ње­га ви­ше хи­ља­да љу­ди. Сви су би­ ли из овог кра­ја, али ве­ћи­на их је до­шла из да­ле­ка, одан­де гдје су их жи­вот или рат отје­ра­ли. Тај скуп је за њих по­сљед­ња, али и не­рас­ки­ди­ва ве­за са Дал­ма­ци­јом. Мо­ја је у Кни­ну, на Си­но­ба­да гла­ви­ци, крај ста­ре шко­ле у ко­јој је кра­јем XVI­II сто­ље­ћа учи­те­ље­вао и До­си­теј Об­ра­до­ вић. Пло­ча ко­ја упу­ћу­је на ње­гов бо­ра­вак ов­дје још сто­ји на про­че­љу ку­ће, али је ка­мен с го­ди­ном по­ди­за­ња школ­ске згра­ де из­ва­љен и не­тра­гом не­стао. Не­ко­ме се, из­гле­да, баш ни­је сви­део да­т ум ко­ји је под­сје­ћао на тра­ја­ње пра­во­слав­них Ср­ба на том про­сто­ру? Ех, мо­ја Дал­ма­ци­јо...  SRPSK A  No 3  2013

61


Ч У­В А­Р И

П У­Т А

/

R O A D

G U­A R­D I­A N S

На вра­ти­ма ДО­БОР, СРЕД­ЊО­ВЈЕ­КОВ­НИ ГРАД КОД МО­ДРИ­ЧЕ

Бо­сне

На исто­и­ме­ном бре­жуљ­ку пла­ни­не Ву­чи­јак, из­над ли­је­ве оба­ле ри­је­ке Бо­сне, ви­ше од шест сто­ље­ћа сто­ји утвр­ђе­ње овог не­ка­да ва­жног гра­да. Са­гра­ђен дви­је го­ди­не при­је Ко­сов­ске бит­ке, по до­зво­ли срп­ског кра­ља Бо­сне и При­мор­ја Тврт­ка I Ко­тро­ма­ни­ћа, До­бор је че­сто био у сре­ди­шту епо­хал­них до­га­ђа­ја. Ту су се су­ко­бља­ва­ле вој­ске вла­да­ра Бо­сне, Угар­ске и Тур­ске, ви­је­ћа­ли Тврт­ко и Жиг­мунд, до­ла­зи­ли иза­сла­ни­ци из Ри­ма и Ма­ри­ја Те­ре­зи­ја... Да­нас је то кул­тур­но-исто­риј­ски спо­ме­ник чи­ја об­но­ва је у то­ку Пи­ше: Да­мир Кља­јић

62

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


О

во мје­сто је од пам­ти­вје­ка би­ло на­се­ље­но – про­на­ђе­ни ар­хе­о­ло­ шки оста­ци по­ти­чу још из пра­ и­сто­ри­је. Ту су тра­го­ви пе­че­не зе­мље из вре­ме­на од око 4500. го­ди­не при­је но­ве ере, оста­ци на­се­ља из брон­за­ног и гво­ зде­ног до­ба, а про­на­ђе­ни су и оста­ци из рим­ског пе­ри­о­да, са ра­но­сло­вен­ским утвр­ђе­њем. Утвр­ђе­ње о ком ми го­во­ри­мо на­пра­ вље­но је 1387, под нео­бич­ним окол­но­ сти­ма. По­ди­гли су га ма­чван­ски и сла­ вон­ски ба­но­ви бра­ћа Иван (Ива­ниш) и Па­вле (Па­вао) Хор­ват, по до­зво­ли срп­ ског бо­сан­ског кра­ља Тврт­ка I Ко­тро­ ма­ни­ћа. Ка­да је 1382. умро угар­ски краљ Ла­ још I, до­ла­зи до бор­би за при­је­сто, а Тврт­ко из те­ме­ља ми­је­ња од­нос пре­ма Угар­ској. Бра­ћа Хор­ват пре­го­ва­ра­ју о то­ме да на при­је­сто по­ста­ве на­пуљ­ског кра­ља Кар­ла Драч­ког, а удо­ви­ца Ла­јо­ ша I, Је­ли­са­ве­та, во­ди са кће­ри­ма дру­ гу ли­ни­ју. За угар­ског кра­ља кру­ни­сан је на кра­ју Кар­ло Драч­ки, али он убр­зо за­го­нет­но уми­ре и у пр­ви план до­ла­зи Је­ли­са­ве­тин при­ста­ли­ца Жиг­мунд, ко­ ји 1387. по­ста­је краљ Угар­ске. Ка­ко су и Тврт­ко и Хор­ва­ти про­тив­ни­ци но­вог угар­ског кра­ља, раз­го­ва­ра­ју о за­јед­нич­ кој од­бра­ни од Уга­ра. Тврт­ко Хор­ва­ти­ ма да­ру­је До­ње кра­је­ве Бо­сне, из­ме­ђу оста­лог и по­сје­де од да­на­шњег Ја­ке­ша до Шам­ца, као и до­зво­лу да на „вра­ти­

На­ла­зи У ис­тра­жи­ва­њи­ма 1970-их, про­на­ђе­но је не­што сред­њо­вје­ ков­не ке­ра­ми­ке, ме­тал­них пред­ме­та, угар­ског нов­ца, то­пов­ ских ка­ме­них ку­гли, стри­је­ла. Од 29 про­на­ђе­них нов­чи­ћа, нај­ста­ри­ји је ду­бро­вач­ки сре­бр­ни ди­нар из 1366, а нај­мла­ђи аустриј­ски ди­нар из 1689.

ма Бо­сне“, на бре­жуљ­ку До­бо­ру, по­диг­ ну утвр­ђе­ње ко­је ће би­ти од обо­стра­не ко­ри­сти – за Тврт­ка од­бра­на од Уга­ра, а за бра­ћу осло­нац за да­ље про­до­ре по Сла­во­ни­ји и Ма­чви. На До­бор­ском бри­је­гу убр­зо су по­ диг­ну­те дви­је ку­ле, дво­ри­ште, пу­шкар­ ни­це, стра­жар­ни­це, и све то опа­са­но зи­ ди­на­ма. Та­ко на­ста­де До­бор-град, ко­ји ће у на­ред­них не­ко­ли­ко ви­је­ко­ва игра­ти ве­ли­ку уло­гу у исто­ри­ји ових кра­је­ва. БИТ­КЕ Ком­пли­ко­ва­ни ме­ђу­на­род­ни од­но­ си до­ве­ли су до дви­је ве­ли­ке бит­ке под До­бо­ром из­ме­ђу вла­да­ра Бо­сне и Уга­ра, 1394. и 1408. Ко­тро­ма­нић­ки краљ Бо­сне по­сли­је смр­ти Тврт­ка по­стао је Сте­фан Да­би­ша (1391-1395), ко­ји је успио јед­но ври­је­ме да одр­жи мир са Угар­ском. Си­т у­а­ци­ја се ком­пли­ку­је ка­да кра­јем 1392. Жиг­ мунд за ба­на у Сла­во­ни­ји име­ну­је Ива­на Фран­ко­па­на, не­при­ја­те­ља Хор­ва­та. Ус­по­ ста­вља и бли­же од­но­се са Хр­во­јем Вук­

SRPSK A  No 3  2013

63


Ч У­В А­Р И  Остаци Добор-града, изнад лијеве обале ријеке Босне

П У­Т А чи­ћем, ве­ли­ким про­тив­ни­ком Да­би­ше. Краљ Да­би­ша око се­бе оку­пља бо­сан­ску вла­сте­лу и сла­вон­ске ве­ли­ка­ше са ци­ љем да уда­ре на Жиг­мун­да. Пла­ни­ра­но је да се Да­би­ши­на вој­ска оку­пи под До­ бор-гра­дом, гдје би до­шли и бра­ћа Хор­ ва­ти са сво­јом вој­ском. Ме­ђу­тим, због ни­за не­пред­ви­ђе­них окол­но­сти, кра­ље­ва вој­ска оста­је у ре­зи­ден­ци­ји Тр­стив­ни­ци, а Иван Хор­ват са сво­јом вој­ском од са­мо 6.000 љу­ди сти­же под До­бор. Ју­на 1394. Жиг­мунд са око 30.000 вој­ни­ка кре­ће ка До­бо­ру. Ка­ко вој­ска ода­на Да­би­ши ни­је мо­гла да се од­у­пре број­ча­но над­моћ­ни­ јим Жиг­мун­до­вим сна­га­ма, по­ву­кла се пре­ма Ву­чи­ја­ку. Жиг­мунд убр­зо сти­же под До­бор и по­чи­ње по­тје­ра за ра­штр­ка­ ном Да­би­ши­ном вој­ском. И сам Да­би­ша је сти­гао на бо­ји­ште. Ско­ро сви ве­ли­ка­ ши су за­ро­бље­ни и до­ве­де­ни Жиг­мун­ду под До­бор-град. Да­би­ша је по­ште­ђен, али су му на­мет­ну­ти ва­зал­ски од­но­си. Жиг­мунд је ра­зо­рио До­бор-град и вра­ тио се у Ђа­ко­во. Бо­сна је убр­зо, по­сли­је Да­би­ши­не смр­ти, при­зна­ла Жиг­мун­да за кра­ља. Из овог по­хо­да је и Жиг­мун­ до­ва по­ве­ља пи­са­на 15. ју­ла 1394. „in de­ scen­su no­stro cam­pe­stri sub ca­stro Do­bor vo­ca­to“ („у вој­ном кам­пу под гра­дом зва­ ним До­бор“). Од ма­ја до сеп­тем­бра 1408. Жиг­мунд опет ви­ше пу­та на­па­да Бо­сну. Кра­јем ма­ја те го­ди­не по­но­во је под До­бо­ром, по­чет­ком ју­на се вра­ћа у Угар­ску и ку­ пи сил­ну вој­ску, ви­ше од 60.000 вој­ни­ка. Не­до­вољ­но сна­жна да се су­прот­ста­ви, вој­ска бо­сан­ског кра­ља до­жи­вља­ва по­ ра­зе и Жиг­мунд оства­ру­је сво­је ци­ље­ве. Вра­ћа се пре­ма До­бо­ру 30. сеп­тем­бра и ту до­ла­зи до но­ве бит­ке. По­ра­зио је и те­ шком смр­ћу ка­знио чак 170 бо­сан­ских ве­ли­ка­ша. Та­ко је тра­гич­но окон­ча­на дру­га бит­ка под До­бор-гра­дом и Жиг­ мун­до­во ра­то­ва­ње у Бо­сни. Од 1463. до 1536. До­бор је био под вла­шћу угар­скосла­вон­ских ве­ли­ка­ша, од ко­јих су у ње­ му нај­ду­же вла­да­ли Бе­ри­сла­ви­ћи.

Суд­би­на Хор­ва­та Кра­јем ав­гу­ста 1394, ка­да је Жиг­мунд осво­јио и за­па­лио град До­бор, ње­го­ви љу­ди ухва­ти­ли су у би­је­гу бра­ћу Хор­ва­те. Пре­ ма пре­да­њу, на­ре­дио је да Ива­на Хор­ва­та при­ве­жу ко­њу за реп, те су га та­ко ву­кли. По­сли­је су га ки­да­ли уси­ја­ним кли­ је­шти­ма, па му он­да ти­је­ло исје­кли на че­ти­ри ди­је­ла. Па­влу Хор­ва­ту, ко­ји је био све­ште­ник, жи­вот је на­вод­но по­ште­ђен, али му се по­том гу­би сва­ки траг.

64

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

ТУР­СКА Убр­зо на­кон ра­то­ва про­тив Жиг­мун­ да по­ја­ви­ла се но­ва при­јет­ња, ово­га пу­ та од Ту­ра­ка. То је до­ве­ло до про­мје­не у по­ли­тич­ким од­но­си­ма у Бо­сни, а До­бор и да­ље оста­је ва­жно сре­ди­ште. Кра­јем 1449. срп­ски бо­сан­ски краљ Сте­фан То­маш Осто­јић (1443-1461) у До­бо­ру се са­ста­је са ма­чван­ским ба­ном Ива­ном Мо­ро­вић­ким и пот­пи­с у­је спо­ ра­зум о са­рад­њи са Угар­ском. Го­ди­не 1457. па­па из Ри­ма упу­ћу­је сво­га иза­ сла­ни­ка Ка­ра­веј­ла, ко­га краљ Сте­фан То­маш при­ма под До­бор-гра­дом. До­го­ ва­ра­на је за­јед­нич­ка од­бра­на од Ту­ра­ка. Тур­ци су 1460. за­у­зе­ли ци­је­лу Усо­ру, али До­бор и Мо­дри­ча су одо­ли­је­ва­ли ду­же од се­дам де­це­ни­ја. Па­да­ју под Тур­ ке тек 1536. Сла­вон­ски ве­ли­каш Сте­фан


Бе­ри­сла­вић, по­ред зва­ња ба­на угар­ског ди­је­ла Бо­сне, до­био је и ти­т у­лу срп­ског де­спо­та, па се 1528. обра­тио Фер­ди­нан­ду Хаб­сбур­гу тра­же­ћи да му да­ру­је До­бор и обе­ћа­ва­ју­ћи да ће га бра­ни­ти од Ту­ра­ ка. Сте­фан је пред тур­ским про­до­ри­ма, бра­нио ци­је­лу ли­ни­ју у Сла­во­ни­ји, али се по­сли­је не­спо­ра­зу­ма са Фер­ди­нан­дом 1529. пот­чи­нио сул­та­ну, ко­ји му по­но­во да­ру­је на упра­ву До­бор. Још јед­ном је по­ку­шао да из­гла­ди од­но­се са Фер­ди­ нан­дом, али га Тур­ци уби­ја­ју 1536. Тур­ци су убр­зо по­ки­да­ли угар­ски од­брам­бе­ни по­јас на Вр­ба­с у, па је Га­зи Ху­среф-бег 1536. осво­јио До­бор, ко­ји по­ста­је сје­ди­ште исто­и­ме­не на­хи­је, у са­ ста­ву Бо­сан­ског сан­џа­ка. Аустри­јан­ци осва­ја­ју и ра­за­ра­ју До­ бор 1716, а твр­ђа­ва пот­пу­но гу­би зна­чај дви­је го­ди­не ка­сни­је.

Тек 1970-их До­бор ће би­ти об­но­вљен, као кул­т ур­но-исто­риј­ски спо­ме­ник и ту­ри­стич­ка атрак­ци­ја. ЛЕ­ГЕН­ДЕ Твр­ђа­ва До­бор ви­је­ко­ви­ма је би­ла на­ дах­ну­ће за за­ни­мљи­ве при­че и ле­ген­де. – При­ча се да је До­бор гра­ђен пу­них де­вет го­ди­на и да је пр­во на­пра­вљен пут за до­воз ка­ме­на из ри­је­ке Бо­сне. По­што је ку­ла гра­ђе­на на не­при­сту­пач­ном уз­ ви­ше­њу, ка­мен је ишао од ру­ке до ру­ке и на во­лов­ским за­пре­га­ма. Је­дан се­љак сјео је на ко­ла на­то­ва­ре­на ка­ме­ном да се од­мо­ри, ка­же при­ча, а у њих је био упрег­нут во Мр­ко­ња. Та­да се во окре­нуо и ре­као сво­ме го­спо­да­ру: „Зар ти ни­је до­ста што ву­чем ово­ли­ки те­рет, не­го да још ву­чем и те­бе!“ И во је, ка­жу, про­го­ SRPSK A  No 3  2013

65


Ч У­В А­Р И

П У­Т А

Змај Ог­ње­ни Вук – Оста­ла је и при­ча по ко­јој је срп­ски де­спот Змај Ог­ње­ни Вук до­гра­ђи­вао До­бор. Упо­ре­до са по­ди­за­њем твр­ђа­ве, из­гра­дио је и пут од До­бо­ра до ма­на­сти­ра Гни­он ­ и­це, ко­ји је че­сто по­сје­ ћи­вао. Су­де­ћи по не­ким тра­го­ви­ма, ма­на­стир је нај­вје­ро­ват­ ни­је по­сто­јао у исто­и­ме­ном се­лу – ка­же Ни­јем­че­вић.

 Остаци зидина на брежуљку Добор Археолог Бранко Белић Историчар Ђорђе Нијемчевић

66

во­рио од му­ке – при­ча исто­ри­чар Ђор­ ђе Ни­јем­че­вић, ко­ји де­це­ни­ја­ма из­у­ча­ва исто­ри­ју До­бор-гра­да. Јед­на од при­ча је у ве­зи са кра­љи­цом Ма­ри­јом Те­ре­зи­јом, ко­ја је са сво­јом прат­њом би­ла у До­бор-ку­ли. – Тур­ци су се при­бли­жа­ва­ли ку­ли. Ка­ко Ма­ри­ја Те­ре­зи­ја ни­је има­ла мно­го вој­ске за бор­бу, од­лу­чи­ла је да по­бјег­ не у Ма­ђар­ску, али је при­је то­га на­ре­ ди­ла да се ко­њи пот­ку­ју на­о­па­ко. Он­да се кра­дом из­ву­кла на спо­ред­ни из­лаз из ку­ле. Кад су ују­тро Тур­ци до­шли бли­зу твр­ђа­ве и оп­ко­ли­ли је, пра­ти­ли су тра­ го­ве ко­ња ко­ји су их во­ди­ли у ку­лу. Али у ку­ли су схва­ти­ли, збу­ње­ни, да та­мо не­ ма ни­ко­га – при­ча Ни­јем­че­вић. У на­ро­ду је са­чу­ва­на и ле­ген­да о „бје­ жа­њу цр­кве“. – Пре­ма тој ле­ген­ди, на До­бо­ру је по­ сто­ја­ла цр­ква ко­ја је „омр­кла, али ни­је осва­ну­ла“. Јед­не но­ћи от­пло­ви­ла је низ ри­је­ку Бо­сну, он­да у Са­ву, па сти­гла у Ђа­ко­во и ту се уко­па­ла, а ње­ни су мо­

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

кри зи­до­ви свје­до­чи­ли су о бјек­ству ри­ је­ка­ма – ис­ти­че Ни­јем­че­вић. ОБ­НО­ВА Твр­ђа­ва је гра­ђе­на у ета­па­ма до по­ло­ ви­не XV ви­је­ка, ка­да је до­би­ла свој ко­на­ чан из­глед град-ку­ле опа­са­не зи­ди­на­ма. Због из­у­зет­но ва­жног стра­те­гиј­ског по­ ло­жа­ја че­сто је ру­ше­на и об­на­вља­на. Да­ нас су до­бро очу­ва­ни бе­де­ми и ку­ле. Град До­бор је, на­гла­ша­ва­ју струч­ња­ци, је­дан од ри­јет­ких при­мје­ра од­брам­бе­не ар­хи­ тек­т у­ре из ка­сног сред­њег ви­је­ка ко­ји је са­чу­вао фор­ме из до­ба у ко­јем је на­стао. – До­бор свје­до­чи о зна­чај­ним до­га­ђа­ ји­ма и лич­но­сти­ма у исто­ри­ји сред­њо­ вје­ков­не др­жа­ве Бо­сне. Ту су се су­сре­ та­ле и су­ко­бља­ва­ле ци­ви­ли­за­ци­је, па је ње­гов зна­чај не­про­цје­њив. Ис­тра­жи­ва­ ња До­бо­ра оба­вље­на су 1970-их, ка­да је та­да­шње ру­ко­вод­ство оп­шти­не Мо­дри­ ча са­чи­ни­ло про­је­кат ре­ви­та­ли­за­ци­је До­бо­ра – ка­же ар­хе­о­лог Бран­ко Бе­лић, ко­ји је ви­ше де­це­ни­ја ис­тра­жи­вао овај сред­њо­вје­ков­ни град. Рат­на зби­ва­ња пре­ки­ну­ла су све пла­ но­ве о об­на­вља­њу До­бор-гра­да. Због ми­ни­ра­ног те­ре­на, он је ду­го био не­ при­сту­па­чан. Не­дав­но су на­ста­вље­не ак­тив­но­сти на ње­го­вој об­но­ви и ре­ви­ та­ли­за­ци­ји. – До­бор-град је кул­т ур­но-исто­риј­ ско бла­го од из­у­зет­ног зна­ча­ја и ње­го­ва за­шти­та је је­дан од на­ших при­ор ­ и­те­та. На­кон што са оп­шти­ном Мо­дри­ча ри­ је­ши­мо ад­ми­ни­стра­тив­не и тех­нич­ке ства­ри, у пла­ну је да се ра­ди на об­но­ви До­бо­ра, у окви­ру Љу­бљан­ског про­це­са 2 ко­ји фи­нан­си­ра Са­вјет Евро­пе – ка­жу у Ре­пу­блич­ком за­во­ду за за­шти­т у кул­ тур­но-исто­риј­ског и при­род­ног на­сље­ ђа Ре­пу­бли­ке Срп­ске. У окви­ру про­јек­та „Пр­ва фа­за ре­кон­ струк­ци­је До­бор-гра­да“, ко­ји је фи­нан­ си­ра­ло Ми­ни­стар­ство тр­го­ви­не и ту­ри­ зма Срп­ске, те­рен је очи­шћен и по­но­во је про­вје­ре­но да ли има не­ек­спло­ди­ра­ них на­пра­ва из по­сљед­њег ра­та. У Ту­ ри­стич­кој ор­га­ни­за­ци­ји Мо­дри­че ка­жу да ће ове го­ди­не тра­жи­ти но­вац ка­ко би уре­ди­ли ста­зе, по­ста­ви­ли клу­пе и оста­ ле са­др­жа­је за по­сје­ти­о­це. Гра­ди­тељ­ска цје­ли­на Ста­ри град До­ бор про­гла­ше­на је 2005. на­ци­о­нал­ним спо­ме­ни­ком БиХ. Ар­хе­о­ло­шки на­ла­зи са овог ло­ка­ли­те­та да­нас се на­ла­зе у му­ зе­ји­ма у До­бо­ју и Са­ра­је­ву. 


SRPSK A  No 3  2013

67


П О Д­С Ј Е Т­Н И К

Аустроугарски стражари спроводе Гаврила Принципа

68

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


ГА­ВРИ­ЛО ПРИН­ЦИП, АТЕН­ТА­ТОР ИЗ СА­РА­ЈЕ­ВА 1914, ОЧИ­МА ОНИХ КО­ЈИ СУ ГА ЗНА­ЛИ ИЗ­БЛИ­ЗА

Ње­жни мла­дић и крик сло­бо­де Нео­че­ки­ва­но, по­стао је чу­вен, а за­пра­во за мно­ге остао го­то­во не­по­знат. Не­ма да­нас мно­го оних ко­ји зна­ју да је био бри­жан син, од­ли­чан ђак и та­нан пје­сник. Да је име до­био по ар­хан­ге­лу Га­ври­лу, на чи­ји је дан ро­ђен. Да је мно­го чи­тао и био но­вин­ски из­вје­штач. Ра­дио на кал­др­ми­са­њу Ка­ра­ђор­ђе­ве ули­це у Бе­о­гра­ду, ка­ко би имао но­вац за књи­ге. У Пр­вом бал­кан­ском ра­ту жар­ко је же­лио да се упи­ше у срп­ске до­бро­вољ­це, сти­гао чак до Про­ку­пља, али је вра­ћен због крх­ког здра­вља. Је­ди­ну са­чу­ва­ну пје­сму уре­зао је ка­ши­ком на за­твор­ској пор­ци­ји

Пи­ше: Пе­тар Сто­ја­но­вић

П

ри­је 50 го­ди­на упо­знао сам Га­ ври­ло­вог бра­та од стри­ца Бог­да­ на Прин­ци­па, у Са­ра­је­ву, гдје је жи­вио са су­пру­гом и кћер­ком. При­чао ми је о ве­ли­кој по­ро­ди­ци Прин­ци­по­вих, цр­но­гор­ском по­ри­је­клу и вре­ме­ну ка­да су се њи­хо­ви пре­ци до­се­ли­ли код Бо­ сан­ског Гра­хо­ва, у Ве­ли­ки Об­љај. – Ми смо из кме­тов­ске по­ро­ди­це, зе­ мљо­рад­ни­ци – ве­ли Бог­дан. – Га­ври­лов отац Пе­ро, ми смо га зва­ли Пе­по, имао је је­два два хек­та­ра зе­мље, али та­кве да се са те њи­ве ни­је мо­гло убра­ти ку­ку­ ру­за до­вољ­но за пре­хра­њи­ва­ње ње­го­ве по­ро­ди­це. Ста­ри Пе­по за­то је пре­во­зио ро­бу тр­гов­ци­ма и био је се­о­ски по­што­ но­ша, чи­ме се ба­вио и Га­ври­лов дјед. Пе­ по је са На­ном имао у бра­ку де­ве­то­ро дје­це, али су пре­жи­вје­ли и од­ра­сли са­ мо Јо­ва, Га­ври­ло и Ни­ко­ла (овај по­сљед­ њи по­стао је ље­кар, а уста­ше су га 1941. звер­ски уби­ле у ја­се­но­вач­ком ло­го­ру). Га­ври­ло је ро­ђен на по­ду, крај ог­ њи­шта, у бо­сан­ској ку­ћи­ци по­кри­ве­ној шин­дром, на­ста­вља Бог­дан Прин­цип. – Гле­да­ју­ћи са по­да ка­ко же­не ве­зу­ју де­те­т у пу­пак, На­на је има­ла сна­ге да за­ мо­ли ро­ђа­ку Ја­њу да оде до про­те Или­је и упи­ше но­во­ро­ђе­ног као Шпи­ру. Да­ ју­ћи му то име, же­ље­ла је да бу­де сна­ жан као њен брат ко­ји се та­ко звао. Али про­та се ус­про­ти­вио. „Ка­кав Шпи­ра!?“

ви­као је пред пре­пла­ше­ном мла­дом же­ ном. „По­ру­чи ти На­ни да се ди­је­те ро­ ди­ло на дан Све­тог Ар­хан­ђе­ла Га­ври­ла и зва­ће се Га­ври­ло.“ Ја­ња је све то ли­је­ по пре­ни­је­ла, а за На­ну је про­ти­на ри­јеч би­ла за­кон. Је­да­на­ест да­на ка­сни­је ди­ је­те је кр­ште­но, а у књи­зи ро­ђе­них све­ ште­ник је гре­шком упи­сао 25. јун уме­ сто 25. јул 1894. Ума­ло да због то­га Га­вро на су­ду бу­де осу­ђен на смрт вје­ша­њем, јер га је та гре­шка чи­ни­ла зва­нич­но пу­ но­љет­ним. Из суд­ских спи­са увје­ри­ли смо се да је ис­тра­жни су­ди­ја по­звао Га­ври­ло­ ву мај­ку као свје­до­ка и она је по­твр­ди­ла

SRPSK A  No 3  2013

 Родитељи Гаврила Принципа, Нана и Петар

69


П О Д­С Ј Е Т­Н И К

Прин­цип у Бе­ог­ ра­ду Ис­кљу­чен из ше­стог раз­ре­да гим­на­зи­је у Са­ра­је­ву због уче­шћа у ан­ти­ау­ ­стриј­ ским про­те­сти­ма, Га­ври­ло Прин­цип у јед­ном пе­ри­о­ду 1912. жи­ви у Бе­о­гра­ду. Ври­је­ме углав­ном про­во­ди са при­ја­те­ љи­ма из Бо­сне и Ср­би­је, рас­пра­вља­ју­ћи о осло­бо­ђе­њу и ује­ди­ње­њу. Из­др­жа­ва­ју­ ћи се ра­зним по­сло­ви­ма, у Бе­о­гра­ду је за­вр­шио два раз­ре­да гим­на­зи­је. За ври­ је­ме Пр­вог бал­кан­ског ра­та при­ја­вио се у срп­ску вој­ску, сти­гао чак до Про­ку­пља, али га ни­су при­ми­ли, про­ци­је­нив­ши да је не­јак и крх­ког здра­вља.

да јој је син ро­ђен 25. ју­ла. За­хва­љу­ју­ ћи то­ме, Га­ври­ло ни­је пред су­дом до­био трет­ман пу­но­љет­ног ли­ца, па је из­бје­гао смрт­ну ка­зну. КАД ЈЕ ГА­ВРА ШЕ­ШИР КУ­ПО­ВАО

 Последња шетња окупираном земљом: Надвојвода Франц Фердинанд у Сарајеву, 28. јуна 1914.

70

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

Бог­дан Прин­цип ова­ко опи­с у­је бра­ та Га­вру: – Био је ње­жан и па­жљив дје­чак, на­ ро­чи­то пре­ма сво­јој мај­ци На­ни. На сво­ју ра­дост, по­шао је у основ­ну шко­ лу у де­ве­тој го­ди­ни. И при­је то­га во­лио је но­си­ти књи­ге, иако још ни­је био ђак. Ишао је у шко­лу, али је пре­ко да­на чу­ вао ћур­ке и по­ма­гао мај­ци у кућ­ним по­ сло­ви­ма. За ври­је­ме рас­пу­ста ра­дио је у по­љу, ко­сио, во­дио ко­ње по гум­ну то­ком вр­шид­бе. Ни­је се ли­био ни­ка­квог по­сла. Бог­дан за­ста­де, при­па­ли ци­га­ре­т у, а ње­го­ва Љу­би­ца до­не­се и ста­ви на сто ста­ри по­лу­ци­лин­дар, „је­ди­ну успо­ме­ну на Га­вру“. Тра­га­ју­ћи по ар­хи­ва­ма на­и­ шао сам на сје­ћа­ње учи­те­ља Све­ти­сла­ва Тор­њан­ског ка­ко је са Га­вром ку­по­вао ше­ши­ре у јед­ној са­ра­јев­ској рад­њи. – Узми­те овај, то је пра­ва беч­ка ро­ба „Ви­нер-ва­ре“ – обра­тио се тр­го­вац Га­ ври­лу. – Е баш хтје­дох узе­ти овај ше­шир, а са­да не­ћу – ре­че му овај. – Да ми ре­ко­ сте да је фир­ма ку­ма­нов­ска, или та­ко не­ка, узео бих, ко­ли­ко год да ко­шта. Али беч­ка ро­ба код нас у Бо­сни ви­ше не иде. Утом учи­тељ по­ди­же не­ки дру­ги ше­ шир и ре­че Га­ври: – Узми овај, то је ку­ма­нов­ски. Тог да­на учи­тељ Тор­њан­ски и Га­ври­ ло Прин­цип ку­пи­ли су исте ше­ши­ре. И тај Га­ври­лов ше­шир на­ђе се са­да пре­да мном, са­чу­ван, уз опа­ску при­с ут­них да


је ште­та што се не на­ла­зи у Му­зе­ју „Мла­ де Бо­сне“, гдје се чу­ва Га­ври­ло­ва одје­ћа. Бог­дан Прин­цип чу­ва сте­но­граф­ске би­ље­шке ко­је је то­ком раз­го­во­ра са Га­ ври­лом Прин­ци­пом у за­твор­ској са­ми­ ци во­дио аустриј­ски за­твор­ски ље­кар др Мар­тин Пеп­нхајм. У три ма­ха се са­ста­јао са Га­ври­лом, у фе­бру­а­ру и два пу­та у ма­ ју 1916. Прин­цип је био те­шко обо­лио у мрач­ној ће­ли­ји, у ко­јој је при­је ње­га бо­ра­ вио Ха­џи Ло­ја, пр­ви за­то­че­ник из Бо­сне. Док­тор опи­с у­је да је Га­ври­ло умо­ран од пат­њи и че­жње за Бо­сном. Ка­же док­то­ру: – Чи­та­во ово ври­је­ме сам у ће­ли­ји. При­је три да­на су ми пр­ви пут ски­ну­ли око­ве. Но­сио их је 24 са­та днев­но, пу­не дви­ је го­ди­не. По­вје­ра­ва се док­то­ру да љу­бав пре­ма дје­вој­ци ни­је иш­че­зла, али јој не пи­ше. При­зна­је да је ни­је ни по­љу­био. Учио је шко­лу при­ват­но, че­сто био уса­ мљен, мно­го вре­ме­на про­во­дио у би­бли­ о­те­ка­ма. Пи­сао је пје­сме, али је од за­бо­ ра­ва са­чу­ва­на са­мо јед­на. У свом до­му у Са­ра­је­ву не­ка­да­шњи осу­ђе­ник Дра­го Ка­ лем­бер, ко­мер­ци­ја­ли­ста, ре­ци­то­вао нам је на­и­зуст оне по­зна­те и од­лич­не сти­хо­ве ко­је је Прин­цип ка­ши­ком уре­зао на пор­ ци­ји, у са­ра­јев­ском за­тво­ру, док је тра­ја­ ло су­ђе­ње. ЗА­ТЕ­ЖУ СЕ КОН­ЦИ БУ­НЕ Га­ври­ло је, при­ча­ју ње­го­ви ро­ђа­ци, у основ­ној шко­ли био од­ли­чан ђак, па му је ис­пу­ње­на же­ља да шко­ло­ва­ње на­ста­ви у Са­ра­је­ву. Брат Јо­во, тр­го­вац, упи­сао га је у Тр­го­вач­ку шко­лу 1907, ка­да је на­пу­ нио три­на­ест го­ди­на. Kао ђа­ка, сем ли­те­ра­т у­ре, при­вла­чи га и по­ли­тич­ки жи­вот. Од­мах се укљу­

Ћи­ри­ли­ца и рас­по­ло­же­ње За­ни­мљи­во, за­пи­сни­ци ис­тра­жног су­ди­ је по­сли­је Атен­та­та во­ђе­ни су на не­мач­ ком и на срп­ском. Срп­ски је пи­сан ис­ кљу­чи­во ћи­ри­ли­цом. За­пи­сник је чу­ван у Зе­маљ­ском му­зе­ју у Са­ра­је­ву, а на­ма га је при­је 50 го­ди­на дао на увид ку­стос Цвет­ко По­по­вић, је­дан од ше­сто­ри­це атен­та­то­ра рас­по­ре­ђе­них дуж ке­ја 28. ју­ на 1914. – Тог да­на мо­гли сте као од ша­ле на­ћи не са­мо ше­сто­ри­цу већ два­де­се­то­ри­цу атен­та­то­ра – при­чао нам је По­по­вић. – Та­кво је би­ло рас­по­ло­же­ње на­ро­да, на­ ро­чи­то омла­ди­не.

 Затвор у Терезину, данас у Чешкој, гдје је скончао Гаврило Принцип. Владимир Гаћиновић (лијево), идеолог „Младе Босне“. Хапшење Гаврила Принципа након атентата. SRPSK A  No 3  2013

71


П О Д­С Ј Е Т­Н И К

Же­ља и на­чин – Мој иде­ал би­ла је јед­на ју­го­сла­вен­ска ре­пу­бли­ка, уоп­ће сла­ вен­ска ре­пу­бли­ка – ре­као је пр­вог да­на су­ђе­ња ти­по­граф­ски рад­ник Не­дељ­ко Ча­бри­но­вић, од­го­ва­ра­ју­ћи на пи­та­ња пред­ сјед­ни­ка суд­ског ви­је­ћа Алој­за Ку­ри­нал­ди­ја. – Ка­ко ми­сли­те да се то мо­же ожи­во­тво­ри­ти? – упи­тао је су­ди­ја. – На­ша же­ља је да се Бо­сна и Хер­це­го­ви­на при­по­ји Ср­би­ји. Та­ ко ми­сле и Прин­цип и оста­ли мо­ји дру­го­ви из „Мла­де Бо­сне“.

 Мјесто у Сарајеву одакле је извршен атентат 1914. Затворска ћелија Гаврила Принципа у Терезину

72

чу­је у сред­њо­школ­ске на­ци­о­нал­но-осло­ бо­ди­лач­ке ор­га­ни­за­ци­је и убр­зо би­ва за­ па­жен. Ка­да је у Са­ра­је­ву 1911. осно­ва­на Срп­ско-хр­ват­ска на­пред­на ор­га­ни­за­ци­ ја, њен пред­сјед­ник по­ста­је Иво Ан­дрић, ка­сни­ји но­бе­ло­вац, а чла­но­ви Га­ври­ло Прин­цип, Ла­зар Ђу­кић, Триф­ко Гра­беж, Са­ди­ја Ник­шић, Иво Крањ­че­вић, Јо­сип Ври­ња­нин, Ибро Фа­зи­но­вић (го­то­во све за­вје­ре­ни­ци на Ви­дов­дан 1914). Дух сред­њо­школ­ске омла­ди­не бје­ше се уз­не­ ми­рио. До­ла­зи до су­ко­ба са по­ли­ци­јом и са школ­ским вла­сти­ма. Мно­ги омла­дин­ ци су ис­тје­ра­ни из гим­на­зи­ја и дру­гих сред­њих шко­ла. Нај­мла­ђа ге­не­ра­ци­ја отво­ре­но уста­ је про­тив оку­па­ци­о­ног аустро-угар­ског ре­жи­ма. По­чи­њу и атен­та­ти. На оку­ па­тор­ске по­ли­ти­ча­ре и вој­ни­ке пу­ца­ју омла­дин­ци Же­ра­јић, Ју­кић, Дој­чић, Пла­ нин­шчак. На дан Ју­ки­ће­вог атен­та­та на ба­на Хр­ват­ске, 8. ју­на 1912, Иво Ан­дрић би­ље­жи у свој днев­ник: „Да­нас је Ју­кић по­чи­нио атен­тат на Цу­ва­ја... Ка­ко је ле­по да се за­те­жу тај­ни кон­ци де­ла и бу­не. Ка­ко ра­до­сно слу­тим да­не ве­ли­ких де­ла. И ди­же се и го­ри хај­ дуч­ка крв. Не­ка жи­ве они ко­ји уми­ру по тро­то­а­ри­ма оне­све­шће­ни од срџ­бе и ба­ ру­та, бол­ни од сра­мо­те за­јед­нич­ке. Не­ ка жи­ве они ко­ји по­ву­че­ни, ћу­тљи­ви, у мрач­ним со­ба­ма спре­ма­ју бу­ну.“

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

Прин­цип је та­ко, с књи­гом и у де­мон­ стра­ци­ја­ма, по­чео да се бо­ри, још ско­ ро дје­чак. Ње­го­ви дру­го­ви ис­ти­чу да је био је­дан од нај­бор­бе­ни­јих. Већ као ђак по­при­мао је лик на­ци­о­нал­ног ре­во­лу­ци­он ­ а­ра. „Ни­је му би­ло пра­во ако би га друг, због ни­ског ра­ста, на­звао Га­ври­це, а го­ дио му на­ди­мак Га­врош, дат по дје­ча­ку из Иго­о­вих Јад­ни­ка ко­ји ги­не на ба­ри­ ка­да­ма. Ми смо га осло­вља­ва­ли овим на­дим­ком све до Са­ра­јев­ског атен­та­та“, би­ље­жи Дра­го Љу­би­бра­тић. При­мјер гим­на­зи­јал­ца Га­ври­ла Прин­ ци­па ис­ти­цао је и Вла­ди­мир Га­ћи­но­вић, сту­дент и ре­во­лу­ци­о­нар, во­ђа „Мла­де Бо­ сне“: „На са­стан­ци­ма на­ше гру­пе Прин­ цип, нај­мла­ђи ме­ђу на­ма, уви­јек бје­ше за­тво­рен и скро­ман, др­жао се не­ка­ко по­ стран­це. Из­бје­га­вао је те­ор ­ ет­ске рас­пра­ ве, али је уви­јек тра­жио књи­ге и про­сто их гу­тао. Већ у сво­јој че­тр­на­е­стој Прин­ цип је сту­пио у кру­жок на­род­ног про­све­ ћи­ва­ња, а дио свог гим­на­зиј­ског жи­во­та про­вео је у Бе­о­гра­ду.“ Прин­цип је бр­зо по­стао по­знат и оми­­љен. Ње­га го­то­во сви дру­го­ви, као и Не­ дељ­ка Ча­бри­но­ви­ћа, спо­ми­њу у ме­ђу­соб­ ној пре­пи­сци, би­ло да се ја­вља­ју из Ср­ би­је, гдје се оку­пља­ју на Зе­ле­ном ви­јен­цу у Бе­о­гра­ду, нај­че­шће у ка­фа­ни „Мо­ру­на“, у ко­јој се мо­гло за ма­ле па­ре ру­ча­ти, или ка­да се ја­вља­ју из ино­стран­ства. ЗА ТА­ЛЕ­НАТ НЕ БЈЕ­ШЕ ВРЕ­МЕ­НА У пи­сму Бо­ри­во­ју Јев­ти­ћу, чла­ну „Мла­де Бо­сне“ и књи­жев­ни­ку, Ми­лош Пја­нић пи­��а: „Ка­ко Га­вро? Ви­че ли: ‘Жи­ вје­ла ре­во­лу­ци­ја’? По­здрав му!“ „Иако глад и не­ма­шти­на ни­с у би­ли ри­јет­ки го­сти“, пи­ше Бо­ри­во­је Јев­тић, „у Бе­о­гра­ду, Пи­је­мон­т у Ју­го­сла­ви­је, жи­вје­


ло се сло­бод­но и ши­ро­ко се уди­сао ва­ здух: он је био као не­ко од­мо­ри­ште по­ сли­је про­го­на под Аустри­јом.“ Га­ври­ло је имао мно­го бри­га. Но­ва­ца ни­ка­да до­вољ­но, чак ни за со­би­цу и јеф­ ти­ну хра­ну на Зе­ле­ном ви­јен­цу. Ње­гов брат Јо­во слао је но­вац та­ко­ре­ћи ре­дов­ но, а овај је то бр­зо тро­шио по­ма­жу­ћи дру­го­ве ко­ји ни­от­ку­да ни ди­нар ни­с у до­би­ја­ли. По­зна­то је да Прин­цип ра­ди на кал­др­ми­са­њу Ка­ра­ђор­ђе­ве ули­це у Бе­о­гра­ду да би за­ра­дио не­што па­ра за ис­хра­ну и књи­ге. Ра­де­ћи на јед­ној гра­ђе­ ви­ни у Бе­о­гра­ду, пао је и те­шко по­ври­ је­дио нос, што се уоча­ва и на ка­сни­јим фо­то­гра­фи­ја­ма из аустриј­ске суд­ни­це и там­ни­це. У ку­по­ва­њу књи­га пред­ња­чи­ ли су Прин­цип и Ча­бри­но­вић. (Јед­ном је Ча­бри­но­вић сав но­вац до­би­јен од ку­ће за по­вра­так у Са­ра­је­во по­тро­шио на ку­ по­ви­ну књи­га. Он­да је те књи­ге по­слао же­ље­зни­цом, у јеф­ти­ном ко­фе­ру, а он по­том пје­ши­це сти­гао у Са­ра­је­во.) Прин­ци­по­ва ак­тив­ност, пи­ше Га­ћи­ но­вић, по­чи­ње од че­тр­на­е­сте го­ди­не и не пре­ста­је све до атен­та­та, ка­да је на­пу­ нио де­вет­на­ест го­ди­на. Сти­же чак и да се ба­ви но­ви­нар­ством, што је ма­ло по­зна­ то. Исто­вре­ме­но пи­ше сти­хо­ве и про­зу, при­ват­но по­ла­же гим­на­зи­ју из ко­је је из­ба­чен. У де­вет­на­е­стој је и по­ли­тич­ки ре­пор­тер, о че­му свје­до­чи ње­гов из­вје­ штај на­пи­сан за са­ра­јев­ски На­род 10. де­цем­бра 1913, по­во­дом из­бо­ра у Ха­џи­

ћи­ма. У том на­пи­с у Прин­цип отво­ре­но осу­ђу­је при­ти­сак по­ли­ци­је и жан­да­ра на би­ра­че при­ли­ком гла­са­ња. Не фра­зи­ра, сли­ка ат­мос­фе­ру, би­ље­жи по­је­ди­но­сти, нај­кон­крет­ни­је. „На из­бор је до­шло не­ких осмо­ри­ца жан­да­ра“, пи­ше. „Они по­ред сво­је глав­ не уло­ге да па­зе на овај ‘ди­вљи на­род’, да не би пра­вио из­гре­де, има­ли су још јед­ ну глав­ни­ју – да при­је­те и при­си­ља­ва­ју овај сви­јет да гла­са за вла­ди­ног кан­ди­ да­та Ву­ка­на Ку­ља­ни­на. Осим њих, вр­ло ра­но са­ку­пио се ве­ли­ки број џе­мат-ба­ша и кне­зо­ва и по­че­ли су свој не­на­род­ни по­сао аги­то­ва­ња за вла­ди­ног кан­ди­да­ та. Из­бор­на ко­ми­си­ја је би­ла са­ста­вље­ на од са­мих вла­ди­них љу­ди, осим јед­ног че­сти­тог до­ма­ћи­на, а уз то су сви би­ли не­пи­сме­ни.“ Из ових ре­до­ва на­слу­ћу­је се је­дан фор­ми­ра­ни ка­рак­тер, бо­рац ко­ји не стра­х у­је од по­сље­ди­ца. На фор­ми­ра­ње та­квог ка­рак­те­ра – на­пи­сао је ње­гов друг Б. Јев­тић – ути­ца­ло је и ово не­по­сред­ но су­о­ча­ва­ње са не­при­ли­ка­ма у ко­ји­ма је жи­вио наш ма­ли чо­вјек. Прин­цип је пра­во се­о­ско ди­је­те. Од ра­ног дје­тињ­ ства но­си оби­љеж­ја за­ви­ча­ја: хра­брост и упор­ност, скло­ност ка по­вла­че­њу у се­ бе и ду­гим ћу­та­њи­ма. Али он из то­га тла уси­са­ва још не­што: чист и не­по­ква­рен ин­стинкт ра­се, угра­ђен у ду­ге тра­ди­ци­је. Из­глад­нио, бо­ле­стан, му­чен у там­ни­ ци те­ре­зин­ској, умро је 1918.  SRPSK A  No 3  2013

 Суђење припадницима „Младе Босне“ који су учествовали у Сарајевском атентату 1914.

73


З Д А­Њ А

Парк и споменик бана Милосављевића, Бански двор и сједиште Предсједника Српске

БАН­СКИ ДВОР, АР­ХИ­ТЕК­ТОН­СКА ДРА­ГО­ЦЈЕ­НОСТ И КУЛ­ТУР­НО СРЕ­ДИ­ШТЕ БА­ЊА­ЛУ­КЕ

Из

злат­ног

до­ба Ба­но­ви­не За са­мо че­ти­ри и по го­ди­не (1929-1934), бан Све­ти­слав Ми­ло­са­вље­вић ство­рио је мо­дер­но ли­це Ба­ња­лу­ке и пре­по­ро­дио Вр­ба­ску ба­но­ви­ну Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је. Из­гра­ђе­но је ви­ше од 300 шко­ла, пу­те­ви, хо­те­ли, бол­ни­це, по­зо­ри­шта... У то ври­је­ме по­диг­ну­та су и ско­ро сва ста­ра зда­ња ко­ја су да­нас сим­бо­ли овог гра­да. Ме­ђу њи­ма сва­ка­ко пред­ња­чи ре­пре­зен­та­тив­на па­ла­та ко­ја је та­да би­ла сје­ди­ште са­мог ба­на, а са­да је кул­тур­ни цен­тар при­је­сто­ни­це Срп­ске

Пи­ше: Сан­дра Јо­со­вић

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хив Бан­ског дво­ра, Му­зеј Срп­ске, Сан­дра Јо­со­вић

74

К

а­да је Све­ти­слав Ти­са Ми­ло­са­ вље­вић сти­гао у Ба­ња­лу­ку, сје­ди­ште Вр­ба­ске ба­но­ви­не, 8. но­ вем­бра 1929, за­те­као је успа­ва­ни гра­ дић са око 20.000 ста­нов­ни­ка. Упра­ву, смје­ште­ну у не­у­глед­ним со­ба­ма хо­те­ ла „Бал­кан“, чи­ни­ло је са­мо че­тр­на­ест слу­жбе­ни­ка, укљу­чу­ју­ћи дак­ти­ло­гра­ фе и по­моћ­но осо­бље. Сту­пив­ши на ду­жност ба­на, ко­ју му је у ок­то­бру те го­ди­не по­вје­рио краљ Алек­сан­дар, Ми­ ло­са­вље­вић је пре­у­зео и за­да­так да од Ба­ња­лу­ке на­пра­ви при­је­сто­ни­цу Ба­но­ SRPSK A  БРОЈ 3  2013

ви­не, јед­ну од ме­тро­по­ла Кра­ље­ви­не Ју­ го­сла­ви­је. Са­мо че­ти­ри и по го­ди­не ка­ сни­је, ис­пу­ње­ног за­дат­ка, он на­пу­шта град на Вр­ба­с у и од­ла­зи во­ђен но­вим ду­жно­сти­ма. Иза се­бе оста­вља пре­по­ ро­ђе­ну Ба­но­ви­ну и мо­дер­ну Ба­ња­лу­ку ко­јом до­ми­ни­ра­ју мо­ну­мен­тал­не са­вре­ ме­не гра­ђе­ви­не и спо­ме­ни­ци кул­т у­ре. Јед­но од нај­у­пе­ча­тљи­ви­јих зда­ња сва­ка­ко је Бан­ски двор, ре­пре­зен­та­тив­ на ре­зи­ден­ци­ја са­мог ба­на из­гра­ђе­на 1932, да­нас ср­це кул­т ур­ног жи­во­та Ба­ ња­лу­ке.


ГО­ДИ­НЕ ПРО­ЦВА­ТА По до­ла­ску у Ба­ња­лу­ку, бан Ми­ло­са­вље­вић од­ мах пред­у­зи­ма ре­ор­га­ни­за­ци­ју град­ске упра­ве. Осни­ва осам одје­ље­ња и три ин­спек­то­ра­та, у скла­ ду са За­ко­ном о бан­ској упра­ви. Бан­ска упра­ва би­ла је при­вре­ме­но смје­ште­на у згра­ду Же­ље­знич­ке ди­рек­ци­је. Чим је обез­бје­ђе­ но зе­мљи­ште, по­чи­ње из­град­ња згра­де у ко­ју ће се упра­ва пре­се­ли­ти, као и дво­ра на­мје­ње­ног смје­ шта­ју ба­на и ње­го­ве по­ро­ди­це, те се­дам згра­да са 50 ста­но­ва за бан­ске чи­нов­ни­ке. При­ли­ке ко­је је Ми­ло­са­вље­вић за­те­као из­и­ску­ ју убр­за­ни тем­по град­ње. Бан је имао пу­не ру­ке по­сла. Обра­зо­ван, енер­ги­чан и од­лу­чан, ни­је ма­ рио за пре­пре­ке. Био је пра­ви чо­вјек за че­ло Вр­ба­ ске ба­но­ви­не, на­мјер­не да по­ста­не јед­на од нај­ја­ чих у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји. У го­ди­на­ма ко­је сли­је­де, ши­ром ба­но­ви­не гра­ ди се ви­ше од 300 шко­ла, пу­те­ви, бол­ни­це, хо­те­ли, по­зо­ри­шта... Зда­ња ко­ји­ма се ста­нов­ни­ци ових оп­шти­на и да­нас по­но­се. Го­ди­не 1930. у Слу­жбе­ном ли­сту Вр­ба­ске ба­но­ ви­не об­ја­вљен је кон­курс за из­ра­ду идеј­ног рје­ ше­ња за Бан­ски двор и Бан­ску упра­ву. Мо­гли су да уче­ству­ју др­жа­вља­ни Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, а за нај­бо­ље иде­је уста­но­вље­не су и на­гра­де. Пр­ву на­гра­ду осво­ји­ла је гру­па ар­хи­те­ка­та из Бе­о­гра­да ко­ју су чи­ни­ли Јо­ван Ран­ко­вић, Ан­ђе­ли­ја Па­вло­ вић и Јо­ван­ка Ка­те­ри­нић–Бон­чић. При­пре­ме за град­њу по­че­ле су убр­зо, 27. ав­гу­ста 1930. ЧЕ­ТИ­РИ ПА­КО­ВА­ЊА ГЛА­СИ­НА Град­ња Бан­ског дво­ра по­че­ла је 31. мар­та 1931, а за­вр­ше­на 8. но­вем­бра 1932, тач­но че­ти­ри го­ди­ не на­кон ба­но­вог до­ла­ска у Ба­ња­лу­ку. Та зда­ња су са пра­во­слав­ном цр­квом у сре­ди­ни чи­ни­ла склад­ну цје­ли­ну. Њи­хо­ва град­ња је иза­зва­ла па­жњу та­да­шње штам­пе, а ни­с у из­о­ста­ја­ли ни про­бле­ми, шпе­ку­ ла­ци­је и под­ме­та­ња. Та­ко, кра­љу је пре­не­се­но да бан се­би по­ди­же рас­ко­шни двор, лук­с у­зни­ји од ње­го­вог двор­ца на Де­ди­њу. Гла­си­не је по­био сам бан. На ауди­јен­ци­ји код кра­ља, об­ја­снио је да ће у

Бан Све­ти­слав Ти­са Ми­ло­са­вље­вић ро­ђен је 7. сеп­тем­ бра 1882. у Ни­шу, гдје је за­вр­шио основ­ну шко­ лу и шест раз­ре­да Гим­на­зи­је, по­том с од­лич­ним успје­хом и Вој­ну ака­де­ми­ју. Уче­ство­вао је у Пр­вом свјет­ском ра­ту, по­сли­је оба­вљао зна­чај­не вој­не ду­ жно­сти. Због зна­чај­ног до­при­но­са од­ли­ко­ван је и уна­пре­ђи­ван. Го­ди­не 1926. по­ста­вљен је за ми­ни­ стра са­о­бра­ћа­ја, а 9. ок­то­бра 1929. кра­ље­вим ука­ зом име­но­ван је за ба­на Вр­ба­ске ба­но­ви­не.

SRPSK A  No 3  2013

75


З Д А­Њ А дво­ру би­ти смје­ште­ни ка­би­нет ба­на, се­кре­та­ри­ јат, бан­ска вјећ­ни­ца, са­ла за при­ма­ње, кан­це­ла­ри­је упра­ве „Цр­ве­ног кр­ста“ и на кра­ју стан са шест со­ба. Краљ ни­је имао ни­шта про­тив. Обез­бје­ђи­ ва­ње смје­шта­ја за ба­на, ко­ји је у Ба­ња­лу­ку до­шао из Ни­ша, би­ло је нео­п­ход­но. Исто­ри­чар Јан­ко Вра­чар, ви­ши ку­стос Му­зе­ја Срп­ске, об­ја­шња­ва да за раз­ли­ку од сје­ди­шта дру­ гих ба­но­ви­на, ко­јих је у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји би­ло укуп­но де­вет, Ба­ња­лу­ка ни­је има­ла ре­пре­ зен­та­тив­на зда­ња ко­ја би мо­гла по­слу­жи­ти за ад­ ми­ни­стра­тив­не, кул­т ур­не или смје­штај­не свр­хе. Ти­са Ми­ло­са­вље­вић је у по­чет­ку био смје­штен у ви­ли „Бо­жић“, а упра­ва ба­но­ви­не, ка­ко ре­ко­смо, у со­ба­ма хо­те­ла „Бал­кан“. – За раз­ли­ку од да­на­шње град­ске упра­ве, гдје је не­ка­да би­ла смје­ште­на Бан­ска упра­ва, Бан­ски двор је био ви­ше ре­пре­зен­та­тив­ни обје­кат – ка­же Вра­чар. – То је јед­но од ри­јет­ких зда­ња на овим про­сто­ри­ма ко­је је ��а­чу­ва­но у го­то­во из­вор­ном об­ли­ку. Ра­то­ви, зе­мљо­тре­си, ру­ше­ње јед­них и гра­ ђе­ње но­вих обје­ка­та до­ве­ли су до то­га да је ов­дје пра­ва ри­јет­кост има­ти јед­но та­кво зда­ње. НА ТРА­ГУ СТА­РЕ ОТ­МЈЕ­НО­С ТИ Ори­ги­нал­на про­јект­на до­ку­мен­та­ци­ја за из­ град­њу па­ла­те Бан­ски двор на­ла­зи се у Ар­хи­ву Срп­ске у Ба­ња­лу­ци. На осно­ву ње мо­гу­ће је дје­ли­ мич­но ре­кон­стру­и­са­ти пр­во­бит­ни из­глед ен­те­ри­ је­ра. Пр­во­бит­ни пар­тер­ни дио био је на­ми­је­њен офи­ци­јел­ним и јав­ним са­др­жа­ји­ма, ту је би­ла и вјећ­ни­ца у ко­јој је за­сје­да­ла скуп­шти­на Вр­ба­ске ба­но­ви­не. На пр­вом спра­т у би­ли су по­слов­ни и јав­ни про­сто­ри, те про­сто­ри за смје­штај углед­них го­сти­ју. Дру­ги спрат био је на­мје­њен за ста­но­ва­ ње ба­на и ње­го­ве по­ро­ди­це. За из­ра­ду свих уну­тра­шњих про­сто­ра ко­ри­ шће­ни су ви­со­ко­ква­ли­тет­ни ма­те­ри­ја­ли, а за не­ке про­сто­ре и ве­о­ма рас­ко­шни. Де­та­љи уну­тра­шњег уре­ђе­ња раз­ра­ђи­ва­ни су пре­ци­зно и по­дроб­но: од на­цр­та за сва­ку шар­ку на вра­ти­ма, до де­та­ља ре­ шет­ке за бри­са­ње обу­ће. Нај­ве­ћа оште­ће­ња Бан­ски двор пре­тр­пио је у ври­је­ме Дру­гог свјет­ског ра­та, ка­да је у ње­му би­ла смје­ште­на ње­мач­ка ко­ман­да. У том пе­ри­о­ду Ве­ли­ ка све­ча­на са­ла би­ла је ко­ри­шће­на као ма­га­цин за жи­то, а јед­но ври­је­ме чак и као ко­њу­шни­ца. У то­ ку ра­та ен­те­ри­је­ри су ру­и­ни­ра­ни, а огро­ман дио дра­го­цје­ног на­мје­шта­ја и опре­ме опљач­кан. На­кон Дру­гог свјет­ског ра­та ула­же се у са­на­ ци­ју Бан­ског дво­ра, а мје­ња­ју се и ко­ри­сни­ци. Го­ди­не 1953, то­ком са­на­ци­је, пред­ло­же­но је да згра­да до­би­је име и функ­ци­ју Рад­нич­ког до­ма. Од 1954. у њој по­чи­ње одр­жа­ва­ње кон­це­ра­та, ба­лет­ ских, му­зич­ких, по­ет­ских сек­ци­ја... У зе­мљо­тре­ су ко­ји је по­го­дио Ба­ња­лу­ку 1969. згра­да по­но­во

76

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


би­ва те­шко оште­ће­на. Об­но­ва, пре­ма ори­ги­нал­ној про­јект­ној до­ку­мен­та­ци­ји, ура­ђе­на је 1972. Зда­ње је 1976. про­гла­ ше­но кул­т ур­но-исто­риј­ским на­сље­ђем и упи­са­но у Ре­ги­стар кул­тур­них до­ба­ра Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. Да­нас је кул­т ур­ни цен­тар Ба­ња­лу­ке. ЖА­РИ­ШТЕ КУЛ­ТУ­РЕ У Бан­ском дво­ру да­нас се одр­жа­ва­ ју број­ни кон­цер­ти, из­ло­жбе, књи­жев­не ве­че­ри, тра­ди­ци­о­нал­не ма­ни­фе­ста­ци­је. Сва­ке го­ди­не по­ве­ћа­ва се број ак­тив­ но­сти. По­след­њих го­ди­на, због гу­стог про­гра­ма кул­т ур­них де­ша­ва­ња, не­ма ни уоби­ча­је­не љет­не па­у­зе. Ми­ло­рад Пе­ трић, ди­рек­тор овог зда­ња, ка­же да је пр­ви пут у сво­јој исто­ри­ји Бан­ски двор у пот­пу­но­сти по­све­ћен кул­т у­ри. – Бан­ски двор је у зад­ње дви­је го­ди­ не пр­ви пут са­мо­стал­на ин­сти­т у­ци­ја. Од ка­да по­сто­ји, уну­тар ње­га су би­ли под­ста­на­ри, чак и у ври­је­ме ба­но­ви­не. Да­нас у пот­пу­но­сти при­па­да кул­т у­ри и ње­гов уку­пан ка­па­ци­тет дат је на рас­по­ ла­га­ње умјет­но­сти – ис­ти­че Пе­трић. По­след­њи под­ста­нар би­ла је Ра­диоте­ле­ви­зи­ја Ре­пу­бли­ке Срп­ске, а пре­ма оцје­на­ма струч­не ко­ми­си­је про­стор ко­ ји је ко­ри­сти­ла са­да ни­је за упо­тре­бу. На­кон са­на­ци­је, на­ја­вљу­је Пе­трић, ове про­сто­ри­је би­ће ис­ко­ри­шће­не за му­ зеј­ску по­став­ку о Бан­ском дво­ру или о гра­ду Ба­ња­лу­ци. – Тај про­стор је за са­да за­тво­рен. Че­ ка­ће­мо не­ка бо­ља вре­ме­на, ка­да ће он мо­ћи да бу­де са­ни­ран. У ме­ђу­вре­ме­ну,

Крај ми­си­је По­сле из­у­зет­них учи­на­ка, пра­вог пре­по­ро­да ко­ји је до­нио, Све­ти­слав Ми­ло­са­вље­вић са ду­жно­сти ба­на Вр­ба­ске ба­но­ви­ не од­ла­зи 1934. у Бе­о­град, на функ­ци­ју ми­ни­стра са­о­бра­ћа­ја. Пен­зи­он ­ и­сан је 1935. Дру­ги свјет­ски рат про­вео је у оку­пи­ра­ ном Бе­ог­ ра­ду, пи­шу­ћи ме­мо­а­ре. Умро је у мир­ном по­ро­дич­ ном окру­же­њу, 28. ју­ла 1960. У цен­тру Ба­ња­лу­ке ба­ну Ми­ло­са­вље­ви­ћу по­диг­нут је спо­ме­ ник, је­дан од сим­бо­ла овог гра­да.

већ сле­де­ће го­ди­не би­ће об­но­вље­ни фа­ са­да, сто­ла­ри­ја и кров. Нео­пх­ од­но је по­ бољ­ша­ње и тех­нич­ких мо­гућ­но­сти, ка­ко би умјет­ни­ци­ма би­ли обез­бје­ђе­ни што са­вре­ме­ни­ји усло­ви за рад. – Све што је зна­чај­но у умјет­нич­ком жи­во­т у Ба­ња­лу­ке де­ша­ва се у Бан­ском дво­ру, јер он има тај ка­па­ци­тет – ве­ли Пе­трић. – Му­зи­ча­ри­ма је на рас­по­ла­га­ њу из­у­зет­на кон­церт­на дво­ра­на, јед­на од нај­а­ку­стич­ни­јих у Евро­пи. За књи­ жев­не ве­че­ри и пре­да­ва­ња слу­жи вјећ­ ни­ца, а ту су и из­ло­жбе­ни са­ло­ни. Мно­го ва­жних и уз­бу­дљи­вих ства­ри се до­сад де­си­ло у ода­ја­ма Бан­ског дво­ра. Био је до­ма­ћин ба­но­ви­ма, књи­жев­ни­ ци­ма, му­зи­ча­ри­ма, по­ли­ти­ча­ри­ма, па и ше­фо­ви­ма др­жа­ва, а вра­та су му ши­ром отво­ре­на и за бу­ду­ће ге­не­ра­ци­је. За­хва­љу­ју­ћи сред­стви­ма ко­је је краљ Алек­сан­дар усмје­рио у Вр­ба­ску ба­но­ви­ ну, Ти­са Ми­ло­са­вље­вић из­гра­дио је овај двор и још пре­ко пет сто­ти­на обје­ка­та. Ни­је ни чу­до што га је 1934, ка­да је на­ пу­штао мје­сто ба­на, на пут у Бе­о­град ис­пра­ти­ло пре­ко де­сет хи­ља­да љу­ди из Ба­ња­лу­ке и ци­је­ле Ба­но­ви­не. 

SRPSK A  No 3  2013

 Бански двор и портрет Тисе Милосављевића

77


Р И­З Н И­Ц Е

78

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


БЛА­ГО МУ­ЗЕ­ЈА ХЕР­ЦЕ­ГО­ВИ­НЕ У ТРЕ­БИ­ЊУ

Оства­ре­ни

сан Јо­ва­нов Без овог Му­зе­ја Хер­це­го­ви­на не би­ла иста зе­мља. Још је ве­ли­ки тре­бињ­ски пје­сник Ду­чић на­мје­ра­вао да по­диг­не Со­кол­ски дом са му­зе­јом, би­бли­о­те­ком и га­ле­ри­јом сли­ка. Же­љу ни­је сти­гао да оства­ри, али је бу­ду­ћем Му­зе­ју за­вје­штао ври­јед­ну умјет­нич­ку збир­ку, јед­ну од осам да­на­шњих стал­них по­став­ки. Бли­же­ћи се 60. го­ди­шњи­ци, у овој ва­жној уста­но­ви вје­ру­ју да ње­но злат­но до­ба тек до­ла­зи

Пи­ше: Со­ња Бе­лић

Д

а­нас Му­зеј Хер­це­го­ви­не у Тре­ би­њу има чак осам стал­них по­ став­ки, али сво ње­го­во бла­го још ни­је иза­шло на свје­тло да­на. Бо­гат­ ство, ка­жу у Му­зе­ју, ни­је са­мо у бро­ју је­дин­стве­них екс­по­на­та, не­го и у ком­ плек­сној хро­но­ло­ги­ји, не­пре­кид­ној од па­ле­о­ли­та до да­нас. Не зна се ка­да и од ко­га је по­те­кла иде­ја да се осну­је овај му­зеј. По­зна­то је је­ди­но да је још Јо­ван Ду­чић на­мје­ра­ вао да осну­је Со­кол­ски дом са му­зе­јом, би­бли­о­те­ком и га­ле­ри­јом сли­ка, па је у Ита­ли­ји и дру­гдје ку­по­вао де­ко­ра­тив­ ну пла­сти­ку, ре­ље­фе и скулп­т у­ре из ра­ зних епо­ха. Сво­ју же­љу, на жа­лост, ни­је оства­рио за жи­во­та, али за­хва­љу­ју­ћи ње­му Му­зеј да­нас по­сје­ду­је екс­по­на­те ве­ли­ке ври­јед­но­сти.

ДЕ­ЦЕ­НИ­ЈЕ ВЕ­ЛИ­КОГ ПРЕГ­НУ­ЋА По за­вр­шет­ку Дру­гог свјет­ског ра­та, на­кон ви­ше­го­ди­шњих при­пре­ма и тру­ да, Сре­ски за­ви­чај­ни му­зеј у Тре­би­њу, ка­ко се пр­во­бит­но звао да­на­шњи Му­ зеј Хер­це­го­ви­не, зва­нич­но је осно­ван 30. сеп­тем­бра 1955, рје­ше­њем На­род­ног од­бо­ра сре­за Тре­би­ње. Под­руч­је ње­го­

Згра­да – Му­зеј Хер­це­го­ви­не смје­штен је у Ста­ром гра­ду, у згра­ди бив­ ше гим­на­зи­је, од­но­сно аустро­у­гар­ске ка­сар­не – ка­же Ве­сељ­ка Са­ла­тић. – Згра­да са пра­те­ћим објек­ти­ма (то­рањ, згра­да по­ ште го­лу­бо­ва пи­смо­но­ша, дво­ри­ште опа­са­но сред­њо­вје­ков­ ним бе­де­мом) чи­ни атрак­тив­ну ам­би­јен­тал­ну цје­ли­ну. Му­зеј има из­ло­жбе­ни про­стор, про­стор за књи­жев­не ве­че­ри и про­ мо­ци­је, кон­церт­ну са­лу, би­бли­о­те­ку...

SRPSK A  No 3  2013

79


Р И­З Н И­Ц Е  Дио историјске поставке у Музеју Херцеговине

вог дје­ло­ва­ња би­ла је ју­го­и­сточ­на Хер­ це­го­ви­на, а пр­ви за­да­так при­ку­пља­ње екс­по­на­та и по­пу­ња­ва­ње збир­ки, али и за­по­шља­ва­ње струч­ног ка­дра и рје­ша­ ва­ње пи­та­ња смје­шта­ја. До ју­ла на­ред­не го­ди­не Му­зе­јом је упра­вљао Осни­вач­ки од­бор, по­сли­је че­ га је осно­ван Му­зеј­ски са­вјет од се­дам чла­но­ва. Пр­ви стал­но за­по­сле­ни рад­ник Му­зе­ја био је Сте­ван Ки­јац, ко­ји је на ду­жност сту­пио 1956. у свој­ству пре­па­ ра­то­ра и ма­ке­та­ра. Ду­жност управ­ни­ка је до 1. мар­та 1957. оба­вљао хо­но­рар­но Дра­го Ђе­до­вић, на­став­ник исто­ри­је, ка­ да је за управ­ни­ка по­ста­вље­на Љу­бин­ка Ко­јић, ет­но­лог. Пра­ва му­зеј­ска дје­лат­ност по­че­ла је 1957. Те го­ди­не Му­зеј је оба­вио сво­ је пр­во ар­хе­о­ло­шко ис­ко­па­ва­ње на Цр­ кви Све­тог Пе­тра у За­ва­ли. По­че­ло је и фор­ми­ра­ње му­зеј­ске би­бли­о­те­ке. У ју­ну 1958. уста­но­ва ми­је­ња на­зив у За­ви­чај­ ни му­зеј, а 1961. се пр­ви пут пред­ста­вља стал­ном по­став­ком „Тре­бињ­ски крај у НОБ-у и Ре­во­лу­ци­ји“. Из­ло­жба је оста­ла отво­ре­на за по­сје­ти­о­це до ок­то­бра 1969. Те­жак пе­ри­од Му­зеј до­жи­вља­ва већ 1964. го­ди­не ка­да је остао без ијед­ног струч­ног ли­ца, на­кон од­ла­ска Љу­бин­ке Ко­јић. По­чет­ком 1966. за ку­сто­са-исто­ ри­ча­ра и ди­рек­то­ра уста­но­ве иза­бран је Ма­ри­јан Си­врић, про­фе­сор исто­ри­је (оба­вљао ду­жност све до 1992). У ок­то­ бру 1966. Му­зеј об­ја­вљу­је сво­ју пр­ву пу­ бли­ка­ци­ју – Тре­би­ње I Во­ји­сла­ва Ко­ра��ћа. По­чет­ком ок­то­бра 1969, у скла­ду са епо­хом, отво­ре­на је но­ва из­ло­жбе­на по­ став­ка „Раз­вој рад­нич­ког по­кре­та у тре­ бињ­ском кра­ју до 1941.“ Го­ди­ну ка­сни­је отво­ре­на Ар­хе­о­ло­шка из­ло­жба, с на­мје­ ром да то на ду­жи рок бу­де стал­на по­ став­ка. По­чет­ком 1972. Му­зеј до­би­ја ку­сто­ са-ар­хе­о­ло­га, а по­том и но­ве ку­сто­сеисто­ри­ча­ре. По­кре­ће ча­со­пис Три­бу­ниа (пр­ви број иза­шао 1975), до­би­ја за­да­так да се ба­ви и на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ким ра­дом. Осам­де­се­те го­ди­не XX ви­је­ка про­ шле су у зна­ку ви­ше ор­га­ни­за­ци­о­них

Исто­риј­ска по­став­ка Стал­на по­став­ка „Кул­тур­но-исто­риј­ски раз­вој тре­бињ­ског кра­ја од X до пр­ве по­ло­ви­не XX ви­је­ка“ ком­плек­сна је из­ло­ жба, по­ди­је­ље­на у пет одје­ља­ка, по исто­риј­ским раз­до­бљи­ма.

80

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

про­мје­на и лу­та­ња, опет у скла­ду са оп­ штим кре­та­њи­ма у дру­штву. Мо­гућ­но­ сти за озбиљ­ни­ју из­ла­гач­ку дје­лат­ност ни­је би­ло мно­го. На­кон мно­го го­ди­на и број­них се­ља­ка­ња, Му­зеј 1989. нај­зад рје­ша­ва про­блем смје­шта­ја. За по­тре­бе Му­зе­ја адап­ти­ра­на је згра­да бив­ше гим­ на­зи­је у тре­бињ­ском Ста­ром гра­ду. Од 1992. до 2007. ин­сти­т у­ци­јом ру­ко­во­ди Ђор­ђо Ода­вић, а од та­да до да­нас Ве­сељ­ ка Са­ла­тић. СТА­РА ИС­КУ­ШЕ­ЊА, НО­ВА КА­ЉЕ­ЊА – Нај­те­жи пе­ри­од у исто­ри­ји Му­зе­ја сва­ка­ко је био рат 1991–1995. Му­зеј­ски екс­по­на­ти би­ли су спа­ко­ва­ни и пре­ба­ че­ни на ло­ка­ли­тет гдје ни­је би­ло рат­них деј­ства... Та­да су и са­ма згра­да и дио по­ крет­ног кул­т ур­ног на­сли­је­ђа оште­ће­ни од бом­бар­до­ва­ња – ис­ти­че Са­ла­ти­ће­ва. Ипак, Му­зеј је чак и у том пе­ри­о­ду успио да 1993. ор­га­ни­зу­је из­ло­жбу „Ка­ме­на пла­сти­ка“, са екс­по­на­ти­ма из остав­шти­не Јо­ва­на Ду­чи­ћа. На­кон 33 го­ ди­не, ли­ков­на пу­бли­ка, струч­на кри­ ти­ка и кул­т ур­на јав­ност уоп­ште пр­ви пут је ви­дје­ла дио за­о­став­шти­не Јо­ва­на Ду­чи­ћа. На­зив Му­зеј Хер­це­го­ви­не уста­но­ва не­зва­нич­но до­би­ја 1994, а зва­нич­но од 19. апри­ла 2001, од­лу­ком Скуп­шти­не оп­шти­не Тре­би­ње. За­вр­шет­ком ра­та ство­ре­ни су усло­ви да Му­зеј оства­ри пу­ну афир­ма­ци­ју на свим по­љи­ма дје­ ло­ва­ња. Ак­це­нат је ста­вљен на из­ло­ жбе­ну дје­лат­ност, и то при­је све­га на стал­не по­став­ке. Да­нас у Му­зе­ју ра­ ди пет струч­ња­ка – исто­ри­чар умјет­ но­сти, исто­ри­чар, ар­хе­о­лог, ет­но­лог и би­о­лог. КРОЗ СВА ВРЕ­МЕ­НА – У Му­зе­ју Хер­це­го­ви­не је осам стал­ них по­став­ки: Ду­чи­ће­ва збир­ка, Ар­ хе­о­ло­шка, Ет­но­граф­ска по­став­ка, Ме­ мо­ри­јал­на из­ло­жба сли­ка Ата­на­си­ја По­по­ви­ћа, Град­ска ку­ћа са кра­ја XIX и по­чет­ка XX ви­је­ка, Кул­т ур­но-исто­риј­ ски раз­вој тре­бињ­ског кра­ја од Х до пр­ ве по­ло­ви­не ХХ ви­је­ка. Ту су и два ле­ га­та: Ле­гат сли­кар­ке Ми­ле­не Шо­тре и Ле­гат Ра­до­ва­на Ждра­ла „Ка­ме­нов свет“ – ка­же Ве­сељ­ка Са­ла­тић. Ле­гат ака­дем­ског сли­ка­ра Ми­ло­ра­да Ћо­ро­ви­ћа и Ле­гат умјет­нич­ких сли­ка


SRPSK A  No 3  2013

81


Р И­З Н И­Ц Е

82

/

T R E­A­S U­R I­E S

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


Мир­ка Ку­ја­чи­ћа, на жа­лост, због не­до­ стат­ка из­ло­жбе­ног про­сто­ра ни­с у до­ ступ­ни јав­но­сти. Стал­на ар­хе­ол ­ о­шка по­став­ка об­у ­хва­ та пе­ри­о­де од пра­и­сто­ри­је до сред­њег ви­је­ка. – Ис­точ­на Хер­це­го­ви­на има број­не ар­хе­о­ло­шке ло­ка­ли­те­те из свих епо­ха. Из пра­и­сто­риј­ског пе­ри­о­да у Му­зе­ју су из­ло­же­ни кре­ме­ни нео­лит­ски но­же­ви, за­тим оста­ци илир­ских гра­ди­на (утвр­ ђе­ња) на ко­ји­ма су про­на­ђе­ни ди­је­ло­ви ке­ра­мич­ког по­с у­ђа и дру­гог по­крет­ног ма­те­ри­ја­ла – по­ја­шња­ва Са­ла­ти­ће­ва. У окви­ру ове збир­ке из­ло­жен је ве­ли­ ки број екс­по­на­та из V ви­је­ка ста­ре ере, им­пор­то­ва­не грч­ке ке­ра­ми­ке, ме­тал­них пред­ме­та, брон­за­не игле, ка­ци­ге, сре­бр­ не коп­че и фи­бу­ле... – Из пе­ри­о­да сред­њо­вје­ков­не Тра­ ву­ни­је из­ло­же­не су над­гроб­не пло­че тре­бињ­ских жу­па­на, ко­је спа­да­ју у ред нај­ста­ри­јих ћи­ри­лич­них нат­пи­са на Бал­ка­ну. По­ме­ни­мо и кул­т ур­но-исто­ риј­ско на­сље­ђе из сред­њо­вје­ков­ног гра­ да Ми­чев­ца, у оно ври­је­ме глав­не ца­ри­ не из­ме­ђу Ду­бров­ни­ка и уну­тра­шњо­сти. Из­ло­же­ни су и сред­њо­вје­ков­ни нат­пи­ си (епи­та­фи), ди­је­ло­ви сред­њо­вје­ков­не рат­нич­ке опре­ме и још мно­го то­га – на­ гла­ша­ва Са­ла­ти­ће­ва. СТАЛ­НО ОБО­ГА­ЋИ­ВА­ЊЕ – У збир­ци ко­ју је за­вје­штао зна­ме­ ни­ти пје­сник и ди­пло­ма­та Јо­ван Ду­чић на­ла­зе се ври­јед­ни умјет­нич­ки екс­по­на­ ти ка­ме­не пла­сти­ке, скулп­т у­ре, укра­сни ре­ље­фи, умјет­нич­ке сли­ке, мо­за­ик, та­пи­ се­ри­ја... У по­став­ци је и Ду­чи­ће­во ам­ба­ са­дор­ско оди­је­ло, ор­де­ње ко­је је при­мио у ра­зним ди­је­ло­ви­ма сви­је­та, ори­ги­нал­ ни ру­ко­пи­си, пје­сни­ков кла­вир. Стал­на Ме­мо­ри­јал­на по­став­ка Ата­ на­си­ја По­по­ви­ћа је дар Тре­би­њу умјет­ ни­ко­вог бра­та мр Уро­ша По­по­ви­ћа. Ет­ но­ло­шко одје­ље­ње у стал­ној по­став­ци има око 500 екс­по­на­та тра­ди­ци­о­нал­не ма­те­ри­јал­не кул­т у­ре. Пред­ме­ти су са­ ку­пље­ни на под­руч­ју ис­точ­не Хер­це­го­ви­не. – Ле­гат Ми­ле­не Шо­тре обо­га­тио је 1989. му­зеј­ску умјет­нич­ку збир­ку, ка­да је отво­ре­на га­ле­ри­ја тог ле­га­та. Ње­на ко­лек­ци­ја са­сто­ји се од 24 сли­ке у уљу са те­ма­ти­ком из Хер­це­го­ви­не, углав­ном пеј­са­жа, гдје сли­кар­ка да­је сво­ју ви­зи­ју

Ле­гат Ми­ле­не Шо­тра По­ро­ди­ца Га­ћи­но­вић–Шо­тра да­ро­ва­ла је Му­зе­ју Хер­це­го­ви­не збир­ку сли­ка, гра­фи­ка и скулп­ту­ра. Збир­ку чи­ни пе­де­сет јед­ но умјет­нич­ко дје­ло, углав­ном ра­до­ви Ми­ле­не Шо­тра–Га­ћи­ но­вић и Бран­ка Шо­тре, ва­ја­ра Лу­ке То­ма­но­ви­ћа, Мар­ка Бре­ жа­ни­на и дру­гих.

Хер­це­го­ви­не, рас­пје­ва­не у ме­ди­те­ран­ ској то­пли­ни бо­ја, и од 61 сли­ке из се­ ри­је „Пу­то­пи­си кроз Ру­си­ју и Укра­ји­ну“. То су ру­ска про­стран­ства сли­ка­на из во­за – до­да­је Са­ла­ти­ће­ва. Стал­на по­став­ка Ра­до­ва­на Ждра­ла по­клон је овог књи­жев­ни­ка и скулп­то­ ра, ро­ђе­ног у Би­ле­ћи. – Из­ло­жба „Ка­ме­нов свет“ отво­ре­на је 2006. Збир­ка се са­сто­ји од 120 скулп­ ту­ра из­ра­ђе­них у ми­не­ра­ли­ма и по­лу­ дра­гом ка­ме­ну на­ђе­ном у ра­зним срп­ ским кра­је­ви­ма. Је­дин­стве­на збир­ка у европ­ским раз­мје­ра­ма, ра­ђе­на од твр­ дих ма­те­ри­ја­ла, уни­кат­них и чу­де­сних – об­ја­шња­ва Са­ла­ти­ће­ва. Збир­ке Му­зе­ја Хер­це­го­ви­не стал­ но се до­пу­њу­ју, от­ку­пом, те­рен­ским ис­тра­жи­ва­њем, по­кло­ном, и по­вре­ ме­но би­ва­ју из­ла­га­не у раз­ли­чи­тим га­ле­риј­ским про­сто­ри­ма. Му­зеј тре­нут­но пла­ни­ра из­ло­ жбу тре­бињ­ског сли­ ка­ра Љу­бо­ми­ра Ми­ ло­је­ви­ћа, из­ло­жбу о уста­шким зло­чи­ ни­ма и ге­но­ци­ду „Мо­је Ја­дов­но“, из­ ло­жбу Vi­scon­ti Fi­ne Art Ko­li­zey из га­ле­ ри­је „Љу­бља­на“... – Му­зеј Хер­це­го­ ви­не струч­ња­ци свр­ ста­ва­ју ме­ђу нај­зна­ чај­ни­је у Срп­ској. Ми се на­да­мо да „злат­но до­ба“ ове уста­но­ве тек до­ла­зи – ка­же Ве­сељ­ка Са­ла­тић. – Ако ус­пи­је­мо да згра­ду об­но­ви­мо из­ну­тра као што смо спо­ља, и ако до­ вр­ши­мо за­по­че­т у стал­ну по­став­ку „При­род­њач­ ко бла­го сли­ва ри­је­ ке Тре­би­шњи­це“, би­ће то но­ви круп­ни ко­ра­ ци на­при­јед.  SRPSK A  No 3  2013

83


С Т У­Б О­В И

КИ­НО­ТЕ­КА СРП­СКЕ У ПА­ЛА­МА ГА­ЗИ СВО­ЈОМ ТРЕ­ЋОМ ДЕ­ЦЕ­НИ­ЈОМ

Кул­ту­ра пам­ће­ња

у сли­ка­ма Јед­на је од нај­мла­ђих уста­но­ва кул­ту­ре, али и је­дан од бит­них кул­ту­ро­ло­шких осло­на­ца Ре­пу­бли­ке. С кори­је­ном у те­шким рат­ним го­ди­на­ма, ни­је бо­га­та на­сљед­ни­ца не­го је по­че­ла од ну­ле, на ле­ди­ни. Да­нас има ве­ли­ку збир­ку игра­них и до­ку­мен­тар­них фил­мо­ва, ста­рих и но­вих, до­ма­ћих и ино­стра­них. Ту су и филм­ски жур­на­ли, ви­део и тон­ски за­пи­си, ко­лек­ци­ја пра­те­ћих филм­ских ма­те­ри­ја­ла, баш као и они ко­ји зна­ју ко­ли­ко нам је све то по­треб­но

К

и­но­те­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске, ко­ја је про­шле го­ди­не оби­ље­жи­ла 20 го­ди­на од по­чет­ка ра­да на ства­ ра­њу филм­ског ар­хи­ва, у свом фон­ду има збир­ку игра­них фил­мо­ва на тра­ ци од 35 ми­ли­ме­та­ра, збир­ку до­ку­мен­ та­ра­ца, али и пре­ко 300 не­га­ти­ва, раз­ ли­чи­те ар­хив­ске ма­те­ри­ја­ле, филм­ске жур­на­ле, као и ве­ли­ку ко­лек­ци­ју ви­део, Фо­то­гра­фи­је: ди­ги­тал­них, тон­ских и маг­не­то­фон­ Ки­но­те­ка Срп­ске ских за­пи­са.

Пи­ше: Александра Глишић

84

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

Ди­рек­тор Ки­но­те­ке Срп­ске Ми­ло­ван Пан­ду­ре­вић ка­же да збир­ку игра­них фил­мо­ва чи­ни ви­ше од 1.500 на­сло­ва, и до­ма­ће и свјет­ске про­дук­ци­је. Ова ин­ сти­т у­ци­ја мо­же да се по­хва­ли и збир­ ком од бли­зу хи­ља­ду на­сло­ва до­ку­мен­ тар­них фил­мо­ва на­ста­лих на про­сто­ру не­ка­да­шње Ју­го­сла­ви­је од 1945. до 1991. Основ­на дје­лат­ност ове ре­пу­блич­ке уста­но­ве кул­т у­ре је филм­ска ар­хи­ви­ сти­ка –при­ку­пља, трај­но чу­ва и струч­


но об­ра­ђу­је фил­мо­ве, филм­ску гра­ђу и пра­те­ћи филм­ски ма­те­ри­јал (пла­ка­те, фо��то­гра­фи­је, филм­ску пу­бли­ци­сти­ку, ка­ та­ло­ге, бро­шу­ре, ре­клам­не ма­те­ри­ја­ле, до­ку­мен­та­ци­ју), као ста­ре пред­ме­те из обла­сти ки­не­ма­то­гра­фи­је. Ки­но­те­ка ор­ га­ни­зу­је и обра­зов­не филм­ске про­гра­ме, пре­да­ва­ња, из­ло­жбе, ра­ди­о­ни­це. – Же­ли­мо да сву гра­ђу ко­ју чу­ва­мо учи­ни­мо до­ступ­ном ис­тра­жи­ва­чи­ма, сту­ ден­ти­ма, гра­ђан­ству. Тру­ди­мо се и да са­ ра­ђу­је­мо са срод­ним уста­но­ва­ма у зе­мљи и ино­стран­ству, раз­мје­њу­ју­ћи фил­мо­ве и филм­ску гра­ђу – ка­же Пан­ду­ре­вић. Да би ука­за­ли на зна­чај ове ин­сти­т у­ ци­је, ње­ни чел­ни љу­ди сни­ми­ли су филм Од „Ср­на фил­ма“ до Ки­но­те­ке Ре­пу­бли­ке Срп­ске. За 20 ми­ну­та, ко­ли­ко тра­је, ис­ при­ча­ли су при­чу о на­стан­ку Ки­но­те­ке. – Ни­је то са­мо при­ча о на­стан­ку јед­не ин­сти­т у­ци­је, не­го и о ве­ли­ком ен­т у­зи­ја­ зму, огром­ној ства­ра­лач­кој енер­ги­ји, ко­ лек­тив­ном ста­њу ду­ха, же­љи и во­љи да се и у екс­трем­ним усло­ви­ма, рат­ним, не­ што ства­ра и оста­ви пе­чат – на­гла­ша­ва Пан­ду­ре­вић. Уте­ме­љи­ва­чи Ки­но­те­ке, нај­ве­ћим бро­јем већ ис­ку­сни и до­ка­за­ни ства­ра­ о­ци на не­ка­да­шњој РТВ Са­ра­је­во, дје­ло­ ва­ли су спон­та­но у усло­ви­ма ко­ји ни­с у би­ли на­кло­ње­ни кул­т у­ри.

– Кул­т у­ра та­да ни­је мо­гла би­ти при­о­  Кинотека ри­тет дру­штва. Али, ва­жно је за Ре­пу­бли­ као средиште: ку Срп­ску да је још та­да ис­кри­ста­ли­са­на Божидар иде­ја о фор­ми­ра­њу Ки­но­те­ке. Већ при Зечевић и осни­ва­њу „Ср­на фил­ма“ раз­ми­шља­ло се Никола Мајдак. о филм­ском ар­хи­ву. Нај­ва­жни­ји за­да­так Милован но­во­о­сно­ва­ног филм­ског пред­у­зе­ћа био Пандуревић је, ка­ко сто­ји у осни­вач­кој од­лу­ци, да и Љиљана „сни­ми, при­ку­пи и трај­но са­чу­ва филм­ Благојевић. ски ма­те­ри­јал о не­по­сред­ним до­га­ђа­ји­ Тихомир ма“. И кре­ну­ли смо тим пу­тем – при­сје­ћа Станић се Пан­ду­ре­вић. ТО ЉЕ­ТО КАД ЈЕ СВЕ ПО­ЧЕ­ЛО Иде­ја о про­дук­ци­ји до­шла је спон­та­ но. Од сни­мље­ног ма­те­ри­ја­ла на­ста­ли су и пр­ви до­ку­мен­тар­ни фил­мо­ви у Ре­ пу­бли­ци Срп­ској. Већ 1992. мон­ти­ран је крат­ки до­ку­мен­та­рац Ље­то сам про­вео, ко­ји пот­пи­с у­ју Зо­ран Ма­слић и Ми­о­драг Та­ра­на.

По­кре­та­чи Ки­но­те­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске је прав­ни сљед­бе­ник „Ср­на фил­ ма“, пр­ве про­ду­цент­ске ку­ће у Срп­ској. – Не­мам до­вољ­но ри­је­чи да из­ра­зим за­хвал­ност свим са­рад­ ни­ци­ма ко­ји су уче­ство­ва­ли у ства­ра­њу Ки­но­те­ке Срп­ске. При­је свих, под­сје­ћам на Ми­о­дра­га Та­ра­ну, идеј­ног твор­ца и пр­вог ди­рек­то­ра „Ср­на фил­ма“, ко­ји, као и мно­ги дру­ги, ни­је ви­ше ме­ђу на­ма – ка­же Ми­ло­ван Пан­ду­ре­вић. SRPSK A  No 3  2013

85


С Т У­Б О­В И

– За исто­ри­ју ки­не­ма­то­гра­фи­је Срп­ ске овај филм је ви­ше­стру­ко зна­ча­јан: пр­ви до­ку­мен­та­рац, пр­ви на­гра­ђе­ни до­ку­мен­тар­ни филм из Срп­ске, а „Ср­на филм“ ће та­ко, као тек осно­ва­на про­ду­ цент­ска ку­ћа, до­ни­је­ти и пр­ву на­гра­ду из обла­сти кул­т у­ре у Ре­пу­бли­ку Срп­ску, 1993, са че­тр­де­се­тог Фе­сти­ва­ла ју­го­сло­ вен­ског крат­ко­ме­тра­жног и до­ку­мен­ тар­ног фил­ма у Бе­о­гра­ду (за нај­бо­љи до­ку­мен­тар­ни филм у ви­део се­лек­ци­ји) – ка­же Пан­ду­ре­вић. До­ку­мен­тар­ци „Ср­на фил­ма“ пред­ ста­вља­ли су ки­не­ма­то­гра­фи­ју Срп­ске на ме­ђу­на­род­ном фе­сти­ва­лу „Злат­ни ви­тез“ у Ру­си­ји и осва­ја­ли на­гра­де. – Јед­на од нај­мла­ђих уста­но­ва кул­т у­ ре у Срп­ској, Ки­но­те­ка је на­ста­ла и раз­ ви­ја­ла се аутох­то­но, не на­сли­је­див­ши, по­пут дру­гих, ни­ка­кве ни ма­те­ри­јал­не, ни ин­фра­струк­т ур­не, ни ка­дров­ске ре­ сур­се – на­ста­вља Пан­ду­ре­вић. Сви по­зна­ти­ји свјет­ски филм­ски ар­ хи­ви осни­ва­ни су три­де­се­тих го­ди­на про­шлог ви­је­ка. Ју­го­сло­вен­ска ки­но­те­ка у Бе­о­гра­ду осно­ва­на је 1949. – Рас­па­дом Ју­го­сла­ви­је, ства­ра­не су ки­но­те­ке но­во­на­ста­лих др­жа­ва, бив­ших

По­др­шка Ми­ло­ван Пан­ду­ре­вић је ис­та­као зна­чај са­рад­ње са бе­о­град­ ском Ки­но­те­ком и ње­не ви­ше­го­ди­шње по­др­шке. – По­себ­но смо за­хвал­ни ру­ко­вод­ству Ју­го­сло­вен­ске ки­но­те­ ке, Ра­до­сла­ву Зе­ле­но­ви­ћу и Алек­сан­дру Ер­де­ља­но­ви­ћу – ка­ же Ми­ло­ван Пан­ду­ре­вић.

86

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

ју­го­сло­вен­ских ре­пу­бли­ка (хр­ват­ска и ма­ке­дон­ска су оформ­ље­не још ра­ни­је), би­ло у са­ста­ву ар­хи­ва или као са­мо­ стал­не уста­но­ве. За Ки­но­те­ку Срп­ске ва­жне су сље­де­ће три го­ди­не: 1992, ка­да је осно­ван „Ср­на филм“, 1995, ка­да је За­ ко­ном о кул­т ур­ним до­бри­ма де­фи­ни­са­ на дје­лат­ност ки­но­те­ке у са­ста­ву „Ср­на фил­ма“, 2009, ка­да је Вла­да Срп­ске од­ лу­чи­ла да јав­но пред­у­зе­ће „Ср­на филм“ тран­сфор­ми­ше у уста­но­ву Ки­но­те­ка Ре­ пу­бли­ке Срп­ске. Пан­ду­ре­вић на­по­ми­ње да је у фон­ду Ки­но­те­ке све ва­жно. – Ври­је­дан је сва­ки ме­тар филм­ске тра­ке, сва­ки до­ку­мент ко­ји свје­до­чи о јед­ном вре­ме­ну. На при­мјер, у ми­ну­лом ра­т у сни­ма­ли су мно­ги и сву­гдје, а нај­ ве­ћи дио тих сни­ма­ка ни­је, на жа­лост, ни­ка­да до­спио у Ки­но­те­ку. Ка­сни­је су мно­ги по­је­дин­ци унов­ча­ва­ли сни­мље­не ма­те­ри­ја­ле. Број­на до­ку­мен­та­ци­ја је не­ тра­гом не­ста­ла. То се де­ша­ва­ло на свим стра­на­ма. На­рав­но, ни­кад се не зна, мо­жда се не­ка­да и по­ја­ве не­ки ва­жни сним­ци. То се у филм­ској ар­хи­ви­сти­ци де­ша­ва. КА СВЈЕТ­СКИМ СТАН­ДАР­ДИ­МА По­се­бан фонд Ки­но­те­ке Срп­ске чи­ ни гра­ђа на­ста­ла од 1992: ци­је­ла ар­хи­ва и до­ку­мен­тар­на про­дук­ци­ја „Ср­на фил­ ма“. У тој про­дук­ци­ји ура­ђе­но је ви­ше од три­де­сет на­сло­ва: UN pro War и Бу­ квар бу­кви­ца Ми­лен­ка Јо­ва­но­ви­ћа, По­


вра­так ју­жним пла­ни­на­ма Слав­ка Ми­ ла­но­ви­ћа, Мој Ми­ла­не Ду­шка Ан­ђи­ћа, Ам­пу­тир­ци, Су­ве­нир, Пи­смо Ива­ну, Мје­ сто зло­чи­на и По­ру­ше­ни хра­мо­ви Ми­ ло­ва­на Пан­ду­ре­ви­ћа, Ко­је ли је ово до­ба но­ћи и Жи­вот Дра­га­на Ел­чи­ћа... Ту су и фил­мо­ви дру­гих про­ду­це­на­та и ауто­ра из Срп­ске ко­ји су сво­је фил­мо­ ве пре­да­ли у Ки­но­те­ку (Ра­де Си­мо­вић, Си­мо Бр­дар, Сње­жан Ла­ло­вић...). Нај­зна­чај­ни­ја по­др­шка фор­ми­ра­њу и ра­ду Ки­но­те­ке Срп­ске сти­гла је од Ју­го­ сло­вен­ске ки­но­те­ке из Бе­о­гра­да. Осим струч­не и мо­рал­не по­др­шке, бе­о­град­ска Ки­но­те­ка је и нај­ве­ћи до­на­тор: по­кло­ ни­ла је Ки­но­те­ци Срп­ске ви­ше сто­ти­на игра­них и до­ку­мен­тар­них фил­мо­ва. – Ме­ђу по­је­ди­нач­ним до­на­ци­ја­ма филм­ских ства­ра­ла­ца, по­себ­но ис­ти­че­ мо по­др­шку глу­ма­ца Љи­ља­не Бла­го­је­ вић и Ти­хо­ми­ра Ста­ни­ћа, као и драм­ског пи­сца и ре­ди­те­ља Си­ни­ше Ко­ва­че­ви­ћа. Они су у Ки­но­те­ци Срп­ске пре­по­зна­ ли уста­но­ву у ко­јој ће њи­хо­во филм­ско бла­го би­ти трај­но са­чу­ва­но – под­вла­чи Пан­ду­ре­вић. Ар­хив у ко­јем се чу­ва филм­ска гра­ђа Срп­ске на­ла­зи се на не­ко­ли­ко ки­ло­ме­ та­ра од цен­трал­ног ди­је­ла Па­ла, у бив­ шем вој­ном објек­т у до­ди­је­ље­ном Ки­но­ те­ци на трај­но ко­ри­шће­ње. – Иако је обје­кат иде­а­лан за чу­ва­ње ар­хив­ске гра­ђе и са до­вољ­но про­сто­ра, смје­штен у вр­ло при­влач­ном ам­би­јен­ ту, зна­чај­ни­јих ин­ве­сти­ци­ја ни­је би­ло за­то што ње­гов имо­вин­ско-прав­ни ста­

тус још уви­јек ни­је ри­је­шен. А ула­га­ња су нео­п­ход­на за адап­та­ци­ју и тех­нич­ко опре­ма­ње Филм­ског ар­хи­ва, у скла­ду са ме­ђу­на­род­ним стан­дар­ди­ма. То је и је­ дан од пред­у­сло­ва да Ки­но­те­ка Срп­ске при­сту­пи европ­ској и свјет­ској асо­ци­ја­ ци­ји филм­ских ар­хи­ва. Дје­ли­мич­на адап­та­ци­ја и са­на­ци­ја објек­та ура­ђе­на је вла­сти­тим сред­стви­ ма и тру­дом не­ко­ли­ци­не за­по­сле­них, али то ни­је до­вољ­но. – До­са­да­шњим тру­дом, а нај­ви­ше ен­т у­зи­ја­змом, ство­ри­ли смо со­лид­ ну осно­ву за да­љи раз­вој ин­сти­т у­ци­је. Филм­ски ар­хив тре­нут­но рас­по­ла­же са не­ко­ли­ко од­го­ва­ра­ју­ћих де­поа за филм­ског ма­те­ри­ја­ла, ма­га­ци­ни­ма за тех­ни­ку, ра­ди­о­ни­ца­ма, про­сто­ром за мон­та­жу, са­лом за про­јек­ци­је, из­ло­жбе­ ним про­сто­ри­ма, али све то још уви­јек је да­ле­ко од про­пи­са­них стан­дар­да. Без зна­чај­них фи­нан­сиј­ских ула­га­ња, и у обје­кат и у опре­ма­ње, те­шко је од­ре­ ди­ти ја­сне раз­вој­не прав­це – за­кљу­чу­је Пан­ду­ре­вић. 

Кам­пус Већ не­ко­ли­ко го­ди­на Ки­но­те­ка Срп­ске ор­га­ни­зу­је и по­се­бан еду­ка­тив­ни про­грам на­ми­је­њен пр­вен­стве­но сту­ден­ти­ма – ви­ше­днев­ни „Филм­ски кам­пус“ у на­шем ар­хи­ву, уз уче­шће по­зна­тих филм­ских ства­ра­ла­ца, ар­хи­ви­ста, кри­ти­ча­ра, исто­ ри­ча­ра фил­ма. Про­грам је за­по­чет као по­се­бан вид са­рад­ње Ки­но­те­ке Срп­ске, Ака­де­ми­је умјет­но­сти из Ба­ња­лу­ке и Фи­ло­ зоф­ског фа­кул­те­та из Срп­ског Са­ра­је­ва.

SRPSK A  No 3  2013

87


П О Ј

88

/

C H A N T

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


СТО ДВА­ДЕ­СЕТ ГО­ДИ­НА БА­ЊА­ЛУЧ­КОГ СРП­СКОГ ПЈЕ­ВАЧ­КОГ ДРУ­ШТВА

Ври­је­ме пр­о­ла­зи, „Је­дин­ство“ оста­је Осно­ва­но у XIX ви­је­ку да у срп­ским зе­мљ��­ма дје­лу­је у скла­ду са сво­јим име­ном, пре­у­зе­ло је на се­бе озбиљ­не ду­жно­сти, ви­со­ке и пле­ме­ни­те. Све­ти Са­ва по­стао му сим­бол, Алек­са Шан­тић 1905. ис­пје­вао пре­ли­је­пу хим­ну, ге­не­ра­ци­је хо­ро­во­ђа ви­со­ко по­ди­гле и одр­жа­ле ље­стви­цу ква­ли­те­та. Ње­го­ва­ње, ту­ма­че­ње и уна­пре­ђе­ње ба­шти­не, сти­ли­зо­ва­ни фол­к лор, тра­ди­ци­ја у са­вре­ме­ном ру­ху, умјет­нич­ка и ду­хов­на му­зи­ка – то су и да­нас те­мељ­ни по­сту­ла­ти овог Дру­штва на ко­ји­ма из­ну­тра гра­ди се­бе

Пи­ше: Сен­ка Три­вић

Д

а­ле­ке 1893, на пра­зник Ва­ве­де­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, ба­ња­луч­ ка цр­кве­на оп­шти­на осно­ва­ла је Срп­ско пра­во­слав­но цр­кве­но пје­вач­ко дру­штво „Је­дин­ство“. Осни­ва­чи су се ује­ ди­ни­ли око иде­је ства­ра­ња ан­сам­бла ко­ји би по­стао ва­жно кул­т ур­но и ду­хов­но сре­ ди­ште Ба­ња­лу­ке, Кра­ји­не, па и ши­ре. Да­ нас је то јед­но од нај­ста­ри­јих и нај­ва­жни­ јих пје­вач­ких дру­шта­ва у Срп­ској, бур­не и бо­га­те исто­ри­је. Не са­мо свје­док не­го и уче­сник до­га­ђа­ја ва­жних за срп­ски на­род. У пр­вим пра­ви­ли­ма Дру­штва за­пи­са­ но је да има свој пе­чат кру­жног об­ли­ка, у сре­ди­ни је лик Све­тог Са­ве, ис­под го­ди­ на осни­ва­ња, и све то окру­же­но ис­пи­са­ ним име­ном орга­ни­за­ци­је. Дру­го зна­чај­но оби­љеж­је би­ла је за­ста­ва ко­ју је са јед­не стра­не кра­сио та­ко­ђе лик пр­вог срп­ског архи­е­пи­ско­па, а са дру­ге сли­ка Брак и Ви­ ла. За­ста­ва је осве­шта­на на Пе­тров­дан 1905, 29. ју­на, а пр­о­сла­ва је тра­ја­ла три да­ на. О том са­бо­ро­ва­њу из­вје­сти­ли су По­ли­ ти­ка и Бо­сан­ка ви­ла. Ди­ван текст хим­не овог хо­ра на­пи­сао је 1905. чу­ве­ни пје­сник Алек­са Шан­тић. Сви ти по­да­ци при­ку­пље­ ни су у мо­но­гра­фи­ји Мно­га­ја ље­та Рад­ ми­ле Ку­лун­џи­је, об­ја­вље­ној 2002, по­во­дом де­се­то­го­ди­шњи­це об­но­ве дје­ло­ва­ња. Ле­то­пис „Је­дин­ства“ је и упе­ча­тљи­ва при­ча о Ба­ња­лу­ци, ње­ном пре­о­бра­же­њу у град, љу­ди­ма и до­га­ђа­ји­ма за ври­је­ме аустро­у­гар­ске оку­па­ци­је, Анек­си­је, Бал­ кан­ских и Пр­вог свјет­ског ра­та, жи­во­т у у Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји, све до Дру­гог

свјет­ског ра­та. Та­да „Је­дин­ство“ пре­ки­да рад, као и дру­га срп­ска дру­штва, што ће по­тра­ја­ти све до деведесетих го­ди­на XX ви­је­ка. Од мно­гих ди­ри­ге­на­та ко­ји су ру­ко­ во­ди­ли хо­ром, по­себ­но мје­сто за­у­зи­ма Вла­до Ми­ло­ше­вић, та­да­шњи пр­о­фе­сор му­зи­ке у ба­ња­луч­кој Учи­тељ­ској шко­ли. Он, по ко­јем Му­зич­ка шко­ла у Ба­ња­лу­ ци да­нас но­си име, био је и по­сљед­њи хо­ ро­во­ђа ста­рог „Је­дин­ства“, то­ком ци­је­ле де­це­ни­је пред Дру­ги свјет­ски рат. (На­ци­ о­нал­на ре­ви­ја је у свом прет­ход­ном из­да­ њу ши­ре пи­са­ла о ака­де­ми­ку Вла­ди Ми­ ло­ше­ви­ћу.) ДАВ­НО УТА­БА­НОМ СТА­ЗОМ Пр­о­фе­сор му­зи­ке Не­ма­ња Са­вић, уз­ ми­чу­ћи пред рат­ним вр­тло­гом, кра­јем 1991. вра­ћа се из Ши­бе­ни­ка у род­ну Ба­ ња­лу­ку. По­вра­так ис­ку­сног ди­ри­ген­та и ње­гов су­срет са пр­о­то­је­ре­јом-ста­вро­фо­ ром Рат­ком Ра­дуј­ко­ви­ћем озна­чи­ће об­

За­да­так – Дру­штво је на­ста­ло из же­ље за кул­тур­ним, ду­хов­ним и сва­ ким дру­гим об­је­ди­ња­ва­њем срп­ског на­ро­да, о че­му го­во­ри и на­ше име – ка­же ди­ри­гент Не­ма­ња Са­вић. – Та те­мељ­на иде­ја ста­вља пред нас ве­ли­ку оба­ве­зу јед­ну ве­ли­ку све­срп­ску ба­ шти­ну очу­ва­мо и уна­при­је­ди­мо, сти­ли­зу­је­мо и одје­не­мо у са­ вре­ме­но ру­хо, при­бли­жа­ва­ју­ћи је на­шим но­вим на­ра­шта­ји­ма и при­ка­зу­ју­ћи дру­гим кул­ту­ра­ма, на­ро­чи­то оним гдје је би­ло ма­ло при­ли­ка да се сретну са на­шим му­зич­ким из­ра­зом.

SRPSK A  No 3  2013

89


П О Ј

 „Јединство“, снимак из 1905.

но­ву ра­да Срп­ског пје­вач­ког дру­штва „Је­дин­ство“. Пр­о­фе­сор Са­вић и да­нас је на мје­сту ди­ри­ген­та хо­ра. – Тек ка­да сам се вра­тио са­знао сам ви­ше о исто­ри­ји и насљеђу хо­ра „Је­ дин­ство“. У дру­гој Ју­го­сла­ви­ји се то ни­ је по­ми­ња­ло. Чи­та­ју­ћи гра­ђу и но­ви­не из вре­ме­на при­је Дру­гог свјет­ског ра­та, схва­тио сам да је ри­јеч о ве­ли­кој ври­јед­ но­сти, пра­вом бо­гат­ству. Сви­јест о то­ ме чи­ни­ла је об­но­ву ра­да хо­ра 1992. ве­о­ ма од­го­вор­ним за­дат­ком, под­сти­цај­ним и за­хтјев­ним, и људ­ски и умјет­нич­ки. Отрг­ну­ти од за­бо­ра­ва, са­чу­ва­ти и на­ ста­ви­ти не­што чи­ме се мо­же­мо уисти­ну по­но­си­ти.

Ју­би­леј Мје­шо­ви­ти хор „Је­дин­ства“ ове го­ди­не оби­ље­жа­ва свој ве­ ли­ки ју­би­леј, 120 го­ди­на од осни­ва­ња. Ме­ђу бр­ој­ним ак­тив­ но­сти­ма ре­а­ли­зо­ва­ним тим по­во­дом је и сни­ма­ње но­вог ком­пакт ди­ска, сни­ма­ње до­ку­мен­тар­не еми­си­је о Дру­штву, штам­па­ње збир­ке хор­ских ком­по­зи­ци­ја, орга­ни­за­ци­ја „Ба­ња­ луч­ких хор­ских су­сре­та 2013“... Цен­трал­но оби­ље­жа­ва­ње ју­ би­ле­ја, од 15. до 20. ок­то­бра, об­ух­ ва­ти­ло је све­ча­ни кон­церт (уз уче­шће ста­рих чла­но­ва мје­шо­ви­тог хо­ра), кон­цер­те го­сту­ ју­ћих хо­ро­ва, ре­тро­спек­тив­не из­ло­жбу фо­то­гра­фи­ја...

90

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

Са­вић нам го­во­ри ка­ко се од са­мог осни­ва­ња, при­је 120 го­ди­на, ни­је мно­го из­ми­је­нио основ­ни за­да­так хо­ра и дру­ штва: очу­ва­ње и афир­ма­ци­ја кул­т ур­них ври­јед­но­сти срп­ског на­ро­да. – Кр­оз ци­је­лу сво­ју исто­ри­ју „Је­дин­ ство“ је има­ло ви­ше­знач­ну уло­гу. Јед­но је ње­го­ва­ње на­род­не тра­ди­ци­је, дру­ го из­во­ђе­ње умјет­нич­ких ком­по­зи­ци­ја, сти­ли­зо­ва­них дје­ла на­ста­лих на фол­кло­ ру на­ших кра­је­ва и ши­рих пр­о­сто­ра гдје жи­ви наш на­род, до ду­хов­них ком­по­зи­ ци­ја – об­ја­шња­ва Са­вић. – Хор уче­ству­је на свим не­дјељ­ним и пра­знич­ним бо­го­ слу­же­њи­ма у Са­бор­ном хра­му Хри­ста Спа­си­те­ља у Ба­ња­лу­ци. Го­ди­шње има ско­ро 90 на­сту­па, што зна­чи да се пје­ва ско­ро сва­ки тре­ћи дан. По­ред ли­т ур­ги­ја, има­мо до­ста кон­церт­них ак­тив­но­сти у гра­ду, окру­же­њу и ино­стран­ству. Зор­ка Аћи­мо­вић, најстарији члан, при­ча ка­ко се, и у овим рас­тр­жу­ћим вре­ ме­ни­ма, на пр­о­ба­ма хо­ра осје­ћа сми­ре­но пје­ва­ју­ћи ду­хов­ну му­зи­ку. – Као да на­до­гра­ђу­јем се­бе. Имам до­ ста при­ја­те­ља ов­дје. Не „уби­јам ври­је­ме“ гле­да­њем плит­ких и ба­нал­них се­ри­ја или „бле­ја­њем по ули­ца­ма и ка­фи­ћи­ма“.


Ово је не­што што ме истин­ски опле­ме­ њу­је, осје­ћам ра­дост и пу­но­т у. А ви­ше од то­га се мо­жда и не мо­же. Ње­на хор­ска дру­жбе­ни­ца Ста­ша Ку­ ру­зо­вић ка­же да су им, и по­ред свих ли­ је­пих го­сто­ва­ња, нај­зна­чај­ни­ји не­дјељ­ни кон­цер­ти на бо­го­слу­же­њи­ма у Хра­му Хри­ста Спа­си­те­ља у Ба­ња­лу­ци: – Сви ми смо то­ли­ко по­ве­за­ни по­ја­ њем и дру­же­њем, и то је­дин­ство се сва­ ка­ко ви­ди и осје­ти и на сце­ни. ОСТА­ТИ НА ВИ­СИ­НИ ИЗ­ВО­РА Мје­шо­ви­том хо­ру при­дру­жио се 1995. и дје­чи­ји. Од об­но­ве ра­да, кр­оз оба хо­ра пр­о­шло је ви­ше од 1.500 пје­ва­ча. На­сту­пи­ли су пре­ко 1.000 пу­та, од то­га ви­ше од 200 пу­та на са­мо­стал­ним цје­ ло­ве­чер­њим кон­цер­ти­ма. У пр­о­те­клом пе­ри­о­ду „Је­дин­ство“ је би­ло ам­ба­са­дор кул­т у­ре и ду­хов­но­сти Срп­ске у Грч­кој, Ита­ли­ји, Аустри­ји, Бу­гар­ској, Ма­ђар­ ској, Ње­мач­кој, Сло­вач­кој, Мал­ти, Ки­ пру, али и у да­ле­ким зе­мља­ма као што су Ру­си­ја и Ки­на. Ово пје­вач­ко дру­штво је но­си­лац три ви­со­ка од­ли­ко­ва­ња: Орде­на Све­тог Са­ве, Орде­на Ње­го­ша и Орде­на Све­тог Ан­дре­ја. Бр­ој­на су до­ма­ ћа, ре­ги­о­нал­на и ме­ђу­на­род­на при­зна­ња и на­гра­де, ско­ро не­пре­бро­ји­ва. – Ни­је пр­о­блем по­не­кад се спре­ми­ти, оти­ћи на не­ко так­ми­че­ње и побиједити, па то раз­гла­си­ти и пра­ви­ти од то­га спек­такл – ка­же ди­ри­гент Са­вић. – Али за­и­ста ни­је ла­ко у ових 120 го­ди­на оста­ ти на ви­си­ни по­вје­ре­ног за­дат­ка и иде­ је на­ших осни­ва­ча. Са­чу­ва­ти по­тре­бан ква­ли­тет и јед­но­душ­је, под свим уда­ри­ ма ко­ји­ма смо из­ло­же­ни. Оста­ти до­сље­ дан се­би и ви­со­ком умјет­нич­ком ни­воу, уви­јек из­но­ва по­твр­ђи­ва­ти свој ква­ли­

Част „Бо­же прав­де, ти што спа­се од пр­оп ­ а­сти до сад нас, чуј и од сад на­ше гла­се, и од сад нам бу­ди спас!“ пр­о­ло­ми­ло се 13. ма­ја 1992. у не­ка­да­шњој згра­ди Ми­ни­стар­ства уну­тра­шњих по­сло­ ва Срп­ске. По­во­дом оби­ље­жа­ва­ња Да­на без­би­јед­но­сти, би­ло је то пр­во јав­но из­во­ђе­ње срп­ске хим­не за­пад­но од Дри­не по­ сле мно­го де­це­ни­ја. А част да је от­пје­ва при­па­ла је об­но­вље­ ном Срп­ском пје­вач­ком дру­штву „Је­дин­ство“ из Ба­ња­лу­ке.

тет и ми­си­ју, сва­ким на­сту­пом, без об­ зи­ра на ње­го­ву трај­ност или мје­сто де­ ша­ва­ња. Иако „Је­дин­ство“ иза се­бе има бр­ ој­не на­сту­пе ши­ром сви­је­та, пр­о­шло­ го­ди­шње го­сто­ва­ње у Фран­цу­ској све чла­но­ве хо­ра чи­ни по­себ­но по­но­сним. Одр­жа­но је че­тр­на­ест цје­ло­ве­чер­њих кон­це­ра­та у два­на­ест фран­цу­ских гра­ до­ва. У Па­ри­зу три цје­ло­ве­чер­ња кон­ цер­та, а 9. сеп­тем­бра хор је пје­вао и на архи­је­реј­ској ли­т ур­ги­ји у Хра­му Све­тог Са­ве у Па­ри­зу. Као по­себ­на час�� из­два­ ја­ју се и на­сту­пи у чу­ве­ној Ка­те­дра­ли Но­тр-Дам, као и у Хра­му Сан Сул­пис. До са­да ни је­дан хор са ју­жно­сло­вен­ ских пр­о­сто­ра ни­је имао при­ли­ку да на­ сту­пи у овим хра­мо­ви­ма. – На тој тур­не­ји смо по­ка­за­ли ши­ ри­ну и бо­гат­ство умјет­нич­ког хор­ског из­ра­за кр­оз дје­ла срп­ских ком­по­зи­то­ ра, али и дру­гих, од ро­ман­ти­зма до са­ вре­ме­но­сти. Из­ве­ли смо и дје­ла на­ста­ла на тра­ди­ци­ји и фол­кло­ру на­ше Кра­ ји­не, ши­ре ба­ња­луч­ке ре­ги­је. На­сту­пи су би­ли од­лич­но по­сје­ће­ни, пу­бли­ка  „Јединство“, ве­о­ма то­пло при­ма­ла на­ша из­во­ђе­ња. снимак из 1928. И кри­ти­ке су по­сли­је свих кон­це­ра­та би­ле ве­о­ма по­зи­тив­не кри­ти­ке по­сли­је Хоровођа Владо свих тих кон­це­ра­та, о че­му свје­до­че и Милошевић, бр­ој­ни об­ја­вље­ни члан­ци – ка­же Не­ма­ каснији академик ња Са­вић. 

SRPSK A  No 3  2013

91


С В И­Ј Е­Т О­В И

ВА­ЈАР СРЕ­ТЕН СТО­ЈА­НО­ВИЋ, ПРО­ФЕ­СОР И АКА­ДЕ­МИК, ПО­НО­ВО ОТ­КРИ­ВЕ­НИ КЛА­СИК СРП­СКЕ МО­ДЕР­НЕ

сна­га чо­вје­ка

Уну­тра­шња бал­кан­ског

Ра­но уоче­ни та­ле­нат, мла­ђи брат чу­ве­ног др Мла­де­на са Ко­за­ре, члан „Мла­де Бо­сне“. По­сли­је Са­ра­јев­ског атен­та­та 1914. ро­би­јао са Ко­стом Хак­ма­ном. Са Ивом Ан­дри­ћем и Ивом Во­ји­но­ви­ћем ра­дио у „Књи­жев­ном ју­гу“, учио код Це­ле­зног и Ле­ван­дов­ског у Бе­чу, у Па­ри­зу дру­го­вао са ге­ни­јал­ним ја­пан­ским цр­та­чем Фу­жи­том и Иси­до­ром Дан­кан, са Са­вом Шу­ма­но­ви­ћем, Ми­лом Ми­лу­но­ви­ћем и Ри­стом Сти­јо­ви­ћем. У Бе­о­гра­ду о ње­му пи­са­ли Ка­ша­нин, Раст­ко Пе­тро­вић, Гу­став Кр­к лец... Ње­гов спо­ме­ник Ње­го­шу, ре­мек-дје­ло не­дав­но по­ста­вље­но у Ан­дрић­гра­ду, по­вод је за ово на­ше под­сје­ћа­ње Пи­ше: Де­јан Ђо­рић

92

Ж

и­вот­на при­ча не­ких умјет­ни­ка бо­гат­ством пре­ва­зи­ла­зи њи­ хо­во дје­ло и оно се без ње не мо­же ра­зу­мје­ти. По­сто­је умјет­ни­ци ко­ји жи­ве чи­нов­нич­ки, упу­шта­ју се у аван­т у­ ру са­мо у ате­љеу, док ства­ра­ју, и они дру­ SRPSK A  БРОЈ 3  2013

ги, за ко­је је Ла­зар Три­фу­но­вић ре­као да је­ду са дви­је ка­ши­ке. Ме­ђу овим дру­гим сва­ка­ко је ва­јар, сли­кар и кри­ти­чар Сре­ тен Сто­ја­но­вић, чи­ја је ре­тро­спек­тив­на из­ло­жба у сеп­тем­бру би­ла по­ста­вље­на у Бе­о­гра­ду, у Га­ле­ри­ји РТС-а.


SRPSK A  No 3  2013

93


С В И­Ј Е­Т О­В И

 Сретен Стојановић у младићким данима и доцније са супругом

Ро­ђен је у При­је­до­ру 1898, у све­ште­ нич­кој по­ро­ди­ци. По­ри­је­клом из Не­ве­ сињ­ског по­ља, од­ма­ле­на је слу­шао при­че о ве­ли­чан­стве­ној Ру­си­ји. Као дје­чак је на­цр­тао је­лен­ка и по­ка­зао га оцу, ко­ме се рад то­ли­ко сви­дио да му је по­кло­нио ве­ли­ки ду­кат и про­ре­као да ће би­ти мај­ стор. То је по­зна­та при­ча о кук­цу и ба­бу из ње­го­ве би­о­гра­фи­је. У гим­на­зи­ји је ло­ше учио, али је бр­зо за­па­жен ње­гов ли­ков­ни дар. Са ста­ри­јим бра­том Мла­де­ном, ка­сни­је ле­ген­дар­ним ју­на­ком са Ко­за­ре, по­стао је члан „Мла­ де Бо­сне“. На­кон атен­та­та на над­вој­во­ду Фер­ди­нан­да, још гим­на­зи­ја­лац, ухап­шен је по­слат на ро­би­ју за­јед­но са Ко­стом Хак­ма­ном, дру­гом и ка­сни­је по­зна­тим сли­ка­ром. Вјешт цр­тач и др­во­ре­збар, у за­тво­ру је от­крио свој умјет­нич­ки дар. Ре­зао је ку­ти­је за ду­ван од ли­по­вог др­ ве­та са фи­гу­ра­ма у на­род­ној но­шњи и јед­ну је чу­вао ци­је­лог жи­во­та. По из­ла­ ску са ро­би­је од­ла­зи у За­греб, ра­ди раз­не по­сло­ве за ча­со­пис Књи­жев­ни југ, у чи­јој ре­дак­ци­ји упо­зна­је мно­ге углед­не љу­де, по­пут Иве Ан­дри­ћа и Иве Во­ји­но­ви­ћа. Го­ди­не 1918. др Ђу­ри­ца Ђор­ђе­вић из За­

Књи­ге Ли­ков­не кри­ти­ке и есе­је, об­ја­вљи­вао је у Умет­нич­ком пре­ гле­ду, нај­уг­ лед­ни­јем ме­ђу­рат­ном ча­со­пи­су, а сво­је сту­диј­ске члан­ке са­брао је 1952. у књи­зи О умет­но­сти и умет­ни­ци­ма, ко­јој прет­хо­ди књи­га Би­сте. Са Дра­ги­шом Ва­си­ћем и Вла­ди­сла­вом Риб­ни­ка­ром оти­шао је на два мје­се­ца у Ру­си­ју, 1927, и на­кон пу­та об­ја­вио књи­гу Им­ пре­си­је из Ру­си­је.

94

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

гре­ба по­стао је ње­гов ве­ли­ки ме­це­на и по­слао га на шко­ло­ва­ње у Беч. Учио је код про­фе­со­ра Це­ле­зног, вир­т у­о­за у из­ ра­ди др­ве­не скулп­т у­ре, и код про­фе­со­ра Ро­ма­на Ле­ван­дов­ског, Ро­де­но­вог ђа­ка ко­ ји му је ре­као да је у Бе­чу за­вр­шио шко­ ло­ва­ње и да оде у Па­риз. СА­ЧУ­ВАЈ­ТЕ ГОР­ШТАЧ­КО У СЕ­БИ Сто­ја­но­ви­ћев жи­вот ди­је­ли се на пе­ ри­од при­је и по­сли­је бо­рав­ка у „гра­ду свје­тло­сти“. Умје­сто на Ака­де­ми­ју, оти­ шао је у при­ват­ну шко­лу Ан­то­на Бур­ де­ла, нај­ве­ћег та­да жи­вог ва­ја­ра. За три го­ди­не ве­о­ма је на­пре­до­вао, па је по­стао не­ка вр­ста мај­сто­ро­вог аси­стен­та и сте­ као мно­ге при­ви­ле­ги­је. Бур­дел је два­на­ ест го­ди­на учио код Ро­де­на и усмје­рио је Сто­ја­но­ви­ћа ка мо­дер­ном из­ра­зу, прем­да мла­ди умјет­ник ни­кад ни­је по­стао ње­гов епи­гон. Ре­као му је: „Сви­ђа ми се што у Ва­шим ра­до­ви­ма ви­дим гор­шта­ка, сви­ђа ми се што у ва­шим ра­до­ви­ма има не­чег ди­вљач­ког. Чу­вај­те то као дра­го­цје­ност.“ Цио Па­риз је ве­ли­ка шко­ла, ка­ко ка­же Љи­ља­на Пор­чић, по­зна­ва­лац умјет­ни­ко­ вог жи­во­та и дје­ла, пи­сац увод­не сту­ди­је у ка­та­ло­гу. Му­зе­ји, ка­феи, из­ло­жбе, по­зо­ ри­шта и ви­ше­сат­не ди­ску­си­је по ате­ље­ и­ма об­ли­ку­ју ства­ра­о­ца. Сто­ја­но­вић се у Па­ри­зу ви­ђао са ге­ни­јал­ним ја­пан­ским цр­та­чем Фу­жи­том, Иси­до­ром Дан­кан, ва­ ја­ром Зад­ки­ном, Ки­слин­гом, Ми­лом Ми­ лу­но­ви­ћем, Ри­стом Сти­јо­ви­ћем, Са­вом Шу­ма­но­ви­ћем, од­ла­зио је на да­да­и­стич­ ке се­ан­се Три­ста­на Ца­ре, био ра­до ви­ђен


гост у ку­ћи Ан­ри­ја Берг­со­на, пор­тре­ти­сао је та­да још не­по­зна­тог ве­ли­ка­на Ал­бер­та Ђа­ко­ме­ти­ја, али се ни­је упу­штао у ак­т у­ел­ не крај­но­сти аван­гард­не есте­ти­ке. Бо­ра­ вио је и у Фи­рен­ци, Мин­хе­ну, Бер­ли­ну и Лон­до­ну, из­ла­гао ра­до­ве на па­ри­ским са­ ло­ни­ма. По­зна­вао Мак­си­ма Гор­ког. У ДО­СЛУ­ХУ СА СТВАР­НО­ШЋУ По по­врат­ку у зе­мљу на­ста­нио се у Бе­о­гра­ду. Уче­ство­вао је на из­ло­жба­ма с по­зна­тим умјет­ни­ци­ма, по­вољ­не кри­ ти­ке су му на­пи­са­ли Ми­лан Ка­ша­нин, Раст­ко Пе­тро­вић и Гу­став Кр­клец. И сам се ба­вио ли­ков­ном кри­ти­ком, по­став­ши и кри­ти­чар ли­ста По­ли­ти­ка. Имао је ма­те­ри­јал­ну си­гур­ност, до­ био ћер­ку Јо­ван­ку, ка­сни­је про­фе­сор­ку исто­ри­је сред­њо­вје­ков­не умјет­но­сти, др­жао по­сје­ће­на пре­да­ва­ња на „Ко­лар­ цу“ и сте­као ве­ли­ки ате­ље. По­стао је про­фе­сор Умет­нич­ке ака­де­ми­је и Ви­ше пе­да­го­шке шко­ле. Рат је про­вео у Бе­о­гра­ду. По­сли­је ра­та, ње­гов уро­ђе­ни тра­ди­ци­о­на­ли­зам увео га је у со­ци­ја­ли­стич­ки ре­а­ли­зам. До­би­јао је број­не на­руџ­би­не, био наш пред­став­ник на Ве­не­ци­јан­ском би­је­на­лу, про­фе­сор и рек­тор Ли­ков­не ака­де­ми­је, пред­сед­ник УЛУС-а, уред­ник ча­со­пи­са Умет­ност, по­кре­нуо је еди­ци­ју „Сли­ка­ри и ва­ја­ри“, у ко­јој је об­ја­вље­но осам­на­ест мо­но­гра­ фи­ја, и по­стао члан СА­НУ. Жи­вот му је био за­ни­мљив, кат­кад дра­ма­ти­чан. На осно­ву ис­ку­ства ство­рио је цје­ло­ви­то дје­ло, уви­јек у до­слу­ху са ствар­но­шћу.

Сре­тен Сто­ја­но­вић је ва­јар мо­дер­ног  Са породицом, из­ра­за, ко­јим је над­ра­стао со­ци­ја­ли­стич­ и један профил ки ре­а­ли­зам, ма­да ни­ка­да ни­је на­пу­стио из албума кла­сич­ну фор­му. Ње­го­ве су скулп­т у­ре хе­рој­ске и дра­ма­тич­не, у њи­ма до­ла­зи до из­ра­жа­ја уну­тра­шња сна­га бал­кан­ ског чо­вје­ка, бар­ба­ро­ге­ни­ја – крв и ду­ша чо­вје­ка са су­ро­вих бал­кан­ских пла­ни­на, ка­ко је го­во­рио. Ба­ве­ћи се нај­ви­ше кла­сич­ном те­ма­ ти­ком пор­тре­та и би­сте у гип­с у, мер­ме­ ру, брон­зи и др­ве­т у, као и спо­ме­нич­ком скулп­т у­ром, слич­но Ми­лу Ми­лу­но­ви­ћу и Пе­тру Лу­бар­ди тра­гао је за што сна­ жни­јим из­ра­зом. Сто­ја­но­ви­ће­ва дје­ла нај­че­шће ни­с у ци­зе­ли­ра­на већ раз­ба­ ру­ше­на и кип­те од уну­тра­шње енер­ги­је. Бли­ски су му гу­сла­ри, ан­тич­ке хе­ро­и­не, бор­ци и Ка­ра­ђор­ђе, ко­ме је по­ди­гао спо­ ме­ник од три ме­тра (на Све­то­сав­ском пла­тоу у Бе­о­гра­ду). Ри­јеч је о јед­ном од по­сљед­њих срп­ ских ва­ја­ра ста­рог ко­ва и цје­ло­ви­те ви­зи­је, ко­ји је умио да се спу­сти и до нај­ве­ће ти­ши­не и ми­ра у при­ка­зи­ва­њу ка­рак­те­ра лич­но­сти. Та­кав оп­шти за­мах и си­гур­ност да­нас се ри­јет­ко сре­ћу, па је из­ло­жба је­се­нас пот­пу­но от­кри­ла јед­ ног од за­бо­ра­вље­них кла­си­ка срп­ске мо­дер­не. 

На­да­све ва­јар На из­ло­жби у Га­ле­ри­ји РТС-а би­ли су пред­ста­вље­ни и Сто­ја­но­ ви­ће­ви сли­кар­ски ра­до­ви. Ма­да је био до­бар цр­тач и прем­да су му по­је­ди­не сли­ке ли­ков­но ври­јед­не, ни­су на ви­си­ни ње­ го­вог ва­јар­ског дје­ла. SRPSK A  No 3  2013

95


Ж И­В О Т ,

96

Р О­М А­Н И

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


КЊИ­ЖЕВ­НИК РА­ДО­СЛАВ БРА­ТИЋ, ЉЕ­ТО­ПИ­САЦ МИТ­СКЕ ХЕР­ЦЕ­ГО­ВИ­НЕ, ЕКС­КЛУ­ЗИВ­НО ЗА „НА­ЦИ­О­НАЛ­НУ РЕ­ВИ­ЈУ“

Оста­ти вје­ран исти­ни,

упр­кос све­му За­глу­шен цир­ку­��ом, ме­те­жом и буч­ном пра­зни­ном, пи­сац ће нај­бо­љи осло­нац на­ћи у са­мој ли­те­ра­ту­ри. Те­шко је ре­ћи гдје је да­нас онај ње­гов дав­ни дје­чак-при­по­вје­дач и шта му се све до­го­ди­ло. Ако схва­ти­мо на­рав оку­па­ци­је у ко­ју смо до­па­ли, оста­ло ће нам се ка­за­ти са­мо. Ни­је ла­ко спа­сти дје­цу ни до­зва­ти ис­пра­не мо­зго­ве. Пла­не­та је оте­жа­ла од ба­нал­но­сти и се­нил­ног вар­вар­ства. Шта мо­же пи­сац у свије­ту без прав­де и до­сто­јан­ства рије­чи, огре­злом у под­ва­ле и оти­ма­чи­ну, ло­по­влук и ла­жи? Ства­ри су те­шке, али јед­но­став­не

Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

Ч

е­га год да се так­не, то је при­ча. Зим­ска, уз ва­тру, осо­ље­на. Као у ка­мен укле­са­на, бр­ка­та и мај­ стор­ска. Ње­го­ва Хер­це­го­ви­на је мит­ска зе­мља, сва од ле­ген­ди, је­зи­ка и мра­мо­ ра. Цио свијет од ње по­ти­че и у њој се огле­да. Ниг­дје ода­тле не мо­раш ићи, све ћеш ви­дје­ти и чу­ти. А по­слије гле­дај шта ћеш. Са Бра­ти­ћем је ла­ко, са­мо за­по­де­ни при­чу. Је­ди­на му­ка: ка­ко скра­ти­ти кад је све за чу­ва­ње. Цвије­так на ка­ме­ну. По­рат­не го­ди­ не у Хер­це­го­ви­ни би­ле су те­шке и пре­ те­шке. Свијет мог дје­тињ­ства био је го­рак. Имао сам са­мо три мје­се­ца ка­да сам остао без оца, је­ди­нац у мај­ке. Не­ за­шти­ће­но дије­те, од свих гу­ран и на­па­ дан. Прије то­га су ми умр­ли мла­ђи брат и се­стра. Свијет се рас­па­дао: без оца, без во­ди­ча, уто­чи­шта и упо­ри­шта. Те­шко би ми би­ло при­ча­ти о дје­тињ­ ству. Оно је би­ло сва­ко­ја­ко. Ка­да сам имао шест го­ди­на, ку­ћа нам је из­го­ре­ла под сла­мом, па смо се се­ља­ка­ли од не­ми­ ла до не­дра­га, да би сти­гли, не­вољ­но, чак у Ба­нат, код стри­че­ва. Ка­да смо из­др­жа­ ли го­ди­ну да­на у рав­ни­ци, вра­ти­ли смо се у Хер­це­го­ви­ну и ста­но­ва­ли код стри­ца у на­пу­ште­ној ку­ћи. Основ­ну шко­лу учио сам у Ко­ри­ти­ма, мје­сту где је све вр­ве­ло

од ђа­ка, а да­нас је та згра­да (као што би­ва у Ср­ба) у об­ру­ша­ва­њу и за­тво­ре­на. Пам­тим углав­ном не­ве­се­ле ства­ри, оне ко­ји­ма су ми стра­ву са­ли­ва­ли. Хер­ це­го­ви­на је и крај оте­жа­лог је­зи­ка, те­ шких за­кле­тви, про­ри­ца­ња и мит­ских при­ча. До­ду­ше, има та­мо и пу­но ху­мо­ра, ко­ји нас је кроз жи­вот и одр­жао. Ја­ма. Ви сте ми као бли­зак ро­ђак, усу­ ђу­јем се ре­ћи као пре­дак, не по­ми­њи­те ми ја­ме без­да­ни­це и ту јав­ку ко­сти­ју ко­ја се чу­је но­ћу над вас­ко­ли­ким свије­том, али очи­глед­но не­до­вољ­но и не­ја­сно. Од­ре­кли су се за­јед­нич­ког је­зи­ка да би се пра­ви­ли да га не раз­у­ми­ју, да ни ту јав­ку не пре­по­ зна­ју. Уза­луд су Вук и Да­ни­чић ства­ра­ли основ за њи­хов је­зик и пи­сме­ност.

У крат­ким цр­та­ма Ра­до­слав Бра­тић ро­ђен је на Ви­дов­дан 1948. у Бре­сти­ца­ма, Хер­це­го­ви­на. Основ­ну шко­лу учио у Ко­ри­ти­ма и Би­ле­ћи, сред­њу у Тре­би­њу, а књи­жев­ност у Бе­о­гра­ду. Био је по­кре­тач и уред­ник ча­со­пи­са „Знак“, уред­ник „Књи­жев­не ре­чи“ и „Књи­ жев­но­сти“, уред­ник у БИГЗ-у, глав­ни уред­ник ча­со­пи­са Re­la­ti­ ons... Да­нас је глав­ни уред­ник ча­со­пи­са Но­ва Зо­ра. Пу­то­вао у Ин­ди­ју, Ру­си­ју, Ње­мач­ку, Ки­ну, Аме­ри­ку, Ма­ђар­ску, Ен­гле­ску... Пре­во­ђен на ви­ше од де­сет је­зи­ка. До­бит­ник на­ гра­да ли­ста „Мла­дост“, „Иси­до­ра Се­ку­лић“, „Ан­дри­ће­ве на­гра­ де“, „Ме­ша Се­ли­мо­вић“, „Ћа­мил Си­ја­рић“, „Пе­тар Ко­чић“... Жи­ви у Бе­ог­ ра­ду.

SRPSK A  No 3  2013

97


Ж И­В О Т ,

 Као дје­чак, са мај­ком Јо­ва­ном На од­слу­же­њу вој­ног ро­ка, 1974. У Бе­о­гра­ду, осам­де­се­тих

Р О­М А­Н И

Вре­ме­ном, та ја­ма у Ко­ри­ти­ма обр­ ва­ла се и за­тр­па­ла. Ваљ­да да се не би ви­дје­ло ка­кве су нам гроб­ни­це би­ле. А оне су стра­шни­је и од нај­је­зи­ви­јих за­ ми­сли и ро­ма­на стра­ве, пу­не ужа­са. Од­ ра­стао сам уз те при­че ста­ри­јих љу­ди и же­на. Не са­мо да сам слу­шао те при­че, већ сам из да­на у дан гу­тао и глас на­ ри­цаљ­ки ко­је су обич­но пред­ве­че је­ца­ ле и ту­жи­ле, ве­зле на­шу дра­му. Би­ло је то рав­но ан­тич­ком хо­ру, са стра­шним жа­ло­ви­тим гла­сом ко­ји је сри­цао на­шу тра­ге­ди­ју. Не­дав­но, Фе­рид Му­је­зи­но­вић у тек­ сту „Бу­нар Ћа­ми­ла Си­ја­ри­ћа“ лије­по ка­ же да не вје­ру­је Туђ­ма­ну да је у Ја­се­нов­ цу ужа­сно усмр­ће­но 80.000 не­ду­жних Ср­ба, Је­вре­ја и Ро­ма, јер је ра­ни­је ја­сно утвр­ђе­но да их је би­ло ви­ше од 700.000. Све­вре­ме­ни при­по­вје­дач. Свије­то­ви од со­ли, ва­тре и при­ча има­ју чу­дан укус, на­ро­чи­т у аро­му. У том од­но­с у фор­ми­ра се по­себ­на на­ра­ци­ја, не пи­тај­те ме гдје и ка­да, ни око че­га. Хер­це­го­ви­на је пу­ на при­по­вје­сти и раз­не гра­ђе, сву­да и

Дје­ла Бра­тић је об­ја­вио ро­ма­не „Смрт спа­си­те­ља“ (1973), „Сум­ња у би­ог­ ра­фи­ју“ (1980), „Трг со­ли“ (2002), књи­ге при­по­ве­да­ка „Сли­ка без оца“ (1985), „Страх од зво­на“ (1991), „Зи­ма у Хер­ це­го­ви­ни“ (1996), есе­ји­стич­ко-по­е­тич­ке књи­ге „Ше­хе­ре­за­дин љу­бав­ник“ (1995), „Пи­сац и до­ку­мент“ (2000)... При­ре­дио ан­ то­ло­ги­је „Осмех бо­га Ха­ма“ (при­по­вет­ке аме­рич­ких цр­на­ца), „Књи­жев­ност Лу­жич­ких Ср­ба“, „Ан­то­ло­ги­ја крат­ких при­ча Ин­ ди­је“, „Ки­не­ска књи­жев­ност ју­че и да­нас“... Па­три­јарх Па­вле иза­брао га је да при­ре­ди и уре­ди ње­го­ву књи­гу „Мо­ли­тве и мол­бе“ (1996). При­ре­дио је и ка­пи­тал­ну књи­гу „Оп­ту­жу­је­мо“ (от­пор пи­са­ца зло­чи­ни­ма Се­ве­ро­а­тлант­ског пак­та у Ср­би­ји и Цр­ној Го­ри 1999).

98

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

увијек. У дје­тињ­ству сам до­био уло­гу на­ род­ног пје­ва­ча, оног ко­ји сри­че на­род­не пје­сме. О то­ме сам го­во­рио и пи­сао: ка­да сам чи­тао Ба­но­вић Стра­хи­њу, до­го­ди­ло ми се чу­до. Би­ло је оних љу­ди ко­ји ни­с у мо­гли под­није­ти да Ба­но­вић Стра­хи­ња опра­шта сво­јој же­ни не­вјер­ство и из­дај­ ство. Због то­га би се за­чу­ли ша­ма­ри на ли­ци­ма же­на ко­је сје­де уз ва­тру. Од­ла­сци. Мој пр­ви од­ла­зак био је у Би­ле­ћу, у шко­лу. Ста­но­вао сам код уја­ка и пу­то­вао не­ко­ли­ко ки­ло­ме­та­ра пје­шке. На­ша основ­на шко­ла би­ла је у пре­лије­ пој згра­ди, али не ду­го. Узе­ла ју је оп­ шти­на и пре­тво­ри­ла у кан­це­ла­ри­је. И да­нас се по­не­кад на­ша­лим, па ка­жем да ћу ту­жи­ти оп­шти­ну и тра­жи­ти да ми вра­те шко­лу. За тај пе­ри­од ве­зан је и је­дан не­ве­ се­ли до­га­ђај. Га­зда ме из­ба­цу­је из ста­на и ја се не­вољ­но на­ста­њу­јем у на­пу­ште­ ном за­тво­ру, под­но Су­да. От­кри­ли су ме тек по­слије по­ла го­ди­не и пре­се­ли­ли у си­ро­тињ­ски дом. Тих да­на се сје­ћам на­ ро­чи­то. Ср­би­ја. Би­ла је за ме­не отаџ­би­на и хљеб. Пу­то­вао сам још као сту­дент у цр­ кве и ма­на­сти­ре по мно­гим кра­је­ви­ма и оду­ше­вља­вао се њи­хо­вим ље­по­та­ма. У Ср­би­ји сам пр­ви пут про­чи­тао озбиљ­не књи­ге и схва­тио ка­ква је и ко­ли­ка на­ша исто­ри­ја. Бе­о­град­ске при­че. Не знам ко­ли­ко сам ја иза­брао Бе­о­град а ко­ли­ко Бе­о­град ме­не. По­сле Сту­дент­ског гра­да про­ме­нио сам пет­на­е­стак ста­но­ва у ско­ро свим кра­ је­ви­ма. Био сам под­ста­нар, јед­но врије­ме са мо­јим ку­мом М. Об­ра­до­ви­ћем.


Во­лим да ше­там по Бе­о­гра­ду: на Ади, по­ред Ду­на­ва, ис­пред хо­те­ла „Ју­го­сла­ви­ ја“ и дру­гдје. При­вла­чи ме во­да. Бе­о­град је не­ка­да имао сво­је чу­ве­не књи­жев­не ка­фа­не, о не­ким је и не­по­но­вљи­ви Мо­ мо Ка­пор на­пи­сао сво­је књи­ге. Шта је од то­га да­нас оста­ло? Ни ка­фа­на, ни књи­ жев­ног жи­во­та, ни ду­ха гра­да. Ми смо за­пра­во под оку­па­ци­јом. И уза­луд је о би­ло че­му да се пи­та­мо. Лек­ти­ре, уни­вер­зи­те­ти. Сје­ћам се, до­ би­јао сам књи­ге из школ­ске би­бли­о­те­ке и но­сио их ку­ћи. Мај­ка је у књи­зи ви­дје­ ла не­ку по­вла­сти­цу, не­ко чу­до. Умје­сто да до­би­јем по­сао чу­ва­ра ова­ца и те­ла­ди, ни­ ка­да ни­сам имао та­кву ду­жност. Све што је тре­ба­ло да ра­дим би­ло је чи­та­ње књи­ га. Са­мо то. Ју­нач­ке пје­сме др­жао сам ис­ пред свих. Већ за­ра­на на­у­чио сам да сри­ чем сти­хо­ве и да чи­там пје­сме уз ва­тру. То је би­ло и те ка­ква при­ви­ле­ги­ја. На­ша школ­ска би­бли­о­те­ка би­ла је скром­на по на­сло­ви­ма, али смо по­не­ку књи­гу до­ би­ја­ли и од ро­ђа­ка и при­ја­те­ља. Пи­та­те ме на ко­га би се да­нас мо­гли осло­ни­ти мла­ди пи­сци. Исто као у то мо­је до­ба: на ције­лу ли­те­ра­т у­ру, на све што им до ру­ку до­ђе. Ни­сам се осла­њао на ве­ли­ке јав­не би­бли­о­те­ке, за­то што их у бли­зи­ни ни­је би­ло, тек у Би­ле­ћи. А по­слије, ка­да сам се пре­се­лио у град, то чи­та­ње ће би­ти још те­мељ­ни­је и пот­пу­ни­је. При­ја­те­љи, огле­да­ла. Сје­ћа­ња на при­ја­те­ље увијек су број­на и сло­је­ви­та. Во­лим да ка­жем: имао сам сре­ће да су ме мно­ги од њих при­пу­сти­ли у сво­ју бли­зи­ ну. Пе­кић, Ми­хиз, Киш, Ра­ич­ко­вић, Бу­ ла­то­вић, Ка­пор, Си­ја­рић, Ми­ха­и­ло­вић... Са њи­ма сам се за­и­ста дру­жио, на­слу­

шао се из­у­зет­них при­ча. На жа­лост, ни­ ко од тих по­себ­них љу­ди ви­ше ни­је жив. А при­ча­ти о њи­ма успо­ме­не ни­је ни­ ма­ло ла­ко ни­ти ме сје­ћа­ње нај­си­гур­ни­ је слу­жи. Ве­ћи­ни њих био сам уред­ник иза­бра­них или са­бра­них дје­ла. Са не­ки­ ма сам во­дио пре­пи­ску, па се ре­ци­мо у пост­х ум­ним књи­г��­ма Бо­ри­сла­ва Пе­ки­ћа по­ја­вио дио те пре­пи­ске. По­себ­но их је кра­си­ло што су би­ли љу­ди од раз­го­во­ра, љу­ди од ху­мо­ра. Да­нас се све ма­ње дру­жим са пи­сци­ ма, све ма­ње сам не­чи­ји пр­ви чи­та­лац.

 На ча­тр­њи у род­ном се­лу Бре­сти­це код Би­ле­ће Са мај­ком Јо­ва­ном на те­ра­си свог ста­на у Бе­о­гра­ду

Ћо­пић. Од­ла­зио сам че­сто код ње­га и имао шта и о че­му чу­ти. Бран­ко је свој бу­нар, са жи­вим вре­лом, от­крио и огра­ дио на по­чет­ку. По­слије је ода­тле ва­дио во­ду и за­ли­вао дје­до­ву ба­шту за љет­њих су­ша, ка­да све поч­не да ска­па­ва од же­ ђи. Осло­ба­ђао је рад сво­јих ге­на, јед­на­ко успје­шно у свим жан­ро­ви­ма. Још за­ра­на по­стао је нај­чи­та­ни­ји пи­сац, сву­да гдје је и ко­ме срп­ски био бли­зак и ра­зу­мљив је­зик. Ћо­пи­ће­ва глав­на же­ља се пот­пу­но ис­пу­ни­ла: „Же­ља ми је да у овај ту­жни свијет, на­би­јен мрач­ним слут­ња­ма, уне­ сем што ви­ше ве­дри­не, смије­шка, на­да­ ња, пла­вих бај­ки, стр­мо­гла­вих и дра­гих ла­га­ри­ја, а ве­руј­те ми: ја још по­нај­ма­ње ла­жем.“

Осо­ли­ти свијет, да не об­љу­та­ви Ис­тра­жи­вао сам дав­не пу­те­ве и тра­го­ве со­ли. И пи­там се: чи­ ме ће­мо да­нас осо­ли­ти овај свијет, она­кав ка­кав је на по­чет­ку тре­ћег ми­ле­ни­ју­ма по­слије Хри­ста? Тре­ба­ло би на­пи­са­ти још је­дан ро­ман да би се од­го­во­ри­ло на то пи­та­ње. Да ли сам бар ма­ло на­зна­чио од­го­вор, ви про­су­ди­те на осно­ву „Тр­га со­ли“. Знам са­мо да је свијет да­нас уве­ли­ко об­љу­та­вио и да све ви­ше бљу­та­ви.

SRPSK A  No 3  2013

99


Ж И­В О Т ,

100

Р О­М А­Н И

/

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

L I F E ,

N O V E L S


Бу­ле. Ан­дрић је Бу­ла­то­ви­ћа сма­трао за свог при­ја­те­ља. Ка­да је тре­ба­ло мла­дог пи­сца при­ми­ти у Удру­же­ње књи­жев­ни­ка Ср­би­је, Ан­дрић је ре­као да је бо­ље да га при­ме да уђе кроз вра­та, јер ће, у су­прот­ ном, он сам ући кроз про­зор. Кри­ти­ча­ри су у ра­т у и ре­во­лу­ци­ји ви­дје­ли нај­ве­ће иде­а­ле а Бу­ла­то­вић по­хо­т у и раз­врат. Он ни­је опје­ва­вао врије­ме сла­ве, него врије­ ме сти­да. Ве­ли­бор Гли­го­рић је пред­ла­гао да Бу­ла­то­ви­ћа из­ба­це из књи­жев­но­сти, а пи­сац му је уз­вра­тио рије­чи­ма: „Ја сам ка­ми­ка­за, са­му­рај, или, по до­ма­ћи, хај­ дук. Ра­бле под­зе­мља, сло­вен­ски Бош.“ Ка­да смо би­ли ци­ме­ри у Под­го­ри­ ци, јед­ном се ују­тро про­бу­дио и ре­као: „Књи­жев­ни­че, по­кре­ни но­ге, по­кре­ни ру­ке, по­кре­ни све дије­ло­ве тије­ла! Ако ра­ди, до­бро је!“ Та­кав је био Бу­ле. Ми­хиз. Од Бо­ри­сла­ва Ми­хај­ло­ви­ћа чуо сам мно­го дра­го­цје­них рије­чи ко­је се не мо­гу ниг­дје про­чи­та­ти. Дао ми је са­вјет за гра­ђу при­че Тај­на хер­це­го­вач­ ких мај­сто­ра. Ми­хиз је ма­ло го­во­рио о књи­жев­но­сти, ра­ди­је је при­чао о жи­во­т у из ко­јег на­ста­је књи­жев­ност. На јед­ном мје­сту се вај­ка: „Шта би би­ло да су не­ком на­шом сре­ћом Ара­пи и Тур­ци за­ме­ни­ ли сво­је прав­це на­ди­ра­ња, па ми до­би­ли Ари­сто­те­ла у де­ве­том, а они Ће­ле-ку­лу у де­вет­на­е­стом ве­ку?“ Си­ја­рић. Јед­ном ми је Ћа­мил ре­као: „Мој Ра­до­сла­ве, мно­го си пат­ње на­ва­лио на пле­ћа свог ју­на­ка. Чу­вај га, он је ди­је­ те. Не до­пу­сти да оста­не си­ро­че!“ Мо­жда је та­да, уз­гред, Си­ја­рић из­ре­као оно су­ што сло­во сво­је умјет­но­сти – да смо сви ми на овај или онај на­чин го­ла си­ро­чад. Дао је оно ма­ло па­три­јар­хал­не то­пли­не што ће­мо са со­бом по­није­ти. Ћа­мил Си­ ја­рић је на­ша Ше­хе­ре­за­да из Сан­џа­ка, из Ра­шке, зе­мље Рас­ци­је; чо­вјек ко­ји је истин­ски знао да се жи­ви до­тле до­кле се при­ча и из­ми­шља. Мом­чи­ло. По­је­ди­ни кри­ти­ча­ри су Ка­ по­ра на­зи­ва­ли „ла­ким пи­сцем“, ње­го­ве про­зе ви­дје­ли као шти­во без ду­би­не, без из­ни­јан­си­ра­них и пси­хо­ло­ги­зо­ва­них ли­ ко­ва. Мо­жда је то и за­то што је с Ка­по­ром исти слу­чај као с Хе­мин­гве­јом и Се­лин­ џе­ром: у по­чет­ку је пла­тио да­нак сво­јим но­ви­нар­ским и те­ле­ви­зиј­ским из­ле­ти­ма. Ка­да ми је ура­дио пор­трет у уљу, ре­ као сам му да ви­ше ли­чим на Влах Али­ју

не­го на се­бе. Сме­ју­ћи се, од­го­во­рио је да ми се та­ко чи­ни због бр­ко­ва. Он­да се ша­ лио и пи­тао да му про­дам сли­ку. Тра­жио сам пет хи­ља­да евра а он од­го­во­рио да сам пре­скуп. Не­прав­де се увијек ис­пра­вља­ју на кра­ ју, а оп­ста­ју са­мо они пи­сци ко­ји су за­и­ ста чи­та­ни. Мо­мо Ка­пор је и да­нас је­дан од нај­чи­та­ни­јих срп­ских пи­са­ца.

 Са па­три­јар­хом Па­влом у Па­три­јар­ши­ји и са пје­сни­ком Сте­ва­ном Ра­ич­ко­ви­ћем на књи­жев­ној ве­че­ри

За­ви­чај. Мо­гу сло­бод­но ре­ћи да ни­ ка­да из за­ви­ча­ја ни­сам ни од­ла­зио. У не­ ком сми­слу, ма гдје пу­то­вао, мо­гу ре­ћи да пу­т у­јем у Хер­це­го­ви­ну. За­ви­чај је јед­на чу­де­сна сим­бо­ли­ка, без мо­гућ­но­сти да се упро­сти и по­јед­но­ста­ви. Об­у­зме ме ве­ли­ ко уз­бу­ђе­ње кад се спу­штам од Че­мер­на а иза не­ке кри­ви­не, иза не­ког пре­во­ја, пук­ не Га­тач­ко по­ље у ко­је упра­во по­чи­њем да се спу­штам. Кроз гла­ву ми се ре­ђа­ју сли­ке исто­риј­ске и ге­о­граф­ске, ве­за­не за сва та ма­ла мје­ста ко­ја ус­пут ви­дим и ко­ ја на­спрам се­бе про­вје­ра­вам. У за­ви­ча­ју не­мам ни­чег дру­гог осим ма­ло је­зи­ка и ху­мо­ра. Мо­же се до­да­ти и не­што ка­ме­на.

Код чу­ве­не Ћу­при­је на Дри­ни Са Мар­ком Не­ди­ћем на про­мо­ци­ји књи­ге, са Пе­те­ром Ханд­ке­ом и крај спо­ме­ни­ка Ву­ку Ка­ра­џи­ћу у Бе­чу, ма­ја 2011.

Вјеч­но Ко­со­во. Не­ко је то већ ре­као, а ве­ли­ки Ње­гош дав­но уз­ди­гао до ви­си­на, да су Ко­со­во и Ме­то­хи­ја двије нај­ску­пље рије­чи срп­ског на­ро­да. Би­ло би то и па­те­ тич­но и од­већ сим­бо­лич­но да ни­је исти­на. На про­сто­ри­ма гдје је ства­ра­на на­ша ра­на сред­њо­вје­ков­на исто­ри­ја, гдје су уз­ диг­ну­те нај­по­сто­ја­ни­је срп­ске за­ду­жби­ не, гдје смо при­ми­ли сво­ју вје­ру, као да је про­те­клих пе­де­сет и ви­ше го­ди­на све чи­ње­но да срп­ски на­род бу­де ма­њи­на у сво­јој вла­сти­тој зе­мљи. Оте­ли су нам др­жа­ву пред на­шим вла­сти­тим очи­ма, раз­бој­ни­ци и си­ле­џи­је. Ка­жу да су да­нас нај­ва­жни­ја људ­ска пра­ва, а да се гра­ни­ це др­жа­ва, гдје год су „угро­же­ни аме­рич­ ки ин­те­ре­си“, мо­гу и ме­ња­ти. Те­ро­ри­зам је опа­сан са­мо у њи­хо­вим зе­мља­ма, а у ма­лим др­жа­ва­ма га пот­по­ма­жу и да­ју

Ми­лош Ве­ли­ки Сје­ћам се да сам за Ра­дио Бе­о­град, као сту­дент, на­пра­вио раз­го­вор са Ми­ло­шем Цр­њан­ским, у еми­си­ји Вла­да Буњ­ца. Мо­јој сре­ћи ни­је би­ло кра­ја ка­да ми је при­чао шта и ка­ко тре­ ба чи­та­ти. Го­во­рио је нај­ви­ше о стр­пље­њу. Ка­да сам до­шао у Бе­о­град на сту­ди­је, ми­слио сам да је ули­ца Ми­ло­ша Ве­ли­ког ули­ца Ми­ло­ша Цр­њан­ског, пи­сца ко­ји ће с вре­ме­ном са­мо до­би­ја­ти. Све што је ру­ком так­нуо – по­зла­ти­ло му се.

SRPSK A  No 3  2013

101


Ж И­В О Т ,

Р О­М А­Н И му не­ви­но име и ли­це. Без­број њи­хо­вих књи­га и чла­на­ка са­ста­вље­но је од са­мих ла­жи и пре­ва­ра. „Пу­ли­це­ро­ва на­гра­да“ за но­ви­нар­ство до­дје­љу­је се за срам­не ла­ жи. Уби­ли су и смак­ну­ли мно­ге Ср­бе на Ко­со­ву да би им из­ва­ди­ли ор­га­не и про­ да­ли их тр­гов­ци­ма на За­па­ду. Мо­же ли се на то­ме не­ко до­бро гра­ди­ти?

 Рас­ти­мир По­по­вић Ци­цо: Пор­трет Ра­до­сла­ва Бра­ти­ћа, 1995, уље

Ју­риш ка про­ва­ли­ји. Шта да ра­ди пи­ сац у свије­т у без прав­де, у свије­т у на­ру­ ше­ног мо­ра­ла, по­го­то­ву ка­да је то­ли­ко из­ло­жен ку­шњи и над­ме­та­њу из­ме­ђу Фа­ у­ста и Не­ча­сти­вог? Има ли шан­се да пи­ сац од­бра­ни Фа­у­ста и да му по­ка­же пут? Или је то уза­лу­дан по­сао? Шта пи­сац да­нас да ра­ди ка­да око ње­га те­ку све са­ми по­то­ци уста­ја­лих и рас­т у­ре­них та­буа и ми­то­ва? Шта пи­сац мо­же ка­да до­га­ђа­ји да­на­шњег да­на већ де­ман­т у­ју све оно од ју­че? Ка­да се то­ ли­ко на­мно­жи­ло сва­ко­ја­ких шар­ла­та­на, бу­да­ла и не­зна­ли­ца, раз­бој­ни­ка и си­ ле­џи­ја? Ка­да оси­ље­ни и моћ­ни хо­ће да пре­у­ре­де исто­ри­ју, да вра­те фа­ши­зам у мо­ду, да по­бјед­ни­ке у ра­то­ви­ма про­гла­ се по­ра­же­ним а по­ра­же­не по­бјед­ни­ци­ма, да зло­чин­це пре­мет­ну у жр­тве? Ме­ни се чи­ни да те ве­ли­ке си­ле жу­ре ка тре­ћем свјет­ском ра­т у. Не­ва­жно им је ко­ли­ко ће у сво­јој жур­би бом­бар­до­ва­ти ма­лих и не­ моћ­них зе­ма­ља, ко­ли­ко љу­ди усмр­ти­ти. Фи­о­ке и ков­че­зи. Жа­ло­сна је и бу­да­ ла­ста епи­зо­да кад су пре­им ­ е­но­ва­ли срп­

ску у бо­сан­ску књи­жев­ност, па су Ћо­ пић, Ко­чић, Ду­чић, Шан­тић Ћо­ро­вић, Ан­дрић, Се­ли­мо­вић... на­је­дан­пут по­ста­ ли бо­сан­ски а не срп­ски пи­сци. Пра­ви­ ли смо спе­ци­јал­ни број Но­ве Зо­ре о тој те­ми. Пи­сци и ум­ни љу­ди су се сми­ја­ли та­квим епи­зо­да­ма. Он­да се, ваљ­да, на­шао не­ки па­ме­тан бо­сан­ски пи­сац па је ре­као: „Љу­ди, бе­сми­сле­но је да Ср­бе на­зор те­ ра­мо у бо­сан­ску књи­жев­ност. Не иде то на си­лу.“ Не­ко је то раз­у­мео и по­слу­шао ова­кав глас са­вје­сти. И то је све вра­ће­но. Ве­о­ма Цр­на Го­ра. У дје­тињ­ству сам ра­стао са љу­ба­вљу, на­дом и ве­ли­ком же­ љом да што прије по­ра­стем и об­у­чем цр­ но­гор­ско одје­ло. Да­нас се та си­т у­а­ци­ја из­мије­ни­ла. Цр­но­гор­ци су се одво­ји­ли од Ср­би­је, али су и ме­ђу пр­ви­ма при­зна­ ли Ко­со­во и Ме­то­хи­ју за от­ције­пље­ну др­жа­ву. И шта дру­го при­ча­ти? И по­ред то­ли­ких струч­ња­ка и про­фе­со­ра, ус­пје­ли су да про­на­ђу двије рије­чи сво­је по­себ­ но­сти, и у њи­ма два сло­ва: сј (као сје­ки­ра, сје­ди) и нз (реч брон­зин). И шта се има о то­ме при­ча­ти? По­гле­дај­те пи­смо ко­је је 26. де­цем­бра 1969. из Са­ра­је­ва упу­тио ми­тро­по­ли­т у Да­ни­лу Фран­ци­ско Па­ло­ви­не­ти, шпи­јун па­пе Па­вла Ше­стог. Тај из­у­зет­но зна­чај­ ни до­ку­мент, ко­ји мо­же­те про­на­ћи и у за­ни­мљи­вој књи­зи Се­дам Ње­го­ше­вих са­ хра­на Сло­бо­да­на Кља­ки­ћа и Рат­ка Пе­ ко­ви­ћа, свје­до­чи о за­ин­те­ре­со­ва­но­сти Ва­ти­ка­на за укла­ња­ње Ње­го­ше­ве ка­пе­ле са Лов­ће­на и пра­вој по­за­ди­ни овог скан­ да­ло­зног чи­на. Кад то про­чи­та, чо­вје­ку мно­го то­га би­ва ја­сно. Очи мо­је мај­ке. На­рав­но да пи­сац, до­ кле год је жив, че­пр­ка по хар­ти­ја­ма и по­ ку­ша­ва да не­што но­во скло­пи. Још кад ми је умр­ла мај­ка, пре три­на­ест го­ди­на, ис­ при­чао сам при­ја­те­љи­ма не­сва­ки­да­шњи до­га­ђај. Ни­сам из­ла­зио у град – дво­рио сам бо­ле­сну ма­тер и не­што пи­сао. Она ме је пи­та­ла: шта то ра­дим? Ре­као сам јој да по­ку­ша­вам да скло­пим при­чу. Ни­је се пре­да­ва­ла, не­го пи­та­ла: ко­ји јој је на­ слов? Од­го­во­рио сам. А она је ка­за­ла да то не ва­ља ни­шта, да је мно­го бо­љи на­ слов „Очи мо­је мај­ке“. При­чао сам то пред ра­зним свје­до­ци­ма и убр­зо се тај на­слов об­рео на јед­ној ту­ђој књи­зи. Не­мам дру­ге не­го да ис­по­шту­јем мај­чи­ну же­љу и да ту књи­гу за­вр­шим. 

102

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


SRPSK A  No 3  2013

103


Н А­Ц И­О­Н А Л­Н А

Р Т В

РА­ДИО-ТЕ­ЛЕ­ВИ­ЗИ­ЈА РЕ­ПУ­БЛИ­КЕ СРП­СКЕ ЈЕ­ДАН ОД МЕ­ДИЈ­СКИХ ЛИ­ДЕ­РА У РЕ­ГИ­О­НУ

Ква­ли­тет се ви­ди и чу­је На по­чет­ку сво­је тре­ће де­це­ни­је, Јав­ни сер­вис Срп­ске и тех­но­ло­шки и про­грам­ски ухва­тио ко­рак са ме­диј­ским ку­ћа­ма ко­је има­ју не­у­по­ре­ди­во ду­жу тра­ди­ци­ју. Ин­те­гра­ци­ја свих про­гра­ма у Мул­ти­ме­ди­ју, пре­се­ље­ње у за­јед­нич­ки РТВ дом 2012, пре­ла­зак на ди­ги­тал­ну про­дук­ци­ју и из­ла­зак на са­те­лит – еле­мен­ти су стра­те­шког раз­во­ја по­слије ко­јих ни­шта ви­ше ни­је исто

104

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


Р

а­дио-те­ле­ви­зи­ја Ре­пу­бли­ке Срп­ ске у 2013. на­пу­ни­ла је 21. го­ди­ ну по­сто­ја­ња. То­ком свих ових го­ди­на про­ла­зи­ла је кроз фа­зу раз­во­ ја, из­град­ње, уна­пре­ђе­ња (про­грам­ског, тех­нич­ког, ка­дров­ског). Ме­диј­ски јав­ни сер­вис Срп­ске ре­а­ли­зо­вао је у про­те­ клим го­ди­на­ма број­не ве­ли­ке про­јек­те, до­жи­вио раст и екс­пан­зи­ју у по­сло­ва­њу, те об­је­ди­нио по­слов­не и тех­нич­ке ка­па­ ци­те­те под јед­ним кро­вом, у нај­са­вре­ ме­ни­ји РТВ Дом. Да­нас је при­мјер ста­ бил­ног и успје­шног јав­ног РТВ сер­ви­са у ши­рем ре­ги­о­ну. РА­ДИО УВИ­ЈЕК У МО­ДИ Ра­дио Ре­пу­бли­ке Срп­ске по­чео је еми­то­ва­ње про­гра­ма дав­не 1967, као та­ да­шњи Ра­дио Ба­ња­лу­ка. Пр­во је био ло­ кал­ни ме­диј, ка­сни­је ре­ги­о­нал­на ра­дио ста­ни­ца Бо­сан­ске кра­ји­не. Кра­јем 1993. Ра­дио Ба­ња­лу­ка се ин­ те­гри­ше са Срп­ским ра­ди­јом на Па­ла­ма и по­ста­је дио је­дин­стве­ног си­сте­ма та­ да­шње Срп­ске ра­дио-те­ле­ви­зи­је, да­на­ шњег Јав­ног ме­диј­ског сер­ви­са Ра­диоте­ле­ви­зи­је Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Ра­дио РС да­нас је са­вре­ме­ни елек­ трон­ски ме­диј ко­ји 24 ча­са днев­но еми­ ту­је ква­ли­те­тан про­грам. По­кри­ва­ју­ћи

ци­је­лу те­ри­то­ри­ју Ре­пу­бли­ке Срп­ске, сиг­на­лом, мре­жом ин­фор­ма­тив­но-тех­ нич­ких цен­та­ра, раз­ви­је­ном до­пи­снич­ ком мре­жом, сва­ко­днев­но из­вје­шта­ва о ва­жним до­га­ђа­њи­ма у Срп­ској, БиХ, ре­ ги­о­ну, пра­те­ћи све сег­мен­те жи­во­та. Под за­јед­нич­ким кро­вом са­вре­ме­ног РТВ До­ма у Ба­ња­лу­ци, рас­по­ла­же ка­па­ ци­те­ти­ма ко­ји­ма се мо­гу про­из­ве­сти и нај­сло­же­ни­ји про­грам­ски са­др­жа­ји, ре­ а­ли­зо­ва­ти и нај­зах­тев­ни­ји про­грам­ски про­јек­ти. Од 2012, за­јед­но са Те­ле­ви­зи­јом и Мул­ти­ме­ди­јом, Ра­дио је ин­те­гри­сан у је­дин­ ствен си­стем функ­ци­о­ни­са­ња, ко­ји уве­ ли­ко до­при­но­си бр­зи­ни, ква­ли­те­т у и ак­т у­ел­но­сти ин­фор­ма­ци­ја. Ра­дио Срп­ске да­нас ни­је са­мо ме­диј пре­но­са ин­фор­ма­ци­ја, не­го и но­си­лац ве­ли­ких про­је­ка­та, обра­зо­ва­ња, за­ба­ве.

Све на јед­ном мје­сту Ин­те­гра­ци­ја Ра­ди­ја, Те­ле­ви­зи­је и Мул­ти­ме­ди­јал­не ре­дак­ци­је нај­бо­ље се ви­ди на при­мје­ру пор­та­ла Јав­ног сер­ви­са (www. rtrs.tv). РТРС на свом пор­та­лу до­но­си ак­ту­ел­на де­ша­ва­ња и нај­ва­жни­је ин­фор­ма­ци­је из сво­јих ме­ди­ја – Те­ле­ви­зи­је и Ра­ ди­ја. На пор­та­лу се мо­же про­на­ћи ди­рек­тан пре­нос про­гра­ ма ра­ди­ја и те­ле­ви­зи­је, ком­плет­на ар­хи­ва, про­грам­ски рас­ по­ред, ин­фор­ма­ци­је о про­јек­ти­ма, ак­ци­ја­ма и де­ша­ва­њи­ма у Јав­ном сер­ви­су.

SRPSK A  No 3  2013

105


Н А­Ц И­О­Н А Л­Н А

Р Т В

Из­да­ва­штво и фе­сти­ва­ли По­ред те­ле­ви­зиј­ске и ра­диј­ске про­дук­ци­је, да­нас је Ра­дио-те­ ле­ви­зи­ја Ре­пу­бли­ке Срп­ске пре­по­зна­та и по из­да­вач­кој дје­ лат­но­сти, Му­зич­кој про­дук­ци­ји, број­ним на­гра­да­ма и при­ зна­њи­ма, као и сво­јим фе­сти­ва­ли­ма (од ко­јих нај­по­зна­ти­ји „Ђур­ђев­дан­ски фе­сти­вал“).

Осва­ја на­гра­де у ра­зним жан­ро­ви­ма, по­чев од ра­диј­ских до­ку­мен­та­ра­ца. А те­мељ свих ових по­стиг­ну­ћа су ква­ли­ тет и ен­т у­зи­ја­зам за­по­сле­них. ВИ­СО­КИ ДО­МЕ­ТИ ТЕ­ЛЕ­ВИ­ЗИ­ЈЕ Те­ле­ви­зи­ја Ре­пу­бли­ке Срп­ске по­че­ла је рад 1992. еми­то­ва­њем пр­вог „Днев­ни­ ка“ из ба­ња­луч­ког сту­ди­ја. За­јед­нич­ки си­стем еми­то­ва­ња и пре­ но­са про­гра­ма на­пра­вљен је при­па­ја­ њем Ра­ди­ја, 1993, у да­на­шњу Ра­дио-те­ ле­ви­зи­ју Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Да­нас је РТРС је­дан од три рав­но­прав­на еми­те­ ра у окви­ру Јав­ног сер­ви­са Бо­сне и Хер­ це­го­ви­не. Сва­ки ме­диј да­нас из­и­ску­је ве­ли­ ка фи­нан­сиј­ска сред­ства да би одр­жао ко­рак са са­вре­ме­ним трен­до­ви­ма про­ грам­ског раз­во­ја. Те­ле­ви­зи­ја Ре­пу­бли­ке

Срп­ске, упр­кос оте­жа­ним усло­ви­ма ра­ да и огра­ни­че­ним тех­нич­ким ка­па­ци­те­ ти­ма у прет­ход­ним го­ди­на­ма, ус­пи­је­ла је да кре­и­ра про­грам ко­ји је мо­рао да за­до­во­љи основ­не кри­те­ри­ју­ме ин­фор­ ма­тив­но­сти, објек­тив­но­сти и при­ла­ го­ђе­но­сти гле­да­о­ци­ма, што је и ми­си­ја јав­них еми­те­ра. Тех­нич­ко и кон­цеп­т у­ал­но уна­пре­ђе­ ње по­сто­је­ћих про­гра­ма, уки­да­ње од­ре­ ђе­них са­др­жа­ја и уво­ђе­ње но­вих еми­ си­ја и ли­ца, про­и­за­шло је из же­ље да се већ у пр­вим ис­ко­ра­ци­ма осје­ти да Те­ле­ ви­зи­ја Ре­пу­бли­ке Срп­ске иде у ко­рак са раз­ви­је­ним ме­ди­ји­ма, ко­ји по­сто­је мно­ го ду­же од ње. Том ис­ко­ра­ку, очи­глед­ном са­др­жин­ ском и ви­зу­ел­ном уна­пре­ђе­њу про­гра­ ма, мно­го је зна­чи­ло пре­се­ље­ње у РТВ Дом, 2012. го­ди­не, и при­мје­на ди­ги­тал­ них ка­па­ци­те­та у про­дук­ци­ји и емит­ о­ва­њу. Те­ле­ви­зи­ја Ре­пу­бли­ке Срп­ске да­нас је ли­дер у до­но­ше­њу по­у­зда­них ин­фор­ ма­ци­ја, кре­и­ра­њу про­гра­ма ко­ји обра­ зу­ју, про­мо­ви­шу кул­т ур­не ври­јед­но­сти зе­мље и дру­штва, али и ње­гу­ју дје­чи­је по­тре­бе кроз нај­бо­љи и не­на­си­лан дје­ чи­ји про­грам. Број­не на­гра­де ко­је је ре­дак­ци­ја до­ ку­мен­тар­ног и ре­ли­гиј­ског про­гра­ма осво­ји­ла на пре­сти­жним фе­сти­ва­ли­ма ши­ром сви­је­та до­каз су да је РТРС ли­ дер и у са­др­жа­ји­ма по ко­ји­ма се мје­ри исто­ри­ја, кре­а­тив­ност и на­пре­дак јед­не зе­мље или ње­ног по­је­дин­ца. ПРО­ЛАЗ У ОР­БИ­ТУ Је­дан од ве­ли­ких ко­ра­ка за Ра­диоте­ле­ви­зи­ју Ре­пу­бли­ке Срп­ске био је из­ла­зак зе­маљ­ског ка­на­ла на са­те­лит. До­го­ди­ло се то у апри­лу ове го­ди­не, у скло­пу оби­ље­жа­ва­ња ро­ђен­да­на ку­ће. От­по­чи­ња­њем са­те­лит­ског еми­то­ва­ња про­гра­ма Ра­ди­ја и Те­ле­ви­зи­је Ре­пу­бли­ ке Срп­ске, Јав­ни сер­вис још јед­ном је по­твр­дио сво­ју ли­дер­ску уло­гу у ме­диј­ ском про­сто­ру. Огром­ном бро­ју гле­да­ла­ца и слу­ша­ ла­ца у Евро­пи, Сје­вер­ној Афри­ци и на Бли­ском Ис­то­ку, сиг­нал РТРС-а је до­ сту­пан, што је бит­на став­ка за раз­вој ци­је­ле Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Ра­дио-те­ле­ви­ зи­ја Ре­пу­бли­ке Срп­ске пр­ви је ов­да­шњи јав­ни еми­тер чи­ји се про­грам еми­т у­је на са­те­лит­ској плат­фор­ми Eutel­Sat-a. 

106

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


П Р Е Д­С Т А­В Љ А­Њ Е

ХИ­ДРО­Е­ЛЕК­ТРА­НА „ВИ­ШЕ­ГРАД“: ПО­СЛО­ВА­ЊЕ, ПЕР­СПЕК­ТИ­ВЕ, ДРУ­ШТВЕ­НА ОД­ГО­ВОР­НОСТ

Сна­га са Дри­не

За бли­зу че­тврт ви­је­ка ра­да ов­дје је про­из­ве­де­но око 22.000 ги­га­ват-са­ти елек­трич­не енер­ги­је. Да­нас ово пред­у­зе­ће у укуп­ној про­из­вод­њи енер­ги­је у Срп­ској уче­ству­је 18 до 20 од­сто, и то по нај­ни­жој про­из­вод­ној ци­је­ни. Стал­на су ула­га­ња у по­гон­ску спрем­ност агре­га­та, тех­но­ло­шку мо­дер­ни­за­ци­ју, љу­де, очу­ва­ње жи­вот­не сре­ди­не. Пла­но­ви усмје­ре­ни и ка град­њи но­вих хи­дро­е­лек­тра­на, на­��о­чи­то на гор­њој Дри­ни. Не из­о­ста­је бри­га о за­јед­ни­ци у ко­јој се по­слу­је

108

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


У

2013. на­вр­ша­ва се два­де­сет че­ ти­ри го­ди­не ра­да и успје­шног по­сло­ва­ња Хи­дро­е­лек­тра­не „Ви­ ше­град“. У ци­је­лом про­те­клом пе­ри­о­ду про­из­ве­де­но је, са про­цје­ном за 2013. го­ди­ну, око 22.000 GWh елек­трич­не енер­ги­је, или про­сјеч­но око 915 GWh го­ди­шње (основ­ни го­ди­шњи план је 909 GWh). Пред­у­зе­ће је сво­ју основ­ну дје­лат­ност – про­из­вод­њу елек­трич­не енер­ги­је – оба­вља­ло у раз­ли­чи­том тр­ жи­шном и сва­ком дру­гом ам­би­јен­т у. Од 2005. по­слу­је као за­ви­сно пред­у­ зе­ће – ак­ци­о­нар­ско дру­штво у са­ста­ву Мје­шо­ви­тог хол­дин­га „Елек­тро­при­вре­ да Ре­пу­бли­ке Срп­ске“, као јед­но од пет про­из­вод­них пред­у­зе­ћа. Струк­т у­ра вла­сни­штва ак­ци­о­нар­ ског ка­пи­та­ла је: 65 од­сто Ма­тич­но пред­у­зе­ће, 10 од­сто Фонд ПИО, 5 од­сто Фонд за ре­сти­т у­ци­ју и 20 од­сто ПИФови и фи­зич­ка ли­ца. Тре­нут­но за­по­ шља­ва 220 рад­ни­ка. Рас­по­ло­жи­ви ка­па­ци­те­ти за про­из­ вод­њу енер­ги­је су ин­ста­ли­са­не сна­ге од 315 МW, рас­по­ре­ђе­не на три агре­га­та по 105 МW. Уче­шће овог пред­у­зе­ћа у укуп­ ној про­из­вод­њи енер­ги­је у „Елек­тро­ при­вре­ди Ре­пу­бли­ке Срп­ске“ кре­ће се из­ме­ђу 18 и 20 од­сто. Ком­плет­на про­из­ вод­ња се пла­си­ра пре­ко Ма­тич­ног пред­ у­зе­ћа, и то у пр­вом ре­ду за под­ми­ре­ње до­ма­ћих по­тро­ша­ча, а би­лан­сни ви­шко­ ви у из­воз, по тр­жи­шним ци­је­на­ма. – Про­из­вод­ња за до­ма­ћу по­тро­шњу (та­риф­ни куп­ци) об­ра­чу­на­ва се по ци­ је­ни ко­ју је утвр­ди­ла Ре­гу­ла­тор­на ко­ми­ си­ја за енер­ге­ти­ку РС, у на­шем слу­ча­ју 1,43 фе­нин­га по kWh, и нај­ни­жа је у си­ сте­му и у окру­же­њу – ка­же Ми­ле Ла­кић, ди­рек­тор Хи­дро­е­лек­тра­не „Ви­ше­град“. – У си­сте­му и ши­ре, пре­по­зна­тљи­ви смо по нај­ни­жој ци­је­ни ко­шта­ња про­ из­ве­де­ног kWh енер­ги­је, у ра­спо­ну од 2,25 до 3,00 фе­нин­га по kWh, што зна­чи

Ру­ко­во­де­ћи тим Упра­ву ХЕ „Ви­ше­град“ чи­не ди­рек­тор Ми­ле Ла­кић, из­вр­шни ди­рек­тор за тех­ нич­ке по­сло­ве Ми­лу­тин Ба­ра­нац, из­вр­ шни ди­рек­тор за ин­ве­сти­ци­је и раз­вој Ми­ле Пе­рић, из­вр­шни ди­рек­тор за еко­ ном­ске по­сло­ве Бра­ни­слав То­па­ло­вић и из­вр­шни ди­рек­тор за прав­не по­сло­ве Бо­ро Нин­ко­вић.

На­гра­де и пре­по­зна­ва­ња За успје­шан до­са­да­шњи рад ХЕ „Ви­ше­град“ до­би­ла је мно­ штво на­гра­да и при­зна­ња. Из­два­ја­мо на­гра­ду „Нај­у­спје­шни­је елек­тро­при­вред­но пред­у­зе­ће у 2006. го­ди­ни“ ко­ју до­дје­љу­је При­вред­на ко­мо­ра Срп­ске, на­гра­ду „Ли­дер за углед и ква­ли­ тет 2008.“ шпан­ског ча­со­пи­са Ak­tu­a­li­dad, „Ме­ђу­на­род­на злат­на зви­је­зда за ква­ли­тет 2008.“ ко­ју до­дје­љу­је По­слов­на ини­ци­ја­ ти­ва BID у Же­не­ви, Ме­ђу­на­род­на на­гра­да за ква­ли­тет „Злат­ни орао“ у Ис­тан­бу­лу 2010.

да с нај­ни­жим тро­шко­ви­ма сер­ви­си­ра­ мо про­из­вод­њу ко­ју од нас тра­жи елек­ тро-енер­гет­ски би­ланс Срп­ске. До­дај­мо ово­ме и ду­го­го­ди­шњу по­вољ­ну струк­ ту­ру укуп­них тро­шко­ва: амор­ти­за­ци­ја око 40 од­сто, на­кна­да за по­то­пље­но зе­ мљи­ште (ко­ју оп­шти­не мо­ра­ју ко­ри­сти­ ти за ин­фра­струк­т ур­не про­јек­те) око 20 од­сто, за­ра­де око 22 од­сто, пре­о­ста­ли тро­шко­ви 12 од­сто (одр­жа­ва­ње опре­ме и по­стро­је­ња, ма­те­ри­ја­ли, про­из­вод­не услу­ге...). Ако се по­сма­тра пе­ри­од од 2005, са про­цје­ном за 2013. го­ди­ну, по­сто­ји кон­ ти­ну­и­тет по­зи­тив­ног по­сло­ва­ња у сва­ кој го­ди­ни, са укуп­но оства­ре­ном до­би­ ти од 40,57 ми­ли­о­на КМ. За­кључ­но са 2012, оства­ре­на не­то до­бит је рас­по­ре­ ђе­на: на ди­ви­ден­де вла­сни­ци­ма ак­ци­о­ нар­ског ка­пи­та­ла 21,81 ми­ли­о­на КМ (70 %), до­на­ци­је у обла­сти спор­та, здрав­ ства, про­све­те и ху­ма­ни­тар­не свр­хе 4,56 ми­ли­о­на КМ (15 %), у ре­зер­ве дру­штва 4,91 ми­ли­о­на КМ (15 %). ДЕ­СЕ­ТИ­НЕ МИ­ЛИ­ОН ­ А У ИН­ВЕ­С ТИ­ЦИ­ЈЕ Осим на­ве­де­них про­из­вод­них и финансијских по­ка­за­те­ља, у пе­ри­о­ду од 2005. до 2013. пред­у­зе­ће је уло­жи­ло и зна­чај­на сред­ства у ре­а­ли­за­ци­ју ин­ ве­сти­ци­о­них про­је­ка­та. Уку­пан обим тих ула­га­ња про­цје­њу­је се на око 36 ми­ ли­о­на КМ, од че­га су 80 од­сто вла­сти­та сред­ства, а 20 од­сто кре­дит­на сред­ства ино­стра­них ин­ве­сти­ци­он ­ их ба­на­ка. – Оче­ку­је­мо да ће наш обим го­ди­ шњих ула­га­ња 2013. би­ти нај­ве­ћи до­сад, око 16 ми­ли­о­на КМ. По­себ­но из­два­ја­ мо: Из­во­ђе­ње ра­до­ва на са­на­ци­ји про­ ви­ра­ња во­де ис­под ти­је­ла бра­не (22,64 ми­ли­о­на КМ у 2013. и 2014), ку­по­ви­ну но­ве по­слов­не згра­де (8,5 ми­ли­о­на КМ), уво­ђе­ње но­вих ин­фор­ма­ци­о­них тех­ но­ло­ги­ја ( 1,19 ми­ли­о­на КМ), уград­њу SRPSK A  No 3  2013

109


П Р Е Д­С Т А­В Љ А­Њ Е

мо­ни­то­ринг си­сте­ма за агре­га­те (1,61 ми­ли­о­на КМ) – на­ста­вља Ла­кић. Ра­до­ве на са­на­ци­ји про­ви­ра­ња из­во­ ди аустриј­ски кон­зор­ци­јум „Штра­багЗу­блин“. За­по­че­ли су 15. но­вем­бра 2012, а пла­ни­ра­но је да тра­ју 18 мје­се­ци. Од­ ви­ја­ју се по пла­ну. – У то­ку су при­прем­ни ра­до­ви за глав­ни по­сао: ин­јек­ти­ра­ње ло­ци­ра­них про­вир­них мје­ста. Укуп­на ври­јед­ност ра­до­ва је 22,64 ми­ли­о­на КМ. Фи­нан­си­ ра­ју се кре­дит­ним сред­стви­ма „Европ­ ске ин­ве­сти­ци­о­не бан­ке“ (21 ми­ли­он КМ) и вла­сти­тим сред­стви­ма (1,64 ми­ ли­о­на КМ). Ри­јеч је о спе­ци­фич­ном и сло­же­ном по­слу, ка­кав до­сад ни­је за­би­ље­жен у овом ди­је­лу Евро­пе. На про­јек­т у и ре­ ви­зи­ји би­ли су ан­га­жо­ва­ни нај­е­ми­нент­ ни­ји струч­ња­ци из ове обла­сти. Успје­ шним за­вр­шет­ком ових ра­до­ва би­ће обез­бе­ђе­на до­дат­на ста­бил­ност бра­не, по­ве­ћа­ње про­из­вод­ње до 35 GWh стру­је и фи­нан­сиј­ске до­би­ти од око 1,5 ми­ли­о­ на КМ го­ди­шње, по ва­же­ћим ци­је­на­ма.

Стан­дар­ди ХЕ „Ви­ше­град“ од ма­ја 2010. по­слу­је у скла­ду са за­хтје­ви­ма ISO стан­дар­да ква­ли­те­та по­сло­ва­ња и за­шти­те жи­вот­не сре­ди­не (ISO 9001:2008 и ISO 14001:2004). Ти­ме по­твр­ђу­је сво­ју трај­ну опре­дје­ље­ност да по­слу­је по ме­ђу­на­род­ним стан­дар­ди­ма.

110

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

– Дру­ги про­је­кат ко­ји по­себ­но из­два­ ја­мо је ула­га­ње у но­ву по­слов­ну згра­ду ко­ја се на­ла­зи у са­ста­ву Ан­дрић­гра­да – до­да­је директор ХЕ „Ви­ше­град“. – Пот­ пи­сан је уго­вор ври­је­дан 8,5 ми­ли­о­ на КМ и ку­пље­на са­вре­ме­на по­слов­на згра­да ко­ри­сне по­вр­ши­не 3.140 ква­дра­ та. Та­ко је, на­кон два­де­сет че­ти­ри го­ди­ не ра­да и ско­ро пет го­ди­на од отва­ра­ ња про­јек­та, трај­но је ри­је­шен про­блем смје­шта­ја ад­ми­ни­стра­ци­је пред­у­зе­ћа. ЉУ­ДИ, ПО­ГОН­СКА СПРЕМ­НОСТ, ЕКО­ЛО­ГИ­ЈА У ХЕ „Ви­ше­град“ ми­сле раз­вој­но. При­о­ри­тет је ис­пу­ње­ње про­из­вод­них и еко­ном­ских сег­ме­на­та по­сло­ва­ња. Да би се то оства­ри­ло, нео­пх­ од­но је ула­га­ње у мо­дер­ни­за­ци­ју и одр­жа­ва­ње по­стро­је­ња, од­но­сно у по­гон­ску спрем­ност агре­га­та. – У на­шим до­са­да­шњим про­из­вод­ ним ус­пје­си­ма мо­жда и пре­с у­дан ути­цај има­ли су ис­ку­ство и об­у­че­ност ти­мо­ ва, пре­вас­ход­но на елек­тро-ма­шин­ском одр­жа­ва­њу опре­ме и по­стро­је­ња. На­ ша по­гон­ска спрем­ност уви­јек је би­ла на мак­си­мал­ном мо­гу­ћем ни­воу, што је за нас од ве­ли­ке ва­жно­сти – на­по­ми­ње ди­рек­тор Ла­кић. – На при­мјер, про­шле го­ди­не, ка­да су пла­ни­ра­ни ре­монт­ни ра­ до­ви за­вр­ше­ни 50 да­на при­је ро­ка, то се


SRPSK A  No 3  2013

111


П Р Е Д­С Т А­В Љ А­Њ Е

Дру­штве­ни до­при­но­си Ши­рок је спек­тар до­при­но­са ХЕ „Ви­ше­град“ укуп­ном раз­во­ју дру­штва. На­кна­де за по­то­пље­но зе­мљи­ште, ко­је се ре­дов­но до­зна­чу­ју ди­рект­но оп­шти­на­ма, мо­гу би­ти ко­ри­шће­не са­мо за раз­вој­не про­јек­те (од 2004. до ју­на 2013. за то је из­дво­је­но 49,47 ми­ли­о­на КМ). Из­два­ја­не су до­на­ци­је у обла­сти­ма здрав­ ства, спор­та, кул­ту­ре, као и у ху­ма­ни­тар­не свр­хе (у по­след­ њих осам го­ди­на 4,56 ми­ли­о­на КМ). Сти­пен­ди­ра­ни су студен­ ти, при­прав­ни­ци за­по­шља­ва­ни по про­гра­му Вла­де Срп­ске, и мно­го то­га још.

ди­рект­но од­ра­зи­ло на не­сме­та­но од­ви­ ја­ње про­из­вод­ње то­ком 2013. Сва три агре­га­та су у пр­вих пет мје­се­ци би­ла у не­пре­кид­ном по­го­ну, без ијед­ног не­ план­ског за­сто­ја. Раз­вој­ни пла­но­ви усмје­ре­ни су и на по­тен­ци­јал­но уче­шће у фор­ми­ра­њу кон­це­си­о­них дру­шта­ва за град­њу но­ вих хи­дро­е­лек­тра­на, по­себ­но на гор­ њој Дри­ни. По­сло­ви на из­град­њи но­ вих хи­дро­е­лек­тра­на во­де се на ни­воу „Елек­тро­при­вре­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске“, уз ко­ор­ди­на­ци­ју Вла­де Срп­ске и Ми­ни­ стар­ства за енер­ге­ти­ку. – У обла­сти за­шти­те жи­вот­не сре­ ди­не, на­ро­чит про­блем пред­ста­вља

112

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

на­но­ше­ње от­па­да у аку­му­ла­ци­ју ХЕ „Ви­ше­град“ – ка­же Ла­кић. – Про­блем по­сто­ји прак­тич­но од по­чет­ка на­шег ра­да. Про­те­клих го­ди­на, по­себ­но на­ кон до­би­ја­ња вод­не и еко­ло­шке до­ зво­ле, као и уво­ђе­ња ISO стан­дар­да у за­шти­ти жи­вот­не сре­ди­не, рје­ша­ва­ли смо га ис­кљу­чи­во вла­сти­тим сна­га­ма. Фор­м��­ра­но је по­себ­но одје­ље­ње за чи­ шће­ње је­зе­ра и ма­те­ри­јал­но-тех­нич­ки оспособљено за те по­сло­ве. Ове го­ди­ не по­ста­вље­на је још јед­на лан­ча­ни­ца у бли­зи­ни бра­не, ка­ко би спре­ча­ва­ла на­ но­ше­ње от­па­да на са­му бра­ну. На­ру­чен је про­је­кат ко­ји би ри­је­шио про­блем на­но­ше­ња сме­ћа на ушћу ри­је­ке Пра­че у аку­му­ла­ци­ју. Мо­же се ре­ћи да пред­у­зе­ће чи­ни све, али про­блем и да­ље по­сто­ји, на­ро­чи­то при­ли­ком до­то­ка Дри­не пре­ко 800 ме­ та­ра куб­них у се­кун­ди, ка­да се не мо­же кон­тро­ли­са­ти про­ток от­па­да. Рје­ше­ње је да се от­пад у уз­вод­ним оп­шти­на­ма од­ла­же на де­по­ни­је, а не у ри­је­ку. У про­ те­клих осам мје­се­ци из аку­му­ла­ци­је ХЕ „Ви­ше­град“ из­ва­ђе­но је пре­ко 2.000 ку­ би­ка плу­та­ју­ћег от­па­да, што су кон­ста­ то­ва­ле и над­ле­жне ин­спек­ци­је. 


ПРИНЦИП ПРИНЦИП ПРЕС ПРЕС

„Од злата јабука“ ТВ ИЗДАЊЕ „НАЦИОНАЛНЕ РЕВИЈЕ“! Получасовна колажна емисија о Србији, њеним пределима и људима, варошима и обичајима, културно-историјском наслеђу и привредно-туристичким потенцијалима. Путописи, портрети, предања, мелодије. Најлепше из Србије, зналачки и с љубављу! > РТВ Републике Српске (РТРС), сваке суботе, 11:24 > Ускоро и на Радио-телевизији Србије (РТС)


Е Н Е Р­Г И­Ј А

114

/

E N E R G Y

SRPSK A  БРОЈ 3  2013


„ХИ­ДРО­Е­ЛЕК­ТРА­НЕ НА ВР­БА­СУ“ НО­СИ­ЛАЦ ЕНЕР­ГЕТ­СКИХ ПРО­ЈЕ­КА­ТА У ЗА­ПАД­НОМ ДИ­ЈЕ­ЛУ СРП­СКЕ

Ис­ко­ри­сти­ти ве­ли­ку

моћ во­да

Ово пред­у­зе­ће, чи­је је сје­ди­ште у Мр­ко­њић Гра­ду, про­сјеч­но про­из­во­ди 307,5 ми­ли­о­на kWh елек­трич­не енер­ги­је го­ди­шње. Сво­је ка­па­ци­те­те стал­но мо­дер­ни­зу­је и об­на­вља, па су са­мо у прет­ход­них пет го­ди­на ин­ве­сти­ра­ли око 13,5 ми­ли­о­на КМ. До са­да је ис­ко­ри­шће­но са­мо 16,2 од­сто хи­дро­е­нер­гет­ског по­тен­ци­ја­ла ди­је­ла Вр­ба­са ко­ји про­ти­че кроз Срп­ску, те су раз­вој­ни пла­но­ви усмје­ре­ни пр­вен­стве­но на зна­чај­но по­ди­за­ње тог про­цен­та

Ј

е­дан од при­ор ­ и­те­та Ре­пу­бли­ке Срп­ ске су раз­вој­ни про­јек­ти у енер­ге­ти­ци и ис­ко­ри­шћа­ва­ње по­тен­ци­ја­ла. У том прав­цу иде и За­ви­сно пред­у­зе­ће „Хи­дро­ е­лек­тра­не на Вр­ба­с у“, ак­ци­о­нар­ско дру­ штво из Мр­ко­њић Гра­да, члан Хол­дин­га „Елек­тро­при­вре­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске“. „ХЕ на Вр­ба­с у“ су нај­ма­њи про­из­вод­ни обје­кат у окви­ру „Елек­тро­при­вре­де РС“, али ве­о­ма ва­жан за оп­шти­ну Мр­ко­њић Град, чи­ји су стуб раз­во­ја, и за Ре­пу­бли­ку Срп­ску. Пред­у­зе­ће, ко­је је 5. де­цем­бра 2011. про­сла­ви­ло ју­би­лар­них 30 го­ди­на по­сто­ја­ ња и ра­да, да­нас је успје­шан ко­лек­тив са 143 рад­ни­ка, чи­ји је основ­ни ка­пи­тал, при­ ја­вљен Ди­рек­ци­ји за при­ва­ти­за­ци­ју РС, 102.354.487,00 КМ.

ПРО­ИЗ­ВОД­ЊА И КА­ПА­ЦИ­ТЕ­ТИ Основ­на дје­лат­ност „ХЕ на Вр­ба­с у“ је про­из­вод­ња елек­трич­не енер­ги­је и одр­жа­ва­ње хи­дро­е­нер­гет­ских по­стро­је­ ња. Од 1982. до кра­ја 2012. про­из­ве­ле су 8.263.932.000 kWh стру­је. – У окви­ру основ­не дје­лат­но­сти, пред­ у­зе­ће про­сјеч­но про­из­во­ди 307,5 ми­ли­о­на kWh елек­трич­не енер­ги­је го­ди­шње. Тр­ жи­шно уче­шће „ХЕ на Вр­ба­с у“ у елек­тро­ е­нер­гет­ском би­лан­с у Срп­ске из­но­си 5,4 од­сто – ка­же из­вр­шни ди­рек­тор за про­из­ вод­њу и одр­жа­ва­ње Жељ­ко Сти­па­но­вић. Про­из­вод­но по­стро­је­ње „ХЕ на Вр­ба­с у“ је хи­дро­е­лек­тра­на „Бо­чац“. Смје­ште­но је не­по­сред­но у бли­зи­ни бра­не, у ка­њон­ском SRPSK A  No 3  2013

115


Е Н Е Р­Г И­Ј А ди­је­лу ри­је­ке Вр­бас, из­ме­ђу гра­до­ва Јај­це и Ба­ња­лу­ка. На уда­ље­но­сти 7,3 ки­ло­ме­ тра низ­вод­но од хи­дро­е­лек­тра­не „Бо­чац“ из­гра­ђен је ком­пен­за­ци­о­ни ба­зен, чи­ме се омо­гу­ћа­ва вр­шни рад хи­дро­е­лек­тра­не. Основ­на уло­га ком­пен­за­ци­о­ног ба­зе­на је днев­но из­рав­на­ва­ње про­то­ка и сма­ње­ње осци­ла­ци­ја во­де низ­вод­но од по­стро­је­ња, као при­вре­ме­но рје­ше­ње до из­град­ње но­ ве низ­вод­не сте­пе­ни­це. Пред­у­зе­ће сво­је ка­па­ци­те­те стал­но мо­дер­ни­зу­је и об­на­вља, па су са­мо у прет­ ход­них пет го­ди­на ин­ве­сти­ци­о­на ула­га­ња из­но­си­ла око 13,5 ми­ли­о­на КМ. – Нај­зна­чај­ни­ја ин­ве­сти­ци­о­на ула­га­ња у том пе­ри­о­ду би­ла су у до­град­њу си­сте­ ма хи­дро­ме­те­о­ро­ло­шког мо­ни­то­рин­га, ре­кон­струк­ци­ју управ­не згра­де, са­на­ци­ ју де­сне оба­ле у ду­жи­ни око 200 ме­та­ра, за­шти­т у ти­је­ла бра­не, на­бав­ку и уград­ њу опре­ме (хи­дро­ме­триј­ских ста­ни­ца на сли­ву Вр­ба­са) и дру­го – на­гла­ша­ва из­вр­ шни ди­рек­тор за ин­ве­сти­ци­је и раз­вој Го­ ран Ми­ла­но­вић. То­ком 2012. и 2013, ис­ти­че Ми­ла­но­вић, за­по­че­ти су ин­ве­сти­ци­о­ни про­јек­ти укуп­ не ври­јед­но­сти 12,7 ми­ли­о­на КМ. То су, из­ ме­ђу оста­лих, из­град­ња до­пун­ског боч­ног сло­бод­ног пре­ли­ва са ту­не­лом у ли­је­вом бо­ку бра­не ХЕ „Бо­чац“, уре­ђе­ње низ­вод­ ног ко­ри­та, од­брам­бе­них на­си­па и зе­мљи­ шта у по­сје­ду ХЕ „Бо­чац“, ФМИС про­је­кат, си­стем уз­бу­њи­ва­ња и оба­вје­шта­ва­ња ста­ нов­ни­штва низ­вод­но од ХЕ „Бо­чац“. ПЛА­НО­ВИ Од мо­гу­ћег хи­дро­е­нер­гет­ског по­тен­ ци­ја­ла Вр­ба­са у ди­је­лу ко­ји про­ти­че кроз Срп­ску, а ко­ји из­но­си 1.895 GWh, ис­ко­ ри­шће­но је 16,2 од­сто, што оства­ру­је ХЕ „Бо­чац“. Раз­вој­ни пла­но­ви пред­у­зе­ћа „ХЕ на Вр­ба­с у“ упра­во су због то­га усмје­ре­ни

Пр­вих три­де­сет го­ди­на ХЕ „Бо­чац“ пу­ште­на је у рад 5. де­цем­бра 1981, од ка­да је ра­ ди­ла у са­ста­ву „Елек­тро­вр­ба­са“ из Мр­ко­њић Гра­да. Рас­па­дом елек­тро­е­нер­гет­ског си­сте­ма БиХ 1991, хи­дро­ел ­ ек­тра­на „Бо­ чац“ ра­ди­ла је јед­но ври­је­ме са­мо­стал­но, а од 1992. по­слу­је као за­ви­сно др­жав­но пред­у­зе­ће „ХЕ на Вр­ба­су“ (сје­ди­ште у Мр­ко­њић Гра­ду), у окви­ру „Елек­тро­при­вре­де РС“. Пред­у­зе­ће је 2005. тран­сфор­ми­са­но у ак­ци­о­нар­ско дру­штво и од та­да по­слу­је као ЗП „ХЕ на Вр­ба­су“. Са 65 од­сто уче­шћа у ка­пи­та­лу пред­у­зе­ћа, Вла­да Срп­ске је ње­гов ве­ћин­ски вла­сник, а пре­ о­ста­лих 35 од­сто је у вла­сни­штву фон­до­ва и фи­зич­ких ли­ца. Вла­да је сво­ја вла­снич­ка и упра­вљач­ка пра­ва пре­ни­је­ла на „Елек­тро­при­вре­ду РС“.

116

SRPSK A  БРОЈ 3  2013

пр­вен­стве­но на хи­дро­ен ­ ер­гет­ско ис­ко­ри­ шћа­ва­ње сли­ва Вр­ба­са, и то низ­вод­но од по­стро­је­ња ХЕ „Бо­чац“. У то­ку 2014. пред­ у­зе­ће пла­ни­ра да на­ста­ви ак­тив­но­сти у ве­зи са из­град­њом но­ве ма­ле хи­дро­е­лек­ тра­не „Бо­чац 2“. – За 2014. пла­ни­ра­на је из­ра­да глав­ног про­јек­та, ак­тив­но­сти у ве­зи са сту­ди­јом ути­ца­ја на жи­вот­ну сре­ди­ну и еко­ло­ шким до­зво­ла­ма, те при­ба­вља­ње до­ку­ мен­та­ци­је по­треб­не за гра­ђе­ње – на­ја­вио је ди­рек­тор пред­у­зе­ћа Не­дељ­ко Ке­сић. Про­је­кат ХЕ „Бо­чац 2“, до­дао је Ке­сић, по­је­ди­нач­но је нај­и­спла­ти­ви­ја и нај­и­зво­ дљи­ви­ја ин­ве­сти­ци­ја, о ко­јој не по­сто­је бит­не ди­ле­ме, та­ко да се пре­по­ру­чу­је ње­ го­ва што бр­жа ре­а­ли­за­ци­ја. – ХЕ „Бо­чац 2“ прак­тич­но не­ма по­тен­ ци­јал­них не­га­тив­них ути­ца­ја, па је од­ли­ чан кан­ди­дат за пр­ву фа­зу ре­а­ли­за­ци­је хи­дро­е­нер­гет­ског си­сте­ма. Тре­ба на­гла­ си­ти да је из­град­ња ХЕ „Бо­чац 2“, као и оста­лих хи­дро­е­лек­тра­на на Вр­ба­с у, раз­ вој­ни про­је­кат ко­ји има по­зи­тив­не еко­ ном­ске ефек­те са ви­ше до­дат­них аспе­ка­та – ка­же Ке­сић. По­ја­шња­ва да се у фа­зи из­град­ње хи­ дро­е­лек­тра­не оче­ку­је зна­чај­на ан­га­жо­ва­ ност ло­кал­не гра­ђе­вин­ске опе­ра­ти­ве, као и пра­те­ће ин­ду­стри­је гра­ђе­вин­ског ма­те­ ри­ја­ла, ме­тал­не ин­ду­стри­је, пре­храм­бе­не и слич­них. – У фа­зи екс­пло­а­та­ци­је, на по­сло­ви­ма одр­жа­ва­ња си­сте­ма би­ће за­по­слен не­ма­ ли број рад­ни­ка. За­вр­шет­ком из­град­ње хи­дро­е­нер­гет­ског си­сте­ма, оп­шти­на ће та­ко­ђе оства­ри­ва­ти при­ход од та­ко­зва­не ре­с урс­не рен­те, као дио на­кна­де за ко­ри­ шће­ње во­да – ис­ти­че Ке­сић. Пла­ни­ра­на про­из­вод­ња у 2014. је 273.880.000 kWh, а у пла­ну је и ре­а­ли­за­ ци­ја зна­чај­них ин­ве­сти­ци­ја, као што су си­стем за упра­вља­ње и акви­зи­ци­ју по­да­ та­ка – SCA­DA и ФМИС про­је­кат. Функ­ци­ја хи­дро­е­лек­тра­не је пр­вен­ стве­но да про­из­во­ди елек­трич­ну енер­ги­ ју, али, на­по­ми­њу у пред­у­зе­ћу, исто­вре­ ме­но је из­у­зет­но зна­чај­на ње­на уло­га у ре­гу­ли­са­њу то­ка Вр­ба­са ра­ди из­во­ђе­ња гра­ђе­вин­ских ра­до­ва у ко­ри­т у ри­је­ке, ор­ га­ни­зо­ва­њу спорт­ских и ту­ри­стич­ких ма­ ни­фе­ста­ци­ја, сма­ње­њу ште­те од ве­ли­ких во­да, на­но­са сме­ћа и слич­но. С по­но­сом ис­ти­чу да су јед­на о во­де­ћих при­вред­них ор­га­ни­за­ци­ја у окру­же­њу ко­ја на­ста­вља по­зи­тив­ни тренд ула­га­ња у очу­ва­ње и уна­пре­ђе­ње жи­вот­не сре­ди­не. 


SRPSK A  No 3  2013

117


МЈЕШОВИТИ ХОЛДИНГ

„ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“ MIXED HOLDING

„POWER UTILITY OF THE REPUBLIC OF SRPSKA“

РУДНИК И ТЕРМОЕЛЕКТРАНА „ГАЦКО“ MINE AND THERMAL POWER PLANT „GACKO“

www.ritegacko-rs.ba, info@ritegacko-rs.ba Гра­ча­ни­ца­бб,­89240­Гац­ко


МЈЕШОВИТИ ХОЛДИНГ „ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ“ МАТИЧНО ПРЕДУЗЕЋЕ а. д. ТРЕБИЊЕ

ЗП „ЕЛЕКТРО ДОБОЈ“ а. д. ДОБОЈ Николе Пашића 77, 74000 Добој, Република Српска, Босна и Херцеговина Тел.: +387 53 209 700; Факс: +387 53 241 344; www.elektrodoboj.net, info@elektrodoboj.net


Srpska - broj 3