Srbija nacionalna revija - broj 46 - srpski

Page 1

EU 5 € ♦ GB 3,5 £ ♦ USA 7 $ ♦ CH 7 CHF ♦ 40 NOK ♦ 45 SEK ♦ 500 HUF ♦ HR 20 HRK ♦ MK 200 MKD ♦ BiH 7 KM ♦ CG 3 € ♦ RUS 250 RUB

година VIII  број 46, 2014.  цена 290 дин. www.nacionalnarevija.com

Дугови и освешћења

POSLEDWI SLOVENSKI CAR

ISSN 1452-6905

9 771452 690002

46


По По вово дом дом900. 900.гого диди шњи шњи цецероро ђеђе њањаСте Сте фафа нанаНеНе мама њење (све (све тог тогСиСи меме она онаМи Ми роро тото чичи вог), вог),

ИЗ ИЗ ВАН ВАН РЕД РЕД НА НАИЛУ ИЛУ СТРО СТРО ВА ВА НА НАМО МО НО НО ГРА ГРА ФИ ФИ ЈА! ЈА! Ста Ста ририи иноно виви тек тек сто сто ви, ви,жижи тити јаја и ислу слу жбе, жбе,пепе сме сме и исту сту диди је,је, фофо тото гра гра фи фи јејеи и сли сли кар кар ска скадеде ла! ла! ИсИс коко рири сти сти тете при при лили ку,ку, нана баба виви тете сасапопо пупу стом! стом!

ПРИНЦИП ПРИНЦИППРЕС ПРЕС Цетињска Цетињска 6, Београд; 6, Београд; Тел. Тел. +381 +381 11 11 322322 70 70 34,34, +381 +381 11 11 322322 16 16 92 92 www.nacionalnarevija.com, www.nacionalnarevija.com, www.turistinfosrbija.com, www.turistinfosrbija.com, princip.press@gmail.com princip.press@gmail.com


Зидни Православни Подсетник 2015. ни

авни зид

Правосл

ик 2015. Подсетн Петар I карађорђевић: краљ и слуга српског народа

j ЈанУар J Среда

Четвртак

уље

7

8

Све­ти­Иг­ња­ти­је­ Бо­го­но­сац

9

Недеља

4

Све­та­му­че­ни­ца­ Ју­ли­ја­на

10

Св.­ве­ли­ко­му­че­ни­ца­ Ана­ста­си­ја­–­Оци

11

уље

6

Субота

3

Све­ти­му­че­ник­ Бо­ни­фа­ти­је

5

Пре­по­доб­ни­На­ум­ Охрид­ски­-­Ту­цин­дан

Бад­њи­дан

13

Ро­жде­ство­Хри­сто­во­ –­Бо­жић

14

Са­бор­Пре­све­те­ Бо­го­ро­ди­це

15

Све­ти­пр­во­му­че­ник­и­ ар­хи­ђа­кон­Сте­фан

16

Све­ти­Си­мон­ Ми­ро­то­чи­ви

17

Све­тих­14.000­мла­де­на­ца­ Ви­тле­јем­ских

18

уље

12

Пре­по­доб­на­Ме­ла­ни­ја­ Ри­мљан­ка

Об­ре­за­ње­Го­спод­ње­

21

Пре­по­доб­ни­ Се­ра­фим­Са­ров­ски

22

• Најбољи православни КАЛЕНДАР и ПОДСЕТ­ НИК, овога пута тематски посвећен стогоди­ шњици Великог рата! • У девет верзија, са Светим ратницима и најве­ ћим српским крсним славама! • Набавите на вријеме, обезбедите своје пример­ ке, искористите специјалне погодности!

Пре­по­доб­ни­Ге­ор­ги­је­ Хо­зе­вит

Са­бор­Све­тог­Јо­ва­на­ Кр­сти­те­ља­–­Јо­вањ­дан

Све­ти­му­че­ни­ци­Ер­мил­ и­Стра­то­ник

28

Све­ти­Са­ва

Све­ти­Јев­ста­ти­је­ Срп­ски

24

Пре­по­доб­на­ма­ти­ Син­кли­ти­ки­ја­ –­Кр­стов­дан

25

Све­ти­му­че­ник­ По­ли­евкт

29

Све­ти­Гри­го­ри­је­ Ни­ски

30

Пре­по­доб­ни­ Те­о­до­си­је­Ве­ли­ки

Све­та­му­че­ни­ца­ Та­ти­ја­на

31

риба

27

уље

ве

Бо­го­ја­вље­ње

26

Све­ти­про­рок­ Ма­ла­хи­ја

23

уље

20

уље

Све­та­му­че­ни­ца­ Ани­си­ја­

19

лики рат

Пре­по­доб­ни­Га­ври­ло­ Ле­снов­ски­

Ча­сне­ве­ри­ге­Све­тог­ апо­сто­ла­Пе­тра

Пре­по­доб­ни­ Ан­то­ни­је­Ве­ли­ки

Све­ти­Ата­на­си­је­ Ве­ли­ки

• Лучший православный КАЛЕНДАРЬ и ЕЖЕДНЕВНИК, на этот раз тематически посвященный столетию Великой войны! • Девять видов в ассортименте, со святыми воинами и самыми большими сербскими крестными славами! • Купите вовремя, приобретите свой экземпляр, воспользуйтесь специальным предложением!

Православни Подсетник 2015.

к и н в е н й ежед

ы н в а л с Право 1 5 год на 20

Петак

2

вода

1

уље

Уторак

уље

Понедељак

уље

й ы н н е т с а Н православный ежедневник на 201 5 год

Краљ Петар је у јесен 1915. са војском одступио ка Албанији. Испред колоне но­ шени су Мирослављево јеванђеље и мо­ шти Стефана Првовенчаног. Болестан, део пута превалио је у волов­ ским колима. Прошао је албанску голготу, био на Кр­ фу и вратио се као ослободилац. Упокојио се у сну, на војничком кревету, у изнајм­ љеној кући у Београду.

ПРИНЦИП ПРЕС


П Р О Л О Г КА­КО ВИ­ДЕ­ТИ ОЧИ­ГЛЕД­НО

Из­да­вач „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник­ Ми­шо Ву­јо­вић Уред­ник­ Бра­ни­слав Ма­тић Тех­нич­ки уред­ник­ Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је­ Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не­ Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић Са­рад­ни­ци­ Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Бо­јан Ман­дић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић, Не­бој­ша Је­врић, Ол­га Ву­ка­ди­но­вић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Вла­да Ар­сић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Ду­брав­ка Пре­ра­до­вић, Ми­ле­на З. Бо­га­вац, Ро­за­на Са­здић, Во­ји­слав Фи­ли­по­вић, Са­ша Шар­ко­вић, Зо­ран Плав­шић, Лен­ка Ши­ба­ли­ја Мар­ке­тинг­ Мир­ко Ву­јо­вић, Ире­на Сто­лић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман­ Је­ле­на Јо­вић, Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, Ми­лен­ко Ва­си­лић Пред­став­ни­штво за Срп­ску­ „Прин­цип Прес РС“ Але­ја Све­тог Са­ве 7, 78000 Ба­ња­лу­ка Тел/Факс: +387 (51) 304 360

Сун­цо­бра­ни на ки­ши Н

а­вр­ши­ло се по­ла ве­ка от­ка­ко је ве­ли­ки фран­цу­ски пи­сац Ан­ри де Мон­тер­лан (1895–1972) отво­ре­но оп­т у­жио јед­ну зе­мљу да је „је­ди­на у исто­ри­ји све­та ус­пе­ла да ско­ро на це­лој по­ вр­ши­ни пла­не­те сни­зи ин­те­ли­ген­ци­ју, мо­рал­ност и ква­ли­тет чо­ ве­ка“, што пред­ста­вља „ужа­сни зло­чин про­тив чо­веч­но­сти“. По­ го­ди­те ко­ју зе­мљу. На­вр­шио се век от­ка­ко је зна­ме­ни­ти не­мач­ки пе­сник Рај­нер Ма­ри­ја Рил­ке (1875–1926) за дру­гу зе­мљу на­пи­сао да се „је­ди­на на све­т у гра­ни­чи са Бо­гом“. Про­ве­ри­те за ко­ју. Ни до да­нас се ни­шта су­штин­ски ни­је про­ме­ни­ло. Са­мо је још из­о­штре­ни­је, још бол­ни­је. Али не­при­ко­сно­ве­но је пра­во љу­ди и на­родâ да не ви­де очи­глед­но, ако не­ће. „Сло­бо­да во­ље да­је нам стра­шну моћ да иза­бе­ре­мо па­као.“ Ср­би­ја је ове је­се­ни нај­зад оду­жи­ла не­ко­ли­ко епо­хал­них ду­ го­ва пре­ма се­би и дру­ги­ма, пре­ци­ма и по­том­ци­ма, при­ја­те­љи­ма и не­при­ја­те­љи­ма. До­но­си­мо из­ве­шта­је о то­ме, да оста­ну уко­ри­ че­ни, за ле­то­пи­се у на­ста­ја­њу. На­рав­но, као и у про­те­клих осам го­ди­на, ни­смо до­пу­сти­ли да нас про­гу­та де­мон по­ли­ти­ке. У Зви­ жду смо зви­жда­ли кроз ле­ген­де и ску­пља­ли сли­ке са зла­то­но­сне ре­ке. У Под­го­ри­ни пе­кли ра­ки­ју и пра­ви­ли пек­мез. На ре­га­ти од Ба­ња­лу­ке до Бе­о­гра­да свра­ти­ли у Срем­ску Ми­тро­ви­цу. У Вр­ њач­кој Ба­њи ше­та­ли ма­ло по­зна­тим ста­за­ма До­бри­це Ћо­си­ћа. Из­у­ча­ва­ли ка­ко тра­га ба­ња­луч­ки „Траг“ и у чи­јем ком­пју­те­ру ста­ну­ју при­че. На „Култ фе­сту“ при­с у­ство­ва­ли још јед­ној по­бе­ ди кре­а­тив­не мла­до­сти над ин­стру­мен­та­ли­зо­ва­ном кул­т у­ром. Ишли смо до Кел­та у вре­ме­ну и Азер­беј­џа­на у про­сто­ру. От­кри­ ли си­ли­ци­јум­ску до­ли­ну на Зве­здар­ском бре­гу. И мно­го то­га још. Бр­зо ће­те схва­ти­ти за­што вам се учи­ни­ло да нас не­ма два ме­ се­ца. 

Партнери издања:

Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју­ „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“, 12/24 Loch Stre­et, 3182 St Kil­da West, VIC

ВРЊАЧКА БАЊА

ОПШТИНА КОВАЧИЦА

ОПШТИНА РУМА

ГРАД КЊАЖЕВАЦ

СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Штам­па­ „Пор­тал“, Бе­о­град

На­слов­на стра­на: Цар Ни­ко­лај II Ро­ма­нов, спо­ме­ник у Бе­о­гра­ду (по фо­то­гра­фи­ји Дра­га­на Бо­сни­ћа)

ПД РБ „Ко­лу­ба­ра“

Часопис уписан у Регистар јавних гласила Републике Србије, бр. NV000385

ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140

04

SRBIJA  BROJ 46  2014.

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

СТУДЕНТСКА ОДМАРАЛИШТА

ТЕНТ

Медијски партнери:

РТС - Јавни сервис Србије

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА војводина РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ

НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ подршку МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ


САДРЖАЈ Витраж 04 Про­лог 06 Хро­ни­ка

Путоказ 10 Ал­бум: Не­за­бо­рав 16 Сло­бо­да: Век од Бит­ке на Дри­ни 24 Па­мјат: Цар, нај­зад, у Бе­о­гра­ду 28 Во­дич: У Зви­жду, на зла­то­но ­сној ре­ци ­ 34 Пу­то­каз: У Под­го­ри­ни, око лам­пека ­ : У Ми­тро­ви­ци, на ре­га­ти 38 То­кови

Култура ­ Ћо­сић у Врњ­ци­ма 40 Ле­то­пис: До­брица 46 Суд­би­на и ко­мен­та­ри: Зор­ка Ка­ра­ђорђе ­ ­вић 52 Зву­ци: Ет­но гру­па „Траг“ 56 Све­то­ви: Ми­ха­и­ло Гли­го­рић, сли­кар ­ 60 По­духва ­ти: „Култ фест“ у Бе­о­гра­ду 64 Бај­ка: По­у­ке из зе­мље па­туљ ­ а­ка

Људи 68 Жи­вот, ро­ма­ни: Аца Сел­тик 76 По­бед­ник: Ђор­ђе Пе­ри­шић 81 Здра­вље: Др Љу­бо­драг Ми­нић

Представљање 86 Ак­ција ­ : „Мер­ку­ров“ „Ме­сец есте­ти­ке“ 90 Мо­сто­ви: Азер­беј­џан 96 На­ука ­ : Тех­но­лошки парк на ­ Зве­зда ­ри 100 За­мах: Ин­ве­сти­ци­је у Ру­ми 102 Ве­зе: „Те­ле­ком“ Пу­пи­ну у част 106 Сту­ди­је: Бе­о­град­ска по ­слов­на шко­ла 110 Зна­ње: „Син­гиду ­ ­нум“ 114 Енер­ги­ја: Коп за сна­гу Ср­би­је SERBIA  NO 46  2014

05


В И Т Р А Ж

Т РАК А >> Ру­си­ја је 1. де­цем­бра об­ја­ви­ла да се по­вла­чи из про­јек­та „Ју­жни ток“, га­со­во­да ко­ји је тре­ба­ло пре­ко Цр­ног мо­ра, Бу­гар­ске и Ср­би­је да обез­бе­ди ста­бил­но снаб­де­ ва­ње га­сом Сред­ње и За­пад­не Евро­пе. „ЕУ не са­мо да ни­је по­ др­жа­ла из­град­њу овог га­со­во­ да, већ му је не­пре­ста­но, зна се под чи­јим при­ти­ском, ства­ра­ла не­ра­зум­не пре­пре­ке“, ре­као је у Ан­ка­ри ру­ски пред­сед­ник Вла­ ди­мир Пу­тин. >> Ср­би у се­вер­ној Афри­ци на­зив је из­ло­жбе аутор­ке др Ду­ши­це Бо­јић (Исто­риј­ски му­зеј Срби­је) отво­ре­не 2. де­цем­бра у Др­ жав­ном ар­хи­ву Кра­ље­ви­не Ма­ро­ко у Ра­ба­т у. Кроз број­не фо­ то­гра­фи­је, ли­ков­на де­ла и ар­ хив­ску гра­ђу, по­се­ти­о­ци ће са­зна­ти мно­го о бо­рав­ку и опо­ рав­ку 61.000 срп­ских вој­ни­ка и из­бе­гли­ца у Ту­ни­с у, Ал­жи­ру и Ма­ро­ку од 1916. до 1919, на­ кон по­вла­че­ња пре­ко Ал­ба­ни­ је. Отва­ра­њу је при­с у­ство­вао и краљ Ма­ро­ка Му­ха­мед VI. >> Ср­би­ја 1914, из­ло­жба Исто­риј­ ског му­зе­ја Ср­би­је и бе­о­град­ског Вој­ног му­зе­ја, отво­ре­на је у но­ вем­бру у Сток­хол­му. По­се­ти­о­ ци­ма ће би­ти при­бли­жен по­ли­ тич­ки, кул­т ур­ни и при­вред­ни успон Ср­би­је на по­чет­ку XX ве­ ка, до из­би­ја­ња Пр­вог свет­ског ра­та, до­га­ђа­ји ко­ји су прет­хо­ди­ ли са­мом ра­т у (Ца­рин­ски рат, Анек­си­о­на кри­за, Бал­кан­ски ра­ то­ви, Са­ра­јев­ски атен­тат, Јул­ска кри­за), као и срп­ски вој­ни ус­пе­ си из 1914, пр­ве го­ди­не Ве­ли­ког ра­та, у бор­ба­ма на Це­ру, Дри­ни и Ко­лу­ба­ри. Ауто­ри су Не­бој­ша Дам­ња­но­вић, Сне­жа­на Со­лу­нац

06

SRBIJA  BROJ 46  2014.

Де­вет­сто го­ди­на Сте­фа­на Не­ма­ње Вла­дар, мо­нах и све­ти­тељ – Пре­по­доб­ни Си­ме­он Ми­ро­то­чи­ви и срп­ска исто­ри­ја и кул­ту­ра (1113–1216) на­зив је ме­ђу­на­род­ног на­уч­ног ску­па одр­жа­ног ове је­ се­ни у Бе­о­гра­ду, Сту­де­ни­ци, Под­го­ри­ци и Ник­ши­ћу, по­во­дом 900. го­ди­шњи­це од ро­ђе­ња Сте­фа­на Не­ма­ње. Ју­би­леј ро­до­на­чел­ни­ка све­то­род­не ло­зе Не­ма­њи­ћа и јед­ног од сту­бо­ва срп­ског злат­ног сред­њо­ве­ко­вља оку­ пио је углед­не ду­хов­ни­ке, умет­ни­ке, на­уч­ни­ке, др­жав­не функ­ци­о­не­ре. Ор­га­ни­за­то­ри су би­ли Епар­хи­ја бу­ди­ мљан­ско-ник­шић­ка Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, Ин­ сти­т ут за исто­ри­ју умет­но­сти Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, Ви­зан­то­ло­шки и Ин­сти­т ут за срп­ски је­зик Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти. Скуп је по­чео ли­т ур­ги­јом у па­три­јар­шиј­ској Ка­пе­ли све­тог Си­ме­о­на Ми­ро­то­чи­вог ко­ју је слу­жио Ње­го­ва Све­тост па­три­јарх срп­ски Ири­неј.

Ру­ска умет­ност Рос­си­й­ское ис­кус­ство. О ру­ском и срп­ском сли­кар­ ству на­зив је лук­с у­зне дво­је­зич­не мо­но­гра­фи­је пред­ ста­вље­не у но­вем­бру у Бе­о­гра­ду. Сва­ке го­ди­не ру­ски На­ци­о­нал­ни кул­т ур­ни фонд „Во­зро­жде­ни­је“, Фе­де­рал­ на аген­ци­ја за из­да­ва­штво и мас-ме­ди­је и Ру­ски књи­ жев­ни са­вез при­пре­ма­ју ова­кво спе­ци­јал­но из­да­ње по­све­ће­но кул­ тур­ном ди­ја­ло­ гу Ру­си­је са јед­ ном ода­бра­ном зе­мљом. У 2014, ка­да се обе­ле­ жа­ва 1150 го­ ди­на сло­вен­ске п и ­с м е ­н о ­с т и , 400 го­ди­на Ро­ ма­но­вих и 100 го­ди­на од ро­ђе­ња бла­же­но­по­чив­шег па­три­јар­ха срп­ ског Па­вла, та ода­бра­на зе­мља је Ср­би­ја. Срп­ски из­да­ вач­ки парт­нер у овом про­јек­т у је Кра­љев­ски ред ви­те­ зо­ва, а о мо­но­гра­фи­ји су го­во­ри­ли про­то­је­реј Не­бој­ша То­по­лић, Гра­ди­мир Ста­нић, проф. др Ста­ни­слав Жив­ ко­вић и Игор Ку­зин.


Аутор­ски Суд, филм ин­диј­ског ре­ди­те­ ља и сце­на­ри­сте Чај­та­ни­ја Там­ ха­неа, овен­чан је Гран при­јем „Алек­сан­дар Са­ша Пе­тро­вић“ као нај­бо­љи у глав­ном так­ми­ чар­ском про­гра­му два­де­се­тог Фе­сти­ва­ла аутор­ског фил­ма ко­ји је 2. де­цем­бра за­вр­шен у Бе­о­гра­ду. На­гра­да за нај­бо­ љег ре­ди­те­ља до­де­ље­на је Но­ а­зу Де­шеу за филм Бе­ла сен­ка (ко­про­дук­ци­ја Тан­за­ни­је, Не­ мач­ке и Ита­ли­је). На­гра­ду за сни­ма­тељ­ски рад до­био је Ми­ха­ил Кри­шман за филм Ле­ви­ја­тан ру­ског сце­на­ри­ сте и ре­ди­те­ља Ан­дре­ја Звја­гин­це­ва, а на­гра­ду кри­ти­ке дан­ско-ар­ген­тин­ски филм Ха­у­ха – рај на зе­мљи и (опет) ин­диј­ски Суд.

Јо­вић и Вук Об­ра­до­вић, а ко­ор­ ди­на­тор Сла­ђа­на Бој­ко­вић. >> Си­го­лен Фран­ше д’Епе­ре Ву­ јић, три­де­сет сед­мо­го­ди­шња пра­у­ну­ка слав­ног фран­цу­ског ге­не­ра­ла, по­сле вр­ло ус­пе­ле мај­ске из­ло­жбе у Кул­т ур­ном цен­тру Ср­би­је у Па­ри­зу, где је пред­ста­ви­ла сво­ју обим­ну гра­ђу о Ср­би­ји у очи­ма Фран­ цу­за то­ком Пр­вог свет­ског ра­ та, об­ја­ви­ла је у но­вем­бру да на­ме­ра­ва да у Ср­би­ји отво­ри стал­ну му­зеј­ску по­став­ку са пре­ко две хи­ља­де екс­по­на­та. По­став­ка ће све­до­чи­ти о не­ка­ да­шњем срп­ско-фран­цу­ском при­ја­тељ­ству и „на­ста­ви­ти оно што је њен пре­дак за­по­чео у Ве­ли­ком ра­т у“. >> Нај­по­зна­ти­ји свет­ски ту­ри­стич­ки во­дич Lo­nely Pla­net про­гла­ сио је Ср­би­ју за јед­ну од топ де­сет де­сти­на­ци­ја у 2015. го­ди­ни.

Ре­ви­ја срп­ских фил­мо­ва Фил­мо­ви сни­мље­ни на осно­ву по­бе­да на кон­кур­си­ ма Филм­ског цен­тра Ср­би­је пр­ви пут ће то­ком де­цем­ бра би­ти при­ка­за­ни као ре­ви­ја у ни­зу гра­до­ва Ср­би­је (Ниш, Бе­о­град, Но­ви Сад, Гор­њи Ми­ла­но­вац...). Улаз је бес­пла­тан, про­јек­ци­ја­ма ће при­с у­ство­ва­ти и ауто­ри, а пу­бли­ка ће мо­ћи да ви­ди ани­ми­ра­ни Ше­шир Андреjа Ја­ нев­ског, крат­ки игра­ни Ба­ки­ца хо­ће ку­ћи Бо­ја­не Стар­ че­вић, до­ку­мен­тар­ не Ре­старт Де­ја­на Пе­тро­ви­ћа, Ми­ли­ца Дра­га­на Ел­чи­ћа, Ко­ ре­ни зла Же­ли­ми­ра Гвар­ди­о­ла и Про­гле­ да­ње Си­ма Бр­да­ра. Циљ је, по­ред оста­ лог, да се по­пу­ла­ри­ шу у јав­но­сти ма­ње за­сту­пље­не филм­ске вр­сте и при­сту­пи.

>> Спе­ци­јал­на бол­ни­ца „Мер­кур“ из Вр­њач­ке Ба­ње у но­вем­бру се ве­о­ма успе­шно пред­ста­ви­ла на Ме­ђу­на­род­ном сај­му ту­ри­зма у Лон­до­ну (World Tra­vel Mar­ ket), а број ино­стра­них но­ће­ња у овој уста­но­ви пре­ма­шио је 20.000 го­ди­шње. >> Ре­ка Бје­ли­ца је по­чет­ком де­ цем­бра осми пут у овој го­ди­ни по­пла­ви­ла на­се­ља и по­ља у оп­ шти­ни Лу­ча­ни, а Лим се из­лио у При­је­по­љу и за­пре­тио Бро­ да­ре­ву. >> Мо­за­ик из­вор­них све­до­чан­ста­ ва – Ср­би­ја у Ве­ли­ком ра­ту на­ зив је из­ло­жбе ко­лек­ци­о­на­ра

SERBIA  NO 46  2014

07


В И Т Р А Ж

До­мин­го у Бе­ог­ ра­ду

Т РАК А Алек­сан­дра Бо­ри­чи­ћа, од­бој­ ка­шког тре­не­ра и функ­ци­о­не­ ра, отво­ре­не 1. де­цем­бра у Хо­лу РТС-а. Бо­ри­чић ви­ше од че­ти­ ри де­це­ни­је при­ку­пља исто­риј­ ска пи­сма, раз­глед­ни­це, мар­ке и дру­гу гра­ђу, а овом из­ло­жбом по­ка­зао је ка­ко је не­мач­ка и аустриј­ска про­па­ган­да пред­ста­ вља­ла Бал­кан пре, у то­ку и по­ сле Ве­ли­ког ра­та. >> У су­срет сто­го­ди­шњи­ци ро­ђе­ ња чу­ве­ног срп­ског књи­жев­ ни­ка Бран­ка Ћо­пи­ћа, до­го­ди­не, бе­о­град­ско по­зо­ри­ште „Бо­шко Бу­ха“ по­ста­ви­ло је на сце­ну пред­ста­ву по ро­ма­ну Ма­га­ре­ће го­ди­не. Дра­ма­ти­за­ци­ју је ура­ ди­ла Ми­ли­ца Кон­стан­ти­но­вић, ре­жи­рао Мар­ко Ма­ној­ло­вић. Оста­ре­лог Бран­ка Ћо­пи­ћа ту­ма­ чи Зо­ран Цви­ја­но­вић, а мла­дог Иван За­бла­ћан­ски. Пре­ми­је­ра је би­ла у „Ате­љеу 212“, ре­при­за у Бе­о­град­ском драм­ском по­зо­ри­ шту, јер се ма­тич­на сце­на по­зо­ ри­шта „Бо­шко Бу­ха“ об­на­вља и би­ће по­но­во отво­ре­на у фе­бру­ а­ру 2015. >> П ут у Да­маск, дра­ма Аугу­ста Стринд­бер­га на­ста­ла кра­јем XIX ве­ка, не­дав­но је пре­ми­јер­но из­ ве­де­на у бе­о­град­ском На­род­ ном по­зо­ри­шту. Ре­жи­рао је Ни­ ки­та Ми­ли­во­је­вић, дра­ма­т ург био Слав­ко Ми­ла­но­вић, а јед­ну од но­се­ћих уло­га игра Та­на­си­је Узу­но­вић. >> „Да­ни Бе­о­град­ског фе­сти­ва­ла игре“ по дру­ги пут би­ће ор­га­ни­ зо­ва­ни у Ки­но­те­ци од 28. ја­ну­а­ра до 1. фе­бру­а­ра 2015. Пу­бли­ка ће ви­де­ти низ екс­клу­зив­них про­ јек­ци­ја и ви­ше­стру­ко на­гра­ђи­ ва­не фил­мо­ве ко­ји у се­би са­др­же

08

SRBIJA  BROJ 46  2014.

„Ве­о­ма се ра­ду­јем што ћу на­сту­пи­ти у ва­шем ве­ли­ком гра­ду, на­дам се да ће и див­ на бе­о­град­ска пу­бли­ка ужи­ ва­ти у то­ме. За ме­не је увек ве­ли­ко за­до­вољ­ство да се вра­тим у Бе­о­град, на­ро­чи­

то ка­да је то по­сле мно­го го­ди­на као сад“, ре­као је чу­ве­ ни шпан­ски те­нор Пла­си­до До­мин­го пред свој на­ступ у срп­ској пре­сто­ни­ци 8. де­цем­бра. За овај пр­во­ра­зред­ни кул­т ур­ни до­га­ђај вла­да ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње, а за „Бе­ о­град­ску аре­ну“ већ две не­де­ље тра­жи се кар­та ви­ше.

Игра Алек­сан­дар Ан­то­ниј­е­вић, ду­го­го­ди­шњи пр­вак Ка­над­ског на­ци­о­ нал­ног ба­ле­та и умет­ нич­ки фо­то­граф, до­ бит­ник је пе­те На­гра­де „VIP по­зив“ ко­ју Бе­о­ град­ски фе­сти­вал игре сва­ке го­ди­не до­де­љу­је срп­ским умет­ни­ци­ма за успе­шну ка­ри­је­ру у умет­нич­ кој игри оства­ре­ну у ино­стран­ству. На­гра­да ће би­ти уру­че­на на на­ред­ном Бе­о­град­ском фе­сти­ва­лу игре, у мар­т у 2015, ка­да ће би­ти при­ка­за­но и пет­на­ест пред­ста­ва, уз уче­шће умет­ни­ка из Аме­ри­ке, Изра­е­ла, Фран­цу­ске, Хо­лан­ди­је, Не­мач­ке, Бел­ги­је, Ита­ ли­је, Шпа­ни­је и Нор­ве­шке.


те­му игре, по­пут Пр­ве по­зи­ци­је Бе­са Карг­ма­на, Ка­ра Ме­на Јир­ жи­ја Ки­ли­ја­на, Оства­ре­ња јед­ ног сна На­ци­о­нал­ног ба­ле­та Ку­бе, Огле­да­ла и му­зи­ке Са­бу­ра Те­ши­га­ва­ра, Ка­ба­реа Бо­ба Фо­са или Флеш­ден­са Адри­ја­на Ли­на.

Ис­пра­ћај и до­чек „Но­во­го­ди­шњи и бо­жић­ни пра­зни­ци у Бе­о­гра­ду би­ ће обе­ле­же­ни ни­зом ма­ни­фе­ста­ци­ја, ко­је ће тра­ја­ти го­ то­во ме­сец да­на“, на­ја­вио је не­дав­но Ми­о­драг По­по­вић, ди­рек­тор Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Бе­о­гра­да. „Уз до­бар про­вод, до­сту­пан сви­ма, на­ме­ра је да град и за­ра­ди на овој про­сла­ви, што, за раз­ли­ку од ра­ни­јих го­ди­на, пред­ ста­вља одр­жив еко­ном­ски мо­дел.“ За до­чек Но­ве го­ди­не у Бе­о­гра­ду би­ће по­ста­вље­не три би­не. Ис­пред Скуп­шти­не на­сту­па­ће из­во­ђа­чи „за нај­ши­ри му­зич­ки укус“. На Тр­гу Ре­пу­бли­ке би­ће рок би­ на. Тре­ћа, још се не зна де­фи­ни­тив­но где, би­ће окре­ну­та ти­неј­џе­ри­ма. У свим ва­ри­јан­та­ма, без об­зи­ра на вр­сту му­зи­ке, би­ће то вр­ло ква­ли­те­тан про­грам, на­гла­сио је По­по­вић.

Ко­па­о­ник, Ко­па­он ­ ик... И пе­ти „Ski ope­ning Ko­pa­o­nik“, од 4. до 7. де­цем­бра, про­те­ћи ће у зна­ку кон­це­ра­та, днев­них и ноћ­них жур­ки, спорт­ских так­ми­че­ња и број­них вред­них на­гра­да. Про­ це­њу­је се да ће тај про­грам у нај­по­зна­ти­ји срп­ски зим­ски

ту­ри­стич­ки цен­тар до­ве­сти ви­ше љу­ди не­го прет­ход­не го­ди­не, ка­да их је би­ло пре­ко 15.000. Ма­ни­фе­ста­ци­ја се ор­га­ни­зу­је од 2010, по угле­ду на нај­по­пу­лар­ни­је европ­ ске ски-цен­тре, ко­ји сва­ке го­ди­не обе­ле­жа­ва­ју отва­ра­ ње се­зо­не. Ор­га­ни­за­то­ри су „MK Mo­un­tain Re­sort“ и ЈП „Ски­ја­ли­шта Ср­би­је“.

>> Пре­ма зва­нич­но су­ми­ра­ним по­да­ци­ма, на ми­ну­лом Бе­о­град­ском ме­ђу­на­род­ном сај­му књи­ га, пе­де­сет де­ве­том, из­ла­гао је 971 уче­сник, од то­га 406 до­ма­ ћих и 77 ино­стра­них ди­рект­ них из­ла­га­ча. Одр­жа­но је 866 про­гра­ма, би­ло акре­ди­то­ва­но 1022 до­ма­ћа и ино­стра­на но­ви­ на­ра, ре­ги­стро­ва­но 164.606 по­ се­ти­ла­ца. >> „Овом фе­штом за­о­кру­жио сам свој де­чач­ки сан и ста­вио тач­ ку на играч­ку ка­ри­је­ру. Са ва­ ма је све лак­ше. Ви сте сна­га и чу­до!“ ре­као је 15. но­вем­бра ис­ пред се­вер­не три­би­не „Зве­зди­ ног“ ста­ди­о­на у Бе­о­гра­ду Де­јан Стан­ко­вић, опра­шта­ју­ћи се од ак­тив­ног игра­ња фуд­ба­ла, на утак­ми­ци „Зве­зда“–„Уди­не­зе“ ор­га­ни­зо­ва­ној тим по­во­дом. >> Из­ме­ђу два из­да­ња На­ци­о­нал­не ре­ви­је, у Бе­о­гра­ду је пре­ми­нуо углед­ни срп­ски пи­сац Во­ја Чо­ ла­но­вић, у 92. го­ди­ни. Но­ви­нар, из­да­вач, дра­ма­т ург, пр­ви уред­ ник На­уч­ног про­гра­ма на Те­ ле­ви­зи­ји Бе­о­град, го­ди­не 1987. до­био је НИН-ову на­гра­ду за ро­ман Зеб­ња на рас­кла­па­ње. >> Јо­ван Ћи­ри­лов, те­а­тро­лог и књи­жев­ник, ду­го­го­ди­шњи управ­ ник Ју­го­сло­вен­ског драм­ског по­зо­ри­шта и се­лек­тор БИ­ТЕФ-а, пре­ми­нуо је 16. но­вем­бра у Бе­ о­гра­ду, у 84. го­ди­ни.

SERBIA  NO 46  2014

09


А Л Б У М

 Срп­ски по­ло­жа­ји на Са­ви  Срп­ски вој­ни­ци на ар­ти­ље­риј­ском по­ло­жа­ју у Ср­би­ји. Ма­ло срп­ско гро­бље крај Ве­зи­ро­вог мо­ста у Ал­ба­ни­ји

 Ва­са Ешки­ће­вић: Из­ла­зак срп­ске вој­ске на мо­ре у Ал­ба­ни­ји. Бек­ство Аустро-Уга­ра пре­ко Са­ве

10

ПО­СВЕ­ТА ЈУ­НА­ЦИ­МА ВЕ­ЛИ­КОГ РА­ТА

Не­за­бо­рав „М

и, рат­ни до­бро­вољ­ци, да­ва­ли смо све од се­бе, жр­тву­ју­ћи и сво­је жи­во­те на бо­ји­шти­ма. Сле­де­ћег да­на опет ће мно­ги по­ги­ну­ти на бој­ним по­љи­ма. Но, и по­сле ће би­ти ра­то­ва. Ви, мла­ди, шко­лар­ци, ђа­ци, ка­да бу­де­те ста­са­ли за рат и бо­ри­ли се мо­жда за друк­чи­је иде­је во­ди­ље не­го што су на­ше, по­не­си­те у сво­јим ср­ци­ма са­мо­пре­гор до­бро­во­ља­ца. И не­мој­те нас за­бо­ра­ви­ти.“ Та­ко је на Со­лун­ском фрон­т у, у те­шком тре­нут­ку пред од­с уд­ни срп­ ски удар, на па­пи­ру ис­трг­ну­том из не­ког блок­чи­ћа, на­пи­сао срп­ски офи­ цир-до­бро­во­љац Ми­лан Ва­ка­њац. Тај за­пис, за­јед­но са ње­го­вим оста­лим бе­ле­шка­ма из ра­та, ка­сни­је је об­ја­вљен у књи­зи Не­мој­те нас за­бо­ра­ви­ти. На­слов дав­не књи­ге пре­у­зет је и за на­зив из­ло­жбе ко­ја је обе­ле­жи­ла ову је­сен у Га­ле­ри­ји Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти у Бе­о­гра­ду. За­хва­љу­ју­ћи са­рад­њи Га­ле­ри­је СА­НУ са Му­зе­јом Но­вог Са­да, На­род­ ним му­зе­јом у Шап­цу и Вој­ним му­зе­јом у Бе­о­гра­ду, јав­но­сти су пре­до­че­ни ра­до­ви срп­ског рат­ног фо­то­гра­фа Ри­сте Мар­ја­но­ви­ћа и рат­ног сли­ка­ра Ва­се Ешки­ће­ви­ћа: 60 фо­то­гра­фи­ја, 25 сли­ка и 81 ски­ца. Оба ауто­ра би­ли су не­по­сред­ни уче­сни­ци. Обо­ји­ца су се од­мах по из­би­ ја­њу Пр­вог свет­ског ра­та вра­ти­ли у Ср­би­ју и ста­ви­ли на рас­по­ла­га­ње срп­ ској Вр­хов­ној ко­ман­ди. Ири­жа­нин Ешки­ће­вић је по­сле два­де­сет го­ди­на и бли­ста­ве ка­ри­је­ре до­шао из Ру­си­је. Шап­ча­нин Мар­ја­но­вић у Па­ри­зу је био уред­ник за илу­стра­ци­је Њу­јорк Хе­рал­да за Евро­пу. Оно што су нам оста­ви­ли из тих те­шких го­ди­на дра­го­це­ност је, „пра­ва срп­ска илу­стро­ва­на исто­ри­ја Ве­ли­ког ра­та“. Де­лић то­га по­де­ли­ће­мо са чи­ та­о­ци­ма, у веч­ни по­мен свим хе­ро­ји­ма и му­че­ни­ци­ма па­лим за Отаџ­би­ну. Пам­ће­ње је са­мо мр­ви­ца оно­га што им ду­гу­је­мо.  (Б. М.)

SRBIJA  BROJ 46  2014.


SERBIA  NO 46  2014

11


А Л Б У М

12

/

A l b u m

/

А л ь ­бом

SRBIJA  BROJ 46  2014.


SERBIA  NO 46  2014

13


А Л Б У М

14

/

A l b u m

/

А л ь ­бом

SRBIJA  BROJ 46  2014.


Ва­са Ешки­ће­вић: Срп­ски ко­ња­ни­ци SERBIA  NO 46  2014

15


С ло­бо­ д а

По­глед са Гу­че­ва на до­ли­ну Дри­не

16

SRBIJA  BROJ 46  2014.


Бит­ка из­над обла­ка СТО­ГО­ДИ­ШЊИ­ЦА БОР­БИ НА ГУ­ЧЕ­ВУ И МАЧ­КО­ВОМ КА­МЕ­НУ 1914.

То за­ди­вљу­ју­ће ју­на­штво је веч­на ме­ра и суд­би­на бра­ни­ла­ца Ср­би­је. Бит­ка на Дри­ни јед­на је од нај­кр­ва­ви­јих и нај­не­ве­ро­ват­ни­јих у Пр­вом свет­ском ра­ту. У те­шким усло­ви­ма, уз ве­ли­ку оску­ди­цу у му­ни­ци­ји и опре­ми, срп­ски рат­ни­ци су два ме­се­ца др­жа­ли на­спрам се­бе 215.000 Аустро­у­га­ра, без пре­да­ха и сме­не. За пет да­на го­то­во мит­ске дра­ме на Мач­ко­вом ка­ме­ну из стро­ја је из­ба­че­но ви­ше од 8.000 Ср­ба и око 30.000 Аустро­у­га­ра. А сва­ко по­гла­вље у бор­би на Гу­че­ву, од уда­ље­но­сти бор­бе­них ли­ни­ја до на­чи­на снаб­де­ва­ња и ко­му­ни­ка­ци­је, за­у­век је ушло у ан­то­ло­ги­је ра­то­ва­ња Текст и фо­то­гра­фи­је: Не­над Мар­ко­вић

SERBIA  NO 46  2014

17


С ло­бо­ д а

 Спо­ме­ник срп­ским рат­ни­ци­ма на Гу­че­ву, из­над Ба­ње Ко­ви­ља­че

Д

о­стиг­ну­ћа срп­ске вој­ске у Пр­вом свет­ском ра­т у увек су ме ду­бо­ ко по­га­ђа­ла – ка­же пен­зи­о­ни­са­ ни пу­ков­ник аме­рич­ке вој­ске Ри­чард Карл (81), не­ка­да­шњи про­фе­сор вој­не исто­ри­је на Вест По­ин­т у, док ко­ра­ча Гу­ че­вом, пла­ни­ном на ко­јој су се пре сто го­ди­на од­ви­ја­ле огор­че­не бор­бе по­зна­те као Бит­ка из­над обла­ка. – То је ве­ли­ка при­ча о бор­би и ве­ли­чан­стве­ној по­бе­ди јед­ног ма­лог на­ро­да, о ко­јој се ма­ло зна. А то што је Ср­би­ја из­ве­ла, што су учи­

Тр­го­ви­на у ро­во­ви­ма Аустро­у­гар­ске тру­пе рас­по­ла­га­ле су му­ни­ци­јом и опре­ мом, али им је мањ­ка­ло хра­не ко­ја је те­шко сти­за­ла пре­ко пла­хо­ви­те Дри­не (срп­ска ар­ти­ље­ри­ја ру­ши­ла је мо­сто­ве). Са дру­ге стра­не, Ср­би су хра­не има­ли, али им је све­га дру­гог не­ до­ста­ја­ло. Та­ко се на Еми­но­вим во­да­ма, где су ро­во­ви би­ли нај­бли­жи, раз­ви­ла нео­бич­на тр­го­ви­на. За два хле­ба на­ши су вој­ни­ци од Аустро­у­га­ра ку­по­ва­ли пар ци­пе­ла. Нај­пре би Ср­би ба­ци­ли је­дан хлеб, а ка­да би с дру­ге стра­не до­ле­те­ле ци­пе­ле, ров би про­ме­нио и дру­ги хлеб.

18

SRBIJA  BROJ 46  2014.

ни­ли ње­ни вој­ни­ци–се­ља­ци бо­ре­ћи се без опре­ме и му­ни­ци­је, с љу­ба­вљу пре­ ма отаџ­би­ни и на­ро­ду, жи­во­ти­ма бра­ не­ћи до­мо­ве, то би тре­ба­ло зна­ти. Као вој­ник мо­гу да раз­у­мем вој­нич­ку ду­шу, а ов­де сам про­на­шао ону ко­ја је учи­ни­ла да се­љак по­ста­не вој­ник. Да би по­бе­дио у ра­т у, мо­раш би­ти до­бар чо­век. Ви сте то ура­ди­ли. Нај­кр­ва­ви­је бор­бе срп­ске вој­ске у Пр­вом свет­ском ра­т у од­ви­ја­ле су се у окви­ру Бит­ке на Дри­ни, а по­себ­но на Гу­че­ву из­над Ба­ње Ко­ви­ља­че и на Мач­ ко­вом ка­ме­ну крај Круп­ња. Срп­ским са­ ве­зни­ци­ма ишло је ло­ше, не­при­ја­тељ је на­ди­рао ка Па­ри­зу, у Га­ли­ци­ји Ру­си су тр­пе­ли гу­бит­ке. Сто­га је за­тра­же­но да Ср­би­ја из­ве­де офан­зи­ву на Аустро­у­гар­ ску ка­ко би се ње­не тру­пе ве­за­ле на овом про­сто­ру. Ис­пу­ња­ва­ју­ћи зах­те­ве, срп­ска вој­ска пре­шла је у Срем 5. сеп­тем­бра и по­сти­гла зна­чај­не успе­хе. За то вре­ме, ко­ман­дант аустро­у­гар­ске Бал­кан­ске вој­ ске Оскар фон По­ћо­рек од­лу­чу­је да на


SERBIA  NO 46  2014

19


С ло­бо­ д а  Гар­диј­ска је­ди­ни­ца Вој­ске Ср­би­је на Мач­ко­вом ка­ме­ну, 2014.

Дри­ни от­поч­не дру­гу про­ва­лу у Ср­би­ју, та­ко за­у­ста­ви срп­ску офан­зи­ву и про­дре ка Ва­ље­ву. Пе­та и Ше­ста ар­ми­ја кре­ћу пре­ко Дри­не у но­ћи 7. на 8. сеп­тем­бар, у су­дар са Дру­гом и Тре­ћом срп­ском ар­ ми­јом. На­с у­прот 215 хи­ља­да Аустро­у­га­ ра са 500 то­по­ва и 400 ми­тра­ље­за, на­ла­зи се 200 хи­ља­да срп­ских вој­ни­ка са 306 то­ по­ва, 114 ми­тра­ље­за и не­до­стат­ком му­ ни­ци­је, по­чи­ње кр­ва­ва бит­ка. Да би на­пре­до­вао ка Ва­ље­ву, не­при­ ја­тељ је мо­рао овла­да­ти Гу­че­вом и ње­ го­вим гре­бе­ни­ма. У пр­вих два­де­се­так да­на пре­тр­пео је ве­ли­ке гу­бит­ке, а ни­ је ис­пу­нио план. Пред крај сеп­тем­бра фронт се ста­би­ли­зу­је, вој­ске се уко­па­ва­ ју на до­стиг­ну­тим по­ло­жа­ји­ма и по­чи­ње ис­цр­пљу­ју­ћа ро­вов­ска вој­на. Нај­же­шће бор­бе во­ђе­не су на Еми­но­вим во­да­ма и Ку­ли­шту ко­је је бра­ни­ла оја­ча­на Ком­би­ но­ва­на ди­ви­зи­ја. Док су сна­ге агре­со­ра ре­дов­но би­ле ме­ња­не, на Еми­но­вим во­ да­ма 6. пре­ко­број­ни пук це­лу бит­ку из­ др­жао је без сме­не. Гу­чев­ске шу­ме и да­нас кри­ју ро­во­ве и кра­те­ре, тра­го­ве стра­шне бор­бе. У је­сен 1914. пла­ни­на је од ва­тре­них деј­ста­ва би­ ла ско­ро ого­ље­на. Још увек, ако се за­че­ пр­ка, мо­гу се про­на­ћи зар­ђа­ла ча­у­ра, сло­ мље­ни ба­јо­нет, де­ло­ви пу­ша­ка, дуг­мад и коп­че са уни­фор­ми. Са про­план­ка на ко­јем је спо­мен-ко­стур­ни­ца гу­чев­ским хе­ро­ји­ма пру­жа се по­глед на бо­сан­ске пла­ни­не, на Дри­ну ко­ја ви­ју­га и Ло­зни­ цу у до­ли­ни. Из­ме­ђу ста­ба­ла не­чуј­но се про­вла­че обла­ци, као ду­хо­ви ју­на­ка ко­ји су ов­де, на овој пла­ни­ни – гра­нич­ном ка­ ме­ну, оста­ви­ли жи­во­те бра­не­ћи Ср­би­ју. НА ТОМ КА­МЕ­НУ ЗЕ­МЉЕ СР­БИ­ЈЕ Док се на Гу­че­ву од­ви­ја­ла же­сто­ка бор­ба, срп­ска Вр­хов­на ко­ман­да на­ре­ђу­

Кра­ље­вић и сли­кар­ка Срп­ски пу­ко­ви су то­ком бо­ја из­ве­ли пет­на­ест ју­ри­ша на Мач­ков ка­мен, а број про­ти­вју­ри­ша и ју­ри­ша ни­жих је­ди­ни­ ца на ма­њим де­ло­ви­ма бо­ји­шта остао је не­из­бро­јан. Кра­ље­ вић Ђор­ђе, син кра­ља Пе­тра Пр­вог, по­вео је по­след­њи ју­риш ба­та­љо­на 5. пре­ко­број­ног пу­ка на­кон што је ко­ман­дант пао. Др­же­ћи ре­вол­вер у јед­ној и са­бљу у дру­гој ру­ци, хра­бри кра­ ље­вић ис­ко­чио је из ро­ва ко­ман­ду­ју­ћи: „На­пред, хра­бри! За мном! Ја сам син ва­шег кра­ља!“ Кра­ље­вић убр­зо па­да по­го­ђен, а ра­не ју­нач­ке, као свом пр­вом ра­ње­ни­ку, пре­ви­ја му бол­ни­чар­ка На­де­жда Пе­тро­вић, чу­ве­на срп­ска сли­кар­ка.

20

SRBIJA  BROJ 46  2014.

је Пр­вој ар­ми­ји, по­ву­че­ној из Сре­ма, да спре­чи про­дор не­при­ја­те­ља пре­ко Со­ кол­ских пла­ни­на. Већ 17. сеп­тем­бра срп­ ске сна­ге из­би­ја­ју на Мач­ков ка­мен, а два да­на ка­сни­је и овла­да­ва­ју њи­ме. Го­ње­ње де­сет­ко­ва­ног 16. кор­пу­са оме­та­ју ноћ и гу­ста ма­гла, што му омо­гу­ћу­је да сре­ди ре­до­ве и по­но­во ус­по­ста­ви обруч. Кад се ма­гла раз­и­шла, на Мач­ко­вом ка­ме­ну и Ко­шут­њој сто­пи раз­ви­ја се бор­ба пр­ са у пр­са. У на­ред­ним да­ни­ма, све до 22. сеп­тем­бра, об­рон­ци Ја­год­ње у ду­гом ни­ зу кр­ва­вих бор­би пре­ла­зе из ру­ке у ру­ку. Нај­ви­ша за­ра­ван, око 500 ква­драт­них ме­ та­ра, би­ва пот­пу­но по­кри­ве­на ле­ше­ви­ма. Бит­ка на Мач­ко­вом ка­ме­ну зна­на је и као „офи­цир­ски бој“, због огром­них гу­би­та­ка у срп­ском офи­цир­ском ка­дру. Офи­ци­ри, ју­ри­ша­ју­ћи на че­лу сво­јих је­ ди­ни­ца, ју­на­штвом да­ва­ли при­мер ка­ко се бо­ри за сло­бо­ду. Њих чак 115 оста­ло је на том бо­ји­шту, а 176 је ра­ње­но. Мно­ ге је­ди­ни­це прак­тич­но су оста­ле без офи­ци­ра. Ма­јо­ри и ка­пе­та­ни пре­у­зи­ ма­ли су ко­ман­ду над пу­ко­ви­ма, по­руч­ ни­ци и пот­по­руч­ни­ци над ба­та­љо­ни­ма, на­ред­ни­ци над че­та­ма.


Аустро­у­гар­ски ко­ман­дан­ти ја­вља­ли су да срп­ски офи­ци­ри од­бра­ну чи­не не­ ве­ро­ват­ном, а ју­ри­ше не­чу­ве­но сме­лим. Пре­ма аустро­у­гар­ским из­ве­шта­ји­ма, бор­бе на Мач­ко­вом ка­ме­ну же­шће су од свих до­та­да­шњих, а њи­хо­ви исто­ри­ча­ ри бе­ле­жи­ли су да је то би­ла нај­кр­ва­ви­ја бит­ка у це­лом по­хо­ду на Ср­би­ју. По за­у­зи­ма­њу срп­ских по­ло­жа­ја 22. сеп­тем­бра, По­ћо­рек је на­ре­дио пре­ла­зак у од­бра­ну. Та­кав је то бој био да ви­ше ни­је имао сна­ге за на­ста­вак на­па­да, што је омо­гу­ћи­ло срп­ској вој­сци нео­ме­та­но по­вла­че­ње. На са­мом по­при­шту, пре­ ма аустро­у­гар­ским из­во­ри­ма, оста­ло је две хи­ља­де мр­твих, од ко­јих 800 Ср­ба. У спи­ско­ви­ма бе­ле­же и ко­ли­ко је те­ла про­на­ђе­но це­ло, док су не­бро­је­на би­ла ис­ки­да­на стра­хо­ви­том ар­ти­ље­риј­ском ва­тром. Аустро­у­га­ри се ни­с у ли­би­ли ни да ту­ку по вој­ни­ци­ма обе стра­не док се бо­ре пр­са у пр­са. У срп­ским ре­до­ви­ма ужа­сан учи­нак пра­ви­ли су и „дум-дум“ ме­ци ко­је је не­при­ја­тељ обил­но ко­ри­ стио. Бој на Мач­ко­вом ка­ме­ну из стро­ ја је из­ба­цио ви­ше од 8.000 Ср­ба и око 30.000 Аустро­у­га­ра.

ДО­ТАД НИ­ЈЕ ВИ­ЂЕ­НО Кр­ва­ве бор­бе на Мач­ко­вом ка­ме­ну ни­с у до­не­ле пре­дах бор­ци­ма на Гу­че­ву. Деј­ства над­моћ­не не­при­ја­тељ­ске ар­ти­ ље­ри­је Ср­би су по­ку­ша­ва­ли да не­у ­тра­ ли­шу мак­си­мал­ним при­бли­жа­ва­њем аустро­у­гар­ским ро­во­ви­ма. На не­ким ме­сти­ма су­ко­бље­не стра­не би­ле су уда­ ље­не све­га де­се­так ме­та­ра. – Да би уни­шти­ли аустро­у­гар­ска ми­ тра­ље­ска гне­зда, срп­ски вој­ни­ци ис­ко­ па­ли су ту­нел до аустро­у­гар­ских ро­во­ ва. Ко­па­ли су ру­да­ри из Ве­ле­са та­ко да је по­гу­ре­ни вој­ник мо­гао ву­ћи сан­дук са ди­на­ми­том. Про­лаз је ис­ко­пан из­ме­ђу два не­при­ја­тељ­ска гне­зда, па се ра­чвао. Ка­да је екс­пло­зив ак­ти­ви­ран, у ва­здух су од­ле­те­ле огром­не ко­ли­чи­не зе­мље и ка­ ме­на, а по­врх обла­ка ди­ма ви­де­ли су се раз­не­ти вој­ни­ци у пла­вим уни­фор­ма­ма. Од си­ли­не екс­пло­зи­је зе­мља је па­ла и по срп­ским ро­во­ви­ма и за­тр­па­ла 20 љу­ди. Шест су ус­пе­ли из­ву­ћи. На пла­ни­ни су и да­нас ви­дљи­ви кра­те­ри – ка­же Жар­ко Ћо­со­вић из Ме­мо­ри­јал­не га­ле­ри­је „Бит­ ка на Дри­ни“ у Ба­њи Ко­ви­ља­чи. SERBIA  NO 46  2014

21


С ло­бо­ д а

Он под­се­ћа и на при­чу о лов­цу чи­ ји је пас на Гу­че­ву по­чео да ко­па. Ло­вац је он­да при­ме­тио ба­јо­нет ко­ји ви­ри из зе­мље и ис­ко­пао ко­стур срп­ског вој­ни­ ка. У по­лу­сто­је­ћем по­ло­жа­ју, са пу­шком у ру­ка­ма, био је за­тр­пан зе­мљом и та­ко остао на ве­чи­тој стра­жи. То­ли­ко је мр­ твих оста­ло ра­с у­то по овој ле­пој пла­ни­ ни да су па­сти­ри де­це­ни­ја­ма на­ла­зи­ли ло­ба­ње и ко­сти. А но­ви­нар Њу­јорк ма­ га­зи­на Џон Рид, по­сле по­се­те Ло­зни­ци и Гу­че­ву, за­пи­сао је у сво­јој књи­зи Рат у Ср­би­ји 1915. го­ди­не: „На јед­ној стра­ни овог бри­са­ног про­ сто­ра би­ли су срп­ски ро­во­ви, на дру­гој аустриј­ски. Је­два да их је де­ли­ло де­се­ так ме­та­ра. Ов­де-он­де оба ро­ва спа­ја­ла

22

SRBIJA  BROJ 46  2014.

би се у огром­не ја­ме, два­на­е­стак ме­та­ра у круг и пет­на­е­стак ду­бо­ке, на ме­сти­ма где их је не­при­ја­тељ ди­на­ми­том ба­цио у ва­здух. По­гле­дав­ши бо­ље, ви­де­ли смо стра­шну ствар: из ових го­ми­ла зе­мље штр­ча­ли су ко­ма­ди уни­фор­ми, ло­ба­ње са уле­пље­ном ко­сом, с ко­јих су још ви­ ри­ле кр­пе ме­са, ко­сти с на­тру­лим ша­ ка­ма на кра­ју, кр­ва­ве ко­сти ко­је су ви­ ри­ле из вој­нич­ких чи­за­ма. Над чи­та­вим кра­јем леб­део је ужа­сан смрад. Чо­по­ри по­лу­ди­вљих па­са шмуг­ну­ли су на иви­ цу шу­ме... Хо­да­ли смо по мр­тви­ма. Та­ко мно­го их је би­ло, по­не­кад би нам но­ге упа­ле у ја­ме тру­лог ме­са, дро­бе­ћи ко­сти. Из­не­на­да су се отва­ра­ле ру­пе и по њи­ма је ври­ло од си­вих цр­ва. Ве­ћи­на ле­ше­ва


би­ла је по­кри­ве­на са­мо тан­ким сло­јем зе­мље ко­ју је де­ли­мич­но спра­ла ки­ша, а мно­ги ни­с у уоп­ште би­ли са­хра­ње­ни. Го­ ми­ле Аустри­ја­на­ца ле­жа­ле су она­ко ка­ко су па­ле у очај­нич­ком ју­ри­шу, на­тр­па­не по зе­мљи у по­ло­жа­ји­ма пу­ног по­кре­та.“ ЗА СНА­ГУ БУ­ДУ­ЋЕГ ПРЕ­О­КРЕ­ТА На Гу­че­ву су се срп­ски вој­ни­ци по пр­ ви пут су­сре­ли са но­вим оруж­јем не­при­ ја­те­ља, што је че­сто иза­зи­ва­ло ужас код ис­ку­сних рат­ни­ка. Те­шко је би­ло оста­ ти сми­рен ка­да су се из­над гла­ва па­ли­ле све­тле­ће ра­ке­те, док су га­ђа­ни му­клим оруж­ји­ма са пне­у­мат­ским при­ти­ском или оним са ужа­сним пра­ском, тром­

блон­ским ми­на­ма, за­па­љи­вим зр­ни­ма, дим­ним и га­сним гра­на­та­ма. Са дру­ге стра­не, Ср­би­ма су не­до­ста­ја­ли му­ни­ци­ја и опре­ма. Бра­ни­мир Ги­нић у књи­зи Бит­ ка из­над обла­ка пи­ше о сна­ла­жљи­во­сти срп­ског вој­ни­ка у та­квим усло­ви­ма. „Ко­ман­дант 5. пре­ко­број­ног пу­ка Нико­ла­је­вић из­да­је за­по­вест: ,Скре­ће се па­жња на огро­ман утро­шак му­ни­ци­је. Сто­га на­ре­ђу­јем да се ста­не на пут бес­ циљ­ном ра­си­па­њу му­ни­ци­је. Пред­у­зе­ти ме­ре да се га­ђа­ње до­брим вој­ни­ци­ма не пре­ки­не и ти­ме да се не­при­ја­те­љу ста­ви на зна­ње да ми ни­смо кло­ну­ли.‘ Да би се на­док­на­дио не­до­ста­так му­ни­ци­је, упо­ тре­бља­ва­не су че­гр­таљ­ке. Ови пуц­њи ла­жних ми­тра­ље­за иза­зи­ва­ли су до­ста ја­ко деј­ство и нер­во­зу код не­при­ја­те­ ља. Пра­вље­не су од др­ве­них об­ли­ца, али са та­ко са­вр­ше­ном ими­та­ци­јом пуц­ња пра­вих ми­тра­ље­за да их ни нај­и­зве­ жба­ни­је уво ни­је мо­гло раз­ли­ко­ва­ти ка­ да се ком­би­ну­ју са пра­вим пуц­ње­ви­ма. Че­гр­таљ­ке су упо­тре­бља­ва­не у бли­ској бор­би, с ци­љем да об­ма­ну не­при­ја­те­ља у про­це­ни бро­ја ми­тра­ље­за и да не­при­ ја­тељ­ску ва­тру раз­ву­ку по ла­жним ми­ тра­ље­ским гне­зди­ма. Та­ко су бра­ни­о­ци Гу­че­ва ду­го успе­ва­ли да па­ри­ра­ју над­ моћ­ни­јем не­при­ја­те­љу.“ Срп­ски вој­ни­ци сна­ла­зи­ли су се и за оба­ве­шта­ва­ње ко­ман­де о ста­њу на пр­ вој ли­ни­ји. На ли­му у пра­зним сан­ду­ ци­ма му­ни­ци­је ис­пи­си­ва­не су по­ру­ке, а он­да је па­ље­на све­ћа и сан­дук по­ди­зан мот­ком. Са ви­ше од 200 ме­та­ра по­ру­ке су се мо­гле про­чи­та­ти. По­сле ско­ро дво­ме­сеч­ног одо­ле­ва­ња, ју­нач­ка бор­ба срп­ске вој­ске на Гу­че­ву окон­ча­на је у зо­ру 6. но­вем­бра. Ис­цр­ пље­ни бра­ни­о­ци мо­ра­ли су се по­ву­ћи. Али Бит­ка на Дри­ни, на­ро­чи­то стра­шни об­ра­чу­ни на Мач­ко­вом ка­ме­ну и Гу­че­ ву, омо­гу­ћи­ли су про­тив­у­да­ре ко­ји ће ка­сни­је усле­ди­ти. Ср­би­ја је крај 1914. до­че­ка­ла сло­бод­на, без ијед­ног не­при­ја­ тељ­ског вој­ни­ка на сво­јој те­ри­то­ри­ји. 

 Сто­го­ди­шњи­ца: По­част се­ни­ма ју­на­ка на Мач­ко­вом ка­ме­ну, ове је­се­ни

Под­му­кли удар Не­да­ле­ко од Мач­ко­вог ка­ме­на на­ла­зи се ме­сто са ко­јег су срп­ски ра­ње­ни­ци пре­во­же­ни до Круп­ња. У тре­нут­ку док их је ви­ше од 70 че­ка­ло да кре­ну за­пре­жна ко­ла, Аустро­у­га­ри су их смо­три­ли и отво­ри­ли ар­ти­ље­риј­ску ва­тру. Бол­ни­чар Ми­лу­ти­ но­вић, ко­ји је пре­жи­вео под­му­кли удар, по­ди­гао је са­бор­ци­ ма на ме­сту ма­са­кра спо­ме­ник у об­ли­ку кр­ста.

SERBIA  NO 46  2014

23


С у д ­би­ н а

46

и

к о­м е н ­та­ри

SRBIJA  BROJ 46  2014.


Мост у ср­цу пле­ме­ни­том ЗОР­КА КА­РА­ЂОР­ЂЕ­ВИЋ (ПЕ­ТРО­ВИЋ), ПРИН­ЦЕ­ЗА ЦР­НЕ ГО­РЕ И КНЕ­ГИ­ЊА СР­БИ­ЈЕ

Из Ру­си­је, са шко­ло­ва­ња, кћер­ка ве­ли­ког срп­ског вла­да­ра и пе­сни­ка у очи­ма је до­не­ла од­бље­ске злат­них ку­по­ла и друк­чи­ји осе­ћај за вре­ме­. Са род­них пла­ни­на, ода­к ле се мо­же до­дир­ну­ти не­бо, ви­де­ла је да­ле­ко. Зна­ла је шта чи­ни, и сме­ши­ла се. Пе­тра је пре­по­зна­ла и за­во­ле­ла. Увезала је собом два то­ка срп­ске но­во­ве­ков­не исто­ри­је, да опет бу­ду је­дан. Да­нас, они ко­ји су из­не­ве­ри­ли све оца јој по­не­кад и по­ме­ну, али се не смеју се­ћа­ти ње

„З

а­и­ста, ни­сам се умо­рио од жи­ во­та, већ од овог... жи­во­та­ре­ ња.“ Раз­ми­шља­ју­ћи, за­ва­љен у ста­ру удоб­ну фо­те­љу, Пе­тар умор­но по­гле­да на сат. Ча­сов­ник на па­ри­шком тр­гу упра­во је от­ку­цао 18:00. Сље­де­ћег да­на се спа­ко­вао и кре­нуо пут Це­ти­ња, и сам из­не­на­ђен том од­лу­ком.

Пи­ше: Хри­с ти­на Пла­ме­нац Би­ла му је че­тр­де­се­та. Пу­то­вао је по Евро­пи, из гра­да у град, пра­ћен при­ча­ма са дво­ра Ми­ла­на Обре­но­ви­ћа, што исти­ ни­тим, што ла­жним, на иви­ци си­ро­ма­ штва, по­ку­ша­ва­ју­ћи да про­на­ђе се­бе и сво­је мје­сто у исто­риј­ским при­ли­ка­ма тог вре­ме­на. Не­ка­ко, ни­ка­да ни­је се­бе ви­дио као кра­ља, али та на­мет­ну­та иде­ SERBIA  NO 46  2014

 Пор­трет са вен­ча­ња

47


С у д ­би­ н а

и

к о­м е н ­та­ри

У зо­ру, под сни­је­гом Ро­ђе­на је кра­јем де­цем­бра, на Це­ти­њу је да­ни­ма па­дао сни­јег, не­бо се са­ста­ви­ло са зе­мљом, а у пр­вом бро­ју Ор­ли­ћа из­ла­зи пје­сма Јо­ва­на Сун­де­чи­ћа, ко­га је краљ Ни­ко­ла по­звао на Це­ти­ње да бу­де уред­ник пр­ве пу­бли­ка­ци­је тог го­ди­шња­ка: „Зо­ри, зо­ри бје­ла зо­ра. / Пр­вим сње­гом сва­ко­ли­ка, / од­је­ла се Цр­на Го­ра, / свег Сло­вен­ског Ју­га ди­ка...“

 Зор­ка, кад је већ би­ла Ка­ра­ђор­ђе­вић

 По­вра­так са ја­ха­ња: Зор­ка, још де­вој­ка, пред дво­ром на Це­ти­њу

48

ја му је ипак при­ја­ла. Док се при­бли­жа­ вао зда­њу ко­је Цр­но­гор­ци и да­нас во­ле да зо­ву „Дво­рац кра­ља Ни­ко­ле“, та иде­ја из­гле­да­ла му је све ствар­ни­ја и бли­ски­ја. Ни­ко­ли, по­зна­том по до­број по­ли­ти­ ци и ди­пло­ма­ти­ји, ћер­ке су се вра­ти­ле са шко­ло­ва­ња из Ру­си­је. Оти­шле су на­ив­но ис­кре­не, спре­мље­не у цр­но­гор­ску но­шњу, за­пле­те­них ко­са, а вра­ти­ле се на­пу­де­ри­ са­не, на­ми­ри­са­не, са пер­јем, ше­ши­ри­ма, ка­шми­ри­ма, ис­ку­сне, али не гу­бе­ћи ни за трен ону при­стој­ност ко­ју сва­ка прин­це­ за мо­ра да има. Већ та­да Књаз је знао да ће му ћер­ке у по­ли­ти­ци ко­ри­сти­ти ви­ше не­го сви си­но­ви ово­га сви­је­та. По­сма­тра­ју­ћи их ка­ко се ше­пу­ре Це­ ти­њем, сје­тио се пр­вих го­ди­на сво­је вла­ да­ви­не и бра­ка са кне­ги­њом Ми­ле­ном, ко­јој бје­ше са­мо три­на­ест и по го­ди­на ка­да му је по­ста­ла же­на. Са ше­сна­ест му је ро­ди­ла Зор­ку, оми­ље­но му ди­је­те, не са­мо за­то што је би­ла пр­во­ро­ђен­че, већ и за­то што је нео­до­љи­во под­сје­ћа­ла на оца. Ве­ли­ке цр­не очи, ру­се ко­се и из­ра­же­не ја­го­ди­це оста­вља­ле су ути­сак ме­лан­хо­ лич­не али ауто­ри­та­тив­не лич­но­сти. Дје­тињ­ство, до је­да­на­е­сте го­ди­не, Зор­ка је про­ве­ла на Це­ти­њу, искре­но при­вр­же­на ро­ди­те­љи­ма. Та­ко је и по­

SRBIJA  BROJ 46  2014.

ни­је­ла ти­т у­лу „та­тин син“. Ипак, иако је ли­ком то­ли­ко под­сје­ћа­ла на оца, ка­рак­ те­ром Зор­ка је би­ла иста мај­ка, кне­ги­ ња Ми­ле­на, ко­ја је по сво­јој бла­го­сти и бри­зи за љу­де би­ла по­зна­та као „на­род­ на мај­ка“. ВЈЕН­ЧА­ЊЕ И ДА­НИ СРЕ­ЋЕ Пе­тров до­ла­зак на Це­ти­ње иза­звао је ве­ли­ке ре­ак­ци­је у Бе­о­гра­ду и Бе­чу, а ни Ни­ко­ла ни­је био рав­но­ду­шан: „Шта он ра­ди ов­дје?!“ О су­сре­т у Зор­ке и Пе­тра се не зна мно­го. Да ли је тој ве­зи пре­с у­ди­ла љу­бав или по­ли­ти­ка, или и јед­но и дру­ го? Из­вје­сно је да се Пе­тар као по­ја­ва ни­је мо­гао при­ма­ћи сво­ме бра­т у Ар­се­ ну, ко­ји је био ве­дра ду­ха, ста­сит, би­је­лог те­на. Пе­тар је био мр­шав и ка­рак­те­ром мир­ни­ји, али би­стрих ве­се­лих очи­ју, у ко­ји­ма је Зор­ка ви­дје­ла чи­тав сви­јет. Њен сви­јет. Ви­дје­ла је се­бе по­ред ње­га, ви­дје­ла је да је он тај ко­ји ће је учи­ни­ ти же­ном, мај­ком и кра­љи­цом, али је исто та­ко ви­дје­ла и схва­ти­ла ри­је­чи сво­ га оца: „Све што си­ја ни­је зла­то, / нит’ је пре­сто по­чи­ва­ло, / вје­руј, дје­те, та­мо има / сре­ће ма­ло ил’ ни­ма­ло. / Бље­сак кру­не че­сто кри­је / тр­ње ко­је под њом ни­че, / са­вр­ше­но срећ­ног кра­ља / не по­ зна­смо ни из при­че...“ Вје­ро­ват­но јој се за­то Пе­тар и сви­дио, он је био са­вр­ше­но не­сре­ћан краљ. А и био је из­у­зет­но па­ жљив пре­ма њој, пра­ви џен­тлмен: „Из­ во­ли­те... љу­бим ру­ке, го­спо дра­га... же­ ли­те ли не­што?“ Ни­ко је ни­ка­да ра­ни­је ни­је пи­тао же­ли ли не­што. От­ка­да се вра­ти­ла из Ру­си­је све сло­ бод­но ври­је­ме про­во­ди­ла је ја­шу­ћи. То су би­ли тре­ну­ци ка­да се осје­ћа­ла сло­ бод­на, са­ма и сво­ја. Ка­да је Пе­тар по­же­ лио да јој се при­дру­жи, ни­је јој сме­та­ло. – Тре­ба ли Вам по­моћ? – пи­тао је док је по­ку­ша­ва­ла да уз­ја­ше ко­ња. – Не, са­ма ћу! – ре­кла је, у истом тре­ нут­ку схва­тив­ши да је то по­гре­шан од­ го­вор, и да се од прин­це­зе уви­јек оче­ку­ је да дру­ги ра­де за њу. Сти­дљи­во му је пру­жи­ла ру­ку. Та­ко су се це­тињ­ске шет­ ње пре­тво­ри­ле у про­сид­бу, а онај од ко­ га се оче­ки­ва­ло да ка­же суд­бо­но­сно „да“ био је уства­ри књаз Ни­ко­ла. Свад­ба к’о свад­ба, са­мо што је кра­ љев­ска. Вјен­ча­ње је оба­вље­но у Це­тињ­ ском ма­на­сти­ру, а чи­но­деј­ство­вао је ми­тро­по­лит Ви­са­ри­он (Љу­би­ша). По­ста­ вље­на је тр­пе­за за дви­је хи­ља­де го­сти­ју,


SERBIA  NO 46  2014

49


С у д ­би­ н а

50

и

к о­м е н ­та­ри

SRBIJA  BROJ 46  2014.


ди­пло­мат­ски кор и пред­став­ ни­ке стра­них си­ла. У под­нож­ју Лов­ће­на се ску­пи­ло све што је мо­гло да се кре­ће и сја­ти­ло пред ма­на­стир. Истог да­на, пра­ће­ни оп­ште­на­род­ним кли­ца­њем и ве­ се­љем, мла­ден­ци су от­пу­то­ва­ли у Па­риз. То су би­ли да­ни сре­ће. А ПО­ТОМ­ЦИ ЗА­ВЈЕТ ПО­ГА­ЗИ­ШЕ Сље­де­ће го­ди­не у ок­то­бру ро­ди­ла им се ћер­ка Је­ле­на, а по­ сли­је дви­је го­ди­не и Ми­ле­на, ко­ ја је пре­ми­ну­ла на­кон го­ди­ну и осам мје­се­ци. Зор­ка се од гу­бит­ ка дје­те­та ни­ка­да ни­је опо­ра­ ви­ла. По цр­но­гор­ском оби­ча­ју, ви­ше ни­ка­да ни­је ски­ну­ла цр­ни­ну. По­ сли­је са­мо не­ко­ли­ко мје­се­ци на сви­јет је до­ни­је­ла кне­же­ви­ћа Ђор­ђа, а го­ди­ну да­на ка­сни­је и Алек­сан­дра. Сре­ћа што је му­жу по­да­ри­ла на­сљед­ни­ка и вје­чи­та жал за умр­лим дје­те­том смје­њи­ва­ли су се на ње­ном ли­цу, док се стал­но и из­но­ ва сје­ћа­ла оче­вих ри­је­чи: „... Но је сре­ћа, син­ко, пра­ва, / кад се мо­же у свом ку­т у, / ра­дит мир­но, хо­дит људ­ски, / по све­то­ ме Бож­јем пу­т у.“ Те ри­је­чи па­да­ле су јој као ме­лем на ра­ну. Из­мо­ре­на му­же­вље­вим иде­а­ли­ма, стал­ном тр­ком за пре­сто, свој мир про­ на­ла­зи­ла је у по­ма­га­њу си­ро­ма­шни­ма, осни­ва­њу кул­т ур­них уста­но­ва и, на­ рав­но, сми­је­ху сво­је дје­це ко­ји се орио ку­ћом. С дру­ге стра­не, Пе­тар, од ка­да је Зор­ка оста­ла пр­ви пут труд­на, ни­је имао ми­ра. Ње­го­ва пре­ве­ли­ка бри­га у њој је ра­ђа­ла сум­њу. А од Пе­тра, по при­ро­ди ћу­дљи­вог, ни­је мо­гла из­ву­ћи ни ри­је­чи. При­ча се да је раз­лог то­ме пред­ска­за­ње не­ке же­не из Бе­ча, ко­ја је Пе­тру про­ре­ кла срећ­ну бу­дућ­ност, као и да ће по­ ста­ти краљ, али да ће му же­на умри­је­ти на по­ро­ђа­ју. Дви­је го­ди­не на­кон ро­ђе­ња Алек­сан­дра, Зор­ка је ро­ди­ла кне­же­ви­ћа Ан­дри­ју. Убр­зо по­сли­је по­ро­ђа­ја она се раз­бо­ље­ла од пе­ри­то­ни­та и умр­ла, а ма­ ло по­сли­је ње и тек ро­ђе­ни кне­же­вић. Ка­ко су у тре­нут­ку ње­не смр­ти у ку­ ћи би­ли са­мо она и Пе­тар, по на­ро­ду су по­че­ле да кру­же гла­си­не. Док се ше­та­ла двор­ском ба­штом, над њом је три пу­та за­ку­ка­ла ку­ка­ви­ца. Јед­на ста­ри­ја же­на је по­сли­је упо­зо­ри­ла уку­ћа­не да се чу­ ва­ју, јер ће умри­је­ти три чла­на Зор­ки­не

ку­ће. Пр­во је умро њен дје­вер, Пе­тров брат Ђор­ђе, за­тим Зор­ка, а по­том и мла­ ђа­ни Ан­дри­ја. По на­ро­ду се го­вор­ка­ло да је Пе­тар Зор­ку, у сва­ђи, гур­нуо низ сте­пе­ни­це. С дру­ге стра­не, при­ча­ло се да је умр­ла с ри­је­чи­ма на усна­ма: „Би­ће краљ!“ И за­и­ста, три­на­ест го­ди­на ка­сни­је, 1903, њен отац Ни­ко­ла Пр­ви че­сти­тао је зе­т у Пе­тру Пр­вом до­ла­зак на пре­сто сље­де­ћом де­пе­шом: „На­ше јед­но­ми­шље и крв­на ве­за ко­ја нас спа­ја јем­ство је Срп­ству за вје­чи­то и не­раз­де­љи­во брат­ ство Ср­би­је и Цр­не Го­ре. То ће брат­ство оста­ти на ви­је­ко­ве сви­је­тло, све­то, не­по­ му­ће­но и спа­са­ва­ју­ће за наш на­род. За то се брат­ство пред пре­сто­лом Ви­шњег мо­ле ду­ше на­ших срп­ских му­че­ни­ка; то­ ме брат­ству и сло­зи срп­ској бди­ће и ан­ ђе­о­ска ду­ша мо­је Зор­ке, тво­је су­пру­ге, чи­ја крв и љу­бав ве­за­ће на­ви­јек тво­је и мо­је си­но­ве.“ Де­це­ни­ја­ма ка­сни­је, си­но­ви су се ипак рас­та­ли, на на­чин ко­јим се оче­ви ни­ка­ко не би по­но­си­ли. А лик прин­це­зе цр­но­гор­ске и кне­ги­ње ср­би­јан­ске, же­не кра­ља-осло­бо­ди­о­ца и мај­ке кра­ља-ује­ ди­ни­те­ља, из­гле­да, пот­пу­но је за­бо­ра­ вљен. Да ли је? 

 Са Пе­тром и де­цом на Це­ти­њу

 Је­дан од по­след­њих пор­тре­та Зор­ке Ка­ра­ђор­ђе­вић

Упр­кос све­му Чи­тав сви­јет био је про­тив овог бра­ка. Аустро-Угар­ска је ви­дје­ла за­вје­ру про­тив ње, а за Ср­би­ју је то зна­чи­ло пад обре­ но­вић­ке ди­на­сти­је. Ме­ђу­тим, по­сто­је при­че да је Ни­ко­ла по­ ну­дио Ми­ла­ну Обре­но­ви­ћу кум­ство. Ка­жу да је овај до­био нер­вни на­пад. На кра­ју је ру­ски цар ку­мо­вао у ли­ку свог иза­ сла­ни­ка гро­фа Ор­ло­ва Де­ни­со­ва. SERBIA  NO 46  2014

51


Зву­ ц и

„ТРАГ“, ЈЕД­НА ОД НАЈ­БО­ЉИХ ЕТ­НО ГРУ­ПА У СРПСКИМ ЗЕМЉАМА, ВИШЕ ОД ДЕ­СЕТ ГО­ДИ­НА СА НА­МА

Бал­кан­ска му­зич­ка за­ве­шта­ња „Траг“ тра­га. У ду­би­на­ма вре­ме­на и се­ћа­ња, у за­бо­ра­вље­ним ри­зни­ца­ма, от­кри­ва на­ше злат­не му­зич­ке ни­ти и ми их по­но­во чу­је­мо у се­би са­ми­ма. При­ла­го­ђа­ва их мо­дер­ном аран­жма­ну и сен­зи­би­ли­те­ту, по­ка­зу­ју­ћи да тра­ди­ци­ја ни­је ана­хро­на не­го све­вре­ме­на и да се ста­ри­ни увек мо­ра­мо вра­ћа­ти на млад на­чин. Оду­ше­ви­ли су у Ру­си­ји, Хо­лан­ди­ји, Не­мач­кој, Швајцар­ској, а нај­ви­ше су от­кри­ли на­ма са­ми­ма

Пи­ше: Љу­би­ша Три­вић

52

SRBIJA  BROJ 46  2014.


Т

ра­ди­ци­ја и кул­т ур­на ба­шти­на мо­гу да ис­при­ча­ју раз­не при­че о не­ком на­ро­ду. На срп­ским про­ сто­ри­ма из­вор­на на­род­на пје­сма, као сво­је­вр­стан исто­риј­ски за­пис, по­не­кад је и нај­бо­љи на­чин да са­зна­мо о жи­во­ ти­ма и сно­ви­ма на­ших ста­рих. По­слу­ ша­мо ли па­жљи­ви­је те пје­сме, осје­ти­мо ли њи­хов ри­там и енер­ги­ју, ви­дје­ће­мо да оне ко­ли­ко о на­шим пре­ци­ма го­во­ре и о на­ма са­ми­ма. Ет­но гру­па „Траг“ при­мјер је мла­дих чу­ва­ра тра­ди­ци­је. Ево већ пу­ну де­це­ни­ ју, они сав свој умјет­нич­ки рад по­све­ ћу­ју тра­ди­ци­о­нал­ној му­зи­ци Бал­ка­на и ње­ном очу­ва­њу. А ра­де то на нај­љеп­ши на­чин – пје­ва­ју­ћи је и пред­ста­вља­ју­ћи, ве­о­ма успје­шно, љу­ди­ма ши­ром сви­је­та. На­сту­па­ли су са гру­пом „Вре­ло“ у Ку­сту­ри­чи­ној опе­ри Дом за вје­ша­ње, са бра­ћом Те­о­фи­ло­вић, Би­ља­ном Кр­стић и „Би­стри­ком“, ок­те­том „Ис­точ­ник“, гру­

пом „Ива“, Ива­ном Жи­гон, „Ко­сов­ским бо­жу­ри­ма“, али и са свјет­ским име­ни­ма по­пут по­зна­тих ру­ских пје­ва­чи­ца Ине Же­ла­на­је и Ма­ри­не Де­вја­то­ве, бу­гар­ ског ан­сам­бла „Ан­ге­ли­те“, ту­вин­ског ан­ сам­бла „Хун Хур Ту“, Див­не Љу­бо­је­вић и „Ме­ло­да“... Чла­но­ве овог во­кал­но-ин­стру­мен­ тал­ног са­ста­ва оку­пи­ла је, ка­ко са­ми ка­жу, љу­бав пре­ма срп­ском на­род­ном ства­ра­ла­штву. Офор­ми­ло га је не­ко­ли­ко ен­т у­зи­ја­ста из Кул­т ур­но-умјет­нич­ког дру­штва „Слав­ко Ман­дић“ из Лак­та­ша, а нај­за­слу­жни­ји је, ис­ти­чу, Го­ран Ће­то­ је­вић. У ври­је­ме ка­да то ни­је би­ло на­ро­ чи­то по­пу­лар­но, имао је во­ље и енер­ги­је да се ба­ви ова­квом му­зи­ком, те да оку­пи не­ко­ли­ко за­љу­бље­ни­ка у кул­т ур­ну ба­ шти­ну Бал­ка­на. – Ка­да смо при­је ци­је­лу де­це­ни­ју по­ чи­ња­ли, ис­пр­ва су на на­шу му­зи­ку ре­ а­го­ва­ли скеп­тич­но. Би­ло је по­треб­но

SERBIA  NO 46  2014

53


Зву­ ц и Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва „Тра­га“

до­ста вре­ме­на да раз­би­је­мо пред­ра­с у­ де, на­ро­чи­то мла­дих, ка­ко је то чи­ме се ба­ви­мо за­стар­је­ла му­зи­ка, на­ми­је­ње­на са­мо ге­не­ра­ци­ја­ма на за­ла­ску. Да­нас, на­кон го­ди­на тру­да и вје­ре у свој рад, срећ­ни смо ка­да ви­ди­мо пу­не кон­церт­ не са­ле сву­гдје у ре­ги­ји – ка­же Ва­лен­ти­ на Ми­ле­кић, умјет­нич­ки ру­ко­во­ди­лац „Тра­га“. Иде­ја се, ка­же Ва­лен­ти­на, ро­ди­ла из же­ље да се из­вор­на му­зи­ка спа­се од за­ бо­ра­ва и при­бли­жи уху да­на­шње пу­ бли­ке. Тра­ди­ци­о­нал­не рит­мо­ве и ме­лос утка­ли су у соп­стве­не аран­жма­не, на­ гла­сак ста­ви­ли на ста­ре ин­стру­мен­те, као што су на­род­не уда­раљ­ке, фру­ле, гај­де, ка­вал. Пот­по­мог­ну­те кла­сич­ним и мо­дер­ни­јим ин­стру­мен­ти­ма, њи­хо­ве из­вед­бе из­вор­них пје­са­ма по­ста­ју је­дин­ стве­не. Мо­дер­не су, а чу­ва­ју у се­би све оно што их чи­ни кул­т ур­ном ба­шти­ном. СКРИ­ВЕ­НИ ДРА­ГУ­ЉИ НА­РОД­НЕ РИ­ЗНИ­ЦЕ – Срећ­ни смо што мо­же­мо да се ба­ ви­мо оним што во­ли­мо и што нам се ука­за­ла при­ли­ка да се пред­ста­вља­мо сви­је­т у оним нај­љеп­шим што наш на­ род има: на­шом на­род­ном му­зи­ком, истин­ском кла­си­ком бал­кан­ског про­ сто­ра. Сву­да гдје смо на­сту­па­ли љу­де су оду­ше­вља­ва­ли наш на­род­ни ме­лос и рит­мо­ви – до­да­је Ва­лен­ти­на Ми­ле­кић. То­ком го­ди­на за­јед­нич­ког ра­да, љу­ бав пре­ма тра­ди­ци­ји и срп­ској кул­т ур­ ној ба­шти­ни збли­жи­ла је чла­но­ве гру­пе на по­се­бан на­чин. „Траг“ је, во­ле да ка­жу, ве­ли­ка му­зич­ка по­ро­ди­ца. Њи­хо­ва му­ зи­ка да­нас је пре­по­зна­та ши­ром сви­је­ та. О то­ме свје­до­че по­зи­ви и на­гра­де на ве­ли­ким свјет­ским фе­сти­ва­ли­ма, као и ве­ли­ка слу­ша­ност њи­хо­ве му­зи­ке. Је­дан од глав­них раз­ло­га за то је, сма­тра­ју, не­ вје­ро­ват­но му­зич­ко бо­гат­ство Бал­ка­на, на ко­јем те­ме­ље свој рад. – При­ми­је­ти­ли смо раз­не ре­ак­ци­је на му­зи­ку раз­ли­чи­тих кра­је­ва Бал­ка­

Во­ле­ти и жи­ве­ти – Ет­но му­зи­ка се не са­мо во­ли, она се жи­ви. Ве­ћи­на нас је од дје­тињ­ства, у по­ро­ди­ци или кул­тур­но-умјет­нич­ким дру­ штви­ма, упу­ће­на на ову вр­сту му­зи­ке. Са­мо ве­ли­ка љу­бав пре­ма њој, упр­кос пре­пре­ка­ма ко­је овај по­зив но­си, одр­жа­ ла је „Траг“ све ове го­ди­не – ис­ти­чу чла­но­ви овог во­кал­но-ин­ стру­мен­тал­ног са­ста­ва.

54

SRBIJA  BROJ 46  2014.

на, за­ви­сно од мје­ста у ко­јем го­сту­је­мо и ти­па пу­бли­ке. По­не­кад ру­сти­кал­ност кра­ји­шке пје­сме на бас, ко­ји про­ви­ја­ва из на­ших аран­жма­на, бу­де оно што за­ ин­три­ги­ра пу­бли­ку. Не­кад је то спе­ци­ фи­чан ма­ке­дон­ски и ко­сов­ски ме­лос, не­кад нео­бич­ни бу­гар­ски рит­мо­ви... Бал­кан­ска му­зи­ка то­ли­ко је ра­зно­ли­ка и ин­те­ре­сант­на да ни­гдје до­сад љу­ди ни­с у оста­ли рав­но­ду­шни – ка­же Ва­лен­ти­на. Гру­па иза се­бе има два ал­бу­ма, ко­ји су на­и­шли на од­лич­не ре­ак­ци­је кри­ти­ке и пу­бли­ке. Пр­ви ал­бум Зву­ци Бал­ка­на об­ја­ви­ли су 2008, а дру­ги, За­вје­шта­ње, зва­нич­но су пред­ста­ви­ли у јулу 2013, оби­ље­жив­ши та­ко де­це­ни­ју ра­да. – Нај­ве­ћи иза­зов је ода­бра­ти пје­ сме ко­је ни­ко ра­ни­је ни­је ин­тер­пре­ти­ рао. Тен­ден­ци­ја код но­ви­јих ет­но гру­па је да се сви­ра­ју већ об­ра­ђе­не и сви­ма по­зна­те пје­сме, ка­ко би про­грам био атрак­тив­ни­ји. То је по­хвал­но и ли­је­по, али не сми­је­мо за­бо­ра­ви­ти да је на­род­ на ри­зни­ца пре­пу­на дра­гу­ља скри­ве­них ис­под на­но­са вре­ме­на и исто­ри­је. Је­дан од на­ших за­да­та­ка је да про­на­ђе­мо оне пје­сме ко­је су већ за­бо­ра­вље­не или из­ гу­бље­не, и да по­ку­ша­мо отрг­ну­ти их од за­бо­ра­ва – на­гла­ша­ва Ва­лен­ти­на.


БУ­ДУЋ­НОСТ ВЕ­ЗА­НА ЗА ПРО­ШЛОСТ На том пу­т у слу­же се ет­но­му­зи­ко­ло­ шким за­пи­си­ма са те­ре­на и сним­ци­ма из ра­диј­ских ар­хи­ва. Та­ко је те­же и на­пор­ ни­је, али је и за­до­вољ­ство, ка­жу, не­у­по­ре­ ди­во ве­ће. „Траг“ је пр­ва ет­но гру­па ко­ја је ожи­ви­ла му­зи­ку Ли­јев­ча по­ља, под­не­ бља ода­кле су по­ни­кли, јер су ови зву­ци зва­нич­но ет­но­му­зи­ко­ло­шки об­ра­ђе­ни и пред­ста­вље­ни као аутен­тич­ни тек 2007. – По­ку­ша­ли смо да звук ли­јев­чан­ске пје­сме, за да­на­шње ври­је­ме мо­жда по­ ма­ло си­ров и груб, пред­ста­ви­мо на нов на­чин. Да га ста­ви­мо у ра­ван са свим оним пре­ли­је­пим ко­сов­ским и ма­ке­дон­ ским пје­сма­ма ко­је су са­ме по се­би, због сво­је ме­ло­дич­но­сти, да­ле­ко по­год­ни­је за из­во­ђе­ње – ка­же Ва­лен­ти­на Ми­ле­кић. Пра­во је за­до­вољ­ство, ве­ли, кад љу­ди­ма ши­ром Бал­ка­на от­кри­ју не­ку пје­сму из њи­хо­ве зе­мље за ко­ју ни са­ми ни­с у зна­ли да по­сто­ји. По­сљед­њих го­ди­на „Траг“ ни­же ус­п­ јех за успје­хом ши­ром Евро­пе. Пр­ви су ан­самбл из Срп­ске ко­ји је до­био при­ ли­ку да на­сту­пи на Да­ну сло­вен­ске пи­ сме­но­сти и кул­т у­ре у Мо­скви, јед­ном од

нај­ве­ћих ру­ских др­жав­них и цр­кве­них пра­зни­ка. Цен­трал­на ма­ни­фе­ста­ци­ја, га­ла кон­церт, одр­жа­ва се по­сљед­њих го­ ди­на у мо­сков­ском Кре­мљу, у при­с у­ству нај­ви­ших ру­ских др­жав­них зва­нич­ни­ка и цр­кве­них ве­ли­ко­до­стој­ни­ка. Имао је успје­шне тур­не­је и у Хо­лан­ ди­ји, Ње­мач­кој, Швај­цар­ској. На овим на­сту­пи­ма по­себ­но их за­ди­вљу­је чи­ње­ ни­ца ко­ли­ко срп­ска и бал­кан­ска му­зи­ка, и емо­ци­ја утка­на у њу, има моћ да по­ве­ же на­о­ко да­ле­ке и не­спо­ји­ве пре­дје­ле. Бу­дућ­ност „Тра­га“ углав­ном се ве­зу­је за про­шлост и по­тра­гу за но­вим пје­сма­ ма и зву­ци­ма. Та­ко ће, на­да­ју се, број­не дра­гу­ље срп­ске и бал­кан­ске из­вор­не му­ зи­ке из­ву­ћи из ду­би­на вре­ме­на и са­чу­ва­ ти од за­бо­ра­ва. 

Част – Би­ла нам је ве­ли­ка част да на­сту­пи­мо на Да­ну сло­вен­ске пи­сме­но­сти и кул­ту­ре у Мо­скви, пред хи­ља­да­ма гле­да­ла­ца, са та­мо­шњим ве­ли­ким ан­сам­бли­ма, по­пут Ру­ског др­жав­ног сим­фо­ниј­ског ор­ке­стра, Ру­ског др­жав­ног на­род­ног хо­ра, те са пр­ва­ци­ма ру­ске опе­ре, ба­ле­та и на­ци­о­нал­ног те­а­тра. Има­ ти при­ли­ку да у та­квом ам­би­јен­ту пред­ста­ви­те сво­ју тра­ди­ци­ о­нал­ну му­зи­ку за­и­ста је не­што из­у­зет­но – ис­ти­че Ва­лен­ти­на Ми­ле­кић, умјет­нич­ки ру­ко­во­ди­лац „Тра­га“.

SERBIA  NO 46  2014

55


С в е ­то­ви

Умет­ност чу­да, сла­вља и ра­до­сти МИ­ХА­И­ЛО ГЛИ­ГО­РИЋ ГЛИ­ША, СЛИ­КАР У ВИ­СИ­НА­МА СТИ­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ

Да би се мо­гло сти­ли­зо­ва­ти, тре­ба до­бро по­зна­ва­ти кла­сич­на на­че­ла. Он је тра­га­лац, ли­ков­ни но­мад. Са сво­јих ду­хов­них пу­то­ва­ња до­но­си ви­зи­о­нар­ске пред­ста­ве, као и гра­фич­ке ли­сто­ве у ко­ји­ма вр­тло­же енер­гет­ски то­ко­ви. Ни­ка­да се не сро­за­ва на ни­во до­сет­ке, за­ба­ве и ис­пра­зно­сти. Ње­го­ви ан­ђе­о­ски пеј­за­жи са­гле­да­ни су од­о­зго, под­ре­ђе­ни сце­ни ко­ја има од­ли­ке све­ча­но­сти. Он зна сво­је по­ре­к ло и пут. Вре­ме је да се отво­ре вра­та ко­ја су му због то­га би­ла за­тво­ре­на

Пи­ше: Де­јан Ђо­рић

56

Л

и­ков­но је по­ни­као у Шап­цу, јед­ ном од нај­зна­чај­ни­јих умет­нич­ ких цен­та­ра Ср­би­је. На срп­ској и ју­го­сло­вен­ској умет­нич­кој сце­ни по­ стао је пре­по­зна­тљив нај­пре по цр­те­ жи­ма ко­ји су још кра­јем се­дам­де­се­тих

SRBIJA  BROJ 46  2014.

при­вла­чи­ли па­жњу пу­бли­ке на груп­ ним из­ло­жба­ма УЛУС-а. Ак­то­ве Ми­ха­ и­ла Гли­го­ри­ћа Гли­ше на­цр­та­не олов­ком, фи­гу­ре и ко­ње ура­ђе­не чет­ком и цр­ним ту­шем, од­ли­ку­је осо­бе­на по­јав­ност, из­ ме­ђу ре­а­ли­зма и екс­пре­си­о­ни­зма, пре­


SERBIA  NO 46  2014

57


С в е тови

58

/

W o r l d s

SRBIJA  BROJ 46  2014.

/

М ир ы


власт ли­не­ар­ног у ком­по­зи­ци­ји и сме­ла сти­ли­за­ци­ја. Гли­го­рић сва­ку пред­ста­ву сти­ли­зу­је, што је, по Ми­ха­и­лу Ђо­ко­ви­ћу Ти­ка­лу, ви­ши вид ли­ков­но­сти од про­ стог пре­но­ше­ња ствар­но­сти. У идеј­но и тех­нич­ки сло­же­ном пре­вред­но­ва­њу ре­ ал­ног при­зо­ра слу­жи се де­фор­ма­ци­јом, тим ста­рим умет­нич­ким ме­то­дом, оми­ ље­ним ме­ђу ства­ра­о­ци­ма фан­та­стич­ног усме­ре­ња. Да би се мо­гло сти­ли­зо­ва­ти и де­фор­ми­са­ти у ци­љу ства­ра­ња дру­га­чи­ је пред­ста­ве од ствар­не, и та­ко раз­ви­ти соп­стве­ни стил, тре­ба до­бро по­зна­ва­ти кла­сич­на на­че­ла – цр­та­ње по мо­де­лу, ана­то­ми­ју, пер­спек­ти­ву и ком­по­зи­ци­ју. „ВИ­РУС ЦР­ТА­ЊА“ И „ЧА­РОБ­НЕ НИ­ТИ“ Сли­кар по­ла­зи од нај­јед­но­став­ни­јег, сма­тра­ју­ћи, као и екс­пе­ри­мен­тал­ни есте­ ти­ча­ри, да је умет­ност са­мо по­на­вља­ње основ­них фор­ми на ви­шем и сло­же­ни­јем ни­воу. Овла­дав­ши цр­те­жом, мо­гао је, за­ хва­љу­ју­ћи сте­че­ном зна­њу, да се оти­сне у дру­ге ви­до­ве ства­ра­ла­штва, оне ко­ји на­ ста­ју из цр­тач­ког уме­ћа. Умет­ник Жељ­ ко Ђу­ро­вић пи­сао је о „ви­ру­с у цр­та­ња“ а исто­ри­чар­ка умет­но­сти Та­тја­на Мар­ ко­вић о ли­ни­ји или „ча­роб­ној ни­ти“ ко­ју је Гли­го­рић от­крио на свој ори­ги­на­лан на­чин. По­мо­ћу ли­не­ар­них умно­жа­ва­ња, умре­жа­ва­ња и про­сти­ра­ња, те­же­ћи да про­ши­ри ли­не­ра­но из­ван фор­ма­та ра­да, Гли­го­рић је овла­дао гра­фич­ким тех­ни­ ка­ма су­ве игле, ба­кро­ре­за, ба­кро­пи­са и аква­тин­те, као и сли­кар­ством аква­ре­ла, уља­ним и еир-бра­шем (ва­зду­шном чет­ ки­цом). Сва­ки од ових ви­до­ва ли­ков­но­ сти обе­ле­жио је сво­јим ру­ко­пи­сом, из­ра­ зом лич­но­сти, јер ка­рак­тер умет­ни­ка је не­што што нај­ду­бље про­жи­ма и од­ре­ђу­је не са­мо ли­ков­но де­ло. Број­не са­мо­стал­не и груп­не из­ло­жбе, као и на­гра­де, све­до­че да пу­бли­ка и струч­на јав­ност овог умет­ ни­ка из­но­ва от­кри­ва­ју, по­го­то­ву што је у сва­кој од на­ве­де­них тех­ни­ка оства­рио ве­ћи број де­ла и сло­же­не те­мат­ске це­ли­ не уну­тар њих. „ПУ­ТУ­ЈУ­ЋЕ ОКО“, „ВИ­ДИ­ЛАЦ СВЕ­ТО­ВА“ Гли­го­рић је ис­тра­жи­вач. Ни­је, као мно­ги, умет­ник ко­ји је успе­шно овла­дао јед­ном вр­стом пред­ста­вља­ња и на­ста­ вио да га бес­крај­но екс­пло­а­ти­ше. Он је

ли­ков­ни но­мад, „пу­т у­ју­ће око“, ка­ко би ре­као Ал­бер­ти. Ви­ди­лац све­то­ва. Са сво­ јих ду­хов­них и сва­ко­днев­них пу­то­ва­ња, са број­них ли­ков­них ко­ло­ни­ја на ко­ји­ма уче­ству­је, као све­док и са­у­че­сник до­но­ си ви­зи­о­нар­ске пред­ста­ве или гра­фич­ке ли­сто­ве у ко­ји­ма се вр­тло­же енер­гет­ски то­ко­ви, пре­те­ћи да раз­не­с у ком­по­зи­ ци­ју. На­сто­ји да овла­да нај­сло­же­ни­јим, фан­та­стич­ним и ви­зи­о­нар­ским, а да не из­не­ве­ри ре­ал­но; мо­жда су за­то ње­го­ви ан­ђе­о­ски пеј­за­жи са­гле­да­ни од­о­зго, за­ сво­ђе­ни цр­кве­ним три­фо­ра­ма, под­ре­ ђе­ни сце­ни ко­ја има од­ли­ке све­ча­но­сти. Он по­шту­је тра­ди­ци­о­нал­но ства­ра­лач­ ко на­че­ло умет­но­сти као чу­да, сла­вља и ра­до­сти за око, а не са­мо, ка­ко је Ма­тис ми­слио, удоб­не фо­те­ље за од­мор и ужи­ ва­ње у по­сма­тра­њу. За­то Гли­го­ри­ће­ве ра­до­ве, осим ува­жа­ва­ња ре­а­ли­стич­них ства­ра­лач­ких усло­ва, од­ре­ђу­је и ду­хов­ ност или чи­ње­ни­ца да по­сма­тра­чу по­ ста­вља­ју из­ве­сна пи­та­ња, те­ра­ју­ћи га на раз­ми­шља­ње. Ра­до­ви овог цр­та­ча, гра­ фи­ча­ра и сли­ка­ра ни­ка­да се не сро­за­ва­ју на ни­во до­сет­ке, за­ба­ве и ис­пра­зно­сти. Као умет­ник па­жњу по­ла­же на са­др­жај и фор­мат де­ла. Ако ва­ља­но са­гле­да­мо ква­ли­тет, обим и ра­зно­вр­сност ства­ра­ла­штва Ми­ха­и­ ла Гли­го­ри­ћа Гли­ше, ње­го­ву фи­гу­ра­ци­ ју, пеј­заж и ани­ма­ли­сти­ку, ко­ји­ма вла­да, сло­жи­ће­мо се да је он је­дан од још увек не­до­вољ­но от­кри­ве­них умет­ни­ка, па мо­ жда и за­не­ма­ре­них. До­бро је што је пред њим уче­ста­ли­ја из­ла­гач­ка ак­тив­ност, и то не са­мо пред бе­о­град­ском пу­бли­ком. Јер, то­ком ви­ше де­це­ни­ја ра­да, он је ство­ рио низ ра­до­ва ко­ји за­слу­жу­ју са­мо­стал­ но при­ка­зи­ва­ње по те­ма­ма и тех­ни­ка­ма. Ве­ру­је­мо и на­да­мо се да је то ње­гов пут ка ме­сту у срп­ској исто­ри­ји умет­но­сти ко­је му при­па­да по са­др­жа­ју и зна­ча­ју ње­го­вог опу­са. 

Пу­те­ви и сло­бо­де Ми­ха­ил ­ о Гли­го­рић Гли­ша (Осе­чи­на, 1952) за­вр­шио је исто­ ри­ју умет­но­сти на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. Члан је УЛУС-а и Ин­тер­на­ци­о­нал­не асо­ци­ја­ци­је про­фе­си­о­нал­них умет­ни­ка Евро­пе, као и дру­гих удру­же­ња. Из­ла­гао је на ви­ше од 250 груп­них из­ло­жби у Ср­би­ји, Евро­пи и Се­вер­ној Аме­ри­ ци. До са­да је имао 30 са­мо­стал­них на­сту­па у зе­мљи и Евро­пи. Уче­ство­вао је на из­ло­жба­ма у Аустри­ји, Ита­ли­ји, Грч­кој, Не­ мач­кој, Пољ­ској, Бел­ги­ји и Фран­цу­ској, као и на ви­ше од 30 умет­нич­ких ко­ло­ни­ја. Ви­ше пу­та је на­гра­ђи­ван. Жи­ви и ра­ди у Шап­цу и Бе­о­гра­ду као сло­бо­дан умет­ник. SERBIA  NO 46  2014

59


Ж и­вот ,

68

ро­ма­ н и

/

L i f e ,

SRBIJA  BROJ 46  2014.

N o v e l s


АЛЕК­САН­ДАР ПЕ­ТРО­ВИЋ, АЦА СЕЛ­ТИК, ФРОНТ­МЕН „ОР­ТО­ДОКС КЕЛТ­СА“, ЕКС­КЛУ­ЗИВ­НО ЗА „НА­ЦИ­О­НАЛ­НУ РЕ­ВИ­ЈУ“

Ка ви­си­на­ма

Све­тог Де­спо­та Одрá­стао је крај ћи­во­та Ду­ша­на Сил­ног и увек по­здра­вљао рат­ни­ке-чу­ва­ре пред Ру­жи­цом. Пам­ти јед­но „Све­то­сав­ско звон­це“ и не­ка па­ли­лул­ска дво­ри­шта, во­ли Игоа, Пу­шки­на и цео бу­кет срп­ских пе­сни­ка. Кроз му­зи­ку је до­про до древ­них сло­је­ва у на­ма, чуо на­ше ро­ђа­ке у вре­ме­ну и на­слу­тио ду­бо­ке ве­зе, ле­пе и за­го­нет­не. У Да­бли­ну је био са­мо два са­та и остао за­у­век. Ср­це му је оно­мад да­ло жу­ти кар­тон, а он је па­ме­тан играч. Остао је оп­чи­њу­ју­ће оби­чан, „пра­ва прав­ца­та ан­ти­зве­зда“. Не пра­ви се ва­жан, он је­сте ва­жан

Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

П

о­ми­слиш да је пред то­бом Мер­ ли­нов школ­ски друг, Лан­се­ло­тов ча­роб­ни ла­у ­ти­ста или чам­џи­ја из Ава­ло­на. А ни­је. То је наш Аца Сел­ тик, жи­во­пи­сни Бе­о­гра­ђа­нин, из­да­нак ду­бо­ких келт­ских сло­је­ва у на­ма. Ро­ђен је на Све­тог То­му 1969. По оцу Ти­мо­ ча­нин, из за­је­чар­ског За­гра­ђа, по мај­ци спој Мо­рав­ске (у Че­шкој) и Бе­о­гра­да, „са ва­љев­ским огран­ком“. Пре­ци су му учи­ те­љи и вој­ни­ци, пле­ми­ћи и му­зи­ча­ри. И он је му­зи­чар, фронт­мен чу­ве­ног бен­да, ра­диј­ски во­ди­тељ, уред­ник у Про­гра­му за де­цу Ра­дио Бе­о­гра­да. Срет­неш га и пи­таш: „Где си, Ацо?“ А он ве­дро од­го­ва­ра: „Сву­у­да­аа!“ И већ за­ми­че за угао, ко ти­ца. Па ипак, ра­до је до­пу­стио да бу­де уло­вљен у мре­жу овог раз­го­во­ра. Бе­ли Град. Бе­о­град... Ха, мој Бе­о­град је не­што пи­то­ми­ји, мир­ни­ји и спо­ри­је му те­ку ре­ке од овог на­шег да­на­шњег, сва­ко­днев­ног. Да, има ту не­ко­ли­ко ме­ста ко­ја ми увек уз­бур­ка­ју осе­ћа­ња, кат­кад иза­зо­ву и по­не­ку су­зу. За­ни­мљи­во, мо­ја бе­о­град­ска са­крал­ на ме­ста су уисти­ну са­крал­на. Цр­ква све­тог Мар­ка. Ви­те­шка Цр­ква у ко­јој свој веч­ни сан сне­ва цар Ду­шан. Ње­гов сар­ко­фаг увек ми је рас­плам­са­ вао ма­шту, вра­ћао ме књи­зи Чу­де­сни свет Ђор­ђа Ло­ба­че­ва. Се­ћам се и про­ те Гво­зде­на из ма­ле Све­то­сав­ске цр­кве,

пре не­го што је Ве­ли­ки храм по­чео да се уз­ди­же. Јед­не не­де­ље, ми­слим, до­нео је Све­то­сав­ско звон­це. И да­нас ми је та ча­роб­на књи­жи­ца љу­би­ча­сто-злат­них ко­ри­ца не­где у ку­ћи. Ка­ко сам ра­стао, ши­ри­ли су се и мо­ји бе­о­град­ски ви­ди­ци. Ро­ди­те­љи су има­ ли оби­чај да ме ви­кен­дом по­ве­ду у пре­ по­днев­ну шет­њу Бе­о­гра­дом. Че­сто смо ишли и са­мо нас дво­ји­ца, отац и ја, док је мај­ка оста­ја­ла код ку­ће да би­смо по­ сле ру­ча­ли ка­ко тре­ба, „на ка­ши­ку“, што би рек’о на­род. „На Ка­ли­шу“, од свих оних ку­ла и то­по­ва, де­ча­ку се про­сто за­ вр­ти у гла­ви. Нај­ви­ше сам во­лео, и још увек нај­ви­ше во­лим, па и са мо­јом де­ цом, да одем до још јед­не ви­те­шке цр­ кве, Де­спо­то­ве Ру­жи­це. Да се по ко зна ко­ји пут по­здра­вим са рат­ни­ци­ма ко­ји чу­ва­ју улаз у њу, да свра­тим до Цр­кве

 Крај Цр­кве Ру­жи­це у Бе­о­град­ској твр­ђа­ви

Ли­те­ра­ту­ра и му­зи­ка – У не­ком тре­нут­ку Ор­ве­ло­ва „1984.“ при­лич­но је уз­др­ма­ла мо­ју сли­ку све­та. Имао сам та­да не­ких, ми­слим, че­тр­на­ест го­ ди­на. Не­ки ће ре­ћи: пре­ра­но за та­кву књи­гу. Али ја сам је ода­ брао за „сло­бод­ну лек­ти­ру“ и на­пи­сао трак­тат на осам стра­на. На­став­ни­ца ми ни­је ве­ро­ва­ла да сам то сам на­пи­сао. Уз то су до­шли још не­ки ве­ли­ки књи­жев­ни­ци. Мој фа­во­рит је био и остао Вик­тор Иго („Зво­нар Бо­го­ро­ди­чи­не цр­кве“, „Јад­ни­ци“...). Му­зи­ка је увек би­ла не­раз­дво­ји­ви део мог би­ћа, па је тек ту „гу­жва у ше­сна­е­стер­цу“. Али ре­ци­мо да су ми увек не­што ви­ше од дру­гих зна­чи­ли Пјо­тр Иљич Чај­ков­ски, Jet­hro Tull, Iron Ma­i­den и The Po­gu­es.

SERBIA  NO 46  2014

69


Ж и­вот ,

 Аца Сел­тик као ма­ли и као од­ра­сли, већ ша­ре­но­о­ки

 Са су­пру­гом у Ма­на­си­ји, ле­то 2012.

ро­ма­ н и

све­те Пет­ке на ча­шу во­де са из­во­ра, и да, на кри­ви­ни пу­та од јед­не до дру­ге цр­ кве, по­здра­вим ма­јо­ра Дра­гу­ти­на Га­ври­ ло­ви­ћа и ње­го­ве хе­ро­је. (...) На­рав­но, има ту и не­ких дру­гих ме­ ста ко­ја су би­ла ва­жна у мом жи­во­т у. У Клуб сту­де­на­та тех­ни­ке, где се мо­ гло ући са­мо са 18+ го­ди­на жи­во­та, ула­ зио сам кад сам хтео и ка­ко сам хтео. Отац мог „клуп­ског дру­га“ Го­ран­че­та био је до­мар Фа­кул­те­та и жи­ве­ли су у ста­ну по­ред са­мог КСТ-а. По­ла жи­во­ та про­вео сам у КСТ-у, та­мо сам и мо­ју же­ну упо­знао. У Дом омла­ди­не хр­ли­ли смо сва­ке су­бо­те на „Хит не­де­ље“. У ба­ шти СКЦ-а оку­пљао се cre­me de la men­te бе­о­град­ског ро­кен­ро­ла. „Ака­де­ми­ја“ је у јед­ном тре­нут­ку би­ла дру­га на ли­сти нај­бо­љих европ­ских клу­бо­ва. Мо­гао бих да ти при­чам и о не­ким дра­гим „обич­ним ме­сти­ма“, не­ким па­ ли­лул­ским дво­ри­шти­ма, вра­чар­ским про­ла­зи­ма, ста­за­ма и бо­га­за­ма та­да зна­ ним са­мо мо­јим вр­шња­ци­ма. Али оду­ жи­ло би се. А тре­ба не­што оста­ви­ти и за ка­сни­је. Гра­до­ви срод­ни­ци. По­сто­је још два гра­да у ко­ји­ма се, до­слов­це, осе­ћам као код ку­ће. У Со­лун сам ишао сва­ке го­ди­ не, по­не­кад и два­пут го­ди­шње. Ако из­ у­зме­мо оно што је из­гра­ђе­но у по­след­ њих пет­на­е­стак го­ди­на, по­зна­јем га као свој џеп. А је­дан од нај­чуд­ни­јих осе­ћа­ја до­жи­ вео сам ка­да сам пр­ви пут био у Па­ри­зу.

Сту­ди­је – Сту­ди­рао сам нео­р­ган­ску хе­ми­ју на Тех­но­ло­шко-ме­та­ лур­шком фа­кул­те­ту, али ни­ка­да ни­сам се­бе ви­део у ла­бо­ра­то­ ри­ји и бе­лом ман­ти­лу. Би­ла је то она по­ро­дич­на инер­ци­ја ко­ја те по­ву­че да сту­ди­раш исто што и тво­ји ро­ди­те­љи. Али, жи­вот је све сре­дио на дру­ги на­чин. Ка­да сам иза­шао из ЈНА, ушао сам у Ра­дио Бе­ог­ рад и остао ту до да­на да­на­шњег.

70

SRBIJA  BROJ 46  2014.

Ка­ко је ауто­бус ушао у Па­риз, по­сле два­ де­сет­пе­то­сат­ног про­би­ја­ња кроз по­ла за­ве­ја­не Евро­пе, та­ко је ме­ни кроз гла­ ву про­ле­те­ла ми­сао: „Сти­гао сам ку­ћи!“ Ни да­нас не умем то да об­ја­сним, бар не ра­ци­о­нал­но. Тај осе­ћај имао сам још са­ мо ка­да сам пр­ви пут из ЈНА до­ла­зио на од­с у­ство, по­сле шест ме­се­ци. Про­бу­дио сам се на ула­ску у Бе­о­град и угле­дао „Ге­ нек­со­ву“ ка­пи­ју у Но­вом Бе­о­гра­ду. Као у тран­с у за­ле­пио сам се за ста­кло и су­зе су ми на­вр­ле. Али, до­бро, ни­ко ни­је ви­ део. Где, бре, вој­ник да пла­че?! Ка­сни­је сам то по­ве­зао са на­чи­ном из­град­ње цен­тра Бе­о­гра­да, по узо­ру на па­ри­ске тро­у­гло­ве, и са чи­ње­ни­цом да су и Бе­о­град и Па­риз Бо­го­ро­ди­чи­ни гра­до­ви. Мо­жда је то об­ја­шње­ње не­ко­ ме „су­ви­ше ме­та­фи­зич­ко“, али, све­јед­но, чи­ње­ни­ца је да се у оба ова гра­да осе­ћам као да сам ту ро­ђен. Ка­ко се ка­лио Баш-Че­лик. Од­ра­ста­ ли смо у срећ­но вре­ме, ка­да си мо­рао да се по­тру­диш да би до­шао до не­че­га што ти је ва­жно. Да жр­тву­јеш не­што. Ни­је нам све би­ло на до­хват ру­ке, или „на клик да­ле­ко“. Ни­си мо­гао да от­ка­ жеш већ за­ка­за­ни са­ста­нак, ни­си мо­гао да од­мах чу­јеш пе­сму ко­ја те ин­те­ре­с у­ је не­го си мо­рао да са­че­каш да ти пло­ча до­ђе у ру­ке, или да је стр­пљи­во ло­виш на ра­ди­ју. Мо­рао си љу­ди­ма да са­оп­шта­ ваш ства­ри у очи. То нас је на­у­чи­ло стр­ пље­њу и од­го­вор­но­сти. На­у­чи­ло нас да пла­ни­ра­мо и раз­ми­шља­мо, ко­нач­но и да це­ни­мо јед­ни дру­ге. Сви смо чи­та­ли, слу­ша­ли и гле­да­ли. Ово да­нас, ово „ин­стант дру­штво“ у ко­ме се све са­оп­шта­ва чвр­ка­њем по та­ ста­т у­ри, не­ма ве­зе са тим. Сва­ко вре­ме има сво­је по­сту­ла­те и сво­је вред­но­сти, али чи­ни ми се да је овај ге­не­ра­циј­ски јаз не­што ши­ри не­го они прет­ход­ни. Дру­штво све­вре­ме­них пе­сни­ка. Пе­ сни­ке сам от­крио зна­чај­но ка­сни­је од про­зних пи­са­ца. Ваљ­да то та­ко иде у жи­во­т у. Це­ла па­ле­та срп­ских пе­сни­ка ме­ни је бит­на. Од оних дав­них и не­по­ зна­тих што су спе­ва­ли све оне еп­ске пе­ сме ко­ји­ма сам се хра­нио од ма­ле­на, до по­то­њих ко­ји су за­др­жа­ли на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет и па­три­от­ски за­нос и ни­ка­да се ни­с у ли­би­ли да га ис­ка­жу. У про­те­ клих не­ко­ли­ко ме­се­ци по­но­во иш­чи­та­ вам Ду­чи­ћа, знам да ћу се вре­ме­ном по­


SERBIA  NO 46  2014

71


Ж ивот ,

72

рома н и

/

L i f e ,

SRBIJA  BROJ 46  2014.

N o v e l s

/

Ж и з н ь ,

ро­ма­ н ы


но­во вра­ти­ти и Ра­ки­ћу, и Ђу­ри, и Ди­с у, и Ла­зи Ко­сти­ћу, и Зма­ју, и Бран­ку... И ов­де он­да од­јед­ном ис­пли­ва­ва Он! Ви­ше је од пе­сни­ка, мно­го ви­ше. Узор. Све­ти Де­спот Сте­фан Ла­за­ре­вић! А што се ти­че ино­стра­них... Их, па он ме­ни ни­је ино­стра­ни, он је мој! Је­дан и је­ди­ни, нај­во­ље­ни­ји од свих пе­сни­ка: Алек­сан­дар Сер­ге­је­вич Пу­шкин! Отаџ­би­на. Ср­би­ја је мо­ја Отаџ­би­на. У XXI ве­ку огро­ман је дар жи­ве­ти у зе­ мљи ко­ју мо­жеш да на­зо­веш у исто вре­ ме и До­мо­ви­ном и Отаџ­би­ном. Ни је­дан Аме­ри­ка­нац не жи­ви у Отаџ­би­ни, ни­ ти има пра­во да ту зе­мљу та­ко на­зо­ве, осим ша­чи­це пре­жи­ве­лих Ин­ди­ја­на­ца. И уме­сто да бу­де­мо по­но­сни на сво­ју Отаџ­би­ну, ми је са­ми под­ри­ва­мо. На би­ ло ком дру­гом ме­сту на све­т у смо са­мо стран­ци. Са­мо ово је наш дом. У са­зве­жђу Кел­та. Ле­ген­да ка­же да је пр­ва реч ко­ју сам из­го­во­рио: Сел­тик. И то за вре­ме фи­на­ла Ку­па шам­пи­о­на „Сел­ тик“–„Фејнорд“. Та­ко је бар твр­дио мој та­та. А не­ма ло­ги­ке да бу­де дру­га­чи­је. Мој ула­зак у свет Кел­та про­сто је мо­­рао да се де­си. По­сле се то раз­гра­на­ло у мно­гим прав­ци­ма, пре­вас­ход­но умет­ нич­ким и исто­риј­ским. Од под­све­сног бур­ног ре­а­го­ва­ња на ме­ло­ди­ју и тра­же­ ни сми­сао чуд­не му­зи­ке са пло­ча „Да­ бли­нер­са“, Џо­на Рен­бор­на, гру­пе „Џе­ тро Тал“, пре­ко фа­мо­зног тре­ћег ал­бу­ма „Це­пе­ли­на“, па до ка­сни­је озбиљ­не фа­ сци­на­ци­је „По­уг­си­ма“. Њи­хо­ва по­ја­ва пре­с уд­но је ути­ца­ла на све што се са мном ка­сни­је де­ша­ва­ло. Ода­тле су пред ме­не ис­кр­са­ва­ли ли­ ко­ви хра­брих, ве­се­лих ша­љив­џи­ја келт­ ских, је­шних и до­брог цу­га, ве­ли­ких за­­ке­ра­ла, не­мир­них и кав­га­џи­ја, али бес­­ крај­но ода­них и при­вр­же­них сво­јим по­ро­ди­ца­ма, при­ја­те­љи­ма, ко­нач­но и сво­јој зе­мљи, ве­ри и на­сле­ђу. Украт­ко: Кел­ти. Био је то, раз­у­ме се, са­мо по­че­так пу­ та ко­јим сам, за са­да, сти­гао дов­де где се на­ла­зи­мо да­нас. Од­бле­сци, ве­зе. Кроз те пе­сме при­ сти­­за­ли су од­је­ци не­ке дав­не про­шло­сти, ко­ју сам, сва­ка­ко, мо­рао да ис­тра­жим. Он­да ус­пут срет­неш јед­ног Ми­ло­ша Цр­њан­ског и ње­го­ва за­па­жа­ња о тој ми­ стич­ној срп­ско-келт­ској срод­но­сти. Па Тол­ки­на и Го­спо­да­ра пр­сте­но­ва, књи-

Зов – По­ред свих оних ко­ја сам већ по­ме­нуо, и ко­ја по­хо­дим че­сто, кад год мо­гу, по­сто­ји још јед­но ме­сто ко­је ме ма­гич­но при­вла­чи: Ртањ. Као да ме зо­ве се­би. Ко­ре­ни су ду­бо­ки.

г­ у у ко­јој не­по­гре­ши­во пре­по­знаш ехо срп­ске ми­то­ло­ги­је и ста­ре ве­ре. Па упо­знаш Ран­ку Ку­ић, чи­је епо­хал­но де­ ло на 5.000 стра­на о срп­ско-келт­ским па­ра­ле­ла­ма ов­де још ни­ко ни­је на­шао за сход­но да об­ја­ви, не­го и да­ље ча­ми не­где у Вел­с у (сре­ћом, скра­ће­на вер­зи­ ја, из­да­та под на­зи­вом Цр­ве­но и бе­ло, ипак је про­на­шла свој пут до оних ко­ је то за­ни­ма)... Срет­неш и мно­ге дру­ге ко­ји су осе­ти­ли да ту има не­што ви­ше од обич­не на­кло­но­сти пре­ма јед­ном ге­ о­граф­ски та­ко да­ле­ком а та­ко бли­ском на­ро­ду. Да скра­тим при­чу, до­вољ­но је ре­ћи да срп­ски и гел­ски је­зи­ци де­ле око 4.000 ре­чи и то­по­ни­ма, од Та­ре, пре­ко Ју­хо­ра, Ава­ле, Ду­на­ва, до Ере. Да де­ли­мо не­ке ар­хе­тип­ске рит­мо­ве и ме­ло­диј­ске скло­ по­ве ка­рак­те­ри­стич­не са­мо за под­не­бља на ко­ји­ма ми оби­та­ва­мо. За­јед­нич­ка нам је, да­бо­ме, и она чу­ве­на кри­ла­ти­ца да во­ ли­мо да „по­је­де­мо, по­пи­је­мо и осво­ји­мо три бо­да у го­сти­ма“. Уоста­лом, по­ла Ср­ би­је жи­ви у келт­ским гра­до­ви­ма. И, не за­бо­ра­ви­те, и јед­ни и дру­ги бо­ји­мо се са­ мо јед­ног: да нам Не­бо не пад­не на гла­ву! Мо­ја „Дру­жи­на пр­сте­на“. Имам оби­ ај да ка­жем да је гру­пу „Ор­то­докс ч Келтс“ оку­пио лич­но све­ти Па­трик, ир­ ски све­ти Са­ва. Ка­ко дру­га­чи­је об­ја­сни­ ти да се то­ли­ко раз­ли­чи­тих љу­ди, у вре­ ме ка­да се у Ср­би­ји о Ир­ској ма­ло зна­ло, оку­пи­ло око је­ди­не за­јед­нич­ке тач­ке: ир­ске му­зи­ке? А са­ку­пи­ли смо се из про­стог раз­ло­га – то је био наш на­чин из­ра­ жа­ва­ња. Ту смо се осе­ћа­ли си­гур­но, то смо би­ли и оста­ли ми. То ва­жи за све ко­ји су про­шли кроз гру­пу „Ор­то­докс Келтс“, а по­ста­ва се ме­ња­ла ми­ни­мал­но, са­мо ко­ли­ко је за­и­ста мо­ра­ло. По­ме­нух да смо раз­ли­чи­ти. Пот­пу­но. Од му­зи­ке ко­ју слу­ша­мо до по­ли­тич­ких опре­де­ље­ња и га­стро­но­ми­је. Али у то­ ме и је­сте штос. Сва­ко од нас до­нео је у „Кел­те“ део се­бе и угра­дио у тај наш осо­бе­ни звук. Ка­жу да не по­сто­ји нај­бо­ љи ги­та­ри­ста, нај­бо­љи пе­вач, нај­бо­љи бенд... По­сто­је са­мо они ко­је пре­по­зна­ SERBIA  NO 46  2014

 Сте­фан са гу­сла­ма на Ка­ле­мег­да­ну. Јо­ва­на са ги­та­ром у сво­јој со­би. Аца у Тр­сту са Џеј­мсом Џој­сом 2010.

 У бо­ја­ма „Сел­ти­ка“: Шах зе­ле­ним фи­гу­ра­ма Кон­церт на „Бир фе­сту“ у Бе­о­гра­ду 2014.

73


Ж и­вот ,  Пор­трет из 2010.

ро­ма­ н и јеш увек и сву­да. А ка­жу и да „Ор­то­докс Келтс“ не мо­жеш да по­бр­каш ни са јед­ ним дру­гим бен­дом ко­ји се ба­ви овом му­зи­ком. То је наш нај­ве­ћи успех. Два са­та у Да­бли­ну. Зву­чи чуд­но, мо­ жда и не­ве­ро­ват­но, али ја сам у Ир­ској про­вео укуп­но два са­та! Још чуд­ни­је је да су и та два са­та би­ла ви­ше не­го до­ вољ­на да ми по­твр­де све оно због че­га сам је за­во­лео. Два са­та ту­ма­ра­ња по да­ блин­ској лу­ци и око­ли­ни ви­ше су од три да­на ја­ха­ња на не­ком дру­гом ме­сту. И, да, ода­тле сам по­нео по­твр­ду мог ра­ни­ јег уве­ре­ња: да крв ни­је во­да! Ан­ти­зве­зда. Ник Кејв је јед­ном при­ ли­ком ре­као: „На би­ни сам Ник Кејв, али кад си­ђем са би­не ја сам Хен­ри­јев та­та!“ Ја сам ту до­не­кле дру­га­чи­ји: и на би­ни сам Сте­фа­нов и Јо­ва­нин та­та. Нај­ве­ће ис­ку­ше­ње је оста­ти на би­ни она­кав ка­кав си и ван ње, не до­зво­ли­ти да те кли­ца­ње ма­се уз­не­се и по­ква­ри. У ства­ри, ја сам пра­ва прав­ца­та ан­ти-зве­ зда. Упор­но не при­зна­јем да сам дру­га­ чи­ји од оста­лих са­мо за­то што сам на би­ни, па их гле­дам са ње. То су тре­ну­ ци. Али, ја сам исти тај и на пи­ја­ци, и у школ­ском кад игра­мо „на ма­ли­ће“, и кад во­дим де­цу у вр­тић и шко­лу, и кад се во­ зим ГСП-ом... Ра­дим што и ве­ћи­на оста­ лих. Бу­де ти не­ка­да и не­при­јат­но кад знаш да не мо­жеш нео­па­же­но да се про­ му­ваш по Кне­зу др­же­ћи се са же­ном за ру­ке, али то је та­ко. Не­ко­ме зна­чи мно­го тих пар се­кун­ди, ко­ли­ко је по­треб­но да се на бр­зи­ну усли­ка­мо, па ко сам ја да му то ус­кра­тим? И то је то: и ис­ку­ше­ње да оста­неш нор­ма­лан, здрав и прав, са обе но­ге чвр­сто на зе­мљи, и дар ко­ји ти омо­гу­ћа­ва да се ба­виш оним што нај­ви­ ше во­лиш. Про­ме­нио бих, да мо­гу. Ми­слим да не! Шта год да сам про­из­вољ­но про­ ме­нио у свом жи­во­т у, сам жи­вот би ме вра­тио да до­у­чим лек­ци­ју. Све што се до­го­ди­ло, сма­трам, мо­ра­ло је и тре­ба­

Ро­ман – Же­лео бих да из­на­ђем вре­ме­на и на­пи­шем ро­ман ко­ји ми се го­ди­на­ма мо­та по гла­ви, али све­стан сам да за то мо­рам да се оса­мим и омо­гу­ћим се­би мир ко­ли­ко год бу­де по­треб­но. А шта ме све че­ка до та­да, не мо­гу ни да прет­по­ста­вим.

74

SRBIJA  BROJ 46  2014.

ло да се до­го­ди. У крај­њој ли­ни­ји, да сам од­и­грао дру­га­чи­је, то не бих био ја. Ср­це ме је от­ку­ца­ло. Да, бу­квал­но, и то на би­ни. Кврц­ну­ло. Ипак, ми­слим да је то са­мо „жу­ти кар­тон“, па­мет­ном игра­чу до­вољ­на опо­ме­на. Да се раз­у­ме­ мо, не­мам страх од пре­ла­ска на дру­гу стра­ну. Али знам, ако пре­ђем пре­ра­но, мо­ји во­ље­ни би­ће ус­кра­ће­ни за не­ке ства­ри за ко­је не би сме­ло. И за­то не на­ ме­ра­вам да ову епи­зо­ду по­на­вљам. А шта је то но­во до­не­ло у мој жи­ вот? Пре све­га спо­зна­ју да дру­ги за­ви­се од те­бе мно­го ви­ше не­го што си до та­да хтео да при­знаш, па за­тим да ни­си све­ мо­гућ и, по­врх све­га, да се та­кве ства­ ри не де­ша­ва­ју са­мо „не­ком дру­гом“. Е, за­то сам ја из­ба­цио из свог жи­во­та све оно што ме је до­ве­ло до гра­ни­це, у на­ди да ћу ту гра­ни­цу по­но­во ви­де­ти за јед­ но сто­ти­нак го­ди­на бар, а по­сле ће­мо се до­го­во­ри­ти. „Ку­ти­ја ко­ја го­во­ри“. „Ра­дио је оно по­след­ње што чу­јеш.“ На­ци­о­нал­ни ра­ дио је пр­ви и по­след­њи глас ко­ји јед­на др­жа­ва има. Кад би у етру не­ста­ло Ра­ дио Бе­о­гра­да, зна­ли би­смо да је не­ста­ ла и др­жа­ва. А ја у том Ра­дио Бе­о­гра­ду оби­та­вам, еееј, већ пу­них че­тврт ве­ка. Ду­же не­го што и „Кел­ти“ по­сто­је. Ко­ли­ ко год сам ја део Ра­ди­ја, то­ли­ко је, по­ сле све­га што смо про­шли, и тај Ра­дио део ме­не. Ми­слим да се то и чу­је у мо­јим еми­си­ја­ма. Та­мо се осе­ћам као код ку­ће. Бу­квал­но. Жа­лим што је те­ле­ви­зи­ја пре­ у­зе­ла при­мат у бр­зи­ни пла­си­ра­ња ве­сти, јер је ра­дио, по при­ро­ди ства­ри, бр­жи ме­диј. Али и то се вра­ћа на сво­је, са­мо по­ла­ко. Сва­ко чу­до за три да­на. Раз­ло­зи за на­ду, упр­кос све­му. Не­ ки ка­жу да сам не­у­ме­ре­ни оп­ти­ми­ста и да увек де­лу­јем по­зи­тив­но. Ваљ­да сам та­кав по при­ро­ди. А шта нам дру­го па оста­је? Цр­пим то из све­га оно­га што ме окру­жу­је. Жи­вот је ди­ван, и свет је ди­ван, ако га та­ко по­сма­тра­мо и по­ста­ ви­мо се на пра­ви на­чин. И у ку­ћи, и на по­слу, и на би­ни... Ра­дим оно што нај­ ви­ше во­лим, на на­чин ко­ји ми нај­ви­ше од­го­ва­ра, нај­и­скре­ни­је што мо­гу, из све сна­ге, без ика­квог ште­ко­ва­ња и ре­зер­ве, без ком­про­ми­са, окру­жен сам љу­ди­ма ко­је во­лим, па зар се мо­же тра­жи­ти ви­ ше од то­га? 


SERBIA  NO 46  2014

75



З д ра­в љ е

ПУ­КОВ­НИК ДР ЉУ­БО­ДРАГ МИ­НИЋ, НЕ­У­РО­ХИ­РУРГ НА ВОЈ­НО­МЕ­ДИ­ЦИН­СКОЈ АКА­ДЕ­МИ­ЈИ У БЕ­О­ГРА­ДУ

По­ма­га­ти је ве­ли­ка при­ви­ле­ги­ја Спе­ци­ја­ли­зи­рао је нај­ви­шом оце­ном, се­дам­на­ест да­на пред рас­пад Ју­го­сла­ви­је и по­че­так ра­та. Пам­ти мно­ге те­шке слу­ча­је­ве и ве­ли­ка ис­ку­ше­ња. Од срп­ских де­ча­ка из Сла­во­ни­је и Ву­ко­ва­ра, преко мла­дих гар­ди­ста стра­да­лих у звер­ском бом­бар­до­ва­њу Ср­би­је 1999, до ше­сто­го­ди­шње де­вој­чи­це из Ужи­ца због које је кришом плакао. Уса­вр­шио се у опе­ра­ци­ја­ма на мо­згу и кич­ме­ној мо­жди­ни, има и сво­ју по­себ­ну ме­то­ду. Ње­гов тим спре­ман је и за при­ме­ну ма­тич­них ће­ли­ја, че­ка се са­мо са­гла­сност Етич­ког ко­ми­те­та

Пи­ше: Ја­го­да Плав­шић

Љ

у­ди му по­ве­ра­ва­ју нај­дра­го­це­ ни­је што има­ју: соп­стве­ни жи­ вот. Ра­ди на мо­згу и кич­ме­ној мо­жди­ни, ве­ро­ват­но нај­де­ли­кат­ни­јим људ­ским ор­га­ни­ма. Мно­ги­ма је спа­сао жи­вот, мно­ги­ма омо­гу­ћио да жи­ве без бо­ло­ва. Ве­ће са­тис­фак­ци­је и леп­шег ис­ ка­за о јед­ном струч­ња­ку те­шко да и мо­ же би­ти.

Не­у­ро­хи­рург пу­ков­ник др Љу­бо­ драг Ми­нић на­чел­ник је Дру­гог оде­ ље­ња Кли­ни­ке за не­у­ро­хи­рур­ги­ју Вој­ но­ме­ди­цин­ске ака­де­ми­је у Бе­о­гра­ду. Чо­век из­у­зет­не енер­ги­је и бес­пре­кор­ ног по­зна­ва­ња стру­ке, са ин­те­ре­со­ва­ њи­ма ко­ја да­ле­ко пре­ва­зи­ла­зе окви­ре ме­ди­ци­не. Хра­бро се су­о­ча­ва са про­ фе­си­о­нал­ним иза­зо­ви­ма, во­ли да пре­ SERBIA  NO 46  2014

Фо­то­гра­фи­је: Жељ­ко Си­но­бад

81


З д ра­в љ е

но­си зна­ње и де­ли ис­ку­ства. У ње­гов дан ста­ну бар два. Стал­но је у су­сре­т у са но­вим ме­ди­цин­ским зна­њи­ма, али и са све­шћу да тре­ба про­ник­ну­ти у сва­ког бо­ле­сни­ка, бу­ди­ти ле­ко­ви­т у на­ ду, пру­жи­ти уте­х у. На зи­до­ви­ма ње­го­ве рад­не со­бе, уз сли­ке и број­не књи­ге, је­дан по­стер. При­каз кре­та­ња мет­ка кроз јед­ну гла­ву, пре но што ће би­ти из­ва­ђен. – На то сам по­себ­но по­но­сан – при­ ча др Ми­нић. – По­стер је био по­ста­ вљен на Свет­ском кон­гре­с у не­у­ро­ хи­рур­га у Бер­ли­ну 1995. и под­се­ћа на јед­ну те­шку при­чу из оних злих да­на. По­са­ви­на, Бад­ње ве­че. Де­чак од две и по го­ди­не по­го­ђен је за­лу­та­лим мет­ком док је се­део у де­ди­ном кри­лу. За­до­био је устрел­ну по­вре­ду гла­ве и мо­зга, у сле­по­оч­ној ре­ги­ји, са ле­ве стра­не. Про­ јек­тил се за­др­жао у зад­њој ло­бањ­ској ја­ми, иза ма­лог мо­зга. Де­чак је тран­

Би­ог­ ра­фи­ја – Ро­ђен сам у Ро­жа­ја­ма, али по­ре­кло ми је из Мој­ков­ца, из Под­би­шћа. Та­мо је мој пра­ђед до­шао по­сле Бер­лин­ског кон­ гре­са. Из пр­ве је ге­не­ра­ци­је Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та у Кра­гу­јев­ цу. За­вр­шио Шко­лу ре­зер­вних офи­ци­ра са­ни­тет­ске слу­жбе, ста­жи­рао у Гар­диј­ској бри­га­ди. Од 1986. је на ВМА. Спе­ци­ја­ ли­стич­ки ис­пит из не­у­ро­хи­рур­ги­је по­ло­жио је са од­лич­ним успе­хом, и то се­дам­на­ест да­на пре но што је и зва­нич­но по­чео гра­ђан­ски рат у Ју­го­сла­ви­ји. Ка­лио се и на сво­јој кли­ни­ци и ван ње. Ра­дио и у бол­ни­ци Глав­ног шта­ба Вој­ске Ре­пу­бли­ке Срп­ске у Со­ко­цу. Уса­вр­ша­вао се у Мо­скви, Пра­гу, Љу­бља­ни. Об­ја­вио ве­ли­ки број струч­них ра­до­ва. Од­ли­ко­ван и на­гра­ђи­ван. По­ча­ сни је гра­ђа­нин Мој­ков­ца.

82

SRBIJA  BROJ 46  2014.

спор­то­ван у бе­о­град­ски Ур­гент­ни цен­ тар, ту је збри­нут. Опо­ра­вио се, стао на но­ге, оти­шао ку­ћи, али про­јек­тил је остао. На Ђур­ђев­дан до­ла­зи до на­глог по­гор­ша­ња. Про­јек­тил ни­је ви­ше био у зад­њој ло­бањ­ској ја­ми не­го у ре­ги­ји та­ко­зва­не тре­ће ко­мо­ре. По­сле мно­го вре­ме­на де­чак је до­ве­зен на ВМА. Ус­пе­ ли смо да укло­ни­мо про­јек­тил, ни­шта не оште­тив­ши. Де­чак је устао, за­по­чет је не­у­ро­ло­шки опо­ра­вак, оф­тал­мо­лог про­фе­сор Бра­ни­слав Ђу­ро­вић ре­шио је про­блем оч­не ја­бу­чи­це. Де­чак се пот­ пу­но опо­ра­вио. Да­нас је то мо­мак, био је код ме­не по­след­њи пут кад је имао ше­сна­ест го­ди­на. О МЕ­ДУ И ЖУ­ЧИ Мно­го је још стра­шних при­ча ко­је док­тор но­си у се­би, по­пут оне о срп­ ском де­ча­ку из Ву­ко­ва­ра по­вре­ђе­ном у екс­пло­зи­је гра­на­те. – Мај­ка је по­ку­ша­ла да сво­јим те­ лом за­шти­ти два си­на. Ка­да се при­ ди­гла, схва­ти­ла је да је је­дан де­чак по­ ги­нуо, а дру­ги за­до­био по­вре­ду гла­ве и мо­зга у по­ти­љач­ној ре­ги­ји. И она је би­ла сва из­ра­на­вље­на. Збри­ња­ва­ње је би­ло дра­ма­тич­но, али успе­шно. Пре­ жи­ве­ли де­чак је ду­же бо­ра­вио на Кли­ ни­ци са­мо због то­га што ни­је имао где да оде по­сле ле­че­ња. И то је рат: не­ма­ти где да одеш. Као лич­не дра­ме док­тор Ми­нић се­ћа се стра­да­ња мла­дих гар­ди­ста 1999, ка­да је Се­ве­ро­а­тлант­ски пакт бом­бар­до­вао Ср­би­ју.


– Њих ше­сто­ри­ца до­ве­зе­ни су још жи­ви. Не­ко је до­ја­вио не­при­ја­те­љу да се та де­ца на­ла­зе у два пар­ки­ра­на ка­ми­о­на на ула­зу у гар­диј­ску бри­га­ду. Екс­пло­зи­ ја је би­ла та­ко си­ло­ви­та да је оште­ти­ ла обли­жње по­ро­ди­ли­ште и бол­ни­цу „Дра­ги­ша Ми­шо­вић“. Са­мо је­дан од тих мла­ди­ћа, за­пра­во још де­ча­ка, имао је обе но­ге ка­да је до­пре­мљен. Јед­ног је екс­пло­зи­ја ба­ци­ла у обли­жњи ру­жич­ њак; усред ра­не на ку­ку, на ме­сту от­ки­ ну­те но­ге, ста­ја­ла је за­бо­де­на цр­ве­на ру­ жа. Од њих ше­сто­ри­це са­мо дво­ји­цу смо ус­пе­ли да спа­се­мо. Још то­ком спе­ци­ја­ли­за­ци­је збри­ња­ вао је мно­ге те­шко по­вре­ђе­не. У јед­ном рат­ном да­ну мо­рао је да ура­ди чак пет опе­ра­ци­ја. – Све нас је Бог дао да не­што ство­ри­ мо, ма­ње или ви­ше зна­чај­но. Сви има­ мо озбиљ­ну оба­ве­зу пре­ма жи­во­т у и свом на­ро­ду. Ка­да је тај на­род угро­жен, ду­жни смо да му без­у­слов­но бу­де­мо на рас­по­ла­га­њу. А Бож­ја је во­ља ко­ли­ко ће и ка­ко не­ко жи­ве­ти. Сма­трам да­ром и при­ви­ле­ги­јом то што ми је обра­зо­ва­ње омо­гу­ћи­ло да мо­гу не­ко­ме да по­мог­нем. Див­на су де­ла сли­ка­ра, ва­ја­ра, пе­сни­ка, али рет­ко ко од њих мо­же ужи­ва­ти у свом де­лу, у ре­зул­та­т у свог ра­да, као што мо­гу ле­ка­ри. Би­ти по­но­сни што су не­ко­ ме по­мо­гли да пре­жи­ви, про­ме­ни­ли му суд­би­ну, вра­ти­ли га по­ро­ди­ци. Али, и ту, зна­мо, уз „ча­шу ме­да“ иде „ча­ша жу­чи“. Ко­ли­ко год успех ле­ка­ра по­диг­не, то­ли­ ко не­у­спех по­ра­зи. И са­мо јед­но је­ди­но раз­о­ча­ра­ње, јед­на ту­га, мо­же да до­ве­де у пи­та­ње све прет­ход­не успе­хе.

КО­РАК СА СВЕ­ТОМ У ме­ди­ци­ни не ва­жи у пот­пу­но­сти да „бој не би­је сви­је­тло оруж­је...“ Мо­дер­на ме­ди­ци­на у ве­ли­кој ме­ри за­ви­сна је од тех­ни­ке, на­гла­ша­ва др Ми­нић. Па ипак, „фак­тор чо­век“ ни­ка­да и ни­чим не мо­ же би­ти за­ме­њен. – Са­мо они ко­ји су у не­у­ро­хи­рур­ги­ ји мо­гу у пот­пу­но­сти да схва­те ко­ли­ко је то огром­на област и ко­ли­ке су ње­не мо­гућ­но­сти да по­мог­не. Отуд и те на­ ше спе­ци­ја­ли­за­ци­је уну­тар обла­сти. На ВМА смо у по­след­њих де­се­так го­ди­на, ре­ци­мо, нај­ве­ћи ис­ко­рак на­пра­ви­ли у хи­рур­ги­ји кич­ме­ног сту­ба. Сти­гли смо нај­бо­ље у то­ме, ра­ди­мо вр­ло озбиљ­не ви­со­ко­струч­не ства­ри. Ве­ли­ки ре­зул­та­ти, на­рав­но, тра­же тим. Пра­ва сна­га је кад има до­вољ­но оних ко­ји мо­гу да пре­не­с у зна­ње, да ус­ по­­ста­ве шко­лу, стан­дард. – Баш та­ко. Он­да око се­бе има­те још тро­ји­цу или пе­то­ри­цу ко­ји мо­гу по­у­ зда­но да ура­де сло­же­не ства­ри. Ве­ли­ка пред­ност ВМА је што ја мо­гу по­зва­ти би­ло ко­га од ко­ле­га на кон­с ул­та­ци­је и у

Мо­царт и дру­ги ути­ца­ји – Имам три си­на: Ни­ко­лу, Ми­ло­ша и Мар­ка. Де­да сам јед­ ној Ка­та­ри­ни, ко­ја има че­ти­ри го­ди­не. Ло­вац сам, али сам по­след­њи пут ус­пео да одем у лов пре го­ди­ну и по. Во­лим да слу­шам кла­сич­ну му­зи­ку, и у опе­ра­ци­о­ној са­ли и ван ње. (Ми­слим да Мо­царт по­себ­но до­бро ути­че на не­у­ро­хи­рур­ге.) И не са­мо му­зи­ка, умет­ност уоп­ште опле­ме­њу­је чо­ве­ка, да­је му пу­но­ћу. А кад су ту пу­но­ћа и сми­сао, чо­век је ус­пра­ван и сло­бо­дан. SERBIA  NO 46  2014

83


З д ра­в љ е по­моћ. Зна­ње, тим­ски рад и до­бра ор­га­ ни­за­ци­ја до­но­се успе­хе по ко­ји­ма је ова ку­ћа по­зна­та. Ве­ру­је да успе­ва у пре­но­ше­њу зна­ ња. При­ча о исти­ни, о тај­на­ма, о за­на­т у, о успе­х у, о стал­ном пра­ће­њу шта ра­де дру­ги. Они ко­ји су иза­бра­ли овај по­сао, сма­тра, ни­с у обич­ни љу­ди. Мо­ра­ју би­ти по­себ­ног ко­ва и сна­ге. А по­себ­ну ме­то­ду у збри­ња­ва­њу по­ вре­да кич­ме­не мо­жди­не, ка­жу нам на ВМА, увео је упра­во др Ми­нић. – Ра­ди се о спе­ци­фич­ном хи­рур­шком ле­че­њу стрел­них по­вре­да кич­ме­не мо­ жди­не – об­ја­шња­ва нам. – При том, ко­ ри­сти­мо опор­њак из тр­бу­ха, као мул­ ти­по­тен­тан ор­ган, ко­ји има спо­соб­ност про­ра­ста­ња крв­них су­до­ва. Про­во­ди­мо га у спи­нал­ни ка­нал, на ме­сто при­пре­ мље­но на­кон тра­у­ме, и њи­ме оба­ви­ја­мо кич­ме­ну мо­жди­ну... Ме­то­да је пре два­де­ сет го­ди­на, ка­да смо је уве­ли, у овом де­лу све­та би­ла пот­пу­но ори­ги­нал­на. Да­ла је од­ре­ђе­не ре­зул­та­те. Си­гур­но је ва­жан ме­ ђу­ко­рак из­ме­ђу ра­ни­је при­ме­њи­ва­не ме­ то­де елек­тро­сти­му­ла­ци­је и са­да­шње ме­ то­де тран­сплан­та­ци­је ма­тич­них ће­ли­ја. У хи­рур­ги­ји кич­ме­не мо­жди­не, ор­га­ на са ма­лом функ­ци­о­нал­ном ре­зер­вом, не­ма стро­гог од­ре­ђе­ња до ка­да не­што тре­ба ура­ди­ти да би опо­ра­вак мо­гао би­ ти успе­шан. Др Ми­нић ипак те­жи­ште ста­вља на ва­жност пр­вог са­та, „злат­ног са­та“, бит­ног у свим ур­гент­ним ста­њи­ма у ме­ди­ци­ни. Као што је би­тан, на при­ мер, у кар­ди­о­ло­ги­ји. – Да, јер све то има ве­зе са ва­ску­ла­ри­ за­ци­јом, са ис­хра­ном тки­ва, са до­ла­ском кр­ви, ше­ће­ра и ки­се­о­ни­ка у од­ре­ђе­но

84

SRBIJA  BROJ 46  2014.

Мо­зак и гра­ни­це – У тран­сплан­та­ци­ји ор­га­на да­нас се оти­шло да­ле­ко. Ср­це, бу­бре­зи и дру­ги ор­га­ни, то се са­да ра­ди ско­ро ру­тин­ски. Али, тран­сплан­та­ци­ја мо­зга те­шко да ће ика­да би­ти ура­ђе­на. И ка­да би би­ла, то ви­ше не би био исти чо­век. Ту се до­ла­зи до оне гра­ни­це шта се сме а шта не сме при­ме­ни­ти на чо­ве­ка, до­кле је чо­век то што је­сте а кад пре­ста­је да бу­де. Го­во­рим и о оном ко при­ме­њу­је од­ре­ђе­ну ме­то­ду и о оно­ме над ким је при­ме­ње­на – ка­же др Љу­бо­мир Ми­нић.

тки­во. Уко­ли­ко из­о­ста­нак те ис­хра­не тра­је ду­же, угро­же­ни ор­ган би­ва не­по­ пра­вљи­во оште­ћи­ван. УСКО­РО ПРИ­МЕ­НА МА­ТИЧ­НИХ ЋЕ­ЛИ­ЈА Про­фе­сор Бе­ла Ба­линт, при­ча нам др Ми­нић, већ је овла­дао ме­то­дом одва­ја­ ња ма­тич­них ће­ли­ја. По­че­ла је њи­хо­ва при­ме­на у кар­ди­о­ло­ги­ји и не­у­ро­ло­ги­ји на ВМА. – Већ смо при­пре­ми­ли и па­ци­јен­те са по­вре­да­ма кич­ме­не мо­жди­не за при­ ме­ну ма­тич­них ће­ли­ја у ле­че­њу. Има­мо тех­нич­ке прет­по­став­ке и ка­дров­ске мо­ гућ­но­сти, че­ка­мо са­гла­сност за тај рад од Етич­ког ко­ми­те­та. Ако се чо­век не­чим по­хва­ли, он се по­ква­ри – ве­ру­је др Ми­нић. За­то смо од дру­гих у ње­го­вој уста­но­ви мо­ра­ли са­ зна­ва­ти да у зад­њих че­тврт ве­ка упра­во он на сво­јој кли­ни­ци има не­у­по­ре­ди­во нај­ви­ше при­је­ма, пре­гле­да и ура­ђе­них опе­ра­ци­ја. А то бре­ме ни­је ла­ко но­си­ти. Мно­ги ме­се­ци­ма че­ка­ју да их упра­во он опе­ри­ше. Тра­го­ви оста­ју, и од успе­ха и од не­у­спе­ха. – Пре по­ла го­ди­не код ме­не је до­шао отац де­вој­чи­це из Ужи­ца, ста­ре шест го­ ди­на, ко­ја је има­ла ту­мор мо­жда­ног ста­ бла. Би­ли су сву­да, па он­да до­шли код ме­не. Ствар је би­ла то­ли­ко стра­шна да сам, кад се за­вр­шио тај раз­го­вор, за­мо­ лио се­стру да не про­зи­ва ни­ког. Пла­као сам, а ни­сам же­лео да ме ви­де. Кад учи­ни све што зна и све што се мо­же, ка­же, ми­ран је. Овим по­слом се и ба­ви са­мо за­то што та­ко мо­же да по­мог­ не. Це­ло ње­го­во би­ће про­жи­ма та иде­ја. – Ка­да се окре­нем иза се­бе, ви­дим да ми вре­ме ни­је про­шло уза­луд. 


SERBIA  NO 46  2014

85


П р е д с т а в љ а њ е

96

/

I n t r o d u c i n g

SRBIJA  BROJ 46  2014.

/

П р е д­с т а­в л е­н и е


НА­УЧ­НО-ТЕХ­НО­ЛО­ШКИ ПАРК „ЗВЕ­ЗДА­РА“ И НО­ВИ СРП­СКИ РАЗ­ВОЈ­НИ ИС­ТРА­ЖИ­ВАЧ­КИ ПРО­ЈЕК­ТИ

Си­ли­ци­јум­ска до­ли­на у зве­здар­ској

шу­ми

У по­слов­ном ин­ку­ба­то­ру на зве­здар­ском бре­гу, у на­уч­но-тех­но­ло­шком пар­ку, усло­ви под­се­ћа­ју на оне у аме­рич­ким ком­па­ни­ја­ма „Ap­ple“ и „Go­o­gle“. Све је осми­шље­но та­ко да под­стак­не раз­вој еко­но­ми­је за­сно­ва­не на зна­њу и ожи­ви ве­зу при­вре­де и уни­вер­зи­тетâ. У тим окви­ри­ма, од­ре­ђе­ним вла­ди­ном Стра­те­ги­јом на­уч­ног и тех­но­ло­шког раз­во­ја Ср­би­је од 2010. до 2015, де­лу­је и Је­ди­ни­ца за упра­вља­ње про­јек­том. Упра­во се отва­ра но­ва при­ли­ка да за­ин­те­ре­со­ва­ни обез­бе­де свој про­стор у том сре­ди­шту Пи­ше: Дра­ган Ве­лич­ко­вић SERBIA  NO 46  2014

97


П р е д ­ста­в љ а­ њ е

П

Фо­то­гра­фи­је: Дра­ган Бо­снић

ре ви­ше од два­де­сет го­ди­на на­ ста­ла је иде­ја да се на обо­ди­ма Зве­здар­ске шу­ме из­гра­ди ве­ли­ки на­уч­но-тех­но­ло­шки парк, ко­ји би пред­ ста­вљао цен­тар на­уч­ног ино­ва­тив­ног раз­во­ја за та­да­шњу при­вре­ду. Из­град­ња пр­вих обје­ка­та у са­ста­ву пар­ка за­по­че­ та је дав­не 1989. Ме­ђу­тим, због рас­па­да зе­мље про­је­кат је за­у­ста­вљен не­ду­го по­ том. У пр­вој фа­зи по­диг­ну­то је пет обје­ ка­та, али је из­град­ња пре­ки­ну­та на­кон за­вр­шет­ка бе­тон­ских ра­до­ва. По­лу­за­вр­ ше­ни објек­ти, та­ко, за­ра­сли су у ши­бље, а про­је­кат је прак­тич­но за­бо­ра­вљен све до 2011. го­ди­не. Та­да се за­кљу­чи­ло да се уз ре­ла­тив­но ма­ла сред­ства објек­ти мо­гу оспо­со­би­ти за пр­во­бит­ну на­ме­ну. Из­град­ња је на­ста­вље­на сред­стви­ма од кре­ди­та Европ­ске ин­ве­сти­ци­о­не бан­ке. Ре­а­ли­за­ци­ја овог про­јек­та де­фи­ни­са­ на је уго­во­ром о фи­нан­си­ра­њу и упра­ вља­њу из­град­њом На­уч­но-тех­но­ло­шког пар­ка „Зве­зда­ра“ из­ме­ђу ЈУП „Ис­тра­жи­ ва­ње и раз­вој“ и Ми­ни­стар­ства про­све­

За­куп У децембру 2014. биће об­ја­вљен још је­дан јав­ни по­зив за да­ље по­пу­ња­ва­ње по­слов­ног про­сто­ра у На­уч­но-тех­но­ло­ шком пар­ку „Зве­зда­ра“. Та­кви по­зи­ви би­ли су и у фе­бру­а­ру и ма­ју, а на­кон њих пот­пи­са­на су че­ти­ри пред­у­го­во­ра и три уго­во­ра о за­ку­пу по­слов­ног про­сто­ра. Це­на из­најм­љи­ва­ња се од­ре­ђу­је на јав­ним над­ме­та­њи­ма, а за по­чет­ну се узи­ма ре­фе­ рент­на це­на за из­најм­љи­ва­ње по­слов­ног про­сто­ра де­фи­ни­ са­на од­лу­ком Оп­шти­не Зве­зда­ра.

98

SRBIJA  BROJ 46  2014.

те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја. За са­мо две го­ди­не Је­ди­ни­ца за упра­вља­ње про­ јек­том (ЈУП) из­гра­ди­ла је парк. ПО­ВЕ­ЗИ­ВА­ЊЕ НА­У­КЕ И ПРИ­ВРЕ­ДЕ На­уч­но-тех­но­ло­шки парк „Зве­зда­ ра“ за­ми­шљен је као ин­ку­ба­тор пред­у­ зећâ ко­ја се ба­ве раз­во­јем иде­ја и њи­хо­ вом тех­но­ло­шком при­ме­ном. Циљ је да се под­стак­не раз­вој еко­но­ми­је за­сно­ва­не на зна­њу и ожи­ви ве­за при­вре­де и уни­ вер­зи­те­та. Згра­да је за­ми­шље­на као openspa­ce кан­це­ла­риј­ски про­стор. На­уч­нотех­но­ло­шки парк би тре­ба­ло да по­ста­не са­мо­о­др­жив цен­тар за­сно­ван на зна­њу и но­вим тех­но­ло­ги­ја­ма, у скла­ду са нај­но­ ви­јим на­уч­но-тех­но­ло­шким до­стиг­ну­ћи­ ма у јав­ном сек­то­ру. То је и пут ка што ве­ћем бро­ју но­во­за­по­сле­них ви­со­ко­о­бра­ зо­ва­них ка­дро­ва ко­ји оста­ти у Ср­би­ји. У те­сној ве­зи са уни­вер­зи­те­ти­ма и остат­ком на­уч­не за­јед­ни­це, На­уч­но-те­х­ но­ло­шки парк „Зве­зда­ра“ тре­ба да пру­жи ин­фра­струк­т ур­ну по­др­шку при­в­ ред­ним дру­штви­ма за­сно­ва­ним на ино­ва­ци­ја­ма про­и­за­шлим из на­уч­них ис­ тра­жи­ва­ња, као и на ре­а­ли­за­ци­ји за­јед­ нич­ких про­је­ка­та на­уч­ни­ка и за­ин­те­ре­ со­ва­них пред­у­зе­ћа. Ком­плекс На­уч­но-тех­но­ло­шког пар­ ка „Зве­зда­ра“ са­сто­ји се од пет мо­ду­лар­ них обје­ка­та, за­јед­нич­ког ула­зног хо­ла, те ве­зних обје­ка­та и па­са­ре­ла ко­ји по­ве­ зу­ју мо­ду­лар­не објек­те. Укуп­на по­вр­ши­


на објек­та је око 14.000 ква­драт­них ме­ та­ра, од то­га је кан­це­ла­риј­ски про­стор на 8.000 ква­драт­них ме­та­ра. Овај ве­ле­леп­ни обје­кат од­ли­ку­ју стан­дард­ни open-spa­ce ди­зајн, мо­гућ­ност пре­гра­ђи­ва­ња про­сто­ра по зах­те­ву кли­ јен­та, нај­ви­ши ме­ђу­на­род­ни стан­дар­ди ди­зај­на и ква­ли­те­та, спу­ште­ни пла­фо­ ни са па­мет­ном ра­све­том, ИТ по­др­шка, цен­тра­ли­зо­ва­на кли­ма, вен­ти­ла­ци­ја и си­стем гре­ја­ња, при­род­но све­тло у по­ слов­ном про­сто­ру... ЈЕ­ДИ­НИ­ЦА ЗА УПРА­ВЉА­ЊЕ ПРО­ЈЕК­ТОМ Вла­да Ср­би­је осно­ва­ла је Је­ди­ни­цу за упра­вља­ње про­јек­том (ЈУП) као по­ др­шку Про­јек­т у „Ис­тра­жи­ва­ње и раз­ вој у јав­ном сек­то­ру“, по фи­нан­сиј­ском уго­во­ру са Европ­ском ин­ве­сти­ци­о­ном бан­ком из мар­та 2010. Усва­ја­њем Стра­ те­ги­је на­уч­ног и тех­но­ло­шког раз­во­ја Ср­би­је од 2010. до 2015, Вла­да је ини­ци­ ра­ла ин­ве­сти­ра­ње у на­уч­ну и тех­но­ло­ шку ин­фра­струк­т у­ру. Сред­ства у из­но­с у од око 400 ми­ли­о­на евра обез­бе­ђе­на су кроз фи­нан­сиј­ске спо­ра­зу­ме са Европ­ ском ин­ве­сти­ци­о­ном бан­ком, Бан­ком за раз­вој Са­ве­та Евро­пе, бес­по­врат­на сред­ства Европ­ске Уни­је (ИПА) и кроз бу­џет­ска сред­ства на ре­пу­блич­ком, по­ кра­јин­ском и ло­кал­ном ни­воу. Циљ овог про­јек­та је да уна­пре­ди на­ уч­но-тех­но­ло­шку ин­фра­струк­т у­ру Ср­

би­је и по­диг­не је на ни­во при­хва­тљив за Европ­ску уни­ју. Про­је­кат под­ра­зу­ме­ва из­град­њу са­вре­ме­них на­уч­но-тех­но­ло­ шких обје­ка­та, ре­ви­та­ли­за­ци­ју по­сто­је­ће ин­фра­струк­т у­ре за на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ ку де­лат­ност на фа­кул­те­ти­ма и ин­сти­т у­ ти­ма, као и на­бав­ку ка­пи­тал­не опре­ме и по­тро­шног ма­те­ри­ја­ла за на­уч­но-ис­ тра­жи­вач­ке ак­тив­но­сти и уна­пре­ђе­ње на­уч­них по­тен­ци­ја­ла. Је­дан од ва­жни­јих сег­ме­на­та про­је­ка­та под­ра­зу­ме­ва и из­ град­њу ста­но­ва за мла­де на­уч­ни­ке. По­ред На­уч­но-тех­но­ло­шког пар­ка „Зве­зда­ра“ и ста­но­ва за мла­де на­уч­ни­ке у Бло­ку 32 у Но­вом Бе­о­гра­ду, за­вр­ше­на је из­град­ња (или су ра­до­ви при са­мом кра­ју) број­них ин­фра­струк­т ур­них обје­ ка­та, као и дру­ги про­јек­ти од зна­ча­ја за Ре­пу­бли­ку Ср­би­ју. По­ред упра­вља­ња про­јек­ти­ма из­ град­ње на­уч­не ин­фра­струк­т у­ре, ЈУП ре­ а­ли­зу­је и Про­грам мо­дер­ни­за­ци­је шко­ла и Ре­ги­о­нал­ни стам­бе­ни про­грам. 

За­куп­ци Пра­во на за­куп има­ју и до­ма­ћа и стра­на прав­на ли­ца: ви­ со­ко­школ­ске уста­но­ве, на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ке и ино­ва­ци­о­не ор­га­ни­за­ци­је, ви­со­ко­тех­но­ло­шка и сред­ње­тех­но­ло­шка при­ вред­на дру­штва ко­ја се ба­ве на­уч­ном, ис­тра­жи­вач­ко-раз­ вој­ном или про­из­вод­ном де­лат­но­шћу (укљу­чу­ју­ћи start up и spin-off ком­па­ни­је)... Циљ је и њи­хо­во ме­ђу­соб­но по­ве­зи­ва­ње у про­сто­ру На­уч­но-тех­но­ло­шког пар­ка „Зве­зда­ра“, пре све­га у при­ме­ни но­вих тех­но­ло­ги­ја, ства­ра­њу и пла­сма­ну но­вих про­ из­во­да и услу­га на тр­жи­шту.

SERBIA  NO 46  2014

99


Е ХО Т

РС ТВО Е Ј И Л

• Р Е С Т О Р А Т Е Р С Т В О • ГА С Т Р О Н

ОМИ

ЈА

Република Србија

ВИСОКА ХОТЕЛИЈЕРСКА ШКОЛА струковних студија Кнеза Вишеслава 70, 11000 Београд Тел.: +381 11 25 45 787 Факс: +381 11 2547 884 E-mail: info@vhs.edu.rs Сајт: www.vhs.edu.rs

Висока хотелијерска школа струковних студија у Београду је државна високошколска установа, основана 1974, потврђена од Комисије за акредитацију и Министарства просвете Србије 2007. године. Студијски програми су усклађени са сродним установама туристички најразвијенијих земаља: Швајцарске, Француске, Енглеске, Холандије, САД... Циљ Школе је да одговори на динамичне и променљиве потребе хотелијерске и туристичке привреде, те да обезбеди високообразовани професионални кадар који може гарантовати највише производне и услужне стандарде и квалитет.


Ми производимо више од половине електричне енергије Србије We generate more than half of Serbian electricity

ПД ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ „НИКОЛА ТЕСЛА“ www.tent.rs

CE THERMAL POWER PLANTS “NIKOLA TESLA”