Issuu on Google+

EU 5 € ♦ GB 3,5 £ ♦ USA 7 $ ♦ CH 7 CHF ♦ 40 NOK ♦ 45 SEK ♦ 500 HUF ♦ HR 20 HRK ♦ MK 200 MKD ♦ BiH 7 KM ♦ CG 3 € ♦ RUS 250 RUB

година VIII  број 46, 2014.  цена 290 дин. www.nacionalnarevija.com

Дугови и освешћења

POSLEDWI SLOVENSKI CAR

ISSN 1452-6905

9 771452 690002

46


По По вово дом дом900. 900.гого диди шњи шњи цецероро ђеђе њањаСте Сте фафа нанаНеНе мама њење (све (све тог тогСиСи меме она онаМи Ми роро тото чичи вог), вог),

ИЗ ИЗ ВАН ВАН РЕД РЕД НА НАИЛУ ИЛУ СТРО СТРО ВА ВА НА НАМО МО НО НО ГРА ГРА ФИ ФИ ЈА! ЈА! Ста Ста ририи иноно виви тек тек сто сто ви, ви,жижи тити јаја и ислу слу жбе, жбе,пепе сме сме и исту сту диди је,је, фофо тото гра гра фи фи јејеи и сли сли кар кар ска скадеде ла! ла! ИсИс коко рири сти сти тете при при лили ку,ку, нана баба виви тете сасапопо пупу стом! стом!

ПРИНЦИП ПРИНЦИППРЕС ПРЕС Цетињска Цетињска 6, Београд; 6, Београд; Тел. Тел. +381 +381 11 11 322322 70 70 34,34, +381 +381 11 11 322322 16 16 92 92 www.nacionalnarevija.com, www.nacionalnarevija.com, www.turistinfosrbija.com, www.turistinfosrbija.com, princip.press@gmail.com princip.press@gmail.com


П Р О Л О Г КА­КО ВИ­ДЕ­ТИ ОЧИ­ГЛЕД­НО

Из­да­вач „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град Тел.: +381 (11) 322 70 34, 322 16 92 www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник­ Ми­шо Ву­јо­вић Уред­ник­ Бра­ни­слав Ма­тић Тех­нич­ки уред­ник­ Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је­ Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не­ Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић Са­рад­ни­ци­ Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Бо­јан Ман­дић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић, Не­бој­ша Је­врић, Ол­га Ву­ка­ди­но­вић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Вла­да Ар­сић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Ду­брав­ка Пре­ра­до­вић, Ми­ле­на З. Бо­га­вац, Ро­за­на Са­здић, Во­ји­слав Фи­ли­по­вић, Са­ша Шар­ко­вић, Зо­ран Плав­шић, Лен­ка Ши­ба­ли­ја Мар­ке­тинг­ Мир­ко Ву­јо­вић, Ире­на Сто­лић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман­ Је­ле­на Јо­вић, Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић, Ми­лен­ко Ва­си­лић Пред­став­ни­штво за Срп­ску­ „Прин­цип Прес РС“ Але­ја Све­тог Са­ве 7, 78000 Ба­ња­лу­ка Тел/Факс: +387 (51) 304 360

Сун­цо­бра­ни на ки­ши Н

а­вр­ши­ло се по­ла ве­ка от­ка­ко је ве­ли­ки фран­цу­ски пи­сац Ан­ри де Мон­тер­лан (1895–1972) отво­ре­но оп­т у­жио јед­ну зе­мљу да је „је­ди­на у исто­ри­ји све­та ус­пе­ла да ско­ро на це­лој по­ вр­ши­ни пла­не­те сни­зи ин­те­ли­ген­ци­ју, мо­рал­ност и ква­ли­тет чо­ ве­ка“, што пред­ста­вља „ужа­сни зло­чин про­тив чо­веч­но­сти“. По­ го­ди­те ко­ју зе­мљу. На­вр­шио се век от­ка­ко је зна­ме­ни­ти не­мач­ки пе­сник Рај­нер Ма­ри­ја Рил­ке (1875–1926) за дру­гу зе­мљу на­пи­сао да се „је­ди­на на све­т у гра­ни­чи са Бо­гом“. Про­ве­ри­те за ко­ју. Ни до да­нас се ни­шта су­штин­ски ни­је про­ме­ни­ло. Са­мо је још из­о­штре­ни­је, још бол­ни­је. Али не­при­ко­сно­ве­но је пра­во љу­ди и на­родâ да не ви­де очи­глед­но, ако не­ће. „Сло­бо­да во­ље да­је нам стра­шну моћ да иза­бе­ре­мо па­као.“ Ср­би­ја је ове је­се­ни нај­зад оду­жи­ла не­ко­ли­ко епо­хал­них ду­ го­ва пре­ма се­би и дру­ги­ма, пре­ци­ма и по­том­ци­ма, при­ја­те­љи­ма и не­при­ја­те­љи­ма. До­но­си­мо из­ве­шта­је о то­ме, да оста­ну уко­ри­ че­ни, за ле­то­пи­се у на­ста­ја­њу. На­рав­но, као и у про­те­клих осам го­ди­на, ни­смо до­пу­сти­ли да нас про­гу­та де­мон по­ли­ти­ке. У Зви­ жду смо зви­жда­ли кроз ле­ген­де и ску­пља­ли сли­ке са зла­то­но­сне ре­ке. У Под­го­ри­ни пе­кли ра­ки­ју и пра­ви­ли пек­мез. На ре­га­ти од Ба­ња­лу­ке до Бе­о­гра­да свра­ти­ли у Срем­ску Ми­тро­ви­цу. У Вр­ њач­кој Ба­њи ше­та­ли ма­ло по­зна­тим ста­за­ма До­бри­це Ћо­си­ћа. Из­у­ча­ва­ли ка­ко тра­га ба­ња­луч­ки „Траг“ и у чи­јем ком­пју­те­ру ста­ну­ју при­че. На „Култ фе­сту“ при­с у­ство­ва­ли још јед­ној по­бе­ ди кре­а­тив­не мла­до­сти над ин­стру­мен­та­ли­зо­ва­ном кул­т у­ром. Ишли смо до Кел­та у вре­ме­ну и Азер­беј­џа­на у про­сто­ру. От­кри­ ли си­ли­ци­јум­ску до­ли­ну на Зве­здар­ском бре­гу. И мно­го то­га још. Бр­зо ће­те схва­ти­ти за­што вам се учи­ни­ло да нас не­ма два ме­ се­ца. 

Партнери издања:

Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју­ „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“, 12/24 Loch Stre­et, 3182 St Kil­da West, VIC

ВРЊАЧКА БАЊА

ОПШТИНА КОВАЧИЦА

ОПШТИНА РУМА

ГРАД КЊАЖЕВАЦ

СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Штам­па­ „Пор­тал“, Бе­о­град

На­слов­на стра­на: Цар Ни­ко­лај II Ро­ма­нов, спо­ме­ник у Бе­о­гра­ду (по фо­то­гра­фи­ји Дра­га­на Бо­сни­ћа)

ПД РБ „Ко­лу­ба­ра“

Часопис уписан у Регистар јавних гласила Републике Србије, бр. NV000385

ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140

04

SRBIJA  BROJ 46  2014.

БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

СТУДЕНТСКА ОДМАРАЛИШТА

ТЕНТ

Медијски партнери:

РТС - Јавни сервис Србије

РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈА војводина РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА ВОЈВОДИНЕ

НОВИНЕ СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

ЧАСОПИС СЕ ШТАМПА УЗ подршку МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ


САДРЖАЈ Витраж 04 Про­лог 06 Хро­ни­ка

Путоказ 10 Ал­бум: Не­за­бо­рав 16 Сло­бо­да: Век од Бит­ке на Дри­ни 24 Па­мјат: Цар, нај­зад, у Бе­о­гра­ду 28 Во­дич: У Зви­жду, на зла­то­но ­сној ре­ци ­ 34 Пу­то­каз: У Под­го­ри­ни, око лам­пека ­ : У Ми­тро­ви­ци, на ре­га­ти 38 То­кови

Култура ­ Ћо­сић у Врњ­ци­ма 40 Ле­то­пис: До­брица 46 Суд­би­на и ко­мен­та­ри: Зор­ка Ка­ра­ђорђе ­ ­вић 52 Зву­ци: Ет­но гру­па „Траг“ 56 Све­то­ви: Ми­ха­и­ло Гли­го­рић, сли­кар ­ 60 По­духва ­ти: „Култ фест“ у Бе­о­гра­ду 64 Бај­ка: По­у­ке из зе­мље па­туљ ­ а­ка

Људи 68 Жи­вот, ро­ма­ни: Аца Сел­тик 76 По­бед­ник: Ђор­ђе Пе­ри­шић 81 Здра­вље: Др Љу­бо­драг Ми­нић

Представљање 86 Ак­ција ­ : „Мер­ку­ров“ „Ме­сец есте­ти­ке“ 90 Мо­сто­ви: Азер­беј­џан 96 На­ука ­ : Тех­но­лошки парк на ­ Зве­зда ­ри 100 За­мах: Ин­ве­сти­ци­је у Ру­ми 102 Ве­зе: „Те­ле­ком“ Пу­пи­ну у част 106 Сту­ди­је: Бе­о­град­ска по ­слов­на шко­ла 110 Зна­ње: „Син­гиду ­ ­нум“ 114 Енер­ги­ја: Коп за сна­гу Ср­би­је SERBIA  NO 46  2014

05


В И Т Р А Ж

Т РАК А >> Ру­си­ја је 1. де­цем­бра об­ја­ви­ла да се по­вла­чи из про­јек­та „Ју­жни ток“, га­со­во­да ко­ји је тре­ба­ло пре­ко Цр­ног мо­ра, Бу­гар­ске и Ср­би­је да обез­бе­ди ста­бил­но снаб­де­ ва­ње га­сом Сред­ње и За­пад­не Евро­пе. „ЕУ не са­мо да ни­је по­ др­жа­ла из­град­њу овог га­со­во­ да, већ му је не­пре­ста­но, зна се под чи­јим при­ти­ском, ства­ра­ла не­ра­зум­не пре­пре­ке“, ре­као је у Ан­ка­ри ру­ски пред­сед­ник Вла­ ди­мир Пу­тин. >> Ср­би у се­вер­ној Афри­ци на­зив је из­ло­жбе аутор­ке др Ду­ши­це Бо­јић (Исто­риј­ски му­зеј Срби­је) отво­ре­не 2. де­цем­бра у Др­ жав­ном ар­хи­ву Кра­ље­ви­не Ма­ро­ко у Ра­ба­т у. Кроз број­не фо­ то­гра­фи­је, ли­ков­на де­ла и ар­ хив­ску гра­ђу, по­се­ти­о­ци ће са­зна­ти мно­го о бо­рав­ку и опо­ рав­ку 61.000 срп­ских вој­ни­ка и из­бе­гли­ца у Ту­ни­с у, Ал­жи­ру и Ма­ро­ку од 1916. до 1919, на­ кон по­вла­че­ња пре­ко Ал­ба­ни­ је. Отва­ра­њу је при­с у­ство­вао и краљ Ма­ро­ка Му­ха­мед VI. >> Ср­би­ја 1914, из­ло­жба Исто­риј­ ског му­зе­ја Ср­би­је и бе­о­град­ског Вој­ног му­зе­ја, отво­ре­на је у но­ вем­бру у Сток­хол­му. По­се­ти­о­ ци­ма ће би­ти при­бли­жен по­ли­ тич­ки, кул­т ур­ни и при­вред­ни успон Ср­би­је на по­чет­ку XX ве­ ка, до из­би­ја­ња Пр­вог свет­ског ра­та, до­га­ђа­ји ко­ји су прет­хо­ди­ ли са­мом ра­т у (Ца­рин­ски рат, Анек­си­о­на кри­за, Бал­кан­ски ра­ то­ви, Са­ра­јев­ски атен­тат, Јул­ска кри­за), као и срп­ски вој­ни ус­пе­ си из 1914, пр­ве го­ди­не Ве­ли­ког ра­та, у бор­ба­ма на Це­ру, Дри­ни и Ко­лу­ба­ри. Ауто­ри су Не­бој­ша Дам­ња­но­вић, Сне­жа­на Со­лу­нац

06

SRBIJA  BROJ 46  2014.

Де­вет­сто го­ди­на Сте­фа­на Не­ма­ње Вла­дар, мо­нах и све­ти­тељ – Пре­по­доб­ни Си­ме­он Ми­ро­то­чи­ви и срп­ска исто­ри­ја и кул­ту­ра (1113–1216) на­зив је ме­ђу­на­род­ног на­уч­ног ску­па одр­жа­ног ове је­ се­ни у Бе­о­гра­ду, Сту­де­ни­ци, Под­го­ри­ци и Ник­ши­ћу, по­во­дом 900. го­ди­шњи­це од ро­ђе­ња Сте­фа­на Не­ма­ње. Ју­би­леј ро­до­на­чел­ни­ка све­то­род­не ло­зе Не­ма­њи­ћа и јед­ног од сту­бо­ва срп­ског злат­ног сред­њо­ве­ко­вља оку­ пио је углед­не ду­хов­ни­ке, умет­ни­ке, на­уч­ни­ке, др­жав­не функ­ци­о­не­ре. Ор­га­ни­за­то­ри су би­ли Епар­хи­ја бу­ди­ мљан­ско-ник­шић­ка Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, Ин­ сти­т ут за исто­ри­ју умет­но­сти Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, Ви­зан­то­ло­шки и Ин­сти­т ут за срп­ски је­зик Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти. Скуп је по­чео ли­т ур­ги­јом у па­три­јар­шиј­ској Ка­пе­ли све­тог Си­ме­о­на Ми­ро­то­чи­вог ко­ју је слу­жио Ње­го­ва Све­тост па­три­јарх срп­ски Ири­неј.

Ру­ска умет­ност Рос­си­й­ское ис­кус­ство. О ру­ском и срп­ском сли­кар­ ству на­зив је лук­с у­зне дво­је­зич­не мо­но­гра­фи­је пред­ ста­вље­не у но­вем­бру у Бе­о­гра­ду. Сва­ке го­ди­не ру­ски На­ци­о­нал­ни кул­т ур­ни фонд „Во­зро­жде­ни­је“, Фе­де­рал­ на аген­ци­ја за из­да­ва­штво и мас-ме­ди­је и Ру­ски књи­ жев­ни са­вез при­пре­ма­ју ова­кво спе­ци­јал­но из­да­ње по­све­ће­но кул­ тур­ном ди­ја­ло­ гу Ру­си­је са јед­ ном ода­бра­ном зе­мљом. У 2014, ка­да се обе­ле­ жа­ва 1150 го­ ди­на сло­вен­ске п и ­с м е ­н о ­с т и , 400 го­ди­на Ро­ ма­но­вих и 100 го­ди­на од ро­ђе­ња бла­же­но­по­чив­шег па­три­јар­ха срп­ ског Па­вла, та ода­бра­на зе­мља је Ср­би­ја. Срп­ски из­да­ вач­ки парт­нер у овом про­јек­т у је Кра­љев­ски ред ви­те­ зо­��а, а о мо­но­гра­фи­ји су го­во­ри­ли про­то­је­реј Не­бој­ша То­по­лић, Гра­ди­мир Ста­нић, проф. др Ста­ни­слав Жив­ ко­вић и Игор Ку­зин.


Аутор­ски Суд, филм ин­диј­ског ре­ди­те­ ља и сце­на­ри­сте Чај­та­ни­ја Там­ ха­неа, овен­чан је Гран при­јем „Алек­сан­дар Са­ша Пе­тро­вић“ као нај­бо­љи у глав­ном так­ми­ чар­ском про­гра­му два­де­се­тог Фе­сти­ва­ла аутор­ског фил­ма ко­ји је 2. де­цем­бра за­вр­шен у Бе­о­гра­ду. На­гра­да за нај­бо­ љег ре­ди­те­ља до­де­ље­на је Но­ а­зу Де­шеу за филм Бе­ла сен­ка (ко­про­дук­ци­ја Тан­за­ни­је, Не­ мач­ке и Ита­ли­је). На­гра­ду за сни­ма­тељ­ски рад до­био је Ми­ха­ил Кри­шман за филм Ле­ви­ја­тан ру­ског сце­на­ри­ сте и ре­ди­те­ља Ан­дре­ја Звја­гин­це­ва, а на­гра­ду кри­ти­ке дан­ско-ар­ген­тин­ски филм Ха­у­ха – рај на зе­мљи и (опет) ин­диј­ски Суд.

Јо­вић и Вук Об­ра­до­вић, а ко­ор­ ди­на­тор Сла­ђа­на Бој­ко­вић.  >> Си­го­лен Фран­ше д’Епе­ре Ву­ јић, три­де­сет сед­мо­го­ди­шња пра­у­ну­ка слав­ног фран­цу­ског ге­не­ра­ла, по­сле вр­ло ус­пе­ле мај­ске из­ло­жбе у Кул­т ур­ном цен­тру Ср­би­је у Па­ри­зу, где је пред­ста­ви­ла сво­ју обим­ну гра­ђу о Ср­би­ји у очи­ма Фран­ цу­за то­ком Пр­вог свет­ског ра­ та, об­ја­ви­ла је у но­вем­бру да на­ме­ра­ва да у Ср­би­ји отво­ри стал­ну му­зеј­ску по­став­ку са пре­ко две хи­ља­де екс­по­на­та. По­став­ка ће све­до­чи­ти о не­ка­ да­шњем срп­ско-фран­цу­ском при­ја­тељ­ству и „на­ста­ви­ти оно што је њен пре­дак за­по­чео у Ве­ли­ком ра­т у“. >> Нај­по­зна­ти­ји свет­ски ту­ри­стич­ки во­дич Lo­nely Pla­net про­гла­ сио је Ср­би­ју за јед­ну од топ де­сет де­сти­на­ци­ја у 2015. го­ди­ни.

Ре­ви­ја срп­ских фил­мо­ва Фил­мо­ви сни­мље­ни на осно­ву по­бе­да на кон­кур­си­ ма Филм­ског цен­тра Ср­би­је пр­ви пут ће то­ком де­цем­ бра би­ти при­ка­за­ни као ре­ви­ја у ни­зу гра­до­ва Ср­би­је (Ниш, Бе­о­град, Но­ви Сад, Гор­њи Ми­ла­но­вац...). Улаз је бес­пла­тан, про­јек­ци­ја­ма ће при­с у­ство­ва­ти и ауто­ри, а пу­бли­ка ће мо­ћи да ви­ди ани­ми­ра­ни Ше­шир Андреjа Ја­ нев­ског, крат­ки игра­ни Ба­ки­ца хо­ће ку­ћи Бо­ја­не Стар­ че­вић, до­ку­мен­тар­ не Ре­старт Де­ја­на Пе­тро­ви­ћа, Ми­ли­ца Дра­га­на Ел­чи­ћа, Ко­ ре­ни зла Же­ли­ми­ра Гвар­ди­о­ла и Про­гле­ да­ње Си­ма Бр­да­ра. Циљ је, по­ред оста­ лог, да се по­пу­ла­ри­ шу у јав­но­сти ма­ње за­сту­пље­не филм­ске вр­сте и при­сту­пи.

>> Спе­ци­јал­на бол­ни­ца „Мер­кур“ из Вр­њач­ке Ба­ње у но­вем­бру се ве­о­ма успе­шно пред­ста­ви­ла на Ме­ђу­на­род­ном сај­му ту­ри­зма у Лон­до­ну (World Tra­vel Mar­ ket), а број ино­стра­них но­ће­ња у овој уста­но­ви пре­ма­шио је 20.000 го­ди­шње. >> Ре­ка Бје­ли­ца је по­чет­ком де­ цем­бра осми пут у овој го­ди­ни по­пла­ви­ла на­се­ља и по­ља у оп­ шти­ни Лу­ча­ни, а Лим се из­лио у При­је­по­љу и за­пре­тио Бро­ да­ре­ву. >> Мо­за­ик из­вор­них све­до­чан­ста­ ва – Ср­би­ја у Ве­ли­ком ра­ту на­ зив је из­ло­жбе ко­лек­ци­о­на­ра

SERBIA  NO 46  2014

07


В И Т Р А Ж

До­мин­го у Бе­ог­ ра­ду

Т РАК А Алек­сан­дра Бо­ри­чи­ћа, од­бој­ ка­шког тре­не­ра и функ­ци­о­не­ ра, отво­ре­не 1. де­цем­бра у Хо­лу РТС-а. Бо­ри­чић ви­ше од че­ти­ ри де­це­ни­је при­ку­пља исто­риј­ ска пи­сма, раз­глед­ни­це, мар­ке и дру­гу гра­ђу, а овом из­ло­жбом по­ка­зао је ка­ко је не­мач­ка и аустриј­ска про­па­ган­да пред­ста­ вља­ла Бал­кан пре, у то­ку и по­ сле Ве­ли­ког ра­та. >> У су­срет сто­го­ди­шњи­ци ро­ђе­ ња чу­ве­ног срп­ског књи­жев­ ни­ка Бран­ка Ћо­пи­ћа, до­го­ди­не, бе­о­град­ско по­зо­ри­ште „Бо­шко Бу­ха“ по­ста­ви­ло је на сце­ну пред­ста­ву по ро­ма­ну Ма­га­ре­ће го­ди­не. Дра­ма­ти­за­ци­ју је ура­ ди­ла Ми­ли­ца Кон­стан­ти­но­вић, ре­жи­рао Мар­ко Ма­ној­ло­вић. Оста­ре­лог Бран­ка Ћо­пи­ћа ту­ма­ чи Зо­ран Цви­ја­но­вић, а мла­дог Иван За­бла­ћан­ски. Пре­ми­је­ра је би­ла у „Ате­љеу 212“, ре­при­за у Бе­о­град­ском драм­ском по­зо­ри­ шту, јер се ма­тич­на сце­на по­зо­ ри­шта „Бо­шко Бу­ха“ об­на­вља и би­ће по­но­во отво­ре­на у фе­бру­ а­ру 2015. >> П  ут у Да­маск, дра­ма Аугу­ста Стринд­бер­га на­ста­ла кра­јем XIX ве­ка, не­дав­но је пре­ми­јер­но из­ ве­де­на у бе­о­град­ском На­род­ ном по­зо­ри­шту. Ре­жи­рао је Ни­ ки­та Ми­ли­во­је­вић, дра­ма­т ург био Слав­ко Ми­ла­но­вић, а јед­ну од но­се­ћих уло­га игра Та­на­си­је Узу­но­вић. >> „Да­ни Бе­о­град­ског фе­сти­ва­ла игре“ по дру­ги пут би­ће ор­га­ни­ зо­ва­ни у Ки­но­те­ци од 28. ја­ну­а­ра до 1. фе­бру­а­ра 2015. Пу­бли­ка ће ви­де­ти низ екс­клу­зив­них про­ јек­ци­ја и ви­ше­стру­ко на­гра­ђи­ ва­не фил­мо­ве ко­ји у се­би са­др­же

08

SRBIJA  BROJ 46  2014.

„Ве­о­ма се ра­ду­јем што ћу на­сту­пи­ти у ва­шем ве­ли­ком гра­ду, на­дам се да ће и див­ на бе­о­град­ска пу­бли­ка ужи­ ва­ти у то­ме. За ме­не је увек ве­ли­ко за­до­вољ­ство да се вра­тим у Бе­о­град, на­ро­чи­

то ка­да је то по­сле мно­го го­ди­на као сад“, ре­као је чу­ве­ ни шпан­ски те­нор Пла­си­до До­мин­го пред свој на­ступ у срп­ској пре­сто­ни­ци 8. де­цем­бра. За овај пр­во­ра­зред­ни кул­т ур­ни до­га­ђај вла­да ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње, а за „Бе­ о­град­ску аре­ну“ већ две не­де­ље тра­жи се кар­та ви­ше.

Игра Алек­сан­дар Ан­то­ниј­е­вић, ду­го­го­ди­шњи пр­вак Ка­над­ског на­ци­о­ нал­ног ба­ле­та и умет­ нич­ки фо­то­граф, до­ бит­ник је пе­те На­гра­де „VIP по­зив“ ко­ју Бе­о­ град­ски фе­сти­вал игре сва­ке го­ди­не до­де­љу­је срп­ским умет­ни­ци­ма за успе­шну ка­ри­је­ру у умет­нич­ кој игри оства­ре­ну у ино­стран­ству. На­гра­да ће би­ти уру­че­на на на­ред­ном Бе­о­град­ском фе­сти­ва­лу игре, у мар­т у 2015, ка­да ће би­ти при­ка­за­но и пет­на­ест пред­ста­ва, уз уче­шће умет­ни­ка из Аме­ри­ке, Изра­е­ла, Фран­цу­ске, Хо­лан­ди­је, Не­мач­ке, Бел­ги­је, Ита­ ли­је, Шпа­ни­је и Нор­ве­шке.


те­му игре, по­пут Пр­ве по­зи­ци­је Бе­са Карг­ма­на, Ка­ра Ме­на Јир­ жи­ја Ки­ли­ја­на, Оства­ре­ња јед­ ног сна На­ци­о­нал­ног ба­ле­та Ку­бе, Огле­да­ла и му­зи­ке Са­бу­ра Те­ши­га­ва­ра, Ка­ба­реа Бо­ба Фо­са или Флеш­ден­са Адри­ја­на Ли­на.

Ис­пра­ћај и до­чек „Но­во­го­ди­шњи и бо­жић­ни пра­зни­ци у Бе­о­гра­ду би­ ће обе­ле­же­ни ни­зом ма­ни­фе­ста­ци­ја, ко­је ће тра­ја­ти го­ то­во ме­сец да­на“, на­ја­вио је не­дав­но Ми­о­драг По­по­вић, ди­рек­тор Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Бе­о­гра­да. „Уз до­бар про­вод, до­сту­пан сви­ма, на­ме­ра је да град и за­ра­ди на овој про­сла­ви, што, за раз­ли­ку од ра­ни­јих го­ди­на, пред­ ста­вља одр­жив еко­ном­ски мо­дел.“ За до­чек Но­ве го­ди­не у Бе­о­гра­ду би­ће по­ста­вље­не три би­не. Ис­пред Скуп­шти­не на­сту­па­ће из­во­ђа­чи „за нај­ши­ри му­зич­ки укус“. На Тр­гу Ре­пу­бли­ке би­ће рок би­ на. Тре­ћа, још се не зна де­фи­ни­тив­но где, би­ће окре­ну­та ти­неј­џе­ри­ма. У свим ва­ри­јан­та­ма, без об­зи­ра на вр­сту му­зи­ке, би­ће то вр­ло ква­ли­те­тан про­грам, на­гла­сио је По­по­вић.

Ко­па­о­ник, Ко­па­он ­ ик... И пе­ти „Ski ope­ning Ko­pa­o­nik“, од 4. до 7. де­цем­бра, про­те­ћи ће у зна­ку кон­це­ра­та, днев­них и ноћ­них жур­ки, спорт­ских так­ми­че­ња и број­них вред­них на­гра­да. Про­ це­њу­је се да ће тај про­грам у нај­по­зна­ти­ји срп­ски зим­ски

ту­ри­стич­ки цен­тар до­ве­сти ви­ше љу­ди не­го прет­ход­не го­ди­не, ка­да их је би­ло пре­ко 15.000. Ма­ни­фе­ста­ци­ја се ор­га­ни­зу­је од 2010, по угле­ду на нај­по­пу­лар­ни­је европ­ ске ски-цен­тре, ко­ји сва­ке го­ди­не обе­ле­жа­ва­ју отва­ра­ ње се­зо­не. Ор­га­ни­за­то­ри су „MK Mo­un­tain Re­sort“ и ЈП „Ски­ја­ли­шта Ср­би­је“.

>> Пре­ма зва­нич­но су­ми­ра­ним по­да­ци­ма, на ми­ну­лом Бе­о­град­ском ме­ђу­на­род­ном сај­му књи­ га, пе­де­сет де­ве­том, из­ла­гао је 971 уче­сник, од то­га 406 до­ма­ ћих и 77 ино­стра­них ди­рект­ них из­ла­га­ча. Одр­жа­но је 866 про­гра­ма, би­ло акре­ди­то­ва­но 1022 до­ма­ћа и ино­стра­на но­ви­ на­ра, ре­ги­стро­ва­но 164.606 по­ се­ти­ла­ца. >> „Овом фе­штом за­о­кру­жио сам свој де­чач­ки сан и ста­вио тач­ ку на играч­ку ка­ри­је­ру. Са ва­ ма је све лак­ше. Ви сте сна­га и чу­до!“ ре­као је 15. но­вем­бра ис­ пред се­вер­не три­би­не „Зве­зди­ ног“ ста­ди­о­на у Бе­о­гра­ду Де­јан Стан­ко­вић, опра­шта­ју­ћи се од ак­тив­ног игра­ња фуд­ба­ла, на утак­ми­ци „Зве­зда“–„Уди­не­зе“ ор­га­ни­зо­ва­ној тим по­во­дом. >> Из­ме­ђу два из­да­ња На­ци­о­нал­не ре­ви­је, у Бе­о­гра­ду је пре­ми­нуо углед­ни срп­ски пи­сац Во­ја Чо­ ла­но­вић, у 92. го­ди­ни. Но­ви­нар, из­да­вач, дра­ма­т ург, пр­ви уред­ ник На­уч­ног про­гра­ма на Те­ ле­ви­зи­ји Бе­о­град, го­ди­не 1987. до­био је НИН-ову на­гра­ду за ро­ман Зеб­ња на рас­кла­па­ње. >> Јо­ван Ћи­ри­лов, те­а­тро­лог и књи­жев­ник, ду­го­го­ди­шњи управ­ ник Ју­го­сло­вен­ског драм­ског по­зо­ри­шта и се­лек­тор БИ­ТЕФ-а, пре­ми­нуо је 16. но­вем­бра у Бе­ о­гра­ду, у 84. го­ди­ни.

SERBIA  NO 46  2014

09


А Л Б У М

 Срп­ски по­ло­жа­ји на Са­ви  Срп­ски вој­ни­ци на ар­ти­ље­риј­ском по­ло­жа­ју у Ср­би­ји. Ма­ло срп­ско гро­бље крај Ве­зи­ро­вог мо­ста у Ал­ба­ни­ји

 Ва­са Ешки­ће­вић: Из­ла­зак срп­ске вој­ске на мо­ре у Ал­ба­ни­ји. Бек­ство Аустро-Уга­ра пре­ко Са­ве

10

ПО­СВЕ­ТА ЈУ­НА­ЦИ­МА ВЕ­ЛИ­КОГ РА­ТА

Не­за­бо­рав „М

и, рат­ни до­бро­вољ­ци, да­ва­ли смо све од се­бе, жр­тву­ју­ћи и сво­је жи­во­те на бо­ји­шти­ма. Сле­де­ћег да­на опет ће мно­ги по­ги­ну­ти на бој­ним по­љи­ма. Но, и по­сле ће би­ти ра­то­ва. Ви, мла­ди, шко­лар­ци, ђа­ци, ка­да бу­де­те ста­са­ли за рат и бо­ри­ли се мо­жда за друк­чи­је иде­је во­ди­ље не­го што су на­ше, по­не­си­те у сво­јим ср­ци­ма са­мо­пре­гор до­бро­во­ља­ца. И не­мој­те нас за­бо­ра­ви­ти.“ Та­ко је на Со­лун­ском фрон­т у, у те­шком тре­нут­ку пред од­с уд­ни срп­ ски удар, на па­пи­ру ис­трг­ну­том из не­ког блок­чи­ћа, на­пи­сао срп­ски офи­ цир-до­бро­во­љац Ми­лан Ва­ка­њац. Тај за­пис, за­јед­но са ње­го­вим оста­лим бе­ле­шка­ма из ра­та, ка­сни­је је об­ја­вљен у књи­зи Не­мој­те нас за­бо­ра­ви­ти. На­слов дав­не књи­ге пре­у­зет је и за на­зив из­ло­жбе ко­ја је обе­ле­жи­ла ову је­сен у Га­ле­ри­ји Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти у Бе­о­гра­ду. За­хва­љу­ју­ћи са­рад­њи Га­ле­ри­је СА­НУ са Му­зе­јом Но­вог Са­да, На­род­ ним му­зе­јом у Шап­цу и Вој­ним му­зе­јом у Бе­о­гра­ду, јав­но­сти су пре­до­че­ни ра­до­ви срп­ског рат­ног фо­то­гра­фа Ри­сте Мар­ја­но­ви­ћа и рат­ног сли­ка­ра Ва­се Ешки­ће­ви­ћа: 60 фо­то­гра­фи­ја, 25 сли­ка и 81 ски­ца. Оба ауто­ра би­ли су не­по­сред­ни уче­сни­ци. Обо­ји­ца су се од­мах по из­би­ ја­њу Пр­вог свет­ског ра­та вра­ти­ли у Ср­би­ју и ста­ви­ли на рас­по­ла­га­ње срп­ ској Вр­хов­ној ко­ман­ди. Ири­жа­нин Ешки­ће­вић је по­сле два­де­сет го­ди­на и бли­ста­ве ка­ри­је­ре до­шао из Ру­си­је. Шап­ча­нин Мар­ја­но­вић у Па­ри­зу је био уред­ник за илу­стра­ци­је Њу­јорк Хе­рал­да за Евро­пу. Оно што су нам оста­ви­ли из тих те­шких го­ди­на дра­го­це­ност је, „пра­ва срп­ска илу­стро­ва­на исто­ри­ја Ве­ли­ког ра­та“. Де­лић то­га по­де­ли­ће­мо са чи­ та­о­ци­ма, у веч­ни по­мен свим хе­ро­ји­ма и му­че­ни­ци­ма па­лим за Отаџ­би­ну. Пам­ће­ње је са­мо мр­ви­ца оно­га што им ду­гу­је­мо.  (Б. М.)

SRBIJA  BROJ 46  2014.


SERBIA  NO 46  2014

11


А Л Б У М

12

/

A l b u m

/

А л ь ­бом

SRBIJA  BROJ 46  2014.


SERBIA  NO 46  2014

13


А Л Б У М

14

/

A l b u m

/

А л ь ­бом

SRBIJA  BROJ 46  2014.


Ва­са Ешки­ће­вић: Срп­ски ко­ња­ни­ци SERBIA  NO 46  2014

15


С ло­бо­ д а

По­глед са Гу­че­ва на до­ли­ну Дри­не

16

SRBIJA  BROJ 46  2014.


Бит­ка из­над обла­ка СТО­ГО­ДИ­ШЊИ­ЦА БОР­БИ НА ГУ­ЧЕ­ВУ И МАЧ­КО­ВОМ КА­МЕ­НУ 1914.

То за­ди­вљу­ју­ће ју­на­штво је веч­на ме­ра и суд­би­на бра­ни­ла­ца Ср­би­је. Бит­ка на Дри­ни јед­на је од нај­кр­ва­ви­јих и нај­не­ве­ро­ват­ни­јих у Пр­вом свет­ском ра­ту. У те­шким усло­ви­ма, уз ве­ли­ку оску­ди­цу у му­ни­ци­ји и опре­ми, срп­ски рат­ни­ци су два ме­се­ца др­жа­ли на­спрам се­бе 215.000 Аустро­у­га­ра, без пре­да­ха и сме­не. За пет да­на го­то­во мит­ске дра­ме на Мач­ко­вом ка­ме­ну из стро­ја је из­ба­че­но ви­ше од 8.000 Ср­ба и око 30.000 Аустро­у­га­ра. А сва­ко по­гла­вље у бор­би на Гу­че­ву, од уда­ље­но­сти бор­бе­них ли­ни­ја до на­чи­на снаб­де­ва­ња и ко­му­ни­ка­ци­је, за­у­век је ушло у ан­то­ло­ги­је ра­то­ва­ња Текст и фо­то­гра­фи­је: Не­над Мар­ко­вић

SERBIA  NO 46  2014

17


С ло­бо­ д а

 Спо­ме­ник срп­ским рат­ни­ци­ма на Гу­че­ву, из­над Ба­ње Ко­ви­ља­че

Д

о­стиг­ну­ћа срп­ске вој­ске у Пр­вом свет­ском ра­т у увек су ме ду­бо­ ко по­га­ђа­ла – ка­же пен­зи­о­ни­са­ ни пу­ков­ник аме­рич­ке вој­ске Ри­чард Карл (81), не­ка­да­шњи про­фе­сор вој­не исто­ри­је на Вест По­ин­т у, док ко­ра­ча Гу­ че­вом, пла­ни­ном на ко­јој су се пре сто го­ди­на од­ви­ја­ле огор­че­не бор­бе по­зна­те као Бит­ка из­над обла­ка. – То је ве­ли­ка при­ча о бор­би и ве­ли­чан­стве­ној по­бе­ди јед­ног ма­лог на­ро­да, о ко­јој се ма­ло зна. А то што је Ср­би­ја из­ве­ла, што су учи­

Тр­го­ви­на у ро­во­ви­ма Аустро­у­гар­ске тру­пе рас­по­ла­га­ле су му­ни­ци­јом и опре­ мом, али им је мањ­ка­ло хра­не ко­ја је те­шко сти­за­ла пре­ко пла­хо­ви­те Дри­не (срп­ска ар­ти­ље­ри­ја ру­ши­ла је мо­сто­ве). Са дру­ге стра­не, Ср­би су хра­не има­ли, али им је све­га дру­гог не­ до­ста­ја­ло. Та­ко се на Еми­но­вим во­да­ма, где су ро­во­ви би­ли нај­бли­жи, раз­ви­ла нео­бич­на тр­го­ви­на. За два хле­ба на­ши су вој­ни­ци од Аустро­у­га­ра ку­по­ва­ли пар ци­пе­ла. Нај­пре би Ср­би ба­ци­ли је­дан хлеб, а ка­да би с дру­ге стра­не до­ле­те­ле ци­пе­ле, ров би про­ме­нио и дру­ги хлеб.

18

SRBIJA  BROJ 46  2014.

ни­ли ње­ни вој­ни­ци–се­ља­ци бо­ре­ћи се без опре­ме и му­ни­ци­је, с љу­ба­вљу пре­ ма отаџ­би­ни и на­ро­ду, жи­во­ти­ма бра­ не­ћи до­мо­ве, то би тре­ба­ло зна­ти. Као вој­ник мо­гу да раз­у­мем вој­нич­ку ду­шу, а ов­де сам про­на­шао ону ко­ја је учи­ни­ла да се­љак по­ста­не вој­ник. Да би по­бе­дио у ра­т у, мо­раш би­ти до­бар чо­век. Ви сте то ура­ди­ли. Нај­кр­ва­ви­је бор­бе срп­ске вој­ске у Пр­вом свет­ском ра­т у од­ви­ја­ле су се у окви­ру Бит­ке на Дри­ни, а по­себ­но на Гу­че­ву из­над Ба­ње Ко­ви­ља­че и на Мач­ ко­вом ка­ме­ну крај Круп­ња. Срп­ским са­ ве­зни­ци­ма ишло је ло­ше, не­при­ја­тељ је на­ди­рао ка Па­ри­зу, у Га­ли­ци­ји Ру­си су тр­пе­ли гу­бит­ке. Сто­га је за­тра­же­но да Ср­би­ја из­ве­де офан­зи­ву на Аустро­у­гар­ ску ка­ко би се ње­не тру­пе ве­за­ле на овом про­сто­ру. Ис­пу­ња­ва­ју­ћи зах­те­ве, срп­ска вој­ска пре­шла је у Срем 5. сеп­тем­бра и по­сти­гла зна­чај­не успе­хе. За то вре­ме, ко­ман­дант аустро­у­гар­ске Бал­кан­ске вој­ ске Оскар фон По­ћо­рек од­лу­чу­је да на


SERBIA  NO 46  2014

19


С ло­бо­ д а  Гар­диј­ска је­ди­ни­ца Вој­ске Ср­би­је на Мач­ко­вом ка­ме­ну, 2014.

Дри­ни от­поч­не дру­гу про­ва­лу у Ср­би­ју, та­ко за­у­ста­ви срп­ску офан­зи­ву и про­дре ка Ва­ље­ву. Пе­та и Ше­ста ар­ми­ја кре­ћу пре­ко Дри­не у но­ћи 7. на 8. сеп­тем­бар, у су­дар са Дру­гом и Тре­ћом срп­ском ар­ ми­јом. На­с у­прот 215 хи­ља­да Аустро­у­га­ ра са 500 то­по­ва и 400 ми­тра­ље­за, на­ла­зи се 200 хи­ља­да срп­ских вој­ни­ка са 306 то­ по­ва, 114 ми­тра­ље­за и не­до­стат­ком му­ ни­ци­је, по­чи­ње кр­ва­ва бит­ка. Да би на­пре­до­вао ка Ва­ље­ву, не­при­ ја­тељ је мо­рао овла­да­ти Гу­че­вом и ње­ го­вим гре­бе­ни­ма. У пр­вих два­де­се­так да­на пре­тр­пео је ве­ли­ке гу­бит­ке, а ни­ је ис­пу­нио план. Пред крај сеп­тем­бра фронт се ста­би­ли­зу­је, вој­ске се уко­па­ва­ ју на до­стиг­ну­тим по­ло­жа­ји­ма и по­чи­ње ис­цр­пљу­ју­ћа ро­вов­ска вој­на. Нај­же­шће бор­бе во­ђе­не су на Еми­но­вим во­да­ма и Ку­ли­шту ко­је је бра­ни­ла оја­ча­на Ком­би­ но­ва­на ди­ви­зи­ја. Док су сна­ге агре­со­ра ре­дов­но би­ле ме­ња­не, на Еми­но­вим во­ да­ма 6. пре­ко­број­ни пук це­лу бит­ку из­ др­жао је без сме­не. Гу­чев­ске шу­ме и да­нас кри­ју ро­во­ве и кра­те­ре, тра­го­ве стра­шне бор­бе. У је­сен 1914. пла­ни­на је од ва­тре­них деј­ста­ва би­ ла ско­ро ого­ље­на. Још увек, ако се за­че­ пр­ка, мо­гу се про­на­ћи зар­ђа­ла ча­у­ра, сло­ мље­ни ба­јо­нет, де­ло­ви пу­ша­ка, дуг­мад и коп­че са уни­фор­ми. Са про­план­ка на ко­јем је спо­мен-ко­стур­ни­ца гу­чев­ским хе­ро­ји­ма пру­жа се по­глед на бо­сан­ске пла­ни­не, на Дри­ну ко­ја ви­ју­га и Ло­зни­ цу у до­ли­ни. Из­ме­ђу ста­ба­ла не­чуј­но се про­вла­че обла­ци, као ду­хо­ви ју­на­ка ко­ји су ов­де, на овој пла­ни­ни – гра­нич­ном ка­ ме­ну, оста­ви­ли жи­во­те бра­не­ћи Ср­би­ју. НА ТОМ КА­МЕ­НУ ЗЕ­МЉЕ СР­БИ­ЈЕ Док се на Гу­че­ву од­ви­ја­ла же­сто­ка бор­ба, срп­ска Вр­хов­на ко­ман­да на­ре­ђу­

Кра­ље­вић и сли­кар­ка Срп­ски пу­ко­ви су то­ком бо­ја из­ве­ли пет­на­ест ју­ри­ша на Мач­ков ка­мен, а број про­ти­вју­ри­ша и ју­ри­ша ни­жих је­ди­ни­ ца на ма­њим де­ло­ви­ма бо­ји­шта остао је не­из­бро­јан. Кра­ље­ вић Ђор­ђе, син кра­ља Пе­тра Пр­вог, по­вео је по­след­њи ју­риш ба­та­љо­на 5. пре­ко­број­ног пу­ка на­кон што је ко­ман­дант пао. Др­же­ћи ре­вол­вер у јед­ној и са­бљу у дру­гој ру­ци, хра­бри кра­ ље­вић ис­ко­чио је из ро­ва ко­ман­ду­ју­ћи: „На­пред, хра­бри! За мном! Ја сам син ва­шег кра­ља!“ Кра­ље­вић убр­зо па­да по­го­ђен, а ра­не ју­нач­ке, као свом пр­вом ра­ње­ни­ку, пре­ви­ја му бол­ни­чар­ка На­де­жда Пе­тро­вић, чу­ве­на срп­ска сли­кар­ка.

20

SRBIJA  BROJ 46  2014.

је Пр­вој ар­ми­ји, по­ву­че­ној из Сре­ма, да спре­чи про­дор не­при­ја­те­ља пре­ко Со­ кол­ских пла­ни­на. Већ 17. сеп­тем­бра срп­ ске сна­ге из­би­ја­ју на Мач­ков ка­мен, а два да­на ка­сни­је и овла­да­ва­ју њи­ме. Го­ње­ње де­сет­ко­ва­ног 16. кор­пу­са оме­та­ју ноћ и гу­ста ма­гла, што му омо­гу­ћу­је да сре­ди ре­до­ве и по­но­во ус­по­ста­ви обруч. Кад се ма­гла раз­и­шла, на Мач­ко­вом ка­ме­ну и Ко­шут­њој сто­пи раз­ви­ја се бор­ба пр­ са у пр­са. У на­ред­ним да­ни­ма, све до 22. сеп­тем­бра, об­рон­ци Ја­год­ње у ду­гом ни­ зу кр­ва­вих бор­би пре­ла­зе из ру­ке у ру­ку. Нај­ви­ша за­ра­ван, око 500 ква­драт­них ме­ та­ра, би­ва пот­пу­но по­кри­ве­на ле­ше­ви­ма. Бит­ка на Мач­ко­вом ка­ме­ну зна­на је и као „офи­цир­ски бој“, због огром­них гу­би­та­ка у срп­ском офи­цир­ском ка­дру. Офи­ци­ри, ју­ри­ша­ју­ћи на че­лу сво­јих је­ ди­ни­ца, ју­на­штвом да­ва­ли при­мер ка­ко се бо­ри за сло­бо­ду. Њих чак 115 оста­ло је на том бо­ји­шту, а 176 је ра­ње­но. Мно­ ге је­ди­ни­це прак­тич­но су оста­ле без офи­ци­ра. Ма­јо­ри и ка­пе­та­ни пре­у­зи­ ма­ли су ко­ман­ду над пу­ко­ви­ма, по­руч­ ни­ци и пот­по­руч­ни­ци над ба­та­љо­ни­ма, на­ред­ни­ци над че­та­ма.


Аустро­у­гар­ски ко­ман­дан­ти ја­вља­ли су да срп­ски офи­ци­ри од­бра­ну чи­не не­ ве­ро­ват­ном, а ју­ри­ше не­чу­ве­но сме­лим. Пре­ма аустро­у­гар­ским из­ве­шта­ји­ма, бор­бе на Мач­ко­вом ка­ме­ну же­шће су од свих до­та­да­шњих, а њи­хо­ви исто­ри­ча­ ри бе­ле­жи­ли су да је то би­ла нај­кр­ва­ви­ја бит­ка у це­лом по­хо­ду на Ср­би­ју. По за­у­зи­ма­њу срп­ских по­ло­жа­ја 22. сеп­тем­бра, По­ћо­рек је на­ре­дио пре­ла­зак у од­бра­ну. Та­кав је то бој био да ви­ше ни­је имао сна­ге за на­ста­вак на­па­да, што је омо­гу­ћи­ло срп­ској вој­сци нео­ме­та­но по­вла­че­ње. На са­мом по­при­шту, пре­ ма аустро­у­гар­ским из­во­ри­ма, оста­ло је две хи­ља­де мр­твих, од ко­јих 800 Ср­ба. У спи­ско­ви­ма бе­ле­же и ко­ли­ко је те­ла про­на­ђе­но це­ло, док су не­бро­је­на би­ла ис­ки­да­на стра­хо­ви­том ар­ти­ље­риј­ском ва­тром. Аустро­у­га­ри се ни­с у ли­би­ли ни да ту­ку по вој­ни­ци­ма обе стра­не док се бо­ре пр­са у пр­са. У срп­ским ре­до­ви­ма ужа­сан учи­нак пра­ви­ли су и „дум-дум“ ме­ци ко­је је не­при­ја­тељ обил­но ко­ри­ стио. Бој на Мач­ко­вом ка­ме­ну из стро­ ја је из­ба­цио ви­ше од 8.000 Ср­ба и око 30.000 Аустро­у­га­ра.

ДО­ТАД НИ­ЈЕ ВИ­ЂЕ­НО Кр­ва­ве бор­бе на Мач­ко­вом ка­ме­ну ни­с у до­не­ле пре­дах бор­ци­ма на Гу­че­ву. Деј­ства над­моћ­не не­при­ја­тељ­ске ар­ти­ ље­ри­је Ср­би су по­ку­ша­ва­ли да не­у ­тра­ ли­шу мак­си­мал­ним при­бли­жа­ва­њем аустро­у­гар­ским ро­во­ви­ма. На не­ким ме­сти­ма су­ко­бље­не стра­не би­ле су уда­ ље­не све­га де­се­так ме­та­ра. – Да би уни­шти­ли аустро­у­гар­ска ми­ тра­ље­ска гне­зда, срп­ски вој­ни­ци ис­ко­ па­ли су ту­нел до аустро­у­гар­ских ро­во­ ва. Ко­па­ли су ру­да­ри из Ве­ле­са та­ко да је по­гу­ре­ни вој­ник мо­гао ву­ћи сан­дук са ди­на­ми­том. Про­лаз је ис­ко­пан из­ме­ђу два не­при­ја­тељ­ска гне­зда, па се ра­чвао. Ка­да је екс­пло­зив ак­ти­ви­ран, у ва­здух су од­ле­те­ле огром­не ко­ли­чи­не зе­мље и ка­ ме­на, а по­врх обла­ка ди­ма ви­де­ли су се раз­не­ти вој­ни­ци у пла­вим уни­фор­ма­ма. Од си­ли­не екс­пло­зи­је зе­мља је па­ла и по срп­ским ро­во­ви­ма и за­тр­па­ла 20 љу­ди. Шест су ус­пе­ли из­ву­ћи. На пла­ни­ни су и да­нас ви­дљи­ви кра­те­ри – ка­же Жар­ко Ћо­со­вић из Ме­мо­ри­јал­не га­ле­ри­је „Бит­ ка на Дри­ни“ у Ба­њи Ко­ви­ља­чи. SERBIA  NO 46  2014

21


С ло­бо­ д а

Он под­се­ћа и на при­чу о лов­цу чи­ ји је пас на Гу­че­ву по­чео да ко­па. Ло­вац је он­да при­ме­тио ба­јо­нет ко­ји ви­ри из зе­мље и ис­ко­пао ко­стур срп­ског вој­ни­ ка. У по­лу­сто­је­ћем по­ло­жа­ју, са пу­шком у ру­ка­ма, био је за­тр­пан зе­мљом и та­ко остао на ве­чи­тој стра­жи. То­ли­ко је мр­ твих оста­ло ра­с у­то по овој ле­пој пла­ни­ ни да су па­сти­ри де­це­ни­ја­ма на­ла­зи­ли ло­ба­ње и ко­сти. А но­ви­нар Њу­јорк ма­ га­зи­на Џон Рид, по­сле по­се­те Ло­зни­ци и Гу­че­ву, за­пи­сао је у сво­јој књи­зи Рат у Ср­би­ји 1915. го­ди­не: „На јед­ној стра­ни овог бри­са­ног про­ сто­ра би­ли су срп­ски ро­во­ви, на дру­гој аустриј­ски. Је­два да их је де­ли­ло де­се­ так ме­та­ра. Ов­де-он­де оба ро­ва спа­ја­ла

22

SRBIJA  BROJ 46  2014.

би се у огром­не ја­ме, два­на­е­стак ме­та­ра у круг и пет­на­е­стак ду­бо­ке, на ме­сти­ма где их је не­при­ја­тељ ди­на­ми­том ба­цио у ва­здух. По­гле­дав­ши бо­ље, ви­де­ли смо стра­шну ствар: из ових го­ми­ла зе­мље штр­ча­ли су ко­ма­ди уни­фор­ми, ло­ба­ње са уле­пље­ном ко­сом, с ко­јих су још ви­ ри­ле кр­пе ме­са, ко­сти с на­тру­лим ша­ ка­ма на кра­ју, кр­ва­ве ко­сти ко­је су ви­ ри­ле из вој­нич­ких чи­за­ма. Над чи­та­вим кра­јем леб­део је ужа­сан смрад. Чо­по­ри по­лу­ди­вљих па­са шмуг­ну­ли су на иви­ цу шу­ме... Хо­да­ли смо по мр­тви­ма. Та­ко мно­го их је би­ло, по­не­кад би нам но­ге упа­ле у ја­ме тру­лог ме­са, дро­бе­ћи ко­сти. Из­не­на­да су се отва­ра­ле ру­пе и по њи­ма је ври­ло од си­вих цр­ва. Ве­ћи­на ле­ше­ва


би­ла је по­кри­ве­на са­мо тан­ким сло­јем зе­мље ко­ју је де­ли­мич­но спра­ла ки­ша, а мно­ги ни­с у уоп­ште би­ли са­хра­ње­ни. Го­ ми­ле Аустри­ја­на­ца ле­жа­ле су она­ко ка­ко су па­ле у очај­нич­ком ју­ри­шу, на­тр­па­не по зе­мљи у по­ло­жа­ји­ма пу­ног по­кре­та.“ ЗА СНА­ГУ БУ­ДУ­ЋЕГ ПРЕ­О­КРЕ­ТА На Гу­че­ву су се срп­ски вој­ни­ци по пр­ ви пут су­сре­ли са но­вим оруж­јем не­при­ ја­те­ља, што је че­сто иза­зи­ва­ло ужас код ис­ку­сних рат­ни­ка. Те­шко је би­ло оста­ ти сми­рен ка­да су се из­над гла­ва па­ли­ле све­тле­ће ра­ке­те, док су га­ђа­ни му­клим оруж­ји­ма са пне­у­мат­ским при­ти­ском или оним са ужа­сним пра­ском, тром­

блон­ским ми­на­ма, за­па­љи­вим зр­ни­ма, дим­ним и га­сним гра­на­та­ма. Са дру­ге стра­не, Ср­би­ма су не­до­ста­ја­ли му­ни­ци­ја и опре­ма. Бра­ни­мир Ги­нић у књи­зи Бит­ ка из­над обла­ка пи­ше о сна­ла­жљи­во­сти срп­ског вој­ни­ка у та­квим усло­ви­ма. „Ко­ман­дант 5. пре­ко­број­ног пу­ка Нико­ла­је­вић из­да­је за­по­вест: ,Скре­ће се па­жња на огро­ман утро­шак му­ни­ци­је. Сто­га на­ре­ђу­јем да се ста­не на пут бес­ циљ­ном ра­си­па­њу му­ни­ци­је. Пред­у­зе­ти ме­ре да се га­ђа­ње до­брим вој­ни­ци­ма не пре­ки­не и ти­ме да се не­при­ја­те­љу ста­ви на зна­ње да ми ни­смо кло­ну­ли.‘ Да би се на­док­на­дио не­до­ста­так му­ни­ци­је, упо­ тре­бља­ва­не су че­гр­таљ­ке. Ови пуц­њи ла­жних ми­тра­ље­за иза­зи­ва­ли су до­ста ја­ко деј­ство и нер­во­зу код не­при­ја­те­ ља. Пра­вље­не су од др­ве­них об­ли­ца, али са та­ко са­вр­ше­ном ими­та­ци­јом пуц­ња пра­вих ми­тра­ље­за да их ни нај­и­зве­ жба­ни­је уво ни­је мо­гло раз­ли­ко­ва­ти ка­ да се ком­би­ну­ју са пра­вим пуц­ње­ви­ма. Че­гр­таљ­ке су упо­тре­бља­ва­не у бли­ској бор­би, с ци­љем да об­ма­ну не­при­ја­те­ља у про­це­ни бро­ја ми­тра­ље­за и да не­при­ ја­тељ­ску ва­тру раз­ву­ку по ла­жним ми­ тра­ље­ским гне­зди­ма. Та­ко су бра­ни­о­ци Гу­че­ва ду­го успе­ва­ли да па­ри­ра­ју над­ моћ­ни­јем не­при­ја­те­љу.“ Срп­ски вој­ни­ци сна­ла­зи­ли су се и за оба­ве­шта­ва­ње ко­ман­де о ста­њу на пр­ вој ли­ни­ји. На ли­му у пра­зним сан­ду­ ци­ма му­ни­ци­је ис­пи­си­ва­не су по­ру­ке, а он­да је па­ље­на све­ћа и сан­дук по­ди­зан мот­ком. Са ви­ше од 200 ме­та­ра по­ру­ке су се мо­гле про­чи­та­ти. По­сле ско­ро дво­ме­сеч­ног одо­ле­ва­ња, ју­нач­ка бор­ба срп­ске вој­ске на Гу­че­ву окон­ча­на је у зо­ру 6. но­вем­бра. Ис­цр­ пље­ни бра­ни­о­ци мо­ра­ли су се по­ву­ћи. Али Бит­ка на Дри­ни, на­ро­чи­то стра­шни об­ра­чу­ни на Мач­ко­вом ка­ме­ну и Гу­че­ ву, омо­гу­ћи­ли су про­тив­у­да­ре ко­ји ће ка­сни­је усле­ди­ти. Ср­би­ја је крај 1914. до­че­ка­ла сло­бод­на, без ијед­ног не­при­ја­ тељ­ског вој­ни­ка на сво­јој те­ри­то­ри­ји. 

 Сто­го­ди­шњи­ца: По­част се­ни­ма ју­на­ка на Мач­ко­вом ка­ме­ну, ове је­се­ни

Под­му­кли удар Не­да­ле­ко од Мач­ко­вог ка­ме­на на­ла­зи се ме­сто са ко­јег су срп­ски ра­ње­ни­ци пре­во­же­ни до Круп­ња. У тре­нут­ку док их је ви­ше од 70 че­ка­ло да кре­ну за­пре­жна ко­ла, Аустро­у­га­ри су их смо­три­ли и отво­ри­ли ар­ти­ље­риј­ску ва­тру. Бол­ни­чар Ми­лу­ти­ но­вић, ко­ји је пре­жи­вео под­му­кли удар, по­ди­гао је са­бор­ци­ ма на ме­сту ма­са­кра спо­ме­ник у об­ли­ку кр­ста.

SERBIA  NO 46  2014

23


П а­м ј ат

24

SRBIJA  BROJ 46  2014.


Веч­на срп­ска за­хвал­ност Ру­си­ји ПО­ВО­ДОМ СТО­ГО­ДИ­ШЊИ­ЦЕ ПО­ЧЕТ­КА ПР­ВОГ СВЕТ­СКОГ РА­ТА

Ни­ка­да се не мо­же до­вољ­но на­гла­си­ти ве­ли­чи­на оно­га што су ру­ска др­жа­ва, ру­ски на­род и ру­ски цар учи­ни­ли за ма­лу, окле­ве­та­ну и на­пад­ну­ту Ср­би­ју, у том гро­тлу ог­ња и кр­ви, у том стра­шном пи­ру смр­ти, пре сто го­ди­на. На то нас од ове је­се­ни под­се­ћа­ју и два но­ва спо­ме­ни­ка у цен­тру срп­ске пре­сто­ни­це: Спо­ме­ник за­хвал­но­сти ру­ским и срп­ским рат­ни­ци­ма у Бе­о­град­ској твр­ђа­ви и Спо­ме­ник ца­ру Ни­ко­ла­ју II Ро­ма­но­ву у глав­ној ули­ци Пи­ше: Сне­жа­на Кон­дић

У

окви­ру обе­ле­жа­ва­ња сто­го­ди­ шњи­це по­чет­ка Пр­вог свет­ског ра­та, у Бе­о­гра­ду је по­ло­ви­ном сеп­тем­бра све­ча­но по­ста­вљен спо­ме­ ник ру­ским и срп­ским вој­ни­ци­ма по­ги­ ну­лим 1914–1918. Ти­ме је, на из­ве­стан на­чин, ис­пра­вље­на не­прав­да пре­ма ве­ ли­ком бро­ју ру­ских вој­ни­ка о чи­јем се уче­шћу у од­бра­ни Ср­би­је још увек не­ до­вољ­но зна. А од сре­ди­не но­вем­бра у Ули­ци срп­ских вла­да­ра (Кра­ља Ми­ла­ на), у Де­во­јач­ком пар­ку, крај ста­рог зда­ ња Скуп­шти­не Ср­би­је, на ме­сту где је у вре­ме Кне­же­ви­не Ср­би­је би­ло ру­ско по­слан­ство, са­да сто­ји пре­ле­по ура­ђе­на сто­је­ћа фи­гу­ра ца­ра Ни­ко­ла­ја II Ро­ма­ но­ва, са ма­чем и кру­ном у ру­ка­ма, и за­ ста­вом иза. Спо­ме­ник у Бе­о­град­ској твр­ђа­ви је у об­ли­ку че­тво­ро­стра­ног гра­нит­ног кр­ ста, ви­си­не 270 цен­ти­ме­та­ра, са брон­ за­ном скулп­т у­рал­ном ком­по­зи­ци­јом. У ње­го­вом сре­ди­шту до­ми­ни­ра фи­гу­ра све­тог Ге­ор­ги­ја По­бе­до­но­сца, за­штит­ни­ ка ру­ских и срп­ских вој­ни­ка. Као сим­бол за­јед­нич­ког под­ви­га, ве­ли­чан­стве­ног и по­тре­сног, спо­ме­ник је и из­раз по­што­ва­ ња пре­ма они­ма ко­ји су без­у­слов­но и хе­ рој­ски жр­тво­ва­ли сво­је жи­во­те за спас Ср­би­је. Мно­ги еле­мен­ти ру­ске по­мо­ћи Ср­ би­ји у Пр­вом свет­ском ра­т у, на жа­лост и сра­мо­т у, ни­с у би­ли до­ступ­ни срп­ској јав­но­сти и о њи­ма се не­до­вољ­но зна.

За­то је до­при­нос не­ких дру­гих пре­у­ ве­ли­чан или нео­сно­ва­но пред­ста­вљен у по­зи­тив­ном све­тлу, упр­кос за­пре­па­ шћу­ју­ћим чи­ње­ни­ца­ма. А ру­ска жр­тва по­чи­ње већ од тре­на кад Ру­си­ја, иако не­спрем­на за то, ула­зи у рат да би по­мо­ гла на­пад­ну­тој Ср­би­ји. – Већ у пр­вој фа­зи Ве­ли­ког ра­та, у Ср­би­ју је сти­гло око 3.500 ру­ских до­ бро­во­ља­ца – об­ја­шња­ва за На­ци­о­нал­ну ре­ви­ју др Ан­тон Со­ко­лов, исто­ри­чар. – По­чет­ком ав­гу­ста 1914. у Пе­тро­гра­ду је фор­ми­ра­на Екс­пе­ди­ци­ја за спе­ци­јал­не на­ме­не, на че­лу са ка­пе­та­ном Ве­сел­ки­ ном. Чи­ни­ли су је вој­ни и тран­спорт­ ни бро­до­ви, мо­бил­ни ми­нер­ски и ин­ же­њер­ски од­ре­ди, раз­ли­чи­те по­мор­ске је­ди­ни­це, па чак и јед­на под­мор­ни­ца. Ру­си­ја је та­да упу­ти­ла у Ср­би­ју три вој­ на бро­да и не­ко­ли­ко бар­жи са на­о­ру­жа­ њем, опре­мом, 1.100 ме­та­ра пон­тон­ских мо­сто­ва и од­ред пон­то­ње­ра­ца. Ору­жа­ не сна­ге Ср­би­је би­ле су до­тад прак­тич­

Фотографије: Драган Боснић

 Спо­ме­ник ру­ском ца­ру Ни­ко­ла­ју II Ро­ма­но­ву у Бе­о­гра­ду

Дуг „Са по­ста­мен­том ви­сок око 7,5 ме­та­ра, са­ма скулп­ту­ра ви­со­ка је 3,5 ме­тра, укуп­но те­жак ви­ше од 40 то­на, овај за­ди­ вљу­ју­ћи спо­ме­ник дар је ру­ске др­жа­ве Ср­би­ји“, са­оп­штио је град Бе­о­град по­во­дом по­ста­вља­ња спо­ме­ни­ка ру­ском ца­ру Ни­ко­ла­ју II Ро­ма­но­ву у цен­тру срп­ске пре­сто­ни­це. „Ово је за нас исто­риј­ски дан и ис­пу­ње­ње ве­ли­ког ду­га.“ Ауто­ри спо­ме­ни­ка су ва­ја­ри Ан­дреј Ко­ваљ­чук и ака­де­мик Ге­на­диј Пра­во­то­ров.

SERBIA  NO 46  2014

25


П а­м ј ат

Обо­стра­но – Спо­ме­ник ца­ру Ни­ко­ла­ју ра­ђен је по­ла го­ди­не, пре­ма кла­сич­ној тра­ди­ци­ји, рет­кој у Евро­пи на­шег до­ба – ка­же ва­ јар Ан­дреј Ко­ваљ­чук, је­дан од ауто­ра. – Тру­ди­ли смо се да ову ком­по­зи­ци­ју сје­ди­ни­мо са ме­стом на ко­јем ће се на­ла­зи­ти. А ака­де­мик Ге­на­диј Пра­во­то­ров, дру­ги аутор: – То­ком ра­да осе­ћао сам огром­ну љу­бав ко­ју срп­ски на­род има пре­ма Ру­си­ји и са­мом Ца­ру. Та­ква је и љу­бав пре­ма Ср­би­ ма ко­ја је во­ди­ла на­шу ру­ку.

 Ан­дреј Ко­ваљ­чук и Ге­на­диј Пра­во­то­ров, ауто­ри Спо­ме­ни­ка Ни­ко­ла­ју II Ро­ма­но­ву у Бе­о­гра­ду

26

но не­моћ­не пред оклоп­ним бро­до­ви­ма аустро­у­гар­ске Ду­нав­ске фло­те. Срп­ска вој­ска ни­је има­ла ни ис­ку­ ства ни на­о­ру­жа­ња од­го­ва­ра­ју­ћег за то, ка­же Со­ко­лов. Да би не­у ­тра­ли­сао деј­ ства аустро­у­гар­ских рат­них бро­до­ва, по­ло­ви­ном ав­гу­ста 1914. у Ср­би­ју је по на­ло­гу свог Глав­ног шта­ба сти­гао пр­ви ру­ски мор­на­рич­ки од­ред, под ко­ман­дом В. А. Гри­го­рен­ка, по­руч­ни­ка бој­ног бро­ да Цр­но­мор­ске фло­те „Ро­сти­слав“. Имао је 24 вој­ни­ка и скром­не за­ли­хе ми­на и тор­пе­да. – Не­ду­го за­тим, при­сти­гао је и од­ред пон­то­ње­ра­ца од 70 љу­ди, под ко­ман­ дом пу­ков­ни­ка До­бро­ва, са за­дат­ком да чу­ва лу­ку Пра­хо­во на Ду­на­ву – на­ста­ вља др Ан­тон Со­ко­лов. – Од­мах за њим сти­же још је­дан мор­на­рич­ки од­ред од 100 љу­ди и би­ва рас­по­ре­ђен на ми­ни­ ра­њу Са­ве и Ду­на­ва, у бли­зи­ни Зе­му­на. У сеп­тем­бру је ка Ср­би­ји кре­ну­ла екс­ пе­ди­ци­ја од се­дам бро­до­ва и 16 бар­жи,

SRBIJA  BROJ 46  2014.

опре­мље­них то­по­ви­ма од 75 и 47 ми­ли­ ме­та­ра. Би­ли су на­то­ва­ре­ни са ви­ше од 32.000 сан­ду­ка му­ни­ци­је, ви­ше од 300 сан­ду­ка то­пов­ске ђу­ла­ди, 200 то­на угља, 27.200 ки­ло­гра­ма се­на, бу­ра­ди­ма са ки­ се­ли­ном, бен­зи­ном, ми­не­рал­ним уљем и ал­ко­хо­лом. До­пре­мље­на су и два ше­сто­ ин­чна то­па са 1.000 гра­на­та, као и 13.000 гра­на­та за пољ­ску ар­ти­ље­ри­ју. На бар­ жа­ма је би­ло и 750 ко­ња, као и ве­ли­ка ко­ли­чи­на ма­те­ри­ја­ла за град­њу пон­тон­ ских мо­сто­ва. По­моћ у људ­ству, на­о­ру­ жа­њу и опре­ми је ка­ра­ван­ски, Ду­на­вом, не­пре­ста­но при­сти­за­ла, све до ула­ска Бу­гар­ске у рат. Од­се­че­ни део Екс­пе­ди­ ци­је за спе­ци­јал­не на­ме­не је за­јед­но са ру­ским ар­ти­ље­риј­ским ба­те­ри­ја­ма уче­ ство­вао у хе­рој­ској од­бра­ни Бе­ог­ ра­да, сеп­тем­бра 1915. У аустро­у­гар­ском гра­ на­ти­ра­њу Ка­ле­мег­да­на по­ги­ну­ло је сво људ­ство обе ру­ске ба­те­ри­је. ЗА СР­БИ­ЈУ СВЕ Ру­си­ја је по­ма­га­ла Ср­би­ју и фи­нан­ сиј­ски, то­ком чи­та­вог ра­та. – Пре­ма до­ступ­ним по­да­ци­ма, то­ком ра­та Ру­си­ја је Ср­би­ји да­ла кре­ди­та у из­ но­с у ви­ше од 100 ми­ли­о­на ру­ба­ља у зла­ ту. И Ни­ко­ли Па­ши­ћу је при­ли­ком по­ се­те Ру­си­ји 1916. уру­че­на ве­ли­ка сво­та нов­ца ко­ју су за Ср­би­ју при­ку­пи­ле раз­ ли­чи­те ру­ске до­бро­твор­не ор­га­ни­за­ци­је. По­моћ за Ср­би­ју при­ку­пља­ли су и Пе­


тро­град­ски град­ски ко­ми­тет и Мо­сков­ ска град­ска ду­ма, Мо­сков­ски сло­вен­ски ко­ми­тет и Мо­сков­ска зем­ска упра­ва, као и град­ске вла­де Ки­је­ва и Оде­се. Ру­си­ја је пру­жа­ла и ме­ди­цин­ску и ху­ма­ни­тар­ну по­моћ. Од­мах по об­ја­ви ра­та, ја­ви­ло се и хи­ља­де ру­ских же­на ко­је су же­ле­ле да у Ср­би­ји ра­де као ми­ло­срд­не се­стре. Ме­ђу њи­ма је би­ло и ари­сто­крат­ки­ња, по­пут кне­ги­ње Тру­бец­ке, ко­ја је ор­га­ни­зо­ва­ла оп­ште при­ку­пља­ње по­мо­ћи за Ср­би­ју, као и сла­ње са­ни­тет­ског во­за у Ниш, са ле­ко­ви­ма, по­сте­љи­ном, са­ни­тет­ским ма­ те­ри­ја­лом и од­ре­дом ху­ма­ни­та­ра­ца, у је­ ку епи­де­ми­је ти­фу­са. По­врх све­га то­га, не­за­бо­рав­на је на­ ро­чи­та на­кло­ност ру­ског ца­ра Ни­ко­ла­ја II пре­ма срп­ском на­ро­ду. – Им­пе­ра­тор Ни­ко­лај II се не­ко­ли­ ко пу­та лич­но уме­шао, по­ку­ша­ва­ју­ћи да олак­ша те­жак срп­ски по­ло­жај – ка­ же Со­ко­лов. – „Ја ћу пла­ти­ти све срп­ске ду­го­ве“, ре­као је ру­ски цар да­ју­ћи фи­ нан­сиј­ске га­ран­ци­је за Ср­би­ју. По­зна­то је ка­ко је ре­а­го­вао ка­да је срп­ска вој­ска, по­вла­че­ћи се пре­ко Ал­ба­ни­је, сти­гла до лу­ка Драч и Ва­ло­на. Ка­да је фран­цу­ска вој­на ко­ман­да, чи­ја је фло­та већ би­ла у Ја­дран­ском мо­ру, из­ра­зи­ла сум­њу у вој­не спо­соб­но­сти срп­ских „жи­вих ко­ сту­ра“, Ни­ко­лај II се обра­тио пред­сед­ ни­ку Фран­цу­ске и пре­ми­је­ру Ен­гле­ске ул­ти­ма­т у­мом: „Уко­ли­ко срп­ска вој­ска не бу­де мо­мен­тал­но ева­ку­и­са­на из Ал­ ба­ни­је, Ру­си­ја ће пре­ки­ну­ти са­вез са Ан­тан­том и скло­пи­ти се­па­рат­ни мир са Не­мач­ком.“ Тек та­да, са­ве­зни­це су ор­га­ ни­зо­ва­ле пре­ба­ци­ва­ње срп­ске вој­ске на остр­во Крф. То је омо­гу­ћи­ло срп­ским сна­га­ма да се опо­ра­ве, пре­гру­пи­шу и ка­ сни­је три­јум­фал­но уче­ству­ју у рат­ним опе­ра­ци­ја­ма на Со­лун­ском фрон­т у. Не ма­ње бит­но, ти­ме је са­чу­ван углед Ср­ би­је, вла­да­ју­ће ди­на­сти­је, офи­ци­ра, на­ ци­о­нал­не ели­те, као и атри­бу­ти срп­ске др­жав­но­сти. Не по­сто­ји зе­мља на све­т у ко­ја по­ след­њем ру­ском ца­ру, све­том ве­ли­ко­ му­че­ни­ку Ни­ко­ла­ју II Ро­ма­но­ву, ду­гу­је ви­ше од Ср­би­је. Ове је­се­ни, ко­ју упра­во оста­вља­мо за со­бом, Ср­би­ја је на­по­кон свом за­штит­ни­ку ука­за­ла ду­жну за­ хвал­ност. Спо­ме­ник ру­ском ца­ру Ни­ ко­ла­ју, по­диг­нут у нај­стро­жем цен­тру срп­ске пре­сто­ни­це, сво­јим ме­стом, ве­ ли­чи­ном и ле­по­том сра­зме­ран је оно­ме на шта нас под­се­ћа. 

Под окри­љем на­ци­о­нал­не сла­ве Спо­ме­ник по­ста­вљен на Ка­ле­мег­да­ну по­клон је Цен­тра на­ ци­о­нал­не сла­ве Ру­си­је и Фон­да Ан­дре­ја Пр­во­зва­ног, под по­ кро­ви­тељ­ством ми­ни­стра ино­стра­них по­сло­ва Ру­си­је Сер­ге­ја Ла­вро­ва. Из­ра­ди­ли су га ва­јар Ал­берт Чар­кин, ар­хи­тек­та Ми­ ха­ил Па­влов, као и аутор про­јек­та Ју­риј Па­влов. SERBIA  NO 46  2014

27


В о д и ч

Слике са

У ЗВИЖДУ, ИЗМЕЂУ СЕВЕРНОГ

Текст и фотографије: Драган Боснић

28

SRBIJA  BROJ 46  2014.


златоносне реке

КУЧАЈА И ХОМОЉСКИХ ПЛАНИНА

Змајеви у Звижду одавно не звижде. Предање вели да их је свети Ђорђе стигао у Стигу и копљем ставио тачку на ту легенду. Али воде овде још носе светлуцаве тајне, још задивљује подземно царство пећина, још русаље падају у транс и доносе вести из других светова. Бушин, пастирски дувачки инструмент од липове коре, све ређе засвира. Писали су о овом крају и Каниц, и Хедер, и Хофман, али нису проникнули у коло на штулама и осмејак девојака из Звижда. То можда знају песници, као некад Раичковић, рођен код Кучева, у Нересници

SERBIA  NO 46  2014

29


В о д и ч  Кон­церт у пе­ћи­ни Рав­ни­штар­ка Фуд­бал на шту­ла­ма у Во­лу­ји

„П

е­ћи­на кроз ко­ју про­ти­че Ду­ боч­ки по­ток са два по­боч­на уду­бље­ња мо­же да при­ми до 10.000 љу­ди. За вре­ме Ко­чи­не бу­не (1791) Ду­боч­ка пе­ћи­на је и слу­жи­ла као скло­ни­ште. Уга­же­не ста­зе и ве­штач­ки сте­пе­ни­ци до­пи­ру да­ле­ко у ду­би­ну пе­ ћи­не; то је на­во­ди­ло на тврд­њу да су мно­ги бе­гун­ци кроз њу до­спе­ли на Ду­ нав. Раз­у­ме се да је жи­ва ма­шта срп­ског на­ро­да, скло­ног ле­ген­да­ма и ми­то­ви­ма, ис­пре­ла мно­ге при­че о пе­ћи­ни у ко­јој су се не­ка­да скри­ва­ле та­јан­стве­не, ње­му не­по­зна­те огром­не жи­во­ти­ње. У јед­ном се све при­че сла­жу – да је ов­де жи­вео змај, ко­ји је, кад се сун­чао, сво­јим ,зви­ ждом‘, зви­жда­њем, по­тре­сао сва окол­на бр­да; оту­да по­ти­че и име це­ло­га кра­ја.“ Та­ко је, то­ком сво­је по­се­те Зви­жду, за­пи­сао је Фе­ликс Ка­ниц. На­род­но пре­ да­ње ка­же да је тог зма­ја низ ре­ку Пек про­го­нио све­ти Ђор­ђе, сти­гао га у обли­ жњем Сти­гу и пре­с у­дио му сво­јим ко­ пљем. Звижд је ста­ри ру­дар­ски крај, оме­ђен Се­вер­ним Ку­ча­јем и Хо­мољ­ским пла­ни­ на­ма. Цен­тар ре­ги­о­на је град Ку­че­во, по­ знат је и по ма­ни­фе­ста­ци­ји „Хо­мољ­ски мо­ти­ви“, ко­ја се одр­жа­ва не­пре­кид­но од 1968. Пла­ни­не ко­је окру­жу­ју Звижд бо­ га­то су укра­ше­не пе­ћи­на­ма, од ко­јих су нај­по­зна­ти­је Це­ре­мо­шња, Рав­ни­штар­ка, Ду­боч­ка и Ше­вич­ка. Ве­ћи­на њих је у ду­ би­на­ма Хо­мољ­ских пла­ни­на. Рав­ни­штар­ка има уре­ђе­ну пе­шач­ку ста­зу у ду­жи­ни од 539 ме­та­ра и на­ла­зи се у не­по­сред­ној бли­зи­ни Це­ре­мо­шње. Ду­боч­ка пе­ћи­на је на се­ве­ро­и­сточ­ној стра­ни Зви­жда и ка­рак­те­ри­стич­на је по ве­ли­ком ула­зном сво­ду, ви­си­не 20 ме­та­ ра. Ви­си­на сво­да оста­је не­про­ме­ње­на до ду­би­не од 135 ме­та­ра. Са укуп­ном ду­ жи­ном ка­на­ла од 2.843 ме­тра, Ду­боч­ка пе­ћи­на је јед­на од нај­ду­жих у Ср­би­ји, али ни­је уре­ђе­на за по­се­те. У бли­зи­ни пе­ћи­не се на­ла­зе из­да­шни из­во­ри на ко­ ји­ма се фла­ши­ра во­да „ду­бо­ка“. Ка­да до­ла­зи­те у Звижд, пре­део ис­ точ­не Ср­би­је око ре­ке Пек, до­че­ку­ју вас

Два на је­дан Ис­пред пе­ћи­не сви­ра ло­кал­но фол­клор­но дру­штво. Па­ жњу при­вла­че два ве­те­ра­на ко­ји сви­ра­ју на јед­ној ви­о­ли­ни. Свир­ка је од­лич­на, на­ро­чи­то ако се узме у об­зир да је је­дан ви­о­ли­ни­ста глув. Вла­шка ко­ла су вр­ло жи­вах­на и сли­ко­ви­та, па др­же па­жњу.

30

SRBIJA  BROJ 46  2014.

хо­мољ­ском ра­ки­јом и до­руч­ком до­бро­ до­шли­це. То је нај­че­шће вла­шки ка­ча­ мак ко­ји се сер­ви­ра ди­рект­но на сто. У Ку­че­ву, до­бро­до­шли­цу на­ја­вљу­је и фан­фар­ни звук ста­рог па­стир­ског ин­ стру­мен­та зва­ног бу­шин. По­том сле­ди де­мон­стра­ци­ја ис­пи­ра­ња зла­та на Пе­ку. По­сле кра­ћег оби­ла­ска гра­да кре­ће се на ви­ди­ко­вац Је­ле­на, сте­ну из­над гра­да, а по­том на об­рон­ке Хо­мољ­ских пла­ни­на и до пе­ћи­не Це­ре­мо­шње, уда­ље­не пет­ на­ест ки­ло­ме­та­ра. НА ПОД­ЗЕМ­НОМ КОН­ЦЕР­ТУ Це­ре­мо­шња је пе­ћи­на по­нор­ског ти­ па, на­ста­ла де­ло­ва­њем Стру­гар­ског по­ то­ка. Има два ни­воа, до­њи вла­жан, а ви­ши сув. Од пет пе­ћин­ских це­ли­на нај­ им­пре­сив­ни­ја је Аре­на, при­род­ни ам­фи­ те­а­тар преч­ни­ка 50 и ви­си­не 20 ме­та­ра. Оста­ле про­сто­ри­је су Ула­зни ка­нал, Ју­ жни ка­нал, По­нор­ска и Ан­де­зит­ска дво­ ра­на. Од бо­га­тих укра­са по­себ­но се из­ два­ја пет ме­та­ра ви­со­ка Ле­па Вла­ји­на и се­дам и по ме­та­ра ви­сок пе­ћин­ски стуб на­зван На веч­ној стра­жи. По от­кри­ве­ним фо­си­ли­ма утвр­ђе­ но је да су у пе­ћи­ни бо­ра­ви­ли пе­ћин­ски ме­двед, би­зон и пе­ћин­ска хи­је­на. Не­дав­ но, у бли­зи­ни ула­за, про­би­јен је из­лаз да би пе­ћи­на мо­гла да се кру­жно оби­ла­зи. Укуп­на ду­жи­на ход­ни­ка је 775 ме­та­ра а за по­се­ти­о­це је уре­ђе­но 430 ме­та­ра ста­зе. У им­пре­сив­ној Аре­ни по­себ­но је при­ јао ма­ли ви­о­лин­ски кон­церт мла­ди­ћа у ло­кал­ној но­шњи. Учи­ни­ло се да ће Ле­ па Вла­ји­на на ову му­зи­ку за­и­гра­ти сво­ју пре­по­зна­тљи­ву игру. Пра­ва игра нас је до­че­ка­ла на­по­љу, где се сун­це спу­сти­ло до­ста ни­ско. За­па­ље­на је ва­тра а ме­шта­ ни су за­и­гра­ли при­вег. То је игра ко­јом се зле си­ле ис­те­ру­ју из се­ла. Ре­ка Пек и број­ни по­то­ци су из­бра­ зда­ли про­сто­ре Зви­жда. Ка­да по­сле обил­них ки­ша на­бу­ја­ју, пре­се­ку ло­кал­не пу­те­ве. Ме­шта­ни­ма је до­ја­ди­ло да бес­ крај­но об­на­вља­ју ћу­при­је, ко­је по­ди­вља­ ле во­де од­не­с у до Ду­на­ва, па су от­кри­ли шту­ле. Вре­ме­ном су се то­ли­ко из­ве­шти­ ли да хо­да­ју на шту­ла­ма, па су по­че­ли и ко­ло да игра­ју на њи­ма. Ста­нов­ни­ци се­ла Во­лу­ја оти­шли су ко­рак да­ље и за­ и­гра­ли фуд­бал на шту­ла­ма. Ма­ли­ша­ни Во­лу­је, и де­ча­ци и де­вој­чи­це, по­ста­ли су глав­на атрак­ци­ја „Хо­мољ­ских мо­ти­ва“ са „фуд­ба­лом на ви­шем ни­воу“.


SERBIA  NO 46  2014

31


В о д и ч

 Да­ро­ви: Хо­мољ­ски сир

У на­но­си­ма Пе­ка мо­гу­ће је на­ћи зна­ чај­не ко­ли­чи­не зла­та, али су мно­ги ме­ шта­ни ра­ди­је оти­шли у зе­мље за­пад­не Евро­пе да та­мо по­тра­же не­ко друк­чи­је бла­го. Де­да Сто­јан, осам­де­сет­дво­го­ди­ шњи ве­те­ран са оба­ла Пе­ка, твр­ди да је зла­то у ре­ци ис­пи­ра­но мно­го пре грч­ке и рим­ске епо­хе. Ипак, пи­са­ни до­ку­мен­ ти по­ми­њу Ри­мља­не као пр­ве по­зна­те тра­га­че за зла­том. Ле­ги­о­на­ри су из­два­ја­ ли муљ и над­зи­ра­ли број­не ро­бо­ве ко­ји су из та­ло­га ис­пи­ра­ли си­ћу­шна зрн­ца зла­та. Сма­тра се да је основ­на на­ме­на рим­ске ле­ги­је Пинг би­ла упра­во ис­пи­ ра­ње зла­та из ре­ке. Ве­ро­ват­но је ре­ка по ле­ги­ји до­би­ла на­зив Пин­гус, што су ка­ сни­је Сло­ве­ни, твр­де ту­ма­чи, пре­и­на­чи­ ли у Пек. Ис­пи­ра­ње зла­та из Пе­ка ни­кад ни­је пре­ки­да­но, али је вре­ме­ном уса­вр­ша­

Бу­шин Па­стир­ски ин­стру­мент бу­шин, или ри­ка­ло, ка­ко га на­зи­ва­ ју ком­ши­је, пра­ви се од ли­по­ве ко­ре. Али, све је ма­ње мај­сто­ ра ко­ји га пра­ве и сви­ра­ча ко­ји на ње­му сви­ра­ју.

32

SRBIJA  BROJ 46  2014.

ва­но. Кон­це­си­је за ис­пи­ра­ње зла­та су има­ли Ђор­ђе Вај­ферт и краљ Алек­сан­ дар Ка­ра­ђор­ђе­вић. У пе­ри­о­ду из­ме­ђу два свет­ска ра­та моћ­ни ба­гер Ње­го­вог Ве­ли­чан­ства ва­дио је зла­то­но­сни муљ ко­ји је ис­пи­ран. Ка­сни­је је тај про­цес мо­дер­ни­зо­ван, али ста­рин­ски на­чин ис­ пи­ра­ња му­ља у др­ве­ним по­с у­да­ма, ко­је ис­пи­ра­чи на­зи­ва­ју ис­пи­так, оп­стао је као тра­ди­ци­о­нал­но за­ни­ма­ње ста­нов­ ни­ка Зви­жда. ЗА ПО­ЛА ДУ­КА­ТА Зла­то се у Пе­ку ис­пи­ра од ма­ја до ок­ то­бра, кад је во­да ре­ла­тив­но то­пла, јер про­цес зах­те­ва бес­крај­но ис­пи­ра­ње та­ ло­га у др­ве­ној по­с у­ди а то се нај­че­шће оба­вља ру­ка­ма. Ка­жу да је пра­во ме­сто за ис­пи­ра­ње зла­та део ре­ке где она пре­ ста­је да бу­де пла­нин­ски бр­зак и ла­га­но се ши­ри по до­ли­ни. Ко­ли­чи­на шљун­ка на дну тре­ба да бу­де ми­ни­мал­на, јер су злат­не љу­спи­це ма­ле а те­шке и по­ла­ко па­да­ју на дно. У овом по­слу нај­по­треб­ни­ји су бес­ крај­но стр­пље­ње, до­бро око и пу­но сре­


ће. Ка­жу да је нај­ве­ћи по­је­ди­нач­ни ко­ мад зла­та ис­пран у Пе­ку те­жио 45 гра­ма, али ни­је био са­вр­ше­но чист. Нај­ве­ћи ко­мад ко­ји је био ап­со­лут­но чист те­жио је 15 гра­ма. Ина­че, нај­че­шће се у му­љу про­на­ла­зе сит­не, је­два ви­дљи­ве че­сти­це чи­стог зла­та, ко­је се од оста­лих ма­те­ри­ ја­ла из­два­ја­ју ви­со­ким сја­јем и ка­рак­те­ ри­стич­ном бо­јом. Ко­ли­ко је ис­пи­ра­ње зла­та ис­пла­тив по­сао те­шко је про­це­ни­ти. Мо­жда о то­ме до­вољ­но го­во­ри по­да­так да је за­не­мар­ љи­во ма­ли број љу­ди ко­ји се ти­ме ба­ве. Па и они то не оба­вља­ју про­фе­си­о­нал­ но, не­го као је­дан за­ни­мљив оби­чај ко­ји тра­је ко­ли­ко и пам­ће­ње љу­ди на Пе­ку. „... На исто­и­ме­ном по­то­ку ви­део сам пр­ве срп­ске ,ко­па­че зла­та‘. Из­гле­да да ис­пи­ра­ње зла­та ов­де ни­је на­ро­чи­то уно­сно, јер се, уз до­ма­ћи рад, њи­ме ба­ ви ве­о­ма ма­ли број љу­ди. По­сле ја­ких пљу­ско­ва, кад се по­то­ци из­ли­ју из свог нор­мал­ног ко­ри­та, ис­пи­ра се за­о­ста­ли пе­сак. То се ра­ди по­мо­ћу ве­ли­ког ко­ри­ та, пре­ко чи­јих се по­преч­них или уз­ду­ жних жље­бо­ва пе­сак по­ла­ко кре­ће на обе стра­не. Обич­но ра­де за­јед­но по че­

ти­ри осо­бе; и у нај­по­вољ­ни­јим усло­ви­ ма днев­но не мо­же да се до­би­је ви­ше од по­ла ду­ка­та. Пре не­ко­ли­ко го­ди­на вла­да је да­ла три кон­це­си­је за ис­пи­ра­ње зла­та: Вај­фер­т у, Сте­ва­ну По­по­ви­ћу и Па­ши­ћу, али о њи­хо­вим ре­зул­та­ти­ма до­сад не­ма по­у­зда­них по­да­та­ка... Бли­зу Ма­ле Ја­си­ ко­ве пре­шли смо ју­жни крак исто­и­ме­ ног по­то­ка, ко­ји ме­ђу при­то­ка­ма Ти­мо­ка ва­жи као нај­бо­га­ти­ји зла­том. У ње­го­вом гор­њем то­ку, код Гло­го­ви­це, сер­пен­ти­ на­сти га­бро је про­ша­ран мно­гим уским улом­ци­ма ли­мо­ни­та. Хер­дер је на­го­ве­ стио мо­гућ­ност да се та­мо на­ла­зи не­ ки зла­то­но­сан слој, а Хоф­ман као та­кав озна­ча­ва ја­ко из­бра­зда­ну, дро­бљи­ву по­ крив­ку гор­ње те­ра­се бр­да Ћу­ли­ћа, у ко­ јој се по­ја­вљу­ју зр­на зла­та те­шка до де­ сет гра­ма.“ 

 Ис­пи­ра­ње зла­та на Пе­ку

Ру­са­ље Он­да се по­ја­ви ру­са­ља из око­ли­не Ду­бо­ке. То су же­не ко­је па­да­ју у транс и у том ста­њу ус­по­ста­вља­ју ве­зу са по­кој­ни­ци­ ма. Не­кад их је би­ло ши­ром ис­точ­не Ср­би­је, а сад их је све ма­ње. Ка­жу, за­пра­во, да су оп­ста­ле са­мо око Ду­бо­ке.

SERBIA  NO 46  2014

33


П уто к а з

34

/

R o a d

S i g n

SRBIJA  BROJ 46  2014.

/

Дорож н ы й

з н а к


Ср­би­ја око лам­пе­ка У ПОД­ГО­РИ­НИ, ПОД ГУ­С ТОМ ГО­РОМ, НА САЈ­МУ ШЉИ­ВА И РА­КИ­ЈЕ

У овом кра­ју има око ми­ли­он ста­ба­ла шљи­ве. Чу­ве­ни су ра­ки­ја, пек­мез и дру­ги про­из­во­ди од овог во­ћа. А сва­ке је­се­ни у Осе­чи­ни је свет­ко­ви­на шљи­ви у част, на ко­јој се оку­пља­ју знал­ци и ра­до­знал­ци из свих срп­ских зе­ма­ља, па и ши­ре. Так­ми­че се про­из­во­ђа­чи ра­ки­је, по­сла­сти­ца од шљи­ва, во­ћа­ри, здра­ви­ча­ри. Ту су и „По­се­ло код лам­пе­ка“, „Трг ста­рих за­на­та“, „Ули­ца деч­јих ко­је­шта­ри­ја“, „Кра­љи­ца во­ћа“, де­фи­ле, од­лич­ни кон­цер­ти... Ако до­сад ни­сте, бу­ди­те ту и ви. Бар јед­ном. По­сле ка­ко хо­ће­те

Пише: Хе­ле­на Гра­нић

Н

е­ка­да је Осе­чи­на, ве­ле, би­ла од­ се­че­на од све­та, па јој отуд име. У Под­го­ри­ни, под гу­стом го­ром. Да­нас се та­мо мо­же сти­ћи из ви­ше пра­ ва­ца, од Ва­ље­ва (32 ки­ло­ме­тра), Ло­зни­ це (42), Љу­бо­ви­је (38) или Шап­ца (61). Дру­мом. Ме­шта­ни ша­љи­во ка­жу: кад год је по­чи­ња­ла из­град­ња пру­ге Ва­ље­ во–Ло­зни­ца, пре­ко Осе­чи­не, из­би­јао је рат. И на овај са­да­шњи но­ви по­че­так град­ње пру­ге гле­да­ју са зеб­њом. У овом ле­пом кра­ју да­нас жи­ви око 16.000 ста­нов­ни­ка. Углав­ном се ба­ве по­љо­при­вре­дом, за­пра­во во­ћар­ством. Слу­чај­но или на­мер­но, оста­ли су без те­шке ин­ду­стри­је, па је за­то осе­чин­ска при­ро­да – 319 ква­драт­них ки­ло­ме­та­ра воћ­ња­ка, ма­ли­ња­ка, па­шња­ка, њи­ва и шу­ма – оста­ла са­чу­ва­на и не­за­га­ђе­на. Бла­го­род­на Под­го­ри­на и је­сте је­дан од нај­по­вољ­ни­јих срп­ских кра­је­ва за шљи­ве и ма­ли­не. Све је ту: кли­ма, под­ не­бље, труд и уме­ће љу­ди. На­да­ле­ко су чу­ве­ни ов­да­шња ра­ки­ја, пек­мез и дру­ ги про­из­во­ди од во­ћа, а бог­ме и пе­че­ње, сир и мно­го то­га још. „Осе­чин­ским во­ћем и пек­ме­зом сла­ ди­ли су се и го­спо­да и вла­да­ри, вој­ни­ци и си­ро­ма­си“, бе­ле­жи ло­кал­ни хро­ни­чар. „И ра­ки­јом, да­бо­ме. Умор­ни се кре­пи­ли, про­мр­зли за­гре­ва­ли, бол­ни ле­чи­ли, сви­ ма на ра­дост.“

У Осе­чи­ни се сва­ке је­се­ни одр­жа­ва и Са­јам шљи­ве и ра­ки­је, јед­на од нај­зна­ чај­ни­јих ма­ни­фе­ста­ци­ја те вр­сте на срп­ ским про­сто­ри­ма. Сва­ке, па и ове. ИГРЕ И ЗДРА­ВИ­ЦЕ Са­јам шљи­ва у Осе­чи­ни – при­вред­ на, ту­ри­стич­ка, кул­т ур­на и за­бав­на ма­ ни­фе­ста­ци­ја – по­сто­ји од 2006. Ци­ље­ви: „По­вра­ти­ти ва­жност шљи­ви, нај­ра­ спро­стра­ње­ни­јој под­гор­ској и уоп­ште срп­ској во­ћар­ској кул­т у­ри. До­при­не­ти уна­пре­ђе­њу шљи­вар­ства на овом под­ руч­ју. Кроз број­не са­јам­ске са­др­жа­је, афир­ми­са­ти и дру­ге ре­с ур­се ко­ји­ма оп­ шти­на Осе­чи­на рас­по­ла­же.“ И ове го­ди­не, упр­кос мно­гим не­во­ ља­ма, ста­рим и но­вим, Осе­чи­на је свој

Фотографије: Жељко Синобад, Хелена Гранић

Број­ке Ср­би­ја има око 42 ми­ли­о­на ста­ба­ла шљи­ве, што од­го­ва­ ра по­вр­ши­ни од око 150.000 хек­та­ра, и тре­нут­но је че­твр­та у све­ту по про­из­вод­њи шљи­ва. Од укуп­ног бро­ја ста­ба­ла под во­ћем, шљи­ва у Ср­би­ји има удео пре­ко 50 од­сто. Про­се­чан при­нос по род­ном ста­блу је око де­вет ки­ло­гра­ма. При­но­си до­ста ва­ри­ра­ју, у за­ви­сно­сти од кли­мат­ских фак­то­ра и вр­сте. Ве­ли­ки про­блем је и то што је до­ма­ћа шљи­ва ду­го већ из­ло­ же­на ма­сов­ном на­па­ду ви­ру­са шар­ке. У све­ту се шљи­ва га­ји на два ми­ли­он ­ а хек­та­ра. У Ки­ни је на ви­ше од ми­ли­он хек­та­ра, што је пре­ко 50 од­сто свет­ске про­ из­вод­ње шљи­ве. SERBIA  NO 46  2014

35


П у­то­ к а з  Ра­до­сно и жи­во­пи­сно: Сли­ке са Сај­ма у Осе­чи­ни

де­ве­ти Са­јам шљи­ва по­че­ла сим­бо­лич­ ним пуц­њи­ма из пран­ги­ја са обли­жњег бр­да и пот­па­љи­ва­њем ка­за­на за пе­че­ње шљи­во­ви­це. Усле­дио је де­фи­ле око 500 уче­сни­ка, пра­ва смо­тра мла­до­сти и ле­ по­те. Осе­чи­на је тог да­на на ули­ци, про­ пи­ње се на пр­сте, бал­ко­ни и про­зо­ри су гро­здо­ви по­сма­тра­ча. Ле­па Кра­љи­ца во­ћа, у рас­ко­шној пла­ вој ха­љи­ни, на ко­њу, на че­лу је де­фи­леа. Пра­те је ко­ња­ни­ци, ор­ке­стар, ви­те­зо­ви у сред­њо­ве­ков­ним одо­ра­ма, де­вој­ке и мла­ди­ћи у нај­ра­зли­чи­ти­јим ко­сти­ми­ма. Па ве­се­ла по­вор­ка из­вор­ног на­род­ног фол­кло­ра, деч­јег ма­скен­ба­ла, ов­да­шњих спор­ти­ста (фуд­ба­ле­ра, од­бој­ка­ша, ко­ шар­ка­ша и ка­ра­ти­ста). Пра­те­ћи про­ грам мла­дих, и овог пу­та, по­све­ћен је ко­ре­ни­ма. Глав­ни про­грам био је крај ме­сног ба­зе­на. За­ни­мљив и ефек­тан. Фол­клор­ ни ан­самбл „Кру­шик Пла­сти­ка“, па мла­ да пле­сна гру­па ко­ја је (у ко­ре­о­гра­фи­ји и ко­сти­ми­ма Гор­да­не Гла­до­вић) из­ве­ла пе­сму „Пре­ле­те­ше пти­це ла­ста­ви­це“, па не­за­бо­рав­ни кон­церт бра­ће Те­о­фи­ло­ вић... На­кон то­га су усле­ди­ли це­ло­ве­ чер­њи кон­цер­ти Го­це Тр­жан, Са­ше Ка­ по­ра и Љуп­ке Сте­вић, до­бро по­се­ће­ни. Мно­штво је и дру­гих де­ша­ва­ња ко­ ја пле­не ве­дре и ра­до­зна­ле љу­де, по­пут „Ули­це деч­јих ко­је­шта­ри­ја“, „Тр­га ста­рих за­на­та“, „По­се­ла код лам­пе­ка“. Тро­днев­но „По­се­ло код лам­пе­ка“ от­ во­­ри­ли су ово­га пу­та пе­сник Зо­ран Ни­ нић, про­шло­го­ди­шњи по­бед­ник у го­ во­ре­њу здра­ви­ца, и фол­клор­ни са­став КУД „Кру­шик Пла­сти­ка“. У КО­ЛО УПЛЕ­ТЕ­НИ Пре­ко 200 уче­сни­ка, у раз­ли­чи­тим про­гра­ми­ма, по­здра­вио је Не­над Сте­ва­

Бо­го­љу­бље и ро­до­љу­бље Осим по во­ћу и про­из­во­ди­ма од ње­га, Осе­чи­на је по­зна­ та и по то­ме што је срп­ским зе­мља­ма да­ла мо­жда и нај­ви­ше све­ште­ни­ка спрам бро­ја ста­нов­ни­ка. Чу­ве­ни су и ов­да­шњи ју­на­ци, ве­ли­ки ро­до­љу­би. У ми­ру по­чи­ва­ју и у се­ћа­њу по­то­ма­ ка жи­ве, јед­ни крај дру­гих, ју­на­ци из уста­на­ка про­тив Ту­ра­ка, хај­ду­ци (срп­ски Ро­би­ни Ху­до­ви), хе­ро­ји из свет­ских ра­то­ва. Је­дан од по­след­њих у том ни­зу је пот­пу­ков­ник Ми­лен­ко Па­ вло­вић из Гор­њег Цр­ни­ље­ва, ко­ман­дант 204. ло­вач­ко-ави­ја­ циј­ског пу­ка Срп­ске вој­ске, пи­лот ко­ји је 1999. уз­ле­тео и из­над Ва­ље­ва се до смр­ти бо­рио про­тив уби­лач­ких еска­дри­ла Се­ве­ ро­а­тлант­ског пак­та.

36

SRBIJA  BROJ 46  2014.

Раст нео­п­хо­дан „Бу­дућ­ност је ши­ре­ње сор­ти за сто­ну и ком­би­но­ва­ну упо­тре­бу, као што су ,ра­ на‘, ,ле­по­ти­ца‘, ,нај­бо­ља‘, ,род­на‘, ,стен­леј‘, ,ва­љев­ска‘...“ твр­де у Ин­сти­ту­ту за во­ћар­ ство у Чач­ку, где је ство­ре­но че­тр­на­ест но­вих сор­ти шљи­ва, да­нас нај­тра­же­ни­ јих у све­ту. У Под­го­ри­ни, ка­же Ми­лан Си­мић, пред­сед­ник скуп­шти­не Осе­чи­не, има око ми­ли­он ста­ба­ла шљи­ве. Ра­стом те про­из­вод­ње мо­гла би се по­ве­ћа­ти упо­ сле­ност ви­ше срп­ских фа­бри­ка.

но­вић, пред­сед­ник оп­шти­не и ор­га­ни­ за­ци­о­ног од­бо­ра фе­сти­ва­ла. Ор­га­ни­за­ то­ри су и са­да би­ли оп­шти­на Осе­чи­на и Ту­ри­стич­ка ор­га­ни­за­ци­ја „Под­го­ри­ на“. Про­из­во­ди од шљи­ва – ра­ки­ја, су­ ве шљи­ве, пек­ме­зи и џе­мо­ви, зим­ни­ца – би­ли су из­ло­же­ни на 45 штан­до­ва. По­ љо­при­вред­ну ме­ха­ни­за­ци­ју и ма­ши­не за пре­ра­ду во­ћа по­се­ти­о­ци су мо­гли да ви­де на 20 штан­до­ва. На из­ло­жби „Злат­ не ру­ке“ у На­род­ној би­бли­о­те­ци пред­ ста­ви­ло се 40 из­ла­га­ча. На „Тр­гу за­на­та“ мо­гли су да се ви­де не­ки ка­рак­те­ри­стич­ ни за овај крај, уме­ћа ско­ро са­свим за­ бо­ра­вље­на. Уни­кат­не про­из­во­де из­ра­ ди­ли су грн­чар, кро­јач, ко­вач и ли­ци­дер. На так­ми­че­њу здра­ви­ча­ра, у ор­га­ни­ за­ци­ји На­род­не би­бли­о­те­ке у Осе­чи­ни, по­бе­дио је Ве­ли­бор Мар­ја­но­вић, дру­го ме­сто осво­ји­ла Је­ле­на Бра­до­њић, а тре­ ће по­де­ли­ли Ве­сна Пе­тро­вић и Ву­ка­шин Не­дић. На­гра­де за про­из­во­де од шљи­ва ове го­ди­не уру­че­не су у че­ти­ри ка­те­го­ри­је: за нај­бо­љи пек­мез, џем, ко­лач и слат­ко од шљи­ва. Оце­на ал­ко­хол­них пи­ћа об­у­ хва­ти­ла је та­ко­ђе че­ти­ри ка­те­го­ри­је: спе­ ци­јал­не ра­ки­је, воћ­не ра­ки­је, под­гор­ска шљи­во­ви­ца, шљи­во­ви­ца дру­гих про­из­ во­ђа­ча. По­себ­на ко­ми­си­ја оце­њи­ва­ла је и за­са­де шљи­ва: пр­во ме­сто при­па­ло је Вла­ди Ми­ло­ва­но­ви­ћу из Остру­жња, дру­ го Ла­за­ру Јо­ва­но­ви­ћу из Ту­ђи­на, тре­ће Ду­ша­ну Ан­дри­ћу из Гор­њег Цр­ни­ље­ва. Од пра­те­ћих из­два­ја­мо и из­ло­жбу пче­ла­ра, про­из­вод­ну из­ло­жбу сли­ка, ак­ ци­ју до­бро­вољ­ног да­ва­ња кр­ви. На­кон до­де­ле, у за­вр­шно ве­ли­ко ко­ло упле­ли су се и за­и­гра­ли и уче­сни­ци сај­ ма и пу­бли­ка. Осе­чи­на нас је ове го­ди­не под­се­ти­ла на зна­чај ко­ји би шљи­ва мо­гла да има у жи­во­т у и еко­но­ми­ји Ср­би­је. 


SERBIA  NO 46  2014

37


Т о­ к о­ви

РЕ­ГА­ТА „БА­ЊА­ЛУ­КА–БЕ­О­ГРАД 2014“, ДРУ­ГА ПО РЕ­ДУ, У СРЕМ­СКОЈ МИ­ТРО­ВИ­ЦИ

На оба­ла­ма са­рад­ње Са­ва спа­ја љу­де и гра­до­ве. Они има­ју за­јед­нич­ке ин­те­ре­се, мо­гућ­но­сти, па и про­бле­ме. И мо­гли би по­ну­ди­ти нов, вр­ло за­ни­мљив ту­ри­стич­ки про­из­вод. На ово, и мно­го то­га још, под­се­ти­ла је ле­па ма­ни­фе­ста­ци­ја

П

ут дуг 505 ки­ло­ме­тра пре­ђен је за осам­на­ест да­на. Уче­сни­ц�� ре­ га­те од Ба­ња­лу­ке до Бе­о­гра­да, дру­ге по ре­ду, стар­то­ва­ли су у Ба­ња­лу­ ци 11. сеп­тем­бра. Овај вр­ло сим­бо­ли­чан спорт­ско-ту­ри­стич­ки до­га­ђај ор­га­ни­ зо­ва­ли су ка­јак, ка­ну и раф­тинг са­ве­зи Срп­ске и Ср­би­је. А Срем­ска Ми­тро­ви­ца би­ла је је­дан од гра­до­ва-до­ма­ћи­на.

38

SRBIJA  BROJ 46  2014.

Цен­трал­ни до­га­ђај ово­го­ди­шње Ре­ га­те би­ла је по­ка­зна спа­си­лач­ка ве­жба на Са­ви у Срем­ској Ми­тро­ви­ци. Из­ве­ де­на је на Град­ској пла­жи. Осим уче­сни­ ка Ре­га­те – осам раф­те­ра, са осам ча­ма­ ца – би­ло је ту не­ко­ли­ко еки­па об­у­че­них за де­ло­ва­ње у ван­ред­ним си­т у­а­ци­ја­ма. – Овом при­ли­ком по­ка­за­но је ко­ли­ ко је ва­жно да еки­пе са­ра­ђу­ју на са­мом


те­ре­ну и ко­ли­ко кроз раз­ме­ну ис­ку­ста­ва мо­гу да се уса­вр­ша­ва­ју – ре­као је Сте­ван Пе­јић, на­чел­ник Оде­ље­ња за ван­ред­не си­т у­а­ци­је у Сре­му. У окви­ру ма­ни­фе­ста­ци­је пре­зен­то­ ван је и рад Ка­јак, ка­ну и раф­тинг са­ве­ за Ре­пу­бли­ке Срп­ске, као и Ме­ђу­на­род­ не сав­ске ко­ми­си­је, чи­је ак­тив­но­сти би тре­ба­ло да по­бољ­ша­ју ме­ђу­соб­ну са­рад­ њу гра­до­ва на оба­ла­ма Са­ви. – По­ред про­мо­ци­је ту­ри­стич­ких и дру­гих ка­па­ци­те­та тра­сом Ре­га­те, ове го­ди­не био је ва­жан још је­дан циљ: уве­ жба­ва­ње спа­са­ва­ња на во­ди. Еду­ка­ци­ја чла­но­ва клу­бо­ва и спор­ти­ста на во­ди за спа­са­ва­ње ста­нов­ни­штва угро­же­ ног по­пла­ва­ма – ка­же Алек­сан­дар Па­ стир, пред­сед­ник Ка­јак, ка­ну и раф­тинг са­ве­за Ре­пу­бли­ке Срп­ске и БиХ, је­дан од ор­га­ни­за­то­ра Ре­га­те. – Мај­ско ис­ку­ ство са по­пла­ва­ма, кад су раф­те­ри да­ли огро­ман до­при­нос спа­са­ва­њу ста­нов­ ни­штва и ма­те­ри­јал­них до­ба­ра, учи нас да стал­но мо­ра­мо би­ти спрем­ни за та­ кве си­т у­а­ци­је. При­каз ак­тив­но­сти Ме­ђу­на­род­не сав­ске ко­ми­си­је био је је­дан од ци­ље­ ва ове по­ка­зне ве­жбе, ре­као је То­ми­ слав Јан­ко­вић, за­ме­ник гра­до­на­чел­ни­ка Срем­ске Ми­тро­ви­це:

– Те ак­тив­но­сти тре­ба­ло би да по­ бољ­ша­ју са­рад­њу свих гра­до­ва на Са­ви и ши­ре, на ју­жно­сло­вен­ским про­сто­ ри­ма. За сва­ку по­хва­лу је кон­цепт ове ма­ни­фе­ста­ци­је, као и свих дру­гих про­ гра­ма ко­ји­ма се про­мо­ви­шу ту­ри­стич­ ки и при­вред­ни по­тен­ци­ја­ли Срп­ске и Ср­би­је. И на овај на­чин по­твр­ђен је зна­чај спо­ра­зу­ма о спе­ци­јал­ним ве­за­ма Ср­би­је и Срп­ске. – Ре­га­та, на­рав­но, има и ве­ли­ки ту­ри­ стич­ки зна­чај – ре­кла је ре­кла је Та­тја­на По­знић, ди­рек­тор Ту­ри­стич­ке ор­га­ни­ за­ци­је Гра­да Срем­ска Ми­тро­ви­ца. – На на­ма, ту­ри­стич­ким рад­ни­ци­ма, са­да је да то пре­тво­ри­мо у ту­ри­стич­ки про­из­ вод и по­ну­ди­мо је­дан пот­пу­но нов до­ жи­вљај. Си­гур­но ће­мо ра­ди­ти на про­ мо­ци­ји Ре­га­те и увр­сти­ти је у ка­лен­да­ре ту­ри­стич­ких ма­ни­фе­ста­ци­ја у на­ред­ној го­ди­ни. Ор­га­ни­за­то­ри на­ ја­вљу­ју за иду­ћу го­ди­ну и ве­ли­ку ме­ђу­ на­род­ну ре­га­т у од Сло­ве­ни­је до Ср­би­је, ко­ја би укљу­чи­ла све ло­кал­не за­јед­ни­це у сли­ву ре­ке Са­ве. 

SERBIA  NO 46  2014

 Зва­ни­чан до­чек ре­га­те у Срем­ској Ми­тро­ви­ци

 Ве­жба спа­си­ла­ца на Са­ви

39


Л е топис

40

SRBIJA  BROJ 46  2014.


Ста­зом кроз те­шка вре­ме­на ДО­БРИ­ЦА ЋО­СИЋ (1921–2014) И ЊЕ­ГО­ВЕ ДУ­БО­КЕ ВЕ­ЗА­НО­С ТИ ЗА ВР­ЊАЧ­КУ БА­ЊУ

Ве­ли­ки пи­сац то­ли­ко је во­лео Ба­њу да је у њој жи­вео пет го­ди­на, 1961–1966, све до Бри­он­ског пле­ну­ма. Ста­но­вао је у ви­ли „Да­ли­бор“, крај Ли­по­вач­ке ре­ке. У Ба­њи је за­вр­шио „Да­ле­ко је Сун­це“, тре­ћу књи­гу „Де­о­ба“, на­пи­сао „Бај­ку“. Име јед­не бањ­ске ви­ле, „Пре­ро­во“, дао је свом чу­ве­ном има­ги­нар­ном се­лу. У Ба­њи је осно­вао кул­тур­не ма­ни­фе­ста­ци­је ко­је и да­нас тра­ју. Ту су га по­се­ћи­ва­ли нај­ве­ћи до­ма­ћи умет­ни­ци XX ве­ка. Ни у нај­те­жим го­ди­на­ма Врњ­ча­ни га ни­су оста­ви­ли на це­ди­лу. А ни он њих

Љ

у­бав из­ме­ђу До­бри­це и Вр­њач­ ке Ба­ње по­ти­че из дав­них три­ де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, ка­да је као де­се­то­го­ди­шњак по­чео да до­ла­зи на бањ­ски пи­јац, „у пр­те­ним чак­ ши­ра­ма и опан­ци­ма“, да са де­да-стри­цем Жи­ком про­да­је во­ће и по­вр­ће. При­чао је ка­ко на­то­ва­ре ро­бу у су­мрак и кре­ну пе­шке пре­ма Ба­њи, уда­ље­ној два­де­се­так ки­ло­ме­та­ра. Де­да Жи­ка ни­је дао да се во­зе, „по­што би то би­ло пре­те­шко за ње­ го­ву ко­би­лу“. У Ба­њу стиг­ну иза по­но­ћи, од­спа­ва­ју до ју­тра ис­под те­зге, а он­да из­ не­с у ро­бу на про­да­ју. Та­ко све до под­не. Око под­не, де­да-Жи­ка до­зво­ли До­ бри­ци да ма­ло про­швр­ља по Ба­њи. Ишао би од „Со­ти­ро­ви­ћа“ до Ву­ко­ви­ ће­ве „Швај­ца­ри­је“, где је за вре­ме руч­ка сви­ра­ла дан­синг му­зи­ка и по­не­ки пар пле­сао. Био је оча­ран ле­по­том бањ­ског пар­ка, цвет­ним але­ја­ма, рун­де­ла­ма и ста­за­ма, Ку­па­ти­лом са див­ним ку­по­ла­ ма и кур­са­ло­ном ко­ји је ли­чио на дво­ рац, ша­ре­ним ви­ла­ма крај ре­ке и на ис­ точ­ној ко­си у ко­ји­ма су жи­ве­ли го­спо­да ле­ка­ри, офи­ци­ри, тр­гов­ци, не­ки срећ­ни љу­ди ко­ји­ма је Бог дао да ужи­ва­ју. За­ди­ вљен је ду­ћа­ни­ма, по­сла­сти­чар­ни­ца­ма, апо­те­ка­ма, др­ве­ним па­ви­љо­ни­ма укра­ ше­ним кит­ња­стим ли­ме­ним кро­во­ви­ма и ку­бе­ти­ма, Рим­ским из­во­ром са бе­ лим мер­мер­ним ба­лу­стра­да­ма и бо­га­то укра­ше­ним кан­де­ла­бри­ма, бе­лим пле­те­

Пи­ше: Бо­шко Ру­ђин­ча­нин ним фо­те­ља­ма око ње­га у ко­ји­ма се од­ ма­рао не­ки от­мен свет... Све је то де­ча­ку До­бри­ци ли­чи­ло на сан... У Вр­њач­ку Ба­њу по­сле Дру­гог свет­ ског ра­та по­чео је да до­ла­зи 1945. на пар­тиј­ске за­дат­ке а ка­сни­је као на­род­ ни по­сла­ник овог кра­ја у Скуп­шти­ни. По­сле ду­гих раз­го­во­ра од­ла­зио би код Пер­ке Ча­је­ти­нац, мај­ке ње­го­вог по­ги­ ну­лог рат­ног дру­га Ми­о­дра­га Ча­је­тин­ ца Чај­ке, на­род­ног хе­ро­ја. Сма­трао ју је сво­јом дру­гом мај­ком. Ту се упо­знао и здру­жио са ње­ним дру­гим си­ном Ра­ до­ми­ром Ча­је­тин­цем Че­ле­том, са ко­јим ће оста­ти ве­ли­ки при­ја­тељ до Че­ле­то­ве смр­ти 1999, усред бом­бар­до­ва­ња Ср­би­је од стра­не Се­ве­ро­а­тлант­ског пак­та. У Вр­њач­кој Ба­њи пи­сао је за­вр­шно  До­бри­ца Ћо­сић по­гла­вље ро­ма­на Да­ле­ко је сун­це, у пан­ у сво­јој рад­ној си­о­ну „Жи­ва­ди­но­вић“, јед­не зи­ме пе­ со­би у ви­ли де­се­тих го­ди­на; и Де­о­бе, тре­ћу и де­ло­ве „Да­ли­бор“

Пла­ни­на До­бри­чи­на љу­бав пре­ма Го­чу по­ти­че још из де­чач­ких да­ на. Јед­не го­ди­не ње­гов отац је се­као гра­ђу за њи­хо­ву но­ву ку­ћу и основ­ну шко­лу у Се­ли­шту, а он је, во­де­ћи кра­ве за по­ во­дац, из­вла­чио од­се­че­на де­бла. Спа­вао је са др­во­се­ча­ма у ко­ли­би по­кри­ве­ној је­ло­вим гра­на­ма. Пред ко­ли­бом је го­ре­ла ва­тра и ку­вао се па­суљ, а та­ма ми­ри­са­ла на смре­ку и па­прат... Гоч је, ка­ко све­до­чи, био нај­ви­ша пла­ни­на на ко­ју се ис­пео до од­ла­ска у пар­ти­за­не на Ја­стре­бац.

SERBIA  NO 46  2014

41


Л е топис дру­ге књи­ге, у ви­ли „Ко­па­о­ник“. По­чет­ком ше­сте де­це­ни­је на­ста­нио се ов­де, од 1961. до 1966, жи­вео и пи­сао у ви­ли „Да­ли­бор“ по­крај Ли­по­вач­ке ре­ке. Ту је на­пи­сао ро­ ман Бај­ка, за­чуд­ну ан­ти­у ­то­пиј­ску књи­гу... Ов­де је на­пи­сао и два­де­сет се­дам тек­сто­ва за књи­ге При­ли­ке – ак­ци­је I и Од­го­вор­но­ сти – ак­ци­је II, ме­ђу њи­ма и чу­ве­ни текст „Сло­бо­да умет­нич­ке ис­по­ве­сти и ду­жно­ сти пре­ма дру­штву“ (1962)... КАО СА НАЈ­РО­ЂЕ­НИ­ЈИ­МА Јед­на од нај­ве­ћих ло­за ли­те­рар­них ју­ на­ка у срп­ској књи­жев­но­сти, ло­за Ка­ти­ ћа, за­че­та је у ро­ма­ну Ко­ре­ни, До­бри­чи­ ном дру­гом а по вре­ме­ну рад­ње пр­вом, у има­ги­нар­ном се­лу Пре­ро­во. По­том ће та ло­за, кроз Вре­ме смр­ти, Де­о­бе, Вре­ме зла и Вре­ме вла­сти, на сво­јим пле­ћи­ма но­ си­ти тра­гич­ну срп­ску исто­ри­ју XX ве­ка. А ово се­ло је на­звао по ви­ли „Пре­ро­во“ крај Ли­по­вач­ке ре­ке, пре­ма Го­чу, ку­да је До­бри­ца че­сто ше­тао. Ви­ла је но­си­ла име по­те­са на об­рон­ци­ма Го­ча где је не­ка­да би­ла гра­ни­ца из­ме­ђу Обре­но­ви­ће­ве Ср­ би­је и Тур­ске. Са­ма реч зна­чи­ла је пре ро­ ва. До­бри­ци се до­па­ла јер је би­ла ве­о­ма звуч­на, ви­ше­слој­на у зна­че­њу и нео­бич­ на. Бу­ди­ла је раз­не асо­ци­ја­ци­је. И та­ко се у пи­шче­вој ма­шти ро­ди­ло се­ло Пре­ро­во, из­во­ри­ште свих До­бри­чи­них ро­ма­на на­ пи­са­них по­сле ро­ма­на Да­ле­ко је сун­це. Пи­сао је у Ба­њи, али се и дру­жио са Врњ­ча­ни­ма као са нај­ро­ђе­ни­ји­ма. Нај­ при­сни­ји дру­го­ви би­ли су му Ра­до­мир Ча­је­ти­нац Че­ле и То­ми­слав Го­ча­нин Гуч­ ки. Бли­ски су му би­ли и Дра­гу­тин Кру­ нић Тру­да, др Ми­лан Ба­бић, Пре­драг Вуч­ ко­вић Пре­ле, Дра­ган Ми­хај­ло­вић Икиш, Слав­ко Че­пер­ко­вић, Пре­драг Дра­шко­вић Ла­ка, Ми­лен Пе­рић, Ми­ле Здрав­ко­вић Па­цов, Јо­ва Миљ­ко­вић Нит­на, Дра­ган Си­мић, Ра­ди­ца Ла­вр­ња, Љу­бин­ка Јеф­тић Џе­ри­ка, Вин­ка Не­го­је­вић. Све их је во­лео као бра­ћу и се­стре. Дра­га­ну Си­ми­ћу био је и вен­ча­ни кум.

Ода­ност „Љу­ди из Ба­ње ме ни­ка­да ни­су из­не­ве­ри­ли, ни­ка­да ме ни­су по­ни­зи­ли. Пре­ма ме­ни су увек ис­по­ља­ва­ли сна­жно дру­гар­ство, по­др­шку... Што је те­рор пре­ма ме­ни био ве­ћи, њи­хо­ва ода­ност и при­ја­тељ­ство би­ли су при­сни­ји. Са­свим си­гур­но, у мом ши­рем за­ви­ча­ју... нај­ча­сни­је и нај­људ­ски­је су се пре­ма ме­ни по­на­ша­ли мо­ји при­ја­те­љи из Ба­ње. У чи­та­ве две де­це­ни­је мог стра­да­ња од вла­сти и по­ли­ци­је, је­ди­ни мој за­ви­чај би­ла је Вр­њач­ка Ба­ња...“ (До­бри­ца Ћо­сић)

42

SRBIJA  BROJ 46  2014.

Го­во­рио је да су му они у го­ди­на­ма про­ го­на „људ­ски за­ви­чај очу­ва­ли“. Од се­дам­де­се­тих го­ди­на са­ра­ђи­вао је и са Ба­том Ву­ко­ви­ћем на оства­ри­ва­ њу кул­т ур­них про­је­ка­та у Ба­њи. Ба­т у је то­ли­ко по­што­вао као су­ди­ју да га је, као пред­сед­ник СР Ју­го­сла­ви­је, пред­ло­жио на ви­со­ку функ­ци­ју др­жав­ног ту­жи­о­ца, што се из не­ких раз­ло­га ни­је оства­ри­ло. Дру­жио се са Ста­но­јем Бо­јо­ви­ћем, мај­сто­ром умет­нич­ке фо­то­гра­фи­је ко­ ји је у не­ку ру­ку био ње­гов лич­ни фо­ то­граф. Сни­мао је при­зо­ре из пи­шче­вог жи­во­та ше­зде­се­тих го­ди­на у Ба­њи, од ње­го­вог по­ро­дич­ног жи­во­та у ви­ли „Да­ ли­бор“, уче­шћа на кул­т ур­ним ма­ни­фе­ ста­ци­ја­ма до до­че­ка Бро­за у Ба­њи 1966. Свом при­ја­те­љу и вер­ном фо­то­гра­фу оду­жио се та­ко што је на­пи­сао увод­ни текст за ка­та­лог ње­го­ве из­ло­жбе фо­то­ гра­фи­ја у Ба­њи 1965, где је ис­та­као да Бо­јо­вић „све­сно и упор­но ис­пи­с у­је сво­ ју ви­зу­ел­ну хро­ни­ку на­ше зе­мље, ње­них жи­те­ља и њи­хо­вих жи­во­та“. КРУГ ИЗ ВИ­ЛЕ „ДА­ЛИ­БОР“ Ду­го­го­ди­шњи До­бри­чин при­ја­тељ био је и Врњ­ча­нин др Ми­хај­ло Ми­шел Ра­дић, син др Ду­ша­на Ра­ди­ћа ко­ји му је по­мо­гао у опи­си­ва­њу рат­не бол­ни­це у Вре­ме­ну смр­ти. Из по­што­ва­ња за све ле­по што је дру­гу­ју­ћи са њим до­жи­вео, До­бри­ца је јед­ном од сво­јих нај­о­ми­ље­ни­ јих ли­ко­ва из овог ро­ма­на, управ­ни­ку и глав­ном док­то­ру Ва­љев­ске рат­не бол­ни­ це, дао Ми­хај­ло­во име. А осо­би­ти при­ја­тељ, са­го­вор­ник и са­ рад­ник био му је Врњ­ча­нин Ми­о­драг Б. Про­тић, сли­кар, умет­нич­ки кри­ти­чар и те­о­ре­ти­чар, ина­че ње­гов ис­пи­сник, са ко­јим се дру­жио од 1951. Здру­жи­ла их је бор­ба за сло­бо­ду умет­но­сти и не­дог­мат­ ску умет­нич­ку свест... Во­лео је да се су­сре­ће са Врњ­ча­ни­ном Вла­де­том Ву­ко­ви­ћем, про­фе­со­ром При­ штин­ског уни­вер­зи­те­та, и из пр­ве ру­ке чу­је шта се на Ко­со­ву до­га­ђа. Ка­да је он 1999. на Ко­со­ву био здрав­стве­но и жи­ вот­но угро­жен, До­бри­ца је пре­ко Фран­ цу­ског ПЕН-цен­тра из­деј­ство­вао да га по­се­те ле­ка­ри из фран­цу­ског кон­тин­ ген­та КФОР-а и та­ко му по­мог­ну да спа­се гла­ву. Био је по­ро­дич­ни при­ја­тељ са Врњ­ чан­ком Све­тла­ном Ра­ду­ло­вић Стип­че­ вић, док­то­ром књи­жев­них на­у­ка, пи­


сцем и књи­жев­ним те­о­ре­ти­ча­рем, као и са ње­ним су­пру­гом ака­де­ми­ком Ник­шом Стип­че­ви­ћем. И Ми­лош Пе­тро­вић, још је­дан Врњ­ ча­нин, био му је дра­го­цен са­бе­сед­ник. У Ба­њи су се че­сто ви­ђа­ли, раз­ме­њи­ва­ли ми­шље­ња и по­гле­де на књи­жев­не и дру­ штве­не при­ли­ке. Ми­ша Пе­тро­вић био му је одан при­ја­тељ, вр­стан ту­мач ње­го­вог књи­жев­ног де­ла. Ви­ше пу­та го­во­рио је на ње­го­вим књи­жев­ним ве­че­ри­ма у Ба­њи и Тр­сте­ни­ку, об­ја­вио ви­ше тек­сто­ва о ње­го­ вим ро­ма­ни­ма. Код До­бри­це у ви­лу „Да­ли­бор“ до­ла­зио је је­дан ши­ри круг пи­са­ца и ин­те­лек­т у­а­ ла­ца из Бе­о­гра­да: Во­ја Ђу­рић, Ан­то­ни­је Иса­ко­вић, Бо­ри­слав Ми­хај­ло­вић Ми­хиз, Оскар Да­ви­чо, Ми­хај­ло Мар­ко­вић, Ник­ша Стип­че­вић, Жи­ка Стој­ко­вић, Љу­ба Та­дић, Ми­о­драг Б. Про­тић, Ми­о­драг Бу­ла­то­вић... За­тим кру­ше­вач­ки пи­сци Ан­то­ни­је Ма­ рин­ко­вић, Ми­лош Пе­тро­вић, Бран­ко Ла­ за­ре­вић, До­бри Ди­ми­три­је­вић... Овај ви­со­ки ин­те­лек­т у­ал­ни круг око До­бри­це у ви­ли „Да­ли­бор“ остао је за­у­ век у се­ћа­њу Врњ­ча­на... ЋУК ИЗ ВР­ЊАЧ­КИХ ЈЕ­СЕ­НИ Ше­зде­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка До­ бри­ца ула­же сво­је сна­ге у уна­пре­ђе­ње ту­ри­зма Ба­ње. Ка­ко се од ратa до та­да у њој ни­шта ни­је гра­ди­ло, он, гру­па ње­го­ вих при­ја­те­ља и Че­ле на­пра­ви­ли су стра­ те­ги­ју град­ње јед­ног од­ма­ра­ли­шта ко­је би за ту­ри­зам Ба­ње, и Ср­би­је, не­што зна­ чи­ло. При син­ди­ка­т у Ср­би­је по­сто­јао је Од­бор при­ја­те­ља при­ро­де, ко­ји је на њи­ хо­ву ини­ци­ја­ти­ву у Ба­њи са­гра­дио од­ма­ ра­ли­ште, мо­дер­но за та­да­шње при­ли­ке (РОПС, да­нас „Бор­јак“).

По До­бри­чи­ном пред­ло­гу, на че­ло овог  На од­ма­ра­ли­шта до­шао је Ра­до­мир Ча­је­ти­нац књи­жев­ној Че­ле, и уз ње­го­ву по­моћ оно је по­ста­ло цен­ ве­че­ри у тар ту­ри­зма и за­ба­ве Вр­њач­ке Бaње. По­ вр­њач­кој сле на­пор­ног ра­да то­ком да­на, че­сто и по Би­бли­о­те­ци два­на­ест са­ти, До­бри­ца је ту са дру­штвом 1996: По­ред ра­до оста­јао до ду­бо­ко у ноћ. Са бањ­ским Д. Ћо­си­ћа, дру­штвом, али и са Оска­ром Да­ви­чом и ту су и Ан­то­ни­јем Иса­ко­ви­ћем, ко­ји су би­ли че­ М. Пе­тро­вић, сто го­сти Ба­ње. За те при­ли­ке, у „Бор­ја­ку“ М. Еге­рић, је би­ла опре­мље­на јед­на про­сто­ри­ја у ко­јој Н. Стип­че­вић, се се­де­ло, при­ча­ло, ша­ли­ло. Ро­ђе­ни при­по­ Д. Та­сић ве­дач, До­бри­ца је за­ба­вљао дру­штво, при­ ча­ма ни­кад кра­ја. У ка­сне са­те, са Че­ле­том Ра­до­мир би кре­нуо ка ви­ли „Да­ли­бор“, низ бањ­ску Ча­је­ти­нац ре­ку, да слу­ша­ју и до­зи­ва­ју ћу­ко­ве. Че­ле Тих го­ди­на че­ти­ри зна­чај­не кул­т ур­не ма­ни­фе­ста­ци­је у Ба­њи но­се пе­чат До­бри­це Ћо­си­ћа: „Ме­мо­ри­јал др Ду­ша­на Ра­ди­ћа“, Са­ве­то­ва­ње о ур­ба­ни­за­ци­ји мо­рав­ских гра­до­ва, Ва­јар­ски сим­по­зи­јум (са Сим­по­ зи­ју­мом ке­ра­ми­ке) и „Вр­њач­ка је­сен“. Го­ди­не 1963. за­јед­но са Ми­о­дра­гом Б. Про­­ти­ћем уте­ме­љио је „Ме­мо­ри­јал др Ду­ша­на Ра­ди­ћа“, ко­ји се у Ба­њи одр­жа­ва, ево, већ пе­де­сет го­ди­на. Ме­мо­ри­јал је по­кре­

Че­ле „Ви­део се из­да­ле­ка: ви­сок, пле­ћат и гла­ват, с ле­вом ру­ком у џе­пу, ге­га се ста­зом уз Вр­њач­ку ре­ку ка ,Бор­ја­ку‘, по­здра­ вља­ју­ћи не­ком до­ма­ћом ша­лом сва­ког ко­га срет­не. Ње­га су во­ле­ли сви Врњ­ча­ни и Врњ­чан­ке, по­што­ва­ли го­сти. На ње­га пси ни­су ла­ја­ли. Ћу­ко­ви су га но­ћу пра­ти­ли на по­вра­ци­ма ку­ ћи, ћу­ку­ћи на ње­го­во ћу­ка­ње. Ужи­вао сам у по­ноћ­ним шет­ ња­ма са Че­ле­том – нај­леп­шом, нај­лир­ски­јом ста­зом у Ср­би­ ји, под ли­па­ма у цва­ту и ли­па­ма у ок­то­бар­ском зла­ту, уз благ жу­бор ре­чи­це... Он ми је с То­мом Гуч­ким био нај­вер­ни­ји друг, след­бе­ник и бра­ни­лац од ло­кал­них и кра­ље­вач­ких ,уд­ба­ша‘...“ (Из Ћо­си­ће­вог не­кро­ло­га Че­ле­ту у „Вр­њач­ким но­ви­на­ма“)

SERBIA  NO 46  2014

43


Л е топис  „Нај­ро­ман­ тич­ни­ја ста­за у Ср­би­ји“: Са при­ја­те­љи­ма у шет­њи пар­ком у Вр­њач­кој Ба­њи

нут по­во­дом 25 го­ди­на од смр­ти др Ду­ ша­на Ра­ди­ћа, бањ­ског ле­ка­ра и пи­сца, об­но­ви­те­ља срп­ске ре­а­ли­стич­ке при­по­ вет­ке из­ме­ђу два ра­та. Пр­во ме­мо­ри­јал­но ве­че одр­жа­но је де­цем­бра те 1963. у Ба­њи и Кру­шев­цу. Го­во­ри­ли су До­бри­ца Ћо­сић и Ми­ло­рад Па­нић Су­реп. До­бри­ца је ис­та­као је Ра­дић „је­дан од нај­зна­чај­ни­јих срп­ских при­по­ве­да­ча... нај­бо­љи при­по­ве­дач срп­ског се­ла“. Упо­ ре­дио га је са Јан­ком Ве­се­ли­но­ви­ћем, Ми­ло­ва­ном Гли­ши­ћем, Ла­зом Ла­за­ре­ ви­ћем... На До­бри­чи­ну и Про­ти­ће­ву ини­ци­ ја­ти­ву, ва­јар Ми­ли­ја Гли­шић из­ва­јао је 1965. Ра­ди­ће­ву би­сту, ко­ја је по­том по­ ста­вље­на у цен­трал­ном бањ­ском пар­ку. Та­ко је Ра­дић вра­ћен у књи­жев­ни жи­вот Ср­би­је и не­за­бо­рав Врњ­ча­на, као трај­на ду­хов­на и мо­рал­на вред­ност. ПИ­САЦ, ИСТО­РИ­ЈА, ЗА­ВИ­ЧАЈ Јед­на од зна­чај­них ма­ни­фе­ста­ци­ја ко­ ју је До­бри­ца по­кре­нуо би­ла је „Вр­њач­ка је­сен“, пр­ви пут одр­жа­на ок­то­бра 1965. Њен ко­стур чи­ни­ле су књи­жев­не ма­ни­ фе­ста­ци­је, кон­цер­ти кла­сич­не му­зи­ке, али и две ли­ков­не: Ва­јар­ски сим­по­зи­јум са Сим­по­зи­ју­мом ке­ра­ми­ке. Ва­јар­ски сим­по­зи­јум оку­пио је Ма­ти­ ју Ву­ко­ви­ћа, Ол­гу Јан­чић, Ан­т у Гр­же­ти­ћа, Ко­сту Ан­ге­ли­ја Ра­до­ва­ни­ја, Ми­­ли­ју Гли­ ши­ћа, Ми­ло­ра­да Дам­ња­но­ви­ћа, Ду­ша­на Ни­ко­ли­ћа и Мом­чи­ла Кр­ко­­ви­ћа. А Сим­ по­зи­јум ке­ра­ми­ке Ол­гу Вујадиновић, Изу Крај­нер Ми­трић и Не­бој­шу Де­љу... До­бри­ ца је у Ба­њу до­­вео и два ино­стра­на ва­ја­ра: Али­ну Ша­­по­шњи­ко­ву из Пољ­ске (скулп­ ту­ре Си­­ре­на и Леп­тир) и со­вјет­ског ва­ја­ ра-ди­­си­ден­та Ерн­ста Не­из­ве­сног (Кен­та­ ур, Ка­­ме­не су­зе). Из­ве­де­не скулп­т у­ре из­ло­же­не су трај­ но код „Ста­рог бо­ра“ 1965, па је та­ко на­ стао „Парк скулп­т у­ра“, ка­сни­је про­ши­ рен и на дру­ге де­ло­ве Ба­ње.

Сти­хиј­ски урбанизам, ло­ша ар­хи­тек­ту­ра Го­ди­не 1965. До­бри­ца у Ба­њи ор­га­ни­зу­је Са­ве­то­ва­ње о ур­ба­ни­за­ци­ји мо­рав­ских гра­до­ва, за­бри­нут због сти­хиј­ске ур­ба­ни­за­ци­је Ср­би­је и ло­ше ар­хи­тек­ту­ре, уни­фор­ми­са­не и ту­ђин­ске, без би­ло ка­кве ве­зе са на­шом ба­шти­ном. На ње­му је оку­пио ис­так­ну­те ар­хи­тек­те и ур­ба­ни­сте, со­ци­о­ло­ге, сли­ ка­ре, пи­сце, ле­ка­ре, еко­но­ми­сте, прав­ни­ке, по­ли­ти­ча­ре, све оне ко­ји су, за­бри­ну­ти као и он, има­ли шта да ка­жу. Био је то, у оно вре­ме, пр­ви раз­го­вор те вр­сте у Ср­би­ји.

44

SRBIJA  BROJ 46  2014.

„Вр­њач­ка је­сен“ је крат­ко тра­ја­ла, али је као До­бри­чи­но че­до би­ла сна­жан под­стрек за ка­сни­ја кул­т ур­на прег­ну­ћа у Ба­њи. По­сле Бри­он­ског пле­ну­ма, у ле­то 1966. До­бри­ца од­ла­зи из Ба­ње, али ће још не­ко вре­ме уче­ство­ва­ти на ње­ним кул­т ур­ним ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма (на дру­гом „Ра­ди­ће­ вом ме­мо­ри­ја­лу“ 1968. и на са­ве­то­ва­њу о „Зам­ку кул­т у­ре“ 1972)... На кул­т ур­ну сце­ну Вр­њач­ке Ба­ње вра­тио се 1996. Та­да је одр­жа­на про­мо­ ци­ја пр­вог то­ма ње­го­вог ро­ма­на Вре­ме вла­сти. Уче­ство­вао је на „Ра­ди­ће­вом ме­ мо­ри­ја­лу“ 1998, по­во­дом 60. го­ди­шњи­­це од ње­го­ве смр­ти, био на осве­ће­њу ње­го­вог об­но­вље­ног гро­ба, по­том го­во­рио на ме­мо­ри­јал­ној ве­че­ри. Го­ди­не 2005. у вр­њач­кој би­бли­о­те­ци про­мо­ви­сан је збор­ник о ње­му Пи­сац и исто­ри­ја, по­сле че­га је раз­го­ва­рао са пу­ бли­ком. Го­ди­не 2009. про­вео је у Ба­њи не­ко­ли­ко да­на са Ми­о­дра­гом Б. Про­ти­ ћем, а 2012. до­шао је на сни­ма­ње до­ку­ мен­тар­ног фил­ма ко­ји је о ње­му ра­дио Сло­бо­дан Га­ври­ло­вић. Кад год је бо­ра­вио и но­ћи­вао у Ба­њи, ше­тао је до ка­сно у ноћ уз бањ­ску ре­ку, са при­ја­те­љи­ма, на­ши­ро­ко нам при­ча­ју­ ћи сво­је бањ­ске успо­ме­не... Мно­го је во­лео и Гоч. Сма­трао га је, по­сле Ја­стреп­ца, сво­јом дру­гом за­ви­чај­ ном пла­ни­ном. Ње­не та­јан­стве­не мо­дре обри­се гле­дао је чак из Дре­но­ве... Во­лео је да ше­та по тој пла­ни­ни. Ше­тао је че­ сто ста­за­ма Го­ча са бањ­ским при­ја­те­љи­ ма (Че­ле­том, Гуч­ким и Слав­ком), али и са бе­о­град­ским (Љу­бом Та­ди­ћем, Оска­ром Да­ви­чом, Лу­ле­том Иса­ко­ви­ћем, Жи­­ком Стој­ко­ви­ћем). То­ли­ко је во­лео Гоч да је на Ја­њич­ким ли­ва­да­ма ку­пио плац, на­ме­ран да ту са­ гра­ди ку­ћу. О то­ме ка­же: „Ка­да су ме Че­ле и То­ма Гуч­ки од­ве­ зли на Гоч, би­ло је то 1961, да ми по­ка­жу пла­це­ве на ко­ји­ма ће по­ди­ћи ку­ће, ја сам се­би иза­брао ли­ва­ду са ко­је се ви­ди чи­та­ ва мо­рав­ска до­ли­на, да ту са­гра­дим ку­ћу где ћу да пи­шем и умрем. Ни­сам ус­пео да оства­рим ту же­љу... Не­ке је­се­ни про­вео сам на Го­чу не­де­љу да­на са Љу­бом Та­ ди­ћем и схва­тио да та­мо не тре­ба има­ти ку­ћу. По тој пла­ни­ни тре­ба са­мо хо­да­ти, слу­ша­ти ве­тро­ве, бра­ти пе­чур­ке и ле­ко­ ви­то би­ље и гле­да­ти за­ла­ске сун­ца.“  (Од­лом­ци из ши­рег ра­да. Из­бор и опре­ма: НР Прес)


SERBIA  NO 46  2014

45


С у д ­би­ н а

46

и

к о­м е н ­та­ри

SRBIJA  BROJ 46  2014.


Мост у ср­цу пле­ме­ни­том ЗОР­КА КА­РА­ЂОР­ЂЕ­ВИЋ (ПЕ­ТРО­ВИЋ), ПРИН­ЦЕ­ЗА ЦР­НЕ ГО­РЕ И КНЕ­ГИ­ЊА СР­БИ­ЈЕ

Из Ру­си­је, са шко­ло­ва­ња, кћер­ка ве­ли­ког срп­ског вла­да­ра и пе­сни­ка у очи­ма је до­не­ла од­бље­ске злат­них ку­по­ла и друк­чи­ји осе­ћај за вре­ме­. Са род­них пла­ни­на, ода­к ле се мо­же до­дир­ну­ти не­бо, ви­де­ла је да­ле­ко. Зна­ла је шта чи­ни, и сме­ши­ла се. Пе­тра је пре­по­зна­ла и за­во­ле­ла. Увезала је собом два то­ка срп­ске но­во­ве­ков­не исто­ри­је, да опет бу­ду је­дан. Да­нас, они ко­ји су из­не­ве­ри­ли све оца јој по­не­кад и по­ме­ну, али се не смеју се­ћа­ти ње

„З

а­и­ста, ни­сам се умо­рио од жи­ во­та, већ од овог... жи­во­та­ре­ ња.“ Раз­ми­шља­ју­ћи, за­ва­љен у ста­ру удоб­ну фо­те­љу, Пе­тар умор­но по­гле­да на сат. Ча­сов­ник на па­ри­шком тр­гу упра­во је от­ку­цао 18:00. Сље­де­ћег да­на се спа­ко­вао и кре­нуо пут Це­ти­ња, и сам из­не­на­ђен том од­лу­ком.

Пи­ше: Хри­с ти­на Пла­ме­нац Би­ла му је че­тр­де­се­та. Пу­то­вао је по Евро­пи, из гра­да у град, пра­ћен при­ча­ма са дво­ра Ми­ла­на Обре­но­ви­ћа, што исти­ ни­тим, што ла­жним, на иви­ци си­ро­ма­ штва, по­ку­ша­ва­ју­ћи да про­на­ђе се­бе и сво­је мје­сто у исто­риј­ским при­ли­ка­ма тог вре­ме­на. Не­ка­ко, ни­ка­да ни­је се­бе ви­дио као кра­ља, али та на­мет­ну­та иде­ SERBIA  NO 46  2014

 Пор­трет са вен­ча­ња

47


С у д ­би­ н а

и

к о­м е н ­та­ри

У зо­ру, под сни­је­гом Ро­ђе­на је кра­јем де­цем­бра, на Це­ти­њу је да­ни­ма па­дао сни­јег, не­бо се са­ста­ви­ло са зе­мљом, а у пр­вом бро­ју Ор­ли­ћа из­ла­зи пје­сма Јо­ва­на Сун­де­чи­ћа, ко­га је краљ Ни­ко­ла по­звао на Це­ти­ње да бу­де уред­ник пр­ве пу­бли­ка­ци­је тог го­ди­шња­ка: „Зо­ри, зо­ри бје­ла зо­ра. / Пр­вим сње­гом сва­ко­ли­ка, / од­је­ла се Цр­на Го­ра, / свег Сло­вен­ског Ју­га ди­ка...“

 Зор­ка, кад је већ би­ла Ка­ра­ђор­ђе­вић

 По­вра­так са ја­ха­ња: Зор­ка, још де­вој­ка, пред дво­ром на Це­ти­њу

48

ја му је ипак при­ја­ла. Док се при­бли­жа­ вао зда­њу ко­је Цр­но­гор­ци и да­нас во­ле да зо­ву „Дво­рац кра­ља Ни­ко­ле“, та иде­ја из­гле­да­ла му је све ствар­ни­ја и бли­ски­ја. Ни­ко­ли, по­зна­том по до­број по­ли­ти­ ци и ди­пло­ма­ти­ји, ћер­ке су се вра­ти­ле са шко­ло­ва­ња из Ру­си­је. Оти­шле су на­ив­но ис­кре­не, спре­мље­не у цр­но­гор­ску но­шњу, за­пле­те­них ко­са, а вра­ти­ле се на­пу­де­ри­ са­не, на­ми­ри­са­не, са пер­јем, ше­ши­ри­ма, ка­шми­ри­ма, ис­ку­сне, али не гу­бе­ћи ни за трен ону при­стој­ност ко­ју сва­ка прин­це­ за мо­ра да има. Већ та­да Књаз је знао да ће му ћер­ке у по­ли­ти­ци ко­ри­сти­ти ви­ше не­го сви си­но­ви ово­га сви­је­та. По­сма­тра­ју­ћи их ка­ко се ше­пу­ре Це­ ти­њем, сје­тио се пр­вих го­ди­на сво­је вла­ да­ви­не и бра­ка са кне­ги­њом Ми­ле­ном, ко­јој бје­ше са­мо три­на­ест и по го­ди­на ка­да му је по­ста­ла же­на. Са ше­сна­ест му је ро­ди­ла Зор­ку, оми­ље­но му ди­је­те, не са­мо за­то што је би­ла пр­во­ро­ђен­че, већ и за­то што је нео­до­љи­во под­сје­ћа­ла на оца. Ве­ли­ке цр­не очи, ру­се ко­се и из­ра­же­не ја­го­ди­це оста­вља­ле су ути­сак ме­лан­хо­ лич­не али ауто­ри­та­тив­не лич­но­сти. Дје­тињ­ство, до је­да­на­е­сте го­ди­не, Зор­ка је про­ве­ла на Це­ти­њу, искре­но при­вр­же­на ро­ди­те­љи­ма. Та­ко је и по­

SRBIJA  BROJ 46  2014.

ни­је­ла ти­т у­лу „та­тин син“. Ипак, иако је ли­ком то­ли­ко под­сје­ћа­ла на оца, ка­рак­ те­ром Зор­ка је би­ла иста мај­ка, кне­ги­ ња Ми­ле­на, ко­ја је по сво­јој бла­го­сти и бри­зи за љу­де би­ла по­зна­та као „на­род­ на мај­ка“. ВЈЕН­ЧА­ЊЕ И ДА­НИ СРЕ­ЋЕ Пе­тров до­ла­зак на Це­ти­ње иза­звао је ве­ли­ке ре­ак­ци­је у Бе­о­гра­ду и Бе­чу, а ни Ни­ко­ла ни­је био рав­но­ду­шан: „Шта он ра­ди ов­дје?!“ О су­сре­т у Зор­ке и Пе­тра се не зна мно­го. Да ли је тој ве­зи пре­с у­ди­ла љу­бав или по­ли­ти­ка, или и јед­но и дру­ го? Из­вје­сно је да се Пе­тар као по­ја­ва ни­је мо­гао при­ма­ћи сво­ме бра­т у Ар­се­ ну, ко­ји је био ве­дра ду­ха, ста­сит, би­је­лог те­на. Пе­тар је био мр­шав и ка­рак­те­ром мир­ни­ји, али би­стрих ве­се­лих очи­ју, у ко­ји­ма је Зор­ка ви­дје­ла чи­тав сви­јет. Њен сви­јет. Ви­дје­ла је се­бе по­ред ње­га, ви­дје­ла је да је он тај ко­ји ће је учи­ни­ ти же­ном, мај­ком и кра­љи­цом, али је исто та­ко ви­дје­ла и схва­ти­ла ри­је­чи сво­ га оца: „Све што си­ја ни­је зла­то, / нит’ је пре­сто по­чи­ва­ло, / вје­руј, дје­те, та­мо има / сре­ће ма­ло ил’ ни­ма­ло. / Бље­сак кру­не че­сто кри­је / тр­ње ко­је под њом ни­че, / са­вр­ше­но срећ­ног кра­ља / не по­ зна­смо ни из при­че...“ Вје­ро­ват­но јој се за­то Пе­тар и сви­дио, он је био са­вр­ше­но не­сре­ћан краљ. А и био је из­у­зет­но па­ жљив пре­ма њој, пра­ви џен­тлмен: „Из­ во­ли­те... љу­бим ру­ке, го­спо дра­га... же­ ли­те ли не­што?“ Ни­ко је ни­ка­да ра­ни­је ни­је пи­тао же­ли ли не­што. От­ка­да се вра­ти­ла из Ру­си­је све сло­ бод­но ври­је­ме про­во­ди­ла је ја­шу­ћи. То су би­ли тре­ну­ци ка­да се осје­ћа­ла сло­ бод­на, са­ма и сво­ја. Ка­да је Пе­тар по­же­ лио да јој се при­дру­жи, ни­је јој сме­та­ло. – Тре­ба ли Вам по­моћ? – пи­тао је док је по­ку­ша­ва­ла да уз­ја­ше ко­ња. – Не, са­ма ћу! – ре­кла је, у истом тре­ нут­ку схва­тив­ши да је то по­гре­шан од­ го­вор, и да се од прин­це­зе уви­јек оче­ку­ је да дру­ги ра­де за њу. Сти­дљи­во му је пру­жи­ла ру­ку. Та­ко су се це­тињ­ске шет­ ње пре­тво­ри­ле у про­сид­бу, а онај од ко­ га се оче­ки­ва­ло да ка­же суд­бо­но­сно „да“ био је уства­ри књаз Ни­ко­ла. Свад­ба к’о свад­ба, са­мо што је кра­ љев­ска. Вјен­ча­ње је оба­вље­но у Це­тињ­ ском ма­на­сти­ру, а чи­но­деј­ство­вао је ми­тро­по­лит Ви­са­ри­он (Љу­би­ша). По­ста­ вље­на је тр­пе­за за дви­је хи­ља­де го­сти­ју,


SERBIA  NO 46  2014

49


С у д ­би­ н а

50

и

к о­м е н ­та­ри

SRBIJA  BROJ 46  2014.


ди­пло­мат­ски кор и пред­став­ ни­ке стра­них си­ла. У под­нож­ју Лов­ће­на се ску­пи­ло све што је мо­гло да се кре­ће и сја­ти­ло пред ма­на­стир. Истог да­на, пра­ће­ни оп­ште­на­род­ним кли­ца­њем и ве­ се­љем, мла­ден­ци су от­пу­то­ва­ли у Па­риз. То су би­ли да­ни сре­ће. А ПО­ТОМ­ЦИ ЗА­ВЈЕТ ПО­ГА­ЗИ­ШЕ Сље­де­ће го­ди­не у ок­то­бру ро­ди­ла им се ћер­ка Је­ле­на, а по­ сли­је дви­је го­ди­не и Ми­ле­на, ко­ ја је пре­ми­ну­ла на­кон го­ди­ну и осам мје­се­ци. Зор­ка се од гу­бит­ ка дје­те­та ни­ка­да ни­је опо­ра­ ви­ла. По цр­но­гор­ском оби­ча­ју, ви­ше ни­ка­да ни­је ски­ну­ла цр­ни­ну. По­ сли­је са­мо не­ко­ли­ко мје­се­ци на сви­јет је до­ни­је­ла кне­же­ви­ћа Ђор­ђа, а го­ди­ну да­на ка­сни­је и Алек­сан­дра. Сре­ћа што је му­жу по­да­ри­ла на­сљед­ни­ка и вје­чи­та жал за умр­лим дје­те­том смје­њи­ва­ли су се на ње­ном ли­цу, док се стал­но и из­но­ ва сје­ћа­ла оче­вих ри­је­чи: „... Но је сре­ћа, син­ко, пра­ва, / кад се мо­же у свом ку­т у, / ра­дит мир­но, хо­дит људ­ски, / по све­то­ ме Бож­јем пу­т у.“ Те ри­је­чи па­да­ле су јој као ме­лем на ра­ну. Из­мо­ре­на му­же­вље­вим иде­а­ли­ма, стал­ном тр­ком за пре­сто, свој мир про­ на­ла­зи­ла је у по­ма­га­њу си­ро­ма­шни­ма, осни­ва­њу кул­т ур­них уста­но­ва и, на­ рав­но, сми­је­ху сво­је дје­це ко­ји се орио ку­ћом. С дру­ге стра­не, Пе­тар, од ка­да је Зор­ка оста­ла пр­ви пут труд­на, ни­је имао ми­ра. Ње­го­ва пре­ве­ли­ка бри­га у њој је ра­ђа­ла сум­њу. А од Пе­тра, по при­ро­ди ћу­дљи­вог, ни­је мо­гла из­ву­ћи ни ри­је­чи. При­ча се да је раз­лог то­ме пред­ска­за­ње не­ке же­не из Бе­ча, ко­ја је Пе­тру про­ре­ кла срећ­ну бу­дућ­ност, као и да ће по­ ста­ти краљ, али да ће му же­на умри­је­ти на по­ро­ђа­ју. Дви­је го­ди­не на­кон ро­ђе­ња Алек­сан­дра, Зор­ка је ро­ди­ла кне­же­ви­ћа Ан­дри­ју. Убр­зо по­сли­је по­ро­ђа­ја она се раз­бо­ље­ла од пе­ри­то­ни­та и умр­ла, а ма­ ло по­сли­је ње и тек ро­ђе­ни кне­же­вић. Ка­ко су у тре­нут­ку ње­не смр­ти у ку­ ћи би­ли са­мо она и Пе­тар, по на­ро­ду су по­че­ле да кру­же гла­си­не. Док се ше­та­ла двор­ском ба­штом, над њом је три пу­та за­ку­ка­ла ку­ка­ви­ца. Јед­на ста­ри­ја же­на је по­сли­је упо­зо­ри­ла уку­ћа­не да се чу­ ва­ју, јер ће умри­је­ти три чла­на Зор­ки­не

ку­ће. Пр­во је умро њен дје­вер, Пе­тров брат Ђор­ђе, за­тим Зор­ка, а по­том и мла­ ђа­ни Ан­дри­ја. По на­ро­ду се го­вор­ка­ло да је Пе­тар Зор­ку, у сва­ђи, гур­нуо низ сте­пе­ни­це. С дру­ге стра­не, при­ча­ло се да је умр­ла с ри­је­чи­ма на усна­ма: „Би­ће краљ!“ И за­и­ста, три­на­ест го­ди­на ка­сни­је, 1903, њен отац Ни­ко­ла Пр­ви че­сти­тао је зе­т у Пе­тру Пр­вом до­ла­зак на пре­сто сље­де­ћом де­пе­шом: „На­ше јед­но­ми­шље и крв­на ве­за ко­ја нас спа­ја јем­ство је Срп­ству за вје­чи­то и не­раз­де­љи­во брат­ ство Ср­би­је и Цр­не Го­ре. То ће брат­ство оста­ти на ви­је­ко­ве сви­је­тло, све­то, не­по­ му­ће­но и спа­са­ва­ју­ће за наш на­род. За то се брат­ство пред пре­сто­лом Ви­шњег мо­ле ду­ше на­ших срп­ских му­че­ни­ка; то­ ме брат­ству и сло­зи срп­ској бди­ће и ан­ ђе­о­ска ду­ша мо­је Зор­ке, тво­је су­пру­ге, чи­ја крв и љу­бав ве­за­ће на­ви­јек тво­је и мо­је си­но­ве.“ Де­це­ни­ја­ма ка­сни­је, си­но­ви су се ипак рас­та­ли, на на­чин ко­јим се оче­ви ни­ка­ко не би по­но­си­ли. А лик прин­це­зе цр­но­гор­ске и кне­ги­ње ср­би­јан­ске, же­не кра­ља-осло­бо­ди­о­ца и мај­ке кра­ља-ује­ ди­ни­те­ља, из­гле­да, пот­пу­но је за­бо­ра­ вљен. Да ли је? 

 Са Пе­тром и де­цом на Це­ти­њу

 Је­дан од по­след­њих пор­тре­та Зор­ке Ка­ра­ђор­ђе­вић

Упр­кос све­му Чи­тав сви­јет био је про­тив овог бра­ка. Аустро-Угар­ска је ви­дје­ла за­вје­ру про­тив ње, а за Ср­би­ју је то зна­чи­ло пад обре­ но­вић­ке ди­на­сти­је. Ме­ђу­тим, по­сто­је при­че да је Ни­ко­ла по­ ну­дио Ми­ла­ну Обре­но­ви­ћу кум­ство. Ка­жу да је овај до­био нер­вни на­пад. На кра­ју је ру­ски цар ку­мо­вао у ли­ку свог иза­ сла­ни­ка гро­фа Ор­ло­ва Де­ни­со­ва. SERBIA  NO 46  2014

51


Зву­ ц и

„ТРАГ“, ЈЕД­НА ОД НАЈ­БО­ЉИХ ЕТ­НО ГРУ­ПА У СРПСКИМ ЗЕМЉАМА, ВИШЕ ОД ДЕ­СЕТ ГО­ДИ­НА СА НА­МА

Бал­кан­ска му­зич­ка за­ве­шта­ња „Траг“ тра­га. У ду­би­на­ма вре­ме­на и се­ћа­ња, у за­бо­ра­вље­ним ри­зни­ца­ма, от­кри­ва на­ше злат­не му­зич­ке ни­ти и ми их по­но­во чу­је­мо у се­би са­ми­ма. При­ла­го­ђа­ва их мо­дер­ном аран­жма­ну и сен­зи­би­ли­те­ту, по­ка­зу­ју­ћи да тра­ди­ци­ја ни­је ана­хро­на не­го све­вре­ме­на и да се ста­ри­ни увек мо­ра­мо вра­ћа­ти на млад на­чин. Оду­ше­ви­ли су у Ру­си­ји, Хо­лан­ди­ји, Не­мач­кој, Швајцар­ској, а нај­ви­ше су от­кри­ли на­ма са­ми­ма

Пи­ше: Љу­би­ша Три­вић

52

SRBIJA  BROJ 46  2014.


Т

ра­ди­ци­ја и кул­т ур­на ба­шти­на мо­гу да ис­при­ча­ју раз­не при­че о не­ком на­ро­ду. На срп­ским про­ сто­ри­ма из­вор­на на­род­на пје­сма, као сво­је­вр­стан исто­риј­ски за­пис, по­не­кад је и нај­бо­љи на­чин да са­зна­мо о жи­во­ ти­ма и сно­ви­ма на­ших ста­рих. По­слу­ ша­мо ли па­жљи­ви­је те пје­сме, осје­ти­мо ли њи­хов ри­там и енер­ги­ју, ви­дје­ће­мо да оне ко­ли­ко о на­шим пре­ци­ма го­во­ре и о на­ма са­ми­ма. Ет­но гру­па „Траг“ при­мјер је мла­дих чу­ва­ра тра­ди­ци­је. Ево већ пу­ну де­це­ни­ ју, они сав свој умјет­нич­ки рад по­све­ ћу­ју тра­ди­ци­о­нал­ној му­зи­ци Бал­ка­на и ње­ном очу­ва­њу. А ра­де то на нај­љеп­ши на­чин – пје­ва­ју­ћи је и пред­ста­вља­ју­ћи, ве­о­ма успје­шно, љу­ди­ма ши­ром сви­је­та. На­сту­па­ли су са гру­пом „Вре­ло“ у Ку­сту­ри­чи­ној опе­ри Дом за вје­ша­ње, са бра­ћом Те­о­фи­ло­вић, Би­ља­ном Кр­стић и „Би­стри­ком“, ок­те­том „Ис­точ­ник“, гру­

пом „Ива“, Ива­ном Жи­гон, „Ко­сов­ским бо­жу­ри­ма“, али и са свјет­ским име­ни­ма по­пут по­зна­тих ру­ских пје­ва­чи­ца Ине Же­ла­на­је и Ма­ри­не Де­вја­то­ве, бу­гар­ ског ан­сам­бла „Ан­ге­ли­те“, ту­вин­ског ан­ сам­бла „Хун Хур Ту“, Див­не Љу­бо­је­вић и „Ме­ло­да“... Чла­но­ве овог во­кал­но-ин­стру­мен­ тал­ног са­ста­ва оку­пи­ла је, ка­ко са­ми ка­жу, љу­бав пре­ма срп­ском на­род­ном ства­ра­ла­штву. Офор­ми­ло га је не­ко­ли­ко ен­т у­зи­ја­ста из Кул­т ур­но-умјет­нич­ког дру­штва „Слав­ко Ман­дић“ из Лак­та­ша, а нај­за­слу­жни­ји је, ис­ти­чу, Го­ран Ће­то­ је­вић. У ври­је­ме ка­да то ни­је би­ло на­ро­ чи­то по­пу­лар­но, имао је во­ље и енер­ги­је да се ба­ви ова­квом му­зи­ком, те да оку­пи не­ко­ли­ко за­љу­бље­ни­ка у кул­т ур­ну ба­ шти­ну Бал­ка­на. – Ка­да смо при­је ци­је­лу де­це­ни­ју по­ чи­ња­ли, ис­пр­ва су на на­шу му­зи­ку ре­ а­го­ва­ли скеп­тич­но. Би­ло је по­треб­но

SERBIA  NO 46  2014

53


Зву­ ц и Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва „Тра­га“

до­ста вре­ме­на да раз­би­је­мо пред­ра­с у­ де, на­ро­чи­то мла­дих, ка­ко је то чи­ме се ба­ви­мо за­стар­је­ла му­зи­ка, на­ми­је­ње­на са­мо ге­не­ра­ци­ја­ма на за­ла­ску. Да­нас, на­кон го­ди­на тру­да и вје­ре у свој рад, срећ­ни смо ка­да ви­ди­мо пу­не кон­церт­ не са­ле сву­гдје у ре­ги­ји – ка­же Ва­лен­ти­ на Ми­ле­кић, умјет­нич­ки ру­ко­во­ди­лац „Тра­га“. Иде­ја се, ка­же Ва­лен­ти­на, ро­ди­ла из же­ље да се из­вор­на му­зи­ка спа­се од за­ бо­ра­ва и при­бли­жи уху да­на­шње пу­ бли­ке. Тра­ди­ци­о­нал­не рит­мо­ве и ме­лос утка­ли су у соп­стве­не аран­жма­не, на­ гла­сак ста­ви­ли на ста­ре ин­стру­мен­те, као што су на­род­не уда­раљ­ке, фру­ле, гај­де, ка­вал. Пот­по­мог­ну­те кла­сич­ним и мо­дер­ни­јим ин­стру­мен­ти­ма, њи­хо­ве из­вед­бе из­вор­них пје­са­ма по­ста­ју је­дин­ стве­не. Мо­дер­не су, а чу­ва­ју у се­би све оно што их чи­ни кул­т ур­ном ба­шти­ном. СКРИ­ВЕ­НИ ДРА­ГУ­ЉИ НА­РОД­НЕ РИ­ЗНИ­ЦЕ – Срећ­ни смо што мо­же­мо да се ба­ ви­мо оним што во­ли­мо и што нам се ука­за­ла при­ли­ка да се пред­ста­вља­мо сви­је­т у оним нај­љеп­шим што наш на­ род има: на­шом на­род­ном му­зи­ком, истин­ском кла­си­ком бал­кан­ског про­ сто­ра. Сву­да гдје смо на­сту­па­ли љу­де су оду­ше­вља­ва­ли наш на­род­ни ме­лос и рит­мо­ви – до­да­је Ва­лен­ти­на Ми­ле­кић. То­ком го­ди­на за­јед­нич­ког ра­да, љу­ бав пре­ма тра­ди­ци­ји и срп­ској кул­т ур­ ној ба­шти­ни збли­жи­ла је чла­но­ве гру­пе на по­се­бан на­чин. „Траг“ је, во­ле да ка­жу, ве­ли­ка му­зич­ка по­ро­ди­ца. Њи­хо­ва му­ зи­ка да­нас је пре­по­зна­та ши­ром сви­је­ та. О то­ме свје­до­че по­зи­ви и на­гра­де на ве­ли­ким свјет­ским фе­сти­ва­ли­ма, као и ве­ли­ка слу­ша­ност њи­хо­ве му­зи­ке. Је­дан од глав­них раз­ло­га за то је, сма­тра­ју, не­ вје­ро­ват­но му­зич­ко бо­гат­ство Бал­ка­на, на ко­јем те­ме­ље свој рад. – При­ми­је­ти­ли смо раз­не ре­ак­ци­је на му­зи­ку раз­ли­чи­тих кра­је­ва Бал­ка­

Во­ле­ти и жи­ве­ти – Ет­но му­зи­ка се не са­мо во­ли, она се жи­ви. Ве­ћи­на нас је од дје­тињ­ства, у по­ро­ди­ци или кул­тур­но-умјет­нич­ким дру­ штви­ма, упу­ће­на на ову вр­сту му­зи­ке. Са­мо ве­ли­ка љу­бав пре­ма њој, упр­кос пре­пре­ка­ма ко­је овај по­зив но­си, одр­жа­ ла је „Траг“ све ове го­ди­не – ис­ти­чу чла­но­ви овог во­кал­но-ин­ стру­мен­тал­ног са­ста­ва.

54

SRBIJA  BROJ 46  2014.

на, за­ви­сно од мје­ста у ко­јем го­сту­је­мо и ти­па пу­бли­ке. По­не­кад ру­сти­кал­ност кра­ји­шке пје­сме на бас, ко­ји про­ви­ја­ва из на­ших аран­жма­на, бу­де оно што за­ ин­три­ги­ра пу­бли­ку. Не­кад је то спе­ци­ фи­чан ма­ке­дон­ски и ко­сов­ски ме­лос, не­кад нео­бич­ни бу­гар­ски рит­мо­ви... Бал­кан­ска му­зи­ка то­ли­ко је ра­зно­ли­ка и ин­те­ре­сант­на да ни­гдје до­сад љу­ди ни­с у оста­ли рав­но­ду­шни – ка­же Ва­лен­ти­на. Гру­па иза се­бе има два ал­бу­ма, ко­ји су на­и­шли на од­лич­не ре­ак­ци­је кри­ти­ке и пу­бли­ке. Пр­ви ал­бум Зву­ци Бал­ка­на об­ја­ви­ли су 2008, а дру­ги, За­вје­шта­ње, зва­нич­но су пред­ста­ви­ли у јулу 2013, оби­ље­жив­ши та­ко де­це­ни­ју ра­да. – Нај­ве­ћи иза­зов је ода­бра­ти пје­ сме ко­је ни­ко ра­ни­је ни­је ин­тер­пре­ти­ рао. Тен­ден­ци­ја код но­ви­јих ет­но гру­па је да се сви­ра­ју већ об­ра­ђе­не и сви­ма по­зна­те пје­сме, ка­ко би про­грам био атрак­тив­ни­ји. То је по­хвал­но и ли­је­по, али не сми­је­мо за­бо­ра­ви­ти да је на­род­ на ри­зни­ца пре­пу­на дра­гу­ља скри­ве­них ис­под на­но­са вре­ме­на и исто­ри­је. Је­дан од на­ших за­да­та­ка је да про­на­ђе­мо оне пје­сме ко­је су већ за­бо­ра­вље­не или из­ гу­бље­не, и да по­ку­ша­мо отрг­ну­ти их од за­бо­ра­ва – на­гла­ша­ва Ва­лен­ти­на.


БУ­ДУЋ­НОСТ ВЕ­ЗА­НА ЗА ПРО­ШЛОСТ На том пу­т у слу­же се ет­но­му­зи­ко­ло­ шким за­пи­си­ма са те­ре­на и сним­ци­ма из ра­диј­ских ар­хи­ва. Та­ко је те­же и на­пор­ ни­је, али је и за­до­вољ­ство, ка­жу, не­у­по­ре­ ди­во ве­ће. „Траг“ је пр­ва ет­но гру­па ко­ја је ожи­ви­ла му­зи­ку Ли­јев­ча по­ља, под­не­ бља ода­кле су по­ни­кли, јер су ови зву­ци зва­нич­но ет­но­му­зи­ко­ло­шки об­ра­ђе­ни и пред­ста­вље­ни као аутен­тич­ни тек 2007. – По­ку­ша­ли смо да звук ли­јев­чан­ске пје­сме, за да­на­шње ври­је­ме мо­жда по­ ма­ло си­ров и груб, пред­ста­ви­мо на нов на­чин. Да га ста­ви­мо у ра­ван са свим оним пре­ли­је­пим ко­сов­ским и ма­ке­дон­ ским пје­сма­ма ко­је су са­ме по се­би, због сво­је ме­ло­дич­но­сти, да­ле­ко по­год­ни­је за из­во­ђе­ње – ка­же Ва­лен­ти­на Ми­ле­кић. Пра­во је за­до­вољ­ство, ве­ли, кад љу­ди­ма ши­ром Бал­ка­на от­кри­ју не­ку пје­сму из њи­хо­ве зе­мље за ко­ју ни са­ми ни­с у зна­ли да по­сто­ји. По­сљед­њих го­ди­на „Траг“ ни­же ус­п­ јех за успје­хом ши­ром Евро­пе. Пр­ви су ан­самбл из Срп­ске ко­ји је до­био при­ ли­ку да на­сту­пи на Да­ну сло­вен­ске пи­ сме­но­сти и кул­т у­ре у Мо­скви, јед­ном од

нај­ве­ћих ру­ских др­жав­них и цр­кве­них пра­зни­ка. Цен­трал­на ма­ни­фе­ста­ци­ја, га­ла кон­церт, одр­жа­ва се по­сљед­њих го­ ди­на у мо­сков­ском Кре­мљу, у при­с у­ству нај­ви­ших ру­ских др­жав­них зва­нич­ни­ка и цр­кве­них ве­ли­ко­до­стој­ни­ка. Имао је успје­шне тур­не­је и у Хо­лан­ ди­ји, Ње­мач­кој, Швај­цар­ској. На овим на­сту­пи­ма по­себ­но их за­ди­вљу­је чи­ње­ ни­ца ко­ли­ко срп­ска и бал­кан­ска му­зи­ка, и емо­ци­ја утка­на у њу, има моћ да по­ве­ же на­о­ко да­ле­ке и не­спо­ји­ве пре­дје­ле. Бу­дућ­ност „Тра­га“ углав­ном се ве­зу­је за про­шлост и по­тра­гу за но­вим пје­сма­ ма и зву­ци­ма. Та­ко ће, на­да­ју се, број­не дра­гу­ље срп­ске и бал­кан­ске из­вор­не му­ зи­ке из­ву­ћи из ду­би­на вре­ме­на и са­чу­ва­ ти од за­бо­ра­ва. 

Част – Би­ла нам је ве­ли­ка част да на­сту­пи­мо на Да­ну сло­вен­ске пи­сме­но­сти и кул­ту­ре у Мо­скви, пред хи­ља­да­ма гле­да­ла­ца, са та­мо­шњим ве­ли­ким ан­сам­бли­ма, по­пут Ру­ског др­жав­ног сим­фо­ниј­ског ор­ке­стра, Ру­ског др­жав­ног на­род­ног хо­ра, те са пр­ва­ци­ма ру­ске опе­ре, ба­ле­та и на­ци­о­нал­ног те­а­тра. Има­ ти при­ли­ку да у та­квом ам­би­јен­ту пред­ста­ви­те сво­ју тра­ди­ци­ о­нал­ну му­зи­ку за­и­ста је не­што из­у­зет­но – ис­ти­че Ва­лен­ти­на Ми­ле­кић, умјет­нич­ки ру­ко­во­ди­лац „Тра­га“.

SERBIA  NO 46  2014

55


С в е ­то­ви

Умет­ност чу­да, сла­вља и ра­до­сти МИ­ХА­И­ЛО ГЛИ­ГО­РИЋ ГЛИ­ША, СЛИ­КАР У ВИ­СИ­НА­МА СТИ­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ

Да би се мо­гло сти­ли­зо­ва­ти, тре­ба до­бро по­зна­ва­ти кла­сич­на на­че­ла. Он је тра­га­лац, ли­ков­ни но­мад. Са сво­јих ду­хов­них пу­то­ва­ња до­но­си ви­зи­о­нар­ске пред­ста­ве, као и гра­фич­ке ли­сто­ве у ко­ји­ма вр­тло­же енер­гет­ски то­ко­ви. Ни­ка­да се не сро­за­ва на ни­во до­сет­ке, за­ба­ве и ис­пра­зно­сти. Ње­го­ви ан­ђе­о­ски пеј­за­жи са­гле­да­ни су од­о­зго, под­ре­ђе­ни сце­ни ко­ја има од­ли­ке све­ча­но­сти. Он зна сво­је по­ре­к ло и пут. Вре­ме је да се отво­ре вра­та ко­ја су му због то­га би­ла за­тво­ре­на

Пи­ше: Де­јан Ђо­рић

56

Л

и­ков­но је по­ни­као у Шап­цу, јед­ ном од нај­зна­чај­ни­јих умет­нич­ ких цен­та­ра Ср­би­је. На срп­ској и ју­го­сло­вен­ској умет­нич­кој сце­ни по­ стао је пре­по­зна­тљив нај­пре по цр­те­ жи­ма ко­ји су још кра­јем се­дам­де­се­тих

SRBIJA  BROJ 46  2014.

при­вла­чи­ли па­жњу пу­бли­ке на груп­ ним из­ло­жба­ма УЛУС-а. Ак­то­ве Ми­ха­ и­ла Гли­го­ри­ћа Гли­ше на­цр­та­не олов­ком, фи­гу­ре и ко­ње ура­ђе­не чет­ком и цр­ним ту­шем, од­ли­ку­је осо­бе­на по­јав­ност, из­ ме­ђу ре­а­ли­зма и екс­пре­си­о­ни­зма, пре­


SERBIA  NO 46  2014

57


С в е тови

58

/

W o r l d s

SRBIJA  BROJ 46  2014.

/

М ир ы


власт ли­не­ар­ног у ком­по­зи­ци­ји и сме­ла сти­ли­за­ци­ја. Гли­го­рић сва­ку пред­ста­ву сти­ли­зу­је, што је, по Ми­ха­и­лу Ђо­ко­ви­ћу Ти­ка­лу, ви­ши вид ли­ков­но­сти од про­ стог пре­но­ше­ња ствар­но­сти. У идеј­но и тех­нич­ки сло­же­ном пре­вред­но­ва­њу ре­ ал­ног при­зо­ра слу­жи се де­фор­ма­ци­јом, тим ста­рим умет­нич­ким ме­то­дом, оми­ ље­ним ме­ђу ства­ра­о­ци­ма фан­та­стич­ног усме­ре­ња. Да би се мо­гло сти­ли­зо­ва­ти и де­фор­ми­са­ти у ци­љу ства­ра­ња дру­га­чи­ је пред­ста­ве од ствар­не, и та­ко раз­ви­ти соп­стве­ни стил, тре­ба до­бро по­зна­ва­ти кла­сич­на на­че­ла – цр­та­ње по мо­де­лу, ана­то­ми­ју, пер­спек­ти­ву и ком­по­зи­ци­ју. „ВИ­РУС ЦР­ТА­ЊА“ И „ЧА­РОБ­НЕ НИ­ТИ“ Сли­кар по­ла­зи од нај­јед­но­став­ни­јег, сма­тра­ју­ћи, као и екс­пе­ри­мен­тал­ни есте­ ти­ча­ри, да је умет­ност са­мо по­на­вља­ње основ­них фор­ми на ви­шем и сло­же­ни­јем ни­воу. Овла­дав­ши цр­те­жом, мо­гао је, за­ хва­љу­ју­ћи сте­че­ном зна­њу, да се оти­сне у дру­ге ви­до­ве ства­ра­ла­штва, оне ко­ји на­ ста­ју из цр­тач­ког уме­ћа. Умет­ник Жељ­ ко Ђу­ро­вић пи­сао је о „ви­ру­с у цр­та­ња“ а исто­ри­чар­ка умет­но­сти Та­тја­на Мар­ ко­вић о ли­ни­ји или „ча­роб­ној ни­ти“ ко­ју је Гли­го­рић от­крио на свој ори­ги­на­лан на­чин. По­мо­ћу ли­не­ар­них умно­жа­ва­ња, умре­жа­ва­ња и про­сти­ра­ња, те­же­ћи да про­ши­ри ли­не­ра­но из­ван фор­ма­та ра­да, Гли­го­рић је овла­дао гра­фич­ким тех­ни­ ка­ма су­ве игле, ба­кро­ре­за, ба­кро­пи­са и аква­тин­те, као и сли­кар­ством аква­ре­ла, уља­ним и еир-бра­шем (ва­зду­шном чет­ ки­цом). Сва­ки од ових ви­до­ва ли­ков­но­ сти обе­ле­жио је сво­јим ру­ко­пи­сом, из­ра­ зом лич­но­сти, јер ка­рак­тер умет­ни­ка је не­што што нај­ду­бље про­жи­ма и од­ре­ђу­је не са­мо ли­ков­но де­ло. Број­не са­мо­стал­не и груп­не из­ло­жбе, као и на­гра­де, све­до­че да пу­бли­ка и струч­на јав­ност овог умет­ ни­ка из­но­ва от­кри­ва­ју, по­го­то­ву што је у сва­кој од на­ве­де­них тех­ни­ка оства­рио ве­ћи број де­ла и сло­же­не те­мат­ске це­ли­ не уну­тар њих. „ПУ­ТУ­ЈУ­ЋЕ ОКО“, „ВИ­ДИ­ЛАЦ СВЕ­ТО­ВА“ Гли­го­рић је ис­тра­жи­вач. Ни­је, као мно­ги, умет­ник ко­ји је успе­шно овла­дао јед­ном вр­стом пред­ста­вља­ња и на­ста­ вио да га бес­крај­но екс­пло­а­ти­ше. Он је

ли­ков­ни но­мад, „пу­т у­ју­ће око“, ка­ко би ре­као Ал­бер­ти. Ви­ди­лац све­то­ва. Са сво­ јих ду­хов­них и сва­ко­днев­них пу­то­ва­ња, са број­них ли­ков­них ко­ло­ни­ја на ко­ји­ма уче­ству­је, као све­док и са­у­че­сник до­но­ си ви­зи­о­нар­ске пред­ста­ве или гра­фич­ке ли­сто­ве у ко­ји­ма се вр­тло­же енер­гет­ски то­ко­ви, пре­те­ћи да раз­не­с у ком­по­зи­ ци­ју. На­сто­ји да овла­да нај­сло­же­ни­јим, фан­та­стич­ним и ви­зи­о­нар­ским, а да не из­не­ве­ри ре­ал­но; мо­жда су за­то ње­го­ви ан­ђе­о­ски пеј­за­жи са­гле­да­ни од­о­зго, за­ сво­ђе­ни цр­кве­ним три­фо­ра­ма, под­ре­ ђе­ни сце­ни ко­ја има од­ли­ке све­ча­но­сти. Он по­шту­је тра­ди­ци­о­нал­но ства­ра­лач­ ко на­че­ло умет­но­сти као чу­да, сла­вља и ра­до­сти за око, а не са­мо, ка­ко је Ма­тис ми­слио, удоб­не фо­те­ље за од­мор и ужи­ ва­ње у по­сма­тра­њу. За­то Гли­го­ри­ће­ве ра­до­ве, осим ува­жа­ва­ња ре­а­ли­стич­них ства­ра­лач­ких усло­ва, од­ре­ђу­је и ду­хов­ ност или чи­ње­ни­ца да по­сма­тра­чу по­ ста­вља­ју из­ве­сна пи­та­ња, те­ра­ју­ћи га на раз­ми­шља­ње. Ра­до­ви овог цр­та­ча, гра­ фи­ча­ра и сли­ка­ра ни­ка­да се не сро­за­ва­ју на ни­во до­сет­ке, за­ба­ве и ис­пра­зно­сти. Као умет­ник па­жњу по­ла­же на са­др­жај и фор­мат де­ла. Ако ва­ља­но са­гле­да­мо ква­ли­тет, обим и ра­зно­вр­сност ства­ра­ла­штва Ми­ха­и­ ла Гли­го­ри­ћа Гли­ше, ње­го­ву фи­гу­ра­ци­ ју, пеј­заж и ани­ма­ли­сти­ку, ко­ји­ма вла­да, сло­жи­ће­мо се да је он је­дан од још увек не­до­вољ­но от­кри­ве­них умет­ни­ка, па мо­ жда и за­не­ма­ре­них. До­бро је што је пред њим уче­ста­ли­ја из­ла­гач­ка ак­тив­ност, и то не са­мо пред бе­о­град­ском пу­бли­ком. Јер, то­ком ви­ше де­це­ни­ја ра­да, он је ство­ рио низ ра­до­ва ко­ји за­слу­жу­ју са­мо­стал­ но при­ка­зи­ва­ње по те­ма­ма и тех­ни­ка­ма. Ве­ру­је­мо и на­да­мо се да је то ње­гов пут ка ме­сту у срп­ској исто­ри­ји умет­но­сти ко­је му при­па­да по са­др­жа­ју и зна­ча­ју ње­го­вог опу­са. 

Пу­те­ви и сло­бо­де Ми­ха­ил ­ о Гли­го­рић Гли­ша (Осе­чи­на, 1952) за­вр­шио је исто­ ри­ју умет­но­сти на Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду. Члан је УЛУС-а и Ин­тер­на­ци­о­нал­не асо­ци­ја­ци­је про­��е­си­о­нал­них умет­ни­ка Евро­пе, као и дру­гих удру­же­ња. Из­ла­гао је на ви­ше од 250 груп­них из­ло­жби у Ср­би­ји, Евро­пи и Се­вер­ној Аме­ри­ ци. До са­да је имао 30 са­мо­стал­них на­сту­па у зе­мљи и Евро­пи. Уче­ство­вао је на из­ло­жба­ма у Аустри­ји, Ита­ли­ји, Грч­кој, Не­ мач­кој, Пољ­ској, Бел­ги­ји и Фран­цу­ској, као и на ви­ше од 30 умет­нич­ких ко­ло­ни­ја. Ви­ше пу­та је на­гра­ђи­ван. Жи­ви и ра­ди у Шап­цу и Бе­о­гра­ду као сло­бо­дан умет­ник. SERBIA  NO 46  2014

59


П о­ д у­ х ва­ти

„КУЛТ ФЕ­С ТИ­ВАЛ“ У БЕ­О­ГРА­ДУ, ЈОШ ЈЕД­НА ПО­БЕ­ДА МЛА­ДО­С ТИ НАД ДИ­РИ­ГО­ВА­НОМ КУЛ­ТУ­РОМ

Бес­ко­нач­ност ре­ше­ња Они су од­лу­чи­ли да не при­ста­ну. Од­би­ли су да бу­ду ту­ђе пот­кул­тур­не лут­ке, мр­ве у хип­но­ти­са­ној го­ми­ли, про­вин­ци­јал­ни по­дра­жа­ва­о­ци за­по­ве­ђе­них мо­де­ла. Они су од­лу­чи­ли да не че­ка­ју и да се оку­пе. Са­ми, во­лон­тер­ски, здра­во и ква­ли­тет­но. Да јед­ни дру­ги­ма по­ка­жу шта зна­ју. Без по­за­ди­не и усло­вља­ва­ња, без ку­ка­ња и кам­че­ња сит­ни­не. И ус­пе­ли су. Ви­де­ли су да мо­же и са­да се пу­те­ви са­ми отва­ра­ју пред њи­ма Пи­ше: Дра­га­на Бар­јак­та­ре­вић

60

SRBIJA  BROJ 46  2014.


К

ад год поч­не­мо да се пре­и­спи­ ту­је­мо има ли сми­сла ба­ви­ти се умет­но­шћу са­да и ов­де, по­ја­ви се не­ко ко учвр­сти по­љу­ља­ну на­ду. Ако је пра­вил­но схва­та­мо, умет­ност та­ко ма­ло тра­жи за­уз­врат. Не­што до­бре во­ље и ша­ чи­цу хра­бро­сти. По том ре­цеп­т у на­стао је „Култ фе­сти­вал“. Од жа­ла над ла­ба­вом кул­т у­ром у нај­бо­љем слу­ча­ју тап­ка се у ме­сту. Ва­ља де­ла­ти. Ла­ко је ре­ћи. Те­шко је реч учи­ни­ти опи­пљи­вом. – Те­шко је и ни­је. Има­мо до­бре љу­де око се­бе. Углав­ном смо сви при­ја­те­љи, ду­ го се зна­мо и већ смо не­што за­јед­но ра­ди­ ли. Сви ра­ди­мо во­лон­тер­ски и од­го­ва­ра нам та­ко. Здра­ви­је је, ква­ли­тет­ни­је. Не­ма по­за­ди­не, усло­вља­ва­ња, огра­ни­че­ња. У на­шој жи­жи су умет­ни­ци и умет­ност, а не при­ча о нов­цу – об­ја­шња­ва Ми­лош По­ по­вић, осни­вач удру­же­ња „Култ-и-ви­ше“. Пре­пре­ке су са­мо из­го­вор за јед­но­лич­ ну ле­тар­ги­ју. Па за­то по­зи­ва­ју мла­де љу­де да, уме­сто што тра­ће вре­ме и про­стор па­ сив­но рас­пра­вља­ју­ћи о про­бле­ми­ма, не­ што за­пра­во и на­пра­ве. КУЛТ Удру­же­ње 13. де­цем­бра пу­ни го­ди­ну да­на. Још је ма­ло, по ста­жу, по еху ко­ји од­зва­ња у ме­ди­ји­ма. Али ве­ли­ко је у иде­

ји. Хра­бро и ин­спи­ра­тив­но. За крат­ко вре­ме ус­пе­ли су да оства­ре ви­ше од три­ де­сет про­је­ка­та. Све са­мо на осно­ву ја­ке во­ље дво­ји­це сту­де­на­та да култ-и-ви­шу сво­је окру­же­ње. – Удру­же­ње је на­ста­ло та­ко што смо мој ко­ле­га Алек­сан­дар Ми­хај­лов и ја то ду­го при­жељ­ки­ва­ли. Про­шле го­ди­не нам се ука­за­ла при­ли­ка да у Ет­но­граф­ском му­зе­ју ор­га­ни­зу­је­мо фе­сти­вал ко­јим би­ смо про­мо­ви­са­ли мла­де та­лен­то­ва­не љу­ де. Ка­да смо ви­де­ли да је од­зив пу­бли­ке био на за­до­во­ља­ва­ју­ћем ни­воу, до­би­ли смо кри­ла и од­лу­чи­ли да кре­не­мо да­ље. Сва­ки сле­де­ћи ко­рак би­вао је све си­гур­ ни­ји, озбиљ­ни­ји. Пла­ни­ра­мо да ра­сте­мо и да се раз­ви­ја­мо, али да оста­не­мо до­след­ ни по­чет­ној иде­ји, јер са­мо та­ко ће­мо за­ др­жа­ти ква­ли­тет – ка­же Ми­лош. По­сле го­ди­ну да­на за­гре­ва­ња на малим про­јек­ти­ма, у Уста­но­ви кул­т у­ре „Вук“ 10.

 Део ли­ков­не из­ло­жбе на „Култ фе­сти­ва­лу“

Уче­сни­ци Пу­бли­ка је мо­гла да по­гле­да из­ло­жбу ли­ков­них ра­до­ва Је­ле­не По­по­вић, из­ло­жбу фо­то­гра­фи­ја Сте­фа­на Ви­до­је­ви­ћа, из­ло­жбу гра­фи­ка Ма­ри­је Ни­ко­лић, скулп­ту­ре Фи­ли­па Ни­ко­ ли­ћа, Ива­на Је­ре­ми­ћа, Ми­ла­на Срећ­ко­ви­ћа, фил­мо­ве „Груп­на те­ра­пи­ја“ На­де Са­вић, „Ma­li­svet.com“ Ми­ли­це Ди­ми­три­је­вић и „Ма­ри­ји­на епи­зо­да“ Са­ње Жив­ко­вић, те да по­слу­ша кон­цер­те мла­дих из­во­ђа­ча. SERBIA  NO 46  2014

61


П о­ д у­ х ва­ти

 У са­рад­њи са сту­ди­јом глу­ме „Цен­тар“: Пред­ста­ва „Ми де­ца са ста­ни­це ЗОО“

62

ок­то­бра ор­га­ни­зо­ва­ли су „Култ фе­­сти­ вал“, нај­ам­би­ци­о­зни­ју и нај­о­бу­хват­ни­ју при­чу у ко­ју су се упу­сти­ли. Овог пу­та об­је­ди­ни­ли су умет­ност у свим ње­ним по­јав­но­сти­ма: кла­сич­на му­зи­ка, џез, сли­ кар­ство, ва­јар­ство, гра­фи­ка, фо­то­гра­фи­ ја, плес, филм, по­зо­ри­ште. Па та­ко оно „и-ви­ше“ из на­зи­ва удру­же­ња ни­кад ни­је би­ло очи­ти­је. – На­пра­ви­ли смо фу­зи­ју раз­ли­чи­тих умет­но­сти на јед­ном ме­сту. Од­лу­чи­ли смо да љу­де „при­мо­ра­мо да се оду­ше­ве на ви­ше стра­на“. Ко је јед­не ве­че­ри до­шао због му­зи­ке, био је у при­ли­ци да при­де по­гле­да филм и ужи­ва у из­ло­жби. Ми­лош сту­ди­ра књи­жев­ност и сви­ра у хе­ви ме­тал бен­ду, па би се мо­гло ре­ћи да је за­пра­во са­мо лич­ни план уз­ди­гао до фе­сти­ва­ла. Још јед­на од пред­но­сти „Култ фе­сти­ ва­ла“: по­се­ти­о­ци су мо­гли да се упо­зна­ ју са ауто­ри­ма, да им по­ста­ве пи­та­ње, да да­ју сво­је ми­шље­ње, да чу­ју искон­ско ту­ма­че­ње, јер ма­шта пу­бли­ке по­не­кад не мо­же да су­стиг­не ма­шту умет­ни­ка. А рад тек та­да и по­ста­је ком­пле­тан, јер га де­ фи­ни­шу обе стра­не – и иде­ја ства­ра­о­ца и до­жи­вљај по­сма­тра­ча. И ВИ­ШЕ – Циљ фе­сти­ва­ла је де­ми­сти­фи­ка­ци­ ја умет­но­сти, раз­би­ја­ње ушто­гље­но­сти и иде­а­ли­за­ци­је. Же­ли­мо да по­ка­же­мо да умет­ност ни­је са­мо за ели­т у, већ да у њој

SRBIJA  BROJ 46  2014.

сва­ко мо­же на­ћи свој вид до­брог дру­же­ ња и ужи­ва­ња – до­да­је Ми­лош. А упра­во је искре­ност нај­чи­сти­ја осно­ва на ко­јој мла­ди умет­ни­ци тре­ба да за­ поч­ну да гра­де сво­ју ка­ри­је­ру. За­то је пу­ бли­ка на фе­сти­ва­лу мо­гла да упо­зна пи­о­ ни­ре ис­пу­ње­не је­ди­но до­бром енер­ги­јом. За по­че­так, то су њи­хо­ви при­ја­те­љи. Ме­ђу­тим, по­сле фе­сти­ва­ла по­кре­ну­ће сајт на ко­јем ће се на­ћи обра­зац за учла­ ње­ње у удру­же­ње, без ика­квих оба­ве­за, ис­кљу­чи­во у ко­рист умет­ни­ка. С јед­не стра­не, умет­ни­ци ће има­ти при­ли­ку да на­сту­па­ју са „Кул­том“. До­би­ће про­стор да се ис­ка­жу и до­ка­жу. С дру­ге стра­не, из­ гра­ди­ће се ба­за по­да­та­ка о умет­ни­ци­ма по­мо­ћу ко­је ће они мо­ћи, по прин­ци­пу уза­јам­не ко­ри­сти, да се по­ве­зу­ју и ми­ мо про­је­ка­та удру­же­ња. На при­мер, ако су ре­ди­те­љи­ма по­треб­ни глум­ци за не­ки филм или му­зи­ча­ри­ма ре­ди­те­љи за спот, мо­гу да се про­на­ђу пре­ко удру­же­ња. Из­ гле­да да је то, све че­шће, је­ди­ни на­чин. – Ми по­шту­је­мо ве­ли­ке фе­сти­ва­ле ко­ ји су већ по­ста­ли ин­сти­т у­ци­ја, али им за­ме­ра­мо да не­до­вољ­но укљу­чу­ју мла­де љу­де. Су­прот­но сло­бо­ди и нео­гра­ни­че­но­ сти ка­ква се од умет­но­сти оче­ку­је, за­тво­ ри­ли су се у сво­је то­бо­же стро­ге прин­ ци­пе, ко­ји су по­ста­ли сво­је­вр­сна бра­на за но­во, мла­до и кре­а­тив­но. На њи­хо­ву ште­т у – за­кљу­чу­је Ми­лош. Не ку­ди, не жа­ли се, не про­си по­моћ, већ са­мо ука­зу­је на бес­ко­нач­ност ре­ше­ња. 


Б а ј­к а

64

SRBIJA  BROJ 46  2014.


ЈОШ ЈЕД­НО СВИ­ТА­ЊЕ НА ГО­РИ ТА­ЛЕ­ЛАЈ­СКОЈ

Ве­ли­ке по­у­ке из зе­мље па­ту­ља­ка У Јед­но­о­ком, ком­пју­те­ру ма­ле Ике из Но­вог Бе­о­гра­да, још увек ста­ну­ју при­че. У њи­ма ви­ди­мо да ни­је зла­то све што си­ја. Да је брзо кусо. Да оно што је оте­то мо­ра би­ти про­кле­то, баш као и оно укра­де­но. Да се до­бро­том и хра­бро­шћу мо­гу по­бе­ди­ти сва ли­ца зла. Да су су­зе ле­ко­ви­те. Да пра­ва ле­по­та из­ви­ре из на­шег ср­ца. Да је ве­ли­ка сре­ћа кад схва­тиш вред­ност оно­га што већ имаш. Да је сва­ки дан ве­ли­ки дар и да не по­сто­ји ни­шта на све­ту што ни­је та­јан­стве­но

Пи­ше: Не­бој­ша Је­врић

Ј

у­че је Ика на оба­ли ре­ке сре­ла лов­ца. Ло­вац јој по­кло­нио пе­ро од фа­за­на. Пе­ро смо за­ка­чи­ли на мој ком­пју­тер. Ика има че­ти­ри го­ди­не и ком­пју­тер зо­ве Јед­но­о­ки. „У ње­му ста­ну­ју при­че“, ка­же. А пе­ро слу­жи као ан­те­на. Пре­ко ње­га при­че до­ла­зе у Јед­но­о­ког. Кад јој до­са­де Цр­вен­ка­пе и Пе­пељу­­ ге, уска­че у мо­је кри­ло и ча­роб­ним шта­ пи­ћем, вр­те­шком на слам­чи­ци ко­ју је до­би­ла од пе­сни­ка Алек­сан­дра Се­ку­ли­ ћа, да­је на­ре­ђе­ње Јед­но­о­ком. Тра­жи но­ ву бај­ку. Бај­ке су је­ди­на књи­жев­на фор­ма ко­ ју ни­је мо­гу­ће пи­са­ти по на­руџ­би­ни, али њу то не за­ни­ма. За то је са­знао Ва­ња. Ва­ња жи­ви у те­ ле­ви­зо­ру и не знам ка­ко је за то са­знао. Али тра­жи да и дру­га дје­ца чу­ју те бај­ ке. За­то ево јед­не бај­ке и за ва­ше клин­це. Кад им до­са­ди Цр­вен­ка­па. ТО СВЈЕ­ТЛО У ДА­ЉИ­НИ По­ви­ше ма­лог се­ла под пла­ни­ном, у гу­стој шу­ми од ко­је је по­чи­ња­ла го­ра Та­ле­лај­ска, го­ра ко­јом су вла­да­ли ви­ле­ ња­ци и па­т уљ­ци, го­ди­на­ма се ви­дје­ло не­ко чуд­но свје­тло. При­ча­ло се да то сви­је­тли бла­го Кра­ љи­це па­т у­ља­ка. Мно­ги од­ва­жни дје­ча­ци, са­ња­ју­ћи о бо­гат­ству, за­пу­ти­ли су се би­ли ка шу­

ми да тра­же бла­го. Али, што су се ви­ше при­ми­ца­ли, свје­тло се све ви­ше од­ми­ца­ ло, а они све ду­бље за­ла­зи­ли у шу­му. И ни­ка­да се ни­је­дан из шу­ме вра­тио ни­је. У се­лу се при­ча­ло да их је све за­ро­ би­��а Кра­љи­ца па­т у­ља­ка и пре­тво­ри­ла у па­т уљ­ке, те да сви они са­да, ја­шу­ћи на бу­ба­ма­ра­ма, ле­те од цви­је­та до цви­је­та и ску­пља­ју нек­тар за го­збе на ње­но­ме дво­ру. У ма­лом се­лу под пла­ни­ном, у ко­ли­ би на иви­ци шу­ме, жи­вје­ла је и дје­вој­чи­ ца Ика, са дје­дом и ба­бом. Ни­ка­да је ни­с у пу­шта­ли да оде у шу­ му, јер шу­ма је би­ла ве­ли­ка, гу­ста, у њој је жи­вје­ло звје­ри­ње, њом су вла­да­ли па­ туљ­ци и ви­ле­ња­ци. Али у шу­ми је би­ло и то­ли­ко ша­ре­них цве­то­ва по про­план­ ци­ма, то­ли­ко цр­ве­них шум­ских ја­го­да, то­ли­ко пе­чу­ра­ка и нео­бич­них пти­ца... Јед­не но­ћи, кад су дјед и ба­ба за­спа­ ли, ма­ла Ика је отво­ри­ла про­зор ко­ли­бе, ис­ко­чи­ла и кре­ну­ла пре­ма шу­ми, пре­ ма не­по­зна­том свје­тлу. Ни при­ми­је­ти­ ла ни­је да је за њом кре­нуо ма­чак Ла­за, ко­ји је по чи­тав дан дри­је­мао крај пе­ћи. Ишли су они та­ко ци­је­ле но­ћи кроз шу­му, ишли, али до свје­тла до­шли ни­ је­с у. Из­ван шу­ме је уве­ли­ко већ би­ло сва­ну­ло, али у шу­ми мрак. Са­мо се ча­ роб­но свје­тло из­ме­ђу ста­ба­ла про­би­ја. Кад би им се учи­ни­ло да су се при­ма­кли, свје­тло би се уда­љи­ло. А он­да, кад их је SERBIA  NO 46  2014

Илу­стра­ци­је: Пре­драг То­до­ро­вић

65


Б а ј­к а ПО­ВРА­ТАК ИЗ НЕ­ВИД­ГРА­ДА

умор са­вла­дао, за­спа­ли су под гр­мом ди­ вље ру­же, ма­чак Ла­за и дје­вој­чи­ца Ика, на­сло­ње­ни јед­но на дру­го. Про­бу­ди­ла их је бље­ште­ћа свје­тлост и му­зи­ка ви­ле­ња­ка, ка­кву ни­ка­да ни­ко при­је то­га ни­је чуо. Ма­чак Ла­за је фрк­тао. Дје­вој­чи­ца Ика се уми­ла ро­сом с ла­ ти­ца ди­вље ру­же и про­тр­ља­ла очи. Ни­ је мо­гла да по­вје­ру­је сво­јим очи­ма: пред њом је ста­ја­ло бла­го Кра­љи­це па­т у­ља­ка! „Узми­мо бла­го и ки­дај­мо!“ фрк­тао је ма­чак Ла­за, ко­ји је у то­ме имао ве­ли­ко ис­ку­ство, по­што је у се­лу крао пи­ли­ће по ком­ши­лу­ку. „Фр­ррр, фр­рр, ки­дај­мо са бла­гом, би­ ће­мо бо­га­ти!“ „Да бу­деш ми­ран, Ла­зо! То ни­је на­ше бла­го. То је бла­го па­т у­ља­ка, оних ко­ји по чи­тав дан ко­па­ју у руд­ни­ци­ма у утро­би пла­ни­не. Мо­ра­мо про­на­ћи Кра­љи­цу па­ ту­ља­ка, мо­жда ће нам она по­мо­ћи да из ове шу­ме иза­ђе­мо.“

66

SRBIJA  BROJ 46  2014.

Са­мо што је то из­го­во­ри­ла, по­ја­ви се Кра­љи­ца па­т у­ља­ка. У ру­ци је има­ла ча­ роб­ни шта­пић. „Имаш, дје­вој­чи­це, пра­во на три же­ ље. Ду­го сам че­ка­ла да не­ко као ти до на­ шег кра­љев­ства до­ђе. Мно­ги су сти­за­ли до Не­вид­гра­да, та­ко се ово мје­сто зо­ве, и ни­ко сем те­бе ис­пит про­шао ни­је. Сви­ма се ру­ка ис­пру­жи­ла да укра­де на­ше злат­ ни­ке. Због то­га сам све њих“ – за­гр­мје­ла је Кра­љи­ца па­т у­ља­ка стра­шним гла­сом – „су­ро­во ка­зни­ла. Све сам их пре­тво­ри­ла у па­т уљ­ке. Са­да ко­па­ју као ро­бо­ви у мом руд­ни­ку.“ Ма­чак Ла­за се, пре­пла­шен, скло­нио иза жбу­на, не усу­ђу­ју­ћи се да про­мо­ли гла­ву. „То ће се де­си­ти и твом ма­чо­ру, и он се на на­ше бла­го по­ла­ко­мио.“ Кра­љи­ца па­т у­ља­ка исто­га тре­нут­ка мах­ну шта­пом и не­срећ­ни Ла­за се пре­ тво­ри у мач­ка-па­т уљ­ка. Ка­ко се упра­во та­да од­не­куд по­ја­ви ма­ли си­ви шум­ски миш, ко­ји је сад био три­пут ве­ћи од Ла­ зе, мач­ка па­т уљ­ка, овај упла­ше­но за­гре­ ба уз цви­јет ма­слач­ка. Но, ту га је на­шла пче­ла, о ту­го, пче­ла ко­ју је ма­ло­при­је уда­рио ша­пом, и хтје­ла је сад да му се осве­ти. „А ти, дје­вој­чи­це, ко­ја си пр­ва од људ­ ског ро­да ви­дје­ла на­ше бла­го а ни­си по­ же­ље­ла да га при­гра­биш за се­бе, ре­ци три же­ље.“ Ма­ла Ика ни­је се мно­го пре­ми­шља­ла. „Хо­ћу да све дје­ча­ке из се­ла, ко­је си у па­т уљ­ке пре­тво­ри­ла, осло­бо­диш чи­ни. Да опет бу­ду дје­ча­ци. Дру­га мо­ја же­ља је да опро­стиш ма­чо­ру Ла­зи и да опет по­ ста­не пра­ви ма­чак. И тре­ћа же­ља је да нам пут до на­шег се­ла по­ка­жеш.“ Ре­че­но – учи­ње­но. Го­то­во да и ни­је до кра­ја из­го­во­ри­ла тре­ћу же­љу, иза др­ве­ћа се по­мо­ли­ше упла­ка­ни дје­ча­ци, до­тад па­ туљ­ци, ко­ји су се у тра­ви скри­ва­ли. Ма­чор Ла­за опет по­ју­ри ми­ша. А Кра­љи­ца па­т у­ља­ка усје­де на бу­ба­ ма­ру а ова он­да по­ле­те на­при­јед, да им пут по­ка­же. Ка­кво је сла­вље на­ста­ло ка­да се ма­ ле­на Ика по­ја­ви­ла у се­лу са дав­но из­гу­ бље­ним дје­ча­ци­ма! Се­дам да­на тра­ја­ло је ве­се­ље. Ма­чак Ла­за се за­ре­као та­да да ви­ше ни­кад ни­шта, чак ни пи­ли­ће, кра­сти не­ће. 


Mi stvaramo život Мы создаем жизнь. We create life U 30 zemalja, na 5 kontinenata В более 30 стран мира, на 5 континентах In over 30 countries, on 5 continents

Najbolje iz Srbije Самое лучшее из Сербии Best from Serbia

Institut za ratarstvo i povrtarstvo Институт полеводства и овощеводства Institute of Field and Vegetable Crops Tradicija od 1938. godine / Традиция с 1938 года / Tradition since 1938 Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad, Srbija

www.nsseme.com


Ж и­вот ,

68

ро­ма­ н и

/

L i f e ,

SRBIJA  BROJ 46  2014.

N o v e l s


АЛЕК­САН­ДАР ПЕ­ТРО­ВИЋ, АЦА СЕЛ­ТИК, ФРОНТ­МЕН „ОР­ТО­ДОКС КЕЛТ­СА“, ЕКС­КЛУ­ЗИВ­НО ЗА „НА­ЦИ­О­НАЛ­НУ РЕ­ВИ­ЈУ“

Ка ви­си­на­ма

Све­тог Де­спо­та Одрá­стао је крај ћи­во­та Ду­ша­на Сил­ног и увек по­здра­вљао рат­ни­ке-чу­ва­ре пред Ру­жи­цом. Пам­ти јед­но „Све­то­сав­ско звон­це“ и не­ка па­ли­лул­ска дво­ри­шта, во­ли Игоа, Пу­шки­на и цео бу­кет срп­ских пе­сни­ка. Кроз му­зи­ку је до­про до древ­них сло­је­ва у на­ма, чуо на­ше ро­ђа­ке у вре­ме­ну и на­слу­тио ду­бо­ке ве­зе, ле­пе и за­го­нет­не. У Да­бли­ну је био са­мо два са­та и остао за­у­век. Ср­це му је оно­мад да­ло жу­ти кар­тон, а он је па­ме­тан играч. Остао је оп­чи­њу­ју­ће оби­чан, „пра­ва прав­ца­та ан­ти­зве­зда“. Не пра­ви се ва­жан, он је­сте ва­жан

Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

П

о­ми­слиш да је пред то­бом Мер­ ли­нов школ­ски друг, Лан­се­ло­тов ча­роб­ни ла­у ­ти­ста или чам­џи­ја из Ава­ло­на. А ни­је. То је наш Аца Сел­ тик, жи­во­пи­сни Бе­о­гра­ђа­нин, из­да­нак ду­бо­ких келт­ских сло­је­ва у на­ма. Ро­ђен је на Све­тог То­му 1969. По оцу Ти­мо­ ча­нин, из за­је­чар­ског За­гра­ђа, по мај­ци спој Мо­рав­ске (у Че­шкој) и Бе­о­гра­да, „са ва­љев­ским огран­ком“. Пре­ци су му учи­ те­љи и вој­ни­ци, пле­ми­ћи и му­зи­ча­ри. И он је му­зи­чар, фронт­мен чу­ве­ног бен­да, ра­диј­ски во­ди­тељ, уред­ник у Про­гра­му за де­цу Ра­дио Бе­о­гра­да. Срет­неш га и пи­таш: „Где си, Ацо?“ А он ве­дро од­го­ва­ра: „Сву­у­да­аа!“ И већ за­ми­че за угао, ко ти­ца. Па ипак, ра­до је до­пу­стио да бу­де уло­вљен у мре­жу овог раз­го­во­ра. Бе­ли Град. Бе­о­град... Ха, мој Бе­о­град је не­што пи­то­ми­ји, мир­ни­ји и спо­ри­је му те­ку ре­ке од овог на­шег да­на­шњег, сва­ко­днев­ног. Да, има ту не­ко­ли­ко ме­ста ко­ја ми увек уз­бур­ка­ју осе­ћа­ња, кат­кад иза­зо­ву и по­не­ку су­зу. За­ни­мљи­во, мо­ја бе­о­град­ска са­крал­ на ме­ста су уисти­ну са­крал­на. Цр­ква све­тог Мар­ка. Ви­те­шка Цр­ква у ко­јој свој веч­ни сан сне­ва цар Ду­шан. Ње­гов сар­ко­фаг увек ми је рас­плам­са­ вао ма­шту, вра­ћао ме књи­зи Чу­де­сни свет Ђор­ђа Ло­ба­че­ва. Се­ћам се и про­ те Гво­зде­на из ма­ле Све­то­сав­ске цр­кве,

пре не­го што је Ве­ли­ки храм по­чео да се уз­ди­же. Јед­не не­де­ље, ми­слим, до­нео је Све­то­сав­ско звон­це. И да­нас ми је та ча­роб­на књи­жи­ца љу­би­ча­сто-злат­них ко­ри­ца не­где у ку­ћи. Ка­ко сам ра­стао, ши­ри­ли су се и мо­ји бе­о­град­ски ви­ди­ци. Ро­ди­те­љи су има­ ли оби­чај да ме ви­кен­дом по­ве­ду у пре­ по­днев­ну шет­њу Бе­о­гра­дом. Че­сто смо ишли и са­мо нас дво­ји­ца, отац и ја, док је мај­ка оста­ја­ла код ку­ће да би­смо по­ сле ру­ча­ли ка­ко тре­ба, „на ка­ши­ку“, што би рек’о на­род. „На Ка­ли­шу“, од свих оних ку­ла и то­по­ва, де­ча­ку се про­сто за­ вр­ти у гла­ви. Нај­ви­ше сам во­лео, и још увек нај­ви­ше во­лим, па и са мо­јом де­ цом, да одем до још јед­не ви­те­шке цр­ кве, Де­спо­то­ве Ру­жи­це. Да се по ко зна ко­ји пут по­здра­вим са рат­ни­ци­ма ко­ји чу­ва­ју улаз у њу, да свра­тим до Цр­кве

 Крај Цр­кве Ру­жи­це у Бе­о­град­ској твр­ђа­ви

Ли­те­ра­ту­ра и му­зи­ка – У не­ком тре­нут­ку Ор­ве­ло­ва „1984.“ при­лич­но је уз­др­ма­ла мо­ју сли­ку све­та. Имао сам та­да не­ких, ми­слим, че­тр­на­ест го­ ди­на. Не­ки ће ре­ћи: пре­ра­но за та­кву књи­гу. Али ја сам је ода­ брао за „сло­бод­ну лек­ти­ру“ и на­пи­сао трак­тат на осам стра­на. На­став­ни­ца ми ни­је ве­ро­ва­ла да сам то сам на­пи­сао. Уз то су до­шли још не­ки ве­ли­ки књи­жев­ни­ци. Мој фа­во­рит је био и остао Вик­тор Иго („Зво­нар Бо­го­ро­ди­чи­не цр­кве“, „Јад­ни­ци“...). Му­зи­ка је увек би­ла не­раз­дво­ји­ви део мог би­ћа, па је тек ту „гу­жва у ше­сна­е­стер­цу“. Али ре­ци­мо да су ми увек не­што ви­ше од дру­гих зна­чи­ли Пјо­тр Иљич Чај­ков­ски, Jet­hro Tull, Iron Ma­i­den и The Po­gu­es.

SERBIA  NO 46  2014

69


Ж и­вот ,

 Аца Сел­тик као ма­ли и као од­ра­сли, већ ша­ре­но­о­ки

 Са су­пру­гом у Ма­на­си­ји, ле­то 2012.

ро­ма­ н и

све­те Пет­ке на ча­шу во­де са из­во­ра, и да, на кри­ви­ни пу­та од јед­не до дру­ге цр­ кве, по­здра­вим ма­јо­ра Дра­гу­ти­на Га­ври­ ло­ви­ћа и ње­го­ве хе­ро­је. (...) На­рав­но, има ту и не­ких дру­гих ме­ ста ко­ја су би­ла ва­жна у мом жи­во­т у. У Клуб сту­де­на­та тех­ни­ке, где се мо­ гло ући са­мо са 18+ го­ди­на жи­во­та, ула­ зио сам кад сам хтео и ка­ко сам хтео. Отац мог „клуп­ског дру­га“ Го­ран­че­та био је до­мар Фа­кул­те­та и жи­ве­ли су у ста­ну по­ред са­мог КСТ-а. По­ла жи­во­ та про­вео сам у КСТ-у, та­мо сам и мо­ју же­ну упо­знао. У Дом омла­ди­не хр­ли­ли смо сва­ке су­бо­те на „Хит не­де­ље“. У ба­ шти СКЦ-а оку­пљао се cre­me de la men­te бе­о­град­ског ро­кен­ро­ла. „Ака­де­ми­ја“ је у јед­ном тре­нут­ку би­ла дру­га на ли­сти нај­бо­љих европ­ских клу­бо­ва. Мо­гао бих да ти при­чам и о не­ким дра­гим „обич­ним ме­сти­ма“, не­ким па­ ли­лул­ским дво­ри­шти­ма, вра­чар­ским про­ла­зи­ма, ста­за­ма и бо­га­за­ма та­да зна­ ним са­мо мо­јим вр­шња­ци­ма. Али оду­ жи­ло би се. А тре­ба не­што оста­ви­ти и за ка­сни­је. Гра­до­ви срод­ни­ци. По­сто­је још два гра­да у ко­ји­ма се, до­слов­це, осе­ћам као код ку­ће. У Со­лун сам ишао сва­ке го­ди­ не, по­не­кад и два­пут го­ди­шње. Ако из­ у­зме­мо оно што је из­гра­ђе­но у по­след­ њих пет­на­е­стак го­ди­на, по­зна­јем га као свој џеп. А је­дан од нај­чуд­ни­јих осе­ћа­ја до­жи­ вео сам ка­да сам пр­ви пут био у Па­ри­зу.

Сту­ди­је – Сту­ди­рао сам нео­р­ган­ску хе­ми­ју на Тех­но­ло­шко-ме­та­ лур­шком фа­кул­те­ту, али ни­ка­да ни­сам се­бе ви­део у ла­бо­ра­то­ ри­ји и бе­лом ман­ти­лу. Би­ла је то она по­ро­дич­на инер­ци­ја ко­ја те по­ву­че да сту­ди­раш исто што и тво­ји ро­ди­те­љи. Али, жи­вот је све сре­дио на дру­ги на­чин. Ка­да сам иза­шао из ЈНА, ушао сам у Ра­дио Бе­ог­ рад и остао ту до да­на да­на­шњег.

70

SRBIJA  BROJ 46  2014.

Ка­ко је ауто­бус ушао у Па­риз, по­сле два­ де­сет­пе­то­сат­ног про­би­ја­ња кроз по­ла за­ве­ја­не Евро­пе, та­ко је ме­ни кроз гла­ ву про­ле­те­ла ми­сао: „Сти­гао сам ку­ћи!“ Ни да­нас не умем то да об­ја­сним, бар не ра­ци­о­нал­но. Тај осе­ћај имао сам још са­ мо ка­да сам пр­ви пут из ЈНА до­ла­зио на од­с у­ство, по­сле шест ме­се­ци. Про­бу­дио сам се на ула­ску у Бе­о­град и угле­дао „Ге­ нек­со­ву“ ка­пи­ју у Но­вом Бе­о­гра­ду. Као у тран­с у за­ле­пио сам се за ста­кло и су­зе су ми на­вр­ле. Али, до­бро, ни­ко ни­је ви­ део. Где, бре, вој­ник да пла­че?! Ка­сни­је сам то по­ве­зао са на­чи­ном из­град­ње цен­тра Бе­о­гра­да, по узо­ру на па­ри­ске тро­у­гло­ве, и са чи­ње­ни­цом да су и Бе­о­град и Па­риз Бо­го­ро­ди­чи­ни гра­до­ви. Мо­жда је то об­ја­шње­ње не­ко­ ме „су­ви­ше ме­та­фи­зич­ко“, али, све­јед­но, чи­ње­ни­ца је да се у оба ова гра­да осе­ћам као да сам ту ро­ђен. Ка­ко се ка­лио Баш-Че­лик. Од­ра­ста­ ли смо у срећ­но вре­ме, ка­да си мо­рао да се по­тру­диш да би до­шао до не­че­га што ти је ва­жно. Да жр­тву­јеш не­што. Ни­је нам све би­ло на до­хват ру­ке, или „на клик да­ле­ко“. Ни­си мо­гао да от­ка­ жеш већ за­ка­за­ни са­ста­нак, ни­си мо­гао да од­мах чу­јеш пе­сму ко­ја те ин­те­ре­с у­ је не­го си мо­рао да са­че­каш да ти пло­ча до­ђе у ру­ке, или да је стр­пљи­во ло­виш на ра­ди­ју. Мо­рао си љу­ди­ма да са­оп­шта­ ваш ства­ри у очи. То нас је на­у­чи­ло стр­ пље­њу и од­го­вор­но­сти. На­у­чи­ло нас да пла­ни­ра­мо и раз­ми­шља­мо, ко­нач­но и да це­ни­мо јед­ни дру­ге. Сви смо чи­та­ли, слу­ша­ли и гле­да­ли. Ово да­нас, ово „ин­стант дру­штво“ у ко­ме се све са­оп­шта­ва чвр­ка­њем по та­ ста­т у­ри, не­ма ве­зе са тим. Сва­ко вре­ме има сво­је по­сту­ла­те и сво­је вред­но­сти, али чи­ни ми се да је овај ге­не­ра­циј­ски јаз не­што ши­ри не­го они прет­ход­ни. Дру­штво све­вре­ме­них пе­сни­ка. Пе­ сни­ке сам от­крио зна­чај­но ка­сни­је од про­зних пи­са­ца. Ваљ­да то та­ко иде у жи­во­т у. Це­ла па­ле­та срп­ских пе­сни­ка ме­ни је бит­на. Од оних дав­них и не­по­ зна­тих што су спе­ва­ли све оне еп­ске пе­ сме ко­ји­ма сам се хра­нио од ма­ле­на, до по­то­њих ко­ји су за­др­жа­ли на­ци­о­нал­ни иден­ти­тет и па­три­от­ски за­нос и ни­ка­да се ни­с у ли­би­ли да га ис­ка­жу. У про­те­ клих не­ко­ли­ко ме­се­ци по­но­во иш­чи­та­ вам Ду­чи­ћа, знам да ћу се вре­ме­ном по­


SERBIA  NO 46  2014

71


Ж ивот ,

72

рома н и

/

L i f e ,

SRBIJA  BROJ 46  2014.

N o v e l s

/

Ж и з н ь ,

ро­ма­ н ы


но­во вра­ти­ти и Ра­ки­ћу, и Ђу­ри, и Ди­с у, и Ла­зи Ко­сти­ћу, и Зма­ју, и Бран­ку... И ов­де он­да од­јед­ном ис­пли­ва­ва Он! Ви­ше је од пе­сни­ка, мно­го ви­ше. Узор. Све­ти Де­спот Сте­фан Ла­за­ре­вић! А што се ти­че ино­стра­них... Их, па он ме­ни ни­је ино­стра­ни, он је мој! Је­дан и је­ди­ни, нај­во­ље­ни­ји од свих пе­сни­ка: Алек­сан­дар Сер­ге­је­вич Пу­шкин! Отаџ­би­на. Ср­би­ја је мо­ја Отаџ­би­на. У XXI ве­ку огро­ман је дар жи­ве­ти у зе­ мљи ко­ју мо­жеш да на­зо­веш у исто вре­ ме и До­мо­ви­ном и Отаџ­би­ном. Ни је­дан Аме­ри­ка­нац не жи­ви у Отаџ­би­ни, ни­ ти има пра­во да ту зе­мљу та­ко на­зо­ве, осим ша­чи­це пре­жи­ве­лих Ин­ди­ја­на­ца. И уме­сто да бу­де­мо по­но­сни на сво­ју Отаџ­би­ну, ми је са­ми под­ри­ва­мо. На би­ ло ком дру­гом ме­сту на све­т у смо са­мо стран­ци. Са­мо ово је наш дом. У са­зве­жђу Кел­та. Ле­ген­да ка­же да је пр­ва реч ко­ју сам из­го­во­рио: Сел­тик. И то за вре­ме фи­на­ла Ку­па шам­пи­о­на „Сел­ тик“–„Фејнорд“. Та­ко је бар твр­дио мој та­та. А не­ма ло­ги­ке да бу­де дру­га­чи­је. Мој ула­зак у свет Кел­та про­сто је мо­­рао да се де­си. По­сле се то раз­гра­на­ло у мно­гим прав­ци­ма, пре­вас­ход­но умет­ нич­ким и исто­риј­ским. Од под­све­сног бур­ног ре­а­го­ва­ња на ме­ло­ди­ју и тра­же­ ни сми­сао чуд­не му­зи­ке са пло­ча „Да­ бли­нер­са“, Џо­на Рен­бор­на, гру­пе „Џе­ тро Тал“, пре­ко фа­мо­зног тре­ћег ал­бу­ма „Це­пе­ли­на“, па до ка­сни­је озбиљ­не фа­ сци­на­ци­је „По­уг­си­ма“. Њи­хо­ва по­ја­ва пре­с уд­но је ути­ца­ла на све што се са мном ка­сни­је де­ша­ва­ло. Ода­тле су пред ме­не ис­кр­са­ва­ли ли­ ко­ви хра­брих, ве­се­лих ша­љив­џи­ја келт­ ских, је­шних и до­брог цу­га, ве­ли­ких за­­ке­ра­ла, не­мир­них и кав­га­џи­ја, али бес­­ крај­но ода­них и при­вр­же­них сво­јим по­ро­ди­ца­ма, при­ја­те­љи­ма, ко­нач­но и сво­јој зе­мљи, ве­ри и на­сле­ђу. Украт­ко: Кел­ти. Био је то, раз­у­ме се, са­мо по­че­так пу­ та ко­јим сам, за са­да, сти­гао дов­де где се на­ла­зи­мо да­нас. Од­бле­сци, ве­зе. Кроз те пе­сме при­ сти­­за­ли су од­је­ци не­ке дав­не про­шло­сти, ко­ју сам, сва­ка­ко, мо­рао да ис­тра­жим. Он­да ус­пут срет­неш јед­ног Ми­ло­ша Цр­њан­ског и ње­го­ва за­па­жа­ња о тој ми­ стич­ној срп­ско-келт­ској срод­но­сти. Па Тол­ки­на и Го­спо­да­ра пр­сте­но­ва, књи-

Зов – По­ред свих оних ко­ја сам већ по­ме­нуо, и ко­ја по­хо­дим че­сто, кад год мо­гу, по­сто­ји још јед­но ме­сто ко­је ме ма­гич­но при­вла­чи: Ртањ. Као да ме зо­ве се­би. Ко­ре­ни су ду­бо­ки.

г­ у у ко­јој не­по­гре­ши­во пре­по­знаш ехо срп­ске ми­то­ло­ги­је и ста­ре ве­ре. Па упо­знаш Ран­ку Ку­ић, чи­је епо­хал­но де­ ло на 5.000 стра­на о срп­ско-келт­ским па­ра­ле­ла­ма ов­де још ни­ко ни­је на­шао за сход­но да об­ја­ви, не­го и да­ље ча­ми не­где у Вел­с у (сре­ћом, скра­ће­на вер­зи­ ја, из­да­та под на­зи­вом Цр­ве­но и бе­ло, ипак је про­на­шла свој пут до оних ко­ је то за­ни­ма)... Срет­неш и мно­ге дру­ге ко­ји су осе­ти­ли да ту има не­што ви­ше од обич­не на­кло­но­сти пре­ма јед­ном ге­ о­граф­ски та­ко да­ле­ком а та­ко бли­ском на­ро­ду. Да скра­тим при­чу, до­вољ­но је ре­ћи да срп­ски и гел­ски је­зи­ци де­ле око 4.000 ре­чи и то­по­ни­ма, од Та­ре, пре­ко Ју­хо­ра, Ава­ле, Ду­на­ва, до Ере. Да де­ли­мо не­ке ар­хе­тип­ске рит­мо­ве и ме­ло­диј­ске скло­ по­ве ка­рак­те­ри­стич­не са­мо за под­не­бља на ко­ји­ма ми оби­та­ва­мо. За­јед­нич­ка нам је, да­бо­ме, и она чу­ве­на кри­ла­ти­ца да во­ ли­мо да „по­је­де­мо, по­пи­је­мо и осво­ји­мо три бо­да у го­сти­ма“. Уоста­лом, по­ла Ср­ би­је жи­ви у келт­ским гра­до­ви­ма. И, не за­бо­ра­ви­те, и јед­ни и дру­ги бо­ји­мо се са­ мо јед­ног: да нам Не­бо не пад­не на гла­ву! Мо­ја „Дру­жи­на пр­сте­на“. Имам оби­ ај да ка­жем да је гру­пу „Ор­то­докс ч Келтс“ оку­пио лич­но све­ти Па­трик, ир­ ски све­ти Са­ва. Ка­ко дру­га­чи­је об­ја­сни­ ти да се то­ли­ко раз­ли­чи­тих љу­ди, у вре­ ме ка­да се у Ср­би­ји о Ир­ској ма­ло зна­ло, оку­пи­ло око је­ди­не за­јед­нич­ке тач­ке: ир­ске му­зи­ке? А са­ку­пи­ли смо се из про­стог раз­ло­га – то је био наш на­чин из­ра­ жа­ва­ња. Ту смо се осе­ћа­ли си­гур­но, то смо би­ли и оста­ли ми. То ва­жи за све ко­ји су про­шли кроз гру­пу „Ор­то­докс Келтс“, а по­ста­ва се ме­ња­ла ми­ни­мал­но, са­мо ко­ли­ко је за­и­ста мо­ра­ло. По­ме­нух да смо раз­ли­чи­ти. Пот­пу­но. Од му­зи­ке ко­ју слу­ша­мо до по­ли­тич­ких опре­де­ље­ња и га­стро­но­ми­је. Али у то­ ме и је­сте штос. Сва­ко од нас до­нео је у „Кел­те“ део се­бе и угра­дио у тај наш осо­бе­ни звук. Ка­жу да не по­сто­ји нај­бо­ љи ги­та­ри­ста, нај­бо­љи пе­вач, нај­бо­љи бенд... По­сто­је са­мо они ко­је пре­по­зна­ SERBIA  NO 46  2014

 Сте­фан са гу­сла­ма на Ка­ле­мег­да­ну. Јо­ва­на са ги­та­ром у сво­јој со­би. Аца у Тр­сту са Џеј­мсом Џој­сом 2010.

 У бо­ја­ма „Сел­ти­ка“: Шах зе­ле­ним фи­гу­ра­ма Кон­церт на „Бир фе­сту“ у Бе­о­гра­ду 2014.

73


Ж и­вот ,  Пор­трет из 2010.

ро­ма­ н и јеш увек и сву­да. А ка­жу и да „Ор­то­докс Келтс“ не мо­жеш да по­бр­каш ни са јед­ ним дру­гим бен­дом ко­ји се ба­ви овом му­зи­ком. То је наш нај­ве­ћи успех. Два са­та у Да­бли­ну. Зву­чи чуд­но, мо­ жда и ��е­ве­ро­ват­но, али ја сам у Ир­ској про­вео укуп­но два са­та! Још чуд­ни­је је да су и та два са­та би­ла ви­ше не­го до­ вољ­на да ми по­твр­де све оно због че­га сам је за­во­лео. Два са­та ту­ма­ра­ња по да­ блин­ској лу­ци и око­ли­ни ви­ше су од три да­на ја­ха­ња на не­ком дру­гом ме­сту. И, да, ода­тле сам по­нео по­твр­ду мог ра­ни­ јег уве­ре­ња: да крв ни­је во­да! Ан­ти­зве­зда. Ник Кејв је јед­ном при­ ли­ком ре­као: „На би­ни сам Ник Кејв, али кад си­ђем са би­не ја сам Хен­ри­јев та­та!“ Ја сам ту до­не­кле дру­га­чи­ји: и на би­ни сам Сте­фа­нов и Јо­ва­нин та­та. Нај­ве­ће ис­ку­ше­ње је оста­ти на би­ни она­кав ка­кав си и ван ње, не до­зво­ли­ти да те кли­ца­ње ма­се уз­не­се и по­ква­ри. У ства­ри, ја сам пра­ва прав­ца­та ан­ти-зве­ зда. Упор­но не при­зна­јем да сам дру­га­ чи­ји од оста­лих са­мо за­то што сам на би­ни, па их гле­дам са ње. То су тре­ну­ ци. Али, ја сам исти тај и на пи­ја­ци, и у школ­ском кад игра­мо „на ма­ли­ће“, и кад во­дим де­цу у вр­тић и шко­лу, и кад се во­ зим ГСП-ом... Ра­дим што и ве­ћи­на оста­ лих. Бу­де ти не­ка­да и не­при­јат­но кад знаш да не мо­жеш нео­па­же­но да се про­ му­ваш по Кне­зу др­же­ћи се са же­ном за ру­ке, али то је та­ко. Не­ко­ме зна­чи мно­го тих пар се­кун­ди, ко­ли­ко је по­треб­но да се на бр­зи­ну усли­ка­мо, па ко сам ја да му то ус­кра­тим? И то је то: и ис­ку­ше­ње да оста­неш нор­ма­лан, здрав и прав, са обе но­ге чвр­сто на зе­мљи, и дар ко­ји ти омо­гу­ћа­ва да се ба­виш оним што нај­ви­ ше во­лиш. Про­ме­нио бих, да мо­гу. Ми­слим да не! Шта год да сам про­из­вољ­но про­ ме­нио у свом жи­во­т у, сам жи­вот би ме вра­тио да до­у­чим лек­ци­ју. Све што се до­го­ди­ло, сма­трам, мо­ра­ло је и тре­ба­

Ро­ман – Же­лео бих да из­на­ђем вре­ме­на и на­пи­шем ро­ман ко­ји ми се го­ди­на­ма мо­та по гла­ви, али све­стан сам да за то мо­рам да се оса­мим и омо­гу­ћим се­би мир ко­ли­ко год бу­де по­треб­но. А шта ме све че­ка до та­да, не мо­гу ни да прет­по­ста­вим.

74

SRBIJA  BROJ 46  2014.

ло да се до­го­ди. У крај­њој ли­ни­ји, да сам од­и­грао дру­га­чи­је, то не бих био ја. Ср­це ме је от­ку­ца­ло. Да, бу­квал­но, и то на би­ни. Кврц­ну­ло. Ипак, ми­слим да је то са­мо „жу­ти кар­тон“, па­мет­ном игра­чу до­вољ­на опо­ме­на. Да се раз­у­ме­ мо, не­мам страх од пре­ла­ска на дру­гу стра­ну. Али знам, ако пре­ђем пре­ра­но, мо­ји во­ље­ни би­ће ус­кра­ће­ни за не­ке ства­ри за ко­је не би сме­ло. И за­то не на­ ме­ра­вам да ову епи­зо­ду по­на­вљам. А шта је то но­во до­не­ло у мој жи­ вот? Пре све­га спо­зна­ју да дру­ги за­ви­се од те­бе мно­го ви­ше не­го што си до та­да хтео да при­знаш, па за­тим да ни­си све­ мо­гућ и, по­врх све­га, да се та­кве ства­ ри не де­ша­ва­ју са­мо „не­ком дру­гом“. Е, за­то сам ја из­ба­цио из свог жи­во­та све оно што ме је до­ве­ло до гра­ни­це, у на­ди да ћу ту гра­ни­цу по­но­во ви­де­ти за јед­ но сто­ти­нак го­ди­на бар, а по­сле ће­мо се до­го­во­ри­ти. „Ку­ти­ја ко­ја го­во­ри“. „Ра­дио је оно по­след­ње што чу­јеш.“ На­ци­о­нал­ни ра­ дио је пр­ви и по­след­њи глас ко­ји јед­на др­жа­ва има. Кад би у етру не­ста­ло Ра­ дио Бе­о­гра­да, зна­ли би­смо да је не­ста­ ла и др­жа­ва. А ја у том Ра­дио Бе­о­гра­ду оби­та­вам, еееј, већ пу­них че­тврт ве­ка. Ду­же не­го што и „Кел­ти“ по­сто­је. Ко­ли­ ко год сам ја део Ра­ди­ја, то­ли­ко је, по­ сле све­га што смо про­шли, и тај Ра­дио део ме­не. Ми­слим да се то и чу­је у мо­јим еми­си­ја­ма. Та­мо се осе­ћам као код ку­ће. Бу­квал­но. Жа­лим што је те­ле­ви­зи­ја пре­ у­зе­ла при­мат у бр­зи­ни пла­си­ра­ња ве­сти, јер је ра­дио, по при­ро­ди ства­ри, бр­жи ме­диј. Али и то се вра­ћа на сво­је, са­мо по­ла­ко. Сва­ко чу­до за три да­на. Раз­ло­зи за на­ду, упр­кос све­му. Не­ ки ка­жу да сам не­у­ме­ре­ни оп­ти­ми­ста и да увек де­лу­јем по­зи­тив­но. Ваљ­да сам та­кав по при­ро­ди. А шта нам дру­го па оста­је? Цр­пим то из све­га оно­га што ме окру­жу­је. Жи­вот је ди­ван, и свет је ди­ван, ако га та­ко по­сма­тра­мо и по­ста­ ви­мо се на пра­ви на­чин. И у ку­ћи, и на по­слу, и на би­ни... Ра­дим оно што нај­ ви­ше во­лим, на на­чин ко­ји ми нај­ви­ше од­го­ва­ра, нај­и­скре­ни­је што мо­гу, из све сна­ге, без ика­квог ште­ко­ва­ња и ре­зер­ве, без ком­про­ми­са, окру­жен сам љу­ди­ма ко­је во­лим, па зар се мо­же тра­жи­ти ви­ ше од то­га? 


SERBIA  NO 46  2014

75


П о­б е д­н и к

Шам­пи­о­ни ста­рог ко­ва ЂОР­ЂЕ ПЕ­РИ­ШИЋ, ВР­ХУН­СКИ СПОР­ТИ­С ТА И СПОРТ­СКИ ФУНК­ЦИ­О­НЕР

Не­ма за­бу­не, то је­сте пи­та­ње фор­ма­та. Он је из­у­зет­на спорт­ска по­ја­ва. Био је успе­шан пли­вач, као ју­ни­ор по­стао се­ни­ор­ски пр­вак Ју­го­сла­ви­је, до­пли­вао до по­лу­фи­на­ла Олим­пи­ја­де у Ри­му 1960. По­сле пре­шао у ва­тер­по­ли­сте, био члан тр­о­феј­не ге­не­ра­ци­је „Пар­ти­за­на“ и ју­го­сло­вен­ске ре­пре­зен­та­ци­је, олим­пиј­ски пр­вак из Мек­си­ка 1968. Доц­ни­је оба­вљао мно­ге од­го­вор­не функ­ци­је у до­ма­ћем и ме­ђу­на­род­ном спор­ту, оста­вив­ши ви­ше­де­це­ниј­ски леп траг Пи­ше: Де­јан Бу­ла­јић

У

пет­на­е­стој го­ди­ни по­стао је пи­ о­нир­ски пр­вак Цр­не Го­ре у пли­ ва­њу на 100 ме­та­ра пр­сно. Низ ме­да­ља у ју­ни­ор­ској кон­ку­рен­ци­ји на др­жав­ним пр­вен­стви­ма кру­ни­сан је ка­ да је као ју­ни­ор по­стао се­ни­ор­ски пр­вак Ју­го­сла­ви­је. По­чет­ком 1960. из род­ног Ко­то­ра пре­ла­зи у бе­о­град­ски „Пар­ти­  Ре­пре­зен­та­ зан“, где је, уз не­у­по­ре­ди­во бо­ље усло­ ци­ја Ју­го­сла­ви­је ве, имао и из­ван­ред­ног тре­не­ра: Бо­ри­са у Мек­си­ку 1968. Шка­на­т у. Из­бо­рио је нор­му за Олим­пи­ и Ђор­ђе Пе­ри­шић ја­ду у Ри­му и је­ди­ни од ју­го­сло­вен­ских из тог вре­ме­на пли­ва­ча сти­гао до по­лу­фи­на­ла.

Пли­вач Као пли­вач, пр­вак СФРЈ на 100 и 200 ме­та­ра пр­сно био је од 1959. до 1963. Пли­вач­ки ре­пре­зен­та­ти­вац је био 66 пу­та, а уче­ство­вао је на Олим­пи­ја­ди у Ри­му (1960), на Уни­вер­зи­ја­ди у Со­фи­ји (1961) и Ме­ди­те­ран­ским игра­ма у На­пу­љу (1963).

76

SRBIJA  BROJ 46  2014.

– У пли­ва­њу сам остао још три го­ди­ не, а он­да сам, по­сле по­ги­би­је тре­не­ра Шка­на­те, ко­ја ме ве­о­ма по­тре­сла, по­чео да раз­ми­шљам о пре­ла­ску у ва­тер­по­ло, јер сам осе­ћао да ме све ви­ше при­вла­чи. На то је бит­но ути­цао та­да­шњи играч и тре­нер „Пар­ти­за­на“ Бо­рис Чу­квас, ко­ ји је пре­по­знао мој та­ле­нат и стал­но ме по­жу­ри­вао да за­вр­шим ба­вље­ње пли­ва­ њем, па се то уско­ро и до­го­ди­ло, на че­му сам му ве­о­ма за­хва­лан и дан да­нас. Сле­ де­ћих два­на­ест го­ди­на је нај­пло­до­твор­ ни­ји део мог жи­во­та, јер смо оства­ри­ли низ сјај­них ре­зул­та­та, пре све­га на клуп­ ској, а по­том и на ре­пре­зен­та­тив­ној сце­ ни, али у том до­ме­ну смо, као ге­не­ра­ци­ја, на жа­лост оста­ли ус­кра­ће­ни за вр­хун­ ске до­жи­вља­је, ка­квих са­да има. На­и­ме, до 1973. ни­с у игра­на свет­ска пр­вен­ства, док су европ­ска би­ла на пр­о­гра­му сва­


SERBIA  NO 46  2014

77


П о­б е д­н и к

Ва­тер­по­ли­ста За Ва­тер­по­ло клуб „Пар­ти­зан“ од­и­грао је ви­ше од 500 утак­ми­ца од 1963. до 1976. Осво­јио је 11 ти­ту­ла пр­ва­ка СФРЈ, шест ти­ту­ла пр­ва­ка зим­ских пр­вен­ста­ва Ју­го­сла­ви­је, че­ти­ри ти­ту­ле по­бед­ни­ка на­ци­о­нал­ног ку­па и шест ти­ту­ла клуп­ског пр­ва­ка Евро­пе. За ре­пре­зен­та­ци­ју је од­и­грао 152 утак­ми­ це. При­пад­ник је ге­не­ра­ци­је ко­ја је осво­ји­ла зла­то 1968. на Олим­пи­ја­ди у Мек­си­ку и на Ме­ди­те­ран­ским игра­ма у Ту­ни­су 1969. Бр­он­зом се оки­тио на шам­пи­о­на­ту Евро­пе 1966. и на пр­вен­ству све­та 1973.

ке че­твр­те го­ди­не. Ни­је би­ло ни Свет­ске ли­ге, ни Свет­ског ку­па, па смо са по­себ­ ним уз­бу­ђе­њем че­ка­ли на Олим­пиј­ске и Ме­ди­те­ран­ске игре. За­бли­ста­ли смо на Игра­ма у Мек­си­ку и за нас, из ге­не­ра­ци­ је, тај сјај још увек не бле­ди. И да­ље смо у бли­ском кон­так­т у, дру­жи­мо се, са­ста­ је­мо у Бе­о­гра­ду и За­гре­бу. То­ком тих су­ сре­та се­ти­мо се и не­у­спе­ха на Игра­ма у Мин­хе­ну. Та­да смо оти­шли да бра­ни­мо зла­то, што смо и обе­ћа­ва­ли, а зна­ли смо да то­ме ни­смо до­ра­сли. Та­ко је то код спор­ти­ста – ка­да не­што обе­ћа­ва­ју, или зна­ју да су до­бри, или се хра­бре. Ми смо се хра­бри­ли. На кра­ју смо би­ли тек пе­ти. Пе­ри­од по­сле ак­тив­ног игра­ња. – Још 1969. из­ра­зио сам же­љу да упо­ ре­до са спор­том поч­нем и да ра­дим. Та­ да­шњи ди­рек­тор „Ге­не­рал­т у­ри­ста“ Бра­ ни­слав Ву­ко­са­вље­вић, ко­ји је и сам био спор­ти­ста, по­ну­дио ми је по­сао, ре­кав­ ши: „Ако си у ста­њу да од ди­на­ра, на­ пра­виш два, ево ти при­ли­ке!“ Убр­зо се на том ме­сту оку­пио сја­јан спорт­ско-ту­ ри­стич­ки тим, ко­ји су чи­ни­ли и не­ка­да­ шњи асо­ви, по­пут Ив­ко­ви­ћа, Ра­до­ви­ћа, Те­де­ског, Чер­ма­ка, Ма­ро­је­ви­ћа, Аран­ђе­ ло­ви­ћа... Схва­тио сам да сам на пра­вом ме­сту, јер се спорт и ту­ри­зам ви­ше­стру­ ко до­пу­њу­ју. Ту­ри­зам по­се­ду­је ди­на­ми­ ку ко­ја од­ли­ку­је и спорт, а нај­леп­ше је то што сте стал­но у кон­так­т у са љу­ди­ма, у че­му сам по­себ­но ужи­вао. Ра­дио сам и у „Цен­тро­т у­ри­сту“, „Инек­с у“ и „Уни­стур­ су“, од ме­ста мла­ђег ко­мер­ци­ја­ли­сте, до ко­мер­ци­јал­ног ди­рек­то­ра. ИС­КУ­С ТВА ИЗ СПОРТ­СКЕ ДИ­ПЛО­МА­ТИ­ЈЕ  Да­нас: По­вра­так спор­ту. Ђор­ђе Пе­ри­шић – Од 1977. био сам ге­не­рал­ни се­ на пред­ста­вља­њу кре­тар Са­ве­за за фи­зич­ку кул­т у­ру Ју­ сво­је књи­ге го­сла­ви­је, ко­ји је у то вре­ме имао ранг у Бе­о­гра­ду ми­ни­стар­ства, јер је за­сту­пао др­жа­ву

78

SRBIJA  BROJ 46  2014.

на свим спорт­ским ни­во­и­ма ши­ром све­та. На том ме­сту на­и­шао сам на љу­ де ко­ји су ме уве­ли у сфе­ру та­ко­зва­не спорт­ске ди­пло­ма­ти­је – Ми­ла­на Ерце­ га­на, Ча­сла­ва Ве­љи­ћа, Вла­ди­ми­ра За­ри­ ћа. Чи­та­ва орга­ни­за­ци­ја је по­чи­ва­ла на за­и­ста вред­ним и пре­да­ним спорт­ским рад­ни­ци­ма, за­то је и би­ла та­ко успе­шна. По­вра­так у ва­тер­по­ло се од­и­грао 1984, ка­да сам по­стао ге­не­рал­ни се­кре­тар на­ ци­о­нал­ног са­ве­за, док сам у Ју­го­сло­вен­ ском олим­пиј­ском ко­ми­те­т у био члан пред­сед­ни­штва. По­нов­ни пр­о­фе­си­о­нал­ ни ан­га­жман у спор­т у био је од 1993, ка­ да сам иза­бран за ге­не­рал­ног се­кре­та­ра Ју­го­сло­вен­ског олим­пиј­ског ко­ми­те­та. На том ме­сту оста­јем до 2000. го­ди­не, ка­да ко­ри­стим пр­ву при­ли­ку за од­ла­зак у пен­зи­ју, са (то че­сто ис­ти­чем) „нај­леп­ шег рад­ног ме­ста у др­жа­ви“. Чу­ве­не санк­ци­је уочи Олим­пи­ја­де у Бар­се­ло­ни. – Са­вет Без­бед­но­сти је 1992. го­ди­не, ре­зо­лу­ци­јом 757, об­у ­хва­тио и наш спорт, и тај део је био по­себ­но пер­фи­дан. На­ и­ме, на­ма ни­је ди­рект­но за­бра­ње­но уче­ шће на би­ло ком так­ми­че­њу, али је за­то свим оста­лим зе­мља­ма би­ло за­бра­ње­но да нас по­зи­ва­ју. Та­да­шњи пред­сед­ник МОК Ху­ан Ан­то­нио Са­ма­ран свој­ски се за­ло­жио да од­бра­ни по­зи­ци­ју свет­ског олим­пи­зма, али и да пр­о­на­ђе ка­кав-та­ кав на­чин да на­ши спор­ти­сти ипак уче­ ству­ју на Игра­ма у Бар­се­ло­ни. Две не­де­ ље пре Олим­пи­ја­де он је имао са­ста­нак са пре­ми­је­ром Шпа­ни­је Фе­ли­пе­ом Гон­ за­ле­сом. До­го­во­рио се да, упр­кос санк­ ци­ја­ма, на­ши спор­ти­сти у пу­ном бр­о­ју уче­ству­ју на Игра­ма, али без на­ци­о­нал­ них обе­леж­ја. Не­по­сред­но уочи пу­та у Бар­се­ло­ну, ка­да је већ би­ло до­го­во­ре­но у ко­јим ће па­ви­љо­ни­ма на­ши спор­ти­сти би­ти сме­ште­ни и са ки­ме, јер свој ни­смо мо­гли има­ти, сти­гла је од­лу­ка јед­не бе­ зна­чај­не ко­ми­си­је УН о за­бра­ни на­сту­па на­ших так­ми­ча­ра у екип­ним спор­то­ви­ ма. Обра­зло­жи­ли су да би­смо у тим­ском на­сту­пу би­ли „су­ви­ше пре­по­зна­тљи­ви“ и пре­ви­ше за­сту­пље­ни у пре­но­си­ма и из­ве­шта­ји­ма. На са­стан­ку спорт­ских са­ ве­за, ко­ји је хит­но усле­дио, би­ло је пр­ о­тив­реч­них ста­во­ва – не­ки су би­ли за то да се при­хва­те усло­ви и да се са­мо са по­је­дин­ци­ма пу­т у­је у Бар­се­ло­ну, без на­ ших обе­леж­ја, док су дру­ги би­ли пр­о­тив. Ми­слим да је пре­ваг­ну­ла пра­ва од­лу­ка. Да смо од­би­ли по­ну­ду, био би нам за­дат


SERBIA  NO 46  2014

79


П о­б е д­н и к још ја­чи уда­рац, а ве­ро­ват­но би­смо из­гу­ би­ли и по­др­шку Са­ма­ра­на, ко­ји је стал­ но био уз нас и по­ку­ша­вао да нам по­ мог­не. Исто­вре­ме­но, са­чу­ва­ли смо до­бре кон­так­те са ме­ђу­на­род­ним спорт­ским фе­де­ра­ци­ја­ма, у ко­ји­ма су на­ма бли­ски љу­ди чу­ва­ли по­зи­ци­је на­ших са­ве­за, па смо по­сле санк­ци­ја ус­пе­ли бр­зо да се вра­ти­мо у ко­ло­сек ре­дов­них так­ми­че­ња. РЕ­ЗУЛ­ТА­ТИ БО­ЉИ ОД ОРГА­НИ­ЗА­ЦИ­ЈЕ Крај пр­о­фе­си­о­нал­ног ан­га­жо­ва­ња у на­ шем спор­ту. – То се до­го­ди­ло по­сле Олим­пи­ја­ де у Сид­не­ју. Ме­ђу­тим, ти­ме ни­сам об­ у­ста­вио и ан­га­жо­ва­ња у ме­ђу­на­род­ним спорт­ским орга­ни­за­ци­ја­ма. Већ уве­ли­ко сам био члан ко­ми­си­је Европ­ских олим­ пиј­ских ко­ми­те­та за Европ­ски олим­пиј­ ски фе­сти­вал мла­дих, а у Ме­ђу­на­род­ном ко­ми­те­т у ме­ди­те­ран­ских ига­ра по­ста­ јем члан спорт­ске ко­ми­си­је, за­ду­жен за спор­то­ве на во­ди. На­ци­о­нал­на при­зна­ња за осва­ја­че олим­­пиј­ских ме­да­ља. – На ту иде­ју до­шао сам то­ком Ига­ ра у Ати­ни 2004. Исте го­ди­не, на сед­ни­ ци пред­сед­ни­штва на­шег Олим­пиј­ског ко­ми­те­та из­нео сам пред­лог о то­ме и пре­пу­стио пред­сед­ни­штву да иде­ју пре­ то­чи у де­ло. На жа­лост, ме­ђу њи­ма ни­је би­ло на­ро­чи­тих ен­т у­зи­ја­ста. Мно­ги су сум­ња­ли да се та­ко не­што уоп­ште мо­же оства­ри­ти. По­сле из­ве­сног вре­ме­на, од­ лу­чио сам да по­но­во по­кре­нем ини­ци­ ја­ти­ву, пре­ко Удру­же­ња олим­пи­ја­ца. На сре­ћу, на­и­шли смо на раз­у­ме­ва­ње и до­ бру во­љу та­да­шњег пре­ми­је­ра Во­ји­сла­ва Ко­шту­ни­це, ко­ји је од­мах дао на­лог да се тај пр­о­је­кат ре­а­ли­зу­је. Чи­ње­ни­ца да сам ус­пео у то­ме до­не­ла ми је ве­ли­ку са­тис­ фак­ци­ју. Нај­ви­ше су ме у то­ме по­др­жа­ ва­ли Жар­ко Ва­ра­јић, Урош Ма­ро­вић и по­кој­ни Мир­ко Сан­дић, ко­ји на жа­лост

По­ро­ди­ца – Већ ду­го по­ро­ди­ца је мој нај­ја­чи осло­нац. Жи­ви­мо у љу­ ба­ви и по­што­ва­њу. Крај ме­не су су­пру­га Гор­да­на и син Де­ јан, ко­ји и сам ра­ди у спор­ту. Пр­о­фе­си­о­нал­но је ан­га­жо­ван у Ва­тер­по­ло са­ве­зу Ср­би­је, а исто­вре­ме­но је члан Ва­тер­по­ло ко­ми­те­та Европ­ске пли­вач­ке фе­де­ра­ци­је. Успе­шан је, али не за­хва­љу­ју­ћи ис­ку­сном оцу, већ пре све­га сво­јим ка­рак­те­ри­ сти­ка­ма, јер је вре­дан и спо­со­бан, што се на не­ким ме­сти­ма још увек це­ни.

80

SRBIJA  BROJ 46  2014.

На­гра­де и књи­ге До­бит­ник је Ок­то­бар­ске на­гра­де Бе­ о­гра­да, Мај­ске на­гра­де СОФК-а Ср­би­је, Орде­на ра­да са злат­ним вен­цем СФРЈ и Орде­на Ме­ђу­на­род­ног олим­пиј­ског ко­ ми­те­та. На­пи­сао је књи­ге „На­ши олим­ пиј­ци од Сток­хол­ма до Солт Лејк Си­ти­ја“, „Оп­ста­нак и по­вра­так“ и „100 го­ди­на на Олим­пиј­ским игра­ма 1912–2012“. У при­ пре­ми су још две: „Од сре­бра у То­ки­ју, до зла­та у Мек­си­ку“ и „Мо­но­гра­фи­ја Ва­тер­ по­ло клу­ба ,Пар­ти­зан‘“.

ни­је до­че­као да при­ми ни пр­во при­зна­ ње, јер је пре­ми­нуо кра­јем 2006. Ак­ту­ел­на ан­га­жо­ва­ња. – Члан сам ко­ми­те­та ре­ви­зо­ра европ­ ских олим­пиј­ских ко­ми­те­та. То је асо­ци­ ја­ци­ја ко­ја оку­пља 49 на­ци­о­нал­них олим­ пиј­ских ко­ми­те­та. На ту функ­ци­ју ни­сам кан­ди­до­ван од стра­не на­ших орга­ни­за­ ци­ја. Ка­ква је си­т у­а­ци­ја да­нас у њи­ма, си­ гур­но ме ни­ко не би ни по­др­жао. Ак­ту­ел­на по­зи­ци­ја срп­ског спор­та. – Са ре­зул­тат­ског ста­но­ви­шта, она је до­ста до­бра. По­себ­но ме ра­ду­ју ре­зул­та­ ти по­је­ди­нач­них спор­то­ва. Ви­ди се на­ пре­дак струч­ног ра­да и до­бра се­лек­ци­ ја. На тим­ској сце­ни, мој ва­тер­по­ло је и да­ље пер­ја­ни­ца, али и дру­ги по­ку­ша­ва­ју да се ис­так­ну. Што се ти­че орга­ни­за­ци­ о­ног мо­мен­та, ми­слим да се не­ке ства­ ри ме­ња­ју на бо­ље. Олим­пиј­ски ко­ми­тет ви­ше ни­је у по­зи­ци­ји да пр­о­си но­вац од др­жав­них орга­на, као што је би­ло не­кад. За Игре у Сид­не­ју 2000. са та­да­шњим пре­ми­је­ром Бу­ла­то­ви­ћем ута­на­чи­ли смо све о по­кри­ва­њу тр­о­шко­ва. Ме­ђу­ тим, ње­гов ми­ни­стар спор­та – не­ћу ни име да му по­ме­нем – дао нам је чи­та­вих 100.000 ди­на­ра. Да­нас се, што ми је ве­ о­ма дра­го, из­два­ја­ју ми­ли­он­ски из­но­си за по­тре­бе спор­та и Олим­пиј­ског ко­ми­ те­та. Имам, ме­ђу­тим, ути­сак да сви још увек бе­же од си­стем­ских ре­ше­ња, ниг­де не мо­гу да ви­дим ду­го­роч­ну стра­те­ги­ју, ко­ја тре­ба да бу­де те­мељ бу­ду­ћег За­ко­на о спор­т у. Осим то­га, пр­о­блем је и што по­сто­је две кр­ов­не орга­ни­за­ци­је. Пр­ва је Олим­пиј­ски ко­ми­тет, са ја­сном функ­ ци­јом, за­дат­ком и од­го­вор­но­шћу. Дру­га је Спорт­ски са­вез, јед­на тру­тов­ска орга­ ни­за­ци­ја, ко­ја ни­шта не ра­ди, јер јед­но­ став­но ни­је укљу­че­на у си­стем так­ми­ че­ња, а то је кич­ма спор­та. Ако ни­си у то­ме, он­да те не­ма. 


З д ра­в љ е

ПУ­КОВ­НИК ДР ЉУ­БО­ДРАГ МИ­НИЋ, НЕ­У­РО­ХИ­РУРГ НА ВОЈ­НО­МЕ­ДИ­ЦИН­СКОЈ АКА­ДЕ­МИ­ЈИ У БЕ­О­ГРА­ДУ

По­ма­га­ти је ве­ли­ка при­ви­ле­ги­ја Спе­ци­ја­ли­зи­рао је нај­ви­шом оце­ном, се­дам­на­ест да­на пред рас­пад Ју­го­сла­ви­је и по­че­так ра­та. Пам­ти мно­ге те­шке слу­ча­је­ве и ве­ли­ка ис­ку­ше­ња. Од срп­ских де­ча­ка из Сла­во­ни­је и Ву­ко­ва­ра, преко мла­дих гар­ди­ста стра­да­лих у звер­ском бом­бар­до­ва­њу Ср­би­је 1999, до ше­сто­го­ди­шње де­вој­чи­це из Ужи­ца због које је кришом плакао. Уса­вр­шио се у опе­ра­ци­ја­ма на мо­згу и кич­ме­ној мо­жди­ни, има и сво­ју по­себ­ну ме­то­ду. Ње­гов тим спре­ман је и за при­ме­ну ма­тич­них ће­ли­ја, че­ка се са­мо са­гла­сност Етич­ког ко­ми­те­та

Пи­ше: Ја­го­да Плав­шић

Љ

у­ди му по­ве­ра­ва­ју нај­дра­го­це­ ни­је што има­ју: соп­стве­ни жи­ вот. Ра­ди на мо­згу и кич­ме­ној мо­жди­ни, ве­ро­ват­но нај­де­ли­кат­ни­јим људ­ским ор­га­ни­ма. Мно­ги­ма је спа­сао жи­вот, мно­ги­ма омо­гу­ћио да жи­ве без бо­ло­ва. Ве­ће са­тис­фак­ци­је и леп­шег ис­ ка­за о јед­ном струч­ња­ку те­шко да и мо­ же би­ти.

Не­у­ро­хи­рург пу­ков­ник др Љу­бо­ драг Ми­нић на­чел­ник је Дру­гог оде­ ље­ња Кли­ни­ке за не­у­ро­хи­рур­ги­ју Вој­ но­ме­ди­цин­ске ака­де­ми­је у Бе­о­гра­ду. Чо­век из­у­зет­не енер­ги­је и бес­пре­кор­ ног по­зна­ва­ња стру­ке, са ин­те­ре­со­ва­ ��и­ма ко­ја да­ле­ко пре­ва­зи­ла­зе окви­ре ме­ди­ци­не. Хра­бро се су­о­ча­ва са про­ фе­си­о­нал­ним иза­зо­ви­ма, во­ли да пре­ SERBIA  NO 46  2014

Фо­то­гра­фи­је: Жељ­ко Си­но­бад

81


З д ра­в љ е

но­си зна­ње и де­ли ис­ку­ства. У ње­гов дан ста­ну бар два. Стал­но је у су­сре­т у са но­вим ме­ди­цин­ским зна­њи­ма, али и са све­шћу да тре­ба про­ник­ну­ти у сва­ког бо­ле­сни­ка, бу­ди­ти ле­ко­ви­т у на­ ду, пру­жи­ти уте­х у. На зи­до­ви­ма ње­го­ве рад­не со­бе, уз сли­ке и број­не књи­ге, је­дан по­стер. При­каз кре­та­ња мет­ка кроз јед­ну гла­ву, пре но што ће би­ти из­ва­ђен. – На то сам по­себ­но по­но­сан – при­ ча др Ми­нић. – По­стер је био по­ста­ вљен на Свет­ском кон­гре­с у не­у­ро­ хи­рур­га у Бер­ли­ну 1995. и под­се­ћа на јед­ну те­шку при­чу из оних злих да­на. По­са­ви­на, Бад­ње ве­че. Де­чак од две и по го­ди­не по­го­ђен је за­лу­та­лим мет­ком док је се­део у де­ди­ном кри­лу. За­до­био је устрел­ну по­вре­ду гла­ве и мо­зга, у сле­по­оч­ној ре­ги­ји, са ле­ве стра­не. Про­ јек­тил се за­др­жао у зад­њој ло­бањ­ској ја­ми, иза ма­лог мо­зга. Де­чак је тран­

Би­ог­ ра­фи­ја – Ро­ђен сам у Ро­жа­ја­ма, али по­ре­кло ми је из Мој­ков­ца, из Под­би­шћа. Та­мо је мој пра­ђед до­шао по­сле Бер­лин­ског кон­ гре­са. Из пр­ве је ге­не­ра­ци­је Ме­ди­цин­ског фа­кул­те­та у Кра­гу­јев­ цу. За­вр­шио Шко­лу ре­зер­вних офи­ци­ра са­ни­тет­ске слу­жбе, ста­жи­рао у Гар­диј­ској бри­га­ди. Од 1986. је на ВМА. Спе­ци­ја­ ли­стич­ки ис­пит из не­у­ро­хи­рур­ги­је по­ло­жио је са од­лич­ним успе­хом, и то се­дам­на­ест да­на пре но што је и зва­нич­но по­чео гра­ђан­ски рат у Ју­го­сла­ви­ји. Ка­лио се и на сво­јој кли­ни­ци и ван ње. Ра­дио и у бол­ни­ци Глав­ног шта­ба Вој­ске Ре­пу­бли­ке Срп­ске у Со­ко­цу. Уса­вр­ша­вао се у Мо­скви, Пра­гу, Љу­бља­ни. Об­ја­вио ве­ли­ки број струч­них ра­до­ва. Од­ли­ко­ван и на­гра­ђи­ван. По­ча­ сни је гра­ђа­нин Мој­ков­ца.

82

SRBIJA  BROJ 46  2014.

спор­то­ван у бе­о­град­ски Ур­гент­ни цен­ тар, ту је збри­нут. Опо­ра­вио се, стао на но­ге, оти­шао ку­ћи, али про­јек­тил је остао. На Ђур­ђев­дан до­ла­зи до на­глог по­гор­ша­ња. Про­јек­тил ни­је ви­ше био у зад­њој ло­бањ­ској ја­ми не­го у ре­ги­ји та­ко­зва­не тре­ће ко­мо­ре. По­сле мно­го вре­ме­на де­чак је до­ве­зен на ВМА. Ус­пе­ ли смо да укло­ни­мо про­јек­тил, ни­шта не оште­тив­ши. Де­чак је устао, за­по­чет је не­у­ро­ло­шки опо­ра­вак, оф­тал­мо­лог про­фе­сор Бра­ни­слав Ђу­ро­вић ре­шио је про­блем оч­не ја­бу­чи­це. Де­чак се пот­ пу­но опо­ра­вио. Да­нас је то мо­мак, био је код ме­не по­след­њи пут кад је имао ше­сна­ест го­ди­на. О МЕ­ДУ И ЖУ­ЧИ Мно­го је још стра­шних при­ча ко­је док­тор но­си у се­би, по­пут оне о срп­ ском де­ча­ку из Ву­ко­ва­ра по­вре­ђе­ном у екс­пло­зи­је гра­на­те. – Мај­ка је по­ку­ша­ла да сво­јим те­ лом за­шти­ти два си­на. Ка­да се при­ ди­гла, схва­ти­ла је да је је­дан де­чак по­ ги­нуо, а дру­ги за­до­био по­вре­ду гла­ве и мо­зга у по­ти­љач­ној ре­ги­ји. И она је би­ла сва из­ра­на­вље­на. Збри­ња­ва­ње је би­ло дра­ма­тич­но, али успе­шно. Пре­ жи­ве­ли де­чак је ду­же бо­ра­вио на Кли­ ни­ци са­мо због то­га што ни­је имао где да оде по­сле ле­че­ња. И то је рат: не­ма­ти где да одеш. Као лич­не дра­ме док­тор Ми­нић се­ћа се стра­да­ња мла­дих гар­ди­ста 1999, ка­да је Се­ве­ро­а­тлант­ски пакт бом­бар­до­вао Ср­би­ју.


– Њих ше­сто­ри­ца до­ве­зе­ни су још жи­ви. Не­ко је до­ја­вио не­при­ја­те­љу да се та де­ца на­ла­зе у два пар­ки­ра­на ка­ми­о­на на ула­зу у гар­диј­ску бри­га­ду. Екс­пло­зи­ ја је би­ла та­ко си­ло­ви­та да је оште­ти­ ла обли­жње по­ро­ди­ли­ште и бол­ни­цу „Дра­ги­ша Ми­шо­вић“. Са­мо је­дан од тих мла­ди­ћа, за­пра­во још де­ча­ка, имао је обе но­ге ка­да је до­пре­мљен. Јед­ног је екс­пло­зи­ја ба­ци­ла у обли­жњи ру­жич­ њак; усред ра­не на ку­ку, на ме­сту от­ки­ ну­те но­ге, ста­ја­ла је за­бо­де­на цр­ве­на ру­ жа. Од њих ше­сто­ри­це са­мо дво­ји­цу смо ус­пе­ли да спа­се­мо. Још то­ком спе­ци­ја­ли­за­ци­је збри­ња­ вао је мно­ге те­шко по­вре­ђе­не. У јед­ном рат­ном да­ну мо­рао је да ура­ди чак пет опе­ра­ци­ја. – Све нас је Бог дао да не­што ство­ри­ мо, ма­ње или ви­ше зна­чај­но. Сви има­ мо озбиљ­ну оба­ве­зу пре­ма жи­во­т у и свом на­ро­ду. Ка­да је тај на­род угро­жен, ду­жни смо да му без­у­слов­но бу­де­мо на рас­по­ла­га­њу. А Бож­ја је во­ља ко­ли­ко ће и ка­ко не­ко жи­ве­ти. Сма­трам да­ром и при­ви­ле­ги­јом то што ми је обра­зо­ва­ње омо­гу­ћи­ло да мо­гу не­ко­ме да по­мог­нем. Див­на су де­ла сли­ка­ра, ва­ја­ра, пе­сни­ка, али рет­ко ко од њих мо­же ужи­ва­ти у свом де­лу, у ре­зул­та­т у свог ра­да, као што мо­гу ле­ка­ри. Би­ти по­но­сни што су не­ко­ ме по­мо­гли да пре­жи­ви, про­ме­ни­ли му суд­би­ну, вра­ти­ли га по­ро­ди­ци. Али, и ту, зна­мо, уз „ча­шу ме­да“ иде „ча­ша жу­чи“. Ко­ли­ко год успех ле­ка­ра по­диг­не, то­ли­ ко не­у­спех по­ра­зи. И са­мо јед­но је­ди­но раз­о­ча­ра­ње, јед­на ту­га, мо­же да до­ве­де у пи­та­ње све прет­ход­не успе­хе.

КО­РАК СА СВЕ­ТОМ У ме­ди­ци­ни не ва­жи у пот­пу­но­сти да „бој не би­је сви­је­тло оруж­је...“ Мо­дер­на ме­ди­ци­на у ве­ли­кој ме­ри за­ви­сна је од тех­ни­ке, на­гла­ша­ва др Ми­нић. Па ипак, „фак­тор чо­век“ ни­ка­да и ни­чим не мо­ же би­ти за­ме­њен. – Са­мо они ко­ји су у не­у­ро­хи­рур­ги­ ји мо­гу у пот­пу­но­сти да схва­те ко­ли­ко је то огром­на област и ко­ли­ке су ње­не мо­гућ­но­сти да по­мог­не. Отуд и те на­ ше спе­ци­ја­ли­за­ци­је уну­тар обла­сти. На ВМА смо у по­след­њих де­се­так го­ди­на, ре­ци­мо, нај­ве­ћи ис­ко­рак на­пра­ви­ли у хи­рур­ги­ји кич­ме­ног сту­ба. Сти­гли смо нај­бо­ље у то­ме, ра­ди­мо вр­ло озбиљ­не ви­со­ко­струч­не ства­ри. Ве­ли­ки ре­зул­та­ти, на­рав­но, тра­же тим. Пра­ва сна­га је кад има до­вољ­но оних ко­ји мо­гу да пре­не­с у зна­ње, да ус­ по­­ста­ве шко­лу, стан­дард. – Баш та­ко. Он­да око се­бе има­те још тро­ји­цу или пе­то­ри­цу ко­ји мо­гу по­у­ зда­но да ура­де сло­же­не ства­ри. Ве­ли­ка пред­ност ВМА је што ја мо­гу по­зва­ти би­ло ко­га од ко­ле­га на кон­с ул­та­ци­је и у

Мо­царт и дру­ги ути­ца­ји – Имам три си­на: Ни­ко­лу, Ми­ло­ша и Мар­ка. Де­да сам јед­ ној Ка­та­ри­ни, ко­ја има че­ти­ри го­ди­не. Ло­вац сам, али сам по­след­њи пут ус­пео да одем у лов пре го­ди­ну и по. Во­лим да слу­шам кла­сич­ну му­зи­ку, и у опе­ра­ци­о­ној са­ли и ван ње. (Ми­слим да Мо­царт по­себ­но до­бро ути­че на не­у­ро­хи­рур­ге.) И не са­мо му­зи­ка, умет­ност уоп­ште опле­ме­њу­је чо­ве­ка, да­је му пу­но­ћу. А кад су ту пу­но­ћа и сми­сао, чо­век је ус­пра­ван и сло­бо­дан. SERBIA  NO 46  2014

83


З д ра­в љ е по­моћ. Зна­ње, тим­ски рад и до­бра ор­га­ ни­за­ци­ја до­но­се успе­хе по ко­ји­ма је ова ку­ћа по­зна­та. Ве­ру­је да успе­ва у пре­но­ше­њу зна­ ња. При­ча о исти­ни, о тај­на­ма, о за­на­т у, о успе­х у, о стал­ном пра­ће­њу шта ра­де дру­ги. Они ко­ји су иза­бра­ли овај по­сао, сма­тра, ни­с у обич­ни љу­ди. Мо­ра­ју би­ти по­себ­ног ко­ва и сна­ге. А по­себ­ну ме­то­ду у збри­ња­ва­њу по­ вре­да кич­ме­не мо­жди­не, ка­жу нам на ВМА, увео је упра­во др Ми­нић. – Ра­ди се о спе­ци­фич­ном хи­рур­шком ле­че­њу стрел­них по­вре­да кич­ме­не мо­ жди­не – об­ја­шња­ва нам. – При том, ко­ ри­сти­мо опор­њак из тр­бу­ха, као мул­ ти­по­тен­тан ор­ган, ко­ји има спо­соб­ност про­ра­ста­ња крв­них су­до­ва. Про­во­ди­мо га у спи­нал­ни ка­нал, на ме­сто при­пре­ мље­но на­кон тра­у­ме, и њи­ме оба­ви­ја­мо кич­ме­ну мо­жди­ну... Ме­то­да је пре два­де­ сет го­ди­на, ка­да смо је уве­ли, у овом де­лу све­та би­ла пот­пу­но ори­ги­нал­на. Да­ла је од­ре­ђе­не ре­зул­та­те. Си­гур­но је ва­жан ме­ ђу­ко­рак из­ме­ђу ра­ни­је при­ме­њи­ва­не ме­ то­де елек­тро­сти­му­ла­ци­је и са­да­шње ме­ то­де тран­сплан­та­ци­је ма­тич­них ће­ли­ја. У хи­рур­ги­ји кич­ме­не мо­жди­не, ор­га­ на са ма­лом функ­ци­о­нал­ном ре­зер­вом, не­ма стро­гог од­ре­ђе­ња до ка­да не­што тре­ба ура­ди­ти да би опо­ра­вак мо­гао би­ ти успе­шан. Др Ми­нић ипак те­жи­ште ста­вља на ва­жност пр­вог са­та, „злат­ног са­та“, бит­ног у свим ур­гент­ним ста­њи­ма у ме­ди­ци­ни. Као што је би­тан, на при­ мер, у кар­ди­о­ло­ги­ји. – Да, јер све то има ве­зе са ва­ску­ла­ри­ за­ци­јом, са ис­хра­ном тки­ва, са до­ла­ском кр­ви, ше­ће­ра и ки­се­о­ни­ка у од­ре­ђе­но

84

SRBIJA  BROJ 46  2014.

Мо­зак и гра­ни­це – У тран­сплан­та­ци­ји ор­га­на да­нас се оти­шло да­ле­ко. Ср­це, бу­бре­зи и дру­ги ор­га­ни, то се са­да ра­ди ско­ро ру­тин­ски. Али, тран­сплан­та­ци­ја мо­зга те­шко да ће ика­да би­ти ура­ђе­на. И ка­да би би­ла, то ви­ше не би био исти чо­век. Ту се до­ла­зи до оне гра­ни­це шта се сме а шта не сме при­ме­ни­ти на чо­ве­ка, до­кле је чо­век то што је­сте а кад пре­ста­је да бу­де. Го­во­рим и о оном ко при­ме­њу­је од­ре­ђе­ну ме­то­ду и о оно­ме над ким је при­ме­ње­на – ка­же др Љу­бо­мир Ми­нић.

тки­во. Уко­ли­ко из­о­ста­нак те ис­хра­не тра­је ду­же, угро­же­ни ор­ган би­ва не­по­ пра­вљи­во оште­ћи­ван. УСКО­РО ПРИ­МЕ­НА МА­ТИЧ­НИХ ЋЕ­ЛИ­ЈА Про­фе­сор Бе­ла Ба­линт, при­ча нам др Ми­нић, већ је овла­дао ме­то­дом одва­ја­ ња ма­тич­них ће­ли­ја. По­че­ла је њи­хо­ва при­ме­на у кар­ди­о­ло­ги­ји и не­у­ро­ло­ги­ји на ВМА. – Већ смо при­пре­ми­ли и па­ци­јен­те са по­вре­да­ма кич­ме­не мо­жди­не за при­ ме­ну ма­тич­них ће­ли­ја у ле­че­њу. Има­мо тех­нич­ке прет­по­став­ке и ка­дров­ске мо­ гућ­но­сти, че­ка­мо са­гла­сност за тај рад од Етич­ког ко­ми­те­та. Ако се чо­век не­чим по­хва­ли, он се по­ква­ри – ве­ру­је др Ми­нић. За­то смо од дру­гих у ње­го­вој уста­но­ви мо­ра­ли са­ зна­ва­ти да у зад­њих че­тврт ве­ка упра­во он на сво­јој кли­ни­ци има не­у­по­ре­ди­во нај­ви­ше при­је­ма, пре­гле­да и ура­ђе­них опе­ра­ци­ја. А то бре­ме ни­је ла­ко но­си­ти. Мно­ги ме­се­ци­ма че­ка­ју да их упра­во он опе­ри­ше. Тра­го­ви оста­ју, и од успе­ха и од не­у­спе­ха. – Пре по­ла го­ди­не код ме­не је до­шао отац де­вој­чи­це из Ужи­ца, ста­ре шест го­ ди­на, ко­ја је има­ла ту­мор мо­жда­ног ста­ бла. Би­ли су сву­да, па он­да до­шли код ме­не. Ствар је би­ла то­ли­ко стра­шна да сам, кад се за­вр­шио тај раз­го­вор, за­мо­ лио се­стру да не про­зи­ва ни­ког. Пла­као сам, а ни­сам же­лео да ме ви­де. Кад учи­ни све што зна и све што се мо­же, ка­же, ми­ран је. Овим по­слом се и ба­ви са­мо за­то што та­ко мо­же да по­мог­ не. Це­ло ње­го­во би­ће про­жи­ма та иде­ја. – Ка­да се окре­нем иза се­бе, ви­дим да ми вре­ме ни­је про­шло уза­луд. 


SERBIA  NO 46  2014

85


З д ра­в љ е

„МЕ­РУ­КУР“ И ЊЕ­ГО­ВИ ВИП ПРИ­ЈА­ТЕ­ЉИ У НО­ВОМ ВЕ­ЛИ­КОМ ПРО­ЈЕК­ТУ

Ме­сец есте­ти­ке у Вр­њач­кој Ба­њи

То је до­сад нај­зах­тев­ни­ја ак­ци­ја ове дру­штве­но од­го­вор­не ком­па­ни­је. Пре­но­си по­ру­ке о ва­жно­сти здра­вог на­чи­на жи­во­та и пре­вен­ци­је, и то чи­ни на из­у­зет­но за­ни­мљив на­чин

О

д 15. но­вем­бра до 15. де­цем­бра ове го­ди­не, Спе­ци­јал­на бол­ни­ца „Мер­ кур“ у Вр­њач­кој Ба­њи би­ће екс­клу­ зив­ни по­ли­гон за је­дан од нај­ком­плек­сни­јих и нај­зах­тев­ни­јих про­мо­тив­них про­је­ка­та у ње­ној но­ви­јој исто­ри­ји – „Ме­сец есте­ти­ке“. Циљ кре­а­тив­ног ти­ма „Мер­ку­ра“, као дру­штве­но од­го­вор­не ком­па­ни­је, овог пу­ та је да то­ком јед­но­ме­сеч­не ак­ци­је, у са­ рад­њи са по­зна­тим јав­ним лич­но­сти­ма и уз сна­жну ме­диј­ску по­др­шку, пре­не­с у љу­ ди­ма по­ру­ке о зна­ча­ју здра­вог на­чи­на жи­ вље­ња и пре­вен­ци­је, да им от­кри­ју ка­ко ме­ди­ци­на мо­же да по­др­жи њи­хо­ве ак­тив­ но­сти на очу­ва­њу и уна­пре­ђе­њу здра­вља и ле­по­те, да им по­ка­жу да се вр­хун­ски ефек­

86

SRBIJA  BROJ 46  2014.

ти мо­гу по­сти­ћи и кроз за­ба­ву, ре­кре­а­ци­ ју и ак­тив­но уче­шће у от­кри­ва­њу ле­по­та при­ро­де, гра­да, љу­ди... ко­је ис­пу­ња­ва­ју, на­ дах­њу­ју и оздра­вљу­ју. За­то је го­то­во иде­ал­но ме­сто за ре­а­ ли­за­ци­ју ова­квог про­јек­та Вр­њач­ка Ба­­ња –кра­љев­ска ба­ња, не­ка­да нај­ве­ћи кул­ тур­ни и мон­ден­ски бањ­ски цен­тар пред­ рат­не Ср­би­је – и у њој но­ви „Мер­ку­ров“ Цен­тар ме­ди­цин­ске есте­ти­ке, је­дин­ствен по свом кон­цеп­т у. У овом цен­тру, број­не по­зна­те јав­не лич­но­сти из зе­мље и ино­стран­ства, из све­та по­ли­ти­ке, кул­т у­ре, естра­де и ме­ди­ја – уче­сни­ци про­гра­ма „Ме­сец есте­ти­ке“, мо­ ћи ће, за­ви­сно од сво­јих оба­ве­за, да се­дам и


ви­ше да­на ужи­ва­ју у бла­го­да­ти­ма при­род­ них ле­ко­ви­тих фак­то­ра и здра­ве ис­хра­не, да ко­ри­сте све што је на рас­по­ла­га­њу у „Мер­ку­ру“ и Цен­тру ме­ди­цин­ске есте­ ти­ке, у окви­ру ин­ди­ви­ду­ал­ног про­гра­ма скро­је­ног на осно­ву ре­зул­та­та прет­ход­ ног пре­гле­да од стра­не ле­кар­ског ти­ма, уз лич­ног те­ра­пе­у ­та ко­ји ће им би­ти на рас­по­ла­га­њу 24 са­та. Уз то, за сва­ког уче­ сни­ка би­ће од­ре­ђен по­се­бан је­лов­ник и ин­ди­ви­ду­ал­ни про­грам ак­тив­но­сти, ком­ би­на­ци­јом стан­дард­них про­гра­ма Цен­тра ме­ди­цин­ске есте­ти­ке: ба­лан­си­ра­ње те­ле­ сне ма­се, пре­о­бли­ко­ва­ње те­ла, ан­ти­це­лу­ лит и ре­лакс про­гра­ми... УЗ СНА­ЖНУ ПО­ДР­ШКУ Са­став­ни део про­гра­ма су и шет­ње, то­ком ко­јих ће уче­сни­ци „Ме­се­ца есте­ти­ ке“ мо­ћи да упо­зна­ју при­род­не, кул­т ур­ не и исто­риј­ске атрак­тив­но­сти вр­њач­ког кра­ја, а у ве­чер­њим ча­со­ви­ма и чу­ве­не бањ­ске ка­фа­не у ко­ји­ма ће о њи­ма бри­ ну­ти по­зна­ти уго­сти­те­љи и бањ­ски му­ зи­ча­ри. Про­је­кат „Ме­сец есте­ти­ке“ био је у пра­вом сми­слу „ме­сец иза­зо­ва“ за мла­ди кре­а­тив­ни тим „Мер­ку­ра“. За све уче­сни­ ке осми­шље­но је мно­го нео­бич­них, ка­жу и по­ма­ло луц­ка­стих, али ин­три­гант­них сто­ри­ја. Они ко­ји бу­ду има­ли при­ви­ле­

ги­ју да уче­ству­ју у про­гра­му би­ће из­не­ на­ђе­ни мно­штвом атрак­тив­них са­др­жа­ ја, кре­а­тив­них ра­ди­о­ни­ца, за­ни­мљи­вих хе­пе­нин­га, уз­бу­дљи­вих су­сре­та са ма­лим и ве­ли­ким љу­ди­ма ко­ји су утка­ли свој жи­вот у бањ­ску и срп­ску исто­ри­ју. Не­ ки про­јек­ти ће их вра­ти­ти у про­шлост, дру­ги „ви­ну­ти у бу­дућ­ност“. Али јед­но је си­гур­но: „Ме­сец есте­ти­ке“ би­ће нај­за­ ни­мљи­ви­ја и нај­у­пе­ча­тљи­ви­ја кам­па­ња за уна­пре­ђе­ње здра­вља и ле­по­те. „Мер­ кур“ ће је во­ди­ти за­јед­но са сво­јим ВИП при­ја­те­љи­ма и ме­диј­ским парт­не­ри­ма, с уве­ре­њем да ће њи­хо­ва при­ча и ефек­ ти њи­хо­вог бо­рав­ка у „Мер­ку­ру“ би­ти до­вољ­но под­сти­цај­ни да у све­сти љу­ди по­кре­ну ква­ли­та­тив­не про­ме­не због ко­ јих њи­хов жи­вот мо­же по­ста­ти леп­ши и вред­ни­ји. А то је упра­во и нај­ва­жни­ ји део ми­си­је „Мер­ку­ра“, са­жет у сло­ган: „Бу­ди здра­вље!“ 

Ре­зул­та­ти Уче­сни­ци „Ме­се­ца есте­ти­ке“, као и оста­ли ко­ри­сни­ци Цен­ тра ме­ди­цин­ске есте­ти­ке у „Мер­ку­ру“, оства­ру­ју од­лич­не ре­ зул­та­те: 10 цен­ти­ме­та­ра оби­ма стру­ка и пет ки­ло­гра­ма ма­сно­ ћа ма­ње за са­мо де­сет да­на. То је рав­но нај­бо­љим европ­ским по­стиг­ну­ћи­ма, и то по це­ни ко­ја је и до де­сет пу­та ни­жа у од­ но­су на окру­же­ње. Ме­ђу уче­сни­ци­ма „Ме­се­ца есте­ти­ке“ су и Jel­le­na, Ми­ли­ца Мил­ша, Жар­ко Јо­ка­но­вић, Со­ња Ла­па­та­нов, Ти­ја­на Дап­че­вић, Ни­гор, Ајс Ни­гру­тин, Не­над Ока­но­вић...

SERBIA  NO 46  2014

87


З д ра­в љ е

88

SRBIJA  BROJ 46  2014.


SERBIA  NO 46  2014

89


М о­сто­ви

Уз­лет на

АЗЕР­БЕЈ­ЏАН, НАЈ­ВЕ­ЋА ЗЕ­МЉА ЈУ­ЖНОГ КАВ­КА­ЗА,

Ноћ на оба­ли у Ба­куу

90

SRBIJA  BROJ 46  2014.


свим по­љи­ма И ЊЕ­НА ПА­МЕТ­НА РАЗ­ВОЈ­НА СТРА­ТЕ­ГИ­ЈА

У по­след­њих де­сет го­ди­на у ову зе­мљу је ин­ве­сти­ра­но 190 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, а са­мо про­шле го­ди­не ре­корд­них 28 ми­ли­јар­ди. То бо­гат­ство по­ти­че од из­во­за енер­ге­на­та, али при­о­ри­тет вла­де је раз­вој не­нафт­ног сек­то­ра, обра­зо­ва­ња, ин­фра­струк­ту­ре, но­вих тех­но­ло­ги­ја. Да не­ма уну­тра­шње ста­бил­но­сти, до­брог упра­вља­ња и ра­зум­не по­тро­шње, ве­ли­ка до­стиг­ну­ћа би из­о­ста­ла. Мо­гућ­но­сти за срп­ско-азер­беј­џан­ско стра­те­шко парт­нер­ство су огром­не и обе стра­не су то­га све­сне Пи­ше:­ мр Дра­ган Ву­јо­вић

SERBIA  NO 46  2014

91


М о­с т о­в и

Г

о­ди­ну 2014. обе­ле­жио је, по­ред оста­лог, на­ста­вак успе­шне срп­скоазер­беј­џан­ске са­рад­ње. У фе­бру­а­ ру је Ср­би­ју по­се­ти­ла де­ле­га­ци­ја Ми­ни­ стар­ства од­бра­не Азер­беј­џа­на, на че­лу са ми­ни­стром За­ки­ром Ха­са­но­вом. По­ чет­ком мар­та у Бе­о­гра­ду је одр­жа­на сед­ ни­ца Ме­ђу­вла­ди­не ко­ми­си­је за тр­го­вин­ ску и еко­ном­ску са­рад­њу из­ме­ђу Ср­би­је и Азер­беј­џа­на. У ма­ју, ка­да су Ср­би­ју за­ де­си­ле стра­шне по­пла­ве, Азер­беј­џан је ме­ђу пр­ви­ма пру­жио ху­ма­ни­тар­ну по­ моћ Ср­би­ји. Од­мах на­кон апе­ла срп­ских вла­сти ме­ђу­на­род­ној за­јед­ни­ци, вла­да Азер­беј­џа­на је ди­рект­ним ле­том Ба­ку– Бе­о­град по­сла­ла ху­ма­ни­тар­ну по­моћ у из­но­с у од 400.000 евра. (...) Да­нас се од­но­си Ср­би­је и Азер­беј­џа­ на на ме­ђу­на­род­ној сце­ни оце­њу­ју као при­мер парт­нер­ства и при­ја­тељ­ства из­ ме­ђу хри­шћан­ске и му­сли­ман­ске зе­мље. Про­шле го­ди­не, при­ли­ком зва­нич­не по­ се­те пред­сед­ни­ка Ср­би­је Азер­беј­џа­ну, пот­пи­са­на је Де­кла­ра­ци­ја о при­ја­тељ­ ству и стра­те­шком парт­нер­ству две ре­ пу­бли­ке. За­то бих хтео да се украт­ко освр­нем на ову зе­мљу, ње­ну мо­дер­ни­за­ци­ју и со­ ци­јал­но-еко­ном­ску по­ли­ти­ку ко­ја по­бу­ ђу­је све ви­ше па­жње зе­ма­ља са слич­ном исто­ри­јом. ПО­ЛИ­ТИ­КА МУ­ДРОГ УЛА­ГА­ЊА

Азер­беј­џан је нај­ве­ћа др­жа­ва Ју­жног Кав­ка­за, не­што ве­ћа од Ср­би­је. Има пре­ ко де­вет ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка. Као и Ср­ би­ја, на­ла­зи се у ва­жној и ге­о­по­ли­тич­ки осе­тљи­вој обла­сти. Иза­брао је пут не­ при­сту­па­ња вој­ним бло­ко­ви­ма и ак­тив­ но уче­ству­је у По­кре­т у не­свр­ста­них. Као и Ср­би­ја, про­шао је кроз рат по­ чет­ком 1990-их и да­нас 20 од­сто те­ри­то­ ри­је сма­тра оку­пи­ра­ном. И по­ред су­ко­ ба са су­сед­ном Јер­ме­ни­јом и гра­ђан­ског ра­та, ус­пео је да за­бе­ле­жи еко­ном­ски раз­вој на оста­лих 80 од­сто те­ри­то­ри­је. По­да­ци по­твр­ђу­ју успе­шност по­ли­ ти­ке ко­ју спро­во­ди ру­ко­вод­ство Азер­ беј­џа­на. У вре­ме к��­да се мно­ге дру­ге др­жа­ве на кон­ти­нен­т у тек опо­ра­вља­ју од по­сле­ди­ца фи­нан­сиј­ске кри­зе, еко­но­ ми­ја Азер­беј­џа­на бе­ле­жи уз­лет. За по­ след­њих де­сет го­ди­на отво­ре­но је пре­ко ми­ли­он но­вих рад­них ме­ста. Не­за­по­сле­ ност је да­нас око 5 од­сто, а спољ­ни дуг укуп­но 8 од­сто БДП. По овим по­ка­за­

92

SRBIJA  BROJ 46  2014.


те­љи­ма Азер­беј­џан пре­ва­зи­ла­зи и не­ке раз­ви­је­не европ­ске зе­мље. У по­след­њих де­сет го­ди­на у зе­мљу је ин­ве­сти­ра­но 190 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, а са­мо про­шле го­ди­ не ре­корд­них 28 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Та­ко им­пре­си­ван раз­вој је­сте омо­гу­ ћен нов­цем од из­во­за енер­ге­на­та. Ме­ђу­ тим, без уну­тра­шњо­по­ли­тич­ке ста­бил­ но­сти и ра­зум­не по­тро­шње не би би­ло та­квих до­стиг­ну­ћа. За вла­ду Азер­беј­џа­на раз­вој не­нафт­ ног сек­то­ра пред­ста­вља при­о­ри­тет, а у тој сфе­ри при­ме­ћу­је се на­пре­дак. Са­мо то­ком про­шле го­ди­не раст не­нафт­ног сек­то­ра при­вре­де из­но­сио је 10 од­сто. Ста­бил­ност ре­зул­ти­ра и ви­со­ким сте­ пе­ном по­ве­ре­ња ста­нов­ни­штва у по­ли­ ти­ку пред­сед­ни­ка Ил­ха­ма Али­је­ва. Ту по­ли­ти­ку зо­ву со­ци­јал­но-еко­ном­ском, а осно­ва јој је раз­вој­ни мо­дел ори­јен­ ти­сан на обез­бе­ђи­ва­ње ин­те­ре­са и бла­ го­ста­ња сва­ког су­бјек­та азер­беј­џан­ског дру­штва. Азер­беј­џан за Ср­би­ју ни­је обич­на др­ жа­ва, али раз­ма­тра­ње објек­тив­них раз­ ло­га уза­јам­не при­сно­сти пре­ва­зи­ла­зи окви­ре овог тек­ста. Спо­ме­нуо бих не­ко­ ли­ко ве­ли­ких про­је­ка­та ре­а­ли­зо­ва­них у Азер­беј­џа­ну у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­ на. Не­ћу го­во­ри­ти о енер­гет­ским про­јек­ ти­ма Азер­беј­џа­на, о ко­ји­ма се ина­че мно­ го пи­ше... По­ме­ну­ћу не­ке дру­ге, за ко­је ве­ру­јем да ће би­ти до­вољ­но илу­стра­тив­ ни и про­бу­ди­ти ин­те­рес код чи­та­ла­ца. ДИ­ГИ­ТАЛ­НА УПРА­ВА, СА­ТЕ­ЛИ­ТИ, УНИ­ВЕР­ЗИ­ТЕТ АСАН Хид­мет или Др­жав­на аген­ци­ја за со­ци­јал­не услу­ге и со­ци­јал­не ино­ва­ци­ је при Пред­сед­ни­ку Ре­пу­бли­ке Азер­беј­ џан. АСАН Хид­мет у пре­во­ду са азер­ беј­џан­ског зна­чи јед­но­став­не услу­ге. Аген­ци­ја је осно­ва­на на ини­ци­ја­ти­ву пред­сед­ни­ка Ил­ха­ма Али­је­ва, са ци­љем да уште­ди вре­ме и сред­ства гра­ђа­на, по­бољ­ша од­нос из­ме­ђу функ­ци­о­не­ра и ста­нов­ни­штва, по­ве­ћа тран­спа­рент­ност у јав­ним слу­жба­ма и под­стак­не бор­бу про­тив ко­руп­ци­је. То је уво­ђе­ње иде­је „за­до­вољ­ног кли­јен­та“ у др­жав­ну упра­ ву, ин­те­гра­ци­ја ба­зе по­да­та­ка др­жав­них струк­т у­ра и уса­вр­ша­ва­ње елек­трон­ских услу­га у зе­мљи. У цен­три­ма АСАН Хид­ мет гра­ђа­ни Азер­беј­џа­на за све­га не­ко­ ли­ко ми­ну­та мо­гу да ре­ги­стру­ју до­ку­ мен­та гра­ђан­ског ста­т у­са, прав­на ли­ца SERBIA  NO 46  2014

93


М о­сто­ви  „Кри­стал­на дво­ра­на“ у Ба­куу, је­дан од сим­бо­ла но­вог Азер­беј­џа­на

и по­ре­ски об­ве­зни­ци до­би­ја­ју све вр­сте по­твр­да... Слич­не струк­т у­ре по­сто­је и у Ру­си­ји, Гру­зи­ји, Есто­ни­ји, Ка­зах­ста­ну, али баш та­ква као што је АСАН Хид­мет не по­сто­ји ниг­де у све­т у. „Азер­спејс-1“ (Azer­spa­ce-1) пр­ви је азер­беј­џан­ски са­те­лит у ор­би­ти. Пре­ма по­да­ци­ма Европ­ске асо­ци­ја­ци­је са­те­ лит­ских опе­ра­то­ра, сва­ки евро уло­жен у са­те­лит­ску ин­ду­стри­ју до­но­си ди­рек­ тан и ин­ди­рек­тан про­фит од 47 евра. По­сле од­го­ва­ра­ју­ћег ука­за пред­сед­ни­ ка Ил­ха­ма Али­је­ва, по­че­ли су ра­до­ви на уна­пре­ђи­ва­њу ко­смич­ке ин­ду­стри­ је у Азер­беј­џа­ну и пу­шта­њу у ор­би­т у те­ле­ко­му­ни­ка­ци­о­них са­те­ли­та. По­ред еко­ном­ске ко­ри­сти, про­је­кат до­при­но­ си ин­фор­ма­ци­о­ној без­бед­но­сти, за­до­ во­ље­њу те­ле­ко­му­ни­ка­ци­о­них по­тре­ба еко­но­ми­је, раз­во­ју те­ле­ко­му­ни­ка­ци­о­не струк­т у­ре и ре­а­ли­за­ци­ји но­вих ви­со­ ко­тех­но­ло­шких про­је­ка­та. У це­ли­ни, то во­ди ства­ра­њу ино­ва­ци­о­но ори­јен­ти­са­ не еко­но­ми­је. Уни­вер­зи­тет АДА. „Azer­ba­i­jan Di­ plo­ma­tic Aca­demy“. С пра­вом се мо­же на­зва­ти остр­вом зна­ња на чи­та­вом Ју­ жном Кав­ка­зу, с об­зи­ром на мо­гућ­но­сти ове обра­зов­не уста­но­ве. Ди­пло­мат­ска ака­де­ми­ја је би­ла осно­ва­на при Ми­ни­ стар­ству ино­стра­них по­сло­ва, по на­ло­гу пред­сед­ни­ка Азер­беј­џа­на 2006, као спе­ ци­ја­ли­зо­ва­на уста­но­ва за обу­ку азер­беј­ џан­ских ди­пло­ма­та. Ка­сни­је, у скла­ду са ци­ље­ви­ма по­ста­вље­ним у Кон­цеп­ци­ји раз­во­ја „Азер­беј­џан 2020“, ја­ви­ла се по­ тре­ба за ја­ча­њем по­тен­ци­ја­ла у ви­со­ ко­ква­ли­фи­ко­ва­ним ка­дро­ви­ма у свим сфе­ра­ма еко­но­ми­је. И до 2013. у окви­ ру АДА већ су функ­ци­о­ни­са­ле шко­ле за др­жав­ну упра­ву, ме­ђу­на­род­не од­но­се, би­знис, ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је, као и за при­род­не и дру­штве­не на­у­ке. По­ сле та­квог успе­ха, АДА је до­би­ла ста­т ус уни­вер­зи­те­та. Ов­де се већ обра­зу­ју сту­ ден­ти из два­де­сет се­дам зе­ма­ља, а „green and smart“ камп ове обра­зов­не уста­но­ ве не­дав­но је европ­ски ко­ме­сар Ште­фан

Пре­сти­гли АСАН Хид­мет – Др­жав­на аген­ци­ја за со­ци­јал­не услу­ге и со­ ци­јал­не ино­ва­ци­је – чи­сто је азер­беј­џан­ски про­из­вод. То­ком не­дав­ног пред­ста­вља­ња про­јек­та у Европ­ском пар­ла­мен­ту је­дан од по­сла­ни­ка ре­као да је до не­дав­но Азер­беј­џан био по­ знат по бо­гат­ству наф­том и га­сом, а да­нас је пре­сти­гао зе­мље Европ­ске уни­је по ни­воу раз­во­ја ди­ги­тал­них иден­ти­фи­ка­ци­ја.

94

SRBIJA  BROJ 46  2014.

Фи­ле, то­ком сво­је по­се­те Ба­куу, на­звао „пре­сти­жном ака­де­ми­јом“. ПУТ СВИ­ЛЕ И ТО­ЛЕ­РАН­ЦИ­ЈЕ Же­ле­знич­ка пру­га Ба­ку–Тби­ли­си–Карс. Јед­на од од­ли­ка Азер­беј­џа­на је ње­го­ва ини­ци­ја­ти­ва, прин­ци­пи­јел­ност и хра­ брост у ре­а­ли­за­ци­ји про­је­ка­та не са­мо на­ци­о­нал­ног, не­го и ме­ђу­на­род­ног ка­ рак­те­ра. Про­јек­ти „Ба­ку–Тби­ли­си–Џеј­ хан“ и „Ба­ку–Тби­ли­си–Ер­зу­рум“, ини­ ци­ра­ни 1990-их за по­тре­бе тран­спор­та азер­беј­џан­ске наф­те и га­са у Евро­пу, да­нас су „suc­cess story” Азер­беј­џа­на. Та­ ко­ђе, пре не­ко­ли­ко го­ди­на, про­це­нив­ ши свој по­во­љан ге­о­граф­ски по­ло­жај и тран­зит­не мо­гућ­но­сти, Азер­беј­џан је у са­рад­њи са сво­јим су­се­ди­ма Тур­ском и Гру­зи­јом по­кре­нуо још је­дан ме­ђу­на­ род­ни про­је­кат: из­град­њу же­ле­знич­ке


пру­ге Ба­ку–Тби­ли­си–Карс, као об­но­ву де­ла Ве­ли­ког пу­та сви­ле. Сма­тра се да ће ре­а­ли­за­ци­ја овог про­јек­та спо­ји­ти пу­те­ ве Евро­пе и Ази­је, те омо­гу­ћи­ти тран­ спорт љу­ди и ро­бе из Ки­не у Евро­пу и обр­ну­то. Ка­зах­стан је већ из­ра­зио же­ љу да го­ди­шње пре­ве­зе 10 ми­ли­о­на то­ на ро­бе том же­ле­зни­цом. По­ли­тич­ки и еко­ном­ски зна­чај овог про­јек­та је ве­ли­ ки. Азер­беј­џан је чак дао кре­дит Гру­зи­ји, прак­тич­но фи­нан­си­ра­ју­ћи из­град­њу де­ ла же­ле­знич­ке пру­ге у тој зе­мљи. Азер­беј­џан­ски мо­дел мул­ти­кул­ту­ра­ ли­зма. Азер­беј­џан, као мул­ти­кул­т у­рал­ на зе­мља, увек се од­ли­ко­вао тра­ди­ци­јом ре­ли­ги­о­зне и ра­сне то­ле­ран­ци­је. Та тра­ ди­ци­ја ин­те­гри­са­на је др­жав­ну по­ли­ ти­ку. Мо­дел азер­беј­џан­ског мул­ти­кул­ ту­ра­ли­зма до­био је број­на при­зна­ња и из­ван гра­ни­ца зе­мље. У Ба­куу се већ не­ ко­ли­ко го­ди­на за­ре­дом одр­жа­ва Свет­

ски фо­рум за ме­ђу­кул­т у­рал­ни ди­ја­лог и Ме­ђу­на­род­ни ху­ма­ни­тар­ни фо­рум. Ши­ро­ке су пер­спек­ти­ве и мо­гућ­но­ сти за ја­ча­ње стра­те­шког парт­нер­ства Ср­би­је и Азер­беј­џа­на. Ду­бо­ко сам уве­ рен да то схва­та­ју обе стра­не и да ће­мо у на­ред­ним го­ди­на­ма би­ти све­до­ци но­вих стра­ни­ца плод­не са­рад­ње.  (Аутор је пр­ви пот­пред­сед­ник Срп­ско-азер­беј­џан­ске при­вред­не ко­мо­ре)

Мул­ти­кул­ту­ра­ли­зам, али ствар­но Прак­тич­на при­ме­на азер­беј­џан­ског мул­ти­кул­ту­ра­ли­зма је, на при­мер, ре­ста­у­ра­ци­ја Бај­ра­кли џа­ми­је у Бе­о­гра­ду и из­град­ ња Цр­кве све­те Пет­ке у Но­вом Са­ду. У окви­ру про­јек­та „По­ве­ре­ ње“, ре­а­ли­зо­ва­ног уз по­др­шку Азер­беј­џа­на, под ман­да­том УН, ула­же се пре­ко 40 ми­ли­о­на евра у фа­бри­ку за пре­ра­ду по­љо­ при­вред­них про­из­во­да у До­бо­ју. У њој ће ра­ди­ти, за­јед­но, при­ пад­ни­ци сва три та­мо­шња на­ро­да: Ср­би, Хр­ва­ти и Бо­шња­ци. SERBIA  NO 46  2014

95


П р е д с т а в љ а њ е

96

/

I n t r o d u c i n g

SRBIJA  BROJ 46  2014.

/

П р е д­с т а­в л е­н и е


НА­УЧ­НО-ТЕХ­НО­ЛО­ШКИ ПАРК „ЗВЕ­ЗДА­РА“ И НО­ВИ СРП­СКИ РАЗ­ВОЈ­НИ ИС­ТРА­ЖИ­ВАЧ­КИ ПРО­ЈЕК­ТИ

Си­ли­ци­јум­ска до­ли­на у зве­здар­ској

шу­ми

У по­слов­ном ин­ку­ба­то­ру на зве­здар­ском бре­гу, у на­уч­но-тех­но­ло­шком пар­ку, усло­ви под­се­ћа­ју на оне у аме­рич­ким ком­па­ни­ја­ма „Ap­ple“ и „Go­o­gle“. Све је осми­шље­но та­ко да под­стак­не раз­вој еко­но­ми­је за­сно­ва­не на зна­њу и ожи­ви ве­зу при­вре­де и уни­вер­зи­тетâ. У тим окви­ри­ма, од­ре­ђе­ним вла­ди­ном Стра­те­ги­јом на­уч­ног и тех­но­ло­шког раз­во­ја Ср­би­је од 2010. до 2015, де­лу­је и Је­ди­ни­ца за упра­вља­ње про­јек­том. Упра­во се отва­ра но­ва при­ли­ка да за­ин­те­ре­с��­ва­ни обез­бе­де свој про­стор у том сре­ди­шту Пи­ше: Дра­ган Ве­лич­ко­вић SERBIA  NO 46  2014

97


П р е д ­ста­в љ а­ њ е

П

Фо­то­гра­фи­је: Дра­ган Бо­снић

ре ви­ше од два­де­сет го­ди­на на­ ста­ла је иде­ја да се на обо­ди­ма Зве­здар­ске шу­ме из­гра­ди ве­ли­ки на­уч­но-тех­но­ло­шки парк, ко­ји би пред­ ста­вљао цен­тар на­уч­ног ино­ва­тив­ног раз­во­ја за та­да­шњу при­вре­ду. Из­град­ња пр­вих обје­ка­та у са­ста­ву пар­ка за­по­че­ та је дав­не 1989. Ме­ђу­тим, због рас­па­да зе­мље про­је­кат је за­у­ста­вљен не­ду­го по­ том. У пр­вој фа­зи по­диг­ну­то је пет обје­ ка­та, али је из­град­ња пре­ки­ну­та на­кон за­вр­шет­ка бе­тон­ских ра­до­ва. По­лу­за­вр­ ше­ни објек­ти, та­ко, за­ра­сли су у ши­бље, а про­је­кат је прак­тич­но за­бо­ра­вљен све до 2011. го­ди­не. Та­да се за­кљу­чи­ло да се уз ре­ла­тив­но ма­ла сред­ства објек­ти мо­гу оспо­со­би­ти за пр­во­бит­ну на­ме­ну. Из­град­ња је на­ста­вље­на сред­стви­ма од кре­ди­та Европ­ске ин­ве­сти­ци­о­не бан­ке. Ре­а­ли­за­ци­ја овог про­јек­та де­фи­ни­са­ на је уго­во­ром о фи­нан­си­ра­њу и упра­ вља­њу из­град­њом На­уч­но-тех­но­ло­шког пар­ка „Зве­зда­ра“ из­ме­ђу ЈУП „Ис­тра­жи­ ва­ње и раз­вој“ и Ми­ни­стар­ства про­све­

За­куп У децембру 2014. биће об­ја­вљен још је­дан јав­ни по­зив за да­ље по­пу­ња­ва­ње по­слов­ног про­сто­ра у На­уч­но-тех­но­ло­ шком пар­ку „Зве­зда­ра“. Та­кви по­зи­ви би­ли су и у фе­бру­а­ру и ма­ју, а на­кон њих пот­пи­са­на су че­ти­ри пред­у­го­во­ра и три уго­во­ра о за­ку­пу по­слов­ног про­сто­ра. Це­на из­најм­љи­ва­ња се од­ре­ђу­је на јав­ним над­ме­та­њи­ма, а за по­чет­ну се узи­ма ре­фе­ рент­на це­на за из­најм­љи­ва­ње по­слов­ног про­сто­ра де­фи­ни­ са­на од­лу­ком Оп­шти­не Зве­зда­ра.

98

SRBIJA  BROJ 46  2014.

те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја. За са­мо две го­ди­не Је­ди­ни­ца за упра­вља­ње про­ јек­том (ЈУП) из­гра­ди­ла је парк. ПО­ВЕ­ЗИ­ВА­ЊЕ НА­У­КЕ И ПРИ­ВРЕ­ДЕ На­уч­но-тех­но­ло­шки парк „Зве­зда­ ра“ за­ми­шљен је као ин­ку­ба­тор пред­у­ зећâ ко­ја се ба­ве раз­во­јем иде­ја и њи­хо­ вом тех­но­ло­шком при­ме­ном. Циљ је да се под­стак­не раз­вој еко­но­ми­је за­сно­ва­не на зна­њу и ожи­ви ве­за при­вре­де и уни­ вер­зи­те­та. Згра­да је за­ми­шље­на као openspa­ce кан­це­ла­риј­ски про­стор. На­уч­нотех­но­ло­шки парк би тре­ба­ло да по­ста­не са­мо­о­др­жив цен­тар за­сно­ван на зна­њу и но­вим тех­но­ло­ги­ја­ма, у скла­ду са нај­но­ ви­јим на­уч­но-тех­но­ло­шким до­стиг­ну­ћи­ ма у јав­ном сек­то­ру. То је и пут ка што ве­ћем бро­ју но­во­за­по­сле­них ви­со­ко­о­бра­ зо­ва­них ка­дро­ва ко­ји оста­ти у Ср­би­ји. У те­сној ве­зи са уни­вер­зи­те­ти­ма и остат­ком на­уч­не за­јед­ни­це, На­уч­но-те­х­ но­ло­шки парк „Зве­зда­ра“ тре­ба да пру­жи ин­фра­струк­т ур­ну по­др­шку при­в­ ред­ним дру­штви­ма за­сно­ва­ним на ино­ва­ци­ја­ма про­и­за­шлим из на­уч­них ис­ тра­жи­ва­ња, као и на ре­а­ли­за­ци­ји за­јед­ нич­ких про­је­ка­та на­уч­ни­ка и за­ин­те­ре­ со­ва­них пред­у­зе­ћа. Ком­плекс На­уч­но-тех­но­ло­шког пар­ ка „Зве­зда­ра“ са­сто­ји се од пет мо­ду­лар­ них обје­ка­та, за­јед­нич­ког ула­зног хо­ла, те ве­зних обје­ка­та и па­са­ре­ла ко­ји по­ве­ зу­ју мо­ду­лар­не објек­те. Укуп­на по­вр­ши­


на објек­та је око 14.000 ква­драт­них ме­ та­ра, од то­га је кан­це­ла­риј­ски про­стор на 8.000 ква­драт­них ме­та­ра. Овај ве­ле­леп­ни обје­кат од­ли­ку­ју стан­дард­ни open-spa­ce ди­зајн, мо­гућ­ност пре­гра­ђи­ва­ња про­сто­ра по зах­те­ву кли­ јен­та, нај­ви­ши ме­ђу­на­род­ни стан­дар­ди ди­зај­на и ква­ли­те­та, спу­ште­ни пла­фо­ ни са па­мет­ном ра­све­том, ИТ по­др­шка, цен­тра­ли­зо­ва­на кли­ма, вен­ти­ла­ци­ја и си­стем гре­ја­ња, при­род­но све­тло у по­ слов­ном про­сто­ру... ЈЕ­ДИ­НИ­ЦА ЗА УПРА­ВЉА­ЊЕ ПРО­ЈЕК­ТОМ Вла­да Ср­би­је осно­ва­ла је Је­ди­ни­цу за упра­вља­ње про­јек­том (ЈУП) као по­ др­шку Про­јек­т у „Ис­тра­жи­ва­ње и раз­ вој у јав­ном сек­то­ру“, по фи­нан­сиј­ском уго­во­ру са Европ­ском ин­ве­сти­ци­о­ном бан­ком из мар­та 2010. Усва­ја­њем Стра­ те­ги­је на­уч­ног и тех­но­ло­шког раз­во­ја Ср­би­је од 2010. до 2015, Вла­да је ини­ци­ ра­ла ин­ве­сти­ра­ње у на­уч­ну и тех­но­ло­ шку ин­фра­струк­т у­ру. Сред­ства у из­но­с у од око 400 ми­ли­о­на евра обез­бе­ђе­на су кроз фи­нан­сиј­ске спо­ра­зу­ме са Европ­ ском ин­ве­сти­ци­о­ном бан­ком, Бан­ком за раз­вој Са­ве­та Евро­пе, бес­по­врат­на сред­ства Европ­ске Уни­је (ИПА) и кроз бу­џет­ска сред­ства на ре­пу­блич­ком, по­ кра­јин­ском и ло­кал­ном ни­воу. Циљ овог про­јек­та је да уна­пре­ди на­ уч­но-тех­но­ло­шку ин­фра­струк­т у­ру Ср­

би­је и по­диг­не је на ни­во при­хва­тљив за Европ­ску уни­ју. Про­је­кат под­ра­зу­ме­ва из­град­њу са­вре­ме­них на­уч­но-тех­но­ло­ шких обје­ка­та, ре­ви­та­ли­за­ци­ју по­сто­је­ће ин­фра­струк­т у­ре за на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ ку де­лат­ност на фа­кул­те­ти­ма и ин­сти­т у­ ти­ма, као и на­бав­ку ка­пи­тал­не опре­ме и по­тро­шног ма­те­ри­ја­ла за на­уч­но-ис­ тра­жи­вач­ке ак­тив­но­сти и уна­пре­ђе­ње на­уч­них по­тен­ци­ја­ла. Је­дан од ва­жни­јих сег­ме­на­та про­је­ка­та под­ра­зу­ме­ва и из­ град­њу ста­но­ва за мла­де на­уч­ни­ке. По­ред На­уч­но-тех­но­ло­шког пар­ка „Зве­зда­ра“ и ста­но­ва за мла­де на­уч­ни­ке у Бло­ку 32 у Но­вом Бе­о­гра­ду, за­вр­ше­на је из­град­ња (или су ра­до­ви при са­мом кра­ју) број­них ин­фра­струк­т ур­них обје­ ка­та, као и дру­ги про­јек­ти од зна­ча­ја за Ре­пу­бли­ку Ср­би­ју. По­ред упра­вља­ња про­јек­ти­ма из­ град­ње на­уч­не ин­фра­струк­т у­ре, ЈУП ре­ а­ли­зу­је и Про­грам мо­дер­ни­за­ци­је шко­ла и Ре­ги­о­нал­ни стам­бе­ни про­грам. 

За­куп­ци Пра­во на за­куп има­ју и до­ма­ћа и стра­на прав­на ли­ца: ви­ со­ко­школ­ске уста­но­ве, на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ке и ино­ва­ци­о­не ор­га­ни­за­ци­је, ви­со­ко­тех­но­ло­шка и сред­ње­тех­но­ло­шка при­ вред­на дру­штва ко­ја се ба­ве на­уч­ном, ис­тра­жи­вач­ко-раз­ вој­ном или про­из­вод­ном де­лат­но­шћу (укљу­чу­ју­ћи start up и spin-off ком­па­ни­је)... Циљ је и њи­хо­во ме­ђу­соб­но по­ве­зи­ва­ње у про­сто­ру На­уч­но-тех­но­ло­шког пар­ка „Зве­зда­ра“, пре све­га у при­ме­ни но­вих тех­но­ло­ги­ја, ства­ра­њу и пла­сма­ну но­вих про­ из­во­да и услу­га на тр­жи­шту.

SERBIA  NO 46  2014

99


За­ма х

ОП­ШТИ­НА РУ­МА НА­С ТА­ВЉА ДА ОСТВАРУЈЕ СВО­ЈУ ВИЗИЈУ РАЗВОЈА

под­сти­ца­ји

Ве­ли­ки ин­ве­сти­то­ри­ма

„Мо­ра­мо да упо­сли­мо љу­де, и то у ре­ал­ном сек­то­ру, при­вред­ном, про­из­вод­ном“, ка­же Сла­ђан Ман­чић, пред­сед­ник оп­шти­не. „За­то опре­ма­мо нај­мо­дер­ни­ју ин­ду­стриј­ску зо­ну, по­јед­но­ста­вљу­је­мо све про­це­ду­ре и да­је­мо ве­ли­ке олак­ши­це. За­то Ру­ма на ин­ве­сти­ци­о­ној ма­пи Ср­би­је из­би­ја у пр­ви план“

Н

о­ва ин­ду­стриј­ска зо­на „Рум­ска пе­тља“, као што је На­ци­о­нал­на ре­ви­ја већ пи­са­ла, осми­шље­ на је та­ко да бу­де око­сни­ца при­вред­ног раз­во­ја у овој оп­шти­ни. Та мо­дер­на рад­ на зо­на про­сти­ре се на око 240 хек­та­ра, на вр­ло при­ма­мљи­вој ло­ка­ци­ји. Бе­о­ град је на 50 ки­ло­ме­та­ра, Но­ви Сад на 35, као и аеро­дром „Ни­ко­ла Те­сла. Зо­на се прак­тич­но на­ла­зи на ауто­пу­т у Е-70 (Бе­о­град–Шид) и ма­ги­с трал­ном пу­т у М-21 (Ру­ма–Ша­бац), на­до­мак плов­ног то­ка ре­ке Са­ве.

100

SRBIJA  BROJ 46  2014.

У 2014. у ин­фра­струк­т ур­но опре­ма­ње „Рум­ске пе­тље“ оп­шти­на Ру­ма је, за­јед­но са дру­гим др­жав­ним ни­во­и­ма, уло­жи­ла око 62 ми­ли­о­на ди­на­ра. Из­гра­ђе­не су са­ о­бра­ћај­ни­це у ду­жи­ни од 2,1 ки­ло­ме­тар, во­до­вод­на (1,8 ки­ло­ме­та­ра) и ка­на­ли­за­ ци­о­на мре­жа (1,3). Ле­тос је ура­ђен раз­ вод­ни га­со­вод ду­жи­не око че­ти­ри ки­ло­ ме­тра и мер­но-ре­гу­ла­тив­на ста­ни­ца. Га­со­вод сред­њег при­ти­ска про­јек­то­ван је у скла­д у са про­це­на­ма бу­д у­ће по­тро­ шње, а мо­гу­ће је и по­ве­ћа­ти ка­па­ци­тет, уко­ли­ко бу­де би­ло по­тре­б е.


– Има­мо не­с ум­њи­во ин­д у­с триј­ску зо­ну бу­д ућ­но­с ти, ко­ја ће до­не­ти ве­ли­ ке еко­ном­ске ко­ри­с ти на­шој оп­шти­ни – ка­же Сла­ђан Ман­чић, но­ви пред­сед­ник оп­шти­не Ру­ма. – При­о­ри­те­ти на­ше ло­ кал­не са­мо­у­пра­ве су при­вла­че­ње ин­ве­ сти­то­ра и за­по­шља­ва­ње на­ших гра­ђа­на у ре­а л­ном, при­вред­ном сек­то­ру. Отуд од­лу­ка да у то­к у ове го­ди­не зна­чај­но ин­ве­с ти­ра­мо у опре­ма­ње ин­д у­с триј­ске зо­не. Ве­ли­ка свет­ска ком­па­ни­ја „Ever­ rest pro­duc­tion“, ки­не­ско-дан­ска, ових да­на та­мо по­чи­ње да гра­ди свој про­из­ вод­ни по­гон, као што сте већ оба­ве­с ти­ ли сво­је чи­т а­о­це. На 30.000 ква­драт­них ме­т а­ра, би­ ће то нај­ве­ћа фа­бри­ка за про­из­вод­њу ме­мо­риј­ске пе­не у Евро­пи и дру­га на све­т у. Ком­па­ни­ја снаб­де­ва во­де­ће свет­ ске про­из­во­ђа­че  ја­с ту­ка, по­с те­љи­не и на­ме­шта­ја, а про­из­во­ди из фа­бри­ке у Ру­ми на­ме­ње­ни су за европ­ско и се­вер­ но­а­фрич­ко тр­жи­ште. По­сао у фа­бри­ци до­би­ће 225 љу­ди, а у цео про­је­кат би­ће уло­же­но пре­ко де­вет ми­ли­о­на евра. Оп­ шти­на је усту­пи­ла без на­кна­де 5,6 хек­ та­ра гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта, а ин­ве­ сти­тор је ку­пио и до­дат­них 3,2 хек­т а­ра. – То је тре­нут­но нај­ве­ћи ин­ве­с ти­ ци­о­ни по­д у­хват код нас – на­с та­вља Ман­чић. – Срећ­ни смо што ће по­сао до­би­ти то­ли­ко Ру­мља­на. Про­из­вод­ња ће би­ти еко­ло­шки пот­пу­но без­б ед­на. Ра­д у­је што на про­с то­ру на­ше оп­шти­ не по­слу­ју и дру­ги при­вред­ни ги­ган­ ти, по­пут че­шке фа­бри­ке гу­ма „Ми­т ас“ или бри­т ан­ског „Ал­б о­на“ ко­ји про­ из­во­ди де­ло­ве за ауто­мо­бил­ску ин­ ду­с три­ју. „Lu­xury tan­nery“ не­дав­но је при­ва­ти­зо­вао рум­ску „Ко­жа­ру“. Све то ја­сно ука­зу­је да је у Ру­ми ство­рен пра­ ви при­вред­ни и по­слов­но-ин­ве­с ти­ци­ о­ни ам­би­јент. ВЕ­ЛИ­КЕ КОМ­ПА­НИ­ЈЕ, ОЗБИЉ­НИ ПО­СЛО­ВИ – Ин­те­ре­со­ва­ње за ула­га­ње у на­шу оп­шти­ну за­и­с та по­с то­ји – ка­же пр­ви чо­век рум­ске оп­шти­не. – Сва­ко­днев­но при­ма­мо по­тен­ци­јал­не ин­ве­с ти­то­ре. Раз­го­ва­ра­мо са њи­ма ја­сно и искре­но. Они зна­ју да ће, по­ред број­них пред­но­ сти ко­је ну­ди наш ге­о­с тра­те­шки по­ло­ жај и ви­со­ко­ква­ли­фи­ко­ва­на рад­на сна­ га, у ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви има­ти пра­вог парт­не­ра. Већ смо пре­по­зна­тљи­ви по

по­др­шци у пре­ва­зи­ла­же­њу би­ро­крат­ ских и слич­них про­бле­ма. То ни­с у са­мо при­год­не ру­тин­ске ре­ чи, сво­је­вр­сна ман­тра по­ли­ти­ча­ра, што по­ка­зу­је и кон­кре­т ан при­мер ин­ве­с ти­ то­ра „Адри­ја­на Тек­са“, ко­ји по­слу­је у окви­ру гло­бал­ног брен­да „Кал­це­до­ни­ ја“. Ка­ко би овај свет­ски при­зна­ти тек­ стил­ни про­из­во­ђач мо­гао у Ру­ми, по­ред тре­нинг цен­тра, да из­гра­ди и про­из­вод­ ни по­гон, ло­кал­на са­мо­у­пра­ва је про­ме­ ни­ла план де­т аљ­не ре­гу­ла­ци­је Западне ин­д у­с триј­ске рад­не зо­не. – Иде­мо у ко­рак са вре­ме­ном. Ре­ви­ ди­ра­мо све оп­штин­ске од­лу­ке ко­је не пра­те ак­т у­ел­не раз­вој­не мо­гућ­но­с ти или их ко­че. У скла­д у са за­кон­ском ре­ гу­ла­ти­вом, на­с то­ји­мо да из­б ег­не­мо све би­ро­крат­ске зам­ке. Оп­штин­ска упра­ва је мак­си­мал­но ан­га­жо­ва­на да се цео ин­ ве­с ти­ци­о­ни по­с ту­пак од­ви­ја у нај­кра­ ћем мо­гу­ћем ро­к у. И у 2015. пред­с то­је зна­чај­на ула­га­ња у опре­ма­ње ин­д у­с триј­ске зо­не „Рум­ска пе­тља“. – На­с та­вља­мо. Циљ је да­ље при­вла­че­ ње до­ма­ћих и стра­них ин­ве­с ти­ци­ја. Же­ ли­мо да у сва­ком тре­нут­к у од­го­во­ри­мо на би­ло ко­ји кон­с трук­ти­ван зах­тев ин­ ве­с ти­то­ра. Мо­ра­мо да сма­њи­мо не­за­по­ сле­ност, да упо­сли­мо што ви­ше љу­ди – на­гла­ша­ва Ман­чић. – Са Ми­ни­с тар­с твом при­вре­де, у 2015. да­ље ће­мо ин­фра­с трук­ тур­но опре­ма­ти „Рум­ску пе­тљу“. Из­гра­ ди­ће­мо још 1,2 ки­ло­ме­тра са­о ­бра­ћај­ни­ ца и око 10 ки­ло­ме­т а­ра ди­с три­бу­тив­ног га­со­во­да. Пре­ма тре­нут­ним про­це­на­ма, вред­ност по­сла би­ће око 67 ми­ли­о­на ди­ на­ра. Оп­шти­на ће фи­нан­си­ра­ти 70 од­с то, оста­т ак Ми­ни­с тар­с тво при­вре­де. Осим „Рум­ске пе­тље“, Оп­шти­на по­се­ ду­је и не­ко­ли­ко дру­гих атрак­тив­них ин­ ве­сти­ци­о­них ло­ка­ци­ја, у гра­ду и се­ли­ма. Сло­ве­нач­ка ком­па­ни­ја „Ка­блекс“, про­из­ во­ђач ка­бло­ва за бе­лу тех­ни­ку, на при­ мер, успе­шно по­слу­је у Пла­ти­че­ву. Кра­ јем 2013. отво­ри­ла је и но­ви про­из­вод­ни по­гон. 

 Сла­ђан Ман­чић, пред­сед­ник оп­шти­не Ру­ма

Олак­ши­це и ста­бил­ност Сва­ког ин­ве­сти­то­ра ко­ји за­по­сли пре­ко 80 рад­ни­ка Оп­ шти­на осло­ба­ђа пла­ћа­ња на­кна­де за гра­ђе­вин­ско зе­мљи­ште. Ин­ве­сти­тор ко­ји за­по­сли 56 и ви­ше рад­ни­ка би­ва осло­бо­ђен на­кна­де за уре­ђе­ње гра­ђе­вин­ског зе­мљи­шта. Ва­жан фак­тор је и по­ли­тич­ка ста­бил­ност. Све то ову срем­ску оп­шти­ну из­во­ ди у пр­ви план на ин­ве­с ти­ци­о­ној ма­пи Ср­би­је.

SERBIA  NO 46  2014

101


В е з е

102

/

C o n n e c t i o n s

SRBIJA  BROJ 46  2014.

/

С в я з ь


„ТЕ­ЛЕ­КОМ СР­БИ­ЈА“ НА­ГРА­ДИО ПО­БЕД­НИ­КЕ НА ЛИ­ТЕ­РАР­НОМ КОН­КУР­СУ ПОСВЕЋЕНОМ СЛАВ­НОМ НА­УЧ­НИ­КУ

Наш су­срет са Пу­пи­ном Ра­до­ви осно­ва­ца и сред­њо­шко­ла­ца, пре­ко 300 њих из це­ле Ср­би­је, вр­ло су кре­а­тив­ни и зна­лач­ки. Би­ће уско­ро до­ступ­ни и као он­лајн књи­га. То је са­мо по­че­так уво­ђе­ња Пу­пи­на на нов на­чин у шко­ле и обра­зов­ни си­стем, че­му ком­па­ни­ја „Те­ле­ком Ср­би­ја“ да­је ве­ли­ки до­при­нос

„Г

о­спо­ди­не Пу­пин, Ви сте енер­ ги­ја ко­ја не мо­же би­ти уни­ ште­на. Мо­жда ће пре­ла­зи­ти у дру­ге об­ли­ке, али ни­ка­да не­ће не­ста­ти. Да сте опет у овом мом об­ли­ку енер­ги­је, ујед­но нај­са­вр­ше­ни­јем и нај­не­са­вр­ше­ ни­јем, да овим на­шим људ­ским чу­ли­ма до­жи­вља­ва­те свет, да има­те сво­је круп­не цр­не очи, па­жљив слух и па­мет­на уста, по­ка­за­ла бих Вам пла­ни­не и вр­хо­ве ко­ је би­сте по­гле­дом осво­ји­ли, до­ве­ла бих Вам па­сти­ра из Идво­ра са фру­лом да Вам сви­ра и – нај­зад – пи­та­ла бих Вас: да ли сте за јед­но пар­че пи­те са шљи­ва­ма?“ Ова­ко се Ми­хај­лу Пу­пи­ну обра­ћа Са­ра Ма­тин, уче­ни­ца гим­на­зи­је у Апа­ ти­ну. На ли­те­рар­ном кон­кур­с у по­све­ће­ ном по­зна­том на­уч­ни­ку она се ве­ли­ким ли­те­рар­ним та­лен­том ис­та­кла у од­но­с у

на све оста­ле и убе­дљи­во по­бе­ди­ла у ка­ те­го­ри­ји сред­њо­шко­ла­ца. У ка­те­го­ри­ји основ­них шко­ла, у ве­о­ ма ја­кој кон­ку­рен­ци­ји, рад Ко­сте Сто­ја­ но­ви­ћа, уче­ни­ка ОШ „Јо­ван Ми­о­дра­го­ вић“ из Бе­о­гра­да, за­до­во­љио је нај­ви­ше кри­те­ри­ју­ме. Ко­ста је, уз по­дат­ке ко­је ни­је би­ло ла­ко про­на­ћи, на­пра­вио и ве­ о­ма ин­те­ре­сант­но по­ре­ђе­ње из­ме­ђу Пу­ пи­но­вих и сво­јих жи­вот­них окол­но­сти, због че­га је и осво­јио пр­во ме­сто: „У мо­јим очи­ма, по­ста­де чу­до­тво­рац. Уз­ди­жу­ћи се­бе, уз­ди­зао си свој на­род, име Ср­би­је. Сва­ки твој про­на­ла­зак у слу­жби је људ­ског на­прет­ка, сре­ће. Да­ нас, ја по­но­сно ка­жем да сам Ср­бин, као и је­дан Ми­хај­ло Идвор­ски Пу­пин. Знам да је ве­ли­ки чо­век са­мо онај ко у ср­цу но­си гру­ду зе­мље сво­је и ко не­ SERBIA  NO 46  2014

 Ма­ри­ја Бо­шко­вић са Са­ром Ма­тин и Алек­сан­дра Нин­ко­вић Та­шић са Ма­ри­јом Мар­ко­вић

103


В е­з е  До­де­ла на Бе­о­град­ском сај­му књи­га: Ми­ха­и­ло Пу­пин (Не­бој­ша Ду­га­лић) са ор­га­ни­за­то­ри­ма и на­гра­ђе­ним уче­ни­ци­ма

се­бич­но уло­жи у свој рад сво­је нај­бо­ље спо­соб­но­сти. За­то, осе­ћам да је мо­ја, на­ша, ду­жност да про­ду­жи­мо где ти ста­де, да оду­жи­мо дуг пре­ма те­би, пре­ма отаџ­би­ни. Пра­зних џе­по­ва, али ср­ца пре­пу­ног љу­ба­ви и ду­ше глад­не зна­ња, ма­лим, али си­гур­ним ко­ра­ци­ма кре­ћем тво­ јим ста­за­ма. Ве­ра да ће нас не­ки треп­ тај све­тло­сти, зву­ка у бу­дућ­но­сти, ба­рем на трен спо­ји­ти по­пут маг­не­та, да­је ми сна­гу за пут, за ко­ји уна­пред знам да је дуг и тр­но­вит.“ УЗОР И ПО­НОС ПО­КО­ЛЕ­ЊИ­МА Ли­те­рар­ни кон­курс по­све­ћен Ми­хај­ лу Пу­пи­ну по­кре­ну­ли су Обра­зов­но-ис­ тра­жи­вач­ко дру­штво „Ми­хај­ло Пу­пин“ и „Те­ле­ком Ср­би­ја“, уз по­др­шку Ми­ни­ стар­ства про­све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја, по­во­дом 160. го­ди­шњи­це ро­ђе­ ња слав­ног на­уч­ни­ка и 90. го­ди­шњи­це од ка­да је за сво­ју ауто­би­о­гра­фи­ју Са па­шња­ка до на­у­че­ња­ка до­био „Пу­ли­ це­ро­ву на­гра­ду“. На­гра­де до­бит­ни­ци­ма за нај­бо­ље ра­до­ве уру­че­не су у окви­ру Школ­ског да­на на не­дав­ном Бе­о­град­ ском сај­му књи­га. Пр­во­пла­си­ра­не уче­сни­ке кон­кур­са „Те­ле­ком Ср­би­ја“ на­гра­дио је та­блетра­чу­на­ри­ма са при­пејд SIM кар­ти­ца­ма, дру­го­пла­си­ра­не мо­де­ми­ма са SIM кар­ ти­ца­ма, док је пе­то­ро тре­ће­пла­си­ра­них уче­ни­ка до­би­ло ауто­би­о­гра­фи­ју Ми­хај­ ла Пу­пи­на Са па­шња­ка до на­у­че­ња­ка ко­је до­де­љу­ју Обра­зов­но-ис­тра­жи­вач­ ко дру­штво „Ми­хај­ло Пу­пин“ и Ма­ти­ца срп­ска. Сви ра­до­ви на­ћи ће се и у стал­ ној по­став­ци Вир­т у­ел­ног му­зе­ја Ми­хај­ ла Пу­пи­на (www.mi­haj­lo­pu­pin.rs). – На­кон отва­ра­ња Вир­т у­ел­ног му­зе­ја Ми­хај­ла Пу­пи­на, као и оби­ла­ска ње­го­вог за­ви­чај­ног ком­плек­са у Идво­ру про­шле го­ди­не, на­ма у „Те­ле­ко­му Ср­би­ја“ ве­ли­ ко је за­до­вољ­ство да на 160. го­ди­шњи­цу од ро­ђе­ња Ми­хај­ла Пу­пи­на и ова­ко ода­

Оста­ли на­гра­ђе­ни Дру­го ме­сто при­па­ло је Не­ма­њи Гру­ји­ћу, уче­ни­ку ОШ „На­ да Пу­рић“ из Ва­ље­ва и Ма­ри­ји Мар­ко­вић, уче­ни­ци сред­ње шко­ле у Круп­њу. Тре­ће ме­сто у обе ка­те­го­ри­је по­де­ли­ли су Ја­сми­на Јер­ко­вић (ОШ „Жар­ко Зре­ња­нин“, Ки­кин­да), Вељ­ко Цу­ка­нић (ОШ „Бран­ко Ра­ди­че­вић“, Пан­че­во), Је­ле­на Бо­ро­ја (Гим­на­зи­ја „20. ок­то­бар“, Бач­ка Па­лан­ка), Сте­ван Ра­ко­вић (Гим­ на­зи­ја у Кра­ље­ву) и Је­ле­на Бо­гић (Гим­на­зи­ја у Па­ра­ћи­ну).

104

SRBIJA  BROJ 46  2014.

мо по­част ве­ли­ка­ну срп­ске на­у­ке, ко­ји је дао ве­ли­ки до­при­нос раз­во­ју те­ле­фо­ни­је – ре­кла је том при­ли­ком Ма­ри­ја Бо­шко­ вић, ди­рек­тор­ка Сек­то­ра за PR ком­па­ ни­је „Те­ле­ком Ср­би­ја“. – Пре­за­до­вољ­ни смо што су уче­ни­ци, по­ред ли­те­рар­ног та­лен­та, по­ка­за­ли и ве­о­ма до­бро по­зна­ ва­ње Пу­пи­но­вог ли­ка и де­ла. У име Ми­ни­стар­ства про­све��те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја при­с ут­ни­ма на све­ча­но­сти обра­ти­ла се Сне­жа­на Мар­ ко­вић, др­жав­на се­кре­тар­ка. Ис­та­кла је да би до­при­нос, углед и ути­цај Ми­хај­ла Пу­пи­на сви­ма на­ма тре­ба­ло да бу­ду ин­ спи­ра­ци­ја: – Ње­гов на­уч­ни кре­ди­би­ли­тет, али и до­бро­чин­ство не­дво­сми­сле­но све­до­че да се ра­ди о ве­ли­ким чо­ве­ку, чи­је де­ло мо­ра­мо из­но­ва да ана­ли­зи­ра­мо и да по­


пу­ла­ри­ше­мо. Пра­во ме­сто за то је шко­ла, јер де­ци и мла­ди­ма овај наш вр­х ун­ски на­уч­ник и про­на­ла­зач мо­же би­ти из­у­зе­ тан узор. По­пу­ла­ри­за­ци­ју Пу­пи­но­вог де­ла у шко­ла­ма по­здра­вио је и ге­не­рал­ни се­ кре­тар Ма­ти­це срп­ске Ђор­ђе Ђу­рић, а лик и де­ло по­зна­тог на­уч­ни­ка до­ча­рао је глу­мац Не­бој­ша Ду­га­лић. Ли­те­рар­ни кон­курс „Мој су­срет са Пу­ пи­ном“ по­че­так је обра­зов­не пу­пи­ни­за­ци­ је. Сајт www.mi­haj­lo­pu­pin.rs – на ко­ме се на­ла­зи пр­ви Вир­т у­ел­ни му­зеј јед­ног на­уч­ ног и кул­т ур­ног на­сле­ђа у све­т у – за­хва­ љу­ју­ћи „Те­ле­ко­му Ср­би­ја“ и Обра­зов­ноис­тра­жи­вач­ком дру­штву до кра­ја го­ди­не по­ста­ће ме­сто ин­тер­ак­тив­них са­др­жа­ја усме­ре­них на мла­де у обра­зов­ном си­сте­ му. Од ме­то­дич­ких при­пре­ма „Пу­пи­но­вог

ча­са“, пре­ко мул­ти­ме­ди­је, па све до ин­тер­ нет ра­ди­о­ни­ца, обра­зов­на пу­пи­ни­за­ци­ја ће уче­ни­ци­ма и њи­хо­вим на­став­ни­ци­ма ну­ди­ти мно­штво ин­тер­ак­тив­них са­др­жа­ ја из исто­ри­је срп­ске на­у­ке. 

Кон­ку­рен­ци­ја и ква­ли­тет – На кон­курс је сти­гло 300 ра­до­ва из це­ле Ср­би­је – ре­кла је Алек­сан­дра Нин­ко­вић Та­шић, пот­пред­сед­ни­ца Обра­зов­ноис­тра­жи­вач­ког дру­штва „Ми­хај­ло Пу­пин“. – Основ­ци и сред­ њо­школ­ци су се на нај­ин­те­ре­сант­ни­је на­чи­не су­сре­та­ли са ве­ли­ким Пу­пи­но­вим де­лом, не­рет­ко и са њим са­мим. Укљу­чи­ ли су вре­мен­ске ма­ши­не, зве­зда­не пу­те­ве, сно­ве и свој та­ле­ нат, по­ве­ли су нас на фан­та­стич­но пу­то­ва­ње кроз Пу­пи­нов бо­ гат жи­вот. Жи­ри је имао из­у­зет­но те­жак за­да­так. Кре­а­тив­ност, ма­шта и зна­ње глав­не су од­ли­ке ве­ћи­не при­сти­глих ра­до­ва. Због то­га ће­мо у на­ред­ном пе­ри­о­ду об­ја­ви­ти он­лајн књи­гу са ве­ћим из­бо­ром ра­до­ва. Ве­ру­је­мо да ће вас она упо­зна­ти са јед­ним Пу­пи­ном ко­га ра­ни­је ни­сте по­зна­ва­ли. SERBIA  NO 46  2014

105


С ту­ д и­ ј е

БЕ­ОГ ­ РАД­СКА ПО­СЛОВ­НА ШКО­ЛА, ЈЕ­ДАН ОД ЛИ­ДЕ­РА У ПРИ­МЕ­ЊЕ­НОМ ОБРА­ЗО­ВА­ЊУ

Стра­те­шки парт­нер нај­бо­љи­ма Но­вим про­гра­ми­ма, за­сно­ва­ним на при­ме­ње­ним стру­ков­ним сту­ди­ја­ма, иде се у прав­цу ка­дров­ског ја­ча­ња у јав­ној упра­ви и ту­ри­зму. Из­да­вач­ка де­лат­ност шко­ле, осим што је ва­жан осло­нац у на­став­ном про­це­су, уво­ди ову уста­но­ву ду­бо­ко у круг мо­дер­них ви­со­ко­школ­ских уста­но­ва. Од­лич­на ме­ђу­на­род­на са­рад­ња и низ пре­сти­жних ино­стра­них на­гра­да по­твр­да су ис­прав­но­сти иза­бра­ног пу­та

П

ра­те­ћи са­вре­ме­не обра­зов­не трен­ до­ве, Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла на­сто­ји да не­пре­кид­но по­бољ­ша­ ва свој обра­зов­ни про­цес. По­ред пет по­ сто­је­ћих сту­диј­ских про­гра­ма, шко­ла је у ју­ну ове го­ди­не акре­ди­то­ва­ла два но­ва, за­сно­ва­на на кон­цеп­т у при­ме­ње­них стру­ ков­них сту­ди­ја: Ме­наџ­мент ту­ри­зма и Јав­на упра­ва. Мр Сла­ви­ца Да­бе­тић, по­моћ­ник ди­ рек­то­ра за на­ста­ву, сма­тра да ће шко­ло­ ва­ње сту­де­на­та на про­гра­му Ме­наџ­мент ту­ри­зма има­ти по­се­бан зна­чај, с об­зи­ром на то да Ср­би­ја има до­бре пре­ди­спо­зи­ци­

106

SRBIJA  BROJ 46  2014.

је за раз­вој ту­ри­зма, а у том раз­во­ју, по­ред ма­те­ри­јал­не осно­ве и при­род­них ре­с ур­са, струч­ни ка­дро­ви су до­ми­нан­тан фак­тор. Сту­диј­ски про­грам Јав­на упра­ва, та­ кав, пр­ви је и је­дин­ствен у Ср­би­ји. Зна­ча­ јан је по то­ме што из­ла­зи у су­срет по­тре­ би да се спе­ци­ја­ли­зо­ва­ним ка­дро­ви­ма оја­ча­ју и уна­пре­де јав­не слу­жбе у зе­мљи. На тим по­сло­ви­ма још увек ра­де љу­ди пре­те­жно из прав­не, еко­ном­ске или по­ ли­ти­ко­ло­шке стру­ке, без спе­ци­фич­них зна­ња о јав­ној упра­ви. Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла, та­ко­ђе, омо­гу­ћа­ва на­ста­вак сту­ди­ја на три спе­ци­


За ква­ли­тет ру­ко­во­ђе­ња Успе­шну го­ди­ну Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла за­вр­ша­ва још јед­ном пре­сти­жном на­гра­дом. На по­зив Европ­ског дру­штва за ис­тра­жи­ва­ње ква­ли­те­та, шко­ла је 9. де­цем­бра уче­ство­ва­ла на кон­вен­ци­ји у Лас Ве­га­су, на ко­јој је до­би­ла На­гра­ду за нај­бо­љи ква­ли­тет у ру­ко­во­ђе­њу. Ово при­зна­ње се до­де­љу­је ор­га­ни­за­ци­ја­ма и по­је­дин­ци­ма ко­ји су по­ка­за­ли из­уз­ ет­ну спо­соб­ност у ру­ко­во­ђе­њу, при­ме­њу­ју­ћи ино­ва­тив­не ко­ра­ке у ци­љу уна­пре­ђи­ва­ ња раз­во­ја ква­ли­те­та.

ја­ли­стич­ка про­гра­ма у тра­ја­њу од јед­не го­ди­не, као и ма­стер стру­ков­них сту­ди­ја у тра­ја­њу од две го­ди­не, ко­ји је још увек у фа­зи акре­ди­та­ци­је. Тре­ба под­се­ти­ти и да шко­ла ор­га­ни­зу­је и ван­на­став­не ак­ тив­но­сти, кроз сту­дент­ске ра­ди­о­ни­це, ко­је су на­ме­ње­не дру­гој и тре­ћој го­ди­ни свих сту­диј­ских про­гра­ма, као и ор­га­ ни­зо­ва­ње јав­них пре­да­ва­ња на­ме­ње­них сту­ден­ти­ма свих го­ди­на. Јед­на од на­ро­чи­тих ка­рак­те­ри­сти­ка Бе­о­град­ске по­слов­не шко­ле је и ње­на из­ да­вач­ка де­лат­ност, ко­ја по­сто­ји от­кад и шко­ла. Пре­ма ре­чи­ма др Мил­ке Ива­но­ вић, по­моћ­ни­ка ди­рек­то­ра за из­да­вач­ку де­лат­ност, то је зна­чај­на ак­тив­ност, дра­ го­цен осло­нац на­ста­ви. Осим што су у слу­жби на­став­ног про­це­са, про­гра­ми ове де­лат­но­сти пра­те по­тре­бе сту­де­на­та и на­став­ни­ка. Го­ди­шња про­дук­ци­ја пре­ ма­шу­је се­дам­де­сет на­сло­ва уџ­бе­нич­ке ли­те­ра­т у­ре из раз­ли­чи­тих струч­но-на­ уч­них обла­сти. Пу­бли­ку­ју се и мо­но­гра­ фи­је, бро­шу­ре, по­моћ­на ли­те­ра­т у­ра и оста­ли штам­па­ни ма­те­ри­јал нео­п­хо­дан за ре­а­ли­за­ци­ју обра­зов­ног про­це­са. По­кре­та­њем ча­со­пи­са Ве­сник, за те­ о­ри­ју и прак­с у дру­штве­но-ху­ма­ни­стич­ ких на­у­ка, шко­ла је још ду­бље ушла у круг мо­дер­них ви­со­ко­школ­ских уста­ но­ва. Ча­со­пис из­ла­зи два пу­та го­ди­шње и об­ја­вљу­је на­уч­не и струч­не ра­до­ве, тек­сто­ве и ана­ли­зе про­фе­со­ра шко­ле, са­рад­ни­ка и ис­так­ну­тих струч­ња­ка из зе­мље и ино­стран­ства. МЕ­ЂУ­НА­РОД­НА СА­РАД­ЊА И НА­ГРА­ДЕ Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла из­гра­ђу­ је свој иден­ти­тет и ме­ђу­на­род­ном са­рад­ њом са уста­но­ва­ма истог или слич­ног

Сла­ви­ца Да­бе­тић, по­моћ­ник ди­рек­то­ра за из­да­вач­ку де­лат­ност и на­ста­ву Мил­ка Ива­но­вић, по­моћ­ник ди­рек­то­ра БПШ за из­да­вач­ку де­лат­ност SERBIA  NO 46  2014

107


С ту­ д и­ ј е

 Са ме­ђу­на­род­не кон­фе­рен­ци­је у Бе­о­град­ској по­слов­ној шко­ли

про­фи­ла, ка­ко би се што бо­ље укљу­чи­ла у са­вре­ме­не то­ко­ве обра­зо­ва­ња. Та­ко је ус­по­ста­вље­на са­рад­ња са Ви­со­ком по­ слов­ном шко­лом Пе­да­го­шког уни­вер­ зи­те­та из Ом­ска. Она ће се раз­ви­ја­ти кроз раз­ме­ну иде­ја и ис­ку­ства, раз­ме­ну на­став­ни­ка и сту­де­на­та, да би се ство­ ри­ли усло­ви за још успе­шни­ју по­слов­ну са­рад­њу Ср­би­је и Ру­си­је. У том сми­слу, у ју­ну ове го­ди­не је већ ре­а­ли­зо­ва­на пр­ ва за­јед­нич­ка на­уч­но-струч­на ме­ђу­на­ род­на кон­фе­рен­ци­ја. У ок­то­бру, шко­ла је би­ла уче­сник на­уч­ног ску­па у Лен­ску, док је по­ло­ви­ном но­вем­бра је­дан дан би­ла до­ма­ћин тро­днев­не ме­ђу­на­род­не на­уч­не кон­фе­рен­ци­је „Ути­цај Ру­си­је у Ср­би­ји – исто­риј­ски осврт и пер­спек­ти­ ве ме­ке мо­ћи“. Не тре­ба гу­би­ти из ви­да и го­сто­ва­ња углед­них лич­но­сти из ака­дем­ског, на­уч­ ног и при­вред­ног све­та, ко­је су одр­жа­ ле пре­да­ва­ња у Бе­о­град­ској по­слов­ној шко­ли. На­ро­чи­то се ис­ти­че пре­да­ва­ње ма­ке­дон­ског ака­де­ми­ка проф. др Вла­де Кам­бов­ског Основ­на на­че­ла кри­вич­ног пра­ва, ко­је је по­бу­ди­ло ве­ли­ку па­жњу. Шко­ла је би­ла до­ма­ћин и углед­ном про­ фе­со­ру др­жав­ног Уни­вер­зи­те­та ко­о­пе­ ра­тив­них сту­ди­ја Ба­ден-Вир­тем­берг из

Ин­фор­ма­тив­ни бил­тен У окви­ру из­да­вач­ке слу­жбе Бе­о­град­ске по­слов­не шко­ле пу­бли­ку­је се и бил­тен „Ин­фо“, на­ме­њен сту­ден­ти­ма, у ко­јем се об­ја­вљу­ју све зна­чај­ни­је ин­фор­ма­ци­је о ак­ту­ел­ним до­га­ђа­ји­ ма и о те­ку­ћем обра­зов­ном про­це­су.

108

SRBIJA  BROJ 46  2014.

Штут­гар­та Ми­ха­е­лу Нај­ге­лу, ко­ји је одр­ жао пре­да­ва­ње Кул­ту­ра и ме­наџ­мент. У окви­ру истог про­јек­та, го­сту­ју­ћи сту­ ден­ти из Штут­гар­та слу­ша­ли су пре­да­ ва­ња Мо­дер­на по­ли­тич­ка исто­ри­ја Ср­ би­је и устав­но уре­ђе­ње Ре­пу­бли­ке Ср­би­је ко­ја је одр­жао проф. др Ђу­ро Ђу­ро­вић, ди­рек­тор БПШ. На­ро­чи­т у па­жњу при­ ву­кло је го­сто­ва­ње Оли­ве­ра Рот­шил­да, кор­по­ра­тив­ног стра­те­га и би­зни­сме­на, и то не са­мо па­жњу сту­де­на­та и на­став­ ни­ка шко­ле, већ и пред­став­ни­ка ме­ди­ја. Раз­вој­на ви­зи­ја у Бе­о­град­ској по­ словној шко­ли за­сни­ва се на иде­ји да по­ бољ­ша­ва еду­ка­тив­ни си­стем при­ме­њу­ ју­ћи ви­со­ки про­фе­си­о­на­ли­зам и етич­ке прин­ци­пе. По­твр­да ис­прав­но­сти тог пу­та су и број­не до­ма­ће и ме­ђу­на­род­не на­гра­де ко­је је шко­ла до­би­ла то­ком ове го­ди­не. Пр­ва у ни­зу, по­чет­ком ју­на, до­де­ ље­на је у Бри­се­лу – Европ­ска на­гра­да за нај­бо­љу струч­ну прак­су и ква­ли­тет ра­ да. Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла је­ди­на је обра­зов­на ин­сти­т у­ци­ја из Ср­би­је ко­јој је та на­гра­да уру­че­на. Не­ду­го по­том, шко­ ли је до­де­ље­но још јед­но це­ње­но при­ зна­ње – ЕДУ – Би­знис Парт­нер 2014, за из­ра­зит до­при­нос у еду­ка­ци­ји и уса­вр­ ша­ва­њу зна­ња и ве­шти­на ме­на­џе­ра. (...) Све то по­твр­ђу­је да је Бе­о­град­ска по­слов­на шко­ла је­дан од ли­де­ра на ју­ жно­сло­вен­ским про­сто­ри­ма у обла­сти при­ме­ње­ног обра­зо­ва­ња, по­слов­не еду­ ка­ци­је и ру­ко­во­ђе­ња. На­мет­ну­ла се као по­же­љан стра­те­шки парт­нер за мно­ге свет­ске обра­зов­не ин­сти­т у­ци­је и ком­ па­ни­је. 


БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА


З н а­ њ е

зна­ња, ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње МА­С ТЕР СТУ­ДИ­ЈЕ НА УНИ­ВЕР­ЗИ­ТЕ­ТУ „СИН­ГИ­ДУ­НУМ“

Ва­жна

Сту­диј­ски про­гра­ми од­го­ва­ра­ју ствар­ним зах­те­ви­ма мо­дер­ног до­ба. Омо­гу­ћа­ва­ју овла­да­ва­ње зна­њи­ма и ве­шти­на­ма ко­ји уисти­ну уна­пре­ђу­ју по­слов­ну кон­ку­рент­ност, ка­ри­је­ру и учи­нак. По­себ­но осми­шље­ни про­гра­ми за оне ко­ји сту­ди­ра­ју уз рад Текст и фо­то­гра­фи­је: Ро­за­на Са­здић

110

Ш

кол­ска го­ди­на за оне ко­ји же­ ле да на­до­гра­де зна­ња сте­че­на на основ­ним сту­ди­ја­ма по­чи­ ње у но­вем­бру. На Уни­вер­зи­те­т у „Син­ ги­ду­нум“ по­сто­ји осам акре­ди­то­ва­них ма­стер про­гра­ма: По­слов­на еко­но­ми­ја, Мар­ке­тинг и тр­го­ви­на, Ме­наџ­мент јав­ ног сек­то­ра, Ин­же­њер­ски ме­наџ­мент, По­слов­ни си­сте­ми у ту­ри­зму и хо­те­ли­ јер­ству, Са­вре­ме­не ин­фор­ма­ци­о­не тех­ но­ло­ги­је, Ин­тер­на ре­ви­зи­ја и фо­рен­зи­ка и Електротехника и ра­чу­нар­ство. На­ кон ди­пло­ми­ра­ња, сту­ден­ти сти­чу ака­ дем­ско зва­ње ма­стер, са на­зна­ком зва­ ња дру­гог сте­пе­на ака­дем­ских сту­ди­ја из од­го­ва­ра­ју­ће обла­сти.

SRBIJA  BROJ 46  2014.

– На­ши сту­диј­ски про­гра­ми су тра­ же­ни јер од­го­ва­ра­ју зах­те­ви­ма мо­дер­ног до­ба – ка­же проф. др Мла­ден Ве­и­но­вић, про­рек­тор Универзитета „Син­ги­ду­нум“. – У њих угра­ђу­је­мо све еле­мен­те по­ треб­не за вр­хун­ско обра­зо­ва­ње, ко­је ће сту­ден­ти­ма омо­гу­ћи­ти кон­ку­рент­ност на тр­жи­шту и укљу­чи­ва­ње у са­вре­ме­ не то­ко­ве по­сло­ва­ња. У вре­ме ка­да сам ја сту­ди­рао елек­тро­тех­ни­ку, у Ср­би­ји су кон­стру­и­са­ни и пра­вље­ни ави­о­ни, ди­ги­тал­ни ин­те­гри­са­ни си­сте­ми ко­му­ ни­ка­ци­ја, век­тор­ски про­це­со­ри, ком­ плет­ни ра­чу­на­ри, тех­но­ло­ги­ја за раз­вој (на при­мер ми­кро­про­це­со­ри, упо­ре­ди­ ви са та­да нај­бо­љим свет­ским)... Срп­


ска при­вре­да ори­јен­ти­са­на је са­да ви­ ше ка сек­то­ру услу­га, што је тренд и у све­т у, а пре­ма на­уч­ним пред­ви­ђа­њи­ма оче­ку­је се све ве­ћа по­тра­жња за ви­со­ ко­струч­ним ка­дро­ви­ма у овом сек­то­ру. Наш циљ је да са­вре­ме­ном на­ста­вом оспо­со­би­мо струч­ња­ке ко­ји мо­гу од­го­ во­ри­ти на зах­те­ве тр­жи­шта. Сту­диј­ски про­гра­ми на „Син­ги­ду­ну­му“ акре­ди­то­ ва­ни су у три на­уч­на по­ља и на сва три ни­воа: основ­ним, ма­стер и док­тор­ским сту­ди­ја­ма. Ре­а­ли­зу­је их пре­ко 400 еми­ нент­них про­фе­со­ра. Ула­га­ње у соп­стве­ ни раз­вој по­ста­је им­пе­ра­тив и па­мет­но је за­вр­ши­ти ма­стер сту­ди­је. Оне кан­ди­ да­ти­ма пру­жа­ју ве­ли­ку сло­бо­ду из­бо­ра обла­сти и те­ма ко­је нај­бо­ље од­сли­ка­ва­ју њи­хо­ва ин­те­ре­со­ва­ња, не­ма кла­сич­ног по­ла­га­ња ис­пи­та, а це­на је иста као за јед­ну го­ди­ну основ­них сту­ди­ја. И ди­пло­ми­ра­ни сту­ден­ти са дру­гих фа­кул­те­та мо­гу упи­са­ти ма­стер на „Син­ ги­ду­ну­му“. Про­шле го­ди­не чак по­ло­ви­ на упи­са­них до­шла је са дру­гих уни­вер­зи­те­та. – На­ши про­гра­ми атрак­тив­ни су и за кан­ди­да­те са фа­кул­те­та ко­ји ни­с у срод­ни, на при­мер са Фи­ло­ло­шког – на­ ста­вља проф. Ве­и­но­вић. – У том слу­ ча­ју, од­ре­ђу­је­мо је­дан број ис­пи­та ко­ји тре­ба да по­ло­же да би мо­гли упи­са­ти же­ље­ни ма­стер про­грам. По­след­њих го­ди­на при­мет­но је и да ве­ли­ки број на­ ших сту­де­на­та на­ста­вља шко­ло­ва­ње на „Син­ги­ду­ну­му“ на­кон ди­пло­ми­ра­ња. Ма­стер сту­ди­је упи­с у­ју и сту­ден­ти ко­ји

ра­де, сви они ко­ји же­ле да на­чи­не по­мак у по­слов­ној ка­ри­је­ри. Те­ме при­ступ­них ра­до­ва и за­вр­шног ма­стер ра­да за­по­сле­ них сту­де­на­та при­ла­го­ђа­ва­мо у нај­ве­ћој ме­ри оно­ме што је у ве­зи са њи­хо­вим рад­ним ме­стом и прак­сом.

Да­ни­је­ло­ва 32 + 381 11 3093 220 www.sin­gi­du­num.rs

РЕ­ВИ­ЗО­РИ И ПО­СЛОВ­НО ОД­ЛУ­ЧИ­ВА­ЊЕ За упис на ма­стер про­грам Са­вре­ме­не ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је по­сто­ји из­у­ зет­но ин­те­ре­со­ва­ње. Ове сту­ди­је омо­гу­ ћа­ва­ју при­пре­му за успе­шну ка­ри­је­ру у ИТ сек­то­ру – Кроз из­бор­не оп­ци­је сту­дент се мо­ же опре­де­ли­ти за За­шти­ту ин­фор­ма­ ци­о­них си­сте­ма и ди­ги­тал­ну фо­рен­зи­ку, Ин­те­ли­гент­не по­слов­не си­сте­ме и Са­ вре­ме­не ин­тер­нет тех­но­ло­ги­је. Су­де­ћи по по­тра­жњи за овим ка­дро­ви­ма, по­сао је, мо­же се ре­ћи, обез­бе­ђен – об­ја­шња­ва Ве­и­но­вић. – Мно­ги сту­ден­ти на­ста­вља­ју док­тор­ске сту­ди­је, на про­гра­му На­пред­ ни си­сте­ми за­шти­те, ко­ји је је­дин­ ствен и у ши­рем окру­же­њу. Осла­ња­ју­ћи се на ве­о­ма раз­ви­је­ну ра­чу­нар­ску и ин­ тер­нет ин­фра­струк­т у­ру, ми смо ин­фор­ ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је им­пле­мен­ти­ра­ли у све на­ше сту­диј­ске про­гра­ме. Елек­трон­ ска пи­сме­ност је да­нас оба­ве­зна за све. Проф. др Зо­ран Пе­тро­вић на ма­стер сту­диј­ском про­гра­му Ин­тер­на ре­ви­зи­ ја и фо­рен­зи­ка пре­да­је Фи­нан­сиј­ско из­ ве­шта­ва­ње и по­слов­но од­лу­чи­ва­ње. Без по­зна­ва­ња ин­фор­ма­ти­ке, ра­чу­нар­ства

SERBIA  NO 46  2014

 Про­рек­тор „Син­ги­ду­ну­ма“ проф. др Мла­ден Ве­и­но­вић Проф. др Зо­ран Пе­тро­вић

111


З н а­њ е

и ин­тер­не­та – ка­же – ни ра­чу­но­во­ђе и ре­ви­зо­ри не мо­гу ви­ше оба­вља­ти свој по­сао. Сту­ден­ти на овом про­гра­му сти­ чу зна­ња и ве­шти­не за по­сло­ве ин­тер­не ре­ви­зи­је, ра­чу­но­вод­стве­не и ре­ви­зиј­ске фо­рен­зи­ке, ева­лу­а­ци­је и ри­зи­ка. Пру­жа им и при­прем­не осно­ве у по­ла­га­њу за ме­ђу­на­род­не сер­ти­фи­ка­те код IIA (гло­ бал­ног Ин­сти­т у­та ин­тер­них ре­ви­зо­ра). – При­вред­на дру­штва, бан­ке, ор­га­ ни­за­ци­је за оси­гу­ра­ње, ин­ве­сти­ци­о­ни фон­до­ви и дру­ге фи­нан­сиј­ске ор­га­ни­ за­ци­је су ме­ста где ре­ви­зо­ри ла­ко мо­гу на­ћи за­по­сле­ње. На при­мер, „Елек­тро­ при­вре­да“ или „Ср­би­ја­шу­ме“, са ви­ше сво­јих по­слов­них је­ди­ни­ца, има­ју ин­ тер­не ре­ви­зо­ре ко­ји про­ве­ра­ва­ју еко­

Фи­нан­сиј­ско из­ве­шта­ва­ње „Син­ги­ду­нум“ је 5. де­цем­бра ор­га­ни­зовао ме­ђу­на­род­ни на­ уч­ни скуп „Фи­нан­сиј­ско из­ве­шта­ва­ње у функ­ци­ји кор­по­ра­тив­ ног упра­вља­ња“. Циљ: на­уч­ни до­при­нос у овим обла­сти­ма, има­ ју­ћи у ви­ду зна­чај ко­ји за при­вред­не су­бјек­те има фи­нан­сиј­ско из­ве­шта­ва­ње. Кон­фе­рен­ци­ја је била при­ли­ка за све струч­ња­ке ко­ји же­ле да про­ши­ре сво­ја зна­ња из обла­сти фи­нан­сиј­ског из­ ве­шта­ва­ња, укљу­чу­ју­ћи и екс­тер­не и ин­тер­не ре­ви­зо­ре, али и струч­ња­ке из дру­гих ди­сци­пли­на и про­фе­си­ја.

112

SRBIJA  BROJ 46  2014.

но­мич­ност, ра­ци­о­нал­ност ко­ри­шће­ња сред­ста­ва ра­да, ефи­ка­сност од­ре­ђе­ног по­сла, на­чин фи­нан­сиј­ског из­ве­шта­ва­ ња – об­ја­шња­ва проф. Пе­тро­вић. Док­то­ри­рао је еко­ном­ске на­у­ке, има и зва­ње овла­шће­ног ре­ви­зо­ра, ка­квих је у Ср­би­ји око сто­ти­ну. На „Син­ги­ду­ну­ му“ ово зва­ње има још дво­је про­фе­со­ра. – По­сао ре­ви­зо­ра је ин­те­ре­сан­тан и зах­те­ван, ком­плек­сан. Ин­тер­ни ре­ви­ зор тре­ба да бу­де про­ду­же­на ру­ка ру­ ко­во­ди­о­ца, а за рад екс­тер­ног ре­ви­зо­ра нај­ви­ше су за­ин­те­ре­со­ва­ни вла­сни­ци ка­пи­та­ла. Та­ко, ако не­ко хо­ће да ку­пи ак­ци­је јед­не фир­ме, ан­га­жу­је екс­тер­ног ре­ви­зо­ра да про­ве­ри ре­ал­ност фи­нан­ сиј­ских из­ве­шта­ја. Пре­ма За­ко­ну, об­ве­ зни­ци ре­ви­зи­је у на­шој зе­мљи су ве­ли­ ке фир­ме, сред­ње по ве­ли­чи­ни и јав­на дру­штва – на­ста­вља Пе­тро­вић. – У Ср­ би­ји ин­тер­на ре­ви­зи­ја са­да ни­је раз­ви­ је­на. У бу­дућ­но­сти по­тра­жња за овим ка­дро­ви­ма си­гур­но ће ра­сти, а број екс­тер­них ре­ви­зо­ра по­ла­ко ће се сма­ њи­ва­ти. По­сао ин­тер­ног ре­ви­зо­ра је за фир­му ве­о­ма зна­ча­јан и овај сту­диј­ски про­грам обез­бе­ђу­је ви­сок сте­пен за­по­ шља­ва­ња. 


Е ХО Т

РС ТВО Е Ј И Л

• Р Е С Т О Р А Т Е Р С Т В О • ГА С Т Р О Н

ОМИ

ЈА

Република Србија

ВИСОКА ХОТЕЛИЈЕРСКА ШКОЛА струковних студија Кнеза Вишеслава 70, 11000 Београд Тел.: +381 11 25 45 787 Факс: +381 11 2547 884 E-mail: info@vhs.edu.rs Сајт: www.vhs.edu.rs

Висока хотелијерска школа струковних студија у Београду је државна високошколска установа, основана 1974, потврђена од Комисије за акредитацију и Министарства просвете Србије 2007. године. Студијски програми су усклађени са сродним установама туристички најразвијенијих земаља: Швајцарске, Француске, Енглеске, Холандије, САД... Циљ Школе је да одговори на динамичне и променљиве потребе хотелијерске и туристичке привреде, те да обезбеди високообразовани професионални кадар који може гарантовати највише производне и услужне стандарде и квалитет.


Е н е рги ј а

114

/

E n e r g y

SRBIJA  BROJ 46  2014.

/

Э н е рги я


Коп за сна­гу Ср­би­је ПО­ЉЕ „Д“ У РУ­ДАР­СКОМ БА­СЕ­НУ „КО­ЛУ­БА­РА“

За про­те­клих шест де­це­ни­ја, ов­де је ис­ко­па­но ви­ше од по­ло­ви­не свег извађеног угља у нај­ве­ћем угље­ном ги­ган­ту Ср­би­је. Два­де­сет го­ди­на од то­га се мо­гла про­из­во­ди­ти стру­ја за це­лу земљу. И 2014, на­кон мај­ских по­пла­ва, овај коп по­стао је кључ, јед­на од рет­ких на­да. Опет је по­ло­жио те­жак ис­пит. Ср­би­ја ни­је оста­ла у мра­ку. И не­ће

Пи­ше: Дра­га­на Ве­ско­вић

К

ра­јем сеп­тем­бра на по­вр­шин­ском ко­пу По­ље „Д“, нај­ве­ћем угље­но­ ко­пу Ру­дар­ског ба­се­на „Ко­лу­ба­ ра“, оства­рен је из­у­зе­тан про­из­вод­ни ре­зул­тат: по­ла ми­ли­јар­де то­на ис­ко­па­ ног лиг­ни­та. Пре­ма зва­нич­ним по­да­ци­ ма Слу­жбе про­из­вод­ње Ру­дар­ског ба­се­на „Ко­лу­ба­ра“, на овом ко­пу, од 1966. го­ди­не (ка­да је по­че­ла по­вр­шин­ска екс­пло­а­та­ ци­је угља) до кра­ја сеп­тем­бра 2014. ис­ко­ па­но је 500.575.369 то­на угља. Ово је по­ себ­но за­ни­мљи­во ако се зна да је кра­јем про­шле го­ди­не у Ко­лу­бар­ском ба­се­ну ис­ ко­па­на ми­ли­јар­ди­та то­на угља. По­ље „Д“, да­кле, оства­ри­ло је по­ло­ви­ну про­из­вод­ње угља нај­ве­ћег угље­ног ги­ган­та Ср­би­је! Да би­смо сли­ко­ви­ти­је об­ја­сни­ли зна­ чај овог ру­дар­ског успе­ха, је­зик број­ки је нео­п­хо­дан. Ва­го­ни­ма „Же­ле­знич­ког тран­спор­та“ у Тер­мо­е­лек­тра­не „Ни­ко­ла Те­сла“ у Обре­нов­цу го­ди­шње се пре­ве­зе око 25 ми­ли­о­на то­на ко­лу­бар­ског лиг­ни­ та. Про­стом ра­чу­ни­цом, ви­ди­мо да би се са­мо угљем са По­ља „Д“ стру­ја у Ср­би­ји про­из­во­ди­ла око 20 го­ди­на. Ни­је уза­луд у про­те­клим де­це­ни­ја­ма нај­ве­ћи по­нос „Ко­лу­ба­ре“, а на­ро­чи­то за­по­сле­них на овом ко­пу, био упра­во по­да­так да је сва­ ки че­твр­ти или пе­ти ки­ло­ват стру­је у Ср­ би­ји про­из­ве­ден од лиг­ни­та са По­ља „Д“.

ВЕ­ЛИ­КИ ЗА­МАХ РУ­ДАР­С ТВА Тог дав­ног 13. апри­ла 1961, у 9.37 ча­ со­ва, бул­до­же­ром „Д7–12“ оки­ће­ним јор­ го­ва­ном, за­ко­па­на је пр­ва бра­зда на го­лој ле­ди­ни. Ту ће за не­ко­ли­ко го­ди­на на­ста­ ти нај­ве­ћи по­вр­шин­ски коп у та­да­шњој Ју­го­сла­ви­ји. Те го­ди­не, уз све­срд­но за­ ла­га­ње 229 рад­ни­ка, ис­ко­па­но је 109.300 ку­би­ка от­крив­ке. Екс­пло­а­та­ци­ја угља по­чи­ње у апри­лу 1966, ка­да је про­из­ве­де­ но 174.153 то­не угља и от­ко­па­но 2,4 ми­ ли­о­на ку­би­ка от­крив­ке. У пр­вој го­ди­ни ра­да би­ло је за­по­сле­но већ 473 рад­ни­ка. Три го­ди­не ка­сни­је про­из­вод­ња до­сти­же 1.496.959 то­на лиг­ни­та, а ре­зул­та­ти у ис­ ко­па­ва­њу от­крив­ке пре­ма­шу­ју 10 ми­ли­ о­на ку­би­ка. Крај ше­зде­се­тих про­шлог ве­ка обе­ле­ жи­ла је ве­ли­ка кри­за у про­из­вод­њи стру­

Фо­то­гра­фи­је: Ар­хи­ва „Ко­лу­ба­ре“

Илу­стра­ци­ја У Ру­дар­ском ба­се­ну „Ко­лу­ба­ра“ овај коп је го­ди­на­ма да­ вао ви­ше од по­ло­ви­не го­ди­шње про­из­вод­ње угља. Нај­ве­ ћа про­из­вод­ња угља, од бли­зу 16 ми­ли­о­на то­на, по­стиг­ну­та је 1990. Да би се илу­стро­ва­ла про­из­вод­на моћ ко­па, че­сто је ис­ти­ца­но да По­ље „Д“ за Тер­мо­е­лек­тра­не „Ни­ко­ла Те­сла“ обез­бе­ђу­је угаљ из којег се годишње про­из­во­ди стру­ја рав­на дво­го­ди­шњој про­из­вод­њи ХЕ „Ђер­дап“.

SERBIA  NO 46  2014

115


Е н е р­ги­ ј а

 По­ље „Д“ на­кон мај­ске по­пла­ве 2014.

116

је и угља, као и ло­ша ка­дров­ска струк­т у­ ра у та­да­шњем Ком­би­на­т у „Ко­лу­ба­ра“. Не­до­ста­ја­ли су ру­да­ри и ин­же­ње­ри, а ве­ћи број за­по­сле­них ни­је имао по­ло­ же­не струч­не ис­пи­те. Мно­ги ква­ли­фи­ ко­ва­ни и ви­со­ко­ква­ли­фи­ко­ва­ни рад­ ни­ци на­пу­сти­ли су фир­му и оти­шли у ино­стран­ство. Ме­ђу­тим, на По­љу „Д“ се ни­је по­с у­ ста­ја­ло, већ је од­лу­че­но да се соп­стве­ ним сред­стви­ма фи­нан­си­ра да­љи раз­ вој. За­хва­љу­ју­ћи ве­ли­ким на­по­ри­ма ко­лек­ти­ва, уз ми­ни­мал­ну по­моћ др­жа­ве, 1971. до­сти­же се про­из­вод­ња од че­ти­ри ми­ли­о­на то­на угља и око 13 ми­ли­о­на ку­ би­ка от­крив­ке. Из го­ди­не у го­ди­ну про­из­вод­ни ре­ зул­та­ти ра­сту, на пет, се­дам, да би 1979. го­ди­не до­сти­гли де­сет ми­ли­о­на то­на угља го­ди­шње. Упра­во сто­га, се­дам­де­ се­тих до­ла­зи до зна­чај­ног раз­во­ја дру­ штве­ног и лич­ног стан­дар­да за­по­сле­ них. Мно­ги рад­ни­ци ко­ји су на­пу­сти­ли „Ко­лу­ба­ру“ у вре­ме кри­зе вра­ћа­ју се и по­но­во ра­де на по­вр­шин­ским ко­по­ ви­ма, где су за­ра­ђи­ва­ли ве­ће пла­те не­ го док су би­ли на при­вре­ме­ном ра­ду у ино­стран­ству. По­ље „Д“ је би­ло нај­ве­ћи по­вр­шин­ски коп у бив­шој СФРЈ. На ње­го­вом отва­ра­ њу и из­град­њи ује­ди­ње­ни су струч­ност и зна­ње нај­бо­љих из обла­сти ге­о­ло­ги­ је, ру­дар­ства и енер­ге­ти­ке, као и дру­гих про­фе­си­ја. Ко­ри­шће­ни су и по­тен­ци­ја­ ли број­них на­уч­но-ис­тра­жи­вач­ких ин­ сти­т у­ци­ја и фа­кул­те­та. Ка­ко су струч­ ња­ци че­сто на­гла­ша­ва­ли, По­ље „Д“ је би­ло кру­на ви­ше­го­ди­шњег ра­да, зна­ња и ис­ку­ства у обла­сти раз­во­ја по­вр­шин­

SRBIJA  BROJ 46  2014.

ске екс­пло­а­та­ци­је у Ср­би­ји. За­хва­љу­ју­ћи отва­ра­њу овог ко­па до­шло је до ве­ли­ког при­ли­ва ка­дро­ва у „Ко­лу­ба­ру“ из чи­та­ве зе­мље, али и до ве­ли­ког за­ма­ха ру­дар­ ства у Ср­би­ји. СТА­РИ ОСЛО­НАЦ Пре­ма по­тре­ба­ма за ве­ћом про­из­ вод­њом стру­је у Ср­би­ји, По­ље „Д“ се раз­ви­ја­ло етап­но, стал­но по­ве­ћа­ва­ју­ћи ка­па­ци­тет. Та­ко се от­ко­па­не ко­ли­чи­не лиг­ни­та пе­њу са 10 на 12, па на 15 и 16 ми­ли­о­на то­на го­ди­шње. Ме­ђу­тим, ка­ко је суд­би­на сва­ког ко­ па усло­вље­на ко­ли­чи­на­ма угља у ле­жи­ шту, та­ко је и По­ље „Д“ до­шло до фа­ зе ка­да је нео­п­ход­но ње­го­во ши­ре­ње, јер су по­сто­је­ће ре­зер­ве ис­цр­пље­не. За­мен­ски ре­с урс и при­род­ни на­ста­ вак По­ља „Д“ је по­вр­шин­ски коп По­ље „Е“, чи­је про­це­ње­не ре­зер­ве из­но­се око 350 ми­ли­о­на то­на угља. Али, нео­п­ход­ но исе­ља­ва­ње на­се­ља Вре­о­ци и екс­ про­при­ја­ци­ја од­ви­ја­ли су се успо­ре­но, та­ко да су на овом ко­пу про­те­клих го­ ди­на би­ли број­ни про­бле­ми. Ис­цр­пље­ ност ле­жи­шта, ве­ли­ки број усло­вље­них ре­кон­струк­ци­ја, ло­ши вре­мен­ски усло­ ви, али на пр­вом ме­сту екс­про­при­ја­ци­ ја, до­во­де до па­да про­из­вод­ње. Та­ко, у 2012. и 2013. са овог ко­па те­шком му­ ком оства­ре­на је про­из­вод­ња од око се­ дам ми­ли­о­на то­на. Жи­вот сва­ког ко­па се мо­же упо­ре­ ди­ти са људ­ским, јер има сво­ју мла­дост, „злат­не го­ди­не“ и ста­рост. Ме­ђу­тим, ста­ рост По­ља „Д“ се још до­во­ди у пи­та­ње. Очи Ср­би­је на­кон мај­ских по­пла­ва по­ но­во су упр­те у овај коп. У ме­се­цу на­кон по­пла­ва, на овом ко­пу, ко­ји је био де­ли­ мич­но по­пла­вљен, из­у­зет­ним за­ла­га­ њем за­по­сле­них ве­о­ма бр­зо су са­ни­ра­не по­сле­ди­це и по­кре­ну­та је про­из­вод­ња на оба угље­на си­сте­ма. Убр­зо је по­диг­ ну­та про­из­вод­ња. У ју­ну је про­из­ве­де­ но ско­ро ми­ли­он то­на лиг­ни­та, што је че­ти­ри и по пу­та ви­ше од пред­ви­ђе­них 220.000 тона. За­по­сле­ни на овом ко­пу по­сти­гли су зна­ча­јан успех у из­уз­ ет­но те­шком тре­нут­ку за енер­гет­ски си­стем Ср­би­је. На де­лу се по­ка­за­ла од­луч­ност и струч­ност свих за­по­сле­них да се про­ из­вод­ња на­ста­ви и до­стиг­не мак­си­мум у од­но­с у на мо­гућ­но­сти екс­пло­а­та­ци­ је лиг­ни­та. И још увек си­ја­ли­це Ср­би­је све­тле за­хва­љу­ју­ћи угљу са По­ља „Д“. 


SERBIA  NO 46  2014

117


Ми производимо више од половине електричне енергије Србије We generate more than half of Serbian electricity

ПД ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ „НИКОЛА ТЕСЛА“ www.tent.rs

CE THERMAL POWER PLANTS “NIKOLA TESLA”



Srbija nacionalna revija - broj 46 - srpski