Молитва без престанка ПОСНИЦА СВЕТОГ САВЕ У КАРЕЈИ
ПРИНЦИП ПРЕС
Од центра поред Протата и саборне цркве у Кареји поплочаном стазом сти же се до Поснице или Типикарнице Светог Саве Српског. Цео комплекс (ко нак, црква, помоћне зграде, прилаз и двориште), некада зарастао и запуштен, данас је засигурно најуређенији и најрепрезентативнији део светогорске пре стонице. И Посница је последњих година, попут многих светогорских свети ња, дочекала умивање древног јој руха. Засијала је опет царском светлошћу, каква је и била у време свог оснивача, племића-подвижника. Усрдним моли твама Богородици Млекопитатељници, Господу Исусу Христу, Сави Српском и Сави Освећеном, Никодим Хиландарац је призвао неимаре и градитеље да врате стари сјај молитвеном кутку у коме се и сам Свети Сава на коленима молио за опроштај грехова васколиког отачества.
3
КРОЗ ВЕЧНОСТ (МОЛИТВА И СТВАРАЛАШТВО) Непосредно по обнови Хиландара 1198. године, о чему сведоче оснивач ке хрисовуље Алексеја III Анђела и Стефана Немање, након чијег упокојења Свети Сава пише Хиландарски типик или манастирски устав, разочаран од носима међу браћом Вуканом и Стефаном, долази до манастира Ивирон на Светој Гори, тражећи од карејских духовника благослов да у Кареји (Орахо вици) сагради испосницу као јединствени молитвени кутак за себе и свој род. Забележено је да су оснивачи Хиландара, непосредно пре упокојења Светог Симеона Мироточивог, у Кареји купили двоспратну кућу која ће се кори стити као коначиште за игумана и хиландарске монахе приликом њиховог боравка у светогорској престоници. Савини биографи и ученици Доментијан и Теодосије као мотив за осни вање Карејске келије наводе тежњу Светог Саве да „што је више могуће по дражава Христу и његовим великим светитељима, какав је био његов имењак пустиножитељ и испосник Сава Јерусалимски или Освећени, – да живи осамљено у сталној молитви, посту и телесном напрезању, како би што боље могао сузби ти нагоне крви и тела, подижући снагу духа, те да својим животом послужи као пример како треба проводити живот потпуно предан Богу“. Сава Хиландарац додаје да је „Свети Сава непосредно по упокојењу свога оца препустио управљање манастиром игуману Методију и повукао се у Кареју како би живео према својој давнашњој жељи...“ Доментијан бележи да је „Свети Сава живео строгим испосничким жи вотом, у потпуној осамљености и ћутању по подобију ангелскоме, и као да није имао тела лишио се свих телесних угодности. Јео је тек по мало хлеба и пио тек по мало воде, а дане и ноћи проводио у читању и учењу, у молитви, стојању, бдењу, метанисању, тако да је једва по час-два давао одмора своме телу. Стога је физички силно ослабио...“ То потврђује други биограф Тео досије, наводећи да је строгост тог подвига у Карејској келији након Нема њине смрти Сави скоро угрозила живот, те да се у једном тренутку тешко разболео. У таквим околностима, изолован од света, уз пламичак свеће и молитвено тиховање, Свети Сава 1199. године пише Карејски типик, једно од најзначај нијих дела српске средњовековне књижевности, обезбедивши њиме аутономан положај или потпуну самосталност Карејској посници у односу на светогорски Протат (управа Свете Горе) и на игумана манастира Хиландара.
7
„У статусним одредбама овог документа треба запазити једностраност обавеза што их Хиландар као манастир има према Савиној аутономној ћели ји. Манастир је бирао карејске ћелиоте по одређеном поступку. Са литургиј ског становишта важне су одредбе о молитвено-богослужбеном правилу, ово се заснива на упрошћавању оног богослужења које се сматра саборним, али опет у духу светогорске литургијске традиције. Са друге стране подвучена је улога псалтира, који се, поред интензивног читања на богослужењу по светогорској пракси, имао по Савином типику прочитати цео за дан и ноћ. Прописи о посту су строга варијанта светогорске праксе, узакоњене типиком Светог Атанасија Атонског“. (Д. Богдановић) Карејски типик рукописан је на свитку пергамента само са једне стране и састоји се од два слепљена листа дужине 535 и 205 центиметара, укупне ду жине 705 центиметара. Писан је старословенским језиком, што, како наводи Димитрије Богдановић, одговара природи и садржају типика, за разлику од Немањине повеље, дипломатског документа који је добрим делом написан народним српским језиком. Овај вредан документ све до краја 19. века нала зио се у Испосници Светог Саве, када је пренет у манастир Хиландар, у чијем архиву се и данас налази. Данас се у манастиру Хиландар чувају и два каснија преписа Карејског ти пика, из 14. века, урађена такође на пергаменту. У 14. веку Карејски типик је уклесан у камену изнад врата Карејске испоснице. По њему се и сама Испо сница још назива „посница“, „исихастирија“, „молчаница“ или „типикарница“. Лазар Мирковић у студији о скитским уставима Светог Саве указује на значај и место Карејског типика у историји православне монашке духовности, а посеб но литургијског живота у Срба. Мирковић наводи да је упоредо са учвршћива њем „општежитељне“ организације монаштва у Хиландару, потом у Студеници, по узору на развијене обрасце Палестине, Цариграда и саме Свете Горе, Сава по светио пуну пажњу скитским, пустињачким или усамљеничким видовима мона шког подвижништва. Оваква служба Господу позната је још из раног хришћан ског период а на Блиском Истоку, најпре у Египту, на Синају, у Палестини, Сири ји. Како наводи Димитрије Богдановић, дефинисане су две крајности: „Чврстих заједница са строгом дисциплином (киновија) и потпуне испосничке усамљености (анахорезе)“. Између њих, развио се и облик умереног осамљивања два или три мо наха удружених у испуњавању строжих правила поста и молитве...“ О Савиној испосници пише и руски владика Порфирије Успенски. У својој Историји Атона, издатој 1892. године у Петрограду, он бележи један веома занимљив детаљ у вези са Карејском посницом и њеним монасима:
8
„Цариградски патријарх Антоније, након поднетих му жалби, одредио је митрополите из Солуна и Верије да се упуте на Свету гору и тамо уведу ред, наиме, да истребе неправилности које су се тамо угнездиле. На седници у Каре ји марта 1397. године присуствовало је 985 особа, делом од игумана, делом од старијих монаха. Између осталог радило се о Типикарници која је припадала Хиландару и наређено је да само пиргоским монасима Светог Саве буде дозвоље но да без претходне најаве код прота (управитељ Свете Горе) смеју сећи дрва за огрев и то само на врху брда и нигде другде. Ако тамошњи монаси прекораче тај закон допадају проклетства, губе своје повластице и морају се потчинити на редбама прота, као и они из осталих ћелија. Овде видимо како су оци љубоморно гледали на типикарницу, а нарочито игумани.“
11
Сава Хиландарац не искључује могућност да су монаси из Типикарнице злоупотребљавали своје привилегије и да је то узроковало сазивање овог ску па. У осврту Порфирија Успенског први пут се помиње Пирг (кула) Светог Саве, јер је то тада, како наводи аутор, позивајући се на документе и рукописе, помињала само келија. Претпоставља се да је пирг изграђен у 14. веку, у вре ме цара Уроша, пре свега због безбедности монаха и заштите од разних пљач каша с копна и гусара са мора. У даљем опису се наводи да се кула налазила изнад црквице Светог Саве, да је имала дубоке темеље, унутрашња просторија састојала се од три одељења и неколико келија, са малом капелом посвеће
12
ном Светим Врачима Дамјану и Козми. Пирг је срушен 1877. године, мада се претпоставља да није коришћен од 1674. године, када је типикар Атанасије из темеља изградио конак за становање где су се монаси из пирга преселили, а кула је касније, како сведочи уговор о закупу, изнајмљена једном монаху за становање. Остало је забележено да су се монаси у њему бавили и преписи вањем књига. Монах Григорије је 1583. године преводио са руског на српски језик књигу Јосипа Матадиа, а монах Аверкије, родом из Херцеговине, није био само преписивач већ и архивар, захваљујући коме је сачувана једна збир ка панегирика за целу годину. Од 1623. до 1626. исписао је 462 тетраде по 8
13
страна за Хиландар у омилијама (поучним беседама) Јована Хризостома. За бележено је и да су у Савиној испосници у Кареји служила два каснија архи епископа СПЦ, Никодим и Данило, а да је најдужи стаж у Типикарници имао монах Прокопије служећи у њој више од 30 година. Падом српске средњевековне државе под отоманску власт Испосница Све тог Саве у Кареји, као и сам манастир Хиландар, до тада најбогатија и нају тицајнија светогорска светиња, улази у вишевековни период преживљавања и тешких искушења. Губи поседе, метохе, на крају почиње да се осипа и српско монаштво. Турске власти, под утицајем Грка, нису дозвољавале долазак нових искушеника из поробљене отаџбине, тако да средином 18. века Бугари чине већину монаштва и манастир Хиландар пада под њихову управу. О том пери оду и стању које је пред крај 19. века затекао у манастиру писао је Сава Хи ландарац, аутор монографија Историја манастира Хиландара и Типикарница Светог Саве у Кареји, чији су рукописи, нажалост, скоро цео век били затурени у богатој манастирској архиви и библиотеци. Интересантно је да овај вредни би блиот екар и ризничар није био српског порекла. Тек пред његов смирај, проме ном националне структуре у манастиру (одласком бугарских монаха), донекле је наишао на разумевање братства за подухват сређивања преосталог блага у библиотеци и ризници. Неке предрасуде и препреке су остале, али ни овај вред ни прегалац и подвижник није посустајао. Целим бићем предао се православљу и српском народу. Сава Хиландарац, по националности Чех – Славибор Брајер, родио се 1837. године у Кутној Гори у Чешкој, а упокојио у Хиландару 1911. Дао је немерљив допринос сређивању архивске и библиотечке грађе, а део свог искуства прето чио је у две поменуте књиге, немерљиво важне за историју Хиландара, српске цркве и српског народа. О Сави Хиландарцу надахнут есеј написао је патријарх Гаврило Дожић у коме истичи његове врлине, али и патње и невоље на које му је указао сам Сава, због небратског понашања других монаха. Како наглашава па тријарх Гаврило, Саву је највише погађало „држање неких калуђера да је немачки шпијун, а он је живео међу гомилом мрачних људи, од којих је свако интелектуално образовање далеко“. Време о коме пише тадашњи синђел, студент атинског универзитета, по тоњи патријарх српски Гаврило Дожић, вероватно је једно од најтежих у историји Хиландара и Испоснице. Владали су анархични кланови „халапљи вост, грамзивост, стварање дугова, навала туђинштине која је гледала да се стално користи жалосним стањем у Хиландару али и у Испосници Светог Саве у Кареји.“
14
Патријарх српски Гаврило Дожић наводи да је због прилика у укупном националном корпу су, растрзаном поделама и поли тичким трзавицама, „у Хиланда ру настао мрак и густа тама и да је та наша жарка зубља духовнорелигиозног устројства и цркве но-просветног развитка допала у тако жалостан положај, да услед недостатка чисте крви српских калуђера – прећаше јој очигледна грозна опасност од лукавих агена та туђинштине, који користећи се незнањем и умном ограничено шћу њених монаха, а нарочито експлоатишући њихове заблуде и неосноване идеје о својој наци оналности – усиљено покушавају да упрљају дивно и поносно срп ско име Лавре Хиландара – баш у то време долази у Хиландар из крила братског нам чешког наро да, непристрасни, бистри и уче ни Словенин, који тражећи себи спокојства и душевне хране бира најподесније место за своје под виге, наш Бјел Виландар усред Го ре Свете. Тај најновији наследник великих Срба Хиландараца јесте Сава Хиландарац, монах и библи отекар Лавре Хиландара.“ Почетком 20. века дошло је до сређивања стања и у Хилан дару и самој Испосници, о че му неуморни Сава Хиландарац оставља следеће сведочанство:
„У садашњем тренутку Типикарница се налази у најбољим рукама. Као старјешина служи јеромонах Мина, по рођењу Црногорац. Два монаха су му под ређена, старији са именом Епифимије, млађи Кирил. Сви се труде да испуне дужности и подржавају се међусобно у вршењу своје службе. Што им затреба за живот, то им даје Хиландар у довољним количинама. Од ранијих година посто ји легат са каматом од 510 гроша годишње. Друге редовне зараде Типикарница нема, али страни и домаћи добротвори о томе брину издашно, тако да заду жбина и у овим скромним условима напредује. Те милостиње отац Мина кори сти крајње савесно за улепшавање цркве и реновирање грађевина. Током 1907/8. године дао је да се изради једна дивна слика (икона) Мајке Божје Тројеручице. Купио је олтарске утвари, обновио свештеничку одору и заједничке слике срп ских светих. И монах Епифаније дао је свој прилог – да се о његовом трошку из ради свећњак у вредности од више турских фунти који виси у предворју.“ Што се тиче грађевинског дела, он у односу на почетак 20. века није много промењен, с тим што су све просторије међусобно повезане у јед ну покривену целину. У оквиру те целине је и главна зграда конака, са ве ликим пријемним делом живописаним у последњих десетак година. Међу неколико икона са леве стране истиче се она на којој је представљена мученички пострадала руска царска породица Романов. Кроз сада већ за творени атријум, који повезује конак са црквом, улази се у храм посвећен Светом Сави Освећеном. Изнад врата његове припрате је мермерна плоча са исклесаним Карејским типиком. Из припрате се улази у наос – главну цркву. Припрата и црква, живописане су непосредно након обнављања у другој половини 18. и почетком 19. века, када је урађен и иконостас дубо резан у ораховом дрвету, са танким слојем позлате. Лево од улаза, уз леђа припрате, налази се мали отвор кроз који се погнуто ступа у уску пећину у којој се Свети Сава у почетку молио. Централно место на иконостасу, са десне стране, зауз има чудотвор на икона Богородице Млекопитатељнице, а са леве стране је икона Христа Пантократора, што је обрнуто позиционирање. Свети Сава је из поштова ње према Мајци Божјој, по благослову патријарха васељенског, Богородици Млекопитатељници доделио почасно место. Овај иконостас рестаурисан је 2005/6. године. Осим уређења конака, увођења система соларне енергије и етажног грејања, проширен је економски део са кухињом и оставама, култи висано двориште са разним садницама и декоративним културама, поплоча ни прилази, уређена и засађена башта са модерним стакленицима за потребе производње поврћа и у зимским месецима.
17
МЛЕКОПИТАТЕЉНИЦА Највећа реликвија у Карејској посници свакако је чудотворна Икона Бого родице Млекопитатељнице коју је, према предању, Свети Сава донео из мана стира Светог Саве Јерусалимског у Светој земљи. Спремајући се да своју душу преда Господу, Свети Сава Освећени окупље ним монасима оставља аманет: „Оци и браћо, дођите око мога одра, Господ мој којем сам читав живот служио објављује крај земнога живота, а вама завјешта вам, запишите, да ће проћи много времена и доћи ће царскога рода син који ће носити моје име. Дајте му чудотворну икону Млекопитатељницу и мој штап.“ Почетком 13. века Свети Сава Српски одлази у Палестину и посећује манастир Светог Саве Осве ћеног. Уз игумански штап и Млекопитатељницу, на поклон добија икону Тројеручицу, коју је по дарио манастиру Хиландару, својој Посници је дао Млекопитатељницу, штап је оставио Патери ци, келији ван Хиландара. „Кад је Свети Сава дошао у манастир Светог Саве Освећеног, догодило се чудо. Пришао је да се поклони моштима свога узора и духовног оца, по којем је добио име. Како је прилазио, тај штап се померио са свог места. Монаси као да нису разумели, па су га враћали и чудо се, тако, три пута понављало. Међутим, кад је Го спод видео да монаси не обраћају пажњу, чу дотворна икона Млекопитатељница се са свога постоља покренула према Светом Сави. Тада су монаси остали у чуду и сетили се завештања“, надахнуто, пред фреском Светог Саве Освеће ног, беседи отац Никодим. Уверен да је икона Мајке Божје Млекопитатељнице једна од нај старијих у целом хришћанству и да потиче из 1. века, док је Тројеручица, икона која је исце лила руку Светом Јовану Дамаскину, настала у 4. веку.
18
ЗАДУЖБИНАРИ Да је Посница и пре најезде иноверних освајача имала успоне и па дове сведоче доброчинства краља Милутина и царице Јелене. Краљ Милутин, највећи задужбинар од свих владара српских и један од највећих ктитора Савине келије у Кареји, повељом 1317/1318. обна вља оронулу Посницу, зида пирг, поклања књиге, иконе и друге потреп штине. Царица Јелена тридесет година касније такође је у мисији об нављања и оживљавања Карејске поснице. Према сачуваним списима, приликом посете цара Душана и царице Јелене један од хроничара је забележио: „Затекли су је у бедном стању, сажалили се над њом и одлу чили да се постарају о њеној обнови.“ Царица Јелена обнавља и утврђује келију зидом и пиргом Светог Саве, а цар Душан је дарива поседима у
21
Србији. Светогорски Протат у то време светосавску богомољу третира као мали манастир са својим представником у Протату. Краљ Милутин у својој хрисовуљи подсећа монахе да живе савесно према типику, обећавши им да ће он лично олакшати њихову егзистен цију. Уз Четворојеванђеље краља Милутина из 1316. године, за опро штење многих грехова поклонио је Типикарници и 1.000 перпера. Међу
22
дариваним књигама сачувано је једно јеванђеље на пергаменту у коме из ричито стоји да је намењено за келију Светог Саве у Кареји. Приликом једног од својих послед њих боравака на Светој Гори, Свети Сава је ради економског обезбеђења ке лије за 300 перпера купио од братства манастира Свети Димитрије земљиште на којем је засађен виноград. У хиландарском архиву остала је забележена и дарежљивост архиепи скопа српског Никодима, бившег игу мана Хиландара. Својом хрисовуљом из 1322. године он одређује годишњи прилог монасима од 40 перпера и ма сак, наводећи у овом акту да се не сме дозволити да задужбина Светог Саве падне у заборав, под претњом вечног проклетства. Аутор записа наводи да је овим актом архипастира српског Ни кодима враћена стара слава Карејској посници. У последњој деценији из Русије је стигла велика помоћ за Посницу, а че сти гости су најближи сарадници пред седника и премијера Руске Федерације, Владимира Путина и Дмитрија Медве дева. Наравно, ни смерни чувар Савине Типикарнице не посустаје у давању. Уз молитву рађена од најбољих светогор ских иконописаца из келије Буразери, насликана веродостојно оригиналу, икона Богомајке Млекопитатељнице је из руку патријарха руског Кирила уручена тадашњем председнику Русије Дмитрију Медведеву.
25
БИБЛИОТЕКА Како наводи Надежда Р. Синдик у својој студији Скриптаријум и библи отека Испоснице св. Саве у Кареји, од самог почетка овај молитвени кутак имао је скриптаријум и библиотеку где су настала значајна оригинална дела старе српске књижевности, текстолошке редакције, преписи и преводи. Још у време Светог Саве, осим литургијских богослужбених књига, јеванђеља, апостола, октоиха, триода, минеја, псалтира..., налазиле су се ту и књиге за монашко духовно уздизање, као што су пролози и житија светих које је Свети Сава као млади принц Растко читао на двору свога оца, што га је вероватно определило да крене монашким стазама. Ауторка, користећи Богдановиће ву Историју старе српске књижевности, претпоставља да је основна лектира првог српског светитеља била, између осталог, Лествица Светог Јована Ле ствичника, зборници беседа рановизантијских црквених отаца Јована Злато устог, Григорија Богослова, Василија Великог, Перенис Јефрема Сирина, као и црквено-правна литература. Аутор Карејског типика на крају овог дела прети проклетством свакоме ко покуша да отуђи ове списе из Поснице. Међутим, зуб времена, разни утицаји и интереси мењали су и структуру и број књига у Карејској келији за коју се може рећи да је била веом а важан књижевни центар у коме су настала српска оригинална књижевна дела, преводи и редакције. Ту је Доментијан, који је за себе рекао да је последњи ученик преосвећеног кир Саве, написао Житије Све тог Саве. У 13. веку јеромонах Теод ул, по налогу хиландарског еклисијарха Дамјана, преписује Октоих осмогласник. Архимандрит Леонид 1859. године, приликом посете Карејској келији, бележи да је тамо нашао Вуканово Јеван ђеље, настало између 1197. и 1199. године, док В. И. Григорович петнаест година раније вели да је на истом месту нашао 45 словенских рукописа и 12 старих штампаних књига које су се распадале од старости и нехаја. Карејске књиге, како наводи у Каталогу Димитрије Богдановић, пренете су крајем 19. и почетком 20. века у Хиландарску библиотеку због сређивања Каталога, што је поверено Сави Хиландарцу. Међутим, поред књига које се налазе у Хиландару, известан број њих је у другим библиотекама и архиви ма у земљи и иностранству. Многе су, нажалост, заувек уништене небригом и отуђене. Данас се у библиотеци Поснице чува неколико стотина претежно старих богослужбених књига писаних на црквенословенском и руском језику.
27
КАРЕЈСКИ ТИПИК 1199. Стога и ја, од свих последњи и грешнији, свагда слаб и тром за подвизавање духовно, дошавши у Свету Гору нађох богоизабрана светила где на разне начине хитају на подвиг духовни. Те и ја, укрепивши своју немоћ, потрудих се колико ми снага дозвољаваше, подигох манастир свети, дом Пресвете Владичице наше Богородице, Приснодеве Марије, светога општежитија, и ћелије ми довољне у Карејама, где да пребивају игуман и сва братија када долазе. Потом, опет, подигох и овде у Ораховици место за тиховање, светог и препо добног оца нашег Саве, за стан двојици или тројици, по речима Господњој: „Где су двоје или троје сабрани у име моје, ту сам ја међу њима.“ Зато ову заповест дајем, сви да знају: ни прот нема власти над том ћелијом, ни игуман светога нашег манастира, нити ко други од братије да не узнемирава онога који живи
30
у овој ћелији светог Саве. И што се налази у тој ћелији, било вино, било воће, да не узима наш манастир ништа од тога, ниигуман другима да не даје, већ, напротив, да се ту даје из нашег манастира ради спомена, свећа светом Сави, уља 60 литара. А о свему другоме на вољу остављам игуману и свој братији; ако чиме буду могли да помогну брату који живи у ћелији овој, верујем у Бога да вам неће недостати прегршт брашна ни чанак уља, ако моју макар и грешну молитву хоћете да имате у помоћ себи. Јер онај кога ја оставим после смрти своје у тој ћелији, он да пребива до краја живота својега незамењен ни од кога. Потом, пак, дајем овакво правило да се примењује: да се скупе игуман светога тога манастира и сва братија, и да бирају мужа богобојажљива, који је подобан да живи у ћелији у месту том. Или ако буде ко – као игу ман, или неко други од оних што су служили у месту томе светоме, да се шаље у то место, и он сваку слободу и власт да има над том ћелијом, као што и горе писасмо. А манастир, ни игуман, да нема никоје власти над ћелијом том. Нити, пак, за мито да се не поставља неко у ћелији тој, недостојан правила духовног. Овај, пак, устав прописујем у ћелији тој, да држи који хоће да живи у њој. Понедељком, и средом, и петком – нити уља једи, нити вина пиј; а у уторак и у четвртак – уље једи и вино пиј. И у свих ових пет дана један пут дневно да једеш. У суботу, пак, и у недељу – рибе, и сир, и све друго; и двапут дневно једе се. А у пост велики, суботом и недељом једи уље и вина кушај; а у друге дане – ни вина, ни уља. А за пост Рођења Христова – као и у друге дане што прописасмо, нека и тада буде исто. А у пост светих апостола – да једе исто као и у друге дане обично што прописасмо. У појању да се држи овакав устав: јутрења и вечерња – као што је оби чај, на јутрењи преко целе године да се поју по три катизме псалтира, а на вечерњи „Ка Господу, када“ без тропара. Часове појемо разно. Први час са јутрењем без псалтира. На трећем часу, и на шестом, и на деветом, певамо по три катизме псалтира, са Карејски типик, фото Славомир Матејић
33
метанијама, као што имамо обичај. На сваком почетку, на „Приђите, поклонимо се“, по три метаније. И опет, кад се заврши псалам и каже „Алилуја“, по три метаније. Било на вечерњи, било на метимону, било за време читања псалтира, било на часовима, било на полуноћницама, на свакој служби кад се служи крај, тамо где се каже „Боже, буди мило срдан према нама и благослови нас“ – по 12 метанија. А полуноћница се поје у цркви са „Блаженима“, и три катизме, и канон Богородици. А што остане од псалтира, то изговори било дању, било ноћу, само да се испева псалтир за дан и ноћ. У суботу увече бива, по нашем обичају, агрипнија. А ово појемо на агрипнији: пошто се каже „Трисвето“ и „Помилуј ме, Боже“, потом поје мо канон агрипније. И потом се чита једна глава тетрајеванђеља. Ако ли буде немогуће, да преполови. И потом се почиње служба јутрење. Отпојавши после Шестопсалмија „Бог Господ“, а онда отпојавши три катизме, и четврту ка тизму „Блажени“ са припевом „Анђела сабор“, потом седилне, потом чтеније, и после овог Степена „Све што дише“, јеванђеље, по јеванђељу „Васкрсење Хри стово“ и потом „Помилуј ме, Боже“ и песме заједно да поје сам. И потом канон васкрсни, као што имамо обичај, и светом – ако имаш. И потом се завршава, како је и ред. О светим и божанственим литургијама: према могућности да се служе. А у Господње велике празнике треба да пазимо на појање и бденије ноћно, сећајући се речи која вели: „Бдите и молите се, да не паднете у напаст; јер дух је бодар, а тело немоћно.“ Због тога бдите, јер ћете у плоду труда својега уживати ако то извршите, и бићете блажени. Овај, дакле, устав појања и јела написасмо. Молим и захтевам да буде непро менљив, сем ако у болест падне; тада, колико снага може. О пићу и о јелу: ако се догоди да ти неко драг дође на утеху, нека се тада наруши пост – осим среде и петка. О слободи места тога: заклињем Господом нашим Исусом Христом и пресветом његовом Матером, као што писасмо овде да не буде потворено. Ако ли ко ово промени, и буде узнемиравао онога који живи у месту овом, или буде што узео што је у месту овом, или од књига, или од икона, или друго, што год буде у месту том, нека буде проклет и завезан од Свете и Животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, и од мене грешног. И да не буде опроштен ни у овоме веку ни у будућем. Због тога писах и потписах овај свој рукопис, 6707. (1199) године. Од свих последњи, Сава грешни.
36
Хиландарски типик, фото Славомир Матејић
Издавач: „Принцип Прес“ Цетињска 6, Београд (Србија) www.nacionalnarevija.com За издавача: Мишо Вујовић Текст и фотографије: Мишо Вујовић Уредник: Бранислав Матић Технички уредник: Александар Ћосић Штампа: „Портал“, Беог рад Беог рад, 2018. © Copyright: „Принцип Прес“ CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 271.2-726.1(570)-523.4-9(495.631) 726.54(=163.41)(495.631) ВУЈОВИЋ, Мишо, 1964Молитва без престанка : посница Св. Саве у Кареји / Мишо Вујовић. - Београд : Принцип прес, 2018 (Београд : Портал). - 36 стр. : фотогр. ; 21 cm ISBN 978-86-6189-115-1 a) Кареја - Посница Св. Саве - Историја COBISS.SR-ID 255297036