__MAIN_TEXT__
feature-image

Page 1

Молитва без престанка ПОСНИЦА СВЕТОГ САВЕ У КАРЕЈИ

ПРИНЦИП ПРЕС


Од цен­тра по­ред Про­та­та и са­бор­не цр­кве у Ка­ре­ји по­пло­ча­ном ста­зом сти­ же се до По­сни­це или Ти­пи­кар­ни­це Све­тог Са­ве Срп­ског. Це­о ком­плекс (ко­ нак, цр­ква, по­моћ­не згра­де, при­лаз и дво­ри­ште), не­ка­да за­ра­стао и за­пу­ште­н, да­нас је за­си­гур­но нај­у­ре­ђе­ни­ји и нај­ре­пре­зен­та­тив­ни­ји део све­то­гор­ске пре­ сто­ни­це. И По­сни­ца је по­след­њих го­ди­на, по­пут мно­гих све­то­гор­ских све­ти­ ња, до­че­ка­ла уми­ва­ње древ­ног јој ру­ха. За­си­ја­ла је опет цар­ском све­тлош­ћу, ка­ква је и би­ла у вре­ме свог осни­ва­ча, пле­ми­ћа-под­ви­жни­ка. Усрд­ним мо­ли­ тва­ма Бо­го­ро­ди­ци Млекопитатељни­ци, Го­спо­ду Ису­су Хри­сту, Са­ви Срп­ском и Са­ви Осве­ће­ном, Ни­ко­дим Хи­лан­да­рац је при­звао не­и­ма­ре и гра­ди­те­ље да вра­те ста­ри сјај мо­ли­тве­ном кут­ку у ко­ме се и сам Све­ти Са­ва на ко­ле­ни­ма мо­лио за опро­штај гре­хо­ва вас­ко­ли­ког ота­че­ства.

3


КРОЗ ВЕЧ­НОСТ (МО­ЛИ­ТВА И СТВА­РА­ЛА­ШТВО) Не­по­сред­но по об­но­ви Хи­лан­да­ра 1198. го­ди­не, о че­му све­до­че осни­вач­ ке хри­со­ву­ље Алек­се­ја III Ан­ђе­ла и Сте­фа­на Не­ма­ње, на­кон чи­јег упо­ко­је­ња Све­ти Са­ва пи­ше Хи­лан­дар­ски ти­пик или ма­на­стир­ски устав, раз­о­ча­ран од­ но­си­ма ме­ђу бра­ћом Ву­ка­ном и Сте­фа­ном, до­ла­зи до ма­на­сти­ра Иви­рон на Све­тој Го­ри, тра­же­ћи од ка­реј­ских ду­хов­ни­ка бла­го­слов да у Ка­ре­ји (Ора­хо­ ви­ци) са­гра­ди ис­по­сни­цу као је­дин­стве­ни мо­ли­тве­ни ку­так за се­бе и свој род. За­бе­ле­же­но је да су осни­ва­чи Хи­лан­да­ра, не­по­сред­но пре упо­ко­је­ња Све­тог Си­ме­о­на Ми­ро­то­чи­вог, у Ка­ре­ји ку­пи­ли дво­спрат­ну ку­ћу ко­ја ће се ко­ри­ сти­ти као ко­на­чи­ште за игу­ма­на и хи­лан­дар­ске мо­на­хе при­ли­ком њиховог бо­рав­ка у све­то­гор­ској пре­сто­ни­ци. Са­ви­ни би­о­гра­фи и уче­ни­ци До­мен­ти­јан и Те­о­до­си­је као мо­тив за осни­ ва­ње Ка­реј­ске келије на­во­де те­жњу Све­тог Са­ве да „што је ви­ше мо­гу­ће по­ дра­жа­ва Хри­сту и ње­го­вим ве­ли­ким све­ти­те­љи­ма, ка­кав је био ње­гов име­њак пу­сти­но­жи­тељ и ис­по­сник Са­ва Је­ру­са­лим­ски или Осве­ће­ни, – да жи­ви оса­мље­но у стал­ној мо­ли­тви, по­сту и те­ле­сном на­пре­за­њу, ка­ко би што бо­ље мо­гао су­зби­ ти на­го­не кр­ви и те­ла, по­ди­жу­ћи сна­гу ду­ха, те да сво­јим жи­во­том по­слу­жи као при­мер ка­ко тре­ба про­во­ди­ти жи­вот пот­пу­но пре­дан Бо­гу“. Са­ва Хи­лан­да­рац до­да­је да је „Све­ти Са­ва не­по­сред­но по упо­ко­је­њу сво­га оца пре­пу­стио упра­вља­ње ма­на­сти­ром игу­ма­ну Ме­то­ди­ју и по­ву­као се у Ка­ре­ју ка­ко би жи­вео пре­ма сво­јој дав­на­шњој же­љи...“ До­мен­ти­јан бе­ле­жи да је „Све­ти Са­ва жи­вео стро­гим ис­по­снич­ким жи­ во­том, у пот­пу­ној оса­мље­но­сти и ћу­та­њу по по­до­би­ју ан­гел­ско­ме, и као да ни­је имао те­ла ли­шио се свих те­ле­сних угод­но­сти. Јео је тек по ма­ло хле­ба и пио тек по ма­ло во­де, а да­не и но­ћи про­во­дио у чи­та­њу и уче­њу, у мо­ли­тви, сто­ја­њу, бде­њу, ме­та­ни­са­њу, та­ко да је је­два по час-два да­вао од­мо­ра сво­ме те­лу. Сто­га је фи­зич­ки сил­но осла­био...“ То по­твр­ђу­је дру­ги би­о­граф Те­о­ до­си­је, на­во­де­ћи да је стро­гост тог под­ви­га у Ка­реј­ској келији на­кон Не­ма­ њи­не смр­ти Сави ско­ро угро­зи­ла жи­вот, те да се у јед­ном тре­нут­ку те­шко раз­бо­лео. У та­квим окол­но­сти­ма, изо­ло­ван од све­та, уз пла­ми­чак све­ће и мо­ли­тве­но ти­хо­ва­ње, Све­ти Са­ва 1199. го­ди­не пи­ше Ка­реј­ски ти­пик, јед­но од нај­зна­чај­ ни­јих де­ла срп­ске сред­њо­ве­ков­не књи­жев­но­сти, обез­бе­див­ши њи­ме ауто­но­ман по­ло­жај или пот­пу­ну са­мо­стал­ност Ка­реј­ској ­по­сни­ци у од­но­су на све­то­гор­ски Про­тат (упра­ва Све­те Го­ре) и на игу­ма­на ма­на­сти­ра Хи­лан­да­ра.

7


„У ста­ту­сним од­ред­ба­ма овог до­ку­мен­та тре­ба за­па­зи­ти јед­но­стра­ност оба­ве­за што их Хи­лан­дар као ма­на­стир има пре­ма Са­ви­ној ауто­ном­ној ће­ли­ ји. Ма­на­стир је би­рао ка­реј­ске ће­ли­о­те по од­ре­ђе­ном по­ступ­ку. Са ли­тур­гиј­ ског ста­но­ви­шта ва­жне су од­ред­бе о мо­ли­тве­но-бо­го­слу­жбе­ном пра­ви­лу, ово се за­сни­ва на упро­шћа­ва­њу оног бо­го­слу­же­ња ко­је се сма­тра са­бор­ним, али опет у ду­ху све­то­гор­ске ли­тур­гиј­ске тра­ди­ци­је. Са дру­ге стра­не под­ву­че­на је уло­га псал­ти­ра, ко­ји се, по­ред ин­те­нзив­ног чи­та­ња на бо­го­слу­же­њу по све­то­гор­ској прак­си, имао по Са­ви­ном ти­пи­ку про­чи­та­ти цео за дан и ноћ. Про­пи­си о по­сту су стро­га ва­ри­јан­та све­то­гор­ске прак­се, уза­ко­ње­не ти­пи­ком Све­тог Ата­на­си­ја Атон­ског“. (Д. Бог­да­но­вић) Ка­реј­ски ти­пик ру­ко­пи­сан је на свит­ку пер­га­мен­та са­мо са јед­не стра­не и са­сто­ји се од два сле­пље­на ли­ста ду­жи­не 535 и 205 цен­ти­ме­та­ра, укуп­не ду­ жи­не 705 цен­ти­ме­та­ра. Пи­сан је ста­ро­сло­вен­ским је­зи­ком, што, ка­ко на­во­ди Ди­ми­три­је Бог­да­но­вић, од­го­ва­ра при­ро­ди и са­др­жа­ју ти­пи­ка, за раз­ли­ку од Не­ма­њи­не по­ве­ље, ди­пло­мат­ског до­ку­мен­та ко­ји је до­брим де­лом на­пи­сан на­род­ним срп­ским је­зи­ком. Овај вре­дан до­ку­мент све до кра­ја 19. ве­ка на­ла­ зио се у Ис­по­сни­ци Све­тог Са­ве, ка­да је пре­нет у ма­на­стир Хи­лан­дар, у чи­јем ар­хи­ву се и да­нас на­ла­зи. Да­нас се у ма­на­сти­ру Хи­лан­дар чу­ва­ју и два ка­сни­ја пре­пи­са Ка­реј­ског ти­ пи­ка, из 14. ве­ка, ура­ђе­на та­ко­ђе на пер­га­мен­ту. У 14. ве­ку Ка­реј­ски ти­пик је укле­сан у ка­ме­ну из­над вра­та Ка­реј­ске ис­по­сни­це. По ње­му се и са­ма Ис­по­ сни­ца још на­зи­ва „по­сни­ца“, „иси­ха­сти­ри­ја“, „мол­ча­ни­ца“ или „ти­пи­кар­ни­ца“. Ла­зар Мир­ко­вић у сту­ди­ји о скит­ским уста­ви­ма Све­тог Са­ве ука­зу­је на зна­чај и ме­сто Ка­реј­ског ти­пи­ка у исто­ри­ји пра­во­слав­не мо­на­шке ду­хов­но­сти, а по­себ­ но ли­тур­гиј­ског жи­во­та у Ср­ба. Мир­ко­вић на­во­ди да је упо­ре­до са учвр­шћи­ва­ њем „оп­ште­жи­тељ­не“ ор­га­ни­за­ци­је мо­на­штва у Хи­лан­да­ру, по­том у Сту­де­ни­ци, по узо­ру на раз­ви­је­не обра­сце Па­ле­сти­не, Ца­ри­гра­да и са­ме Све­те Го­ре, Са­ва по­ све­тио пу­ну па­жњу скит­ским, пу­сти­њач­ким или уса­мље­нич­ким ви­до­ви­ма мо­на­ шког под­ви­жни­штва. Ова­ква слу­жба Го­спо­ду по­зна­та је још из ра­ног хри­шћан­ ског пе­ри­од­ а на Бли­ском Ис­то­ку, нај­пре у Егип­ту, на Си­на­ју, у Па­ле­сти­ни, Си­ри­ ји. Ка­ко на­во­ди Ди­ми­три­је Бог­да­но­вић, де­фи­ни­са­не су две крај­но­сти: „Чвр­стих за­јед­ни­ца са стро­гом ди­сци­пли­ном (ки­но­ви­ја) и пот­пу­не ис­по­снич­ке уса­мље­но­сти (ана­хо­ре­зе)“. Између њих, раз­вио се и об­лик уме­ре­ног оса­мљи­ва­ња два или три мо­ на­ха удру­же­них у ис­пу­ња­ва­њу стро­жих пра­ви­ла по­ста и мо­ли­тве...“ О Са­ви­ној ис­по­сни­ци пи­ше и ру­ски вла­ди­ка Пор­фи­ри­је Ус­пен­ски. У сво­јој Исто­ри­ји Ато­на, из­да­тој 1892. го­ди­не у Пе­тро­гра­ду, он бе­ле­жи је­дан ве­о­ма за­ни­мљив де­таљ у вези са Ка­реј­ском ­посницом и ње­ним мо­на­сима:

8


„Ца­ри­град­ски па­три­јарх Ан­то­ни­је, на­кон под­не­тих му жал­би, од­ре­дио је ми­тро­по­ли­те из Со­лу­на и Ве­ри­је да се упу­те на Све­ту го­ру и та­мо уве­ду ред, на­и­ме, да ис­тре­бе не­пра­вил­но­сти ко­је су се та­мо угне­зди­ле. На сед­ни­ци у Ка­ре­ ји мар­та 1397. го­ди­не при­су­ство­ва­ло је 985 осо­ба, де­лом од игу­ма­на, де­лом од ста­ри­јих мо­на­ха. Из­ме­ђу оста­лог ра­ди­ло се о Ти­пи­кар­ни­ци ко­ја је при­па­да­ла Хи­лан­да­ру и на­ре­ђе­но је да са­мо пир­го­ским мо­на­си­ма Све­тог Са­ве бу­де до­зво­ље­ но да без прет­ход­не на­ја­ве код про­та (упра­ви­тељ Све­те Го­ре) сме­ју се­ћи др­ва за огрев и то са­мо на вр­ху бр­да и ниг­де дру­где. Ако та­мо­шњи мо­на­си пре­ко­ра­че тај за­кон до­па­да­ју про­клет­ства, гу­бе сво­је по­вла­сти­це и мо­ра­ју се пот­чи­ни­ти на­ ред­ба­ма про­та, као и они из оста­лих ће­ли­ја. Ов­де ви­ди­мо ка­ко су оци љу­бо­мор­но гле­да­ли на ти­пи­кар­ни­цу, а на­ро­чи­то игу­ма­ни.“

11


Са­ва Хи­лан­да­рац не ис­кљу­чу­је мо­гућ­ност да су мо­на­си из Ти­пи­кар­ни­це зло­у­по­тре­бља­ва­ли сво­је при­ви­ле­ги­је и да је то узро­ко­ва­ло са­зи­ва­ње овог ску­ па. У освр­ту Пор­фи­ри­ја Ус­пен­ског пр­ви пут се по­ми­ње Пирг (ку­ла) Све­тог Саве, јер је то та­да, ка­ко на­во­ди аутор, по­зи­ва­ју­ћи се на до­ку­мен­те и ру­ко­пи­се, по­ми­ња­ла са­мо келија. Прет­по­ста­вља се да је пирг из­гра­ђен у 14. ве­ку, у вре­ ме ца­ра Уро­ша, пре све­га због без­бед­но­сти мо­на­ха и за­шти­те од ра­зних пљач­ ка­ша с коп­на и гу­са­ра са мо­ра. У да­љем опи­су се на­во­ди да се ку­ла на­ла­зи­ла из­над цр­кви­це Све­тог Са­ве, да је има­ла ду­бо­ке те­ме­ље, уну­тра­шња про­сто­ри­ја са­сто­ја­ла се од три оде­ље­ња и не­ко­ли­ко келија, са ма­лом ка­пе­лом по­све­ће­

12


ном Све­тим Вра­чи­ма Да­мја­ну и Ко­зми. Пирг је сру­шен 1877. го­ди­не, ма­да се прет­по­ста­вља да ни­је ко­ри­шћен од 1674. го­ди­не, ка­да је ти­пи­кар Ата­на­си­је из те­ме­ља из­гра­дио ко­нак за ста­но­ва­ње где су се мо­на­си из пир­га пре­се­ли­ли, а ку­ла је ка­сни­је, ка­ко све­до­чи уго­вор о за­ку­пу, из­најм­ље­на јед­ном мо­на­ху за ста­но­ва­ње. Оста­ло је за­бе­ле­же­но да су се мо­на­си у ње­му ба­ви­ли и пре­пи­си­ ва­њем књи­га. Мо­нах Гри­го­ри­је је 1583. го­ди­не пре­во­дио са ру­ског на срп­ски је­зик књи­гу Јо­си­па Ма­та­диа, а монах Авер­ки­је, ро­дом из Хер­це­го­ви­не, ни­је био са­мо пре­пи­си­вач већ и ар­хи­вар, за­хва­љу­ју­ћи ко­ме је са­чу­ва­на јед­на збир­ ка па­не­ги­ри­ка за це­лу го­ди­ну. Од 1623. до 1626. ис­пи­сао је 462 те­тра­де по 8

13


стра­на за Хи­лан­дар у оми­ли­ја­ма (по­уч­ним бе­се­дама) Јо­ва­на Хри­зо­сто­ма. За­ бе­ле­же­но је и да су у Са­ви­ној ис­по­сни­ци у Ка­ре­ји слу­жи­ла два ка­сни­ја ар­хи­ е­пи­ско­па СПЦ, Ни­ко­дим и Да­ни­ло, а да је нај­ду­жи стаж у Ти­пи­кар­ни­ци имао мо­нах Про­ко­пи­је слу­же­ћи у њој ви­ше од 30 го­ди­на. Па­дом срп­ске сред­ње­ве­ков­не др­жа­ве под ото­ман­ску власт Ис­по­сни­ца Све­ тог Са­ве у Ка­ре­ји, као и сам ма­на­стир Хи­лан­дар, до та­да нај­бо­га­ти­ја и нај­у­ ти­цај­ни­ја све­то­гор­ска све­ти­ња, ула­зи у ви­ше­ве­ков­ни пе­ри­од пре­жи­вља­ва­ња и те­шких ис­ку­ше­ња. Гу­би по­се­де, ме­то­хе, на кра­ју по­чи­ње да се оси­па и срп­ско мо­на­штво. Тур­ске вла­сти, под ути­ца­јем Гр­ка, ни­су до­зво­ља­ва­ле до­ла­зак но­вих ис­ку­ше­ни­ка из по­ро­бље­не отаџ­би­не, та­ко да средином 18. века Бугари чине већину монаштва и ма­на­стир Хи­лан­дар па­да под њихову управу. О том пе­ри­ о­ду и ста­њу које је пред крај 19. ве­ка затекао у ма­на­стиру пи­сао је Са­ва Хи­ лан­да­рац, аутор мо­но­гра­фи­ја Исто­ри­ја ма­на­сти­ра Хи­лан­да­ра и Ти­пи­кар­ни­ца Све­тог Са­ве у Ка­ре­ји, чи­ји су ру­ко­пи­си, на­жа­лост, ско­ро цео век би­ли за­ту­рени у бо­га­тој манастирској ар­хи­ви и би­бли­о­те­ци. Ин­те­ре­сант­но је да овај вред­ни би­ бли­от­ е­кар и ри­зни­чар ни­је био срп­ског по­ре­кла. Тек пред његов сми­рај, про­ме­ ном на­ци­о­нал­не струк­ту­ре у ма­на­сти­ру (од­ла­ском бу­гар­ских мо­на­ха), до­не­кле је на­и­шао на раз­у­ме­ва­ње брат­ства за подухват сређивања преосталог блага у библиотеци и ризници. Неке предрасуде и препреке су остале, али ни овај вред­ ни пре­га­лац и под­ви­жник није посустајао. Це­лим би­ћем пре­дао се пра­во­сла­вљу и срп­ском на­ро­ду. Са­ва Хи­лан­да­­рац, по на­ци­о­нал­но­сти Чех – Сла­ви­бор Бра­јер, ро­дио се 1837. го­ди­не у Кут­ној Го­ри у Че­шкој, а упо­ко­јио у Хи­лан­да­ру 1911. Дао је не­мер­љив до­при­нос сре­ђи­ва­њу ар­хив­ске и би­бли­о­те­чке гра­ђе, а део свог ис­ку­ства пре­то­ чио је у две по­ме­ну­те књи­ге, не­мер­љи­во важне за исто­ри­ју Хи­лан­да­ра, срп­ске цр­кве и срп­ског на­ро­да. О Са­ви Хи­лан­дар­цу на­дах­нут есеј на­пи­сао је па­три­јарх Га­ври­ло До­жић у ко­ме ис­ти­чи ње­го­ве вр­ли­не, али и пат­ње и не­во­ље на ко­је му је ука­зао сам Са­ва, због не­брат­ског по­на­ша­ња дру­гих мо­на­ха. Ка­ко на­гла­ша­ва па­ три­јарх Га­ври­ло, Са­ву је нај­ви­ше по­га­ђа­ло „др­жа­ње не­ких ка­лу­ђе­ра да је не­мач­ки шпи­јун, а он је жи­вео ме­ђу го­ми­лом мрач­них љу­ди, од ко­јих је сва­ко ин­те­лек­ту­ал­но обра­зо­ва­ње да­ле­ко“. Вре­ме о ко­ме пи­ше та­да­шњи син­ђел, сту­дент атин­ског уни­вер­зи­те­та, по­ то­њи па­три­јарх срп­ски Га­ври­ло До­жић, ве­ро­ват­но је је­дно од нај­те­жих у исто­ри­ји Хи­лан­да­ра и Ис­по­сни­це. Владали су анар­хич­ни кла­но­ви „ха­ла­пљи­ вост, грам­зи­вост, ства­ра­ње ду­го­ва, на­ва­ла ту­ђин­шти­не ко­ја је гле­да­ла да се стал­но ко­ри­сти жа­ло­сним ста­њем у Хи­лан­да­ру али и у Ис­по­сни­ци Све­тог Са­ве­ у Ка­ре­ји.“

14


Па­три­јарх срп­ски Га­ври­ло До­жић на­во­ди да је због при­ли­ка у укупном на­ци­о­нал­ном кор­пу­ су, рас­тр­за­ном по­де­ла­ма и по­ли­ тич­ким тр­за­ви­ца­ма, „у Хи­лан­да­ ру на­стао мрак и гу­ста та­ма и да је та на­ша жар­ка зу­бља ду­хов­норе­ли­ги­о­зног устрој­ства и цр­кве­ но-про­свет­ног раз­вит­ка до­па­ла у та­ко жа­ло­стан по­ло­жај, да услед не­до­стат­ка чи­сте кр­ви срп­ских ка­лу­ђе­ра – пре­ћа­ше јој очи­глед­на гро­зна опа­сност од лу­ка­вих аге­на­ та ту­ђин­шти­не, ко­ји ко­ри­сте­ћи се не­зна­њем и ум­ном огра­ни­че­но­ шћу ње­них мо­на­ха, а на­ро­чи­то екс­пло­а­ти­шу­ћи њи­хо­ве за­блу­де и нео­сно­ва­не иде­је о сво­јој на­ци­ о­нал­но­сти – уси­ље­но по­ку­ша­ва­ју да упр­ља­ју див­но и по­но­сно срп­ ско име Ла­вре Хи­лан­да­ра – баш у то вре­ме до­ла­зи у Хи­лан­дар из кри­ла брат­ског нам че­шког на­ро­ да, не­при­стра­сни, би­стри и уче­ ни Сло­ве­нин, ко­ји тра­же­ћи се­би спо­кој­ства и ду­ше­в­не хра­не би­ра нај­по­де­сни­је ме­сто за сво­је под­ ви­ге, наш Бјел Ви­лан­дар усред Го­ ре Све­те. Тај нај­но­ви­ји на­след­ник ве­ли­ких Ср­ба Хи­лан­да­ра­ца је­сте Са­ва Хи­лан­да­рац, мо­нах и би­бли­ о­те­кар Ла­вре Хи­лан­да­ра.“ По­чет­ком 20. ве­ка до­шло је до сре­ђи­ва­ња ста­ња и у Хи­лан­ да­ру и са­мој Ис­по­сни­ци, о че­ му не­у­мор­ни Са­ва Хи­лан­да­рац оста­вља сле­де­ће све­до­чан­ство:


„У са­да­шњем тре­нут­ку Ти­пи­кар­ни­ца се на­ла­зи у нај­бо­љим ру­ка­ма. Као стар­је­ши­на слу­жи је­ро­мо­нах Ми­на, по ро­ђе­њу Цр­но­го­рац. Два мо­на­ха су му под­ ре­ђе­на, ста­ри­ји са име­ном Епи­фи­ми­је, мла­ђи Ки­рил. Сви се тру­де да ис­пу­не ду­жно­сти и по­др­жа­ва­ју се ме­ђу­соб­но у вр­ше­њу сво­је слу­жбе. Што им за­тре­ба за жи­вот, то им да­је Хи­лан­дар у до­вољ­ним ко­ли­чи­на­ма. Од ра­ни­јих го­ди­на по­сто­ ји ле­гат са ка­ма­том од 510 гро­ша го­ди­шње. Дру­ге ре­дов­не за­ра­де Ти­пи­кар­ни­ца не­ма, али стра­ни и до­ма­ћи до­бро­тво­ри о то­ме бри­ну из­да­шно, та­ко да за­ду­ жби­на и у овим скром­ним усло­ви­ма на­пре­ду­је. Те ми­ло­сти­ње отац Ми­на ко­ри­ сти крај­ње са­ве­сно за улеп­ша­ва­ње цр­кве и ре­но­ви­ра­ње гра­ђе­ви­на. То­ком 1907/8. го­ди­не дао је да се из­ра­ди јед­на див­на сли­ка (ико­на) Мај­ке Бож­је Тро­је­ру­чи­це. Ку­пио је ол­тар­ске утва­ри, об­но­вио све­ште­нич­ку одо­ру и за­јед­нич­ке сли­ке срп­ ских све­тих. И мо­нах Епи­фа­ни­је дао је свој при­лог – да се о ње­го­вом тро­шку из­ ра­ди свећ­њак у вред­но­сти од ви­ше тур­ских фун­ти ко­ји ви­си у пре­двор­ју.“ Што се ти­че гра­ђе­вин­ског де­ла, он у од­но­су на по­че­так 20. ве­ка ни­је мно­го про­ме­њен, с тим што су све про­сто­ри­је ме­ђу­соб­но по­ве­за­не у јед­ ну по­кри­ве­ну це­ли­ну. У оквиру те целине је и глав­на згра­да ко­на­ка, са ве­ ли­ким при­јем­ним де­лом жи­во­пи­са­ним у по­след­њих де­се­так го­ди­на. Међу неколико ико­на са ле­ве стра­не истиче се она на којој је представљена мученички пострадала руска царска породица Романов. Кроз са­да већ за­ тво­ре­ни атри­јум, ко­ји по­ве­зу­је ко­нак са цр­квом, ула­зи се у храм по­све­ћен Све­том Са­ви Осве­ће­ном. Изнад врата његове припрате је мер­мер­на пло­ча са ис­кле­са­ним Ка­реј­ским ти­пи­ком. Из при­пра­те се ула­зи у на­ос – глав­ну цр­кву. При­пра­та и цр­ква, жи­во­пи­са­не су не­по­сред­но на­кон об­на­вља­ња у дру­гој по­ло­ви­ни 18. и по­чет­ком 19. ве­ка, ка­да је ура­ђен и икон­ос­тас ду­бо­ ре­зан у ора­хо­вом др­ве­ту, са тан­ким сло­јем по­зла­те. Ле­во од ула­за, уз ле­ђа при­пра­те, на­ла­зи се ма­ли отвор кроз ко­ји се по­гну­то сту­па у уску пе­ћи­ну у ко­јој се Све­ти Са­ва у по­чет­ку мо­лио. Цен­трал­но ме­сто на ико­но­ста­су, са де­сне стра­не, за­уз­ и­ма чу­до­твор­ на ико­на Бо­го­ро­ди­це Млекопитатељни­це, а са леве стра­не је ико­на Хри­ста Пан­то­кра­то­ра, што је обр­нуто позиционирање. Све­ти Са­ва је из по­што­ва­ ње пре­ма Мај­ци Бож­јој, по благослову патријарха васељенског, Бо­го­ро­ди­ци Млекопитатељни­ци до­де­лио по­ча­сно ме­сто. Овај ико­но­стас ре­ста­у­ри­сан је 2005/6. го­ди­не. Осим уре­ђе­ња ко­на­ка, уво­ђе­ња си­сте­ма со­лар­не енер­ги­је и ета­жног гре­ја­ња, про­ши­рен је еко­ном­ски део са ку­хи­њом и оста­ва­ма, кул­ти­ ви­са­но дво­ри­ште са ра­зним сад­ни­ца­ма и де­ко­ра­тив­ним кул­ту­ра­ма, по­пло­ча­ ни при­ла­зи, уре­ђе­на и за­са­ђе­на ба­шта са мо­дер­ним ста­кле­ни­ци­ма за по­тре­бе про­из­вод­ње по­вр­ћа и у зим­ским ме­се­ци­ма.

17


МЛЕКОПИТАТЕЉНИ­ЦА Нај­ве­ћа ре­ли­кви­ја у Ка­реј­ској ­по­сни­ци сва­ка­ко је чу­до­твор­на Ико­на Бо­го­ ро­ди­це Млекопитатељни­це ко­ју је, пре­ма пре­да­њу, Све­ти Са­ва до­нео из ма­на­ сти­ра Све­тог Са­ве Је­ру­са­лим­ског у Све­тој зе­мљи. Спре­ма­ју­ћи се да сво­ју ду­шу пре­да Го­спо­ду, Све­ти Са­ва Осве­ће­ни оку­пље­ ним мо­на­си­ма оста­вља ама­нет: „Оци и бра­ћо, до­ђи­те око мо­га одра, Го­спод мој ко­јем сам чи­тав жи­вот слу­жио об­ја­вљу­је крај зем­но­га жи­во­та, а ва­ма за­вје­шта­ вам, за­пи­ши­те, да ће про­ћи мно­го вре­ме­на и до­ћи ће цар­ско­га ро­да син ко­ји ће но­си­ти мо­је име. Дај­те му чу­до­твор­ну ико­ну Млекопитатељни­цу и мој штап.“ По­чет­ком 13. ве­ка Све­ти Са­ва Срп­ски од­ла­зи у Па­ле­сти­ну и по­се­ћу­је ма­на­стир Све­тог Са­ве Осве­ ће­ног. Уз игу­ман­ски штап и Млекопитатељни­цу, на по­клон до­би­ја ико­ну Тро­је­ру­чи­цу, ко­ју је по­ да­рио ма­на­сти­ру Хи­лан­да­ру, сво­јој По­сни­ци је дао Млекопитатељни­цу, штап је оста­вио Па­те­ри­ ци, ке­ли­ји ван Хи­лан­да­ра. „Кад је Све­ти Са­ва до­шао у ма­на­стир Све­тог Са­ве Осве­ће­ног, до­го­ди­ло се чу­до. При­шао је да се по­кло­ни мо­шти­ма сво­га узо­ра и ду­хов­ног оца, по ко­јем је до­био име. Ка­ко је при­ла­зио, тај штап се по­ме­рио са свог ме­ста. Мо­на­си као да ни­су раз­у­ме­ли, па су га вра­ћа­ли и чу­до се, та­ко, три пу­та по­на­вља­ло. Ме­ђу­тим, кад је Го­ спод ви­део да мо­на­си не обра­ћа­ју па­жњу, чу­ до­твор­на ико­на Млекопитатељни­ца се са сво­га по­сто­ља по­кре­ну­ла пре­ма Све­том Са­ви. Та­да су мо­на­си оста­ли у чу­ду и се­ти­ли се за­ве­шта­ња“, на­дах­ну­то, пред фре­ском Све­тог Са­ве Осве­ће­ ног, бе­се­ди отац Ни­ко­дим. Уве­рен да је ико­на Мај­ке Бож­је Млекопитатељни­це јед­на од нај­ ста­ри­јих у це­лом хри­шћан­ству и да по­ти­че из 1. ве­ка, док је Тро­је­ру­чи­ца, ико­на ко­ја је ис­це­ ли­ла ру­ку Светом Јо­ва­ну Да­ма­ски­ну, на­ста­ла у 4. ве­ку.

18


ЗА­ДУ­ЖБИ­НА­РИ Да је По­сни­ца и пре на­је­зде ино­вер­них осва­ја­ча има­ла успо­не и па­ до­ве све­до­че до­бро­чин­ства кра­ља Ми­лу­ти­на и ца­ри­це Је­ле­не. Краљ Милутин, нај­ве­ћи за­ду­жби­на­р од свих вла­да­ра срп­ских и је­дан од највећих кти­то­ра Савине келије у Кареји, по­ве­љом 1317/1318. об­на­ вља оро­ну­лу По­сни­цу, зи­да пирг, по­кла­ња књи­ге, ико­не и дру­ге по­треп­ шти­не. Царица Је­ле­на три­де­сет го­ди­на ка­сни­је та­ко­ђе је у ми­си­ји об­ на­вљања и ожи­вља­ва­ња Ка­реј­ске ­по­сни­це. Пре­ма са­чу­ва­ним спи­си­ма, при­ли­ком по­се­те ца­ра Ду­ша­на и ца­ри­це Је­ле­не је­дан од хро­ни­ча­ра је за­бе­ле­жио: „За­те­кли су је у бед­ном ста­њу, са­жа­ли­ли се над њом и од­лу­ чи­ли да се по­ста­ра­ју о ње­ној об­но­ви.“ Ца­ри­ца Је­ле­на об­на­вља и утвр­ђу­је ке­ли­ју зи­дом и пир­гом Све­тог Са­ве, а цар Ду­шан је да­ри­ва по­се­ди­ма у

21


Ср­би­ји. Све­то­гор­ски Про­тат у то вре­ме све­то­сав­ску бо­го­мо­љу тре­ти­ра као ма­ли ма­на­стир са сво­јим пред­став­ни­ком у Про­та­ту. Краљ Ми­лу­тин у сво­јој хри­со­ву­љи под­се­ћа мо­на­хе да жи­ве са­ве­сно пре­ма ти­пи­ку, обе­ћав­ши им да ће он лич­но олак­ша­ти њи­хо­ву ег­зи­стен­ ци­ју. Уз Че­тво­ро­је­ван­ђе­ље кра­ља Ми­лу­ти­на из 1316. године, за опро­ ште­ње мно­гих гре­хо­ва по­кло­нио је Ти­пи­кар­ни­ци и 1.000 пер­пе­ра. Ме­ђу

22


да­ри­ва­ним књи­га­ма са­чу­ва­но је јед­но јеванђеље на пер­га­мен­ту у ко­ме из­ ри­чи­то сто­ји да је на­ме­ње­но за ке­ли­ју Све­тог Са­ве у Ка­ре­ји. При­ли­ком јед­ног од својих по­след­ њих бо­ра­ва­ка на Све­тој Го­ри, Свети Сава је ра­ди еко­ном­ског обез­бе­ђе­ња ке­ ли­је за 300 пер­пе­ра купио од брат­ства ма­на­сти­ра Све­ти Ди­ми­три­је зе­мљи­ште на којем је за­са­ђен ви­но­град. У хи­лан­дар­ском ар­хи­ву оста­ла је за­бе­ле­же­на и да­ре­жљи­вост ар­хи­е­пи­ ско­па срп­ског Ни­ко­ди­ма, бив­шег игу­ ма­на Хи­лан­да­ра. Сво­јом хри­со­ву­љом из 1322. го­ди­не он од­ре­ђу­је го­ди­шњи при­лог мо­на­си­ма од 40 пер­пе­ра и ма­ сак, на­во­де­ћи у овом ак­ту да се не сме до­зво­ли­ти да за­ду­жби­на Све­тог Са­ве пад­не у за­бо­рав, под прет­њом веч­ног про­клет­ства. Аутор записа на­во­ди да је овим ак­том ар­хи­па­сти­ра срп­ског Ни­ ко­ди­ма вра­ће­на ста­ра сла­ва Ка­реј­ској по­сни­ци. У по­след­њој де­це­ни­ји из Ру­си­је је сти­гла ве­ли­ка по­моћ за По­сни­цу, а че­ сти го­сти су нај­бли­жи са­рад­ни­ци пред­ сед­ни­ка и пре­ми­је­ра Ру­ске Фе­де­ра­ци­је, Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на и Д­ми­три­ја Ме­две­ де­ва. На­рав­но, ни смер­ни чу­вар Са­ви­не Ти­пи­кар­ни­це не по­су­ста­је у да­ва­њу. Уз мо­ли­тву ра­ђе­на од нај­бо­љих све­то­гор­ ских ико­но­пи­са­ца из ке­ли­је Бу­ра­зе­ри, на­сли­ка­на ве­ро­до­стојно оригиналу, ико­на Бо­го­мај­ке Млекопитатељни­це је из ру­ку па­три­јар­ха ру­ског Ки­ри­ла уру­че­на та­да­шњем пред­сед­ни­ку Ру­си­је Д­ми­три­ју Ме­две­де­ву.

25


БИ­БЛИ­О­ТЕ­КА Ка­ко на­во­ди На­де­жда Р. Син­дик у сво­јој сту­ди­ји Скрип­та­ри­јум и би­бли­ о­те­ка Ис­по­сни­це св. Са­ве у Ка­ре­ји, од са­мог по­чет­ка овај мо­ли­тве­ни ку­так имао је скрип­та­ри­јум и би­бли­о­те­ку где су на­ста­ла зна­чај­на ори­ги­нал­на де­ла ста­ре срп­ске књи­жев­но­сти, тек­сто­ло­шке ре­дак­ци­је, пре­пи­си и пре­во­ди. Још у вре­ме Све­тог Са­ве, осим ли­тур­гиј­ских бо­го­слу­жбе­них књи­га, јеванђеља, апо­сто­ла, ок­то­и­ха, три­о­да, ми­не­ја, псал­ти­ра..., на­ла­зи­ле су се ту и књи­ге за мо­на­шко ду­хов­но уз­ди­за­ње, као што су про­ло­зи и жи­ти­ја све­тих ко­је је Све­ти Са­ва као мла­ди принц Раст­ко чи­тао на дво­ру сво­га оца, што га је ве­ро­ват­но опре­де­ли­ло да кре­не мо­на­шким ста­за­ма. Аутор­ка, ко­ри­сте­ћи Бог­да­но­ви­ће­ ву Исто­ри­ју ста­ре срп­ске књи­жев­но­сти, прет­по­ста­вља да је основ­на лек­ти­ра пр­вог срп­ског све­ти­те­ља би­ла, из­ме­ђу оста­лог, Ле­стви­ца Светог Јо­ва­на Ле­ ствич­ни­ка, збор­ни­ци бе­се­да ра­но­ви­зан­тиј­ских цр­кве­них ота­ца Јо­ва­на Зла­то­ у­стог, Гри­го­ри­ја Бо­го­сло­ва, Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког, Пе­ре­нис Је­фре­ма Си­ри­на, као и цр­кве­но-прав­на ли­те­ра­ту­ра. Аутор Ка­реј­ског ти­пи­ка на кра­ју овог де­ла пре­ти про­клет­ством сва­ко­ме ко по­ку­ша да оту­ђи ове списе из По­сни­це. Ме­ђу­тим, зуб вре­ме­на, ра­зни ути­ца­ји и ин­те­ре­си ме­њали су и струк­ту­ру и број књи­га у Ка­реј­ској ке­ли­ји за ко­ју се мо­же ре­ћи да је би­ла ве­ом ­ а ва­жан књи­жев­ни цен­тар у ко­ме су на­ста­ла срп­ска ори­ги­нал­на књи­жев­на де­ла, пре­во­ди и ре­дак­ци­је. Ту је До­мен­ти­јан, ко­ји је за се­бе ре­као да је по­след­њи уче­ник прео­све­ће­ног кир Са­ве, на­пи­сао Жи­ти­је Све­ тог Са­ве. У 13. ве­ку је­ро­мо­нах Те­од ­ ул, по на­ло­гу хи­лан­дар­ског екли­си­јар­ха Да­мја­на, пре­пи­су­је Ок­то­их осмо­гла­сник. Ар­хи­ман­дрит Ле­о­нид 1859. го­ди­не, при­ли­ком по­се­те К­а­реј­ској ке­ли­ји, бе­ле­жи да је та­мо на­шао Ву­ка­но­во Је­ван­ ђе­ље, на­ста­ло из­ме­ђу 1197. и 1199. го­ди­не, док В. И. Гри­го­ро­вич петнаест го­ди­на ра­ни­је вели да је на истом ме­сту на­шао 45 сло­вен­ских ру­ко­пи­са и 12 ста­рих штам­па­них књи­га ко­је су се рас­па­да­ле од старости и не­хаја. Ка­реј­ске књи­ге, ка­ко на­во­ди у Ка­та­ло­гу Ди­ми­три­је Бог­да­но­вић, пренете су кра­јем 19. и по­чет­ком 20. ве­ка у Хи­лан­дар­ску би­бли­о­те­ку због сре­ђи­ва­ња Ка­та­ло­га, што је по­ве­ре­но Са­ви Хи­лан­дар­цу. Ме­ђу­тим, по­ред књи­га ко­је се на­ла­зе у Хи­лан­да­ру, из­ве­стан број њих је у дру­гим би­бли­о­те­ка­ма и ар­хи­ви­ ма у зе­мљи и ино­стран­ству. Мно­ге су, нажалост, за­у­век уни­ште­не небригом и оту­ђе­не. Да­нас се у би­бли­о­те­ци Поснице чу­ва не­ко­ли­ко сто­ти­на пре­те­жно ста­рих бо­го­слу­жбе­них књи­га пи­са­них на цр­кве­но­сло­вен­ском и ру­ском је­зи­ку.

27


КА­РЕЈ­СКИ ТИ­ПИК 1199. Сто­га и ја, од свих по­след­њи и гре­шни­ји, сваг­да слаб и тром за под­ви­за­ва­ње ду­хов­но, до­шав­ши у Све­ту Го­ру на­ђох бо­го­и­за­бра­на све­ти­ла где на раз­не на­чи­не хи­та­ју на под­виг ду­хов­ни. Те и ја, укре­пив­ши сво­ју не­моћ, по­тру­дих се ко­ли­ко ми сна­га до­зво­ља­ва­ше, по­ди­гох ма­на­стир све­ти, дом Пре­све­те Вла­ди­чи­це на­ше Бо­го­ро­ди­це, При­сно­де­ве Ма­ри­је, све­то­га оп­ште­жи­ти­ја, и ће­ли­је ми до­вољ­не у Ка­ре­ја­ма, где да пре­би­ва­ју игу­ман и сва бра­ти­ја ка­да до­ла­зе. По­том, опет, по­ди­гох и ов­де у Ора­хо­ви­ци ме­сто за ти­хо­ва­ње, све­тог и пре­по­ доб­ног оца на­шег Са­ве, за стан дво­ји­ци или тро­ји­ци, по ре­чи­ма Го­спод­њој: „Где су дво­је или тро­је са­бра­ни у име мо­је, ту сам ја ме­ђу њи­ма.“ За­то ову за­по­вест да­јем, сви да зна­ју: ни прот не­ма вла­сти над том ће­ли­јом, ни игу­ман све­то­га на­шег ма­на­сти­ра, ни­ти ко дру­ги од бра­ти­је да не уз­не­ми­ра­ва оно­га ко­ји жи­ви

30


у овој ће­ли­ји све­тог Са­ве. И што се на­ла­зи у тој ће­ли­ји, би­ло ви­но, би­ло во­ће, да не узи­ма наш ма­на­стир ни­шта од то­га, ни­игу­ман дру­ги­ма да не да­је, већ, на­про­тив, да се ту да­је из на­шег ма­на­сти­ра ра­ди спо­ме­на, све­ћа све­том Са­ви, уља 60 ли­та­ра. А о све­му дру­го­ме на во­љу оста­вљам игу­ма­ну и свој бра­ти­ји; ако чи­ме бу­ду мо­гли да по­мог­ну бра­ту ко­ји жи­ви у ће­ли­ји овој, ве­ру­јем у Бо­га да вам не­ће не­до­ста­ти пре­гршт бра­шна ни ча­нак уља, ако мо­ју ма­кар и гре­шну мо­ли­тву хо­ће­те да има­те у по­моћ се­би. Јер онај ко­га ја оста­вим по­сле смр­ти сво­је у тој ће­ли­ји, он да пре­би­ва до кра­ја жи­во­та сво­је­га не­за­ме­њен ни од ко­га. По­том, пак, да­јем ова­кво пра­ви­ло да се при­ме­њу­је: да се ску­пе игу­ман све­то­га то­га ма­на­сти­ра и сва бра­ти­ја, и да би­ра­ју му­жа бо­го­бо­ја­жљи­ва, ко­ји је по­до­бан да жи­ви у ће­ли­ји у ме­сту том. Или ако бу­де ко – као игу­ ман, или не­ко дру­ги од оних што су слу­жи­ли у ме­сту то­ме све­то­ме, да се ша­ље у то ме­сто, и он сва­ку сло­бо­ду и власт да има над том ће­ли­јом, као што и го­ре пи­са­смо. А ма­на­стир, ни игу­ман, да не­ма ни­ко­је вла­сти над ће­ли­јом том. Ни­ти, пак, за ми­то да се не по­ста­вља не­ко у ће­ли­ји тој, не­до­сто­јан пра­ви­ла ду­хов­ног. Овај, пак, устав про­пи­су­јем у ће­ли­ји тој, да др­жи ко­ји хо­ће да жи­ви у њој. По­не­дељ­ком, и сре­дом, и пет­ком – ни­ти уља је­ди, ни­ти ви­на пиј; а у уто­рак и у че­твр­так – уље је­ди и ви­но пиј. И у свих ових пет да­на је­дан­ пут днев­но да је­деш. У су­бо­ту, пак, и у не­де­љу – ри­бе, и сир, и све дру­го; и два­пут днев­но је­де се. А у пост ве­ли­ки, су­бо­том и не­де­љом је­ди уље и ви­на ку­шај; а у дру­ге да­не – ни ви­на, ни уља. А за пост Ро­ђе­ња Хри­сто­ва – као и у дру­ге да­не што про­пи­са­смо, не­ка и та­да бу­де исто. А у пост све­тих апо­сто­ла – да је­де исто као и у дру­ге да­не обич­но што про­пи­са­смо. У по­ја­њу да се др­жи ова­кав устав: ју­тре­ња и ве­чер­ња – као што је оби­ чај, на ју­тре­њи пре­ко це­ле го­ди­не да се по­ју по три ка­ти­зме псал­ти­ра, а на ве­чер­њи „Ка Го­спо­ду, ка­да“ без тро­па­ра. Ча­со­ве по­је­мо ра­зно. Пр­ви час са ју­тре­њем без псал­ти­ра. На тре­ћем ча­су, и на ше­стом, и на де­ве­том, пе­ва­мо по три ка­ти­зме псал­ти­ра, са Карејски типик,­ фото Славомир Матејић

33


ме­та­ни­ја­ма, као што има­мо оби­чај. На сва­ком по­чет­ку, на „При­ђи­те, по­кло­ни­мо се“, по три ме­та­ни­је. И опет, кад се за­вр­ши пса­лам и ка­же „Али­лу­ја“, по три ме­та­ни­је. Би­ло на ве­чер­њи, би­ло на ме­ти­мо­ну, би­ло за вре­ме чи­та­ња псал­ти­ра, би­ло на ча­со­ви­ма, би­ло на по­лу­ноћ­ни­ца­ма, на сва­кој слу­жби кад се слу­жи крај, та­мо где се ка­же „Бо­же, бу­ди ми­ло­ ср­дан пре­ма на­ма и бла­го­сло­ви нас“ – по 12 ме­та­ни­ја. А по­лу­ноћ­ни­ца се по­је у цр­кви са „Бла­же­ни­ма“, и три ка­ти­зме, и ка­нон Бо­го­ро­ди­ци. А што оста­не од псал­ти­ра, то из­го­во­ри би­ло да­њу, би­ло но­ћу, са­мо да се ис­пе­ва псал­тир за дан и ноћ. У су­бо­ту уве­че би­ва, по на­шем оби­ча­ју, агрип­ни­ја. А ово по­је­мо на агрип­ни­ји: по­што се ка­же „Три­све­то“ и „По­ми­луј ме, Бо­же“, по­том по­је­ мо ка­нон агрип­ни­је. И по­том се чи­та јед­на гла­ва те­тра­је­ван­ђе­ља. Ако ли бу­де не­мо­гу­ће, да пре­по­ло­ви. И по­том се по­чи­ње слу­жба ју­тре­ње. От­по­јав­ши по­сле Ше­стоп­сал­ми­ја „Бог Го­спод“, а он­да от­по­јав­ши три ка­ти­зме, и че­твр­ту ка­ ти­зму „Бла­же­ни“ са при­пе­вом „Ан­ђе­ла са­бор“, по­том се­дил­не, по­том чте­ни­је, и по­сле овог Сте­пе­на „Све што ди­ше“, је­ван­ђе­ље, по је­ван­ђе­љу „Вас­кр­се­ње Хри­ сто­во“ и по­том „По­ми­луј ме, Бо­же“ и пе­сме за­јед­но да по­је сам. И по­том ка­нон вас­кр­сни, као што има­мо оби­чај, и све­том – ако имаш. И по­том се за­вр­ша­ва, ка­ко је и ред. О све­тим и бо­жан­стве­ним ли­тур­ги­ја­ма: пре­ма мо­гућ­но­сти да се слу­же. А у Го­спод­ње ве­ли­ке пра­зни­ке тре­ба да па­зи­мо на по­ја­ње и бде­ни­је ноћ­но, се­ћа­ју­ћи се ре­чи ко­ја ве­ли: „Бди­те и мо­ли­те се, да не пад­не­те у на­паст; јер дух је бо­дар, а те­ло не­моћ­но.“ Због тога бдите, јер ћете у плоду труда својега уживати ако то извршите, и бићете блажени. Овај, дакле, устав појања и јела написасмо. Молим и захтевам да буде не­про­ ме­н­љив, сем ако у болест падне; тада, колико снага може. О пићу и о јелу: ако се догоди да ти неко драг дође на утеху, нека се тада наруши пост – осим среде и петка. О слободи места тога: заклињем Господом нашим Исусом Христом и пресветом његовом Матером, као што писасмо овде да не буде потворено. Ако ли ко ово промени, и буде узнемиравао онога који живи у месту овом, или буде што узео што је у месту овом, или од књига, или од икона, или друго, што год буде у месту том, нека буде проклет и завезан од Свете и Животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, и од мене грешног. И да не буде опроштен ни у овоме веку ни у будућем. Због тога писах и потписах овај свој рукопис, 6707. (1199) године. Од свих последњи, Сава грешни.

36


Хиландарски типик,­ фото Славомир Матејић


Из­да­вач: „Прин­цип Прес“ Це­тињ­ска 6, Бе­о­град (Ср­би­ја) www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com За издавача: Ми­шо Ву­јо­вић Текст и фо­то­гра­фи­је: Ми­шо Ву­јо­вић Уред­ник: Бра­ни­слав Ма­тић Технички уредник: Алек­сан­дар Ћо­сић Штам­па: „Пор­тал“, Бе­ог­ рад Бе­ог­ рад, 2018. © Copyright: „Принцип Прес“ CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 271.2-726.1(570)-523.4-9(495.631) 726.54(=163.41)(495.631) ВУЈОВИЋ, Мишо, 1964Молитва без престанка : посница Св. Саве у Кареји / Мишо Вујовић. - Београд : Принцип прес, 2018 (Београд : Портал). - 36 стр. : фотогр. ; 21 cm ISBN 978-86-6189-115-1 a) Кареја - Посница Св. Саве - Историја COBISS.SR-ID 255297036


Profile for Aleksandar Ćosić

Posnica  

Posnica  

Profile for sasa011
Advertisement

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded

Recommendations could not be loaded