__MAIN_TEXT__

Page 1

Година XIII • специјално издање, 2019. • бесплатан примерак www.nacionalnarevija.com

МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ


П Р О Л О Г

Из­да­вач­ „Прин­цип Прес“­ Це­тињ­ска 6, 11000 Бе­о­град­ Тел.: +381 (11) 322 70 34, 32 30 447­ www.na­ci­o­nal­na­re­vi­ja.com­ prin­cip.press@gmail.com Ди­рек­тор и глав­ни уред­ник­ Ми­шо Ву­јо­вић Уред­ник­ Бра­ни­слав Ма­тић Тех­нич­ки уред­ник­ Алек­сан­дар Ћо­сић Уред­ник фо­то­гра­фи­је­ Дра­ган Бо­снић За­гла­вље и ди­зајн на­слов­не стра­не­ Јо­ван Жељ­ко Ра­ја­чић

НА САЈ­МУ КЊИ­ГА У МО­СКВИ 2019.

Кроз сва вре­ме­на

П

о­не­кад се чи­ни да је су­срет срп­ске и ру­ске кул­т у­ре као су­срет чо­ве­ка са са­мим со­бом. Вај­ка­да­шњи, не­пре­стан и увек нов. Ме­ђу­на­род­ни са­јам књи­га у Мо­скви 2019. об­на­вља тај осећај у на­ма. Ср­би­ја и Срп­ска и ове го­ди­не пред­ста­ви­ће та­мо сво­ју књи­ жев­ност, из­да­ва­штво и кул­т у­ру. Би­ће то у зна­ку ни­за зна­чај­них го­ди­шњи­ца срп­ске кул­т у­ре. „На­вр­ша­ва се 90 го­ди­на од ро­ђе­ња и 10 го­ди­на од смр­ти Ми­ло­ра­да Па­ви­ћа (1929–2009), 90 го­ди­на од ро­ђе­ња Алек­сан­дра По­по­ви­ћа (1929–1996), 30 го­ди­на од смр­ти Да­ни­ла Ки­ша (1935–1989), 70 го­ди­на од смр­ти Раст­ка Пе­тро­ви­ћа (1898–1949), 120 го­ди­на од ро­ђе­ња Ра­де­та Дра­ин­ца (1899–1943)... Сто­та је го­ди­шњи­ца од об­ја­вљи­ва­ња пре­крет­нич­ке збир­ке пе­са­ ма Ли­ри­ка Ита­ке (1919–2019) Ми­ло­ша Цр­њан­ског.“ На­ро­чи­то ме­сто има­ће 800. го­ди­шњи­ца од сти­ца­ња са­мо­стал­ но­сти Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, као и 810. го­ди­шњи­ца од на­ стан­ка Сту­де­нич­ког ти­пи­ка. Тај зна­ме­ни­ти спис Све­тог Са­ве, пр­вог срп­ског ар­хи­е­пи­ско­па, угра­ђен је у те­ме­ље Срп­ске цр­кве, али је и „де­ло под­јед­на­ко зна­чај­но за раз­вој срп­ског је­зи­ка, пи­ сма и пра­ва“. И На­ци­о­нал­на ре­ви­ја, још јед­ном сво­јом по­себ­ном све­ском, као и ни­зом дру­гих ре­пре­зен­та­тив­них из­да­ња, би­ће на штан­ду сво­је зе­мље у Мо­скви. Ис­тра­жи­ва­ли смо ка­ко се до­жи­вља­ва Ру­ си­ја у срп­ској књи­жев­но­сти и Ср­би­ја у ру­ској. Под­се­ти­ли смо на Ла­за­ра При­зрен­ца, за­го­нет­ног мо­на­ха-уче­ња­ка из до­ба срп­ске де­спо­то­ви­не, ко­ји је 1404. на­пра­вио пр­ви ме­ха­нич­ки ча­сов­ник у цар­ској Ру­си­ји. Са пир­га у мо­сков­ском Кре­мљу тај ча­сов­ник, је­дан од пр­вих де­се­так у Евро­пи, ви­ше од два ве­ка пре­ме­ра­вао је вре­ме сло­вен­ске им­пе­ри­је. Раз­го­ва­ра­ли смо са књи­жев­ни­ци­ ма Дра­га­ном Јо­ва­но­ви­ћем Да­ни­ло­вим (из Ср­би­је) и Бе­ри­сла­вом Бла­го­је­ви­ћем (из Срп­ске)... Све што смо учи­ни­ли огле­да­ће се у ва­шим очи­ма. По њи­ма ће­мо зна­ти је­смо ли ус­пе­ли. 

Са­рад­ни­ци­ Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, је­реј Јо­ван Пла­ме­нац, Бо­јан Ман­дић, Дра­ган Ла­ки­ће­вић,­ Не­бој­ша Је­врић, Ол­га Ву­ка­ди­но­вић, Јо­во Ба­јић, Де­јан Бу­ла­јић, Пе­тар Ми­ла­то­вић, Де­јан Ђо­рић, Ђор­ђе Ср­бу­ло­вић, Ми­ха­ил Ку­ла­чић, Ми­ле­на З. Бо­га­вац, Во­ји­слав­ Фи­ли­по­вић, Са­ша Шар­ко­вић, Зо­ран­ Плав­шић, Христина Пламенац, Дра­га­на Бар­јак­та­ре­вић, Душица Милановић Мар­ке­тинг­ Мир­ко Ву­јо­вић Се­кре­та­ри­јат и пла­сман­ Дра­га­на Ди­ми­три­је­вић,­ Ми­лен­ко Ва­си­лић Пред­став­ни­штво за Срп­ску­ „Прин­цип Прес РС“­ Николе Пашића 1, 78000 Ба­ња­лу­ка­ Тел/Факс: +387 (51) 304 360 Пред­став­ни­штво за Аустра­ли­ју­ „Prin­cip Press Austra­lia PTY LTD“,­ 5 Germain Crt, Keilor Downs, 3038 VIC Штам­па­ „Пор­тал“, Бе­о­град

На­слов­на­ стра­на:­ Ла­зар Ср­бин­ и ру­ско вре­ме­ (по илу­стра­ци­ји Вла­да­на­ Здрав­ко­ви­ћа­ Ава­ку­ма) Часопис уписан у Регистар медија­ Републике Србије, бр. NV000385

ISSN 1452-6905 = Национална ревија Србија COBISS.SR-ID 139088140

03


Т Е­М Е­Љ И

04


ОСАМ ВЕ­КО­ВА И ЈЕД­НА ДЕ­ЦЕ­НИ­ЈА ОД НА­С ТАН­КА СТУ­ДЕ­НИЧ­КОГ ТИ­ПИ­КА СВЕ­ТОГ СА­ВЕ

Зе­маљ­ски ан­ђео, не­бе­ски чо­век Тај из­у­зет­ни спис део је нај­ве­ћег по­ду­хва­та у срп­ској кр­ште­ној исто­ри­ји, ­ ви­зи­о­нар­ског и бо­го­на­дах­ну­тог. У том по­ду­хва­ту уте­ме­ље­на је срп­ска цр­ква ­ и др­жа­ва, злат­но сред­њо­ве­ко­вље и сва сто­ле­ћа што ће усле­ди­ти „до свр­шет­ка све­та“. У су­срет 800. го­ди­шњи­ци оса­мо­ста­ље­ња Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, ма­на­стир ­ Сту­де­ни­ца об­ја­вио је но­во ре­пре­зен­та­тив­но из­да­ње Ти­пи­ка (Обра­зни­ка), ­ че­тво­ро­је­зич­но, ве­ро­ват­но до­сад нај­пот­пу­ни­је у на­уч­ном и са­знај­ном сми­слу

Т

о је јед­на од оних књи­га ко­је се угра­ђу­ју у те­ме­ље. У те­ме­ље цр­ кве, др­жа­ве, ма­на­стир­ске оби­ те­љи, бо­го­о­бра­зне лич­но­сти. У те­ме­ље дру­гих и дру­га­чи­јих књи­га ко­је ће на­ ста­ја­ти у сто­ле­ћи­ма што сле­де.

О на­стан­ку и зна­ча­ју Сту­де­нич­ког ти­пи­ка или Обра­зни­ка Све­тог Са­ве, пре 810 го­ди­на, по­сто­ји обим­на на­уч­на ли­ те­ра­т у­ра, у па­пир­ним и елек­трон­ским би­бли­о­те­ка­ма. Ни­је нам на­ме­ра да је пре­при­ча­ва­мо или „дај­џе­сти­ра­мо“, што

 Све­ти Са­ва,­ део фре­ске, Кра­ље­ва цр­ква у Сту­де­ни­ци, 1313–1314.

05


Т Е­М Е­Љ И  Сту­де­нич­ка ис­по­сни­ца: Ту је, по свој при­ли­ци 1208, Све­ти Са­ва оба­вио по­след­њу ре­дак­ци­ју ­ Сту­де­нич­ког ­ ти­пи­ка

би при­ли­чи­ло ду­х у ола­ко­сти рас­про­ стра­ње­ном у овом до­бу. По­во­дом ве­ли­ ке го­ди­шњи­це од на­стан­ка спи­са, ко­ја сто­ји уз 800. го­ди­шњи­цу оса­мо­ста­ље­ња Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, же­ли­мо са­ мо да под­се­ти­мо на не­ке бит­не еле­мен­те у тим дав­ним и да­ле­ко­се­жним по­ду­хва­ ти­ма. У су­срет ре­че­ним го­ди­шњи­ца­ма, ма­на­стир Сту­де­ни­ца об­ја­вио је 2018. но­во ре­пре­зен­та­тив­но из­да­ње Ти­пи­ка (Обра­зни­ка), че­тво­ро­је­зич­но (срп­ско­ сло­вен­ски, са­вре­ме­ни срп­ски, ру­ски, ен­ гле­ски), ве­ро­ват­но до­сад нај­пот­пу­ни­је у на­уч­ном и са­знај­ном сми­слу. ГРА­ЂЕ­ВИ­НА „Ми­сао о је­дин­ству срп­ских зе­ма­ља и њи­хо­вом об­је­ди­ња­ва­њу у јед­ну моћ­ ну др­жа­ву на Бал­ка­ну ста­ра је, си­гур­но, ко­ли­ко и за­че­ци пр­вих срп­ских др­жа­ ва. Оства­ри­вост те та­ко сло­же­не ми­сли пр­ви је пој­мио ве­ли­ки жу­пан Ра­шке Сте­фан Не­ма­ња, схва­тив­ши сим­фо­ни­ју ду­хов­не и све­тов­не вла­сти у ви­зан­тиј­ ском устрој­ству др­жа­ве. Кроз то ва­ља са­гле­да­ва­ти од­ла­зак од Бо­га из­мо­ље­ног тре­ћег Не­ма­њи­ног си­на кне­за Раст­ка на Све­т у го­ру, где је по­стао мо­нах Са­ва, али и Не­ма­њи­но усту­па­ње жу­пан­ског тро­на сред­њем си­ну Сте­фа­ну, зе­т у та­ да­шњег ви­зан­тиј­ског ца­ра Алек­си­ја Ан­ ђе­ла, па он­да и Не­ма­њи­но за­мо­на­ше­ње. Ни­шта у њи­хо­вом де­ло­ва­њу ни­је би­ло слу­чај­но. По­сто­ја­ла је ја­сна ви­зи­ја, по­ сто­јао је кон­кре­тан план“, пи­ше књи­ жев­ник Ми­ло­ван Ви­те­зо­вић, при­ре­ђи­ вач ка­пи­тал­не мо­но­гра­фи­је Све­ти Са­ва у ру­ском цар­ском ле­то­пи­су, аутор тек­ста о Све­том Са­ви у све­сци Ве­ли­ки срп­ски ви­зи­о­на­ри („Ве­ли­ка ви­зи­ја од Бо­га из­мо­ ље­ног“). „По­ди­за­њем срп­ског ма­на­сти­ра Хи­лан­да­ра на Све­тој го­ри ,у име оца и си­но­ва‘ (Си­ме­о­на/Не­ма­ње, Сте­фа­на и Са­ве/Раст­ка) и узи­ма­њем за сак­ти­то­ ра ви­зан­тиј­ског ца­ра Алек­си­ја Ан­ђе­ла, по­ста­вље­ни су те­ме­љи срп­ске ду­хов­не са­мо­стал­но­сти, јер је Са­ва Хи­лан­дар­ ски ти­пик ис­пи­сао, уз са­гла­сност ца­ра сак­ти­то­ра, по узо­ру на Ти­пик ма­на­сти­ ра Бо­го­ро­ди­це Евер­ге­тид­ске, ко­ји је овом кон­стан­ти­но­пољ­ском цар­ском ма­на­ сти­ру да­вао пу­ну са­мо­стал­ност. Та­ко је цар­ским при­стан­ком и Хи­лан­дар та­да по­стао не­за­ви­сни цар­ски ма­на­стир, са пра­вом да има ти­пик као Евер­ге­тид­ски, по ко­ме над њим ни­је ни прот Све­те Го­

06

ре ни ва­се­љен­ски па­три­јарх, већ са­мо цар, ко­га ће ме­ђу кти­то­ри­ма за­сту­па­ти да­ро­ва­но злат­но цар­ско же­зло.“ Са­чи­њен по Хи­лан­дар­ском ти­пи­ку – на­ста­вља Ви­те­зо­вић – Са­вин Сту­де­ нич­ки ти­пик омо­гу­ћио је са­мо­стал­ној Сту­де­ни­ци да сти­че ме­то­хе ши­ром срп­ ске зе­мље и на њи­ма по­ди­же пра­во­слав­ не срп­ске цр­кве и ма­на­сти­ре. Све­штен­ ство и ду­хов­ни­штво за њих спре­ма­ло се у Хи­лан­да­ру, спо­соб­но да бо­го­слу­жи на срп­ско­сло­вен­ском је­зи­ку. „Та­ко је пра­во­слав­на срп­ска цр­ква пр­во ство­ре­на, па тек он­да огла­ше­на као са­мо­стал­на. Ка­да је ва­се­љен­ски па­три­ јарх Ми­ха­и­ло Са­ра­тен на Цве­ти 1219. у Ни­ке­ји ру­ко­по­ло­жио сту­де­нич­ког ар­хи­


ман­дри­та Са­ву Не­ма­њи­ћа за пр­вог ар­ хи­е­пи­ско­па Пра­во­слав­не срп­ске цр­кве, вас­по­ста­вље­но је пра­во срп­ских ар­хи­је­ ре­ја да са­ми би­ра­ју сво­је ар­хи­е­пи­ско­пе, а то је омо­гу­ћа­ва­ло срп­ском ар­хи­е­пи­ ско­пу, по сим­фо­ни­ји, да кру­ни­ше срп­ске кра­ље­ве срп­ском кру­ном.“ Из истог из­во­ра чи­та­мо да­ље: Ар­хи­е­ пи­скоп­ско и кра­љев­ско пра­во Ср­ба Са­ва је уза­ко­нио Но­мо­ка­но­ном (За­ко­но­пра­ви­ лом), из­бо­ром из нај­зна­чај­ни­јих за­ко­на Про­хо­ри­о­на, Ва­си­ли­ка и Ју­сти­ни­ја­но­ вих за­ко­на, пре­ве­де­них, про­т у­ма­че­них и при­ла­го­ђе­них за Ср­бе. Уза­ко­нив­ши срп­ ску цр­кву и срп­ску др­жа­ву, ар­хи­е­пи­скоп Са­ва им је на два сво­ја ве­ли­ка пу­то­ва­ња омо­гу­ћио при­зна­ња и код дру­гих вла­

да­ра (два ца­ра, три ке­са­ра, јед­ног кра­ља и јед­ног ка­ли­фа) и нај­ви­ших ду­хов­них по­гла­ва­ра. То при­зна­ње је утвр­ђе­но и срп­ском гра­ђе­ви­ном у не­бе­ском Је­ру­са­ ли­му. От­ку­пив­ши од му­ха­ме­да­на­ца ку­ ћу Јо­ва­на Бо­го­сло­ва, у чи­јој гор­њој со­би је одр­жа­на Тај­на ве­че­ра, од­но­сно ус­по­ ста­вљен Но­ви За­вет, и по­кло­нив­ши ту ку­ћу Је­ру­са­лим­ској па­три­јар­ши­ји, Са­ва је сте­као пра­во да ту, по­ред ку­ће на Си­ о­ну, по­диг­не срп­ску цр­кву у сла­ву Јо­ва­ на Бо­го­сло­ва. Од те срп­ске цр­кве оста­ли су са­мо те­ме­љи, и на­ла­зе се из­над са­ме крип­те Да­ви­до­вог гро­ба. „Из ова­квог де­ло­ва­ња и те­о­ло­шких по­став­ки Са­ве Не­ма­њи­ћа про­и­за­шла је срп­ска ду­хов­на и др­жав­на ми­сао, вре­

07


Т Е­М Е­Љ И

ме­ном и оби­чај­не нор­ме, по­став­ке ду­ хов­не ча­сти, за­кон­ске и мо­рал­не од­ли­ке срп­ског на­ро­да.“ ПР­ВИ­НЕ „Сту­де­нич­ким ти­пи­ком и ње­му при­ па­да­ју­ћим Жи­ти­јем Све­тог Си­ме­о­на, Све­ти Са­ва је ус­по­ста­вио осно­ве срп­ске ка­нон­ско-прав­не и хе­ор­то­ло­шко-хим­ но­граф­ске ли­те­ра­т у­ре“, ука­зу­је проф. др Ма­ја Ан­ђел­ко­вић, ко­у­ред­ник но­вог из­да­ња Ти­пи­ка (уз ар­хи­ман­дри­та др Ти­ хо­на Ра­ки­ће­ви­ћа, игу­ма­на Сту­де­ни­це). „Зна­чај Сту­де­нич­ког ти­пи­ка не тре­ба са­гле­да­ва­ти са­мо у кон­тек­сту ус­по­ста­ вља­ња ма­на­стир­ског устрој­ства, већ и у

08

кон­тек­сту кон­крет­них по­сту­па­ка ко­ји су прет­хо­ди­ли до­би­ја­њу ауто­ке­фал­но­сти Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве 1219. го­ди­не. Исто­вре­ме­но, не тре­ба за­не­ма­ри­ва­ти ње­гов зна­чај и за срп­ску др­жа­ву. (...) И са аспек­та фи­ло­ло­ги­је Сту­де­нич­ки ти­ пик за­у­зи­ма бит­но ме­сто, јер је, осим по зна­чај­ним лин­гво­сти­ли­стич­ким ка­рак­ те­ри­сти­ка­ма, реч о пр­вом ти­пи­ку ко­ји је на­зван из­вор­ном реч­ју Обра­зник (Обра­ зник Све­то­га Са­ве Срп­ског).“ На­у­ка не­ма ди­ле­ма: пред­ло­жак и за Хи­лан­дар­ски и за Сту­де­нич­ки био је Евер­ге­тид­ски ти­пик. По­след­ње ре­дак­ тор­ске из­ме­не у Хи­лан­дар­ском ти­пи­ку Све­ти Са­ва је из­вр­шио на­кон пре­ста­ вље­ња Си­ме­о­но­вог (1199/1200), на Све­


по­вест вла­да­ру зе­мље да при­с у­ству­је и уче­ству­је у из­бо­ру игу­ма­на, као и за­по­ вест вла­да­ру да за­шти­ти Сту­де­ни­цу – не са­мо да су ва­жни ка­нон­ско-прав­ни не­го и све­тов­но-прав­ни еле­мен­ти, све­до­чан­ ство о од­но­с у цр­кве­не и све­тов­не вла­ сти“, на­во­ди проф. Ан­ђел­ко­вић. „Нај­о­ бим­ни­ја но­ви­на је­сте кти­тор­ско Жи­ти­је Све­тог Си­ме­о­на, пи­са­но као пр­ва гла­ ва Сту­де­нич­ког ти­пи­ка. За раз­ли­ку од крат­ког жи­ти­ја у Хи­лан­дар­ском ти­пи­ку, ко­је се сво­ди на нај­зна­чај­ни­је до­га­ђа­ је од Си­ме­о­но­вог до­ла­ска у Све­т у Го­ру до смр­ти (са­др­жа­не у Сло­ву 2 и Сло­ву 3), а ко­је је има­ло функ­ци­ју, пре све­га, да ,фик­си­ра дан спо­ме­на све­то­га‘, за по­тре­ бе Сту­де­нич­ког ти­пи­ка Са­ва пи­ше це­ ло­ви­то кти­тор­ско жи­ти­је ко­је је об­у ­хва­ ти­ло цео жи­вот Си­ме­о­на Не­ма­ње. Ово жи­ти­је, као што смо на­гла­си­ли, основ је срп­ске хе­ор­то­ло­шко-хим­но­граф­ске ли­те­ра­т у­ре, ,пр­во Са­ви­но де­ло ко­је је на­пи­са­но са из­ра­зи­то књи­жев­ним обе­ леж­ји­ма‘. Ово­ме би­смо до­да­ли да и по­је­ ди­ни де­ло­ви оста­лих гла­ва Сту­де­нич­ког ти­пи­ка та­ко­ђе има­ју књи­жев­на обе­ леж­ја, и из­ра­зи­т у ре­то­рич­ност. Има­ју­ћи у ви­ду вре­ме на­стан­ка и ка­рак­те­ри­сти­ке Са­ви­ног де­ла, пот­пу­но је оправ­дан став (Ди­ми­три­ја) Бог­да­но­ви­ћа да Све­ти Са­ ва има ,уло­гу за­чет­ни­ка оса­мо­ста­ље­не срп­ске књи­жев­но­сти три­на­е­стог ве­ка‘.“

 Ма­на­стир Сту­де­ни­ца,­ за­ду­жби­на­ Све­тог­ Си­ме­о­на­ Ми­ро­то­чи­вог (Сте­фа­на­ Не­ма­ње), XII век

ИС­ПИ­СИ

тој го­ри. За­вр­шни рад на Сту­де­нич­ком ти­пи­ку био је на­кон пре­но­са мо­шти­ју Све­тог Си­ме­о­на из Хи­лан­да­ра у Сту­ де­ни­цу (1207), а пре „об­ја­вљи­ва­ња Си­ ме­о­на Не­ма­ње као но­вог ми­ро­точ­ца“ (1210). По свој при­ли­ци, би­ло је то 1208. у Сту­де­нич­кој ис­по­сни­ци Са­ви­ној. „Ре­дак­т у­ра ко­ју је Са­ва из­вр­шио при­ли­ком пи­са­ња Сту­де­нич­ког ти­пи­ка не­дво­сми­сле­но је ве­ћа и, ре­кли би­смо, зна­чај­ни­ја од оне спро­ве­де­не у Хи­лан­ дар­ском ти­пи­ку. У ка­нон­ско-прав­ном кон­тек­сту ис­ти­че­мо да се ја­вља но­ва бит­на од­ред­ба о то­ме да се ар­хи­ман­дрит по­ста­вља за игу­ма­на сту­де­нич­ког. Та­ ко­ђе, од­ре­ђи­ва­ње ста­т у­са Сту­де­ни­це у од­но­с у на оста­ле ма­на­сти­ре, по­том за­

Но­во из­да­ње Сту­де­нич­ког ти­пи­ка на­пра­вље­но је пре­ма Авер­ки­је­вом пре­ пи­с у на­чи­ње­ном 1619. у Сту­де­нич­кој ис­по­сни­ци Све­тог Са­ве, где је на­стао и из­вор­ни текст 410 го­ди­на ра­ни­је, тач­ но на сре­до­кра­ћи из­ме­ђу нас и Са­ви­ног вре­ме­на. (Из­вор­ни ру­ко­пи­си Хи­лан­дар­ ског и Сту­де­нич­ког ти­пи­ка ни­с у са­чу­ ва­ни, или пак ни­с у до са­да про­на­ђе­ни.) Авер­ки­јев пре­пис чу­ва се у окви­ру ру­ ко­пи­сне књи­ге Ца­ро­став­ник ма­на­сти­ ра Сту­де­ни­ца, у Ша­фа­ри­ко­вој збир­ци Би­бли­о­те­ке На­род­ног му­зе­ја у Пра­гу. За­вр­ша­ва­ју­ћи свој хи­ро­соф­ски труд пре тач­но 400 го­ди­на, пи­сар Авер­ки­је ве­ли: „Овај ти­пик, то јест обра­зник, Све­ то­га Са­ве Срп­ског пре­пи­са се го­ди­не 7127. [1619] у пе­ћи­ни Све­тог Са­ве, ис­ по­сни­ци, јер би пре нас на­пи­сан ру­ком Све­то­га Са­ве го­ди­не, ре­че, 6708. [1200], ка­да се пре­ста­ви го­спо­дин Си­ме­он. И

09


Т Е­М Е­Љ И

 Пе­чат са ­ пот­пи­сом ­ Све­тог Са­ве

 Па­ја ­ Јо­ва­но­вић: ­ „Све­ти Са­ва ­ ми­ри бра­ћу“, ­ уље на плат­ну, пр­ва де­це­ни­ја ­ XX ве­ка

та­ко да ни­ко не оте­жа­ва и не пре­о­кре­ ће, јер мно­ге су ре­чи обич­не у ово­ме но­мо­ка­но­ну, али ве­о­ма ко­ри­сне. Због то­га за­по­ве­ди Све­ти [Сава] да се про­ чи­та на по­чет­ку сва­ког ме­се­ца, ја­сно, као да се по­ста­вља­ју слу­жи­те­љи. И ми сви не за­бо­ра­вљај­мо љу­бав Све­ тог, зна­ју­ћи да ће нам он су­ди­ти, као и апо­сто­ли два­на­е­стом ко­ле­ну Изра­и­ ље­вом, а дру­гим на­ро­ди­ма не­ће су­ди­ ти. А ово­ме је све­док Све­ти Ни­кон, јер је и овај Све­ти наш апо­стол. Го­спо­де, сто­га мо­ли­тва­ма оба­спи нас, јер се и он мо­ли за нас! При игу­ма­ну кир Те­о­фи­лу на­пи­са­но.“ По­но­во чи­та­ју­ћи овај Обра­зник Све­ то­га Са­ве, у ле­пом но­вом из­да­њу, оп­чи­ ње­ни ле­по­том и ду­би­ном тог гла­са и тог је­зи­ка, на­чи­ни­ли смо мно­ге ис­пи­се. По­

Тим Из­да­ње „Све­ти Са­ва: Сту­де­нич­ки ти­пик“ ре­зул­тат је на­уч­ ног про­јек­та ко­јим су ру­ко­во­ди­ли проф. др Ма­ја Ан­ђел­ко­вић и ар­хи­ман­дрит др Ти­хон Ра­ки­ће­вић. Про­је­кат су су­фи­нан­си­ ра­ли Ми­ни­стар­ство прав­де (Упра­ва за са­рад­њу са цр­ква­ма и вер­ским за­јед­ни­ца­ма) и Ми­ни­стар­ство кул­ту­ре и ин­фор­ми­са­ ња Ср­би­је. Штам­па­ње је по­мо­гао и Ин­сти­тут „Ми­ха­и­ло Пу­пин“ из Бе­о­гра­да. На­род­ни му­зеј из Пра­га усту­пио је сним­ке ру­ко­ пи­са Авер­ки­је­вог пре­пи­са из 1619. Књи­гу су уре­ди­ли ру­ко­во­ди­о­ци на­уч­ног про­јек­та, а у Уре­ ђи­вач­ком од­бо­ру, осим њих, би­ли су и ака­де­мик На­да Ми­ло­ ше­вић–Ђор­ђе­вић, проф. др Вла­ди­мир Ву­ка­ши­но­вић, проф. др Све­тла­на То­мин. Пре­во­ди­о­ци су проф. др Ма­ја Ан­ђел­ко­вић (са срп­ско­сло­вен­ског), доц. др Ја­сми­на Те­о­до­ро­вић (на ен­гле­ ски), Све­тла­на Лу­ган­ска (на ру­ски). Ли­ков­но­шћу књи­ге ба­вио се проф. Вла­ди­мир Ран­ко­вић, а од­штам­пао је „Ди­ги­тал Прес“ из Кра­гу­јев­ца.

10

де­ли­ће­мо са чи­та­о­цем по­не­што од то­га, до­си­па­ју­ћи ко­ли­ко ста­не. „Јер ко не љу­би бра­та сво­га, Бо­га не љу­би. Бог је љу­бав. За­то ко љу­би Бо­га, и бра­та сво­га да љу­би. Јер о овом сав за­ кон апо­сто­ли на­у­чи­ше, му­че­ни­ци вен­ ча­ни би­ше, и про­ро­ци ви­си­ше.“ „По­штуј­те Го­спо­да од сво­јих пра­ вед­них тру­до­ва, и пр­ви­не дај­те ње­му од пло­до­ва сво­јих пра­вед­них, да би се ис­ пу­ни­ле жит­ни­це ва­ше мно­штвом пше­ ни­це, а ви­но то­чи­ла ва­ша да ис­та­чу.“ „Си­но­ви, не оне­мо­ћај­те у ка­зни Го­ спод­њој, ни­ти осла­би­те од ње­га пре­ ко­ре­ва­ни. Јер ко­га љу­би Го­спод, оно­га уко­ре­ва, би­је сва­ко­га си­на ко­га при­ма. Бла­жен је чо­век ко­ји про­на­ђе пре­му­ дрост, и смрт­ник ко­ји ви­де. Јер бо­ље је њу ку­по­ва­ти не­го зла­т у и сре­бру скро­ ви­шта, а ску­пља је од ка­ме­ња мно­го­-­ це­ног.“ „И по­ми­шљај­те до­бро пред Бо­гом и љу­ди­ма. Уздај­те се свим ср­цем у Бо­га, а сво­јом пре­му­дро­шћу не величајте се.“ „Че­до мо­је слат­ко... ре­чи мо­је па­зи... са­чу­вај их у свом ср­цу... А сва­ким чу­ва­ њем чу­вај сво­је ср­це, јер од њих су ис­ хо­ди­шта жи­во­та. Укло­ни од се­бе оштра уста и увре­дљи­ве усне да­ле­ко од се­бе од­ба­ци. Очи тво­је пра­во да гле­да­ју и ве­ ђе тво­је да ми­гом по­ка­зу­ју [оно што је] пра­вед­но. Не скре­ћи ни де­сно ни ле­во, јер пу­те­ве ко­ји су де­сно зна Бог, а раз­ вра­ће­ни су они ко­ји иду с ле­ва. Ти, пак, пра­ва чи­ни уче­ња тво­ја, а хо­ђе­ње тво­је у ми­ру да бу­де.“ „Не ме­шај се са без­ум­ни­ма. За­и­шти пре­му­дро­сти, да по­жи­виш. (...) Јер онај ко­ји ко­ри зле при­ми­ће се­би до­са­ду, а онај ко­ји ко­ри не­ча­сти­вог по­ре­ћи ће се­ бе. Не уко­ре­вај зле, да не омр­зне те­бе. Ко­ри пре­му­дрог, и за­во­ле­ће те. Ука­жи пре­му­дром на кри­ви­цу, и му­дри­ји би­ ће, а по­у­ку пра­вед­ни­ку, и на­ста­ви­ће да је при­ма. По­че­так пре­му­дро­сти је бо­ја­ зан Го­спод­ња и са­вет све­тих је ра­зум, и раз­у­ме­ти за­кон ми­сао је до­бра. Јер овим до­брим оби­ча­јем мно­го ћеш по­жи­ве­ти и про­ду­жи­ће ти се го­ди­не жи­во­та.“ „Имај­те љу­бав ме­ђу со­бом! Ко ли од­сту­пи од оно­га што сам им на­ре­дио, гнев Бож­ји да про­гу­та и ње­га и се­ме ње­ го­во!“ „У Бо­га, да­кле, ум наш не­ка бу­де, у не­бе­ским ви­ђе­њи­ма, у кра­со­та­ма рај­ ским, у оби­те­љи­ма веч­ним, у ан­гел­ским хо­ро­ви­ма, у она­мо­шњем жи­во­т у. (...)“ 


11


В И­З И­О­Н А­Р И Мо­сква у XV ве­ку

Пр­ви кро­ти­тељ ру­ског вре­ме­на КРАТ­КА ПО­ВЕСТ О ЛА­ЗА­РУ СР­БИ­НУ, ЗА­ГО­НЕТ­НОМ УЧЕ­ЊА­КУ ИЗ XV ВЕ­КА

Је­дан од пр­вих де­сет ме­ха­нич­ких јав­них ча­сов­ни­ка у сред­њо­ве­ков­ној Евро­пи, ­ онај по­ста­вљен на ви­со­ком пир­гу код Бла­го­ве­штењ­ске цр­кве у мо­сков­ском Кре­мљу, ­ ко­ји је пу­них две сто­ти­не се­дам­на­ест го­ди­на огла­ша­вао вре­ме сло­вен­ског цар­ства, ­ де­ло је све­то­гор­ског и при­зрен­ског мо­на­ха, при­пад­ни­ка ор­га­ни­за­ци­је „24 до­бра ­ чо­ве­ка“, тог удру­же­ња нај­ви­ших зна­ња чи­ји је по­кро­ви­тељ био све­ти срп­ски ­ де­спот Сте­фан Ла­за­ре­вић

Пи­ше:­ Пе­тар Бра­нов  Ла­зар Хи­лан­да­ рац (Илу­стра­ци­ја Вла­да­на Здрав­ко­ ви­ћа Ава­ку­ма, из­ вор „По­ли­ти­кин за­бав­ник“)

12

Б

и­ло је то уисти­ну чу­до над чу­ди­ ма. Уме­сто жи­вог чо­ве­ка са че­ки­ ћем на вр­х у цр­кве­ног зво­ни­ка, сад је вре­ме бе­ле­жи­ла не­ка чуд­на ме­ха­нич­ ка на­пра­ва. И то не са­мо да­њу не­го и но­ћу, и не са­мо пу­не са­те не­го и ње­го­ве че­твр­ти­не. Мо­ско­вља­ни и њи­хо­ви го­сти до­би­ли су та­ко при­ли­ку да пу­них 217 го­ди­на и из­да­ле­ка зна­ју ко­ли­ко је кад

са­ти. Ни­с у, бар ве­ћи­на, зна­ли чи­јих је то ру­ку де­ло и от­куд то чу­до на гла­со­ви­том Кре­мљу. Зби­ло се то 1404. го­ди­не по­сле Хри­ста, или 6912. го­ди­не од по­ста­ња. Кнез мла­де мо­сков­ске кне­же­ви­не Ва­си­лиј I, син Ди­ ми­три­ја Дон­ског, по­же­лео је да сво­ју вла­ да­ви­ну обе­ле­жи и град­њом пр­вог јав­ног ме­ха­нич­ког ча­сов­ни­ка у Ру­си­ји, она­квог


13


В И­З И­О­Н А­Р И За­хва­љу­ју­ћи ми­ни­ја­т у­ри из XVI ве­ ка ко­ја при­ка­зу­је Ла­за­ра ка­ко ве­ли­ком кне­зу пре­да­је сво­је упра­во за­вр­ше­но У Ни­ко­нов­ском ле­то­пи­су из XVI ве­ка, јед­ном од нај­по­у­зда­ де­ло, мо­же се при­лич­но ве­ро­до­стој­но ни­јих во­ди­ча кроз про­шлост Мо­скве, ова­ко је опи­са­но де­ло ре­кон­стру­и­са­ти ча­сов­ник ко­ји је ушао Ла­за­ра Ср­би­на: у исто­ри­ју хро­но­ме­три­је. Ја­сно се ви­ „У ле­то 6912 (1404) ве­ли­ки кнез (Ва­си­лиј Пр­ви) на­у­ми ча­ ди ње­гов ви­зан­тиј­ско пла­ви ци­фар­ сник (ча­сов­ник) и по­ста­ви га на сво­ме дво­ру код Цр­кве Св. блат (број­ча­ник) на ко­ме су ча­со­ви (од Бла­го­ве­сти. Овај се пак ча­сник на­зи­ва ча­со­мер и сва­ки (пу­ни) час уда­ра че­ки­ћем о зво­но, од­ме­ра­ва­ју­ћи и од­бро­ја­ва­ју­ћи ча­ 1 до 12) озна­че­ни цр­кве­но­сло­вен­ским со­ве днев­не и ноћ­не; не уда­ра­ше чо­век не­го (оно) чо­ве­ку на­ број­ка­ма: аз (је­дан), бу­ки (два), вје­ди лик, са­мо­зво­но и са­мо­по­крет­но, чуд­но­ва­то ле­по не­ка­ко, ство­ (три)... Број­ча­ник је био по­кре­тан, док ре­но чо­ве­чи­јом оштро­ум­но­шћу, пре­ма­што­ви­то и пре­му­дро. је је­ди­на ка­заљ­ка ми­ро­ва­ла... Ви­де се и Мај­стор и умет­ник ово­га бе­ше не­ки мо­нах ко­ји је до­шао са три те­га ко­ја су по­кре­та­ла и че­ки­ће за Све­те го­ре, ро­дом Ср­бин, по име­ну Ла­зар, а це­на овом бе­ја­ше от­ку­ца­ва­ње (по зво­ни­ма) че­твр­ти­на и од 150 ру­ба­ља...“ це­лих ча­со­ва. Би­ла је то пра­ва рет­кост, јер су се и град­ски жи­те­љи, али и са­ми ка­кви су, не ви­ше од њих де­се­так, већ ра­ мај­сто­ри, до­тад за­до­во­ља­ва­ли огла­ша­ чу­на­ли вре­ме у Евро­пи. Иде­ји се при­дру­ ва­њем са­мо пу­них ча­со­ва. Вре­ме се у жио и па­три­јарх Ки­при­јан и уско­ро се у сред­њем ве­ку дру­га­чи­је ме­ри­ло, ла­га­но, гра­ду на ре­ци Мо­скви об­рео цр­но­ри­зац го­то­во еп­ски. Ла­за­ре­во чу­до има­ло је и та­да уоби­ Ла­зар. Ла­зар Ср­бин или Ла­зар Хи­лан­да­ ча­ ј ен уре­ђај за по­ка­зи­ва­ње вре­ме­на Ме­ рац, ка­ко га све име­ну­ју рет­ки за­пи­си са­ се­че­вих ме­на. А у пи­са­ном тек­сту још чу­ва­ни из тог вре­ме­на. се го­во­ри да је је­дан од че­ки­ћа био у ру­ка­ма чо­ве­ко­ве фи­гу­ре чи­ји су за­ма­ ЗА­ЈЕД­НО СА РУ­БЉО­ВИМ си озна­ча­ва­ли ча­со­ве. Слич­на фи­гу­ра Да би бу­ду­ћи сат до­био од­го­ва­ра­ју­ће уз ча­сов­ник мо­же се и да­нас ви­де­ти на ме­сто, али и ва­жност, Ла­зар је иза Цр­кве тор­њу Цр­кве све­тог Мар­ка у Ве­не­ци­ји, Све­тих Бла­го­ве­сти пр­во из­гра­дио пирг на­ста­ла мно­го по­сле ове у мо­сков­ском (ку­лу) све до ви­си­не цр­кве­них зво­на. Кре­мљу. Уз ово још и по­да­так да је сат „Умет­ник и мај­стор све­му“, ка­ко га опи­ ко­штао та­да ба­сно­слов­них 150 ру­ба­ља, су­је хро­ни­чар у крат­кој бе­ле­шци Ни­ко­ ко­ли­ко је, по јед­ном из­во­ру, до­био и сам нов­ског ле­то­пи­са, он је мо­рао да по­се­ду­је Ла­зар Ср­бин. Пу­них 217 го­ди­на овај сат је не­пре­ мно­га зна­ња. Та­кав пирг је те­шко мо­гао да по­диг­не без пот­пу­ног по­зна­ва­ња Хе­ стан­це кро­тио вре­ме, он­да га је је­дан ро­но­ве ме­три­ке. Ни сат с осам зуп­ча­ни­ мај­стор из Ен­гле­ске за­ме­нио но­вим ка ни­је мо­гао да на­пра­ви без осла­ња­ња слич­ног ти­па. По­том је тај стра­дао у по­ на Ар­хи­ме­до­во уче­ње, јер су зуп­ча­ни­ци, жа­ру иза­зва­ном зе­мљо­тре­сом, па је убр­ за раз­ли­ку од зво­на ко­ја се ли­ју, мо­ра­ли зо за­ме­њен тре­ћим ко­ји је, ко­нач­но, био да се от­ки­ва­ју. Да­кле, мо­рао је да зна све опре­мљен до ско­ра уоби­ча­је­ним Га­ли­ о мно­го­у­гло­ви­ма упи­са­ним и опи­са­ним леј-Хај­ген­со­вим клат­ном... За ову при­чу је од не ма­ње ва­жно­ у да­ти круг, по­што је за зуп­ча­ ни­ке тре­ба­ло тач­но од­ре­ сти утвр­ди­ти, или бар на­слу­ти­ти, ко је и ди­ти вред­но­сти за осам ода­кле тај Ла­зар и от­куд му зна­ње ко­је је раз­ли­чи­тих мно­го-­ та­ко уме­шно по­ка­зао у ср­цу Ру­си­је. ­у­гло­ва. ПЛА­ТОН У ПРИ­ЗРЕ­НУ Ра­де­ћи, имао је уисти­ну ле­по Мно­ги из­во­ри упу­ћу­ју да је Ла­за­ дру­штво. На­и­ме, док је Ла­зар Хи­ ре­во уме­ће плод ду­гог и успе­шног ра­ лан­да­рац гра­дио да при­зрен­ске ча­сов­ни­чар­ске шко­ле из пирг и ча­сов­ник, XIV ве­ка, па се он че­сто по­ми­ње и као Цр­кву Бла­го­ве­ „Ла­зар из При­зре­на“. У том не­ка­да цар­ ште­ња жи­во­пи­сао ском срп­ском гра­ду и ва­жној рас­кр­сни­ је лич­но Ан­дреј Ру­ ци тр­го­вач­ких пу­те­ва сво­је­вре­ме­но је бљов с бра­ћом Про­ бо­ра­вио и слав­ни по­ли­хи­стор (по Ву­ја­ хо­ром и Те­о­фа­ном Гр­ком. кли­ји, на­у­че­њак ко­ји вла­да це­ло­куп­ним

Оно чо­ве­ку на­лик

14


зна­њем свог вре­ме­на) Те­о­дор Ме­то­хит. Ту је пи­сао и под­у­ча­вао Еукли­до­вим ак­си­о­ми­ма, пре­но­се­ћи на­у­ку ца­ри­град­ ских уни­вер­зи­те­та. Упу­ће­ни за­то ве­ру­ју да је и сам Ла­зар био уче­ни по­ли­хи­стор, „јер је очи­глед­но но­сио у се­би оно пра­ во­слав­но, ва­се­љен­ско, што је до­ве­ло до мо­де­ла хе­ли­о­цен­трич­ног си­сте­ма“. У сред­њо­ве­ков­ној Ср­би­ји мо­на­си су не­се­бич­но пре­но­си­ли зна­ња по мно­ гим ма­на­сти­ри­ма, ите­ка­ко ува­жа­ва­ју­ ћи по­ру­ке про­шло­сти. Уоста­лом, ни­је тек та­ко у Хра­му Бо­го­ро­ди­це Ље­ви­шке (у При­зре­ну, да­бо­ме), у по­тр­буш­ју при­ пра­те, жи­во­пи­сан Пла­тон. Ње­гов лик на­ла­зи се и у Жи­чи, као и ли­ков­ни при­ ка­зи мно­гих дру­гих грч­ких фи­ло­зо­фа и ма­те­ма­ти­ча­ра. Свих чи­је је зна­ње би­ло од ко­ри­сти. Уз то, Ла­зар је био и са­вре­ме­ник де­ спо­та Сте­фа­на Ла­за­ре­ви­ћа, из­у­зет­но обра­зо­ва­ног вла­да­ра и оми­ље­ног го­ста мно­гих европ­ских дво­ро­ва, из чи­јег су се пре­сто­ног Бе­о­гра­да, ка­ко све­до­чи др­ во­рез Вол­фган­га Ре­ша из 1521. го­ди­не, зво­на с то­рањ­ског ча­сов­ни­ка „чу­ла на дан хо­да“. А на јед­ном ба­кро­ре­зу на­ста­ лом у вре­ме кад су Аустри­јан­ци за­крат­ ко од Ту­ра­ка осло­бо­ди­ли део Ср­би­је (1683–1699) при­ка­зан је де­та­љан план ма­на­сти­ра Сту­де­ни­ца. На ње­му се ра­за­ зна­ју ше­сна­ест цр­ка­ва, млин, али и пирг

с ме­ха­нич­ким ча­сов­ни­ком, те сун­ча­ник на ју­жној стра­ни Бо­го­ро­ди­чи­не цр­кве, пр­ви сун­ча­ни ча­сов­ник у сло­вен­ском све­т у. У ра­зор­ном зе­мљо­тре­с у по­стра­ дао је пирг и на ње­му тај ме­ха­нич­ки ча­ сов­ник. Сун­ча­ни и да­нас, кад је ве­дро, по­ме­ра сен­ку. Да­кле, имао је где и шта да на­у­чи мо­ нах Ла­зар ко­га су, још, зва­ли и Хи­лан­да­ рац и ко­ји је, мо­гу­ће, упра­во са Све­те го­ ре по­хи­тао у Мо­скву. На­и­ме, на Све­тој го­ри на­ла­зи се и ру­ски Ма­на­стир све­ тог Пан­те­леј­мо­на ко­ји је од­у­век одр­жа­ вао нај­те­шње од­но­се са срп­ском ла­вром и ко­ји су срп­ски вла­да­ри, по­себ­но цар Ду­шан, че­сто бо­га­то да­ри­ва­ли. И та­ко је глас о „умет­ни­ку и мај­сто­ру све­му“ мо­ гао сти­ћи до дво­ра мо­сков­ског кне­за... А мо­гу­ће је да се пред на­ле­том Ту­ра­ ка на Ср­би­ју, по­пут мно­гих, Ла­зар за­пу­ тио на се­вер у по­тра­зи за си­гур­ни­јим при­бе­жи­штем, где ће ње­го­во зна­ње и ве­шти­на би­ти од ко­ри­сти и где ће би­ти сло­бо­дан да ис­по­ве­да сво­ју ве­ру... Мно­го је не­по­зна­ни­ца ве­за­них за то вре­ме, по­себ­но за жи­вот и де­ло Ла­за­ра из При­зре­на, али је из­ве­сно да је ње­гов ме­ха­нич­ки јав­ни ча­сов­ник на мо­сков­ ском Кре­мљу са­мо је­дан од опи­пљи­вих по­ка­за­те­ља зна­ња и уме­ћа ко­је је ба­ шти­ни­ла сред­њо­ве­ков­на Ср­би­ја и ко­је је ште­дро ну­ди­ла све­т у. 

 Је­дан­ да­на­шњи по­глед на мо­сков­ски Кремљ и ње­го­ве тор­ње­ве

15


В Е­З Е

Слут­ње кроз ста­ре за­сто­ре РУ­СИ­ЈА У СРП­СКОЈ КЊИ­ЖЕВ­НО­С ТИ: ИЗ­МЕ­ЂУ ВЕ­ЛИ­КОГ СНА И БОЛ­НОГ РЕ­А­ЛИ­ЗМА

У прет­ход­на два ве­ка баш у де­ли­ма с ру­ским те­ма­ма нај­бо­ље су се оте­ло­тво­ри­ле ­ не­ке од нај­зна­чај­ни­јих те­ма срп­ске књи­жев­но­сти: про­све­ће­ност (Ор­фе­лин и ­ До­си­теј), ра­сап еп­ског све­та (Ње­гош), XX век као смут­но до­ба (Ва­сић), се­о­бе и ­ суд­би­на стран­ство­ва­ња (Цр­њан­ски и Пет­ко­вић), игри­ва об­но­ва ми­та (Па­вић), ­ де­ми­сти­фи­ка­ци­ја иде­о­ло­ги­је (Киш), фа­тум по­на­вља­ња исто­ри­је (Дра­шко­вић), ­ суд­би­на ис­точ­но­е­вроп­ског умет­ни­ка у XX ве­ку (Ог­ње­но­вић) или сет­на иро­ни­за­ци­ја ­ ми­та (То­хољ)... На­ма су за­јед­нич­ки „наш ко­рен, наш Бог, на­ши Та­та­ри, и на­ши ко­ји нас не во­ле“, ка­же јед­на ју­на­ки­ња Пи­ше:­ Мла­ден­ Ве­ско­вић

16

О

п­ште је ме­сто ка­да се ка­же да су кул­т у­ре и књи­жев­но­сти ру­ска и срп­ска бли­ске, али као и увек ка­да је реч о оп­штим ме­сти­ма она ви­ ше при­кри­ва­ју не­го што от­кри­ва­ју, иако по­ла­зе од на­чел­но тач­них прет­по­став­ ки. То је по­себ­но ви­дљи­во уко­ли­ко ма­

ло де­таљ­ни­је раз­мо­три­мо пи­та­ње сли­ке Ру­си­је и ру­ских те­ма у срп­ској књи­жев­ но­сти. У пр­ви мах, као по­сле­ди­ца еха че­сто по­на­вља­не кон­ста­та­ци­је о на­шој бли­ско­сти, чи­ни се да по­сто­ји мно­штво при­ме­ра ко­ји по­ка­зу­ју про­жи­ма­ње и раз­у­ме­ва­ње, док за­пра­во ни­је та­ко. Ру­


ске те­ме су ре­ла­тив­но од­ско­ра при­с ут­ не у срп­ској књи­жев­но­сти, а де­ла ко­ја их об­ра­ђу­ју ни­с у та­ко број­на. Али је­с у из­у­зет­но ква­ли­тет­на, не­ка од њих су за­ пра­во кључ­на за но­ви­ју срп­ску књи­жев­ ност, јер су их пи­са­ли не­ки од нај­бо­љих срп­ских пи­са­ца. Али кре­ни­мо ре­дом. Сли­ка Ру­си­је ко­ја је и да­нас при­мар­ но при­с ут­на у срп­ској кул­т у­ри и ши­ ро­кој јав­но­сти по­чи­ње да се фор­ми­ра у исто­риј­ском сми­слу ре­ла­тив­но ка­сно (у од­но­с у на, на при­мер, по­ве­сну сли­ку Ту­ра­ка, Аустри­ја­на­ца/Не­ма­ца, Ве­не­ци­ ја­на­ца итд.), тек то­ком XVI­II ве­ка, док пре то­га мо­же­мо го­во­ри­ти са­мо о спо­ ра­дич­ним из­во­ри­ма. На­кон пр­ве и дру­ ге се­о­бе Ср­ба у Угар­ску они би­ва­ју пр­ви пут ге­о­граф­ски при­бли­же­ни Ру­си­ји и то баш у вре­ме ве­ли­ког пре­о­бра­жа­ја ру­ске др­жа­ве ко­ја ве­ли­ким ко­ра­ци­ма из­ла­зи на европ­ску и свет­ску исто­риј­ску сце­ну и за­у­зи­ма ме­сто јед­не од во­де­ћих свет­ ских си­ла то­га вре­ме­на. Тај сти­цај окол­ но­сти пре­с уд­но ће об­ли­ко­ва­ти сли­ку Ру­си­је ко­ја ће до на­ших да­на би­ти де­лат­ на и у на­шој кул­т у­ри и у на­шој јав­но­сти. Вр­ло бр­зо на­кон пр­ве се­о­бе Ср­ба на територију под вла­шћу Хаб­збур­шке мо­ нар­хи­је (1690), па­три­јарх Арсеније III Чар­но­је­вић успе­ва да се у Бе­чу ви­ди с ру­ском царем Пе­тром Ве­ли­ким ко­ји је то­ком 1697/98. био на про­пу­то­ва­њу кроз Евро­пу. Том при­ли­ком му се по­жа­ лио на те­жак по­ло­жај пра­во­слав­них Ср­ ба у Угар­ској. Доц­ни­је, у пи­сму ко­је па­ три­јарх Ар­се­ни­је пи­ше Пе­тру Ве­ли­ком 29. ок­то­бра 1705. он се по­но­во жа­ли на те­жак по­ло­жај срп­ског на­ро­да ко­ји по­ ре­ди с по­ло­жа­јем Је­вре­ја у еги­пат­ском роп­ству и мо­ли ца­ра да „мој­сеј­ству­је“, да пре­у­зме уло­гу Мој­си­ја и из­ба­ви Ср­бе из роп­ства. Пу­ков­ник Пан­те­леј­мон Бо­жић, углед­ни срп­ски офи­цир из Ти­те­ла, је­ дан од пр­вих на­се­ље­ни­ка у Ру­си­ји, пи­ше 1709. о то­ме ко­ли­ки углед ме­ђу Ср­би­ ма у Угар­ској има Пе­тар Ве­ли­ки и ка­же да они, по­што не­ма­ју сво­га ца­ра, има­ју Бо­га на не­бу и бла­го­ча­сти­вог ца­ра Пе­ тра на зе­мљи. Ова­кав од­нос пре­ма ру­ ском вла­да­ру и др­жа­ви ство­ри­ће и је­дан цр­кве­но-по­ли­тич­ки про­блем за Ср­бе у Хаб­збур­шкој мо­нар­хи­ји ко­ји ће оста­ти отво­рен у на­ред­них ви­ше од сто го­ди­ на. На­и­ме, на­кон до­ла­ска пр­вих ру­ских учи­те­ља у Срем­ске Кар­лов­це (Мак­си­ма Су­во­ро­ва 1725. из Мо­скве и Ема­ну­и­ла Ко­за­чин­ског са гру­пом про­фе­со­ра из

Ки­је­ва 1733.) пре­у­зи­ма­ју се мно­ге бо­го­ слу­жбе­не књи­ге, а са њи­ма и низ мо­ли­ тве­них пе­са­ма у ко­ји­ма се по­ми­ње (ру­ ски) вла­дар. Иако је оба­ве­за архијереја би­ла да се мо­ли за су­ве­ре­на сво­је др­жа­ ве, за срп­ско свештенство то је по­ста­ ло про­блем, јер је хаб­збур­шки вла­дар – ка­то­лик. За­то ме­ђу срп­ским све­штен­ ством ра­сте култ ру­ских вла­да­ра, пре све­га Пе­тра Ве­ли­ког и Ка­та­ри­не Дру­ге, и они то­ком ли­т ур­ги­је спо­ми­њу ру­ски вла­дар­ски дом, па тек по­том аустриј­ског вла­да­ра, па­три­јар­ха и ар­хи­е­пи­ско­пе. Ка­ да ми­тро­по­лит Мој­си­је Пе­тро­вић 1718. мо­ли Пе­тра Ве­ли­ког за по­моћ, он ка­же да га Ср­би на ли­т ур­ги­ји тај­но по­ми­њу, јер је он Бож­ји на­ме­сник на зе­мљи и за­ штитник пра­во­слав­не ве­ре и по­на­вља као па­три­јарх Арсеније пре ње­га да је Пе­тар за Ср­бе дру­ги Мој­си­је и мо­ли да их из­ве­де из Егип­та не­зна­ња.

 Ми­ха­и­лов­ски­ сквер (Сквер умет­но­сти) и Ми­ха­и­лов­ска па­ла­та у Санкт Пе­тер­бур­гу,­ XIX век

БЛИ­СКО­С ТИ И ЗА­БЛУ­ДЕ О ЈЕ­ЗИ­КУ Сле­де­ће исто­риј­ско-књи­жев­но по­ми­ ња­ње Ру­си­је про­на­ла­зи­мо у де­лу вла­ди­ ке Ва­си­ли­ја Пе­тро­ви­ћа Крат­ка исто­ри­ја о Чер­ној Го­ри ко­ју штам­па у Пе­тро­гра­ду 1754. (где ће и умре­ти и би­ти са­хра­њен 1766). У дру­гом де­лу ове књи­ге вла­ди­ка пи­ше о од­бра­ни Цр­но­го­ра­ца од Ту­ра­ка, али и о од­но­си­ма Ру­си­је и Цр­не Го­ре. Иако је ова књи­га од ма­лог фак­то­граф­ ског зна­ча­ја, она ипак пре­но­си на­ме­ру да се на сва­ки на­чин бу­де бли­же Ру­си­ји и под ње­ном за­шти­том. Пр­во зна­чај­но де­ло срп­ског ауто­ра по­ све­ће­но Ру­си­ји би­ће Исто­ри­ја о жи­во­ту и слав­ним де­ли­ма ве­ ли­ког го­спо­да­ра им­пе­ ра­то­ра Пе­тра Пр­вог са­мо­др­шца све­ру­ског ко­ју у Ве­не­ци­ји 1772. штам­па За­ха­ри­је Ор­ фе­лин. (Књи­га ће све­ га две го­ди­не ка­сни­ је би­ти пре­ве­де­на на ру­ски је­зик.) Иако је у Евро­пи то­га вре­ме­ на об­ја­вље­но мно­го би­о­гра­фи­ја по­зна­тог ру­ског ца­ра на го­то­ во свим је­зи­ци­ма, ва­ жно је на­гла­си­ти да је Ор­фе­ли­но­ва књи­га

 Је­ван­ђе­ље, Оружејнаја палата,­ Мо­сков­ски­ Кре­мљ

17


В Е­З Е

 Вла­ди­ка ­ Ва­си­ли­је ­ Пе­тро­вић ­ (1709–1766) Јо­ван Ра­јић (1726–1801) Вук Ка­ра­џић (1787–1864)

18

пр­ва Пе­тро­ва би­о­гра­фи­ја об­ја­вље­на на јед­ном сло­вен­ском је­зи­ку. Аутор је при­ па­дао оној ге­не­ра­ци­ји ко­ја је учи­ла из ру­ских уџ­бе­ни­ка и код ру­ских учи­те­ља три­де­се­тих го­ди­на XVIII ве­ка, што је си­ гур­но има­ло уде­ла у од­лу­ци да на­пи­ше би­о­гра­фи­ју ру­ског вла­да­ра. А до­дат­ни мо­тив би­ло је и Ор­фе­ли­но­во убе­ђе­ње да су ру­ски и срп­ски је­зик са­свим слич­ни и да два на­ро­да има­ју исту ве­ру, па је за­то сма­трао да су жи­вот и оби­ча­ји два на­ро­ да то­ли­ко слич­ни да пи­шу­ћи о јед­ни­ма за­пра­во го­во­ри и о дру­ги­ма. И та­ко до­ла­зи­мо до пр­ве ве­ли­ке кул­ ту­ро­ло­шке илу­зи­је у ру­ско-срп­ским ве­ за­ма, а то је је­зик. Иако је Ор­фе­лин ми­ слио да је сла­ве­но­серб­ски је­зик ко­јим је на­пи­сао би­о­гра­фи­ју Пе­тра Ве­ли­ког и ина­че се њи­ме слу­жио, сло­вен­ски је­зик ко­ји Ру­си раз­у­ме­ју – ни­је би­ло та­ко. У ру­ском из­да­њу ње­го­ве књи­ге 1774. при­ ре­ђи­вач Тро­је­пољ­ски је ста­ра, ар­ха­ич­на сло­ва за­ме­нио сло­ви­ма из ру­ске гра­ђан­ ске ћи­ри­ли­це, а не­ра­зу­мљи­ве ре­чи пре­ вео на та­да­шњи са­вре­ме­ни ру­ски је­зик. А као при­лог то­ме да је за­јед­нич­ки је­зик Ру­са и Ср­ба мит, тре­ба се се­ти­ти да ни Си­ме­он Пи­шче­вић, ко­ји 1753. из аустриј­ ске вој­ске од­ла­зи у Ру­си­ју, ни­је ус­пео да се са Ру­си­ма спо­ра­зу­ме на сла­ве­но­серб­ ском је­зи­ку, већ је мо­рао да ко­ри­сти не­ мач­ки. И сво­је по­зна­те ме­мо­а­ре и Књи­гу о на­ци­ји срп­ској – обе књи­ге су оста­ле у ру­ко­пи­с у и ни­с у об­ја­вље­не за пи­шче­вог жи­во­та, већ тек осам­де­се­тих го­ди­на XIX ве­ка – Пи­шче­вић је на­пи­сао на ру­ском је­зи­ку дру­ге по­ло­ви­не XVI­II ве­ка. Још је­дан срп­ски аутор ово­га до­ба до­та­као се Ру­си­је у свом де­лу. Био је то

Јо­ван Ра­јић у спе­ву Бој зма­ја с ор­ло­ви штам­па­ном 1791. У пет пе­ва­ња ово­га спе­ ва пи­сац об­ра­ђу­је рат Ру­си­је и Аустри­је про­тив Тур­ске 1788–1790. сма­тра­ју­ћи га ва­жним за суд­би­ну срп­ског на­ро­да. ПРА­ВИ И ЛА­ЖНИ ЦА­РЕ­ВИ И нај­ве­ће име срп­ског про­све­ти­тељ­ ства, До­си­теј Об­ра­до­вић, на ви­ше ме­ста у сво­јим де­ли­ма ис­ти­че ру­ског ца­ра Пе­ тра Ве­ли­ког као сја­јан при­мер про­све­ ће­ног вла­да­ра, па ће ре­ћи: „Бла­жен и пре­бла­жен ве­ли­ки цар Пе­тар ро­сиј­ски! И бла­же­на утро­ба ко­ја га је но­си­ла! Јер да не би ње­га, би се до да­нас ма­га­ре­ ћим но­га­ма кла­ња­ли!“ У сво­јој по­зна­тој пе­сми „Пе­сна о из­ба­вље­ни­ју Сер­би­је“ (1789) До­си­теј ве­ли­ча ру­ску ца­ри­цу Ка­ та­ри­ну Дру­гу и ца­ра Јосифа Дру­гог, као и вој­ско­во­ђе Су­во­ро­ва и Ла­у­до­на. А за­ бе­ле­же­на је и још јед­на ње­го­ва пе­сма о ру­ској царици под на­сло­вом „Ека­те­ри­на Вто­ра“, ко­ја је би­ла то­ли­ко по­пу­лар­на да је би­ла об­ја­вље­на и у Пе­тро­гра­ду 1806. го­ди­не. И на овај на­чин би­ла је пре­зен­ то­ва­на стал­но при­с ут­на фи­гу­ра ру­ског ца­ра као сим­бо­ла ве­ли­чи­не и за­шти­те у све­сти Ср­ба, али и сли­ка Ру­си­је као еман­ци­па­тор­ске, про­све­ти­тељ­ске си­ле ко­ја ће Ср­бе по­ди­ћи из ма­ра­ка не­зна­ња. (За­ни­мљи­во је под­се­ти­ти се епи­зо­де из жи­во­та До­си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа, ка­да он као де­чак из род­ног Ча­ко­ва од­ла­зи у ма­на­стир Хо­по­во са же­љом да се за­мо­ на­ши. Са њим у Хо­по­во кре­ће и ње­гов друг Ни­ко­ла Ни­ко Пу­тин. Не­ду­го по до­ ла­ску у ма­на­стир по Пу­ти­на до­ла­зи ње­ го­ва љу­ти­та мај­ка и вра­ћа га у Ба­нат и


на­кон то­га Ни­ку Пу­ти­ну се гу­би сва­ки исто­риј­ски траг. Не­ки ис­тра­жи­ва­чи у Те­ми­шва­ру су по­чет­ком ово­га ве­ка, под­ стак­ну­ти по­пу­лар­но­шћу ру­ског пред­ сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на, по­ку­ша­ли да про­на­ђу не­што но­во о До­си­те­је­вом дру­гу Ни­ку Пу­ти­ну, али без успе­ха. Кон­ ста­то­ва­ли су да ви­ше ни­ко­га с пре­зи­ме­ ном Пу­тин не­ма у Ча­ко­ву, али су на­шли ин­ди­рект­не по­дат­ке да су се та­мо­шњи Ср­би у дру­гој по­ло­ви­ни XVI­II ве­ка из Ба­на­та се­ли­ли у Ру­си­ју. Што је, ипак, до­ вољ­но за ства­ра­ње још јед­ног срп­скору­ског ми­та.) Кре­ћу­ћи се да­ље кроз вре­ме до­ла­зи­ мо до Ње­го­ша. По­след­ње зна­чај­но де­ло Пе­тра II Пе­тро­ви­ћа Ње­го­ша би­ће у ве­зи са Ру­си­јом. То је спев Ла­жни цар Шће­пан Ма­ли, об­ја­вљен 1851. го­ди­не, ко­ји те­ма­ ти­зу­је по­ја­ву јед­но­га не­знан­ца у Цр­ној Го­ри што се из­да­вао за ру­ског ца­ра Пе­ тра III и ус­пео да вла­да Цр­ном Го­ром од 1767. до 1773. Кроз иро­нич­ну пред­ста­ву цр­но­гор­ске сва­ко­дне­ви­це при­ка­зан је од­нос на­ро­да и цр­но­гор­ских ве­ли­ка­ша пре­ма ње­му, као и по­мет­ња ко­ју је по­ја­ ва Шће­па­на Ма­лог иза­зва­ла код ру­ских и тур­ских вла­сти. А упра­во због то­га што се пред­ста­вио као ру­ски цар, не­ зна­нац од­мах за­до­би­ја по­ве­ре­ње Цр­но­ го­ра­ца, јер по већ уста­ље­ној и опи­са­ној кул­т у­ро­ло­шко-мит­ској ма­три­ци ру­ски цар је­сте и њи­хов вла­дар и они га ла­ко при­хва­та­ју без ика­кве сум­ње. За­то упра­ во за ово Ње­го­ше­во де­ло Ми­о­драг Па­ вло­вић при­ме­ћу­је да од три Ње­го­ше­ва ве­ли­ка спе­ва Ла­жни цар Шће­пан Ма­ли као по­след­њи у ни­зу до­но­си иш­чи­та­ ва­ње исто­ри­је, ре­ла­ти­ви­зам вред­но­сти,

хе­ро­и­ке и при­каз ње­ног на­ли­ч­ја. И као та­кво ра­но на­слу­ћи­ва­ње до­ба и вред­но­ сног по­рет­ка ко­ји ће уско­ро до­ћи, ово де­ло је­сте по­себ­но зна­чај­но у чи­та­вој срп­ској књи­жев­но­сти. На­ро­чи­то је не­ ти­пич­но у епо­хи ро­ман­ти­зма ко­ја се чвр­сто др­жа­ла еп­ских ма­три­ца и у ко­јој је има­нен­тан мит­ски по­глед на срп­скору­ско пра­во­слав­но брат­ство. ТУ­ЖНА ЛЕ­ПО­ТА ЈЕД­НЕ МЕ­ТА­ФО­РЕ У де­це­ни­ја­ма ко­је ће по­том до­ћи срп­ска кул­т у­ра и обра­зо­ва­ње ће се раз­ ви­ја­ти и ин­сти­т у­ци­о­на­ли­зо­ва­ти, па ће се ру­ска књи­жев­ност све ви­ше пре­во­ ди­ти на срп­ски је­зик и та­ко ути­ца­ти и на срп­ске пи­сце и на чи­та­о­це. Ме­ђу­тим, XX век ће би­ти до­ба у ко­јем ће на­ста­ти не­ка од нај­ва­жни­јих де­ла срп­ске књи­ жев­но­сти у ко­ји­ма ће упра­во Ру­си­ја би­ти ва­жна те­мат­ска око­сни­ца. Та­ко ће је­дан од нај­бо­љих при­по­ве­да­ча пр­ве по­ло­ви­не XX ве­ка, Дра­ ги­ша Ва­сић, за­јед­но са још не­ко­ли­ко умет­ни­ка по­се­ ти­ти СССР све­га не­ко­ли­ко го­ди­на на­кон Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је (1925) и по­том об­ја­ви­ти пу­то­пи­сну књи­гу под на­сло­вом Ути­сци из Ру­ си­је. (За­ни­мљи­во је при­ме­ ти­ти да је за Ва­си­ћа, као и за мно­ге Ср­бе, Ру­си­ја си­но­ним за СССР. И та­ко ће оста­ти до кра­ ја по­сто­ја­ња пр­ве зе­мље со­ци­ја­ли­ зма.) Пу­то­ва­ње у по­стре­во­лу­ци­ о­нар­ну Ру­си­ју има­ло је за Ва­си­ћа зна­че­ње ства­ра­лач­ког чи­на. От­

 Си­ме­он­ Ми­лу­ти­но­вић Са­рај­ли­ја­ (1791–1847) Пе­тар Дру­ги­ Пе­тро­вић Ње­гош (1813–1851) До­си­теј­ Об­ра­до­вић (1739–1811)

 За­ха­ри­је­ Ор­фе­лин ­ (1726–1785)

19


В Е­З Е

 Ми­ло­рад ­ Па­вић ­ (1929–2009) ­ са сво­јим ­ ру­ским хр­том

20

кри­ва­ју­ћи Ру­си­ју он као да от­кри­ва сна­ гу умет­нич­ког из­ра­за. Ова по­тра­га за из­ра­зом би­ла је до­бар по­вод за раз­ви­ја­ ње мре­же лич­них, емо­тив­них, ли­те­рар­ них мо­ти­ва­ци­ја у об­ли­ку „пи­јан­ства од ру­ске ли­те­ра­т у­ре“, има­ги­нар­ним до­жи­ вља­јем „ру­ске зе­мље, ру­ске бре­зе крај ко­ је па­де Пу­шкин, ру­ске зи­ме, ру­ске трој­ ке или му­зи­ке са­мо­ва­ра“. Ства­ра­лач­ки про­цес и раз­ми­шља­ње у на­ци­о­нал­ним ка­те­го­ри­ја­ма во­де пи­сца ка от­кри­ва­њу по­сток­то­бар­ске Ру­си­је. Ова Ва­си­ће­ва књи­жев­на сли­ка има­ги­нар­не Ру­си­је по­ ка­зу­је ову ве­ли­ку зе­мљу као „сло­же­ну и за­го­нет­ну“, про­же­т у ме­ђу­соб­но су­прот­ ста­вље­ним по­ја­ва­ма, ко­је „час оча­ра­ ва­ју сво­јом при­влач­но­шћу, час ду­бо­ко жа­ло­сте сво­јим там­ним стра­на­ма“. На кра­ју Ва­сић ка­же: „Али ово што сам сад ви­део, че­му сам сад при­с у­ство­вао, то је не­што огром­ни­је и бес­крај­ни­је, то је ме­ теж ду­хов­ни, то је ме­теж исто­риј­ски, то је ме­теж чо­ве­чан­ски.“ Чи­ни се да бо­љу де­фи­ни­ци­ју та­да­шње Ру­си­је за­и­ста ни­је би­ло мо­гу­ће да­ти. Све­га го­ди­ну да­на по­сле Ва­си­ће­ве књи­ге, 1929. Ми­лош Цр­њан­ски об­ја­вљу­ је ро­ман Се­о­бе, је­дан од нај­бо­љих ро­ма­ на на срп­ском је­зи­ку. Рад­ња пра­ти Ср­бе гра­ни­ча­ре, вој­ни­ке Сла­вон­ско-по­ду­ нав­ског пол­ка ко­ји то­ком 1744/45. од­ла­зе у рат ко­ји Аустри­јан­ци во­де про­тив Фран­цу­за. Жи­ве­ћи оскуд­но у мо­чвар­ним на­се­ љи­ма ју­жно­га Сре­ма и ра­ ту­ју­ћи за дру­ге без сми­ сла и раз­у­ме­ва­ња, у њи­ма жи­ви ма­гло­ви­та али сна­ жна же­ља за бо­љим и леп­шим жи­во­том. И та­ко се ра­ђа уте­шна же­ља за пре­се­ље­њем у Ру­си­ју – мит­ско ме­сто леп­шег жи­во­та, ве­ли­ ку, ле­пу, сна­жну и да­ле­ ку пра­во­слав­ну ца­ре­ ви­ну (о ко­јој за­пра­во не зна­ју ни­шта). По­сле три­де­сет го­ди­на (1962) Цр­њан­ски је објавио и Дру­гу књи­гу Се­о­ба ко­ ја се тематски на­до­ве­ зи­ва­ла на пр­ви ро­ман. Под­сти­цај за ства­ра­ње сва­ка­ко је до­шао на­кон чи­та­ња ме­мо­а­ра Си­ме­о­ на Пи­шче­ви­ћа, ко­ји је по­

стао аустриј­ски офи­цир, да би се за­тим пре­се­лио у Ру­си­ју где је на­пре­до­вао до чи­на ге­не­рал-ма­јо­ра. Рад­ња дру­го­га ро­ ма­на пра­ти оне Ср­бе ко­ји су за­и­ста ус­ пе­ли да се из Аустри­је пре­се­ле у Ру­си­ју. Не­вич­ни да се но­се с аустриј­ском ца­ре­ ви­ном, Ср­би-гра­ни­ча­ри са­ња­ју о спа­со­ но­сном од­ла­ску у Ру­си­ју. У њи­хо­вој ма­ шти од­ла­зак у Ру­си­ју мо­рао је из­гле­да­ти као три­јум­фал­ни по­ход ка ве­ли­ком пра­ во­слав­ном бра­т у, као пут очи­шће­ња од свих му­ка прет­ход­ног, на­кон че­га ће без те­ре­та се­ћа­ња на ста­ро, за­по­че­ти но­ви, све­тао жи­вот. Ка­да нај­о­длуч­ни­ји од њих пре­ва­ле дуг и опа­сан пут, до­ћи ће у Ру­ си­ју и су­о­чи­ти се са де­ми­сти­фи­ка­ци­јом сво­га сна. Пут ће че­сто ли­чи­ти на по­ро­ дич­но бек­ство, а че­сти­та на­ив­ност не­ких од ли­ко­ва Цр­њан­ског по­пут не­ке ту­жне ле­по­те по­ста­ће ме­та­фо­ра за не­сре­ћу срп­ ског стран­ство­ва­ња. По­ред то­га што ће се ви­де­ти да је жи­вот сву­где у сво­јој би­ ти исти, су­о­чи­ће се Ср­би у Ру­си­ји и са про­це­сом не­ста­ја­ња, аси­ми­ла­ци­је и бр­ зог ута­па­ња у ве­ли­ко сло­вен­ско мо­ре. Не­ких сто го­ди­на на­кон се­о­бе Ср­ба у Ру­ си­ју, при­ме­ти­ће Цр­њан­ски, у Хер­сон­ској гу­бер­ни­ји би­ло је још око хи­ља­ду љу­ди ко­ји су се на по­пи­с у из­ја­сни­ли као Ср­ би. А 1900. та­мо ви­ше ни­је би­ло ни­јед­ног Ср­би­на. Да­кле, не­срећ­ни у аустриј­ској ца­ре­ви­ни, Ср­би ће се од­се­ли­ти у ру­ску ца­ре­ви­ну и та­мо – не­ста­ти. Та­ко ће у пер­спек­ти­ви пр­вих и дру­гих Се­о­ба Ру­си­ ја би­ти про­стор ве­ли­ког срп­ског ми­та и илу­зи­је о мо­гућ­но­сти бо­ље­га. РЕВОЛУЦИЈА, ЊЕ­НА ДЕ­ЦА ­ И ЊЕ­НЕ ЖР­ТВЕ Овај ве­ли­ки срп­ски пи­сац Ру­си­ји ће се вра­ти­ти и тре­ћи пут, у свом Ро­ма­ну о Лон­до­ну 1971. го­ди­не. Ре­флек­т у­ју­ћи жи­ вот­ну си­т у­а­ци­ју са­мо­га Цр­њан­ског ко­ ји оста­је у еми­гра­ци­ји у Лон­до­ну на­кон Дру­гог свет­ског ра­та, овај ро­ман го­во­ ри о кне­зу Ни­ко­ла­ју Рјеп­ни­ну и ње­го­ вој же­ни На­ђи, ко­ји на­кон Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је, за­јед­но са мно­гим еми­гран­ ти­ма из цар­ске Ру­си­је, лу­та­ју Евро­пом тра­же­ћи уто­чи­ште и про­на­ла­зе га у Лон­до­ну. Иако се осе­ћа као жр­тва ре­ во­лу­ци­је, у да­ни­ма Дру­гог свет­ског ра­та кнез Рјеп­нин у се­би осе­ћа сре­ћу док слу­ ша из­ве­шта­је о по­бе­да­ма Цр­ве­не ар­ми­је (за ње­га је то за­пра­во тек дру­го име за ру­ску ар­ми­ју), от­кри­ва­ју­ћи та­ко ду­бо­ку


и по­ли­тич­ки не­де­тер­ми­ни­са­ну ода­ност пре­ма сво­јој род­ној зе­мљи. Сло­же­ној и за­го­нет­ној, ве­ли­кој и за­стра­шу­ју­ћој у исти мах. Ре­флек­т у­ју­ћи сва­ка­ко у на­ра­ ци­ји о Ру­си­ји и ми­сао о Ср­би­ји и по­ка­ зу­ју­ћи та­ко за­пра­во ду­бо­ко уве­ре­ње о суд­бин­ској по­ве­за­но­сти две зе­мље. Не­ у­пит­но је да ова три ро­ма­на Цр­њан­ског, ве­ро­ват­но нај­бо­ља у ње­го­вом опу­с у и ме­ђу нај­бо­љим у це­лој срп­ској књи­жев­ но­сти, да­ју не­ке од нај­у­пе­ча­тљи­ви­јих сли­ка Ру­си­је у на­шој кул­т у­ри, пре све­га као уто­пи­је и ми­та о спа­се­њу. Не­ду­го по­сле ових ро­ма­на, 1976. го­ ди­не, још је­дан од ве­ли­ких срп­ских пи­ са­ца XX ве­ка, Да­ни­ло Киш, об­ја­ви­ће збир­ку при­по­ве­да­ка (или ци­клич­ни ро­ ман) са сна­жно из­ра­же­ном ру­ском те­ма­ ти­ком – Гроб­ни­ца за Бо­ри­са Да­ви­до­ви­ча. У књи­зи раз­го­во­ра Гор­ки та­лог ис­ку­ ства Киш ће ре­ћи о Гроб­ни­ци: „Основ­но је за ме­не би­ло да на­ђем, у свом до­ме­ну, фик­ци­ји, из­ми­шље­ном, крај сво­је оп­се­ си­је и при­кри­ве­не по­ле­ми­ке са то­та­ли­ тар­ним све­том и ми­шљу. Сма­трао сам, осим то­га, да је мо­ја мо­рал­на ду­жност, по­што сам у не­ким сво­јим књи­га­ма го­ во­рио о на­ци­стич­ком те­ро­ру, да при­ђем, у књи­жев­ној фор­ми, том дру­гом нај­ва­ жни­јем фе­но­ме­ну на­шег ве­ка ко­ји је дао со­вјет­ске кон­цен­тра­ци­о­не ло­го­ре.“ Та­ко

ће кроз при­че у овој збир­ци СССР, од­ но­сно Ру­си­ја, би­ти при­ка­зан као по­ље у ко­јем се же­ља за пра­вед­ни­јим и бо­љим дру­штвом пре­тво­ри­ла у страх и дог­му. На­кон су­ко­ба са Ин­фор­мби­ро­ом 1948. ова­ква књи­жев­на пер­спек­ти­ва за Ју­го­ сла­ви­ју ни­је би­ла из­не­на­ђу­ју­ћа, али је Киш ука­зи­вао на то у ко­ли­кој ме­ри је ова пер­спек­ти­ва гле­да­ња на СССР из­ гле­да­ла не­ве­ро­ват­на за ле­во ори­јен­ти­са­ не ин­те­лек­т у­ал­це на За­па­ду, ко­ји про­сто ни­с у мо­гли да ве­ру­ју да со­вјет­ска ре­во­ лу­ци­ја и те ка­ко је­де сво­ју де­цу.

 Ми­ло­рад­ Па­вић са ру­ским­ са­го­вор­ни­ци­ма­ у Ја­сној По­ља­ни, на гро­бу­ Л. Н. Тол­сто­ја

ХР­ТО­ВИ, КОН­ЗУ­ЛИ, ­ СУД­БИ­НЕ, КО­МЕН­ТА­РИ По­ет­ски дру­га­чи­ју сли­ку Ру­си­је до­ не­ће Ми­ло­рад Па­вић у сво­јој по­зна­тој при­чи „Ру­ски хрт“ из исто­и­ме­не збир­ке (1979). Пре­да­ни из­у­ча­ва­лац срп­ског ба­ ро­ка до­не­ће пост­мо­дер­ни­стич­ки игри­ву сли­ку Ру­си­је као ми­стич­ног и та­јан­стве­ ног про­сто­ра у ко­јем се га­је нај­у­би­ тач­ни­ји ло­вач­ки пси на све­т у и ода­кле по­ти­че нај­чу­де­сни­је дра­го ка­ме­ње. А у свет­ски по­зна­том ро­ма­ну Ха­зар­ски реч­ ник (1984) про­стор ју­жне Ру­си­је би­ће ме­сто на ко­јем се од­ви­ја ха­зар­ска дра­ма иден­ти­те­та и про­цес пре­та­па­ња и аси­ ми­ла­ци­је сли­чан оном из пр­вих и дру­гих

21


В Е­З Е

 Спо­ме­ник ца­ру Ни­ко­ла­ју Пр­вом ­ у Санкт ­ Пе­тер­бур­гу, ­ XIX век

22

Се­о­ба Цр­њан­ског. Иако је ов­де Ру­си­ја са­ мо „ста­тич­ки“ мо­тив, она у Па­ви­ће­вој на­ра­тив­ној ви­зи­ји по­ста­је про­стор ко­ји ба­шти­ни ми­сте­ри­је про­шло­сти и у ко­јем чу­до пре не­го ра­зум има моћ. Ова ви­со­ка по­е­ти­ка Па­ви­ће­ве про­зе би­ће нај­ви­ша естет­ска тач­ка књи­жев­не пер­цеп­ци­је Ру­си­је у срп­ској књи­жев­но­ сти то­ком осам­де­се­тих го­ди­на XX ве­ка. Ме­ђу­тим, у то исто вре­ме по­чи­њу ја­ сно да се на­зи­ру кон­флик­ти и пу­ко­ти­не у по­ли­тич­ком си­сте­му со­ци­ја­ли­стич­ ке Ју­го­сла­ви­је, али и Ис­точ­не Евро­пе у це­ли­ни. На­ци­о­нал­не тен­зи­је ра­сту и ве­ро­ват­но као је­дан од ли­те­рар­них од­ го­во­ра на мно­га пи­та­ња ко­ја је ова де­ це­ни­ја отво­ри­ла, на­ста­је ро­ман ко­ји на реалистички на­чин вра­ћа те­му Ру­си­је ме­ђу ши­ро­ку чи­та­лач­ку пу­бли­ку. Био је то ро­ман Ру­ски кон­зул (с под­на­сло­ вом: Ро­ман о Ко­со­ву) Ву­ка Дра­шко­ви­ћа, об­ја­вљен 1988. При­ча пра­ти Ива­на Ја­ стре­бо­ва, ру­ског ди­пло­ма­т у, исто­ри­ча­ ра, ет­но­гра­фа и ар­хе­о­ло­га, ко­ји је био је кон­зул у Ска­дру, При­зре­ну, Ја­њи­ни и Со­лу­ну. У При­зре­ну је слу­жбо­вао у пе­ри­о­ду 1870–1876. и 1879–1886. го­ди­ не. Ја­стре­бов је сво­јом ди­пло­мат­ском ак­тив­но­шћу шти­тио Ср­бе на Ко­со­ву и

Ме­то­хи­ји, на­сто­је­ћи да спре­чи њи­хо­во исе­ља­ва­ње и де­ср­би­за­ци­ју. Упра­во због то­га, на­ла­зе­ћи ди­рект­не па­ра­ле­ле из­ме­ ђу вре­ме­на о ко­јем пи­ше и вре­ме­на у ко­ јем објављује ро­ман, Дра­шко­вић је ову исто­риј­ску лич­ност отр­гао од за­бо­ра­ва. При­ча­ју­ћи при­чу о Ја­стре­бо­ву, ре­ви­та­ ли­зо­вао је и ста­ру срп­ску мит­ску сли­ку из XVI­II ве­ка о Ру­си­ји као за­штит­ни­ци по­тла­че­них пра­во­слав­них Ср­ба. Ро­ман је био вр­ло чи­тан и та­ко је у пред­ве­чер­је кр­ва­вог раз­дру­жи­ва­ња југословенских на­ро­да Ру­си­ја (иако та­да део СССР-а) по­но­во у ко­лек­тив­ној све­сти срп­ског дру­штва до­би­ла уло­гу ге­о­граф­ски да­ле­ ког, али ду­хов­но бли­ског про­сто­ра ода­ кле нам мо­же до­ћи спас. Не­ду­го на­кон ово­га ро­ма­на, по­ја­ви­ ће се књи­га ко­ја ће у се­би на ве­ро­ват­ но умет­нич­ки нај­бо­љи на­чин са­бра­ти го­то­во све прет­ход­не ли­те­рар­не пер­ цеп­ци­је Ру­си­је. Би­ће то ро­ман Суд­би­ на и ко­мен­та­ри Ра­до­сла­ва Пет­ко­ви­ћа, об­ја­вљен 1993. То је де­ло ко­је има из­ у­зет­но ме­сто у опу­с у ово­га ауто­ра, али и је­дан од не­с ум­њи­во нај­бо­љих но­ви­јих срп­ских ро­ма­на, што су го­то­во од­мах по об­ја­вљи­ва­њу кон­ста­то­ва­ли и кри­ти­ ча­ри и ши­ро­ка пу­бли­ка. С об­зи­ром да


овај ро­ман про­бле­ма­ти­зу­је књи­жев­ну и кул­т ур­ну тра­ди­ци­ју у ра­спо­ну од За­ха­ ри­ја Ор­фе­ли­на (ко­ји је нај­ци­ти­ра­ни­ји пи­сац у овом ро­ма­ну) и До­си­те­ја Об­ра­ до­ви­ћа (ко­ји је ју­нак у ро­ма­ну), до Иве Ан­дри­ћа, Ми­ло­ша Цр­њан­ског и Да­ни­ ла Ки­ша, ни­ма­ло не чу­ди (ви­де­ли смо већ за­што) што ру­ска те­ма у ње­му има зна­чај­но ме­сто. Пет­ко­вић при­по­ве­да о до­га­ђа­ји­ма из XVI­II и XIX ве­ка ко­је по­ ве­зу­је са зби­ва­њи­ма у XX ве­ку. У пр­вом де­лу књи­ге при­по­ве­да се о Па­ве­лу Вол­ ко­ву, ру­ском мор­на­рич­ком офи­ци­ру срп­ског по­ре­кла ко­ји се су­о­ча­ва са соп­ стве­ном суд­би­ном. При­ча о Вол­ко­вље­ вом де­тињ­ству от­кри­ва ве­ли­ку на­ци­ о­нал­ну при­чу о се­о­ба­ма и иден­ти­те­т у, а при­по­ве­да­ње о ње­го­вој офи­цир­ској ка­ри­је­ри упо­зна­је чи­та­о­ца са исто­риј­ ским и по­ли­тич­ким при­ли­ка­ма у Евро­ пи по­чет­ком XIX ве­ка, док се Вол­ко­ вље­ва оба­ве­штај­на ми­си­ја (да ис­пи­та мо­гућ­ност по­мор­ског осва­ја­ња ју­жног Ја­дра­на) и љу­бав­на афе­ра у Тр­сту од­ ви­ја­ју па­ра­лел­но са зна­чај­ним тре­нут­ ком срп­ске за­јед­ни­це у Тр­сту али и са Пр­вим срп­ским устан­ком. Кроз при­чу о Па­ве­лу Вол­ко­ву, чи­та­лац пра­ти суд­би­не две руб­не срп­ске за­јед­ни­це (у Тр­сту и у Ру­си­ји), а кроз ви­зу­ру тр­шћан­ске за­ јед­ни­це да­је се и по­глед на Пр­ви срп­ски уста­нак, од­но­сно по­глед на са­му Ср­би­ ју. При­ча о Вол­ко­ву до­ти­че се и суд­би­не бо­кељ­ских Ср­ба ко­ји­ма у том ча­с у, та­

ко­ђе, пре­ти ка­рак­тер руб­но­сти. Век и по ка­сни­је исто­ри­чар Па­вле Ву­ко­вић на­ћи ће се у Ма­ђар­ској то­ком со­вјет­ске вој­ не ин­тер­вен­ци­је и ње­го­ва суд­би­на би­ ће на­лик суд­би­ни Па­ве­ла Вол­ко­ва. Та­ко чи­та­мо исто­ри­ча­ре­ве бе­ле­шке о пи­та­њу суд­би­не, о нео­ства­ре­ној љу­ба­ви, о ко­ му­ни­стич­кој вла­да­ви­ни у Ју­го­сла­ви­ји, о ма­ђар­ској ре­во­лу­ци­ји из 1956, о по­тра­ зи за гро­фом Ђор­ђем Бран­ко­ви­ћем и су­сре­т у са гро­фом Char­no­e­vicz-ем, као ја­сним ре­фе­рен­ца­ма на ве­ли­ке ро­ма­не Цр­њан­ског. Вол­ков од­ла­зи у Пе­тро­град и на том пу­т у не­ста­је и та­квим сле­дом до­га­ђа­ја ру­ски офи­цир, па ин­ди­рект­но и Ру­си­ја, по­ста­ју сим­бо­лич­ки про­стор та­јан­стве­ног у ко­јем се су­сти­чу суд­би­не и при­че о њи­ма, а Па­вле Ву­ко­вић ће би­ ти ње­гов од­раз у XX ве­ку. ПО­СМА­ТРАЧ ПТИ­ЦА ­ КРОЗ РУ­СКИ ПРО­ЗОР И у пр­ве две де­це­ни­је XXI ве­ка ру­ ске те­ме би­ва­ју при­с ут­не у срп­ској књи­ жев­но­сти на на­чи­не раз­ли­чи­те у ме­ри у ко­јој су раз­ли­чи­ти та­лен­ти ауто­ра ко­ји су их об­ра­ђи­ва­ли. Та­ко, не­с ум­њи­ во нај­по­пу­лар­ни­ји и нај­на­гра­ђи­ва­ни­ји ро­ман Дра­га­на Ве­ли­ки­ћа но­си на­слов Ру­ски про­зор (2007). Иако је то пре све­ га при­ча о кре­та­њу Цен­трал­ном Евро­ пом, по­тра­зи за иден­ти­те­том, бек­ству од исто­ри­је (бом­бар­до­ва­ња из 1999. го­ди­

 Ре­љеф­ у Ора­шцу,­ на ме­сту­ по­ди­за­ња Пр­вог срп­ског устан­ка 1804, рад­ Ми­ло­ра­да­ Ра­ши­ћа и Зо­ра­на Ми­ла­ди­но­ви­ћа, 1990.

23


В Е­З Е

 Део ­ скулп­тор­ске ­ ком­по­зи­ци­је ­ на Хра­му ­ Хри­ста ­ Спа­си­те­ља ­ у Мо­скви

24

не), глав­ног ју­на­ка су­штин­ски ће од­ре­ ди­ти уса­мље­ност и те­жња за да­љи­на­ма, же­ља да се од­го­нет­не тај­на „фор­точ­ке“ – ру­ског про­зо­ра на сли­ка­ма Хер­ма­на Фо­ге­ла. У овом Ве­ли­ки­ће­вом ро­ма­ну Ру­си­ја по­сто­ји као ин­ди­рек­тан мо­тив ко­ји се по­на­вља и ва­ри­ра не­ко­ли­ко пу­ та као де­таљ у сли­ци древ­не ру­ске ку­ ће с ма­лим про­зо­ром у вр­ху кро­ва чи­ју функ­ци­ју тре­ба од­го­нет­ну­ти, што опет Ру­си­ју пред­ста­ва­ља као не­по­зна­ни­цу и про­стор тај­ни, ко­ји је у кон­тра­сту са очи­тим бе­сми­слом Бал­ка­на. Још је­дан ро­ман, об­ја­вљен 2010. има бит­но ру­ско од­ре­ђе­ње. То је По­сма­трач пти­ца Ви­де Ог­ње­но­вић. Си­т у­и­ран у дру­гу по­ло­ви­ну XX ве­ка ро­ман пра­ти суд­би­не ју­на­ка, али и дух вре­ме­на у ко­ јем жи­ве. Глав­ни ју­нак има укр­ште­ни, срп­ско-ру­ски иден­ти­тет и кроз ње­га чи­та­лац мо­же да пра­ти при­че о ру­ском За­штит­ном кор­пу­с у и ру­ским еми­гран­ ти­ма ко­ји су у Кра­ље­ви­ну Ју­го­сла­ви­ју до­шли по­сле Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је. Њи­хо­ви жи­во­ти би­ће по­ве­за­ни са умет­ нич­ком сце­ном у Бе­о­гра­ду за вре­ме и на­кон Дру­гог свет­ског ра­та, а сво­је ме­ сто у ро­ма­ну на­ћи ће и Бу­лат Оку­џа­ва и Вла­ди­мир Ви­соц­ки. Ова­квим си­же­ом Ви­да Ог­ње­но­вић је пру­жи­ла сли­ку Ру­ си­је ко­ју су у на­ше кра­је­ве до­не­ли Ру­ си ко­ји су као еми­гран­ти да­ли из­у­зе­тан до­при­нос раз­во­ју срп­ског и ју­го­сло­вен­ ског дру­штва у це­ли­ни у пе­ри­о­ду из­ ме­ђу два свет­ска ра­та. Ту је и по­твр­да по­себ­не сен­зи­бил­но­сти срп­ске кул­т у­ре

пре­ма ру­ској умет­но­сти, сна­жног ути­ ца­ја ко­ји је она има­ла и у вре­ме­ну на­кон Дру­гог свет­ског ра­та, све­до­че­ћи та­ко о кон­ти­ну­и­те­т у ин­те­ре­со­ва­ња за ру­ску умет­ност, без об­зи­ра на про­ме­не ко­је је исто­ри­ја XX ве­ка до­но­си­ла и срп­ском и ру­ском дру­штву. КРУ­ГО­ВИ ЗА­ПИ­ТА­НО­С ТИ Нај­зад, при­ча „Рас­пе­ти на Кав­ка­зу“ Ми­ро­сла­ва То­хо­ља, из­у­зет­ног при­по­ ве­да­ча, јед­ног од нај­бо­љих у ге­не­ра­ци­ји ко­ја је у срп­ску књи­жев­ност ушла по­ чет­ком осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка, чи­ни се да у се­би најупечатљивије са­жи­ма књи­жев­ну сли­ку Ру­си­је у на­ шој са­вре­ме­ној књи­жев­но­сти. Глав­ни ју­нак, Ср­бин из Бо­сне, до­ла­зи у Мо­скву пред но­ву 1995. го­ди­ну с на­дом да ће се по до­го­во­ру сре­сти с ве­ли­ком гру­пом ру­ских до­бро­во­ља­ца (ата­ма­ни, от­пу­ ште­ни под­о­фи­ци­ри, ве­те­ра­ни) ко­је ће по­ве­сти у Бо­сну да се бо­ре на срп­ској стра­ни. Да­ни про­ла­зе у иш­че­ки­ва­њу, а ју­нак но­во­сте­че­ној при­ја­те­љи­ци Ру­ ски­њи при­ча ка­ко се по­ред цр­кве Све­ тог Ђор­ђа не­да­ле­ко од Го­ра­жда на­ла­зе гро­бо­ви ру­ских вој­ни­ка из Дон­ског ка­ дет­ског кор­пу­са ко­ји су са ге­не­ра­лом Вран­ге­лом сти­гли и до Бо­сне. Њи­хо­ви над­гроб­ни спо­ме­ни­ци би­ће по­ру­ше­ни то­ком гра­ђан­ског ра­та, а они ко­ји су то учи­ни­ли ве­ро­ва­ли су да су „ге­не­ра­ли Ду­да­јев у Гро­зном и Ду­да­ко­вић у Би­ха­ ћу са­свим бли­ски ро­ђа­ци“ и да се бра­не од ин­ва­зи­је на ислам­ске на­ро­де. На то Ру­ски­ња од­го­ва­ра да су на­ма за­јед­нич­ ки „наш ко­рен, наш Бог, на­ши Та­та­ри,


и на­ши ко­ји нас не во­ле“. Иако је та­ко ус­по­ста­вљен но­ви мит­ски круг бли­ско­ сти, да­љи ток рад­ње по­ка­за­ће да ни на­ кон ме­сец да­на че­ка­ња на до­бро­вољ­це за Бо­сну, њих не­ће би­ти, да се „мо­сков­ ска ве­за“ ви­ше не ја­вља, а Ру­си­ја ула­зи у уну­тра­шњу рас­пра­ву о сми­слу вој­не ин­тер­вен­ци­је у Че­че­ни­ји. По­ен­ти­ра­ју­ћи на кра­ју при­че, при­по­ве­дач се вра­тио у Бо­сну и та­мо ће кон­ста­то­ва­ти: „Уна­пред се ра­ду­јем тре­нут­ку ка­да ће да се вра­ те. Ка­мо нам, Па­су­се, до­бро­вољ­ци?! Ено их, ре­ћи ћу, рас­пе­ти на Кав­ка­зу.“ Та­ко се још јед­ном мит о ве­ли­ком за­штит­ни­ ку пра­во­слав­них хри­шћа­на по­ка­зао као илу­зи­ја на Бал­ка­ну кра­јем XX ве­ка. Та­ ко­ђе, при­ча од­лич­но илу­стру­је тре­ну­ так ко­ји је под­јед­на­ко тра­у­ма­ти­чан и за Ру­се и за Ср­бе, а то је не­ста­ја­ње др­жа­ва у ко­ји­ма су жи­ве­ли ве­ћим де­лом XX ве­ ка (СССР и СФРЈ) и не­мо­гућ­но­сти бр­ зог при­ла­го­ђа­ва­ња со­ци­јал­ним и еко­ ном­ским про­ме­на­ма ко­је се на­сту­пи­ле на­кон па­да Бер­лин­ског зи­да. У прет­ход­на два ве­ка сли­ка Ру­си­је у срп­ској књи­жев­но­сти има­ла је ва­жно

твор­бе­но ме­сто, јер су се баш у де­ли­ма с ру­ским те­ма­ма нај­бо­ље оте­ло­тво­ри­ ле не­ке од нај­зна­чај­ни­јих те­ма срп­ске књи­жев­но­сти у це­ли­ни: про­све­ће­ност (Ор­фе­лин и До­си­теј), ра­сап еп­ског све­ та (Ње­гош), XX век као смут­но до­ба (Ва­сић), се­о­бе и суд­би­на стран­ство­ва­ња (Цр­њан­ски и Пет­ко­вић), игри­ва об­но­ва ми­та (Па­вић), де­ми­сти­фи­ка­ци­ја иде­о­ло­ ги­је (Киш), фа­т ум по­на­вља­ња исто­ри­је (Дра­шко­вић), суд­би­на ис­точ­но­е­вроп­ ског умет­ни­ка у XX ве­ку (Ог­ње­но­вић) или сет­на иро­ни­за­ци­ја ми­та (То­хољ). Без мно­го бо­ја­зни да ће се пре­те­ра­ти, мо­же­мо ре­ћи да је те­ма­ти­за­ци­ја Ру­си­је у срп­ској књи­жев­но­сти у ре­ла­тив­но ма­ лом бро­ју де­ла да­ла оства­ре­ња нај­ве­ћег умет­нич­ког зна­ча­ја, у ко­ји­ма је ова ве­ ли­ка сло­вен­ска зе­мља би­ла ства­ра­лач­ки под­сти­цај ве­ћи од ма ко­је дру­ге зе­мље на све­т у. А од­го­вор на пи­та­ње за­што је то та­ко мо­ра­ће­мо да по­тра­жи­мо не­где на сре­до­кра­ћи из­ме­ђу ми­та, илу­зи­ја и фа­сци­на­ци­је ду­би­ном и сло­је­ви­то­шћу ру­ске кул­т у­ре и исто­ри­је, на­ма исто­вре­ ме­но та­ко бли­ске и да­ле­ке. 

 По­ли­циј­ски мост у Санкт Пе­тер­бур­гу,­ XIX век

25


Т Р А­Г О­В И

СР­БИ И СРП­СКЕ ЗЕ­МЉЕ У РУ­СКОЈ КЊИ­ЖЕВ­НО­С ТИ, НЕ­КАД И САД

Про­сто­ри но­вих ро­ман­тич­них ју­на­ка Још од Пу­шки­на, Љер­мон­то­ва, Тол­сто­ја, Тјут­че­ва, Ан­дре­је­ва... срп­ске те­ме и ју­на­ци при­сут­ни су у ру­ској ли­те­ра­ту­ри. Тра­је та при­влач­ност, бли­скост и не­до­ку­чи­вост Бал­ка­на. И да­нас је та­ко. Мно­штво је де­ла са­вре­ме­не ру­ске књи­жев­но­сти ко­ја ­ су по­ве­за­на са Ср­би­ма. Има ту рат­не про­зе, па­три­от­ске по­е­зи­је, фан­та­сти­ке, ­ ми­то­ло­ги­је и епа, ак­ци­о­них и де­тек­тив­ских ро­ма­на... До­но­си­мо овај ма­ли пре­глед ­ као под­сти­цај за чи­та­ње, пре­во­ђе­ње и об­ја­вљи­ва­ње Пише:­ Ана Ја­ко­вље­вић­ Ра­ду­но­вић

26

С

р­би су у ру­ску књи­жев­ност XIX ве­ка ушли као ро­ман­ти­чар­ски ју­ на­ци са те­ри­то­ри­је на ко­јој ни­ка­ да не пре­ста­ју ра­то­ви. Свест о по­сто­ја­њу сло­вен­ске Евро­пе, бли­ске по ве­ри, ду­ху и је­зи­ку, по­ја­ви­ла се са Пе­сма­ма За­пад­ них Сло­ве­на Алек­сан­дра Пу­шки­на. Ро­ ман­ти­зам ви­ше ни­је био са­мо ма­гло­ви­

ти Ал­би­он и не­мач­ки ге­ни­ји већ и вре­ли Бал­кан, чи­је је тло ра­ђа­ло је­дин­стве­не ју­на­ке са спе­ци­фич­ним мо­ра­лом и сво­ јом исти­ном. Евро­па је Ср­бе упо­зна­ла кроз де­ла Ге­теа и Ме­ри­меа, а Ру­си­ја их је от­кри­ва­ла чи­та­ју­ћи Пу­шки­но­ве сти­хо­ве. Не­што ка­сни­је Љер­мон­тов ће ства­ ра­ју­ћи лик свог Ср­би­на пи­са­ти о ве­


шти­ни жи­вље­ња с ра­том, о то­ме ка­ко се фи­ло­зоф­ски при­хва­та суд­би­на, не баш сми­ре­но и по­кор­но, већ ви­ше хе­рој­ски и ан­тич­ки. Офи­цир и фи­ло­зоф-фа­та­ли­ ста Ву­лич по­ста­ће кључ за раз­у­ме­ва­ње глав­ног ли­ка ро­ма­на Ју­нак на­шег до­ба. Фа­та­ли­зам као бал­кан­ска про­јек­ци­ја на кав­ка­ски текст ру­ске књи­жев­но­сти ство­рио је ру­ски ро­ман­ти­зам (о че­му је из­ван­ред­но пи­сао В. Ма­ро­ши), и на­те­ рао га да про­го­во­ри соп­стве­ним је­зи­ ком. Ру­ска књи­жев­ност фор­ми­ра­ла се у тре­нут­ку ка­да је ко­нач­но пре­ста­ла да опо­на­ша Евро­пу и ка­да је про­го­во­ри­ла сво­јим је­зи­ком, у ко­ме је про­с у­ла ме­та­ фо­рич­ке зам­ке ме­та­фи­зич­ких зна­че­ња. Ср­би­ја је про­стор на ко­ме се стал­но во­ди бор­ба на жи­вот и смрт и као та­ква при­ка­за­на је у раз­ли­чи­тим ру­ским тек­ сто­ви­ма: у Ср­би­ји тра­жи смрт ју­нак Ане Ка­ре­њи­не – Врон­ски, за Ср­би­јом па­ти ју­нак при­че Ле­о­ни­да Ан­дре­је­ва „Стра­ нац“ Рај­ко Ву­кич, о Ср­би­ји пи­ше и жа­ли је и пе­сник Тјут­чев. У пе­сми „Мај­мун“ Вла­ди­сла­ва Хо­да­ се­ви­ча на­ста­лој кра­јем 1918. и по­чет­ком 1919. го­ди­не Ср­бин се по­ја­вљу­је оног да­ на ка­да је по­чео Пр­ви свет­ски рат. Овај лик упу­ћу­је и на оно што се де­си­ло у че­ти­ри го­ди­не ра­та, али и на не­по­сред­

ни узрок све­ко­ли­ке ка­та­стро­фе ко­ја је, не­у­мит­но и му­ње­ви­то по­пут лет­њег по­жа­ра, за­хва­ти­ла цео свет. Иди­лич­ну сце­ну од­мо­ра пре­ки­да до­ла­зак Ср­би­на са мај­му­ном, баш као што се ток свет­ ске исто­ри­је про­ме­нио оног ча­са ка­ да је срп­ски мла­дић Га­ври­ло Прин­цип за­пу­цао на аустриј­ског над­вој­во­ду Фран­ца Фер­ди­нан­да. Хо­да­се­вич по­сма­тра рат као ка­те­го­ри­ју ко­ ја је присутна кроз сву исто­ ри­ју људ­ске ци­ви­ли­за­ци­је. А ка­ко се исто­ри­ја ве­чи­то по­на­ вља, та­ко и Дми­триј Би­ков у пе­сми „Срп­ски плес или Ба­ ла­да о ве­ли­ком по­вра­ћа­ њу“ (збир­ка Ја­сно, 2014) по­но­во опи­с у­је овај до­га­ђај са по­чет­ ка свет­ског ра­та, али са мно­го ви­ше ци­ни­зма пре­ма срп­ским мла­ди­ћи­ма ко­ ји су уми­сли­ли да се мо­гу су­ прот­с т а­в и­т и о к у ­п а ­т о ­р у. У пи­шче­вој ви­зи­ји овај

 Цр­ква у Адров­цу, на ме­сту по­ги­би­је пу­ков­ни­ка­ Ра­јев­ског­ (Врон­ског)  Лав Тол­стој (1828–1910)

27


Т Р А­Г О­В И

рат ни­ка­да ни­је и не­ће пре­ста­ти. Овом те­мом Би­ков се ба­ви и у пе­сми „Опра­шта­ње Сло­вен­ке“, у ко­јој истим ра­том спа­ја кар­пат­ске и бал­кан­ске пла­ни­не. ВА­ТРЕ­НИ ВУК И ХОР ЋИ­РИ­ЛИ­ЦЕ

 Ле­о­нид ­ Ан­дре­јев ­ (1871–1919), ­ пор­трет, рад Иље Рје­пи­на

28

По­след­ња де­це­ни­ја XX ве­ка до­ве­ла је по­но­во Ср­бе и Бал­кан у цен­тар па­ жње ру­ских пи­са­ца. Рас­пад Ју­го­сла­ви­је и ра­то­ви ко­ји су га пра­ти­ли по­ста­ли су ка­ко ин­спи­ра­ци­ја, та­ко и по­ли­гон за те­ сти­ра­ње лич­них спо­соб­но­сти од­ре­ђе­ног бро­ја пи­са­ца. Ме­ђу пр­ви­ма се на рат­ном за­хва­ће­не бал­кан­ске про­сто­ре, срп­ске и дру­ге, за­пу­тио Еду­ард Ли­мо­нов. Као што је за Љер­мон­то­ва и не­ко­ли­ко по­ко­ ле­ња ру­ских пле­ми­ћа и ин­те­лек­т у­а­ла­ца Кав­каз слу­жио као аре­на за под­ви­ге и бек­ство у ег­зо­ти­ку у XIX ве­ку, та­ко су бал­кан­ски ра­то­ви по­ста­ли Ли­мо­но­вљев по­ли­гон за те­сти­ра­ње и до­ка­зи­ва­ње кра­ јем XX ве­ка. Сва зна­ња са Бал­ка­на спре­ мао се по­том да упо­тре­би, у слу­ча­ју ну­жде, и на те­ ри­то­ри­ји ру­ске др­жа­ве. Пи­шче­ва рат­на ис­ку­

ства,су­ сре­ти са обич­ним срп­ ским вој­ни­ци­ма, али и са они­ма ко­ји су би­ли на че­лу срп­ ских вој­них фор­ма­ци­ја, по­ста­ли су део кон­тро­ верз­не књи­ге Ана­то­ми­ја ју­на­ка. Те­ма ру­ских до­бро­во­ља­ца че­ста је у са­вре­ме­ним ру­ским де­ли­ма у ко­ји­ма се пи­ше о Ср­би­ји, би­ло да се ра­ди о пу­бли­ ци­сти­ци или тек­сто­ви­ма до­ку­мен­тар­ ног ка­рак­те­ра, и углав­ном је за­сно­ва­на на чи­ње­ни­ца­ма. О ру­ским вој­ни­ци­ма ко­ји су уче­ство­ва­ли у срп­ским ра­то­ ви­ма пи­са­ли су: Олег Ва­лец­ки (Ву­ко­ви Бе­ли. Срп­ски днев­ник ру­ског до­бро­вољ­ца 1993‒1999), Ми­ха­ил По­ли­кар­пов (Ру­ска че­та. На­ши у Ср­би­ји, Срп­ски су­мрак, Бал­кан­ска гра­ни­ца. Ру­ски до­бро­вољ­ци у бор­ба­ма за Ср­би­ју), Вла­ди­слав Шу­ри­гин (Опра­шта­ју­ћи се с Ко­со­вом), Бо­рис Зем­ цов (До­бро­вољ­ци). Се­ћа­ња вој­ни­ка из са­ста­ва ба­та­љо­на ко­ји је из Бо­сне пре­ ба­чен на Ко­со­во, као што су Ко­сов­ски днев­ник Алек­сан­дра Зе­љи­чен­ка и Ко­ со­во 99. Алек­сан­дра Ло­бан­це­ва, та­ко­ђе при­па­да­ју овом ти­пу тек­сто­ва. О ру­ским до­бро­вољ­ци­ма на срп­ском тлу пи­ше и пе­тер­бур­шки пе­сник Сер­ геј Стра­та­нов­ски у збир­ци Хор ћи­ри­ ли­це (1999). Ро­ман­ти­чар­ске те­ме смр­ти и суд­би­не до­би­ја­ју свој на­ста­вак кроз сти­хо­ве Стра­та­нов­ског чи­ји ју­нак Ва­ тре­ни Вук жу­ди да по­мог­не бра­ћи по ве­ри и умре од же­ље­ног мет­ка на Ко­со­ ву по­љу. У ро­ма­ну Алек­сан­дра Ту­то­ ва Ру­си у Са­ра­је­ву. Мало познате стра­ни­це не­срећ­ног ра­та ру­ски ле­ кар до­ла­зи у Са­ра­је­во да би спа­са­вао љу­де, али је у рат­ним усло­ви­ма при­мо­ ран да ле­чи ка­ко сво­је, та­ко и про­тив­


29


Т Р А­Г О­В И

 Ска­дар­ли­ја, ста­ра пе­снич­ка ­ и бо­ем­ска ­ че­тврт у ­ Бе­о­гра­ду ­ (Фо­то: Вла­да Ма­рин­ко­вић, из књи­ге „Ср­би­ја под ка­пом не­бе­ском“, Бе­о­град, 2017)  Кроз про­зор ­ ко­на­ка кне­за ­ Ми­ло­ша: ­ Топ­чи­дер­ски ­ парк у Бе­о­гра­ду (Фо­то: ­ Алек­сан­дар ­ Ћо­сић, из књи­ге „Ср­би­ја под ­ ка­пом не­бе­ском“)

30

нич­ке бор­це, али и да пу­ца и уби­ја. Јед­но од глав­них пи­та­ња на ко­је аутор по­ку­ ша­ва да од­го­во­ри је­сте: ка­ко су се и због че­га број­ни Ру­си у пе­ри­о­ду 1992–1995. го­ди­не на­шли и учествовали у ра­то­ви­ма на тлу Ју­го­сла­ви­је? ПО АК­ЦИ­О­НОЈ МУ­С ТРИ Рас­про­стра­ње­ни су ак­ци­о­ни ро­ма­ ни и три­ле­ри чи­ја је рад­ња сме­ште­на на срп­ском тлу, нај­че­шће на Ко­со­ву, и по­ве­за­на са су­ко­би­ма са Ал­бан­ци­ма. По пра­ви­лу, за де­ла ових жан­ро­ва по­ сто­ји ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње, иако у њи­ ма има ма­ло исти­не и исто­ри­је. Ноћ над Ср­би­јом Дми­три­ја Чер­ка­со­ва озна­чи­ла је по­ја­ву се­ри­је Ро­ко­тов: Бал­кан­ски ти­ гар, Ко­со­во по­ље. Бал­кан, Ко­со­во по­ље. Ру­си­ја, По­след­њи пред­сед­ни­ков вој­ник. По ро­ма­ну Ива­на На­у­мо­ва Бал­кан­ска гра­ни­ца сни­мљен је и филм ко­ји го­во­ ри о ула­ску ру­ског ба­та­љо­на на Ко­со­ во. По­знат је и де­тек­тив­ски ро­ман Из­ дај­ник Алек­сан­дра Но­ви­ко­ва и Ан­дре­ја Кон­стан­ти­но­ва, у ко­ме је ис­ко­ри­шће­на при­ча о по­ги­би­ји со­вјет­ских но­ви­на­ра Но­ги­на и Ку­ре­нога по­чет­ком де­ве­де­ се­тих. Глав­ни ју­нак овог де­ла, во­ди­тељ по­пу­лар­ног про­гра­ма, Вла­ди­мир Му­ ку­се­јев од­лу­чу­је да спро­ве­де соп­стве­ну ис­тра­гу и ле­ти у Ју­го­сла­ви­ју. Алек­сан­др Вла­ди­ми­ро­вич Мар­ков и Ви­та­лиј Ива­ но­вич Пи­шћен­ко у ро­ма­ну По за­ко­ни­

ма мр­жње за глав­ног ју­на­ка су та­ко­ђе ода­бра­ли но­ви­на­ра Сер­ге­ја Ко­мо­ва. Да би од­го­во­рио на пи­та­ње за­што НА­ТО бом­бе па­да­ју на гра­до­ве и се­ла, он би­ ва по­слат на Бал­кан, где се су­о­ча­ва са истим опа­сно­сти­ма као и бор­ци. Сер­ геј Зве­рев на­пи­сао је ро­ман Ро­ђе­ни у ко­шу­љи­ца­ма у ко­ме опи­с у­је бор­бу од­ ре­да ру­ских мор­на­рич­ких спе­ци­јал­них сна­га и њи­хо­вог ко­ман­ди­ра ка­пе­та­на Та­та­ри­но­ва про­тив ал­бан­ских тр­го­ва­ца оруж­јем. У ро­ма­ну Ле­ги­о­нар ко­ман­дант од­ре­да Ле­ги­је стра­на­ца по­ку­ша­ва да ус­ по­ста­ви кон­тро­лу над рас­плам­са­лим су­ко­бом Ср­ба и Ал­ба­на­ца. Ка­да су Ал­ бан­ци кид­на­по­ва­ли вој­ни­ка из од­ре­да, за­тра­жи­ли су пси­хо­троп­ни ге­не­ра­тор као от­куп, че­му се бив­ши ру­ски ко­ман­ дос су­прот­ста­вља. Ак­ци­о­ни ро­ма­ни су за те­му има­ли и до­га­ђа­је из Бо­сне и та­мо­шње су­ко­ бе. Гра­ђан­ски рат у Бо­сни је го­ди­на­ ма др­жао у на­пе­то­сти чи­тав свет, а у Ру­си­ји ни­ко­га ни­је оста­вио рав­но­ду­ шним. Ру­ски до­бро­вољ­ци су од­ла­зи­ли на фронт. Обич­ни љу­ди су сла­ли но­вац и ма­те­ри­јал­ну по­моћ. По­ли­ти­ча­ри су да­ва­ли из­ја­ве по­др­шке. Из­гле­да­ло је да су сви Ру­си на стра­ни пра­во­слав­ не бра­ће Ср­ба. Последња офан­зи­ва на за­пад Је­го­ра Ов­ча­рен­ко­ва пра­ти до­ жи­вља­је Дми­три­ја Је­ме­ља­но­ва ко­ји је по­стао пла­ће­ник на срп­ској стра­ни. Сва­ко­днев­но ри­зи­ку­је свој жи­вот у на­


ди да ће се обо­га­ти­ти и оти­ћи са сво­ јом иза­бра­ни­цом, Хр­ва­ти­цом Зла­том, у не­ку мир­ну зе­мљу. Мак­сим Ми­хај­лов у сво­јим де­ли­ма Обла­ци над Бо­сном и Пу­цаш у бра­та, уби­јаш се­бе при­ка­зу­је ка­ко су се ру­ски до­бро­вољ­ци Ре­пу­бли­ ке Срп­ске бо­ри­ли про­тив „Цр­них ла­ ста­ви­ца” – му­сли­ман­ских спе­ци­јал­них сна­га, и „Џо­ке­ра“ – ру­ских пла­ће­ни­ка у хр­ват­ској вој­сци. За раз­ли­ку од Ми­ хај­ло­ва, Алек­сеј Вик­то­ро­вич Сви­ри­дов и Алек­сан­дар Вик­то­ро­вич Бир­ју­ков у По­ки­да­ном не­бу пи­шу о љу­ди­ма ко­ји су по­ку­ша­ли да до­ка­жу да Ср­би ни­с у раз­лог све­ко­ли­ког зла. Ве­о­ма по­пу­ла­ ран је и ро­ман Алек­сан­дра Афа­на­си­је­ ва (Мар­ки­ја­но­ва) Бе­ли ти­гро­ви ко­ји у на­сло­ву ком­би­ну­је на­зи­ве две по­зна­те вој­не је­ди­ни­це – „Бе­ле ву­ко­ве“ и „Ар­ ка­но­ве ти­гро­ве“. У КОДУ СЛО­ВЕН­СКЕ ­ МИ­ТО­ЛО­ГИ­ЈЕ И ЕПА По­пу­лар­ност фан­та­сти­ке на сло­вен­ ске те­ме по­бу­ди­ла је ин­те­ре­со­ва­ње и за срп­ски фол­клор. Срп­ска те­ма че­ста је у де­ли­ма Је­ле­не Вла­ди­ми­ров­не Ха­јец­ке. Ју­на­ци Ста­ни­сла­ва Сењ­ки­на из ро­ма­на Зма­је­ва за­ве­ра. Тај­не хро­ни­ке би­ва­ју уву­ че­ни у веч­ни су­коб ро­ман­ско-гер­ман­ске ци­ви­ли­за­ци­је и Ви­зан­ти­је. У ро­ма­ну пу­ном ми­сте­ри­ја по­ја­вљу­је се храст са срп­ским име­ном ‒ Ду­шан, ко­ме ве­тро­

ви до­но­се ве­сти о то­ме ко­је ће се та­ јан­стве­не си­ле су­прот­ста­ви­ти ис­точ­ној хри­шћан­ској ци­ви­ли­за­ци­ји. За­ду­нав­ски Вук је ру­ски аутор, ко­ји пи­ше фан­та­сти­ку за­сно­ва­ну на бал­кан­ ском и ви­зан­тиј­ском исто­риј­ском ма­те­ ри­ја­лу. Аутор во­ди сво­је чи­та­о­це у су­ро­ ви и жи­во­пи­сни свет Бал­ка­на и опи­с у­је до­га­ђа­је ко­ји су ути­ца­ли на ток по­то­ње свет­ске исто­ри­је. Ко­сов­ски бој чи­та­о­ци по­сма­тра­ју за­јед­но са Ми­ло­шем Оби­ли­ћем, а са мо­на­хом Ди­ми­ три­јем про­во­де по­след­ње да­не и са­те ко­ји де­ле Кон­стан­ти­ но­пољ од ко­нач­ног па­да. Аутор ства­ра ин­те­ре­сант­ не ли­ко­ве ко­ји укра­ша­ва­ју дра­го­це­ну Кру­ну Бал­ка­на, али у де­ли­ма је при­с у­тан стил би­љи­на и дис­курс ру­ског епа. Де­ла са фан­та­стич­ ним са­др­жа­јем нај­ че­шће су по­ве­за­на са име­ном Ни­ко­ле Те­сле, као што су Те­ сли­ни го­лу­бо­ви Аљо­не Да­шук. Књи­га Кон­ стан­ти­на Кал­ба­ зо­ва Оклоп­ни хо­да­чи. Мо­ја Гра­­на­да пра­ти а л­т ер­н а­т ив­н у ис­то­ри­ју по ко­јој

 Спо­ме­ник­ Ф. М.­ До­сто­јев­ском (1821–1881)­ у Мо­скви

31


Т Р А­Г О­В И  Срп­ско Ко­со­во је че­ста те­ма у са­вре­ме­ној ру­ској књи­жев­но­сти: Ве­ли­ка Хо­ча и Шар-пла­ни­на (Фо­то: ­ Алек­сан­дар ­ Радош, из књи­ге „Ср­би­ја под ­ ка­пом не­бе­ском“)  Спо­ме­ник ­ Љер­мон­то­ву (1814–1841) ­ у Мо­скви

32

Ни­ко­ла Те­сла ни­је по­стао чо­век ко­ји је про­ме­нио свет уз по­моћ стру­је. У овој књи­зи он ша­ље чо­ве­чан­ство на дру­га­чи­ ји пут раз­во­ја уз по­моћ пар­них ма­ши­на. По­сто­ји и чи­тав низ де­ла у ко­ји­ма свет­ ска вла­да из сен­ке по­ку­ша­ва да се до­мог­ не из­гу­бље­них ре­ли­кви­ја срп­ског на­ро­да: Сен­ка во­ђе­на Бо­гом Све­тла­не Жу­рав­ске, Ка­та­ри­на: број по­чет­ка Алек­се­ја Кон­ дра­тен­ка и Вој­ни­ци ере Во­до­ли­је Дми­три­ ја Агла­ко­ва. У исто­риј­ским аван­т у­ри­стич­ким ро­ма­ни­ма Ср­би­ја фи­гу­ри­ра као ве­ чи­то по­бу­ње­нич­ко под­руч­је у са­ста­ву Осман­ске им­пе­ри­је. Ју­нак. Да­нак у кр­ ви Вик­то­ра Ва­си­ље­ви­ча ожи­вља­ва епо­ ху кне­за Ла­за­ра и хра­бро су­прот­ста­ вља­ње Ср­ба осман­ским хор­да­ма. У књи­зи Маркитант Ње­го­вог Ве­ли­ чан­ства го­во­ри се о исто­риј­ским при­ли­ка­ма у XVII ве­ку. Се­ри­ја Ет­но­ге­не­за углав­ном са­др­жи аван­т у­ри­с тич­ко-фан­т а­ стич­на де­ла, ме­ђу ко­ји­ ма се по­себ­но ис­ти­чу Бал­кан. Дра­ку­ла Ки­ ри­ла Бе­не­дик­то­ва и Вој­ни­ци не­сре­ће Сер­ ге­ја Вол­ко­ва. Ка­да Вол­ко­вљев ју­нак спа­ се мла­дог пред­у­зет­ ни­ка на­ћи ће се с оне стра­не за­ко­на, па ће га ло­ви­ти и кри­ми­нал­ци и при­пад­ни­ци сна­га ре­ да. Као из­лаз из си­т у­а­ци­ је тре­нер му пред­ла­же да оде на Бал­кан, где се већ не­ ко­ли­ко го­ди­на во­ди рат. По­ ја­вљу­ју се и аван­т у­ри­стич­ке би­о­гра­фи­је као што је књи­га Ста­љи­нов тај­ни агент Бо­ри­са По­но­мар­је­ва, која приказује живот Му­ста­фе Го­лу­бића. У ро­ма­ну Њи­хо­ва зве­зда во­ди­ ља Вик­то­ра Алек­сан­дро­ва, из Бе­о­гра­да се у Пе­тер­бург 1905. са тај­не ми­си­је вра­ћа офи­цир ко­га су сма­тра­ли мр­твим. Он би­ва уву­чен у рад гру­пе ре­во­лу­ци­о­на­ра и за­хва­љу­ју­ћи свом ин­ те­лек­т у, хра­бро­сти и ве­ шти­на­ма, от­кри­ва шпи­ју­на и спа­са­ва де­вој­ку у ко­ју се­ за­љу­био.

У ВР­ТЛО­ЗИ­МА ИМ­ПЕ­РИ­ЈА Исто­риј­ским те­ма­ма ба­ви се у две књи­ге Бал­кан ‒ пе­ри­фе­ри­ја им­пе­ри­је и Ду­нав ‒ ре­ка им­пе­ри­је по­зна­ти но­ви­нар Ан­дреј Ша­ри, до­пи­сник Ра­ди­ја „Сло­ бод­на Евро­па“ са Бал­ка­на (За­греб) у пе­ ри­о­ду 1993‒1996. Ср­би­ја је због сво­је ег­зо­тич­но­сти би­ра­на и пред­ста­вље­на у хо­ли­вуд­ском кљу­чу углав­ном у кри­ми­на­ли­стич­ким ро­ма­ни­ма у ко­ји­ма исти­на и ве­ро­до­ стој­ност ауто­ри­ма ни­с у од ве­ли­ке ва­ жно­сти. Чин­гиз Аки­фо­вич Аб­ду­ла­јев у два ма­ха де­тек­ти­ва Дрон­га, свог ју­на­ ка, до­во­ди у ве­зу са зло­чи­ни­ма ко­ји се ти­чу Ср­би­је и ра­то­ва на Бал­ка­ну: нај­ пре у Це­нов­ни­ку за из­да­ва­ча, а за­тим и у ро­ма­ну Балкански син­дром. Алек­сеј Ва­лен­ти­но­вич Ми­тро­фа­нов у де­лу Те­ ло Ми­ло­со­ви­ћа пра­ти по­сла­ни­ка Фи­ла­ то­ва ко­ји као део ру­ске пар­ла­мен­тар­не де­ле­га­ци­је до­ла­зи у Бе­о­град на са­хра­ну бив­шег пред­сед­ни­ка Ср­би­је. На­пе­тост до­сти­же вр­ху­нац ка­да у ави­он за Мо­ скву бу­де укр­цан ков­чег сли­чан оном у ко­ме је Ми­ло­со­вић са­хра­њен. Фи­ла­тов за­по­чи­ње соп­стве­ну ис­тра­гу јер сум­ња да је ста­ри ба­што­ван у ви­кен­ди­ци, у ко­ јој жи­ви по­ро­ди­ца бив­шег во­ђе, пра­ви Ми­ло­со­вић. За­ни­мљив је ро­ман Анин пе­пео Ед­ вар­да Вер­ки­на. У ње­му по­сто­ји по­себ­на срп­ска ат­мос­фе­ра ко­ју је аутор унео им­ пре­си­о­ни­ран бо­рав­ком на Бе­о­град­ском сај­му књи­га, али је и она у из­ве­сној ме­ри по­ли­ти­зо­ва­на. Срп­ска те­ма за­сту­пље­на је и у деч­јој па­три­от­ској књи­жев­но­сти, и то у де­лу Дро­здо­во по­ље, или Ва­ња Жит­ни у ра­ ту Ве­ро­ни­ке Кун­гур­це­ве. Ва­ња Жит­ни са сво­јим при­ја­те­љи­ма, кућ­ним ду­хом Ши­шар­ко­тор­би­ћем Бре­зним и ле­те­ ћом де­вој­ком Зла­то­гор­ком, од­ла­зи на Бал­кан у по­тра­гу за по­след­њом са­мо­ ви­лом. Пу­то­ва­ње кроз вре­ме до­ве­шће ју­на­ке у рат ко­ји је по­це­пао бив­шу Ју­ го­сла­ви­ју. Ср­би­ја је у ру­ској књи­жев­но­сти при­ сут­на као про­стор на ко­јем се не­пре­кид­ но ра­т у­је, од­у­век. То је про­стор стал­не бор­бе до­бра и зла, ме­сто су­да­ра раз­ли­ чи­тих им­пе­ри­ја, ре­ли­ги­ја, др­жа­ва и ор­ га­ни­за­ци­ја. На овом не­мир­ном под­руч­ју, у хе­рој­ским си­т у­а­ци­ја­ма, у са­вре­ме­ној ру­ској књи­жев­но­сти до­ка­зу­ју се и по­ка­ зу­ју са­вре­ме­ни ро­ман­тич­ни ју­на­ци. 


33


Г О­Д И­Ш Њ И­Ц Е

За­ста­ти и се­ти­ти се НЕ­КИ ВА­ЖНИ ДА­ТУ­МИ У СРП­СКОЈ КЊИ­ЖЕВ­НО­С ТИ 2019.

На­вр­ша­ва се тач­но век од об­ја­вљи­ва­ња „Ли­ри­ке Ита­ке“, пре­крет­нич­ке збир­ке ­ пе­са­ма Ми­ло­ша Цр­њан­ског. Се­дам­де­сет је го­ди­на од скон­ча­ња Раст­ка Пе­тро­ви­ћа, три­де­сет од од­ла­ска Да­ни­ла Ки­ша. Пре сто два­де­сет го­ди­на ро­ђен је Ра­де Дра­ина­ц, пре де­ве­де­сет Алек­сан­дар По­по­вић. Кроз њи­хо­ве књи­жев­но­сти и суд­би­не за­зја­пе пред ­ на­ма ду­би­не ве­ко­ва, на­ро­чи­то XX, пу­не ларме и ја­у­ка. И ми по­но­во схва­ти­мо за­што ­ ће баш под­виг, ле­по­та и стид спа­сти свет Пи­ше:­ Ве­сна Ка­пор

34

П

о­сле Пр­вог свет­ског ра­та у срп­ ској књи­жев­но­сти, као и ши­ром Евро­пе, учвр­шћу­ју се но­ве те­ жње и по­е­ти­ке. Нов на­ра­штај пи­са­ца об­ја­вљу­је се на­с у­прот све­му што је до­

тад би­ло при­хва­тљи­во. Тра­жи­ли су про­ ме­ну све­га, ме­ша­ли и при­ла­го­ђа­ва­ли жан­ро­ве, екс­пе­ри­мен­ти­са­ли у је­зи­ку и те­ма­ма, уне­ли по­е­ти­ку гру­бог и ру­жног, гр­ме­ли, пе­ва­ли, пи­ли.


Срп­ски пи­сци, ско­ро сви, има­ли су и стра­шно ис­ку­ство ра­та. Мно­ги од њих пре­шли су Ал­ба­ни­ју, би­ли у Грч­ кој, по­том се кре­та­ли ши­ром Евро­пе, што вој­ним, што при­ват­ним по­сло­ви­ ма. Про­ме­не у књи­жев­но­сти ко­је су би­ ле већ на­го­ве­ште­не пре, на­ста­ви­ће се по­сле ра­та. (На­жа­лост, мно­ги од пи­са­ ца но­си­ла­ца но­вог ду­ха и мо­дер­но­сти стра­да­ли су: Бо­јић, Дис, Уско­ко­вић...). По­рат­на енер­ги­ја и бор­бе­ност, осе­ћај да про­жи­вље­но не мо­же би­ти из­ре­че­ но до­та­да­шњим је­зи­ком и фор­ма­ма, пре­ра­ста у не­што ви­ше од књи­жев­ног по­сла. Они по­ста­ју сто­же­ри но­вог вре­ ме­на. Ми­лош Цр­њан­ски, Раст­ко Пе­тро­ вић, Иво Ан­дрић, Ста­ни­слав Кра­ков, Ста­ни­слав Ви­на­вер, Дра­ги­ша Ва­сић, Ра­де Дра­и­нац... Бе­о­град је у цен­тру свих де­ша­ва­ња. У ње­га се сли­ва­ју и по­врат­ни­ци из ра­ та, и сту­ден­ти из Па­ри­за, и они из кра­ је­ва ко­ји су при­па­да­ли Аустро-Угар­ској. Ка­фа­на „Мо­сква“, на Те­ра­зи­ја­ма, по­ста­је сре­ди­ште бур­ног умет­нич­ког жи­во­та. Ни­је то био не­ки је­дин­ствен по­крет. По­ред мно­штва већ об­зна­ње­них европ­ ских иза­ма, срп­ски и ју­го­сло­вен­ски

пи­сци до­да­ју сво­је: су­ма­тра­и­зам, хип­  Бе­о­град­ски ни­зам, зе­ни­ти­зам... Та­да­шња кри­ти­ка фо­то­ре­пор­те­ри, ко­ри­сти­ла је на­зив ме­ђу­рат­ни мо­дер­ни­ око 1932.­ зам, ма­да се ово раз­до­бље, по ми­шље­њу (Фо­то:­ мно­гих те­о­ре­ти­ча­ра, ства­ра­лач­ки мо­же Алек­сан­дар­ под­ве­сти под екс­пре­си­о­ни­зам и над­ре­ Си­мић. Из књи­ге а­ли­зам. „Град­ски но­мад“ Би­ло је то ве­ли­ко и сјај­но вре­ме у Дар­ка Ћи­ри­ћа, срп­ској кул­т у­ри. Му­зеј гра­да­ У тој кли­ми ста­са­ва­ју и об­ја­вљу­ју се Бе­о­гра­да, 2011) Ми­лош Цр­њан­ски, Раст­ко Пе­тро­вић и Ра­де Дра­и­нац. „Пе­ва­мо сло­бод­ним сти­  Трг Те­ра­зи­је и хом, што је по­сле­ди­ца на­ших садржаja“, хо­тел „Мо­сква“ у ка­же Цр­њан­ски. Бе­ог­ра­ду, 1920-их На­жа­лост, мно­ги од њих би­ће на ме­ти ка­сни­јег ко­му­ни­стич­ког ре­жи­ма. Мар­ко Ри­стић 1954. об­ја­вљу­је есеј „Три мр­тва пе­сни­ка“, у ко­ме Ми­ло­ша Цр­њан­ ског и Раст­ка Пе­тро­ви­ћа про­гла­ша­ва мр­твим. Мно­ги од њих умре­ће у еми­ гра­ци­ји, а њи­хо­ва де­ла би­ће скрај­ну­та ве­о­ма ду­го (Р. Пе­тро­вић, С. Кра­ков, Д. Ва­сић...). Са­мо Цр­њан­ски до­жи­ве­ће по­ вра­так у Ју­го­сла­ви­ју, и кли­ца­ће му ма­се чи­та­ла­ца у пу­ним са­ла­ма ши­ром Ср­би­ је. „Свет је био гла­дан Цр­њан­ског“, за­ пи­са­ће пе­сник Рај­ко Пе­тров Но­го, као уред­ник јед­не од тих три­би­на.

35


Г О­Д И­Ш Њ И­Ц Е

36


МИ­ЛОШ ЦР­ЊАН­СКИ (1893–1977) „Ис­пу­нио сам сво­ју суд­би­ну“, го­во­ рио је Цр­њан­ски. Јед­на од нај­ин­три­гант­ни­јих и нај­ве­ ћих фи­гу­ра срп­ске књи­жев­но­сти. Од са­мог ја­вља­ња у књи­жев­ном жи­во­т у, пре­ко из­гна­нич­ких да­на за вре­ме ко­му­ ни­зма, до по­врат­ка у зе­мљу, та­да Ју­го­ сла­ви­ју, ње­го­ва ха­ри­зма не је­ња­ва. Књи­ га­ма је до­се­гао ста­т ус мо­дер­ног кла­си­ка, али ни ње­гов жи­вот ни­је ма­ње ва­жан за из­у­ча­ва­ње ње­го­ве по­е­ти­ке. Ове го­ди­не на­вр­ша­ва се тач­но век од об­ја­вљи­ва­ња Ли­ри­ке Ита­ке (1919), ње­ го­ве пр­ве и пре­крет­нич­ке збир­ке по­е­ зи­је. Та збир­ка, хра­бра, др­ска, иза­зов­на, пу­на жу­чи, у свом ду­бо­ком те­мат­ском сло­ју окре­ну­та рат­ним до­жи­вља­ји­ма, с дру­ге стра­не ис­пе­ва­на је­зи­ком ме­ким, еле­гич­ним, во­ди чи­та­о­ца на је­дин­стве­ но пу­то­ва­ње од ужа­са до че­жње. Ипак, чу­ве­ни бе­о­град­ски из­да­вач Цви­ја­но­вић три пу­та је од­у­ста­јао од штам­па­ња те збир­ке рат­не ро­до­љу­би­ве ли­ри­ке, ка­ко ју је сам аутор на­звао. Пе­сник ту бе­ле­жи да је Оди­се­ја нај­ве­ћа по­е­ма чо­ве­чан­ства и да је по­вра­так из ра­та нај­т у­жни­ји осе­ ћај чо­ве­ков. Мла­да­лач­ка рат­на ис­ку­ства, ис­ка­ за­на у Ли­ри­ци Ита­ке и Об­ја­шње­њу Су­ ма­тре (1920), обе­ле­жи­ла су књи­жев­ни опус Цр­њан­ског; то вје­ру­ју исто­вре­ме­но је и је­дан од нај­ва­жни­јих ма­ни­фе­ста но­ ве ге­не­ра­ци­је и но­вог умет­нич­ког опре­ де­ље­ња. У тој по­е­зи­ји до­ди­ру­ју се де­фе­ ти­зам и не­жност. Тек 1959. сам пи­сац ће при­ре­ди­ти а „Про­све­та“ об­ја­ви­ти књи­гу Ита­ка и ко­ мен­та­ри. По­ред ода­бра­них пе­са­ма, у њој су и про­зни тек­сто­ви, као ко­мен­та­ри. Та про­за та­ко­ђе је ван­ред­на по­ет­ска це­ли­на. Кроз сва сво­ја де­ла Цр­њан­ски ће ме­ша­ти жан­ров­ске од­ли­ке, у све уно­се­ћи сна­гу, ка­рак­тер и не­мер­љи­вост свог та­лен­та. И ње­гов ро­ман Днев­ник о Чар­но­је­ви­ ћу (1921) пре­врат је у срп­ској књи­жев­ но­сти. Ро­ман у ко­ме је пот­пу­но раз­би­је­ на кла­сич­на фор­ма. У сво­јим доц­ни­јим ро­ма­ни­ма (Се­о­бе, Дру­га књи­га Се­о­ба и Ро­ман о Лон­до­ну) тра­ди­ци­о­нал­не еле­ мен­те ко­ри­сти на са­мо­сво­јан на­чин. У то­ме је и су­шти­на ње­го­ве по­е­ти­ке: оне­ о­би­ча­ва­ти тра­ди­ци­ју, чи­ни­ти је веч­но са­вре­ме­ном. Ми­лош Цр­њан­ски је ме­та­фо­ра срп­ ске кул­т у­ре у XX ве­ку. Ње­гов опус и

жи­вот све­до­че о нај­зна­чај­ни­јим књи­ жев­ним, по­е­тич­ким и исто­риј­ским про­ме­на­ма у про­шлом сто­ле­ћу. У ро­ ма­ни­ма ис­пи­с у­је по­вест мо­дер­ног до­ба, од вре­ме­на про­све­ти­тељ­ства до обри­са пост­мо­дер­не, од се­о­бе Ср­ба до лу­та­ња по­је­дин­ца у са­вре­ме­ном ме­га­ло­по­ли­ су. У по­е­зи­ји се вра­ћа лир­ском ис­ку­ ству ро­ман­ти­зма, пре­о­бра­жа­ва­ју­ћи га у аван­гард­ну по­е­ти­ку су­ма­тра­и­зма. Кроз ње­гов опус са­ме­ра­ва се и раз­у­ме свет. У Хи­пер­бо­ре­ји се мо­же жи­ве­ти, кроз Ем­ба­ха­де из­у­ча­ва­ти исто­ри­ја и фи­ло­ со­фи­ја. Са кне­зом Рјеп­ни­ном и На­ђом (Ро­ман о Лон­до­ну) раз­у­ме­ти очај, по­ што­ва­ње, жр­тва и љу­бав. Са Иса­ко­ ви­чи­ма (Се­о­бе) де­ли­ти нај­ду­бља стра­ да­ња, за­блу­де и на­де на­ци­о­на. Ли­ри­ка Ита­ке и Днев­ник о Чар­но­је­ви­ћу чи­сто су ср­це чо­ве­ко­во. Раз­у­мео је, од­мах по за­вр­шет­ку Ве­ ли­ког ра­та, да се по­ја­вљу­је јед­на но­ва и јед­на­ко кр­ва­ва Евро­па. Озна­ча­ва­ју га као анар­хи­сту, ни­хи­ли­сту, де­сни­ча­ра... Не­вољ­ни вој­ник аустро­у­гар­ског цар­ ства, но­ви­нар, по­ле­ми­чар, за­љу­бље­ник у фуд­бал, нео­до­љи­ви шар­мер, пут­ник, из­гна­ник, чо­век о ко­ме је за­бе­ле­же­но мно­го анег­до­та. Цр­њан­ски је веч­но жи­ва и за­мр­ше­ на срп­ска при­ча. Ве­ку­је та­ко. На ни­воу екс­це­са, суб­вер­зив­но за све по­ли­тич­ке си­сте­ме. Опре­де­љи­ва­ње за Цр­њан­ског, ка­ко ка­же Ми­ло Лом­пар, има сми­сао опре­де­љи­ва­ња за сло­бо­ду у јед­ном уна­ пред за­да­том си­сте­му вред­но­сти.

 Ми­лош­ Цр­њан­ски,­ па­стел, рад­ Ми­ха­и­ла­ Ку­ла­чи­ћа, 2013.

Фо­то:­ Ар­хи­ва НР и при­ват­не збир­ке

Днев­ник о Цр­њан­ском Ми­лош Цр­њан­ски (1893–1997). Ро­ђен у Чон­гра­ду, умро у Бе­о­гра­ду. Пр­ву пе­сму об­ја­вљу­је у ча­со­пи­су Го­луб, 1908. Из­ ме­ђу два свет­ска ра­та ра­дио је као про­фе­сор, па у но­ви­нар­ ству, у ди­пло­ма­ти­ји. Го­во­рио не­ко­ли­ко је­зи­ка, че­сто пу­то­вао и ме­њао ме­ста бо­рав­ка. Пи­сао за „Вре­ме“, „По­ли­ти­ку“, „На­ша кри­ла“, „Ја­дран­ску стра­жу“... По­кре­нуо ча­со­пис „Иде­је“ (1934). У вре­ме из­би­ја­ња Дру­гог свет­ског ра­та за­те­као се на ди­пло­ мат­ској слу­жби у Ита­ли­ји. У то­ку ра­та бо­ра­ви у Лон­до­ну, где оста­је и по­сле. Жи­ви те­шко, на иви­ци оп­стан­ка; не­ко вре­ме ра­ди у обу­ћар­ској рад­њи и као но­сач књи­га, а ње­го­ва же­на Ви­да пра­ви лут­ке. Иако про­тив­ник ко­му­ни­зма, 1965. вра­ћа се у Ју­го­сла­ви­ју. Нај­ва­жни­ја де­ла: „Ма­ска“ (1918), „Ли­ри­ка Ита­ ке“ (1919), „При­че о му­шком“ (1920), „Днев­ник о Чар­но­је­ви­ћу“ (1921), „Се­о­бе“ (1929), „Љу­бав у То­ска­ни“ (1930), „Књи­га о Не­ мач­кој“ (1931), „Ко­нак“ (1958), „Ла­мент над Бе­о­гра­дом” (1962), „Дру­га књи­га Се­о­ба“ (1962), „Код Хи­пер­бо­ре­ја­ца“ (1966), „Ни­ ко­ла Те­сла“ (1967), „Ро­ман о Лон­до­ну“  (1971), „Стра­жи­ло­во“ (1973). Пост­хум­но из­ла­зе „Књи­га о Ми­ке­лан­ђе­лу“ (1981) и „Ем­ ба­ха­де“ (1983).

37


Г О­Д И­Ш Њ И­Ц Е

 Раст­ко ­ Пе­тро­вић

38

РАСТ­КО ПЕ­ТРО­ВИЋ (1898–1949) „Бе­жао је кроз Ал­ба­ни­ју, где је јео хлеб од бу­ђи и гре­јао се о ту­ђе пле­ћи... Мо­гао си уби­ти чо­ве­ка а да не од­го­ва­раш, мо­ гао си умре­ти а да се ни­ко на те­бе не оба­зре... Ви­део је љу­де ко­ји су од гла­ди, му­че­ња, оча­ја­ња, пре­ста­ли при­па­да­ти људ­ском ро­ду, оне ко­је су ба­ци­ли у ре­ку и оне ко­ји су већ тру­ли­ли. Ви­део је хи­ља­де сво­јих вр­шња­ка ка­ко бес­циљ­но про­ми­чу

кроз ма­глу, и ка­ко сва­ки час оста­вља­ју за со­бом из­ну­ре­не дру­го­ве да уми­ру на дру­ му...“ (Раст­ко Пе­тро­вић, 1942) Та­ко су они из­ра­сли за­јед­но, он и ње­ го­ва Отаџ­би­на; он и ње­гов та­ле­нат. То се ни­је мо­гло одво­ји­ти јед­но од дру­гог, за­пи­сао је Зо­ран Ми­шић о Раст­ку Пе­ тро­ви­ћу. Се­дам­на­е­сто­го­ди­шњи Раст­ко Пе­тро­ вић био је ме­ђу они­ма ко­ји су у Ве­ли­ком ра­т у од­сту­пи­ли пре­ко Ал­ба­ни­је. Као и


Љу­ди пам­те Раст­ко Пе­тро­вић (1898–1949). Пе­ сник, при­по­ве­дач, ро­ман­си­јер, есе­ји­ста, пу­то­пи­сац, сли­кар, ли­ков­ни и књи­жев­ни кри­ти­чар. За жи­во­та об­ја­вље­не књи­ге: „Ко­сов­ски со­не­ти“ (Крф, 1917), „Бур­ле­ска го­спо­ди­на Пе­ру­на бо­га гро­ма“ (1921), „От­кро­ве­ње“ (1922), „Са си­ла­ма не­мер­ љи­вим“ (1927), „Афри­ка“ (1930) „Љу­ди го­во­ре“ (1931), „Дан ше­сти“ (1961). У ча­ со­пи­си­ма је об­ја­вљи­вао и ли­ков­ну кри­ ти­ку. Ути­цао на раз­вој срп­ске мо­дер­не умет­но­сти.

дру­ге, и по­ред пат­њи и ужа­са, но­си­ло га је и гре­ја­ло ср­це за­јед­ни­штва, ср­це Отаџ­би­не. На том пу­т у спри­ја­те­љио се са мла­дим Ми­лу­ти­ном Бо­ји­ћем. Ка­жу да су њих дво­ји­ца, у пре­да­си­ма, ра­до­ сно дру­го­ва­ли и го­во­ри­ли сти­хо­ве на­ глас. Уз те хи­ља­де стра­дал­ни­ка Раст­ко ће осе­ти­ти ду­бо­ку ве­за­ност за чо­ве­ка, за ње­го­ву пат­њу и усуд. Ти бе­ле­зи ви­ђе­ног и до­жи­вље­ног ни­кад не­ће иш­че­зну­ти у ње­му. Ње­го­ве ре­чи су бу­ра, ко­смич­ки ха­ос и исто­вре­ме­но нај­вред­ни­ји зве­зда­ ни прах; све је не­пре­ста­но у ко­ви­тла­цу, у по­кре­т у, ис­тра­жи­ва­њу, не­ми­ру. Љу­бав пре­ма за­ви­ча­ју, на­ро­ду, отаџ­ би­ни, ду­бо­ку страст пре­ма исто­ри­ ји, као и же­љу за но­вим са­зна­њи­ма, за дру­гим кул­т у­ра­ма, пу­то­ва­њи­ма, Раст­ко је по­нео из ро­ди­тељ­ске ку­ће. Ста­ри­ја се­стра, по­зна­та сли­кар­ка На­де­жда Пе­ тро­вић, би­ла је ње­гов узор. Раст­ко је по­ сле ра­та на­ста­вио шко­ло­ва­ње у Па­ри­зу, дру­го­вао са по­зна­ти­ма из фран­цу­ске мо­дер­не (кре­ће се у кру­гу у ком су Пи­ ка­со, Бре­тон, Ели­јар...). Он је, ве­ли Све­ тла­на Вел­мар Јан­ко­вић, до­нео ту ва­тру но­вог из Па­ри­за, оста­ли су са­ку­пља­ли ње­гов жар. За­ни­ма га све: умет­ност и књи­жев­ност сред­њег ве­ка (оп­чи­њен је фре­ска­ма из срп­ских ма­на­сти­ра), ре­ не­сан­са, ет­но­гра­фи­ја, исто­ри­ја ста­рих Сло­ве­на, сли­кар­ство, филм као иза­зов но­вог вре­ме­на. Не­спу­тан, ра­до­знао, ин­т у­и­ти­ван, рас­ко­шан у та­лен­ти­ма, ек­ста­ти­чан, са ду­бо­ким осе­ћа­јем за па­ган­ско и ата­ви­ стич­ко, пре­пун ви­зи­ја, же­љан да све осе­ ти, про­жи­ви, Раст­ко пи­ше нај­чу­де­сни­је стра­ни­це срп­ске књи­жев­но­сти. Те­шка лич­на ис­ку­ства не ис­ка­зу­је у бе­с у и пре­ зи­ру пре­ма тра­ди­ци­о­нал­ном из­ра­зу, као ве­ћи­на мо­дер­ни­ста, не­го у јед­ној ве­ли­

чан­стве­ној ди­мен­зи­ји сло­вен­ске ми­то­ ло­ги­је, као и би­блиј­ских и апо­криф­них мо­ти­ва. „У ге­не­ра­ци­ји мла­дих био је нај­ек­ стра­ва­гант­ни­ји“, ка­же про­фе­сор Јо­ван Де­ре­тић. Ње­гов ро­ман Бур­ле­ска го­спо­ ди­на Пе­ру­на бо­га гро­ма (1920) и збир­ка пе­са­ма От­кро­ве­ње (1921) иза­зи­ва­ју ве­ ли­ку по­ле­ми­ку. Иси­до­ра Се­ку­лић и Ми­ лош Цр­њан­ски по­др­жа­ва­ју га и хва­ле. „Раст­ков ро­ман је не са­мо из­ра­зит при­ мер аван­гард­ног ме­ша­ња жан­ро­ва, не­ го је за­пра­во па­ро­ди­ја свих по­сто­је­ћих жан­ро­ва“, бе­ле­жи про­фе­сор Пре­драг Пе­тро­вић. „Раст­ко је се­бе нај­ви­ше осе­ћао као пут­ни­ка. Тај му је сим­бол био нај­дра­ жи“, пи­ше Ста­ни­слав Ви­на­вер. „Пут­ник јед­на­ко не­што от­кри­ва. Пут­ник ни­ка­да ни­је сти­гао, ни ишта уста­лио: по­сле пу­ та, опет пред­сто­ји пут.“ У пу­то­пи­с у Афри­ка (1930) и крат­ком ро­ма­ну Љу­ди го­во­ре (1931) об­ја­вљу­је се је­дан сти­ша­ни­ји сен­зи­би­ли­тет. Афри­ка је не са­мо по­ет­ско-лир­ска сли­ка ег­зо­ тич­них пре­де­ла и на­ро­да, већ до­ку­мен­ та­ри­стич­ки при­лог. Раст­ко та­мо сни­ма и не­ко­ли­ко крат­ких филм­ских за­пи­са. Књи­га Љу­ди го­во­ре, ока­рак­те­ри­са­на и као крат­ка лир­ска про­за и као ро­ман, ду­бо­ка је ме­та­фи­зич­ка по­тра­га за сми­ слом. Бе­ле­же­ћи јед­но­став­не ре­че­ни­це и по­ступ­ке љу­ди на јед­ном остр­ву, пи­сац  На­де­жда­ као лајт­мо­тив про­вла­чи ми­сао да је жи­ Пе­тро­вић, се­стра вот „јед­на оди­ста не­по­но­вљи­ва ствар“. и узор Раст­ка Дан ше­сти, пи­сан ду­го а об­ја­вљен Пе­тро­ви­ћа пост­хум­но, мо­ну­мен­та­лан у сво­јој ви­зу­ри, ис­при­по­ве­дан у тре­ћем ли­цу, са од­ма­ком, јед­на је од нај­тра­гич­ни­јих и нај­с у­ге­ стив­ни­јих сли­ка срп­ског стра­да­ ња у Пр­вом свет­ском ра­т у. Дру­ги свет­ски рат за­ ти­че Раст­ка Пе­тро­ви­ћа у ди­пло­мат­ској слу­жби, у Аме­ри­ци. По­сле ра­ та и про­ме­не ре­жи­ма у Ју­го­сла­ви­ји, оста­је да жи­ви у Ва­шинг­ то­ну. Ту и уми­ре, 1949, пре тач­но се­ дам­де­сет го­ди­на. Ње­го­ви по­смрт­ни оста­ци пре­не­се­ни су у Бе­о­град, у по­ ро­дич­ну гроб­ни­ цу, тек 1986.

39


Г О­Д И­Ш Њ И­Ц Е

 Ра­де Дра­и­нац са при­ја­те­љи­ма, кра­јем 1920-их На но­ви­нар­ском за­дат­ку, 1935.

РА­ДЕ ДРА­И­НАЦ (1899–1943) „Глад ми је бес­крај­на, а ру­ке веч­но пра­ зне.“ На­с у­прот пе­сни­ко­вог бун­тов­ног, пре­­врат­нич­ког, ек­ста­тич­ног тра­же­ња и осе­ћа­ња но­вог, упра­во овај стих, све­де­но­ шћу и јед­но­став­но­шћу, оцр­та­ва ње­гов жи­ вот. У ову на­о­ко јед­но­став­ну сли­ку веч­не

Пе­сник или бан­дит Ра­де Дра­и­нац / Ра­дој­ко Јо­ва­но­вић (1899–1943). Ро­ђен је у Тр­бу­њу, у То­пли­ци, а умро у Бе­о­гра­ду рат­не 1943. Оп­чи­њен Па­ри­зом, по­но­во је у ње­му 1926. Жи­ви бо­ем­ски, али се због бо­ле­сти вра­ћа у Бе­о­град. По­ред по­ез­ и­је, пи­сао је и фељ­то­не, пу­то­пи­се, ли­ков­не и књи­жев­не кри­ти­ке, по­ле­ми­ке и пам­фле­ те. Но­ви­нар­ство му је би­ло глав­ни из­вор при­хо­да и мо­гућ­ност да пу­ту­је. Нај­ва­жни­је књи­ге: „Мо­дри смех“ (1920), „Афро­ди­тин врт“ (1921), „Воз од­ла­зи“ (1923), „Ср­це на па­за­ру“ (1929), „Бан­ дит или пе­сник“ (1928), „Бан­кет“ (1930), „Дух зе­мље“ (1940).

40

и уза­луд­не жуд­ње за бес­кра­јем мо­же се сме­сти­ти све оно што је пе­сник био из­ме­ ђу. Сви пра­шта­ви сти­хо­ви пре­пу­ни бу­ке, је­зе, шкри­пе, ди­со­нант­ни и ди­вљи. Ра­де Дра­и­нац (Ра­дој­ко Јо­ва­но­вић), по­пут ве­ћи­не срп­ских пе­сни­ка ње­го­ве ге­не­ра­ци­је, као сред­њо­шко­лац је са срп­ ском вој­ском од­сту­пио пре­ко Ал­ба­ни­ је, по­том на­ста­вио шко­ло­ва­ње у Фран­ цу­ској. Не­мир­ног ду­ха, 1918. пре­ки­да шко­ло­ва­ње и вра­ћа се у Бе­о­град. Као и ве­ћи­на умет­ни­ка по­врат­ни­ка из ра­та, нај­ве­ћи део вре­ме­на про­во­ди у ка­фа­ни „Мо­сква“. Под ути­ца­јем ду­ха но­ве епо­ хе, го­ди­не 1922. из­да­је ча­со­пис Хип­нос у ком про­кла­му­је но­ви пра­вац: хип­ни­зам. Дај­те нам ма­ло гро­зе – ма­ло све­ми­ра – ужа­са – ма­ло ва­ше кр­ви, да се ви­ди бар је­дан ко­нац го­ле ду­ше... Дај­те нам ете­ рич­но­сти: у че­му је Ва­се­ље­на.


Имао је по­тре­бу да гро­зни­ча­во тра­ га из­ван гра­ни­ца соп­ства, за­ви­чај­но­сти или иден­ти­те­та. Ро­ђен у се­лу, пре тач­но сто два­де­сет го­ди­на, с јед­не стра­не но­ си не­рас­ки­ди­ву ве­за­ност за искон­ско, не­мир, осе­ћај ар­хе­тип­ске сло­бо­де, а по­ ста­је пе­сник гра­да, бу­ке, ха­о­са на­до­ла­зе­ ћег све­та. Иро­ни­чан, др­зак, анар­хи­чан. У ње­го­вим сти­хо­ви­ма све је стал­но у по­кре­т у, у до­га­ђа­ју. Си­ро­ви жи­вот, го­ла ствар­ност, ми­ри­си ка­фа­на, при­ста­ни­ шта, ку­пеа, бу­ка ве­ли­ких гра­до­ва. Он, де­те се­ла, ду­бо­ко раз­у­ме ри­там ко­смо­са, и из те пер­спек­ти­ве сви зем­ ни по­сло­ви, исто­ри­ја, по­ли­ти­ка не­ва­ жни су. Град о ко­ме пе­ва ни­је ни је­дан то­по­ним кон­крет­но, он је пе­снич­ка ви­ зи­ја, а глав­ни ју­нак свих тих ду­бо­ких и стра­сних ка­зи­ва­ња, чак и кад се ја­вља из при­крај­ка: Ра­ка Дра­и­нац. Не­сми­ре­ник,

о чи­јем жи­во­т у кру­же мно­ге анег­до­те. По­знат не са­мо по књи­жев­ним рас­пра­ ва­ма, не­го и по фи­зич­ком раз­ра­чу­на­ва­ њу са гру­пом над­ре­а­ли­ста, за ко­је ка­же, из­ме­ђу оста­лог: „Сви они ли­че је­дан на дру­гог, са­мо на се­бе не ли­че.“ „Сви ти раз­ли­чи­ти еле­мен­ти, мо­ дер­ност и при­ми­ти­ви­зам, ко­сми­зам и ег­зо­ти­ка, хва­ли­са­во раз­ме­та­ње и сен­ ти­мен­тал­ност, ста­па­ју се у је­дин­стве­но и бо­га­то лир­ско тка­ње овог пе­сни­ка...“ пи­ше проф. Јо­ван Де­ре­тић. Кад је умро Ра­де Дра­и­нац, ка­жу, у ру­бри­ци „ме­сто пре­би­ва­ли­шта“ пи­са­ло је: без ули­це и бро­ја ста­на. Тај срод­ник Је­се­њи­на и Апо­ли­не­ра, ка­ко је сам се­бе сма­трао, ко­ји је за­пи­сао стих О, мно­го сам бо­ло­вао, а још ви­ше гла­до­вао, са­да на­по­кон има си­гур­ну адре­с у у срп­ској књи­жев­но­сти и на­шем се­ћа­њу.

 Ра­де Дра­и­нац, 1927.

41


Г О­Д И­Ш Њ И­Ц Е  Да­ни­ло Киш, Бе­о­град, ­ Пал­мо­ти­ће­ва ­ 21, 1965.

 Да­ни­ло Киш на Ка­ле­мег­да­ну,­ у Бе­о­гра­ду, 1957. (Фо­то­гра­фи­је ­ из књи­ге: ­ Да­ни­ло Киш, „Скла­ди­ште“, при­ре­ди­ла ­ Мир­ја­на ­ Ми­о­чи­но­вић, БИГЗ, Бе­о­град, 1995)

42

ДА­НИ­ЛО КИШ (1935–1989) „Ре­ци да ли сам све то из­ми­слио?“ То јед­но­став­но пи­та­ње, из Ра­них ја­да, за­и­ ста оп­се­да и пи­сца и чи­та­о­ца. Где је гра­ ни­ца из­ме­ђу се­ћа­ња и ствар­но­сти и да ли она за пи­сца уоп­ште по­сто­ји? Не жи­ ви ли пи­сац не­по­пра­вљи­во за­не­сен, за­ ро­бљен из­ме­ђу ствар­ног и до­ми­шље­ног? „Да ни­је би­ло мог рат­ног ис­ку­ства, у ра­ном де­тињ­ству, ни­ка­да не бих по­ стао пи­сац.“ Та ре­че­ни­ца од­ре­ђу­је ду­ би­ну Ки­шо­ве ства­ра­лач­ке ве­за­но­сти за стра­да­ње. По­ти­сну­та и не­из­ре­ци­ва спо­ зна­ја смр­ти, ње­но стал­но при­с у­ство у ва­зду­х у, у ми­ри­си­ма, бо­ја­ма, об­ли­ци­ма, јед­ном до­жи­вље­на, увек се вра­ћа. Или, бо­ље ре­че­но, ни­кад не из­ла­зи из чо­ве­ка. Ре­чи ко­је се мо­ра­ју ка­зи­ва­ти, ко­је мо­ра­ ју про­на­ћи пут оспо­ља­ва­ња, по­ка­зу­ју се као сли­ке-ви­зи­је. Над њи­ма леб­ди по­ чет­на ми­сао: да ли сам све то из­ми­слио? Ова су­ге­стив­на ре­че­ни­ца сва­ка­ко не зна­чи пот­пу­но до­во­ђе­ње у пи­та­ње ства­ ри о ко­ји­ма се пи­ше; она их, тек, ва­ри­ра. До­жи­вљај ра­та ду­бок је и за­у­век при­ су­тан у сви­ма ко­ји су га про­жи­ве­ли, а осе­тљи­ва умет­нич­ка при­ро­да тра­жи на­ чин да овла­да тим те­ре­том. По­ро­дич­на три­ло­ги­ја (Ра­ни ја­ди, Ба­шта, пе­пео и Пе­шча­ник), ко­ју сам пи­сац на­зи­ва По­ ро­дич­ним цир­ку­сом, но­си гу­сте ре­ми­ни­ сцен­ци­је на ду­бо­ка и по­ти­сну­та се­ћа­ња. О тра­же­њу на­чи­на ка­ко да се без па­то­ са ис­пи­шу тра­у­ма­тич­не го­ди­не рат­ног де­тињ­ства и те­шке по­ро­дич­не суд­би­ не Киш ка­же: „Украт­ко, у тој ме­ша­ви­ни мо­рао сам да ме­рим со, би­бер и ше­ћер. По­ку­шао сам ра­зо­ри­ти лир­ ску ча­ро­ли­ју ти­ме што сам у ба­шту сме­стио ве­ли­ке ко­ма­ де ме­тал­них от­па­да­ка, ка­ква је и та ши­ва­ћа ма­ши­на. Или тај ду­га­чак спи­сак име­ни­ца из лек­си­ко­на, ко­ји тре­ба да уни­шти ми­рис би­ља у јед­ном де­лу књи­ге.“ Кроз укуп­но тра­га­ње за со­бом у овој три­ ло­ги­ји, де­чак Ан­дре­ас Сам оп­сед­нут је фи­гу­ром оца ко­ји не­ста­је у на­ци­стич­ком ло­го­ру (па­ра­ле­ла из­ме­ђу Ан­дре­а­са Са­ма и пи­шче­ве би­о­гра­фи­је не­ми­нов­на је). Лир­ско и до­ку­мен­тар­но­ пре­пли­ћу се и про­жи­ма­ју кроз­ цео Ки­шов опус.

До ка­сних ја­да Да­ни­ло Киш (1935–1989). Ро­ђен у Су­ бо­ти­ци, пре­ми­нуо у Па­ри­зу, са­хра­њен у Бе­о­гра­ду. Ро­ман­си­јер, при­по­ве­дач, есе­ји­ста, драм­ски пи­сац, пре­во­ди­лац са фран­цу­ског, ру­ског и ма­ђар­ског. Нај­ва­ жни­ја де­ла: „Ман­сар­да“ (1962), „Пса­лам 44“ (1962), „Ба­шта, пе­пео“ (1965), „Ноћ и ма­гла“ (1968), „Ра­ни ја­ди“ (1969), „Пе­шча­ ник“ (1972), „Гроб­ни­ца за Бо­ри­са Да­ви­до­ ви­ча“ (1976), „Час ана­то­ми­је“ (1978), „Ен­ ци­кло­пе­ди­ја мр­твих“ (1983). Пост­хум­но: „Гор­ки та­лог ис­ку­ства“ (1990), „Ла­у­та и ожиљ­ци“ (1994), „Скла­ди­ште“ (1995).

По­ро­дич­на три­ло­ги­ја, ка­ко пи­сац ка­ же, јед­на је при­ча ис­при­ча­на из раз­ли­ чи­тих угло­ва. Ки­шо­ва про­за ду­бо­ко је ме­та­фи­зич­ка, ду­бо­ко ин­т у­и­тив­на. Оп­ сед­ну­тост про­ла­зно­шћу и не­ста­ја­њем ти­шти га, не­пре­ста­но. У при­чи Ен­ци­ кло­пе­ди­ја мр­твих, кроз глав­ног ју­на­ка, ка­ко доц­ни­је сам ка­же, пи­сац пред­о­се­ћа (за­пра­во за­зи­ва) бо­лест и смрт. Та­квим ства­ри­ма се не игра, ре­ћи ће ка­сни­је, у бо­ле­сти. Да­ни­ло Киш је још је­дан из ре­да срп­ ских пи­са­ца чи­ји жи­вот и де­ло су обе­ ле­жи­ле по­ле­ми­ке. Књи­га Гроб­ни­ца за Бо­ри­са Да­ви­до­ви­ча (1976) иза­зи­ва бур­ ну по­ле­ми­ку, по­сле че­га Киш од­ла­зи у Па­риз, у не­ку вр­сту до­бро­вољ­ног из­ гнан­ства. На до­де­ли „Ан­дри­ће­ве на­гра­де“, не слу­чај­но, ци­ти­рао је Ан­дри­ће­ве ре­чи: „Ипак ниг­де ни­је као у сво­јој зе­мљи, а ја, ето, ни­ти мо­гу да жи­вим с њом, ни­ти без ње.“ Као лек­тор и пре­во­ди­лац жи­вео је, са пре­ки­ди­ма, у Фран­цу­ској. Го­во­рио је не­ко­ли­ко је­зи­ка, али: „Чо­век са­мо је­дан је­зик мо­же по­зна­ва­ти истин­ски, онај на ко­јем пи­ше... Мо­гу ре­ћи да истин­ски до­ бро знам са­мо је­дан је­зик: срп­ски. И на том је­зи­ку пи­шем и у Па­ри­зу.“ Да­ни­ло Киш, пи­сац ве­ли­ког за­ма­ха и ма­гич­но­сти, из­вр­стан сти­ли­ста, је­дан је од кључ­них срп­ских и европ­ских пи­са­ ца дру­ге по­ло­ви­не XX ве­ка. Де­ми­сти­фи­ ку­ју­ћи свет кроз ме­та­фи­зич­ко тра­га­ње, тај нео­бич­ни раз­ба­ру­ше­ни мај­стор, ле­ во ори­јен­ти­сан, сум­њу у Бо­га ис­ка­зу­је још као де­чак, по­сле мај­чи­не бо­ле­сти и смр­ти. Али, пред спо­зна­јом бли­ског кра­ ја, у те­ста­мен­т у из­ри­чи­то тра­жи да бу­де са­хра­њен у Бе­о­гра­ду, по пра­во­слав­ном об­ре­ду, без го­во­ра. 


43


Ж И В О Т ,

44

Р О М А Н И


ПЕ­СНИК ДРА­ГАН ЈО­ВА­НО­ВИЋ ДА­НИ­ЛОВ И ЊЕ­ГОВ УНУ­ТРА­ШЊИ ГРАД

Уме­ће кро­ће­ња вул­ка­на

Пре­жи­вео је све мла­да­лач­ке еруп­ци­је и на­у­чио ка­ко осе­дла­ти ти­гра. Сти­гао до тач­ке ­ где по­е­зи­ја по­зла­ћу­је свет. Где по­ста­је об­лик љу­ба­ви, об­ред, спа­со­но­сно за­стра­њи­ва­ње. ­ При­пре­ма за од­ла­зак. На­пи­сао је ше­сна­ест збир­ки пе­са­ма, че­ти­ри ро­ма­на, јед­ну књи­гу ­ ауто­по­е­тич­ких есе­ја. Пре­ве­ден је на осам европ­ских је­зи­ка. До­бит­ник ви­ше од ­ пет­на­ест срп­ских и ме­ђу­на­род­них на­гра­да. И сва­ки пут из­но­ва проверава кључ ­ за сло­вен­ске и ме­ди­те­ран­ске ко­до­ве ко­је но­си у се­би Пи­ше: Бра­ни­слав Ма­тић

У

ну­тра­шњи пе­снич­ки кра­јо­лик гра­ди од сли­ка да­ле­ких пред­гра­ ђа и при­зо­ра из срца ве­ле­гра­да. Во­ли го­лу­бар­ни­ке, бу­на­ре, ман­сар­де, бу­ вље пи­ја­це. Усред то­га са­гра­дио је сво­ју ку­ћу Ба­хо­ве му­зи­ке. Он је „чи­сто­крв­ни при­род­ни мо­нах“, пу­сти­њак сво­је ве­ли­ ке би­бли­о­те­ке и ко­лек­ци­је сли­ка, свог лич­ног му­зе­ја. Зна да ар­ти­фи­ци­јел­ност има си­рен­ску за­вод­нич­ку сна­гу ко­јој, пре зла­та зре­ло­сти, че­сто ни­је успе­вао или ни­је же­лео да се од­у­пре. По­сле је из­у­чио си­ме­три­ју вр­тло­га, кон­тро­ли­са­ ње вул­ка­на, ерос пре­ко­ра­че­ња. Схва­тио тај­ну по­на­вља­ња ре­чи и сли­ка. Про­ник­ нуо у над­ре­а­ли­зам обич­ног жи­во­та. Цр­ ним ма­сти­лом и не­мач­ким на­лив-пе­ром мар­ке „се­на­тор“ сва­ко­днев­но до­гра­ђу­је свет, са­слу­жу­је Твор­цу. У во­зо­ви­ма, у хо­тел­ским со­ба­ма, у јед­ној по­сла­сти­ чар­ни­ци у По­же­ги, на бе­о­град­ском Дор­ ћо­лу, на пу­то­ва­њи­ма по Евро­пи. Ви­ше пу­та је ис­ко­ра­чио и са­гле­дао на­ше гне­ здо над по­но­ром. До­нео нам сво­ја тач­на при­ви­ђе­ња. Дра­ган Јо­ва­но­вић Да­ни­лов (По­же­га, 1960) је­дан је од нај­зна­чај­ни­јих срп­ских и европ­ских пе­сни­ка да­нас. Са њим и ње­го­вим књи­га­ма у до­слу­ху смо још од оних мла­дих раз­ба­ру­ше­них го­ди­на из про­шлог ми­ле­ни­ју­ма.

По­че­ци, рас­кр­шћа. Мо­ји су ро­ди­те­ љи као учи­те­љи ра­ди­ли по за­би­тим сан­ џач­ким се­ли­ма, а он­да су се на­се­ли­ли у се­лу Го­до­вик бли­зу По­же­ге, где сам про­ вео де­тињ­ство. На­рав­но да је у на­шој ку­ћи би­ло не­што књи­га, али то што сам по­те­као из по­ро­ди­це про­свет­них рад­ ни­ка ни­је мно­го под­гре­ва­ло мој лич­ни мит о књи­жев­ном све­т у. Бу­ду­ћи да сам у мла­до­сти до­бро играо фуд­бал, на­ро­ чи­то ма­ли фуд­бал, отац ме је зду­шно по­др­жа­вао на том пла­ну. Ма­ло је не­до­ ста­ја­ло да по­чет­ком осам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка одем у Аме­ри­ку, у Бал­ти­ мор, на пре­по­ру­ку Ср­бо­љу­ба Ста­мен­ко­ ви­ћа, ле­ген­де ма­лог фуд­ба­ла у нас, да та­ мо про­фе­си­о­нал­но играм ма­ли фуд­бал. Имао сам по­зив од тих љу­ди, али сам у то вре­ме већ чи­тао озбиљ­не књи­ге, сли­ као, по­се­ћи­вао бе­о­град­ске из­ло­жбе, пи­ сао есе­је о сли­ка­ри­ма. Да­нас се ин­тим­но гор­дим ти­ме што сам остао ов­де. А за­ тим, сва­ки из­бор је је­ди­ни из­бор.

Фо­то: Ар­хи­ва са­го­вор­ни­ка

Бу­ђе­ње ма­лих гра­до­ва – Тач­но је, за срп­ску ме­та­кул­ту­ру Бе­о­град има пре­су­дан зна­чај. Али Ср­би­ја ни­је са­мо Бе­о­град. Ср­би­ји не­ма бо­љит­ка док не уло­жи у мно­штво сво­јих ма­њих ме­ста, гра­до­ва не­ве­ли­ ких по фи­зич­ким раз­ме­ра­ма, али бит­них жа­ри­шта, јер у њи­ма има све­тлих ори­јен­та­ци­ја и про­све­тље­них ду­ша.

45


Ж И В О Т ,

Р О М А Н И На­ша гне­зда над по­но­ром. За јед­ног осе­тљи­вог де­ча­ка до­бро је ка­да од­ра­ ста у ма­лој сре­ди­ни. Жи­вот у По­же­ги до­и­ста је об­ли­ко­вао мој иден­ти­тет. И то што су мо­ји ро­ди­те­љи учи­те­љи. Мој је­зик, мо­ји при­ја­те­љи, мо­ја скло­ност фран­цу­ској кул­т у­ри, ули­це ко­ји­ма сва­ ко­днев­но про­ла­зим, мо­је ћер­ке, мо­ја би­бли­о­те­ка, ко­лек­ци­ја сли­ка, све то ду­ бин­ски об­ли­ку­је мој иден­ти­тет. Сре­ди­ ште зби­ва­ња је та­мо где је ваш дом, би­ бли­о­те­ка, ва­ша ба­шта, же­на ко­ју во­ли­те, ва­ша де­ца. Мо­је нај­ве­ће бла­го је­сте вре­ ме ко­је сам се­би ство­рио за чи­та­ње и пи­са­ње. Сви ми да­нас жи­ви­мо у не­ким сво­јим ма­лим при­ват­ним гне­зди­ма ко­ја ви­се над по­но­ром. Об­ли­ко­ва­ни ма­лим ва­ро­ши­ма. Не­ мам оди­сеј­ски ком­плекс лу­та­ла­штва. Во­лим да сам на јед­ном ме­сту, скон­цен­ три­сан на свој рад. У пе­сми „Со­ба но­ше­ на кри­ли­ма“ по­сто­ји стих: „нај­ви­ше сам пут­ник та­мо где се не по­ме­рам с ме­ста“. Ле­по је ре­као Ми­љен­ко Стан­чић, мом ср­цу бли­зак сли­кар: „Про­вин­ци­ја је мо­ја ме­ра.“ Ма­ли град до­и­ста има сво­ју ме­ ру и свој ка­рак­тер. Чо­век је ту окру­жен ди­мен­зи­ја­ма бли­ским људ­ској раз­ме­ри, ка­кве су по­сто­ја­ле у здра­вим гра­до­ви­ма про­шло­сти. Уоста­лом, по­сто­ји хе­лен­ска му­дрост да град не сме би­ти ве­ћи не­го до­кле до­пи­ре од­јек људ­ског гла­са. Ма­ли град је и не­ка вр­ста ман­да­ле, ар­хе­тип­ски ко­смо­грам. А ар­хе­тип се ни­ка­да не мо­ же ис­тро­ши­ти. Да­нас, ка­да су ду­хов­на ги­ба­ња углав­ном епи­де­миј­ска, оста­ти у оса­мље­но­сти ен­де­ма је пре све­га пи­та­ње естет­ске ча­сти. Скри­ве­на сна­га је­сте у са­мот­но­сти људ­ској, где са­мо не­спо­кој­на ми­сао и страст мо­гу за­па­ли­ти је­зик. Ви­ди­ци Бе­о­гра­да, спољ­ни и уну­тра­ шњи. Са­да жи­вим у По­же­ги и Бе­о­гра­ду, па сам по­ла по­же­шки а по­ла дор­ћол­ски

Фуд­бал као умет­ност – Фуд­бал је игра са мно­го по­е­зи­је, спој му­шке же­сти­не, вр­хун­ске ра­фи­ни­ра­но­сти и по­е­тич­но­сти. Оно што је Бор­хес сво­је­вре­ме­но ре­као за књи­жев­ност са­свим при­клад­но се мо­ же при­ме­ни­ти и на фуд­бал­ску умет­ност. До­и­ста, фуд­бал је оте­ ло­вље­ње ре­да и аван­ту­ре. Осим што пред­ста­вља­ју иза­бра­ну се­лек­ци­ју жи­во­та, нај­ве­ћи фуд­ба­ле­ри, као Кројф, Зи­ко или Ма­ра­до­на, на не­ки на­чин су и по­след­њи ро­ман­ти­ча­ри ко­ји по­се­ду­ју фан­та­зи­ју (као и ве­ли­ки пи­сци) и моћ да фуд­бал­ску игру по­диг­ну на је­дан ви­ши, спи­ри­ту­ал­ни ни­во.

46

пи­сац. Бе­о­град ин­тим­но до­жи­вља­вам као во­ље­но би­ће и град за са­мо­спо­зна­ју. За­пра­во, за ме­не Бе­о­град и ни­је не­што ма­те­ри­јал­но, већ пре жи­вот­на сна­га ко­ја на­па­ја, аутен­тич­но ме­сто у ко­ме чо­век још увек мо­же има­ти сно­ва. Ме­не Бе­о­град за­о­ку­пља већ ду­го. Ци­ви­ли­за­циј­ски, то је је­дан од нај­бо­га­ ти­јих свет­ских гра­до­ва, град ко­ји пру­жа огром­не мо­гућ­но­сти за ли­те­рар­но уоб­ ли­ча­ва­ње. Град у ко­ме су се­ди­мен­ти­ра­ ни број­ни иден­ти­те­ти. На­сто­јао сам да пру­жим јед­но вер­ти­кал­но сон­ди­ра­ње тих иден­ти­те­та. Да бих мо­гао пи­са­ти о Бе­о­гра­ду, он је мо­рао по­ста­ти мој уну­тра­шњи град. До­жи­вља­вам га и као са­нов­ник, ка­та­лог ко­лек­тив­не под­све­сти, као сво­је­вр­сну ен­ци­кло­пе­ди­ју чи­је стра­ни­це ли­стам са нај­ве­ћим уз­бу­ђе­њем. Сва­ко сам за се­бе пра­ви свој Бе­о­град. Во­лим што Бе­о­град ни­је на­пар­феми­сан и пре­ци­о­зан, упа­ко­ ван и углан­цан као, ре­ци­мо, Ци­рих. Ни­ је ни ко­ке­тан ни хла­дан, не­го има јед­ ну при­род­ност и не­у­си­ље­ност, не­ка­кву па­ти­ну и шарм. Жи­жна је тач­ка јед­ног суд­бо­но­сног под­не­бља. Упр­кос све­му, го­во­рио сам већ, то је нај­ве­ће бал­кан­ско са­би­ра­ли­ште иде­ја, со­чи­во ко­је уве­ли­ ча­ва је­дин­ство ра­зно­ли­ко­сти и ра­зно­ ли­кост је­дин­ства. Из Бе­о­гра­да, са Ка­ле­ мег­да­на, пу­ца ви­дик на цео свет. Са сја­јем у очи­ма. За вре­ме сту­ди­ра­ ња у Бе­о­гра­ду, ни­сам ни кро­чио у та­да чу­ве­не ноћ­не клу­бо­ве као што су „Ака­ де­ми­ја“ (ко­ју су зва­ли „Ру­па“), „Зве­зда“, „На­на“ или „Ду­га“. Ни­с у ме за­ни­ма­ла та­ква ме­ста. Али је­с у ан­ти­квар­ни­це, би­бли­о­те­ке, пи­ја­це и бу­вља­ци. Да би град био ве­дар и пла­мен, по­тре­бан му је са­јам, пи­ја­ца, ба­зар, по­зо­ри­ште, ри­ ту­ал ко­ји ће га ожи­ве­ти и из­ба­ви­ти од ча­мо­ти­ње. За­то во­лим Бај­ло­ни­је­ву пи­ ја­цу и Ка­ле­нић, а по­себ­но не­пре­глед­ни зе­мун­ски бу­вљак не­де­љом од 4 до 9 са­ ти ују­тру. Ту при­па­дам. По бе­о­град­ским пи­ја­ца­ма оста­вио сам по­ла сво­га ср­ца. Упра­во на бе­о­град­ским пи­ја­ца­ма нај­ бо­ље се мо­же ви­де­ти ка­ко си­ро­тињ­ски жи­ви Бе­о­град да­нас. Не мо­же се жи­ве­ти без сја­ја у очи­ма. Сјај у очи­ма је је­ди­но што се не мо­же кри­во­тво­ри­ти. Не­при­ла­го­ђе­ност. У осно­ви, од­у­век сам био оса­мљен. Мој од­нос са све­том од­ре­дио бих као не­ку вр­сту муч­не не­


при­ла­го­ђе­но­сти. То ми је, на­ро­чи­то у мла­до­сти, ве­о­ма те­шко па­да­ло. За вре­ ме сту­ди­ја осе­ћао сам ду­бо­ку од­врат­ ност пре­ма ака­де­ми­зму и ко­лек­тив­ној ин­фек­ци­ји. Сту­ди­рао сам на Прав­ном и Фи­ло­зоф­ском фа­кул­те­т у, на Гру­пи за исто­ри­ју умет­но­сти, и оба на­пу­стио. Већ та­да сам знао да је за пи­сца је­ди­но истин­ско обра­зо­ва­ње: са­мо­о­бра­зо­ва­ње. По­чео сам да пи­шем по­е­зи­ју из стра­ха од сва­ко­дне­ви­це ко­ју ни­сам ла­ко под­ но­сио. Сма­трао сам да пе­сник тре­ба да се чу­ва од де­тер­ми­на­ци­је со­ци­јал­не гру­ пе, од све­та у ко­ји је, хтео не хтео, упле­ тен. Да на не­ког ко је ди­фе­рен­ци­ран и из­дво­јен, ни­ка­кав за­кон не мо­же би­ти при­мен­љив. Ми­сте­ри­је ср­ца. Ми, Ср­би, не на­ла­ зи­мо се у ска­ли чо­ве­ка кав­ка­ске ра­се, ја­ ких жи­ва­ца, све­тлог ума и ве­дрог по­уз­ да­ња ко­ји раз­би­ја­ју све сти­хи­је и там­не маг­ме. Има­мо вре­лу, узру­ја­ну крв, ла­ко се раз­дра­жи­мо, та­ко да нам и сит­ни­ца мо­же за­та­ла­са­ти фи­зис. Ми све пре­чи­ шћа­ва­мо у ср­цу. Ра­не су нај­бо­љи на­чин да осе­ти­мо свет. Пе­сма бук­не из­не­на­да, као бо­лест. Све је у по­е­зи­ји та­ко не­ма­ ски­ра­но и ра­њи­во. За­то је јед­на лир­ска пе­сма су­ро­ва књи­жев­на исти­на. Пи­са­ње

по­е­зи­је је ле­де­но бе­ле­же­ње оно­га што је  Данилов­ у сво­јој би­ти ва­тра. Ве­ру­јем да то што (дру­ги са лева), са пи­шем до­ла­зи из ин­т у­и­тив­не спо­зна­ оцем, се­стром и је ре­ли­ги­је, му­зи­ке и све­тло­сти. Ка­жем мај­ком,­ ве­ру­јем, јер је и ме­ни са­мом то што пи­ се­дам­де­се­тих­ шем нео­све­тље­но и не­по­зна­то. По­е­зи­ја, го­ди­на XX ве­ка по при­ро­ди ства­ри, мо­ра би­ти еро­тич­ на, као му­зи­ка. Истин­ска, жи­ва по­е­зи­ја сто­ји на­с у­прот сва­кој пол­ној хлад­но­ћи. По­е­зи­ју до­жи­вља­вам као пан­со­фи­ју, све­му­дрост, ре­ли­ги­ју, за­то што у ме­ни иза­зи­ва осе­ћа­ње ап­со­лут­не за­ви­сно­сти. Чо­ве­ку ни­је да­то да проникне у ми­сте­ ри­је пра­вед­но­сти, бла­го­сти, љу­ба­ви, Бо­ га, по­е­зи­је. Оне ни­с у ви­дљи­ве. По­зна­те су са­мо људ­ском ср­цу. Псал­мист, при­ се­ти­мо се, спо­ми­ње „ми­сли ср­ца“ (тог ме­ста не­пи­са­ног за­ко­на), што зна­чи да је Бог дао љу­ди­ма ср­це да раз­ми­шља­ју. Ве­ру­јем да јед­на до­бра пе­сма ис­це­љу­је оног ко је чи­та. Шла­јер­ма­хер у пе­снич­ ком де­лу ви­ди крај­њу гра­ни­цу мо­гу­ћег. Ми мо­же­мо оти­ћи још да­ље и ре­ћи: кад на­пи­ше­мо исти­ни­т у, сна­жну пе­сму, он­ да ис­ко­ра­чу­је­мо из­ван вре­ме­на. За­гр­љај жи­во­та и смр­ти. Сво­је пе­ сме ви­дим као ди­ја­ло­ге са за­бо­ра­вом. Као ма­ле људ­ске исти­не ко­је бо­ле или оза­ру­ју. Као пе­сник, ду­бо­ко сам про­жет

47


Ж И В О Т ,

 Са ћер­ка­ма ­ Со­фи­јом и ­ Иза­бе­лом

Р О М А Н И

ме­ди­те­ран­ством и хе­лен­ством. Же­лим да у свом ра­ду спо­јим и из­ми­рим сло­ вен­ску ди­о­ни­зиј­ску фу­ри­ју и гер­ман­ску по­све­ће­ност по­слу. При­зор је, за­пра­во, дру­га­чи­је уоб­ли­че­на ствар­ност по­мо­ћу ко­је на­ша има­ги­на­ци­ја по­зла­ћу­је свет. Мој по­сту­пак у пи­са­њу по­е­зи­је је го­ то­во сли­кар­ски. Кад имам оштар, ја­сан при­зор, он­да из тми­не мо­гу из­ву­ћи це­лу пе­сму на све­тло да­на. Нај­ве­ћи про­блем пе­сни­ка је у то­ме ка­ко да до­ве­де у хар­мо­ни­чан од­нос стро­ гост и сло­бо­ду. Ра­ни­је је код ме­не до­ста то­га би­ло раз­ла­ба­вље­но, у рас­цва­т у, ба­ рок­ној фјо­ри­т у­ри и укра­с у. Те­жио сам за ефект­ном сли­ком и до­брим укра­сом. Вре­ме­ном, не­ка­ко са­ме од се­бе, пе­сме су се ис­те­са­ле, угла­ча­ле и из­о­штри­ле. Мо­ји за­ко­ни у пи­са­њу да­нас су: пот­пу­на кон­ тро­ла над емо­ци­о­нал­ном по­не­се­но­шћу,

Ле­по­та – Нај­леп­ше од­ре­ђе­ње ле­по­те дао је Пло­тин. Ре­као је да је ле­по­та „цве­та­ње би­ћа“. А ле­по­та уз­бу­ђу­је за­то што је не­у­хва­ тљи­ва и за­то што смо од ње пот­пу­но не­за­шти­ће­ни.

48

пре­ци­зност сти­ха и, пре све­га, исти­ни­ тост све­до­че­ња. У пра­вој по­е­зи­ји мо­ра да се ви­ди за­гр­љај жи­во­та и смр­ти. Осве­шта­ва­ње све­та. Мој иде­ал у по­ е­зи­ји је­сте по­ет­ски текст као ма­гиј­ско спи­ри­т у­а­ли­зо­ва­ње жи­во­та. Пе­сма ко­ја ће би­ти жи­ва као ку­ца­ње људ­ског ср­ца. Пе­сник ула­же чи­та­ву сво­ју ду­шев­ност, а пе­сма му као ехо вра­ћа оно што ни­је ни слу­тио да по­сто­ји. До­бре, жи­ве пе­ сме пу­т у­ју кроз вре­ме. Са­мо опа­сно ин­ те­ли­гент­ни љу­ди мо­гу на­пи­са­ти ве­ли­ку по­е­зи­ју. Са­мо мно­го љу­ба­ви и ту­ге или оза­ре­ња мо­же да уз­не­се јед­но би­ће до ве­ли­ке по­е­зи­је ко­ја има оп­шту вред­ност. По­е­зи­ја је за ме­не об­лик ми­стич­ног ис­ку­ства, при­зма кроз ко­ју се мо­же из­ ра­зи­ти не­про­ла­зна ле­по­та и та­ко по­сре­ до­ва­ти ско­ро но­ви вид ре­ли­ги­о­зно­сти. По­е­зи­ја не за­ме­њу­је жи­вот, већ га опо­вр­ га­ва и пре­о­бра­жа­ва. Пи­са­ње по­е­зи­је ни­је игра, не­го озби­љан из­бор и спа­со­но­сно за­стра­њи­ва­ње. Пре­фи­ње­ни об­лик са­у­че­ шћа. Она тре­ба да из­ра­зи то­пли­ну ко­ја нас чи­ни љу­ди­ма, онај сјај ко­ји „ни­је од овог све­та“. По­е­зи­ја пре­о­све­шта­ва овај ве­ге­та­тив­но-ани­мал­но-со­ци­јал­ни свет.


Она је тан­ка нит из­ме­ђу же­ље и смр­ти. Сва­ка пе­сма је об­лик опро­шта­ја од жи­ во­та. За ме­не, по­е­зи­ја је нај­ви­ши сте­пен при­пре­ме за од­ла­зак са овог све­та. Ру­ком, у су­мрак. При­ја ми ру­ко­пи­ сна про­це­с у­ал­ност. Во­лим тај про­цес ка­да се цр­но ма­сти­ло су­ши на па­пи­ру. (На жа­лост, све је ма­ње до­брих ма­сти­ла. Нем­ци, ина­че, пра­ве нај­бо­ља.) Не­ке мо­је нај­бо­ље пе­сме на­пи­сао сам у во­зу, бу­ду­ ћи да че­сто пу­т у­јем на ре­ла­ци­ји По­же­ га–Бе­о­град и обрат­но. Енер­ги­ју за пи­са­ ње не­мам два­де­сет че­ти­ри са­та днев­но. За­то че­кам тај тре­ну­так ка­да сам са­бран из­ну­тра, а то је, нај­че­шће, су­мрак. Та­да сам нај­о­се­тљи­ви­ји за пи­са­ње по­е­зи­је. То је оно ма­гич­но вре­ме ка­да ни­је ни дан ни ноћ и ка­да све­тлост и та­ма пре­да­ју јед­но дру­гом сво­је та­јан­стве­не флу­и­де. За­то на­сто­јим да то вре­ме су­мра­ка при­ гра­бим за се­бе. Кри­за му­шког и жен­ског. Би­ло да је ви­со­ко зах­тев­на или пот­пу­но не­ам­би­ ци­о­зна, же­на зра­чи сво­јим би­ћем и та­ко го­то­во не­у­па­дљи­во ути­че на исто­ри­ју,

свет, биљ­ке. Да не го­во­рим о ви­со­кој би­ о­ло­шкој ми­си­ји же­не. Ра­ђа жи­вот. Она је мај­ка, се­стра, љу­бав­ни­ца, су­пру­га, кћи, бо­ги­ња, пе­сни­ки­ња, умет­ник. Же­на умет­ник или пе­сник је би­ће на ква­драт, до­стој­но нај­ве­ћег по­што­ва­ња. Му­шки сам фе­ми­нист, ма­три­јарх и ма­те­ро­фил, па сто­га имам пра­во да пре­зи­рем же­не екс­трем­не фе­ми­нист­ки­ње. По­ред то­ли­ ко рас­ко­ла и ра­си­па­ња у све­т у, че­му још је­дан – из­ме­ђу му­шкар­ца и же­не? Же­ на је су­штин­ска бла­го­дат жи­во­та. Кроз од­но­се са же­на­ма ин­те­ли­гент­ни умет­ ни­ци кул­ти­ви­шу сво­ју осе­тљи­вост. Мој иде­ал је пле­ме­ни­та, про­фи­ње­на же­на ко­ја ће сво­јом ин­те­ли­ген­ци­јом, вр­ли­на­

 Са­ фран­цу­ским­ пи­сцем­ Па­три­ком­ Бе­со­ном

Ле­ко­ви­тост по­ра­за – По при­ро­ди ства­ри, сва­ком чо­ве­ку го­де по­хва­ле, јер оне не­у­ме­сно на­ди­ма­ју на­ше са­мо­по­што­ва­ње и ја­ча­ју на­шу сме­ шну убе­ђе­ност да смо ва­жни и да веч­ност, сва­ка­ко, мо­ра ра­чу­ на­ти са на­ма. Али, на­гра­де та­ко­ђе мо­гу да гро­зно со­ци­ја­ли­зу­ ју пи­сце, чи­не­ћи од њих, ба­ја­ги, до­сто­јан­стве­не лич­но­сти. Но, ка­ко су са­мо ни­штав­не на­ше по­бе­де и ка­ко нас је­ди­но пре­о­ све­шта­ва­ју на­ши по­ра­зи! Уоста­лом, ни­су пе­сни­ци ту са­мо да при­ма­ју да­ро­ве, већ и да са­ми да­ру­ју.

49


Ж И В О Т ,

Р О М А Н И ма и ви­со­ким зах­те­ви­ма ис­кле­са­ти но­ви лик му­шкар­ца. Ме­ђу­тим, ми жи­ви­мо у вре­ме­ну фе­ми­ни­зи­ра­них му­шка­ра­ца и му­шко­ба­ња­стих же­на. Ово ни­је до­ба у ко­ме вла­да­ју жен­ске вр­ли­не, а то се по­ ка­за­ло као тра­гич­но. Же­на ко­је има. Љу­бав је ком­плек­ сно осе­ћа­ње, спој и из­ми­ре­ње его­и­зма и ал­тру­и­зма, осе­ћа­ње ко­је ве­ко­ви­ма још ни­ко ни­је ус­пео да об­ја­сни, упр­ кос то­ли­ким књи­га­ма и би­бли­о­те­ка­ма. Ни­је ла­ко оства­ри­ти пот­пу­ну љу­бав и за­то смо увек у по­тра­зи за њом. Не до­ па­да ми се ка­да пе­сни­ци у са­мо­об­ма­ њу­ју­ћем за­но­с у иде­а­ли­зу­ју и бе­а­ти­фи­ ку­ју же­ну, ка­да је уз­ди­жу на пи­је­де­стал не­до­сти­жне, над­те­ле­сне спи­ри­т у­ал­но­ сти. То је, за­пра­во, бе­жа­ње од же­не. За ме­не је ле­па са­мо она же­на ко­ја је ствар­на и те­ле­сна, же­на ко­ја ни­је там­ на оп­се­на, при­ви­ђе­ње, ма­ска, псе­у­дос. Же­ну ви­дим као те­ле­сну и ду­шев­ну Ве­нус. Же­на је нај­леп­ша ка­да се у ње­ ној те­ле­сно­сти про­бу­ди оно дав­но за­ то­мље­но не­бе­ско, древ­но би­ће же­не. Та­кву љу­бав про­на­шао сам у Ан­дри­ја­ ни Ви­де­но­вић, глу­ми­ци и про­фе­сор­ки дик­ци­је, с ко­јом не­ко­ли­ко го­ди­на де­ лим жи­вот. Ди­ги­тал­на апо­ка­лип­са. По­сто­ји ле­ па ста­ра по­сло­ви­ца: „Де­те је отац чо­ве­ ка.“ То је ду­бо­ка исти­на. Пе­сма „На­ша де­ца“, ко­ја иза­зи­ва нај­ви­ше ре­ак­ци­ја ка­да је чи­там на књи­жев­ним ве­че­ри­ма, го­во­ри у ко­јој ме­ри је де­струк­ти­ван по­ тен­ци­јал агре­сив­но­сти и ма­ни­пу­ла­тив­ но­сти на­ше де­це, ве­ли­ким де­лом окре­ ну­те јед­ном све­т у ла­жних вред­но­сти. Она ука­зу­је на то да се до­бро­та и чо­ веч­ност у жи­во­т у про­ве­ра­ва­ју као зла­ то у ва­три и по­ста­вља пи­та­ње о на­шој

Га­вран и гро­мо­ви – Пи­шу­ћи пе­сму „Гро­мо­ви“, про­јек­то­вао сам у свој текст јед­но ди­на­мич­но енер­гет­ско ста­ње ко­јим сам се на­пу­нио још док сам у де­ча­штву, скри­вен на та­ва­ну, слу­шао моћ­но про­ ла­ма­ње гро­мо­ва. С јед­не стра­не осе­ћао сам страх, а с дру­ге при­жељ­ки­вао да опет чу­јем тај моћ­ни звук, пре­ма ко­ме сам очи­глед­но имао је­дан чу­лан од­нос, чак еро­ти­чан. Ка­сни­је, као мла­дић, та­кву си­ли­ну про­на­шао сам чи­та­ју­ћи древ­не пе­сни­ ке. Осе­тио бих ка­ко се су­о­ча­вам са не­чим огром­ним и вр­то­ гла­вим. А мо­ме оза­ре­њу ни­је би­ло кра­ја ка­да сам чи­та­ју­ћи „По­пол-Вух“ про­на­шао да је га­вран, пти­ца ко­јом сам оп­сед­нут, за­пра­во ве­сник гро­мо­ва и му­ња.

50

од­го­вор­но­сти у све­му то­ме. На­шој де­ци оста­вља­мо за­тво­ре­не му­зе­је и отво­рен ин­тер­нет, ко­ји се мо­же ме­ри­ти са по­ја­ вом атом­ске енер­ги­је пе­де­се­тих го­ди­на два­де­се­тог ве­ка. Ми жи­ви­мо у вре­ме ди­ ги­тал­не апо­ка­лип­се, ка­да све ви­ше по­ ста­је­мо пост-анал­фа­бе­те и ка­да је чи­та­ ње нај­већ­ма за­ме­ње­но пре­тра­жи­ва­њем. Упра­во нас књи­ге уче ка­ко да бу­де­мо са­ми и ка­ко да се са­бе­ре­мо из­ну­тра, са­ мим со­бом. Ко­ре­ни ра­строј­ства. Исто­ри­ја кул­т у­ ре ни­је дру­го до по­вест древ­ног су­ко­ба ра­ци­о­на­ли­стич­ких и езо­те­рич­них ло­жа. Рационалистичка мисao сe сa енглеског копна (ми­слим нa Лoкa) примила у Француској и преко просветитеља oс­ вo­jилa eврoпскo тлo. Пoзитивизaм и eгзистeнциjaлизaм, двa филoзoфскa глe­ диш­тa у oквиру сaврeмeнe aкaдeмскe фи­ лoзoфиje, нaчинили су прaву пoшaст. Зa eгзистeнциjaлистe Бoг нe пoстojи, живoт кojи je у су­шти­ни бeсмислeн припaдa сaмo чoвeку и чoвeк je oдгoвoрaн зa свoje из­бoрe. Пoзитивистичкo глe­диш­ тe рaчунa с тим дa сe свe мoжe рa­зу­ мeти пoмoћу нaукe и мaтeмaтикe. Oбe oвe искључивe филoзoфиje пoтпунo су нeупућeнe у вeликe духoвнe истинe чo­ вeчaнствa. Узгрeд, чи­ни ми сe дa ни­je нимaлo случajнo штo су идeje прo­свe­ титeљских филoзoфa прeсуднo ути­­цaлe нa oснивaчe Aмeрикe (тe дoг­мaт­­ски сeкулaрнe супeр-држaвe) To­мa­сa Џe­ фeр­сoнa, Toмaсa Пejнa или Бeн­џa­ми­нa Фрaн­клинa. И eгзистeнциjaлисти и пoзитивисти прeзиру митoлoгиjу, aлхeмиjу и ми­ сти­­ку, кao штo тo чинe сaврeмeнa фи­ лoзoфиja и нaукa. Скучeних глeдиш­тa, eгзистeнциjaлисти и пoзитивисти су нeмoћни дa прeпoзнajу пoстojaњe чи­ тaвoг кoнтинeнтa мистичнoг ис­куствa. Прeтeнциoзнa фи­лo­­зoфскa спeкулaциja, пoт­пу­нo oтуђeнa oд врeднoсти свa­кo­ д­нeвнoг живoтa, грoзи сe ми­стичкoг искус­твa зaтo штo oнo пркoси „чистoм уму“ нa свим нивoимa. Сaврeмeни фи­ лo­зoфи и нaучници, увeк хи­три дa oмaлoвaжe рeлигиoзнe и мe­тa­физичкe трaдициje, нaпрoстo нe рaзумejу прaву прирoду aл­хe­миj­скoг симбoлизмa кojи oличaвa духoвнe трaнсфoрмaциje мoгућe у чoвeку. Оту­да иза ра­ци­о­на­ли­ стич­ко-про­све­ти­тељ­ских оп­се­на про­ на­ла­зи­мо оли­че­ње бо­ле­сти и европ­ског ра­строј­ства.


Аго­ни­ја до­тра­ја­лог све­та. У мно­гим до­ме­ни­ма људ­ског жи­во­та два­де­се­ти век се по­ка­зао као век де­струк­ци­је. Ра­ ци­о­нал­на и тех­но­ло­шка ми­сао по­ти­ сну­ле су ма­гиј­ску. Да­нас се за­бо­ра­ви­ло да је умет­ност ал­хе­миј­ска де­лат­ност и да је пе­сма пси­хо­ло­шки про­стор би­ћа. Ми да­нас жи­ви­мо са­бла­сну аго­ни­ју јед­ ног до­тра­ја­лог и ис­цр­пље­ног све­та. Ово чак ни­је ни до­ба де­ка­ден­ци­је, не­го вре­ ме у ко­ме се ја­сно по­ка­зу­је у ко­јој ме­ ри су пра­и­скон­ски из­во­ри ис­цр­пље­ни. А, за­тим, из­ме­ђу ге­не­ра­ци­ја ство­ре­не су огром­не про­ва­ли­је. До­бро знам шта је то про­клет­ство „школ­ске кул­т у­ре“, али где би нам био крај ка­да би нам кул­т у­ра би­ла школ­ска на на­чин на ко­ји је то, ре­ ци­мо, не­мач­ка. Од Не­ма­ца се до­бро мо­ же на­у­чи­ти ка­ко се ди­ви­ти и при­сва­ја­ти.

Ни­је пре­ка­сно. Ту­жно је што смо на исто­риј­ској лу­три­ји из­ву­кли нај­бла­го­ род­ни­је пре­де­ле на зе­мљи, али то ни­смо ис­ко­ри­сти­ли за свој еко­ном­ски про­ спе­ри­тет. Рад, ду­жност и ди­сци­пли­на су осо­ви­не око ко­јих се вр­ти свет, а не ри­ја­ли­ти-про­гра­ми и про­ла­зне жи­вот­не на­сла­де. По­ста­ли смо тра­гич­но не­до­вр­ ше­ни, по­мра­че­ни де­мо­но­по­клон­стви­ма, скло­ни пе­си­ми­стич­кој по­ти­ште­но­сти ко­ја, на сву сре­ћу, још ни­је пре­шла у ни­ хи­ли­зам. Ср­би­ја као ме­та­кул­т у­ра ни­је ус­пе­ла да оства­ри ни де­се­ти део сво­јих по­тен­ци­ја­ла. Пре­о­ста­је нам као на­ро­ду при­лич­но му­чан ме­та­и­сто­риј­ски про­ цес, ко­ра­ци ка оза­ре­њу све­сти. Или ће­ мо се спу­сти­ти још ви­ше у маг­ме, или ће­мо се уз­ди­ћи до ви­со­ких сло­је­ва и тран­сми­то­ва. s

 Сми­сао­ по­на­вља­ња ре­чи и сли­ка: Да­ни­лов да­нас

51


В И Д И Ц И ПИ­САЦ БЕ­РИ­СЛАВ БЛА­ГО­ЈЕ­ВИЋ, ЈЕ­ДАН ОД ВА­ЖНИХ ­ НО­ВИХ ГЛА­СО­ВА У РЕ­ПУ­БЛИ­ЦИ СРП­СКОЈ

Књи­жев­ност има сво­је мо­ћи Чи­та­ти зна­чи др­жа­ти до се­бе, по­ста­ја­ти бо­љи. Истин­ски вред­на књи­жев­ност ­ ис­тра­жу­је и опле­ме­њу­је, про­ду­бљу­је и по­ма­же. Ни­је про­блем у три­ви­јал­ној ­ ли­те­ра­ту­ри, она је по­сто­ја­ла у ра­зним епо­ха­ма; про­блем је у то­ме што је она ­ пре­тво­ре­на у опа­сан тро­вач­ки ин­стру­мент, што јој је пре­пу­штен глав­ни про­стор, што је агре­сив­но ре­кла­ми­ра­на као ви­со­ка кул­ту­ра и је­ди­на вред­ност. Шунд мо­ра ­ би­ти опо­ре­зо­ван, хи­је­рар­хи­ја вред­но­сти ус­по­ста­вље­на, пра­вој кул­ту­ри омо­гу­ће­на ­ по­ште­на бор­ба. Упр­кос про­бле­ми­ма, у Срп­ској се по­ја­вио низ но­вих са­мо­свој­них ­ ауто­ра и они не­ка­ко кр­че пут пред со­бом

П

и­ше про­зу, по­е­зи­ју, есе­је и књи­жев­ не кри­ти­ке. За ве­о­ма крат­ко ври­је­ ме успио је да оста­ви ви­дљив траг у књи­жев­но­сти. До­бит­ник је ви­ше при­зна­ ња, а дје­ла су му пре­ве­де­на на шпан­ски, пољ­ски, ен­гле­ски, ње­мач­ки, ита­ли­јан­ски, ја­пан­ски, ма­ке­дон­ски и мал­те­шки је­зик. Ни­ка­кво чу­до, јер он пи­ше о обич­ним љу­ ди­ма и вјеч­ним те­ма­ма. Кри­ти­ча­ри ис­ти­ чу да је ње­го­ва про­за исто­вре­ме­но ве­дра и су­ро­ва и да по­га­ђа пра­во у ср­це. У сеп­тем­бру би, ка­ко оче­ку­је, тре­ба­ло да бу­де об­ја­вље­на ње­го­ва но­ва књи­га, а  У Ба­ња­лу­ци, пр­ви пут се ја­вља у уло­зи дје­чи­јег пи­сца. крај спо­ме­ни­ка Спре­ман је и ру­ко­пис крат­ких при­ча. У Бран­ку Ћо­пи­ћу ме­ђу­вре­ме­ну, мно­го чи­та, по­не­што и за­ (1915–1984) пи­ше.

Пи­ше:­ Сан­дра Кља­јић

Би­ог­ ра­фи­ја Од­ра­стао је и шко­ло­вао се у Бро­ду, Пан­че­ву и Ба­ња­лу­ ци, у ко­јој жи­ви. Нај­ва­жни­ја ње­го­ва дје­ла су крат­ке при­че „Ре­во­лу­ци­о­нар“ (об­ја­вље­не и као аудио књи­га), ро­ман „Ти­ ши од во­де“, књи­га по­е­зи­је „Ми у ма­гли“, ро­ман „Бу­ме­ранг“... До­бит­ник је не­ко­ли­ко на­гра­да и при­зна­ња, ме­ђу ко­ји­ма су сти­пен­ди­ја Фон­да „Бо­ри­слав Пе­кић“ и Го­ди­шња на­гра­да за нај­бо­љу књи­гу ко­ју до­дје­љу­је Удру­же­ње књи­жев­ни­ка Ре­пу­ бли­ке Срп­ске. Ње­гов пр­ви ро­ман „Ти­ши од водe“ ушао је у ужи из­бор за НИН-ову на­гра­ду 2013. го­ди­не.

52

За­што је ва­жно чи­та­ти? Чи­та­ње ни­је не­што пре­ва­зи­ђе­но и за­стар­је­ло, чи­та­ње ни­је од­ли­ка лу­зе­ра, штре­бе­ра и асо­ци­јал­них љу­ди. Чи­та­ти зна­чи др­жа­ти до се­бе, учи­ни­ти се­бе не са­мо па­мет­ни­јом, не­го и бо­љом осо­бом. Пи­са­ње, чи­та­ње и уче­шће у књи­жев­ном жи­во­т у ме­ни је до­ни­је­ло упра­во то: бо­ ље сам упо­знао се­бе, усу­дио бих се ре­ћи да сам за­и­ста по­стао бо­љи чо­вјек, а уз то упо­знао сам сјај­не љу­де и пи­сце. Књи­ жев­ност ме је, као чи­та­о­ца, од­ве­ла на фан­та­стич­на мје­ста (од ко­јих не­ка, да­бо­ ме, уоп­ште не по­сто­је), а као пи­сца у не­ ке див­не пре­дје­ле и гра­до­ве. Књи­жев­ност је у пра­вом сми­слу те ри­је­чи опле­ме­ни­ла мој жи­вот и уви­јек ћу јој би­ти за­хва­лан због то­га. Ре­кли сте јед­ном да не ми­сли­те да се пи­ са­на ри­јеч да­нас ма­ње ци­је­ни, али да је чи­ње­ни­ца да је број оних ко­ји др­же до ње сма­њен? Мно­го­стру­ки су раз­ло­зи због ко­јих је кул­т у­ра чи­та­ња у кри­зи, али ни­ка­ко да се от­хр­вам дој­му да је је­дан од нај­ва­жни­јих то што они­ма ко­ји до­но­се од­лу­ке (на гло­ бал­ном или ло­кал­ном ни­воу) јед­но­став­но ни­је у ин­те­ре­с у да љу­ди чи­та­ју. Књи­ге и


53


В И Д И Ц И

 На Сај­му ­ књи­га у Со­лу­ну

54

ча­со­пи­си су ра­сад­ни­ци иде­ја, они под­ сти­чу има­ги­на­ци­ју, раз­ви­ја­ју кри­тич­ко ми­шље­ње. Све то је у су­прот­но­сти са са­ вре­ме­ном кон­цеп­ци­јом сви­је­та по ко­јој се про­сје­чан чо­вјек тре­ти­ра као сво­је­вр­ сно ро­бље и кон­зу­мент све­га и сва­че­га, а не као би­ће ко­је тре­ба и мо­же да ми­сли сво­јом гла­вом и да пред­у­зи­ма ак­ци­је. То је ви­ше­де­це­ниј­ски тренд у об­ли­ко­ва­њу сви­је­сти и еко­но­ми­је. Дру­ги би­тан раз­лог због ко­јег се све ма­ње чи­та је бр­зи­на ши­ре­ња ин­фор­ма­ ци­ја, за шта је сли­ка ме­диј без кон­ку­ рен­ци­је. Ме­ђу­тим, сли­ка је по пра­ви­лу дво­ди­мен­зи­о­нал­на, она не­ма ду­би­ну. Пре­ма то­ме, пу­тем сли­ке сти­че се по­ вр­шна ин­фор­ми­са­ност ко­ја за­до­во­ља­ ва ми­ни­мум по­тре­бе „да се бу­де у то­ку“, без мо­гућ­но­сти ду­бљег про­ми­шља­ња, тим при­је што ће јед­ну сли­ку ве­о­ма бр­ зо за­ми­је­ни­ти дру­га. На кон­цу, ту је и пи­та­ње вре­ме­на. Узми­мо као при­мјер не­дје­љу – ве­ли­ ки тр­жни цен­три ра­де до ка­сно уве­че и сход­но то­ме, за­по­сле­ни чак ни не­ дје­љом не­ма­ју вре­ме­на за чи­та­ње. Уз

то, хи­ља­де љу­ди у њи­ма тро­ши сво­је сло­бод­но ври­је­ме, па се по­тен­ци­јал­ни чи­та­о­ци гу­бе и на тај на­чин. То је јед­ но­став­но та­ко. Да ли због пре­на­тр­па­ них ку­ри­ку­лу­ма и ре­ал­ног не­до­стат­ка вре­ме­на или због оп­ште тен­ден­ци­је да се иде ли­ни­јом ма­њег от­по­ра, тек ни школ­ске лек­ти­ре се ви­ше не чи­та­ју од ко­ри­ца до ко­ри­ца, већ се на ин­тер­не­т у про­на­ла­зе скра­ће­не вер­зи­је и (не­ри­јет­ ко сум­њи­ве) ин­тер­пре­та­ци­је. Не­ма сум­ње да ова­кав раз­вој до­га­ ђа­ја по­губ­но ути­че на дру­штво и да ће вре­ме­ном до­ве­сти до још ма­њег бро­ја чи­та­ла­ца. Све­му ово­ме тре­ба при­до­ да­ти ква­ли­тет оно­га што се об­ја­вљу­је и чи­та. Ја­сно је да смо за­га­зи­ли у но­ ву еру – еру бор­бе про­тив не­чи­та­ња, баш као што смо се при­је сто­ти­ну го­ ди­на бо­ри­ли про­тив не­пи­сме­но­сти, и овом про­бле­му тре­ба при­сту­пи­ти што озбиљ­ни­је. У том сми­слу па­ра­фра­зи­ра­ ћу ре­че­ни­цу ко­ју сам не­дав­но про­чи­тао у јед­ном ча­со­пи­с у из 1925. го­ди­не: Ни­је ври­је­ме за пре­о­бла­че­ња ха­љи­на, тре­ба пре­о­бра­зи­ти дух.


ЖИ­ВОТ КЊИ­ГЕ У ­ „ДО­БА НЕ­ЧИ­ТА­ЊА“ У ка­квој је за­пра­во по­зи­ци­ји књи­жев­ ност да­нас? Књи­жев­ност, при че­му ми­слим на онај ре­ла­тив­но ма­ли про­це­нат истин­ски ври­јед­них књи­жев­них дје­ла, има при­ лич­но скрај­ну­т у по­зи­ци­ју, али и да­ље по­сто­ји. Ње­на уло­га се, ба­рем на овим ге­о­граф­ским ши­ри­на­ма, кон­стант­но ума­њу­је. Ква­ли­тет­на књи­жев­на дје­ла нај­че­шће не са­др­же сен­за­ци­о­на­ли­стич­ ку ми­ро­ђи­ју ко­ја је нео­п­ход­на за ви­дљи­ ви­ји при­јем код пу­бли­ке. По­ред то­га, ста­т ус књи­жев­но­сти је и у ди­рект­ној ве­зи са ста­т у­сом књи­жев­ни­ка. Не­кад су пи­сци би­ли ам­ба­са­до­ри, кул­т ур­ни ата­шеи, ми­ни­стри, ци­је­ни­ло се њи­хо­во по­зна­ва­ње при­ли­ка, њи­хо­во ми­шље­ње о до­ма­ћим или ино­стра­ним ства­ри­ма. Да­нас је сам тер­мин до те мје­ре де­вал­ ви­ран, по­сто­је при­мје­ри гдје се раз­не пер­со­не пот­пи­с у­ју као књи­жев­ни­ци/ књи­жев­ни­це и при­је об­ја­вље­не пр­ве књи­ге. Са ци­љем да се та­квим „пи­сци­

ма“ омо­гу­ћи уче­шће на књи­жев­ној сце­  На „Ко­чи­ће­вом ни, стал­но се пла­си­ра те­за да су ве­ли­ки збо­ру“ књи­жев­ни­ци и ве­ли­ка књи­жев­на дје­ ла ствар про­шло­сти, што на­рав­но ни­ је тач­но. У овом кон­тек­сту из­у­зет­но је ва­жан и ста­т ус еснаф­ских удру­же­ња. Зна­чај књи­жев­но­сти у дру­гим зе­мља­ ма ми је ма­ње по­знат, али ви­дио сам и до­жи­вио да су љу­ди ви­ше за­ин­те­ре­со­ ва­ни. На књи­жев­ном дру­же­њу у Ита­ли­ ји, пун ам­фи­те­а­тар сту­де­на­та до­шао је да чу­је ви­ше о мом пре­ве­де­ном ро­ма­ ну. У Аустри­ји и Ње­мач­кој ор­га­ни­зу­ју се про­мо­ци­је књи­га, та­ко­зва­на чи­та­ња, гдје по­сје­ти­о­ци пла­ћа­ју улаз. То је ов­дје не­за­ми­сли­во. У ова­квој кли­ми, ути­цај књи­жев­но­сти на дру­штво је скро­ман и не тре­ба оче­ки­ва­ти да ће јед­на књи­га ус­ та­ла­са­ти ма­с у. Но, књи­ге и да­ље мо­гу да ути­чу на жи­вот по­је­дин­ца и то се, увје­ рен сам, сва­ко­днев­но де­ша­ва. Ка­ко да пи­са­на ри­јеч оп­ста­не у ци­ви­ли­ за­ци­ји сли­ке, у „до­ба не­чи­та­ња“? Не знам, али све док се не про­ми­ је­ни или не убла­жи па­ра­диг­ма пре­ма

55


В И Д И Ц И

 Са Во­јом ­ Чо­ла­но­ви­ћем (1922–2014), ­ сво­јим зе­мља­ком и књи­жев­ним узо­ром

ко­јој је књи­га сво­је­вр­стан ба­ук, не­што до­сад­но и за­стар­је­ло, си­т у­а­ци­ја се не­ће по­бољ­ша­ти. Чи­та­ње је при­ват­на ствар, она ни­је и не мо­же да бу­де пред­мет при­ си­ле. Ме­ђу­тим, ако љу­де не мо­же­мо да на­тје­ра­мо да чи­та­ју, нео­п­ход­но је ба­рем ис­ти­ца­ти ко­ри­сти од чи­та­ња. У фо­ку­с у сва­ка­ко тре­ба да бу­ду нај­мла­ђи чи­та­о­ци и адо­ле­сцен­ти. Љу­бав пре­ма чи­та­њу се ра­ђа та­да и о то­ме тре­ба да ми­сле они ко­ји кро­је школ­ске про­гра­ме и из­бор за оба­ве­зну лек­ти­ру. Та­ко­ђе, по­треб­но је ре­гу­ли­са­ти и од­ре­ђе­не олак­ши­це за из­ да­ва­штво, што би до­ве­ло до при­сту­пач­ ни­јих ци­је­на. ПО­МО­ЋИ ИСТИН­СКИМ ­ ВРИ­ЈЕД­НО­С ТИ­МА Мо­же ли и ка­ко истин­ска књи­жев­ност да­нас да одо­ли та­ко­зва­ној дик­та­т у­ри тр­жи­шта и за­хтје­ву да се по­вла­ђу­је нај­ ни­жим уку­си­ма и по­ри­ви­ма? Про­тив­ник сам би­ло ка­кве дик­та­т у­ре, па и дик­та­т у­ре тр­жи­шта ко­ја је и код нас узе­ла ма­ха. Ме­ђу­тим, по­др­жао бих при­ је­длог ко­јим се до­дат­но опо­ре­зу­је шунд у умјет­но­сти. Да­кле, ни­сам за цен­зу­ру, већ за од­ре­ђе­не мје­ре ко­је би на не­ки на­чин омо­гу­ћи­ле ври­јед­ним и до­брим из­да­ва­ чи­ма, књи­жев­ни­ци­ма и њи­хо­вим дје­ли­ ма до­не­кле рав­но­прав­ни­ју по­зи­ци­ју у тр­жи­шној утак­ми­ци. Та­ко­зва­не ла­ке ли­

56

те­ра­т у­ре би­ло је и би­ће, и ту не­ма ни­шта спор­но и тра­гич­но, али гло­бал­ни тренд ко­ји ве­ли­ча ис­пра­зну и ба­нал­ну ли­те­ра­ ту­ру је ве­о­ма ште­тан и опа­сан. Све то се огле­да и у ти­ра­жи­ма. Не­ка до­и­ста ван­ вре­мен­ска дје­ла има­ју сми­је­шне ти­ра­же од пар сто­ти­на при­мје­ра­ка. Као што сам већ ис­та­као, овај про­блем је огро­ман и не ти­че се са­мо пи­са­ца, не­го и школ­ства, за­ко­но­дав­ства, тр­жи­шне еко­но­ми­је... Ма­ло је то­га што тре­нут­но мо­же­мо да ура­ди­мо, осим да под­сти­че­мо пи­са­ње и про­мо­ви­са­ње до­брих књи­га. Има­ју­ћи све ово у ви­ду, ка­ко ви­ди­те књи­жев­ну сце­ну у Срп­ској? Књи­жев­на сце­на у Ре­пу­бли­ци Срп­ ској је жив­ну­ла про­те­клих го­ди­на. Ја­ви­ ли су се не­ки но­ви, сна­жни и зна­чај­ни гла­со­ви ко­ји су пре­по­зна­ти и ло­кал­но и у окру­же­њу и ми­слим да има­мо раз­ло­га за оп­ти­ми­зам. Ме­ђу­тим, ми има­мо ве­ли­ ки про­блем са из­да­ва­штвом, мар­ке­тин­ гом и ди­стри­бу­ци­јом. Ауто­ри из Срп­ске углав­ном књи­ге об­ја­вљу­ју у Ср­би­ји јер из­да­ва­чи (част из­у­зе­ци­ма) не оба­вља­ју свој по­сао аде­кват­но. Нај­че­шће аутор сам пла­ћа тро­шко­ве штам­па­ња књи­ге, па из­да­ва­чи не­ма­ју по­тре­бу да ре­кла­ми­ ра­ју и ди­стри­бу­и­шу књи­ге. Но, да не бих про­блем сва­лио на пле­ћа из­да­ва­ча, тре­ ба при­зна­ти да ов­дје по­сто­је гра­до­ви и оп­шти­не без ијед­не књи­жа­ре, од­но­сно,


да је ди­стри­бу­ци­ја оте­жа­на чак и кад по­сто­ји до­бра во­ља. Уз све то, осјет­но је по­мањ­ка­ње (до­брих) књи­жев­них ча­со­ пи­са у Ре­пу­бли­ци Срп­ској што до­дат­но усло­жња­ва си­т у­а­ци­ју и оте­жа­ва мла­дим ауто­ри­ма да се пред­ста­ве. Ка­ко у ври­је­ме гло­ба­ли­за­ци­је очу­ва­ти ма­ле је­зи­ке и кул­т у­ре по­пут на­ше, не би­ти мо­де­ран по сва­ку ци­је­ну, пре­ма на­мет­ну­тим и ис­про­јек­то­ва­ним кри­те­ ри­ју­ми­ма, а у исто ври­је­ме „би­ти у то­ ку“ и пи­са­ти та­ко да вас сви ра­зу­ми­ју? Нео­п­ход­но је пи­са­ти искре­но, не по­ ди­ла­зи­ти кри­ти­ци, а чи­та­о­це не тре­ба ни пот­цје­њи­ва­ти ни пре­цје­њи­ва­ти. Мо­ жда је на­ив­но, али вје­ру­јем да ће дје­ло на­и­ћи на до­бар при­јем уко­ли­ко је до­бро на­пи­са­но, чак и ако се ба­ви ло­кал­ним при­ча­ма или на­ци­о­нал­ним те­ма­ма јед­ ног ма­лог на­ро­да. То по­твр­ђу­ју број­ни при­мје­ри; наш чи­та­лац се оду­ше­ви дје­ лом ки­не­ског ауто­ра ко­ји је кул­т у­ро­ло­ шки јед­на­ко да­ле­ко као што је чи­та­о­цу из Бо­ли­ви­је да­ле­ко Ан­дри­ће­во дје­ло. Ме­ђу­тим, у то­ме и је­сте ква­ли­тет књи­ жев­но­сти – она спа­ја, про­жи­ма, обо­га­ ћу­је – и баш због то­га и тај чи­та­лац из Бо­ли­ви­је мо­же ин­тим­но да до­жи­ви На Дри­ни ћу­при­ју. Пр­ви и основ­ни за­да­так је, да­кле, ква­ли­тет­но шти­во. Дру­ги за­ да­так је пре­во­ди­ла­штво, што је по­при­ лич­но про­бле­ма­тич­но, на­ро­чи­то кад су

у пи­та­њу ауто­ри из Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Пре­во­ди дје­ла на­ших ауто­ра су та­ква ри­јет­кост да су на ни­воу ста­ти­стич­ке гре­шке. А кад до њих до­ђе, ис­по­ста­вља се да су ре­ак­ци­је по­зи­тив­не. Ро­ман Та­ ње Сту­пар Три­фу­но­вић је за­хва­љу­ју­ћи Европ­ској на­гра­ди за књи­жев­ност већ пре­ве­ден на не­ко­ли­ко је­зи­ка, а кри­ти­ке и при­јем код пу­бли­ке су ви­ше не­го до­ бри. Пре­вод мог ро­ма­на Ти­ши од во­де је та­ко­ђе до­био до­бре кри­ти­ке у Ита­ли­ји, био је у нај­у­жем из­бо­ру за на­гра­ду у То­ ри­ну и до­жи­вио је два из­да­ња (а јед­но на срп­ском!). Ови и дру­ги при­мје­ри по­ ка­зу­ју да на­ши пи­сци има­ју шта да ка­жу, али и да има за­ин­те­ре­со­ва­них са дру­ге

 На књи­жев­ној ве­че­ри

Ге­ог­ ра­фи­ја Ви сте ма­ги­стар ге­о­гра­фи­је, а ова на­у­ка про­жи­ма на раз­ не на­чи­не и ва­ша дје­ла. Има­те ли вре­ме­на да се ба­ви­те ис­тра­жи­вач­ким ра­дом? Ге­о­гра­фи­ја је мо­ја пр­ва ве­ли­ка љу­бав. На­жа­лост, не­мам мно­го вре­ме­на да се по­све­тим озбиљ­ном ис­тра­жи­ва­њу. По­ сљед­њи ори­ги­нал­ни на­уч­ни рад об­ја­вио сам 2016. у Бе­о­гра­ду, прем­да сам и про­шле го­ди­не об­ја­вио је­дан рад ко­ји чи­ни за­ ни­мљив спој би­бли­о­теч­ке, ге­о­граф­ске и дру­гих на­у­ка: „Зна­чај ди­ги­та­ли­за­ци­је би­бли­о­теч­ке гра­ђе за ко­ри­сни­ке-ис­тра­жи­ва­ че: при­мјер гра­да Бро­да“. Кад год ми се пру­жи при­ли­ка, на­ сто­јим да се по­све­тим не­ком ви­ду ба­вље­ња ге­о­гра­фи­јом, на­ ро­чи­то кул­тур­но-ге­о­граф­ском про­бле­ма­ти­ком. Да­нас по­сто­је мно­ги аспек­ти за­ни­мљи­вих ге­о­граф­ских ис­тра­жи­ва­ња, чак и не­што што се на­зи­ва ли­те­рар­на ге­о­гра­фи­ја. При­вла­чи ме иде­ ја ко­ја по­ве­зу­је књи­жев­ност и ге­о­гра­фи­ју на на­уч­ном ни­воу.

57


В И Д И Ц И стра­не за упо­зна­ва­њем са на­шом са­вре­ ме­ном књи­жев­но­шћу. Пре­ма то­ме, ни­је нео­п­ход­но да се пи­ше по на­мет­ну­тој ма­ три­ци, шта­ви­ше, аутен­тич­ност мо­же да до­не­се и од­ре­ђе­ну пред­ност. УОКВИ­РЕ­НО МУ­ЗИ­КОМ

Фо­то: ­ Сан­дра Кља­јић ­ и ар­хи­ва ­ са­го­вор­ни­ка

58

Ка­да је ри­јеч о Ва­шим дје­ли­ма, кри­ти­ ча­ри ис­ти­чу ра­зно­ли­кост те­ма те раз­ли­ чи­те тех­ни­ке и фор­ме при­по­ви­је­да­ња, као и аутен­тич­ност. Ба­ви­те се суд­би­на­ ма „ма­лих“, „обич­них“ љу­ди и сво­јим за­ви­ча­јем, ва­жну уло­гу има­ју и му­зи­ка, да­ле­ка мје­с та, Во­ја Чо­ла­но­вић... Због че­га су сви они (и све то) на­шли мје­сто у Ва­шим дје­ли­ма? Рад­ње ро­ма­на Ти­ши од во­де и Бу­ме­ ранг се од­ви­ја­ју на овом про­сто­ру, с тим да се у пр­вом не зна тач­но гдје, док је овај дру­ги сво­је­вр­сна би­о­гра­фи­ја Бро­да, са исто­риј­ско-ге­о­граф­ским де­та­љи­ма и то­по­ни­ми­ком. Су­прот­но ро­ма­ни­ма, мо­је крат­ке при­че ве­о­ма че­сто го­во­ре о дру­гим про­сто­ри­ма: Гру­зи­ји, Пољ­ској, Фи­ли­пи­ни­ма, Укра­ји­ни... На тај на­чин же­лим да по­ка­жем ко­ли­ко слич­но­сти има ме­ђу љу­ди­ма, ко­ли­ко су на­ше исто­ ри­је че­сто ис­пре­пле­те­не иако то мо­жда ни­је од­мах уоч­љи­во и, што је на­ро­чи­то ва­жно, ко­ли­ко су суд­би­не оних обич­ них љу­ди, та­ко­зва­них ма­лих, за­пра­во сву­гдје слич­не или исте. Мо­ја ли­те­рар­ на пре­о­ку­па­ци­ја је­сте при­мар­но ве­за­на за овај про­стор, али ни­сам нео­сје­тљив за про­бле­ме и суд­би­не љу­ди на дру­гим кра­је­ви­ма пла­не­те. Ствар је у до­жи­вља­ ју – ако пи­сац то истин­ски не осје­ћа, он­ да ће при­ча би­ти на­тег­ну­та, не­ис­кре­на, ло­ша. По­не­кад се де­ша­ва да рад­њу смје­ стим не­гдје да­ле­ко, а да за­пра­во пи­шем о на­ма. И то је мо­гу­ће, јер ма ка­ко био спе­ци­фи­чан, Бал­кан ни­је је­ди­ни про­ стор са про­бле­ми­ма ра­то­ва, тран­зи­ци­је, ет­нич­ке и ре­ли­ги­о­зне раз­ли­чи­то­сти. Глав­но пи­та­ње је ка­ко из­ни­је­ти при­ чу и пред­ста­ви­ти је чи­та­о­ци­ма. У том сми­слу Во­ја Чо­ла­но­вић је био истин­ски мај­стор, вр­х ун­ски сти­ли­ста, еру­ди­та, зна­лац све­га и сва­че­га са и те ка­квим по­ кри­ћем. Сти­цај окол­но­сти (Чо­ла­но­вић је ро­ђен у Бо­сан­ском Бро­ду, мје­сту гдје смо се и упо­зна­ли сре­ди­ном 1990-их) до­вео је до то­га да се с ње­го­вим дје­лом упо­знам ра­но, још као сред­њо­шко­лац. Чо­ла­но­ви­ћу ду­гу­јем мно­го, пр­вен­стве­ но за из­у­зе­тан чи­та­лач­ки ужи­так, али

и за стил­ске смјер­ни­це, те на­дах­ну­ће у на­чи­ни­ма упо­тре­бе је­зи­ка. Он по мно­ го че­му је­сте мој узор, али да­бо­ме да се ни­ка­да не­ћу упу­сти­ти у ко­пи­ра­ње чо­ла­ но­ви­ћев­ског сти­ла јер би то био пот­пу­ ни де­бакл. Је­дан и је­ди­ни је Во­ја Чо­ла­ но­вић! Брод нас је по­ве­зао, ме­ђу­тим, за раз­ли­ку од ме­не ко­ји сам до са­да до­ста пи­сао о за­ви­ча­ју, Чо­ла­но­вић је био вр­ хун­ски „пи­сац Бе­о­гра­да“ (и бе­о­град­ски пи­сац, ра­зу­ми­је се). Му­зи­ка у књи­жев­но­сти је та­ко­ђе не­ што што нас спа­ја. Во­лим да ко­ри­стим му­зич­ке ре­фе­рен­це у пи­са­њу, на­ро­чи­ то да им по­да­рим функ­ци­о­нал­ни удио у са­мом на­ра­ти­ву. Чи­ни се да је упра­во ком­би­на­ци­ја људ­ских суд­би­на та­ко­зва­ них обич­них љу­ди, ге­о­гра­фи­је, му­зи­ке, сти­ла и је­зи­ка ко­је упо­тре­бља­вам у пи­ са­њу до­ве­ла до то­га да оно што пи­шем бу­де ока­рак­те­ри­са­но као аутен­тич­но. То је, прет­по­ста­вљам, је­дан од нај­ве­ћих ком­пли­ме­на­та ко­је књи­жев­ник мо­же да до­би­је. Ра­ди­ли сте раз­не по­сло­ве (ни­кад у стру­ ци), а нај­ви­ше па­жње јав­но­сти при­ву­ кло је то што сте би­ли за­по­сле­ни као пор­тир у Дје­чи­јем по­зо­ри­шту. Ка­ко су ти по­сло­ви ути­ца­ли на ва­ше пи­са­ње и ин­спи­ри­са­ли вас? Сва­ки по­сао мо­же да бу­де дра­го­цје­ но ис­ку­ство. Уко­ли­ко је не­ки по­сао те­ жак и/или не­при­мје­рен из не­ког раз­ло­ га, чо­вје­ку је у тим тре­ну­ци­ма нај­че­шће ве­о­ма те­шко. Ме­ђу­тим, кад про­ђе не­ко ври­је­ме, он­да је из тих ис­ку­ста­ва мо­гу­ће цр­пје­ти мно­го то­га по­зи­тив­ног. При­је тог по­сла у Дје­чи­јем по­зо­ри­шту про­ вео сам де­сет го­ди­на у пред­у­зе­ћу ко­је је про­из­во­ди­ло и про­да­ва­ло опре­му за за­ шти­т у на ра­ду. Би­ло је ту и му­ко­трп­них да­на, али и див­них по­знан­ста­ва, по­др­ шке и то­ком пост­ди­плом­ског сту­ди­ја и пр­вих спи­са­тељ­ских успје­ха, жи­вот­них при­ча до­брих и ври­јед­них же­на ко­је ће се, мо­жда, у не­ком об­ли­ку не­кад на­ћи и ме­ђу ко­ри­ца­ма. По­сао пор­ти­ра је до­ спио у жи­жу јав­но­сти, јер сам у том пе­ ри­о­ду осво­јио Го­ди­шњу на­гра­ду Удру­ же­ња књи­жев­ни­ка Ре­пу­бли­ке Срп­ске за нај­бо­љу књи­гу (за ро­ман Бу­ме­ранг). Искре­но, сме­та­ло ми је што је од то­га на­пра­вљен „слу­чај“, јер се за­пра­во ни­ко ни­је ба­вио књи­гом. Ме­ђу­тим, тај по­сао ми је та­ко­ђе до­нио мно­го ли­је­пих ис­ку­ ста­ва и по­знан­ста­ва. 


Profile for Aleksandar Ćosić

Србија - национална ревија, специјално издање, Москва, српски  

Србија - национална ревија, специјално издање, Москва, српски

Србија - национална ревија, специјално издање, Москва, српски  

Србија - национална ревија, специјално издање, Москва, српски

Profile for sasa011
Advertisement