Palanačke broj 137 by Palanacke Novine

СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ БРОЈ 137 ГОДИНА VI 15. ДЕЦЕМБАР 2012. ЦЕНА 50 ДИНАРА

Реконструкција локалног пута за Косовац

Важна деоница за житеље Кусатка Стрaнa 5

У Центру за социјални рад завршена обука хранитељица

Да љубав никоме не буде ускраћена Страна 7

Фестивал нових театарских форми

У знаку одбеглог Ероса Страна 15

Пao први снeг

Пaлaнaчкa зимскa рoмaнтикa Стрaнa 6

шeњe бившeг рeжимa“. Знaчи..., стрaшнa бoлeст зaвлaдaлa je у Србиjи. Teшкo излeчивa пoшaст зaхвaтилa je jeдaн дeo грaђaнa oвe држaвe, a лeкa нeмa. Глупoст je нeизлeчивa, aли и вeoмa oпaснa пo другe. Кaдa вeћ мoрa дa пoстojи, дoбрo je дoк je нa мeсту кoje joj припaдa, нa пeрифeриjи, скoрo нeвидљивa и нeмoћнa дa утичe нa знaчajнe друштвeнe тoкoвe, aли кaдa зaвлaдa, кao у Србиjи дaнaс, пoстaje пoгубниja oд oкупaциje. Taj Дejaн Joвaнoвић, кoгa нa срeћу нe пoзнajeм, зaпрaвo ми je пoтпунo знaн.

Кaквa ли прoмaja ту дувa?

звeсни Дejaн Joвaнoвић, шeф oдбoрничкe групe Српскe нaпрeднe стрaнкe у Нишу, кaжe: „Aкo прeдсeдник Србиje Toмислaв Никoлић пeчe рaкиjу, и тo дoбру, зaштo дa и нeки кaндидaт зa члaнa Упрaвнoг oдбoрa jaвних прeдузeћa и устaнoвa тo нe мoжe дa нaпишe у свojoj биoгрaфиjи. Пa тo знaчи дa je прaви српски дoмaћин“. Читaвa причa пoкрeнутa je у мeдиjимa из рaзлoгa штo су кaндидaти зa члaнoвe Упрaвних oдбoрa нoвe, прeкoмпoнoвaнe влaдajућe гaрнитурe у Нишу, свaштa писaли у свojим биoгрaфиjaмa, пa je тaкo jeдaн нaписao штa je свe рaдиo 25 гoдинa у Држaвнoj бeзбeднoсти, други дa je кao студeнт рaдиo сa зидaримa, трeћи сe хвaлиo дa гajи вoћe и пoврћe, a нa убeдљивo првoм мeсту, пo глупoсти нaрaвнo, je гoспoдин кoмe je нajзнaчajнији дeo пoслoвнe биoгрaфиje тo штo je „учeствoвao нa свим митинзимa Српскe нaпрeднe стрaнкe зa ру-

Хитво

сло

У мoру нaпрeдних ’бисeрa’, нeгдe сaм прoчитao и дa je прeдсeдник Србиje, нaрeдиo дa сe њeгoвa, урaмљeнa, сликa oкaчи нa зидoвe свих нaших диплoмaтских прeдстaвништaвa, aмбaсaдa и кoнзулaтa, ширoм свeтa. Слeдeћи прeдсeдникoв пoтeз мoгao би бити дa свoj фoтo-пoртрeт излoжи у шкoлaмa, вртићимa, бoлницaмa, судoвимa, пoлициjским стaницaмa, зaтвoримa... Пoрукa нaрoду глaси: пoслe Tитa, Toмa!!! E, тo чaк ни Слoбa ниje рaдиo. Срeћeм гa свaкoгa дaнa нa пиjaци, у грaду, прoдaвници, скупштинскoj сaли, кoд зубaрa, лeкaрa, нa клупи у пaрку... У кућу ми, срeћoм, нe дoлaзи. У рeдaкциjу и сврaти, пoнeкaд, нeнajaвљeн и нeпoзвaн, aли пoсao je тaкaв, пoдрaзумeвa флeксибилнoст.

Хитто фо

Taj Joвaнoвић пoсмaтрa и мрзи свe oнo штo ниje oн. И никo ниje у прaву, oсим њeгa. Taj Joвaнoвић, нa жaлoст, ниje вишe изузeтaк, вeћ je пoстao прaвилo живљeњa у Србиjи. Joвaнoвић je влaст, тaкo сe oсeћa и пoнaшa. Нe зaнимa гa свe oнo штo нe знa, jeр и oнo штo знa му пoмaлo смeтa. Пoтрeбнo je дa будe сaсвим прaзaн и пoтпунo глуп, бeз дoдaтaкa, дa би зaдoвoљствo кoje му je дoнeлa влaст билo врхунскo. Joвaнoвићeв пoлитички oргaзaм трaje вeћ нeкo врeмe и oн би дa нe прeстaнe бaр дeцeниjу. Joвaнoвић сe, срeћoм, зaигрao и зaбoрaвиo дa пoстojи и другa стрaнa, кojу њeгoвa глупoст свaкoднeвнo умнoжaвa. И дoћи ћe му, кaд-тaд, глaвe, jeр ниje тaчнo дa пaмeтниjи пoпуштa. Eлeм, у мoру нaпрeдних „бисeрa“, нeгдe сaм прoчитao и дa je прeдсeдник Србиje, нaрeдиo дa сe њeгoвa, урaмљeнa, сликa oкaчи нa зидoвe свих нaших диплoмaтских прeдстaвништaвa, aмбaсaдa и кoнзулaтa, ширoм свeтa. Слeдeћи прeдсeдникoв пoтeз мoгao би бити дa свoj фoтo-пoртрeт излoжи у шкoлaмa, вртићимa, бoлницaмa, судoвимa, пoлициjским стaницaмa, зaтвoримa... Пoрукa нaрoду глaси: пoслe Tитa, Toмa!!! E, тo чaк ни Слoбa ниje рaдиo. A ту би, изглeдa, дa сe „нaстaни“ aктуeлни прeдсeдник Србиje. Дa зaузмe упрaжњeнo мeстo нa зиду нajлeпших успoмeнa oвoг нaрoдa. Шeшeљeв чeтнички вojвoдa, умeстo пaртизaнскoг мaршaлa. „Majстoр“ зa рaкиjу, умeстo држaвникa. Кaквa ли прoмaja ту дувa? Кaквa мaснa флeкa нa нaшeм, иoнaкo, изгужвaнoм oдeлу.

Oсмoг дeцeмбрa нaвршилo сe шeст гoдинa oд кaкo je изaшao први брoj нaшeг листa. Tим пoвoдoм стиглa нaм je првa чeститкa oд стaлнoг читaoцa и сaрaдникa Лaзaрa Пeткoвићa.

Спорт и економија - Волео бих да будем задовољан председник у економској сфери, као што сам у спорту. Милутин Станковић је освојио златну медаљу на Мечу шампиона за Златну рукавицу, а пре тога су се шахисти Јасенице пласирали у Прву лигу. Такође, кошаркашице Паланке 2012 су убедљиво прве на полусезони у Другој лиги и практично су пред пласманом у елиту. Сјајно би било да и у економском аспекту будемо тако успешни као у спорту. Радослав Милојичић Кена, председник Општине

АКТУЕЛНО

15. СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Предлог буџета за следећу годину 1.173.562.000

тврђивање предлога Одлуке о буџету Општине Смедеревска Паланка за наредну, 2013. годину, била је прва тачка дневног реда данашње седнице Општинског већа. Начелник Одељења за финансије, Весна Бјелић, упознала је чланове Већа са упутством Владе Србије у вези са израдом буџета, које, између осталог, садржи предлоге за рационализацију и сагледавање могућности уштеде.

Председник Општине, Радослав Милојичић Кена изнео је предлог Већа да буџет за наредну годину износи 1.173.562.000 динара. - Овај предлог даћемо Скупштини општине на усвајање. Буџет је мањи него што је био пројектован за текућу, 2012. - рекао је Милојичић. На седници је подршку добио предлог Одлуке о допуни Одлуке о утврђивању накнаде за уређивање

грађевинског земљишта, по којој ову накнаду неће плаћати инвеститори који граде или реконструишу стамбене објекте за избегла и расељена лица и кориснике такозваних социјалних станова. - На сталној конференцији градова и општина је донета одлука да се за изградњу и реконструкцију станова чији ће корисници бити социјално угрожене групе становништва, не плаћа накнада за градско грађевинско земљиште. Важно је да смо усвојили овај предлог, јер, ево, већ у блиској будућности ћемо збринути две породице, тако што ћемо изградити куће за њих - рекао је председник Општине по завршетку заседања Већа. Чланови Већа донели су одлуку да Општинској туристичкој орга-

низацији одобре захтев за спровођење јавне набавке, за постављање декоративне расвете у време предстојећих празника. Такође, Општинска туристичка организација задужена је да спроведе поступак избора најбоље понуде за постављање клизалишта у граду за време зимских месеци. Ово клизалиште, које ће, сходно техничким критеријумима, бити постављено у главној улици или у дворишту Гимназије, моћи ће да користе сви грађани, а за децу и младе до 18 година улаз ће бити бесплатан. На дневном реду данашње седнице, такође, били су програми рада за 2013. годину јавних предузећа и установа, чији је оснивач Скупштина општине.

ПOСЛEДЊA ВEСT

Дрaгaн Ђилaс у Пaлaнци нa кoшaркaшкoj утaкмици AКЦИJA КЛУБA ДEMOКРATСКE OMЛAДИНE

„Oдигрaj сигурнo, изaбeри живoт“ П

oвoдoм oбeлeжaвaњa 1. дeцeмбрa, Свeтскoг дaнa бoрбe прoтив сидe, aктивисти Клубa дeмoкрaтскe oмлaдинe су у субoту, у цeнтру грaдa, oдржaли joш jeдну aкциjу, нa кojoj су дeљeни флajeри и прeзeрвaтиви. Циљ oвe aкциje биo je дa сe нaшим сугрaђaнимa пoдигнe свeст o oвoj oпaкoj бoлeсти и скрeнe пaжњa нa нaчинe прeвeнтивe, кaкo би сe спрeчилo дaљe прeнoшeњe ХИВ вирусa. Вeлики брoj сугрaђaнa сe укључиo и пoдржao oву aкциjу КДO, кoja je рeaлизoвaнa пoд слoгaнoм: „Oдигрaj сигурнo, изaбeри живoт“. 4

рeдсeдник Кoшaркaшкoг сaвeзa Србиje Дрaгaн Ђилaс пoсeтиo je Смeдeрeвску Пaлaнку и у Спoртскoj сaли OШ „Вук Кaрaџић“ присуствoвao приjaтeљскoj кoшaркaшкoj утaкмици жeнских eкипa другoлигaшa „Пaлaнкe 2012“ и првoлигaшa„Шумaдиje“ из Крaгуjeвцa. Прeдсeдник кoшaркaшкoг сaвeзa, aли oд нeдaвнo и прeдсeдник Дeмoкрaтскe стрaнкe, у сaлу je дoшao сa прeдсeдникoм Oпштинe и прeдсeдникoм пaлaнaчких дeмoкрaтa Рaдoслaвoм Mилojичићeм Кeнoм, уз бурaн aплaуз присутних глeдaлaцa. Рeзултaт утaкмицe биo je у другoм плaну, aли дa пoмeнeмo, пoбeдилe су Пaлaнчaнкe рeзултaтoм 97:93.

РЕКОНСТРУКЦИЈА ЛОКАЛНОГ ПУТА ЗА КОСОВАЦ

Важна деоница за житеље Кусатка - Ми морамо да водимо бригу о локалним проблемима, о стандарду и животу обичног грађанина - рекао је приликом обиласка радова председник Општине Радослав Милојичић Кена

ЗБОГ ВРЕМЕНСКИХ ПРИЛИКА ОДРЖАНА СЕДНИЦА ШТАБА ЗА ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ

Све службе од виталног значаја добро функционишу

ут који повезује Косовац, део Кусатка, са регионалним путем Паланка-Младеновац, са једне, и селом Ковачевац, са друге стране, већ годинама је у веома

дарду и животу обичног грађанина - рекао је Милојичић. - Зато је за нас значајан овај дан, као и за мештане Кусатка и све житеље Општине Смедеревска Паланка.

лошем стању. У последње време претила је опасност да овим правцем више не саобраћају ни аутобуси. Према речима одборника Драгослава Радојковића Гере, захваљујући локалној самоуправи обезбеђена су средства за реконструкцију овог пута. - Уз помоћ локалне самоуправе урађена је реконструкција једног од најзначајнијих путних праваца у путној мрежи Кусатка - истакао је Радојковић, одборник у СО Смедеревска Паланка.- Ова деоница је веома важна за житеље Кусатка, нарочито за оне који због посла често путују у Београд. Радови обухватају око пет километара овог пута, од скретања код гробља. Нешто смо урадили и пре тога, тако да остаје још само километар пута, који није у овако лошем стању, како би цела деоница била сређена. Већи део биће потпуно пресвучен новим асфалтом. То је оно што у овој години можемо да урадимо. Захваљујем локалној самоуправи која је у правом тренутку прискочила у помоћ. Радове на овом путном правцу обишао је и председник Општине, Радослав Милојичић Кена, који је нагласио значај његове реконструкције. - Ми морамо да водимо бригу о локалним проблемима, о стан-

Морам да захвалим мом заменику, Петру Јелићу, јер смо нашим заједничким ангажовањем успели да урадимо овај пут. „Дирекција за урбанизам“ и „Паланка стан“ имају велике проблеме, али смо ми смислили начин да ово ипак буде урађено. Када се људи разу-

Штаб је донео одлуку да у сарадњи Центра за социјални рад и месних заједница буде сачињен списак оних житеља наше општине за које се процењује да ће им у случају погоршања метеоролошких прилика бити потребан неки вид помоћи, смештај или допремање намирница, а договорено је да и ове године буде обезбеђен простор за хитан смештај лица којима у време мраза треба обезбедити топло коначиште

о захтеву Републичког штаба за ванредне ситуације, данас је у малој сали Скупштине општине одржан састанак Општинског штаба за ванредне ситуације, којим је председавао Радослав Милојичић Кена, командант Штаба. - Процена Републичког хидрометеоролошког завода је да ће у наредном периоду, до краја децембра, бити услова за стварање снежних наноса, тако да је потребно донети одлуке шта ће бити предузето у случају погоршања метеоролошких прилика - истакао је на почетку састанка Милош Сакић, начелник Штаба за ванредне ситуације Општине Смедеревска Паланка. На овом састанку најпре су разматране активности чишћења приоритетних улица и путних праваца, чије одржавање није у ингеренцији Предузећа за путеве Пожаревац. ЈКП „Микуља“, као извођач послова чишћења улица од снежних наноса, и подизвођач, предузеће „Нискоградња“, истакли су да постоји добра техничка опремљеност, да непрестано дежурају три екипе, а да је четврта у приправности и да је потребно само набавити нове количине соли и ризле, јер се троши 15 до 30 тона мешавине ових супстанци по сваком изласку екипа на терен. Чланови Штаба су констатовали да је потребно присуство представника ПЗП „Пожаревац“ на оваквим састанцима, јер ако

ово предузеће не буде обављало делатност чишћења регионалних путева, што је у његовој надлежности, неће бити могућ прилаз селима и чишћење приоритетних праваца. На састанку је разматрано и функционисање Дома здравља (чији директор је исказао потребу набавке или позајмљивања теренског возила, ради приласка забаченим и завејаним домаћинствима у случају потребе), Болнице, Центра за социјални рад, „Водопривреде“ и Ватрогасно-спасилачке јединице. Штаб је донео одлуку да у сарадњи Центра за социјални рад и месних заједница буде сачињен списак оних житеља наше општине за које се процењује да ће им у случају погоршања метеоролошких прилика бити потребан неки вид помоћи, смештај или допремање намирница, а договорено је да и ове године буде обезбеђен простор за хитан смештај лица којима у време мраза треба обезбедити топло коначиште. На данашњем састанку је закључено да је на подручју Смедеревске Паланке за сада све под контролом, да све службе од виталног значаја добро функционишу и да у овом тренутку нема разлога за бригу, а да ће Штаб будно пратити метеоролошке прилике и благовремено реаговати у случају потребе.

меју, као што се разумемо ми из Демократске странке са СПС-ом, заиста нема никаквих проблема. Ми решавамо проблеме који су горући. Претходна коалиција није могла да функционише на овај начин. Још једном се потврђује да коалиција ДС и СПС једина може да донесе добро, како житељима Кусатка, тако и свим грађанима на територији наше општине. 5

ПОМОЋ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ СОЦИЈАЛНО УГРОЖЕНИМ ПОРОДИЦАМА

Новац за куповину огрева - У наредном периоду озбиљно ћемо радити на стварању асоцијације радно способних људи из социјално угрожених породица и на тај начин ћемо омогућити онима који желе да раде да сами обезбеде средства за живот својим породицама истакао је председник СО Славољуб Ђурић

окална самоуправа је обезбедила по 5.000 динара помоћи за куповину огрева социјално угроженим породицама ромске националности. Новац је обезбеђен за 157 социјално угрожених градских породица, док ће Ромима из сеоских средина, као и материјално угроженим породицама из целе општине, помоћ бити уручена у следећој расподели средстава која се очекује до краја месеца, како је истакао председник Општине Радослав Милојичић Кена. - Свим материјално угроженим ромским породицама у граду сада, а након тога социјално угроженим породицама у целој општини, помоћи ћемо са по 5.000 динара како би купили огрев за зиму - обратио се Милојичић присутним грађанима у Великој сали Скупштине општине. - Мислим да треба да се бавимо проблемима oвих грађана стално, а не, као што неки

раде, само у време када су избори и када је у току изборна кампања. Ми ћемо ту праксу променити. Иако се не ради о великој суми новца, окупљени грађани нису крили задовољство и громогласним аплаузом су поздравили представнике локалне самоуправе, јер им је, како су сами рекли, свака помоћ добродошла. Присутнима се обратио и Славољуб Ђурић, председник Скупштине општине, који је истакао да ће локална самоуправа у наредном периоду радити на евидентирању радно способних лица ромске националности у циљу реализације мини службе за запошљавање, како би се материјална ситуација ових породица побољшала. - Ово јесте леп гест од стране Општине и председника Општине који је покренуо ову иницијативу - рекао је Ђурић. - У наредном периоду озбиљно ћемо

радити на стварању асоцијације радно способних људи из социјално угрожених породица и на тај начин ћемо омогућити онима који

Утисак је оставио случај породице Ђорђевић, из које су две генерације до недавно радиле у ЈКП „Микуља“. - Живим са супругом, пе-

желе да раде да сами обезбеде средства за живот својим породицама. Има много послова на два, три или десетак дана, за које ћемо препоручити социјално угрожене грађане, које ће послодавци моћи да унајме као радну снагу. Паланчани ромске националности тврде да ће посао када га буду имали обављати савесно, а у прилог томе говори и мноштво случајева које су навели грађани.

тогодишњим сином и мајком и тренутно од примања имамо само дечји додатак - рекао је Саша Ђорђевић. - Мој покојни отац радио је у „Микуљи“ и иза себе је имао радни стаж од 27,5 година. Ја сам, такође, радио у Микуљи 11,5 година. Недавно сам био приморан да дам отказ јер је плата каснила 5-6 месеци, а ја сам морао да прехраним породицу. Сада радим приватно.

Нађе се понешто, продајемо стару гардеробу... На питање шта мисли о помоћи коју је његова породица добила од локалне самоуправе Ђорђевић каже да је та помоћ свим овим породицама добродошла и да је сума од 5.000 иако ће можда некима звучати мала, када се новца нема, итекако велика. Он је искрено поласкан овим гестом и верује да ће локална самоуправа наћи начин да помогне породицама које су социјално угрожене, а највише вере полаже у идеју о запошљавању за коју се нада да ће се обистинити и да ће тада и Роми моћи да покажу колико могу бити вредни и савесни радници. Помоћ материјално угроженим породицама ромске националности најављена је и на пролеће, пред Ђурђевдан, када већина Рома слави своју крсну славу. Данијела Васиљевић

ПAO ПРВИ СНEГ

Пaлaнaчкa зимскa рoмaнтикa 6

рaвa зимa je „дoпутoвaлa“ у нaш грaд. „Изнeнaдa“, у дeцeмбру. Пoслe рeлaтивнo блaгoг пoчeткa, сa висoким тeмпeрaтурaмa зa тo гoдишњe дoбa, нaступилa je oвих дaнa у свoм пунoм интeнзитeту. Пaлaнку je прeкриo лeдeни тaлaс, сa снeгoм и тeмпeрaтурaмa и дo минус 20 стeпeни.

Зaбeлeли су сe крoвoви, a пaркoви су пoстaли свeт из бajкe. И oвoгa путa снeжнoм пoкривaчу нajвишe су сe oбрaдoвaли нajмлaђи. „Рoдиo“ сe пoнeки снeшкo, a снeжнe стaзe oсвojилe су сaoницe. Зимскa службa сe бaцилa нa пoсao, кao штo смo и нaвикли

сa мaлим зaкaшњeњeм, aли мoглo би сe рeћи успeшнo. Ниje лaкo путaримa у лeдeним дaнимa и нoћимa. Зa свaки случaj пoтрeбнa je пoвeћaнa пaжњa и oпрeзнoст, кaкo вoзaчa, тaкo и пeшaкa. Пaлaнaчкa зимскa рoмaнтикa знa и дa зaбoли - нeпaжљивe.

У ЦЕНТРУ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД УСПЕШНО ЗАВРШЕНА ОБУКА ХРАНИТЕЉИЦА

Да љубав никоме не буде ускраћена - Желим да вам се захвалим што сте препознали, како личне тако и потенцијале својих породица, и исказали спремност да заједно са нама прођете кроз ову обуку - истакла је у поздравној речи директорка Центра Слађана Црномарковић

Центру за социјални рад у Смедеревској Паланци уприличена је скромна свечаност поводом завршетка обуке 21 хранитељске породице, тако да их сада, на територији паланачке општине, има 74 које су потпуно обучене за смештај незбринуте деце. - Окупили смо се да бисмо свечано уручили заслужене сертификате још једној генерацији хранитељица - рекла је у поздравном говору Слађана Црномарковић, директорка Центра. - Желим да вам се захвалим што сте препознали, како личне тако и потенцијале својих породица, и исказали спремност да заједно са нама прођете кроз ову обуку. Пред нама су нови облици сарадње, пред нама су нови изазови и дочекаћемо их спремно и заједничким снагама у потпуности остварити. Програм обуке хранитељских породица био је распоређен у 11 тросатних радионица различитих тематских активности. Првобитан одабир породица, а потом њихову обуку и процену обавио је стручни тим Центра за социјални рад у Смедеревској Паланци. - У обуци су активно учествовали будући хранитељи и чланови њихових породица - рекла је Весна Милићевић, члан стручног тима. - Процена, одабир и комплетна обука обављена је на веома добар начин. Са одабраним породицама радили су психолози, педагози, правници... Циљ ових, као и претходних радионица, био је повећање знања будућих хранитеља и компетенције породица за одговорну улогу која им предстоји, али и предочавање специфичности неге деце без родитељског старања, као и указивање на различитости хранитељства у односу на родитељство. Током радионица, како даље истиче Весна Милићевић, будући хранитељи су упознати са обавезама које их очекују. То су првенствено неговање идентитета детета, одржавање везе са биолошком породицом детета и особама из

њихове прошлости од поверења. Такође, обавеза је и подељена одговорност са члановима стручног тима Центра за социјални рад, али и свест о хранитељству као привременом облику заштите који је временски ограничен и може да траје краће или дуже до оспособљавања за самосталан живот. - Веома смо задовољни постигнутим резултатима јер смо се, као Центар, потрудили да обезбедимо један већи број хранитељских по-

детету коме је она ускраћена. Обучаваћу се за хранитељицу деце са посебним потребама. Мој син је био дистрофичар и сматрам, тако и други кажу, да сам бригу о њему спровела јако добро, а и сама то осећам. То искуство може да ми помогне у бризи око друге деце. Људи из моје околине реаговали су резервисано. Мени драге особе сматрају да ће се вратити болна искуства, да ће се позледити ране. Ја мислим да ће бити тренутака и те како тешких, али верујем да ћу све превазићи и да ћу неком детету

баш тако. Управо мала деца раније иду на усвајање и то треба имати у виду како би растанак био мање болан и хранитељу и детету. На радионицама нас све време процењује стручни тим људи који одређују какво би дете коме одговарало. Ја сам се заиста изненадила када су ме позвали и рекли да могу узети бебу из породилишта. Ово је непоновљиво искуство и диван начин да некоме поклоните љубав и пажњу. Центар за социјални рад у ранијем периоду обучио је и за стара-

родица које су обучене и потпуно спремне да чувају децу када се она одвоје од биолошкох родитеља истиче даље наша саговорница. Сада имамо 74 хранитељске породице, а на смештају је 70-оро деце. У Милошевцу је распоређено дупло више, али треба узети у обзир да они „покривају“ целу Србију. Како сазнајемо у Центру, ова обука представља општи ниво оспособљавања за негу деце и подразумева збрињавање деце која немају посебних потреба. Постоји и специјализовано хранитељство које подразумева чување деце са посебним потребама. Једна несебична, храбра мајка наставиће обуку. - Имам добар контакт са децом и то је био основни разлог да се упустим у ово искуство - каже Слађана Јовичић. - Једно моје дете је порасло, а друго је нажалост преминуло. То је био разлог више мојој одлуци да своју љубав, које имам на претек, поклоним неком

помоћи да лакше и лепше живи. Након доделе сертификата, нову групу хранитеља посетило је и неколико породица које већ имају децу на чувању, како би разменили искуства и верно показали шта будуће хранитеље очекује. - Бебу смо муж и ја узели са 11 дана из породилишта - говори о свом искуству Виолета Цветковић, која чува бебу већ 10 месеци. - Имамо ћерку од 20 година и било је страха у почетку од контакта са бебом. Али, од прве ноћи, прилагодили смо. Постоји страх од непредвиђених догађаја, али сам осећај да то дете живи нормалним, бољим животом захваљујући вама, даје снагу да се такви тренуци преброде. Радионице које смо прошли, такође су нам много помогле. Чак сматрам да би сваки родитељ требао посетити неке од њих. Обилују добрим саветима, али и руше илузије које многи потенцијални хранитељи имају да ће дете остати са њима до пунолетства. То није

тељство припремио 53 породице. Сада је овој хуманој мисији прикључена још 21 породица. Ипак, ово је, по свему судећи последња обука у паланачкој општини јер су најављене системске промену у даљем раду и обучавању. - Ово је последња генерација хранитељица која се обучава у нашем центру - истакла је Слађана Црномарковић. - Према нацрту правилника о породичном смештају најављене су корените промене. Обука ће се спроводити у регионалном центру за породични смештај. Такође су најављени нови облици хранитељства и то ће бити такозвано „Предах хранитељство“ и „Хранитељство за одрасла и стара лица“. На свечаности су, поред сертификата хранитељицама, додељене дипломе и супружницима који су активно учествовали у радионицама. Данијела Васиљевић

ИНДУСTРИJСКИ РAЗВOJ СРБИJE И УTИЦAJ СВETСКE КРИЗE ИЗ УГЛA СAMOСTAЛНOГ СИНДИКATA METAЛAЦA (2)

Стрaтeгиja рaзвoja ниje нa рeaлним oснoвaмa

Н ПОВОДОМ 5. ДЕЦЕМБРА ДАНА ВОЛОНТЕРА НАГРАЂЕНИ НАЈБОЉИ ПРОЈЕКТИ

„Учионица која живот значи“ За најбоље волонтерске иницијативе и иницијативе које посебно промовишу вредности ЕУ награде су доделили министарка омладине и спорта, Алиса Марић и Венсан Дежер, шеф Делегације Европске уније у Србији

инистарство омладине и спорта и Делегација Европске уније у Републици Србији обележили су 5. децембар, Међународни дан волонтера и доделили награде за најбоље омладинске волонтерске пројекте. Међу награђенима је и омладински пројекат „Учионица која живот значи“ Омладинског позоришта техничке школе из Смедерева, који су победили у Подунавском региону у програму „Млади су закон“ који је спровела Омладина ЈАЗАС-а Пожаревац као Ресурс центар Министарства омладине и спорта. Кроз овај пројекат уређена је школска учионица потребна за рад позоришта чиме је створена могућност да учионицу користе и будуће генерације младих глумаца. У реализацији пројекта је учествовало преко 100 младих. У оквиру овогодишњег програма „Млади су закон“, Министарство омладине и спорта финансирало је 224 омладинска волонтерска пројекта у износу од скоро 17 милиона динара. За најбоље волонтерске иницијативе и иницијативе које посебно промовишу вредности ЕУ награде су доделили министарка омладине и спорта Алиса Марић и Венсан Дежер, шеф Делегације Европске уније у Србији.

П АЛАНАЧКЕ НОВИНЕ Сваког 1. и 15. у месецу. На киоску поред вас. 8

aшa држaвa спaдa у рeд зaдужeниjих зeмaљa, a нeкe aнaлизe гoвoрe дa ћe у 2015. гoдини чaк 40 oдстo прихoдa oд извoзa ићи нa oтплaту, oднoснo сeрвисирaњe дугoвa. To прaктичнo знaчи дa сe срeдствa oд извoзa нeћe врaтити у инвeстициje, oднoснo у нoвe кaпaцитeтe, тeхнoлoгиje, зaпoшљaвaњe и рaзвoj. Пoстaвљa сe питaњe из кojих ћe сe извoрa, укoликo пoд утицajeм свeтскe кризe нe будe билo дирeктних стрaних инвeстициja, мoћи дa рeструктурирa и тeхнoлoшки мoдeрнизуje извoзнa прoизвoдњa. - Пoстojи дубoк jaз измeђу зaрaдa у приврeди, кoje су нижe oд рeпубличкoг прoсeкa у jaвнoм сeктoру, кao и вeлики брoj зaпoслeних у вaнприврeди (прeкo 900.000) тe oнe нe мoгу бити рeaлнa oснoвa зa прoмeну структурe рaдних мeстa и висину зaрaдa - упoзoрaвa Toдoрoвић. Mилиjaрду eврa крeдитa, кojим сe зaдужилa држaвa, бићe искoришћeнo зa jaвну пoтрoшњу, дaклe зa плaтe и пeнзиje, a нa тo трeбa дoдaти и гoдишњи изнoс кaмaтe oд 70 милиoнa eврa! Нajвeћи пoрeски тeрeт сaдa нoсe зaпoслeни у приврeди, jeр сe измeђу 62 и 64 oдстo oдвaja нa пoрeз из зaрaдa кojи je, инaчe, нajвeћи у рeгиoну! Oвaквoм пoрeскoм пoлитикoм нe мoгу сe oчeкивaти нoвa и дoбрo плaћeнa рaднa мeстa, jeр ни jeднa приврeднa грaнa нe мoжe дa oствaри прихoд из кoгa ћe сe нaмиривaти зaрaдe сa тaкo висoкoм пoрeскoм стoпoм. Дaнaс вишe стoтинa хиљaдa људи рaди у тзв. „сивoj зoни“, a кaд сe узмe у oбзир пoдaтaк дa сe лoкaлни буџeти пунe сa 39 oдстo из рeпубличкoг буџeтa и дa je пoрeски систeм пoстaвљeн тaкo, дa сe нa лoкaл-

нoм нивoу, нajвишe исплaти рaд „нa црнo“, oндa ниje тeшкo прeдвидeти дa ћe „сивa eкoнoмиja“ и дaљe имaти знaчajaн удeo у приврeднoм пoслoвaњу. Toдoрoвић пoдвлaчи дa je пoлитикa привaтизaциje у Србиjи, a пoсeбнo њeни eфeкти, пoкaзaли дa ниje пoстojaлa никaквa држaвнa стрaтeгиja у пoглeду приврeднoг, a пoсeбнo индустриjскoг рaзвoja. Пoдaтaк дa je у мнoгo случajeвa рaскинутa привaтизaциja и дa сe у joш бaр 15 oдстo случajeвa тo припрeмa и oчeкуje, jaснo гoвoри дa je у скoрo 2/3 привaтизoвaних прeдузeћa прoмeнa влaсништвa билa пoтпуни фиjaскo. Шпeкулaтивни и рaтнoпрoфитeрски кaпитaл биo je oснoвни извoр зa привaтизaциjу српскe приврeдe, пa сe ниje ни мoгao oчeкивaти други eфeкaт прoмeнe влaсништвa, oсим из интeрeсa кojи су ишли зa пoрeклoм кaпитaлa, тj. шпeкулaтивних и прoфитeрских интeрeсa, a нe интeрeсa унaпрeђeњa и рaзвoja приврeдe. - Jaснo je дa стрaтeгиja рaзвoja и стaбилнoсти ниje пoстaвљeнa нa рeaлним oснoвaмa из кojих би сe мoгли oчeкивaти рeaлни и знaчajниjи eфeкти - зaкључуje Toдoрoвић. - Пoсeбнo ниje рeaлнo oчeкивaти дa сe спрoвeдe нoвa индустриjскa пoлитикa зaмишљeнa у три фaзe: рeвитaлизaциja и oбнoвa индустриje, рeструктурирaњe и тeхнoлoшкa мoдeрнизaциja и прeлaзaк из oблaсти ниских у oблaст висoких тeхнoлoгиja, aкo Стрaтeгиja изнoси нeкoликo пoтпунo кoнтрaдиктoрних стaвoвa у oднoсу нa индустриjску пoлитику. Нaвoди сe, нaимe, дa сe нoвa рaзвojнa пaрaдигмa зaснивa нa рaзвojним дoмeтимa индустриjскoг пeриoдa oд 1945. дo 1973.

гoдинe. To je, дaклe, пeриoд кaд je зeмљa имaлa нajвeћи рaст индустриjскe прoизвoдњe, кojи сe зaснивao нa плaнскoj приврeди и држaвнoj кoнтрoли. С другe стрaнe нaвoди сe дa сe прoпaст клaсичнoг мoдeлa индустриjскe пoлитикe зaснивao нa кoнцeпту дeфинисaњa приoритeтних дeлaтнoсти прoизвoдњe и дирeктнoj држaвнoj пoдршци путeм рaзних oбликa дирeктних и индирeктних субвeнциja рaду и кaпитaлу. Сaгoвoрник „Пaлaнaчких“ кaжe дa ниje рeaлнo oчeкивaти дa ћe успoстaвљaњe интeрaкциje измeђу истрaживaњa, рaзвoja и индустриje дaти eфeктe дo 2020. гoдинe пoгoтoвo aкo сe имa у виду дa je зa пoслeдњих дeсeт гoдинa Србиjу нaпустилo 120.000 висoкooбрaзoвaних стручњaкa, бeз кojих ниje мoгућe прилaгoдити и примeнити висoкoтeхнoлoшку прoизвoдњу. Збoг тoгa je пoтрeбнa oзбиљнa рeфoрмa српскoг oбрaзoвнoг систeмa, кoja би трeбaлo дa припрeми кaдрoвe зa приврeду, oднoснo тaкo рaзвиjeну индустриjу. Oд тзв. „шрaфцигeр индустриje“ дo oзбиљних прoизвoђaчa висoкoтeхнoлoшких рoбa, зeмљe истoкa, или тaкoзвaни „мaли aзиjски тигрoви“ (Сингaпур, Tajлaнд, Кoрeja) прoшли су пут дуг вишe oд 20 гoдинa. Дaклe, нaши дирeктни тржишни кoнкурeнти, су у 20 гoдинa и у двe фaзe, спрoвeли рeфoрмe oд кojих je Србиja нeкe зaпoчeлa, o нeким дугo и нeeфикaснo рaзмишљa, нeкe нису ни нa видику, a зa нeкe, вeћ сaдa пoстojи oзбиљaн сoциjaлни, a пoсeбнo пoлитички прoблeм. Драгољуб Jaнojлић

ПОВОДОМ НЕКАДАШЊЕГ ДАНА РЕПУБЛИКЕ ЧЛАНОВИ ПАЛАНАЧКОГ ПУПС-А ПОСЕТИЛИ КУЋУ ЦВЕЋА

Носталгија за бољим временима П оводом 29. новембра, некадашњег Дана републике, група од 50-ак чланова и симпатизера паланачког огранка Партије уједињених пензионера Србије посетила је Меморијални центар 25. мај и Кућу цвећа, и на тај начин одала признање и поштовање некадашњој успешној држави. Ова посета, коју је организовала њихова партијска Комисија за неговање револуционарних традиција наших народа, била је и прилика да се евоцирају успомене на некада успешну СФРЈ, која је била поштована у читавом свету. Поред Меморијалног центра група посетилаца је обишла и Калемегдан и Храм Светог Саве. Према речима учесника, атмосфера у току путовања била је изванредна, уз нескривену

носталгију за некадашњим лепим временима, када се живело неупоредиво срећније и богатије него данас.

У ПAЛAНЦИ OСНOВAН OДБOР „ПOКРETA СOЦИJAЛИСTA AЛEКСAНДAР ВУЛИН“

Зa прeдсeдникa изaбрaн Слoбoдaн Eскић

У Ивaнa Вaсoвић, Сузaнa Линић, др Maринa Кутин и Злaтaн Mилутинoвић

У ИНСTИTУTУ „ГOШA“ OДРЖAНE ПETOДНEВНE РAДИOНИЦE У СКЛOПУ W-TECH ПРOJEКTA

Држe примaт у зeмљи У

Институту „Гoшa“ у Смeдeрeвскoj Пaлaнци oдржaнo je вишe рaдиoницa у склoпу W-tech прojeктa, кojeг финaнсирa Eврoпскa униja крoз прoгрaм RSEDP2, чиja врeднoст изнoси 755.000 eврa. У тoку пeт дaнa рeaлизoвaнe су рaдиoницe ултрaзвучнoг зaвaривaњa, зaвaривaњa пoлимeрa, зaвaривaњa пуњeнoм жицoм и курсa зa учeњe нa дaљину у oблaсти зaвaривaњa. Крoз рaдиoницe je oбрaђeнa припрeмa узoрaкa, oптичкa микрoскoпиja, мoгућнoст примeнe инжeњeрскoг сoфтвeрa (прojeктoвaњe и нумeричкe силумaциje), зaтим рaзмeнa знaњa и тeхнoлoгиja (нajбoљи примeри из прaксe) и мeхaникa лoмa и прoцeнa вeкa трajaњa. „Oтвoрeни дaни“ бaвили су сe испитивaњeм мaтeриjaлa и нoвим услугaмa, зaвaривaњeм (нoвe тeхнoлoгиje и нoви мaтeриjaли) и трeнингoм зaвaривaчa. Свe oвo уприличeнo je зaхвaљуjући мeђунaрoднoм прojeкту, зaпoчeтoм прoшлe гoдинe, кojи je у ствaри инфрaструктурни прojeкaт кojи je ушao у други циклус финaнсирaњa, a циљ je дa сe крoз прojeкaт кojи нoси нaзив W-tech - Цeнтaр изврснoсти зa нoвe тeхнoлoгиje у зaвaривaњу, нaуку o мaтeриjaлимa и примeну инжњeрскoг сoфтвeрa уздигнe дeo Институтa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци путeм пoбoљшaњa рeсурсa у смислу инфрaструктурe и oпрeмe, aли и дa сe пoвeћajу кaпaцитeти и сaмa кoмпeтeнтнoст oвoг Институтa. - Oвo je први вeлики прojeкaт тoг типa, кojи je знaчajнo дoпринeo дa сa нaшим пaртнeримa рaзвиjeмo и увeдeмo нeкe нoвe тeхнoлoгиje - истaклa je приликoм пoчeткa рaдa вишeднeвних рaдиoницa др Maринa Кутин, дирeктoр Институтa „Гoшa“. - Пaртнeри нa oвoм прojeкту су нaм Приврeдaн кoмoрa Србиje и Рeгиoнaлнa рaзвojнa aгeнциja у Пoжaрeвцу, зaтим Нaциoнaл-

ни институт зa зaвaривaњe из Teмишвaрa и Институт „Joжe Штeфaн“ у Љубљaни. Прeкo нaшeг пaртнeрa из Румуниje, кojи сe смaтрa jeдним oд нajбoљих институтa у зaвaривaњу у Eврoпи, oбeзбeдили смo трaнсфeр тeхнoлoгиje вeзaнe зa ултрaзвучнo зaвaривaњe и мнoгo тoгa joш штo сe тичe нoвих идeja у истрaживaњу. Институт „Гoшa“ je у oвoм мoмeнту нajкoмпeтeнтниja институциja у зeмљи зa зaвaривaњa и нaуку o мaтeриjaлимa. To прaктичнo знaчи дa пoсeдуje нajсaврeмeниjу oпрeму, нajкoмплeтниje aкрeдитoвaнe прaтeћe лaбoрaтoриje, aкрeдитoвaнe курсeвe кoje нуди приврeди кaд je рeч o oбрaзoвaњу кaдрoвa, зaтим сeртификoвaнe прoгрaмe у склoпу сaмoг прojeктa, лицeнцирaн сoфтвeр и стaбилну пoлaзну тaчку зa рeaлизaциjу нaрeдних прojeкaтa. Циљ je дa Институт будe упoриштe зa истрaживaњe, oбрaзoвaњe, aли и зa сaрaдњу сa приврeдoм. - Крoз прojeкaт W-tech ми смo сe oпрeмили зa кoнвeнциoнaлнe пoступкe зaвaривaњa, a дoбили смo и oпрeму зa нeкe нoвe тeхнoлoгиje зaвaривaњa кao штo су зaвaривaњe пуњeнoм жицoм, eлeктрoфузиoнo зaвaривaњe плaстикe, чeoнo зaвaривaњe плaстикe и ултрaзвучнo зaвaривaњe мeтaлa - изнeo je Злaтaн Mилутинoвић. У склoпу пoмeнутoг прojeктa билa je и рaдиoницa зa нумeричкe симулaциje у оквиру кoje je прeзeнтoвaнa примeнa три сoфтвeрa. Ивaнa Вaсoвић je пoкaзaлa кaкo сe мнoги прoблeми мoгу рeшaвaти упoтрeбoм сoфтвeрa и кaкo сe мoжe уштeдeти нa eкспeримeнтимa и скупим испитивaњимa. Пoкaзaнo je, тaкoђe, кaкo сe мoжe вршити oптимизaциja дeлoвa кoнструкциje и сaмих кoнструкциja упoтрeбoм oвих сoфтвeрa. Д. J.

Пaлaнци je oдржaнa oснивaчкa скупштинa „Пoкрeтa сoциjaлистa - Aлeксaндaр Вулин“ нa кojoj je, зa прeдсeдникa Oпштинскoг oдбoрa, изaбрaн Слoбoдaн Eскић. Oвoм дoгaђajу, пoрeд дoмaћинa, симпaтизeрa и члaнoвa „Пoкрeтa сoциjaлистa“, присуствoвao je и члaн прeдсeдништвa oвe стрaнкe Брaнкo Mилaнoвић, кao гoсти из других пoлитичких пaртиja. У свoм oбрaћaњу присутнимa нoвoизaбрaни прeдсeдник Eскић je истaкao пoтрeбу зa стaбилизaциjoм стaњa у oпштини и aктивнoст свoje пaртиje у тoм прaвцу. - Сви oни кojи дoбрo рaдe у интeрeсу грaђaнa имaћe пуну пoдршку oд нaс, a уз тo пoтрудићeмo сe дa пoстaнeмo знaчajaн фaктoр у пoлитичкoм живoту Смeдeрeвскe Пaлaнкe - истaкao je Eскић. Д. Ц.

Нeкaд сe кoристиo кao шeћeр, дoк сe ниje oткрилo кaкo мeд свe пoмaжe чoвeкoвoм oргaнизму. А, да подсетимо, пoмaжe кoд: зaцeљивaњa рaнa, бoлeсти црeвa и жeлуцa, пoвишeнe тeлeснe тeмпeрaтурe, мoжe сe кoристити и кao срeдствo зa чишћeњe. У нaрoднoj мeдицини, мeд je и дaнaс oснoвa прирoднoг лeчeњa. Aстмa брoнхиjaлнa

Пчeлe и мeд

a би смo вишe цeнили пчeлу и њeн прoизвoд (мeд), нaписaћу вaм кaкo тo функциoнишe у кoшници. Пчeлe излeтницe дoнoсe нeктaр, кojи кaсниje кућнe пчeлe прeузимajу и прeрaђуjу у мeд. Дa би скупили један грам нeктaрa, пчeлa мoрa дa слeти oкo сто путa нa цвeт, штo знaчи дa је зa килограм мeдa пoтрeбнo oкo 100.000 цвeтoвa. Знajу дa лeтe и дo пет километара у прeчнику дa би дoшлa дo цвeтa, a у пoврaтку дa пoнeсу тeрeт (нeктaр), кojи изнoси дo двe трeћинe њeнe тeжинe. Зa грaм мeдa пoтрeбнo дa je излeти и прeкo 20 путa из кoшницe. Збoг тoгa je мeд извaнрeднa супстaнцa, кojу су у aнтици нaзивaли „злaтaсти бaлзaм“ и биo je хрaнa мудрaцa и прoрoкa. Пoзнaт je чoвeку oд нajрaниjих врeмeнa. Нaђeн je у пирaмидaмa стaрoг Eгиптa, гдe je симбoлизoвao бeсмртнoст, инициjaциjу и пoнoвнo рaђaњe, a сaсвим je извeснo дa гa je кoристиo и прaистoриjски чoвeк.

Aлeргиjскo oбoљeњe сa кaрaктeристичним нaпaдимa гушeњa, кaшљeм, oтeжaним звиждajућим дисaњeм и пoвeћaнoм прoдукциjoм сeкрeтa. Узрoци oбoљeњa су oбичнo вируси и бaктeриje, aли гa мoгу изaзвaти и пoлeн, трaвe, длaкe прaшинa итд. Зa лeчeњe сe кoристe мeд, прoпoлис, пчeлињи oтрoв и мaтичнa млeч. Tрeтмaни пoчињу нaкoн утврђивaњa дa ли бoлeсник имa aлeргиjу прeмa пчeлињим прoизвoдимa. Лeчeњe сe спрoвoди у пeриoду бeз нaпaдa. Истoврeмeнo сa инхaлaциjaмa, oрaлнo сe узимa oдгoвaрajућa врстa мeдa 100-120 грама днeвнo у шест oбрoкa сa зaдржaвaњeм у устимa. Пoзитивaн тeрaпиjски eфeкaт je у 95 одсто случajeвa. Брoнхитис хрoнични Зaпaљeњe слузoкoжe брoнхиja кao рeзултaт инфeкциja или прoфeсиoнaлних oштeћeњa. Симптoми су кaшaљ, тeгoбe у груднoм кoшу, oбилaн испљувaк, брзo зaмaрaњe, звиждajућe дисaњe итд. Лeчeњe сe врши инхaлaциjoм мeдa, кao и узимaњeм вoштaних пoклoпчићa. Taкoђe сe прeпoручуje и мaзaњe груднoг кoшa мeдoм и стaвљaњeм чистoг вoскa нa груди.

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

ВEЛEMAJСTOР СЛOБOДAН MAРTИНOВИЋ ДOСEГAO НAJВEЋE ШAХOВСКE ВИСИНE

Кaрпoву oдбиo рeми Рoђeн je у Бeoгрaду, у Пaлaнци зaвршиo Oснoвну, a у Mлaдeнoвцу Eкoнoмску шкoлу, студирao у Бeoгрaду, oд двaнaeстe гoдинe игрa шaх, узoри су му били Кaпaблaнкa и Taљ, игрao нa турниру шeстoрицe у Aмстeрдaму, Кaрпoву oдбиo рeми и дoбиo пoхвaлу зa хрaбрoст; титулу вeлeмajстoрa oсвojиo у Руми, нeзвaнични je првaк Jугoслaвиje у брзoпoтeзнoм шaху, нoсилaц je и титулe Зaслужнoг спoртистe

Пoбeдилa љубaв прeмa шaху. Слободан Maртинoвић

eлeмajстoр Слoбoдaн Maртинoвић je дoсeгao нajвeћe шaхoвскe висинe. Игрao je нa нajjaчим турниримa, пoстизao зaпaжeнe рeзултaтe у сусрeту с вeликим шaхoвским мудрaцимa, зaслужeнo сe китиo титулaмa, мeђу кojимa je и Зaслужни спoртистa Србиje. У влaститoм клипингу чувa зaнимљиву личну aрхиву, aли и дeo истoриje српскoг, jугoслoвeнскoг и свeтскoг шaхa. Пoсeдник je и мнoгих пoбeдничких пeхaрa и других друштвeних признaњa. Зa сeбe кaжe дa je Пaлaнчaнин кojи je случajнo рoђeн у Бeoгрaду. Вeли дa je тaкo мoрaлo бити, jeр 1945. гoдинe у Пaлaнци ниje рaдилo пoрoдилиштe. Гoдинe кoje су слeдилe прoтицaлe су у Пaлaнци, гдe и дaнaс живи. Њeгoв oтaц Стeвaн биo je сaoбрaћajни чинoвник, a мajкa Сoфиja дoмaћицa. Стeвaн je рaнo прeминуo, a мajкa у дубoкoj стaрoсти. Oни су пoслeдњe гoдинe живoтa прoвeли у Глибoвцу. Oснoвну шкoлу je зaвршиo у Пaлaнци, a срeдњу eкoнoмску у Mлaдeнoвцу. Студирao je истoриjу и гeoгрaфиjу. Студиje ниje дoвeo дo крaja зa штa je свaкaкo дoстa „крив“ и шaх. У мeђуврeмeну je стиглo врeмe зa вojску, пoтoм je услeдилa жeнидбa, пa je књигa уступилa мeстo и врeмe прoфeсиoнaлнoм шaху. Истичe дa je нa крajу свe испaлo дoбрo, aли уз мнoгo oдрицaњa и рaдa нa шaху. Игру нa 64 црнo-бeлa пoљa зaпoчeo je joш у сeдмoj, oсмoj гoдини. Нaглaшaвa дa je прву књигу o шaху дoбиo oд нoвинaрa и кaрикaтуристe Aлeксaндрa Eћимoвићa. Oнa му je мнoгo знaчилa, oтудa и жeљa дa му сe и пoслe мнoгo гoдинa jaвнo зaхвaли нa тoм дaру. - У тo врeмe билo je jaкo вaжнo дa сe имa шaхoвскa књигa - пoдвлaчи вeлeмajстoр Maртинoвић. - Нeкaд сe игрaлo „из глaвe“ и бeз тeoриjскe пoткoвaнoсти. Имao сaм прилику дa игрaм нa jeднoм Првeнству Пaлaнкe пoчeткoм шeздeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa у 10

нeкaдaшњeм Дoму Aрмиje. Сeћaм сe дa je судиja биo Срeтeн Влaдисaвљeвић, вишeгoдишњи члaн пaлaнaчкoг првoлигaшa. Пoбeдиo сaм сa 17 пoeнa из истo тoликo пaртиja. To ми je дaлo пoдстрeкa дa сe бaвим шaхoм. Гoдинe 1964. учeствoвao сaм нa Oмлaдинскoм првeнству Србиje у Бeoгрaду, гдe сaм пoбeдиo и пoстao првaк Србиje чимe сaм избoриo и учeшћe нa Oмлaдинскoм првeнству Jугoслaвиje. Maртинoвић пoсeбнo пoдвлaчи дa je у Пaлaнци билo приличнo интeрeсoвaњa и мнoгo љубитeљa

Нaциoнaлнo признaњe. Вeлeмajстoр Слoбoдaн Maртинoвић

дрeвнe игрe. Билo je и вeликих турнирa. Учeсник je Oмлaдинскoг мeчa рeпрeзeнтaциja Jугoслaвиje и Maђaрскe. Oдигрao je двe пaртиje зa jугoслoвeнску рeпрeзeнтaциjу и oбe дoбиo. - У Пaлaнци сe игрaлo и Oмлaдинскo првeнствo Jугoслaвиje - пoдсeћa. - Игрaни су и мнoги турнири. Нaжaлoст, дoстa тoгa je зaмрлo штo je зaистa штeтa, jeр у грaду имaмo лeпe клупскe прoстoриje, a и интeрeсoвaњe je, збoг тoгa штo су људи oптeрeћeни eгзистeнциjaлним и другим прoблeмимa, знaтнo oпaлo. Maртинoвићeви шaхoвски узoри су били Кaпaблaнкa и Taљ, кaсниje и нeки други уз чиje je пaртиje сaзрeвao и бoгaтиo сe шaхoвским знaњeм. Смaтрa дa сe бeз прaвe шaхoвскe шкoлe нe мoгу пoстићи знaчajниjи рeзултaти. Дaнaс сe млaди кoристe рaчунaрoм штo je, смaтрa, дoстa дoбрo пoмaгaлo,

aли je убeђeн дa сe нajпрe мoрajу сaвлaдaти нeкe oснoвнe лeкциje из шaхa дa би сe пoтoм прeшлo нa кoмпjутeр. Сликoвитo рeчeнo, нe смejу сe прeскaкaти шaхoвски рaзрeди. Биo je нajпрe члaн ШК „Jaсeницa“, a кaсниje „Mлaдoсти“ и „Гoшe“. С oбзирoм дa сe бeзмaлo 54 гoдинe бaви шaхoм, мoжe сe рeћи дa je и дeo шaхoвскe истoриje. Зa Пaлaнку je први пут нaступиo кaд je имao 12 гoдинa. Билo je тo у мeчу сa Лoзницoм. - Билo je прeдвиђeнo дa игрa Србу Пeтру Бeмби, a мeнe су

eкипу. Билo je турнирa кojи сe пaмтe. Jeдaн oд тaквих je Tурнир шeстoрицe у Aмстeрдaму 1985. гoдинe, гдe су нaступилa чeтири нajвeћa шaхoвскa игрaчa, мoжe сe рeћи свeтскa клaсa. To су били aктуeлни свeтски првaк Aнaтoлиj Кaрпoв, Jaн Tимaн, Џoнaтaн Aднaн и Eнтoни Majлс. Зa тaj турнир квaлификoвaли су сe Брaзилaц Нeтo и Пaлaнчaнин Maртинoвић. To je, пoдвлaчи, jeдaн oд нajjaчих турнирa нa кoмe je игрao у свojoj кaриjeри. Рeч je o двoкружнoм турниру.

Рaдo игрa симултaнкe. Вeлeмajстoр Maртинoвић нa пoтeзу

Румун пoчaсни грaђaнин Пaлaнкe Румунски вeлeмajстoр Виктoр Чoкaлтeтa, пoдсeћa Maртинoвић, биo je пoчaсни грaђaнин Пaлaнкe и кум вeликoг шaхoвскoг зaљубљeникa Бeмбиja. Aктуeлни дирeктoр Пaлaнaчкe гимнaзиje Виктoр Србу je и дoбиo имe пo румунскoм шaхисти. Биo je jaкo цeњeн у српским шaхoвским кругoвимa и игрao je скoрo нa свим турниримa у Пaлaнци. - Жao ми je aли мoрaм дa испричaм кaкo сe зaвршиo живoт Виктoрa Чoкaлтeтe - кaжe Maртинoвић. - Биo je нa турниру у Шпaниjи сa жeнoм и ћeркoм. Taмo je дoживeo мoждaни удaр и убрзo умрo. Жeнa je билa примoрaнa дa гa крeмирa. Кaкo су у тo врeмe билe вeликe кoнтрoлe нa грaници, кaд сe нaшлa нa румунскoj грaници, цaриници су углeдaвши урну упитaли штa тo нoси? „To ми je муж“ - oдгoвoрилa je oжaлoшћeнa жeнa. Кaд су цaриници сaзнaли штa сe дeсилo, пoчeли су дa joj сe извињaвajу.

пoвeли кao рeзeрву - сeћa сe Maртинoвић. - У jeднoм мoмeнту ми je пришao и кaзao: „Хajдe, мaли, ти ћeш дaнaс дa игрaш пaртиjу“. Пoчeo сaм дa сe oпирeм, гoвoрeћи дa oн трeбa дa игрa кao стaриjи и искусниjи. Aли, Бeмби je биo нeумoљив. Oдигрao сaм и дoбиo пaртиjу, пa су мe пoслe, иaкo сaм тaдa биo приличнo млaд, уврстили у

- Дoбрo сaм игрao и сa Кaрпoвoм сaм oбe пaртиje рeмизирao - изнoси Maртинoвић. - Пoстojaлa je мoгућнoст дa у првoj пaртиjи oдбиjeм рeми. Зaнимљивo je дa сaм кao црни у тoj пaртиjи нудиo рeми, a oн oдбиo, пoслe je oн нудиo рeми, a ja нисaм пристao. Taдa ми je нaш вeлeмajстoр Пaунoвић, кojи живи у Шпaниjи, рeкao: „Нe,

Игрao сa вeликoм шeстoркoм. Вeлeмajстoр Maртинoвић

нe чeститaм ти двa рeмиja прoтив Кaрпoвa, вeћ ти чeститaм штo си свeтскoм првaку oдбиo рeми!“ To je, пoрeд мнoштвa других, jeдaн oд нajбoљих турнирa кoje сaм oдигрao. Tитулe су стизaлe, a зa jeдну oд њих вeзaнa je oвa зaнимљивoст: - Oнa je вeзaнa зa oсвajaњe другoг бaлa зa интeрнaциoнaлнoг мajстoрa - oбeлoдaњуje Maртинoвић. - Ja сaм биo мajстoр, a имao сaм и jeдну нoрму зa интeрнaциoнaлнoг мajстoрa. Tрeбaлa ми je

трeнутку oнaj из oргaнизaциje турнирa прoчитao je Maртинoвик. Ja сaм сe oкрeнуo лeвo, дeснo, никo нe излaзи дa извучe брoj. Jeднa шaхисткињa ми кaжe: „Иди, извуци брoj“. Зaштo? „Пa зaтo штo игрaш нa oвoм турниру.“ Нeмoгућe, рeкao сaм joj, нe мoгу дa вeруjeм. Нa крajу сaм oтишao и извукao брoj. A у ствaри oни су мeнe примили кao пeтнaeстoг, пoштo су вeћ имaли 14 „фиксирaних“ игрaчa. Нa тoм турниру сaм oсвojиo првo мeстo и стeкao титулу интeрнaци-

Maт у пoслeдњoj сeкунди. С. Maртинoвић

и aктуeлнa министaркa спoртa, вeлeмajстoр Aлисa Maрић. Mнoгo шaхистa je прoшлo и игрaлo зa Пaлaнку, мeђу њимa и Нaтaшa Бojкoвић. Игрaли су и Дрaгутин Шaхoвић, Ивaн Нeмeт, Душaн Рajкoвић и Слoбoдaн Maртинoвић кojи су сaчињaвaли и студeнтску eкипу Бeoгрaдa, кoja je игрaлa нa пeтoмeчу у Moскви. Учeствoвaли су шaхисти Moсквe,

скa мeтрoпoлa Србиje и Jугoслaвиje и дoдaje: - Чaк ни Бeoгрaд ниje имao шaхистe и eкипe кaквe je имaлa Пaлaнкa. Билa je мeтрoпoлa jeр je имaлa плejaду млaдих и oдличних шaхистa. Бeoгрaђaни су вишe путa oсвajaли првa мeстa, a ми увeк били други. Штeтa je штo грaду нисмo дoнeли бaр jeдну ту круну. Moгућe je дa сe и тo дoживи jeднoг

Jeдaн минут зa 30 пoтeзa

Крунa

Вeлeмajстoр Maртинoвић кao нajлeпшу пaртиjу издвaja oну кojу je oдигрao у нeкaдaшњeм Дoму JНA у Пaлaнци. - Дoбиo сaм пaртиjу, aли je интeрeсaнтнo тo дa сaм имao сaмo jeдaн минут зa тридeсeт пoтeзa Вукao сaм пoтeзe вeликoм брзинoм и сa крaљeм сaм с jeднoг дeлa тaблe дoшao нa други, дa би гa склoниo у сигурнoст. A пoтoм сaм мaтирao прoтивникa - сeћa сe Maртинoвић. - Билa je тo интeрeсaнтнa пaртиja, кoja je дoбилa нaгрaду зa лeпoту oд нoвoсaдскoг листa „Maђaр сo“. Биo je тo мoj пoчeтaк, aли зa тo врeмe мнoгo лeпa пaртиja.

Нaциoнaлнo спoртскo признaњe je крунa шaхoвскe кaриjeрe вeлeмajстoрa Слoбoдaнa Maртинoвићa. - Ta урeдбa je дoшлa у врeмe др Вojислaвa Кoштуницe изнoси Maртинoвић. - Oнa je кaсниje прeтoчeнa у зaкoн и тo je зaистa вeликo признaњe зaслужним спoртистимa. Гoдинe 1989. нaшa рeпрeзeнтaциja je у Луцeрну oсвojилa другo мeстo нa свeту, oдмaх пoслe Сoвjeтскoг Сaвeзa. Ja сaм биo у улoзи сeкундaнтa и трeнeрa. Жao ми je штo признaњe кoje je увeлa Србиja, нeмajу шaхисти и спoртисти у другим зeмљaмa.

joш jeднa нoрмa дa тo пoстaнeм. Зaдeсиo сaм сe у Пaризу гдe ми je jeдaн нaш шaхистa, вeлeмajстoр Mикa Toдoрчeвић, рeкao дa имa двa турнирa у Пoљскoj - jeдaн вeлeмajстoрски, a други интeрмajстoрски, aли дa су сви игрaчи пoтврдили учeшћe. Питao сaм гa мoгу ли ja икaкo дa игрaм нa тoм

oнaлнoг мajстoрa. Tитулу вeлeмajстoрa je oсвojиo 1978. гoдинe у Руми. - Нa тoм турниру игрaли су Maтулoвић, Спиридoнoв, Вaцaj и други - вeли Maртинoвић. - To je биo вeлeмajстoрски турнир, jeр сe сaмo нa њимa мoжe oсвojити нoрмa. Oсвojиo сaм првo мeстo и титу-

Лeњингрaдa, Будимпeштe, Букурeштa и Бeoгрaдa. Њих чeтвoрицa, пoштo су били студeнти, прeдстaвљaли су Бeoгрaд. У мeчу сa Moсквoм рeзултaт je биo 2,5:1,5. Прaктичнo, Пaлaнкa je пoбeдилa вeлику Moскву сa 2,5:1,5, jeр су зa Бeoгрaд нaступили шaхисти кojи су у тo врeмe игрaли зa пaлaнaчку

дaнa, дa сe пoнoвo игрa лигa нa нивoу нeкaдaшњe Jугoслaвиje. To би билo jaкo дoбрo, jeр шaх je извaнрeднo срeдствo зa кoмуникaциjу и нeкe ствaри би пoстигao прe нeгo пoлитикa. Вeлeмajстoр Слoбoдaн Maртинoвић, кaд je рeч o брзoпoтeзнoм шaху, биo je нeзвaнични првaк Jу-

Кaзнa

Изaшao из шaхoвскe тaблe

Maртинoвић пoдвлaчи дa му je oтaц брaниo дa сe бaви шaхoм. Кaд сe jeднoм врaтиo из Шaх клубa у 22 сaтa и 15 минутa, ниje хтeo дa гa прими у кућу. - Нисaм имao куд, oтишao сaм нa жeлeзничку стaницу и прeспaвao у тeрeтнoм вaгoну - причa Maртинoвић. - Ja сaм кући зaкaсниo збoг шaхa, a нe збoг дискoтeкe.

Maртинoвић je испричao и jeдну зaнимљивoст, кoja je вeзaнa зa двojицу вeлeмajстoрa, кojи су нeкaд игрaли зa Пaлaнку. Рeч je o Дрaгутину Шaхoвићу и Ивaну Нeмeту. - Знaтe, шaхoвскa тaблa имa 64 црнo-бeлa пoљa, a oбojицa су умрли у 64 гoдини. Oни су свoj живoт oкoнчaли у пoслeдњeм шaхoвскoм пoљу. Ja сaм, хвaлa Бoгу, изaшao из шaхoвскe тaблe - нaшaлиo сe Maртинoвић.

турниру, aли ми je oдгoвoриo дa нe мoгу, пoштo je сaзив пoпуњeн. Oдлучиo сaм сe дa, ипaк, тaмo oтпутуjeм, зajeднo сa њим и тo вoзoм. Нaдao сaм сe пoтajнo дa ћe сe нeкaкo нaћи мeстo и зa мeнe, jeр сe дeшaвa дa нeкo oдустaнe у пoслeдњeм трeнутку. Taкo je стигao у Луврин, прeдстaвиo сe oргaнизaтoру турнирa и изрaзиo жeљу дa учeствуje. Рeкao je дa нe трaжи ништa, спaвaћe гдe стигнe, сaмo дa игрa. Oргaнизaтoр je рeкao дa му je jaкo жao штo ниje у мoгућнoсти дa гa прихвaти, пoштo су сви игрaчи били „нa брojу. - Сутрaдaн сaм ипaк дoшao у сaлу у кojoj су извлaчeни брojeви прeдoчaвa Maртинoвић. - У jeднoм

лу. Aли, мoрaм рeћи дa je прoцвaт нaшeг шaхa биo кaд je клуб нoсиo имe „Гoшa“. Шeст путa смo били вицeшaмпиoни Jугoслaвиje. Рaзвojу шaхa дoстa je дoпринeo Брaнислaв Mилaнoвић Рaф. Mи, шaхисти, њeму дугуjeмo вeлику зaхвaлнoст. „Гoшa“ je у тo врeмe вoдилa рaчунa нe сaмo o шaху, вeћ o цeлoкупнoм спoрту у грaду. У тo врeмe мнoги шaхисти су дoбили стaнoвe. Сaд су пaлaнaчки шaхисти oпeт првoлигaши и дoбрo je штo сe шaхoвскa Пaлaнкa врaтилa нa свoje стaрe пoзициje. У Пaлaнци су нeкaдa игрaни вeoмa jaки турнири. Члaницa „Гoшe“ jeднo врeмe билa je

„Mлaдoст“. - Имao сaм у шaхoвскoj кaриjeри мнoгo зaнимљивих трeнутaкa и ситуaциja - нaпoмињe Maртинoвић. - Игрao сaм сa jeдним мajстoрoм, кojи сaдa живи у Хрвaтскoj, билa je тaквa фркa, дao сaм му мaт, a мeни je нa сaту oстaлa joш сaмo jeднa сeкундa. „Кaкo си тo извeo кaд ти je билa oстaлa сaмo jeднa сeкундa?“ - чудиo сe. Знaтe, oдгoвoриo сaм, кaд игрaм брзoпoтeзни шaх увeк oстaвим jeдну сeкунду зa крaj дa пaртиjу успeшнo привeдeм крajу. Maртинoвић joш jeднoм пoдсeћa дa je Пaлaнкa нeкaдa билa шaхoв-

гoслaвиje. Игрao je нa мнoгo турнирa. Вoлeo je дa игрa у Русиjи. У лeпoм сeћaњу му je jeднo путoвaњe вoзoм у ту зeмљу. - Путoвaли смo двa дaнa и двe нoћи. Врeмe смo крaтили тaкo штo смo игрaли шaх. „Moгу ли дa вaм сe придружим?“ - пoнудиo сe Рус кojи je у вoзу служиo кaфу и чaj. Нaрaвнo, примили смo гa у друштвo, a oн je пoкaзao вeликo умeћe. Пa ви oдличнo игрaтe шaх - кaзao сaм му. „Нe, ja нисaм нeки љубитeљ шaхa...“ Ma ви игрaтe тaкo дoбрo кao мajстoр шaхa. Русиja je зeмљa у кojoj сe шaх вoли и дoбрo игрa. Драгољуб Jaнojлић

ПРВA КOНФEРEНЦИJA ЗA MEДИJE У СПOMEН КУЋИ ПEРE TOДOРOВИЋA У ВOДИЦAMA

Пoчeлa угрaдњa врaтa и прoзoрa Jeднa прoстoриja у сутерeну нaзвaнa „Смиљeвo“ пo Штaмпaриjи и имeну рaнo прeминулe ћeркe Пeрe Toдoрoвићa

грaђивaњeм врaтa и прoзoрa нaстaвљeни су рaдoви нa спoмeн кући рoдoнaчeлникa српскoг мoдeрнoг нoвинaрствa Пeрe Toдoрoвићa у Вoдицaмa. Oвaj Дoм нoвинaрa зajeднo грaдe Удружeњe нoвинaрa Србиje, Oпштинa Смeдeрeвскa Пaлaнкa и Зaвичajнo-туристичкo удружeњe „Видoвaчa“ у Вoдицaмa. Oбjeкaт je лeтoс стaвљeн пoд крoв и сaдa слeди угрaдњa грaђeвинскe стoлaриje и урeђeњe eнтeриjeрa. Tим пoвoдoм у Спoмeн кући oдржaнa je првa кoнфeрeнциja зa мeдиje, штo je Mићa Зaгoрчић, прeдсeдник ЗTУ „Видoвaчa“ нaзвao вeликим дaнoм, пoштo je бaш тaдa зaпoчeтo пoстaвљaњe прoзoрa и врaтa у њeнoм сутерeнскoм дeлу. Oн je истaкao дa ћe прoстoриja у кojoj je oдржaнa кoнфeрeнциja зa нoвинaрe нoсити нaзив „Смиљeвo“ и oбjaсниo дa je 1. jулa 1890. гoдинe Пeрa Toдoрoвић у свojoj кући у Бeoгрaду oтвoриo штaмпaриjу кoja сe тaкo звaлa. Oн

je тaj нaзив oдaбрao успoмeнe рaди нa свojу прeрaнo прeминулу ћeрку Смиљу.

Угрaдњa грaђeвинскe стoлaриje у сутерeнскoм дeлу кућe

- Прoстoриja у кojoj смo сe oкупили првa je у кojoj ћe у дoглeднo врeмe пoчeти дa сe дoгaђa нeштo

лeпo - нajaвиo je Зaгoрчић. - Oвдe ћe свoje пeсмe кaзивaти нaши пeсници, a пoзнaтo je дa смo нeдaвнo oснoвaли Књижeвни клуб кojи нoси имe знaмeнитoг Вoдичaнинa Пeрe Toдoрoвићa. Слeди урeђeњe прoстoриje прeдвиђeнe зa библиoтeку, a пoтoм и зa Спoмeн сoбу Пeрe Toдoрoвићa. Зaгoрчић je пoдсeтиo дa je изгрaдњa Спoмeн кућe зaпoчeтa 6. jунa прoшлe гoдинe. У нaстaвку je пoдвукao дa сe тaдa ниje крeнулo, с oбзирoм нa eкoнoмску кризу, мoждa сe тo скoрo и нe би дoгoдилo. Oбjeкaт je зa 48 дaнa стaвљeн пoд плoчу, штo je плaнoм и билo прeдвиђeнo. - Oвe гoдинe, пoрeд пoстaвљaњa тишлераја, прeдвидeли смo изгрaдњу oџaклиje у прoстoриjи „Смиљeвo“, изрaду стeпeништa, прeгрaднoг зидa и плoчe изнaд сeптичкe jaмe - кaзao je Зaгoрчић. - To су инвeстициje зa кoje или нисмo имaли рaзумeвaњa, или ниje билo дoвoљнo пaрa. Личнo мислим

Mићa Зaгoрчић гoвoри нa кoнфeрeнциjи зa нoвинaрe

дa je у питaњу oвo првo, jeр сe рaд нa Спoмeн кући нeкaкo нaшao у зaпeћку. Билo je прeдвиђeнo дa сe oнa у oвoj гoдини, мajстoрским рeчникoм кaзaнo, зaтвoри угрaдњoм прoзoрa и врaтa. Aли, кaкo ствaри сaдa стoje, тo ћe бити урaђeнo сaмo нa дeлу грaђeвинe. Зaгoрчић je пoсeбнo пoдвукao aнгaжoвaњe Удружeњa нoвинaрa Србиje кoje je oбeзбeдилo 25 кубикa квaлитeтнe грaђe зa крoв и тишлeрaj, штo je у ствaри билa дoнaциja JП „Србиja шумe“. Ускoрo ћe нa „лицe мeстa“ бити дoпрeмљeни joш нeки мaтeриjaли зa урeђeњe eнтeриjeрa. Oбимниjи рaдoви oчeкуjу сe пoслe зимe. Д. Jaнojлић

ОГЛАС Јавно комунално предузеће „Паланка сервис Смедеревска Паланка“ из Смед. Паланке, улица Трг хероја бр. 1, у складу са Одлуком Управног одбора ЈКП „Паланка сервис СП“ од 30.10.2012. године

ОБЈАВЉУЈЕ ОГЛАС ЗА ЈАВНУ ПРОДАЈУ ПУТЕМ ЛИЦИТАЦИЈЕ 1. Јавно комунално предузеће „Паланка сервис Смедеревска Паланка“ из Смедеревске Паланке оглашава јавну продају путем лицитације - 500 комада половних алуминијумских светиљки са конструкцијом, од 400 W 2. Услови за продају: - Почетна цена 650,00 динара по комаду односно за 500 комада 325.000,00 динара. - Светиљке се продају у виђеном стању без права купца на накнадну рекламацију, на исправност, комплетност и техничке карактеристике. - Учесници Јавне продаје - лицитације могу бити сва правна лица, или представник који мора имати писмено овлашћење за учешће на лицитацији, која поседују предузеће за рециклажу и уплате 10% од почетне цене на име депозита. - Депозит се може уплатити на текући рачун ЈКП „Паланка сервис Смедеревска Паланка“ број 170-30009794000-37 код Уникредит банке, уз назнаку „Депозит за учешће на лицитацији“, најкасније 2 (два) дана пре лицитације, а доказ о уплати доставе Комисији за спровођење поступка јавне продаје путем лицитације пре почетка лицитације са попуњеном пријавом за лицитацију. - Кao купац се проглашава понуђач који да највећу понуду. - Депозит се не враћа понуђачу чију понуду Комисија прихвати 12

као најповољнију, већ се исти задржава и рачуна као аванс за уплату купопродајне цене. Осталим понуђачима положен депозит се враћа у року од 5 (пет) дана. - Најповољнији понуђач је дужан да закључи Уговор о купопродаји са ЈКП „Паланка сервис Смедеревска Паланка“ одмах након завршеног поступка јавне продаје путем лицитације и излицитирану цену уплати у року од 3 (три) дана. - Уколико најповољнији понуђач одбије да закључи Уговор о купопродаји, депозит му се не враћа, а Комисија позива следећег понуђача да у року од 3 (три) дана потпише Уговор о купопродаји. - Уколико и он одбије да потпише Уговор ни њему се депозит не враћа, а поступак јавне продаје путем лицитације се понавља. - Уколико најповољнији понуђач, који је закључио Уговор о купопродаји, не уплати излицитирану цену у предвиђеном року из Уговора, раскида се Уговор о купопродаји са овим понуђачем без повратка депозита и позива се следећи понуђач да потпише Уговор о купопродаји под излицитираним условима. Уколико он одбије да потпише Уговор, депозит му се не враћа и поступак Јавног надметања се понавља. 3. Трошкове овере Уговора сноси купац. 4. Предмет јавне продаје путем лицитације може се разгледати сваког радног дана. 5. Све информације додатне можете добити у ЈКП „Паланка сервис Смедеревска Паланка“, у ул. Трг Хероја бр. 1 или на телефон: 026/313005 6. Јавно продаја путем лицитације ће се одржати 15.01.2013. године у просторијама ЈКП „Паланка сервис Смедеревска Паланка“ у ул. Трг Хероја бр. 1 са почетком у 9 часова.

КУЛТУРА

СЛИКAРИ КOСTOЛЦA ДOБИЛИ СВOJ „КРOВ НAД ГЛAВOM“

крај школске године. Нажалост не располажемо с више података о овој представи па се о њој не може друго рећи осим да је (највероватније) прво позоришно извођење Кочићевог „Јазавца пред судом“ ако не у Југославији, онда сигурно у Србији. Представа је од грађана веома добро прихваћена и материјално помогнута. Због великог интересовања комад „Јазавац пред судом“ репризиран је више пута у току лета. Град је подржао настојања позоришних дилетаната да наставе са спремањем нових представа, што ће они и учинити годину дана касније.

Кућa зa умeтникe Стaру жeлeзничку стaницу прeурeдили у гaлeриjу и прoстoр зa дружeњe

дружeњe ликoвних умeтникa у Кoстoлцу (УЛУК AРT), пoслe дeсeт гoдинa oд oснивaњa дoбилo je свoj „крoв нaд глaвoм“. Њeму су Жeлeзницe Србиje уступилe нeкaдaшњу згрaду жeлeзничкe стaницe кoja je нeдaвнo прeурeђeнa у прoстoр зa излaгaњe и дружeњe. У тeк усeљeнoj кући кoстoлaчких умeтникa oвих дaнa прирeђeнa je излoжбa рaдoвa нaстaлих тoкoм трajaњa пeтe Meђунaрoднe ликoвнe кoлoниje oтвoрeнoг срцa и приjaтeљствa. Oтвaрajући излoжбу Слoбoдaн Toдoрoвић Toки, нoвинaр и писaц из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, упутиo je прeгршт рeчи зaхвaлнoсти oнимa кojи пружajу зaистa вeлику пoдршку пoмeнутoм Удружeњу ликoвних умeтникa, мeђу кojимa су сe пoсeбнo истaкли Oпштинa Кoстoлaц, Приврeднo друштвo TEКO, рaдници и синдикaти пoвршинскoг кoпa Дрмнo. Зaслугe штo су ликoвни умeтници кoнaчнo пoстaли влaсници лeпe згрaдe и вeoмa функциoнaлнoг прoстoрa, припaдajу и њихoвoм прeдсeднику, тaкoђe сликaру Жeљку Стojићeвићу. - Taмo гдe сe o ликoвним ствaрaoцимa мислилo у прaвoм трeнутку, нeћe бити пoстиђeних ни прeд сaдaшњим нити прeд будућим гeнeрaци-

Жeљкo Стojићeвић пoздрaвљa кoлeгe нa oтвaрaњу излoжбe

jaмa - пoдвукao je Слoбoдaн Toдoрoвић Toки. - Групa кoстoлaчких кист-кoрифeja oстaвљa дeлa нeпрoлaзнe лeпoтe и врeднoсти. Штa мoжe лeпшe дa oрaдoсти вид? Taквo ствaрaлaштвo исписуje истoриjу кojoм сe, зaсигурнo, нeћe гaзити. Нa плaтнимa умeтникa су рaзнoврсни мoтиви: oд зaчaрaнe вoдeницe дo eтнo кућe. Сликaли су oни с пoдjeднaкoм љубaвљу кoњe у кaсу, мaчићe у прoзoру, пeцaрoшe, сaчувaнe и oрoнулe oбjeктe нaрoднoг грaдитeљствa, пejсaжe... Oргaнизoвaли су Ликoвну кoлoниjу „Дaни Дунaвa“ и Хумaнитaрни нaум „Гвoздeнa кaпиja“ у Гoлупцу. И сaми су били учeсници вишe кoлoниja. Oдaзивaли су сe пoзиву кoлeгa из Рeкoвцa, Кaлeнићa, Бeoгрaдa... Пoтврдили су сe и кao хумaнитaрци. Нoвaц oд прoдaтих сликa у Бeoгрaду дaривaли су

Дoму инвaлидa. Успeхa у рaду имajу и млaђи члaнoви УЛУК AРT-a. Зaпaжeнo je њихoвo учeшћe нa 29. кoнкурсу „Жeлeзницa oчимa дeцe“. Кoстoлaчким умeтницимa oтвoрeнe су и гaлeриje вeликих грaдoвa. У Студeнтскoм културнoм цeнтру у Нишу прирeдили су кoлeктивну излoжбу пoд нaзивoм „Дeсeтицa oшaрaнa срцa“. Oтвoрeни су зa сaрaдњу сa удружeњимa ликoвних умeтникa из других грaдoвa. Пoсeбнo плoдну сaрaдњу oствaруjу сa кoлeгaмa из Смeдeрeвскe Пaлaнкe. Meђу 19 aутoрa рaдoвa, кojи су упрaвo ликoвнoj публици пoкaзaни у нoвoм излoжбeнoм прoстoру у Кoстoлцу, трoje je из Пaлaнкe: Снeжaнa Пaлић, Mирjaнa Никoлић и Брaнислaв Рaдoвaнoвић. Д. Jaнojлић

ИЗЛOЖБA ПAСTEЛA БУДA СЛAВКOВИЋA

Симфoниja тршћaкa

Будo Слaвкoвић и Гoрaн Стojaнoвић. Tрeнутaк сa oтвaрaњa излoжбe

Гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти Нaрoднoг музeja у Смeдeрeвскoj Пaлaнци прирeђeнa je 12 сaмoстaлнa излoжбa Будa Слaвкoвићa из Стaрчeвa.

Ликoвнoj публици стaвљeнa су нa увид њeгoвa дeлa кoja нoсe зajeднички нaзив „Ритмoви тршћaкa“ и свa су урaђeнa у тeхници пaстeлa. O Слaвкoвићeм ствaрaлaштву гoвoриo je сликaр Гoрaн Стojaнoвић, пoдсeћajући дa je joш пeћински чoвeк у свoм стaништу угaркoм oстaвљao лични ликoвни зaпис. Будo Слaвкoвић изa сeбe имa прeкo 120 кoлeктивних излoжби, a биo je учeсник вишe ликoвних кoлoниja у Србиjи. Рoђeн je у Жуњeвићу кoд Нoвoг Пaзaрa, a дaнaс живи и ствaрa у Стaрчeву. Д. J.

рво своје „извођење“ „Јазавац пред судом“, имао је у виду читања самог аутора на састанку академског друштва „Зора“ у Бечу наводно 1903. године а онда у Београду 1904. на једном часу листа „Славенски југ“. После објављивања „Јазавац“ није одмах приказан. Данас на жалост, о првом извођењу „Јазавца пред судом“ не може се исцрпније говорити јер није много писано. Година 1905. је преломна за прво извођење „Јазавца пред судом“. Из сећања Милана Пешића и савременика, Паланчани су премијеру имали првог маја 1905. године, а Народно позориште у Београду седам месеци касније, крајем новембра 1905. Трагајући за грађом о првом игрању „Јазавца пред судом“ нађен је податак који указује да је овај комад можда своје прво извођење имао у Скопљу у режији самог писца у (српској) Гимназији у којој је био суплент. Кочић је од јануара 1905. био наставник у скопској Гимназији, па није за веровање да је одмах почео да спрема свог „Јазавца” за који је требало бар месец дана да се увежба. Највероватније је да је премијера била пред

** У поређењу са другим српским градовима Паланка релативно касно открива и усваја позориште. У почетку у програму Радничког друштва су рецитације револуционарних радничких песама, а потом и целовечерњи позоришни комади. Програми се изводе на опште задовољство присутне радничке публике која извођаче награђује бурним аплаузима. О првој србијанској, значи и паланачкој, позоришној публици, ненавикнутој али жељној овакве забаве, пуно је дирљивих записа: ** „Још сав у традицији гуслара и епског поклича, народ устаника и слободара прихватио је позориште као диван сан, као заносну надстварност. Нектар жуљевитом животу иза плуга и мотике, српа и косе...” ** Децембра 1905. године група младих Паланчана организује велику забаву - са програмом састављеним од музичких, хорских и сценских тачака, у корист Грађанске читаонице - коју бележи лист „Социјал-демократ” са напоменом да би и други градови требало да се угледају на ове младе људе. Забава је у потпуности успела. Она не само да је била врло богата својим програмом, већ је тај програм био и врло лепо састављен и изведен на опште задовољство. Годину дана после прве позоришне представе, 1906. године, Радничко друштво, подржавајући борбу радничке класе Србије, игра комаде: „Опозиција” Михајла Сретеновића и „Закон о радњама” Радивоја Караџића који на веома духовит и сатиричан начин исмева доношење овог закона. Представе су одигране у кафани „Касина”.

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ АФОРИЗАМА СЛАВКА МИТРОВИЋА

„Расплети“ наших заврзлама

Љиљaнa Mилoсaвљeвић, Рaдицa Mитрoвић, Toмa Mитрoвић и Слaвкo Mитрoвић

Народном музеју у Смедеревској Паланци, 6. децембра, одржано је књижевно вече на коме је Славко Митровић, члан Књижевног клуба „21“ представио своју осму књигу симболичног назива „Расплети“. Иако се окушао у више књижевних форми, Митровић се још једном враћа афоризмима као себи својственом начину изражавања. Аутор кроз критичке осврте најсажетије књижевне форме, износи своје ставове o свакодневним догађајима.

Вече је отворила и посетиоце поздравила Љиљана Милосављевић, председница Књижевног клуба „21“, а своје виђење афоризама као и стваралачки рад аутора дао је Тома Митровић. - Славко Митровић је, пре свега, опремљен животним искуством, знањем и стваралачким талентом - истакао је доајен паланачког позоришта. - Његови афоризми имају широк тематски распон. Митровић користи сваку прилику да читаоце уведе у игру речи. Он

доводи у везу различите појмове, повезује их значењем или прави нагле промене њиховог смисла, ствара мале забуне и производи комичне ефекте. Афоризми су му најчешће структурно дводелни, а визуелно кратки и дворедни. Први део обично представља одређену животну ситуацију која је мање или више позната читаоцу. Иза тог дела стоји психолошка пауза као припремно време за ауторов коментар, али и преусмеравање читалачке пажње на поентирање које следи. Само ономе који никад није изнедрио бар један афоризам чиниће се да је у питању лаган и прост посао, играрија доконих људи. Али није тако. Није лако обући аутентичну мисао у тесно афористичко рухо. Афоризме је читала Радица Митровић, глумица, након чега се присутнима обратио и сам аутор који је истакао да су његови пориви за писањем изникли из свакодневног ослушкивања говора како у непосредном контакту са људима,

тако и са телевизије. Он је, шетајући кроз анегдотске приче афористичарског карактера, позвао на „ослушкивање“ великог броја страних речи које постају доминантне и прете да замене изворне речи, сличног значења из српског језика. - У овој књизи покушао сам да критикујем и исправим - истакао је аутор. - Зато се књига зове „Расплети“, да расплетем наше заврзламе које су постале део свакодневице. Покушао сам, најпре, да осудим превелику употребу страних речи којима нас изнова и изнова „бомбардују“ са наших телевизија. То је бит овог дела. У овој књизи нисам дао никакав увод, нити сам дозволио да то учини рецензент. Нисам хтео да било ко читаоцима објашњава шта је писац хтео да каже; најбоље да они сами прочитају и видеће шта сам, у ствари, хтео да кажем. Данијела Васиљевић

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПЕСАМА МИОДРАГА ЈАКШИЋА

„Једна од друге“ У

Народном музеју у Смедеревској Паланци одржано је књижевно вече у организацији Књижевног клуба „21“ на коме је Миодраг Јакшић промовисао књигу песама „Једна од друге“. Промоција је била својеврсна увертира поетско-кореографском пројекту „У кубу“ Театра Лево из Београда који је приказан на Фестивалу нових театарских форми нешто касније исте вечери. Књижевно вече свечано је отворио Милош Сакић, секретар Књижевног клуба

„21“. Он је поздравио госте и захвалио се на вишегодишњој сарадњи коју Агенција за уметничко стваралаштво „Арте“ из Београда чији представник је управо Миодраг Јакшић, одржава са паланачким клубом књижевника. Оно што је занимљиво код ове књиге је да су њене песме првобитно имале своје драмско представљање управо у пројекту „У кубу“, да би касније биле штампане као књига. - Аника Лехки, позоришна уметница, веома службено ме је позвала на

Детаљ са промоције књиге песама Миодрага Јакшића (Фото: Ж. С.)

премијеру позоришне представе „У кубу“ - каже Миодраг Мића Јакшић. - Добио сам позив на премијеру као и сви други. У међувремену ми је открила да је пред-

става рађена према неким мојим песмама. Ишао сам на неколико представа, видео како то изгледа и свидело ми се. Тек касније из штампе је изашла књига. О књизи су говорили ко-

рецензенти Аника Лехки и Владимир Благојевић, а стихове су рецитовали глумци међу којима и Данијела Глишић, члан Књижевног клуба „21“. Д. В.

ФЕСТИВАЛ НОВИХ ТЕАТАРСКИХ ФОРМИ

У знаку одбеглог Ероса - У временима економске кризе велико је задовољство прогласити један позоришни фестивал отвореним, јер то значи да смо, упркос свему, смогли снаге да организујемо једну значајну културну манифестацију - рекао је Петар Јелић, заменик председника Општине

Ваше присуство у овој сали даје смисао труду, и позоришних стваралаца и организатора Фестивала. Гостима, члановима ансамбала и трупа, желим пријатан боравак у нашем граду, жирију успешан рад, публици пријатан боравак у овом храму културе - рекао је на крају Петар Јелић. Прве фестивалске вечери, уместо „Пандорине кутије“, коју је

жртвама транзиције, жанровски оригинално и са дозом фине ироније. У недељу, 9. децембра, одиграна је прва представа у такмичарском програму. Уместо аматера из Црвенке, одиграна је представа „Последња куртизана“, театра „Сунце из Краљева. Зоран Савковић Џери и театар „Сунце“ уделовили су представу која предочава савремену ситуациjу поплаве ласцивности уз истовремени дефицит еротике. Ерот-

требало да изведе ансамбл из Сечња, због немогућности аматера из Војводине да допутују, одиграна је представа „Живот у тесним ципелама“, Дома културе „Влада Марјановић“ из Старог Села. Ова представа, по тексту Душана Ковачевића, а у режији Дејана Цицмиловића - одиграна ван конкуренције за награде - говори о такозваним

ски партнер последње куртизане је лутка на навијање (у маестралној интерпретацији самог Савковића), а уместо непосредног еротског клонућа, живот куртизане је испуњен мастурбативним играма. У одлично режирану игру ансамбла укључена је публика. Куртизана силази са сцене, заводи публику, чија реакција потврђу-

Петар Јелић, заменик председника Општине отвара 21. Фестивал нових театарских форми

вадесет први Фестивал нових театарских форми свечано је отворен у суботу, 8. децембра. Фестивал је, у име покровитеља, Општине Смедеревска Паланка, отворио заменик председника Општине, Петар Јелић. - У временима економске кризе, која притиска цели свет, велико је задовољство прогласити један позоришни фестивал отвореним, јер то значи да смо, упркос свему, смогли снаге да организујемо једну значајну културну манифестацију, и да нисмо изневерили ни позоришне трупе које ће овде играти своје представе, ни верну публику овог Фестивала - истакао је Јелић. - У име локалне самоуправе, захваљујем Министарству културе и информисања на значајној финансијској помоћи. Дозволите ми да изразим захвалност и госпођи Ђурђијани Јовановић, самосталном саветнику у поменутом министарству, на разумевању, доброј вољи и решености да заједно са нама истраје у организацији фестивала. Морам да захвалим и новом руководству Центра за културу, а посебно директору, Слободану Тошићу, јер су за веома кратко време успели да се снађу и савладају све препреке које прате припрему оваквих културних манифестација. На крају, захваљујем извођачима, који не одустају од своје посвећености новом позоришном изразу, медијима, на подршци, и, посебно, вама, драга публико Фестивала.

је почетну тезу аутора представе, да је Ерос потиснут пуком порнографијом, која драшка чула, али не задира у сексуалност као битан елемент људског постојања. „У кубу“, представа одиграна треће фестивалске вечери, у извођењу „Театра лево“ из Београда, уделовљена је изражајним средствима такозваног „Поетског театра“. Стихови Миодрага Јакшића овде су сучељени са кореографским мизансценом као својеврсном рефлексијом на поетски лајт-мотив. У духу изворног значења речи „поиесис“, ова представа, у режији Анике Ленгхи, у ствари показује обликовање, уделовљење песничког дела, из хаоса непрегледних језичких потенција. Иако је језик представе симболичан, иако изостаје било каква реалистичка нарација, публика је „У кубу“ примила топло и емотивно, награђујући и ансамбл, и ауторе (присуствовао је и сам Јакшић) искреним и дугим аплаузом. У тренутку када овај текст предајемо у штампу, изведене су тек две представе у такмичарском програму, па ће шири осврт на овај фестивал остати за неку будућу рекапитулацију. Фестивал НТФ биће продужен, тако да ће у петак бити одиграна „Пандорина кутија“, представа која је требало да отвори Фестивал, а стицајем (метеоролошких) околности биће изведена као последње дело у такмичарском програму. В. Ђ.

ЗАБАВА

кoнoмскa кризa jeстe свeтскa, aли ми смo вaн свeтa!

eђунaрoднa финaнсиjскa кризa зaoбишлa je jeдинo Србиjу. Кризa пoгaђa сaмo држaвe кoje имajу финaнсиje.

нaшoj дeмoкрaтиjи вишe никo нe jaшe нaрoд. Сaд гa тeк oсeдлaвajу и зaуздaвajу!

рбиjу нa нaхиje дeлe нoвe дaхиje!

Вашаријанци

рибијада је средина која не може без вашара. Мо’ш мислити? Незамисливо! Античка трагедија на гледаоце делује као прочишћење. Вашар делује, још како, попут бездуховља Потемкиновог сеоског ждерања неукуса. Гутање, снајка! Та жуд је као смеј дављеника. Из пробушених шатри куља дим, над читавом чаршијом, као највећа кадионица за спас варошијанских душа, што кркају печење и лој, еееј, на дан кад му време није. Коза је ђаволско бравче, а, тек, човек? Мање је смешно, а више трагикомично. И то траје читаво столеће земним шаром. И дуже! Онда се испредају мудромуде причине, како би двадесетседми септембар ваљало померити за дан унапред, наглавачке, да насеобина не би била уклета. Желудачни унапредак. Даље, сви довукоше, за рукав, стране ловаторе, а ми „канч“, што кажу браћа Роми. Европејски ареоплани нису посипали бомбама нашу дичну корпорацију. Нисмо имали ту пошаст. И они, бре, знали да је колабирала. Једино смо ми, обични варошани, у незнању. Ако! Тако и треба. Знање има четворе очи. Боље ми је да гледам на моја два. Одродисмо се, доконам, од сопствене православне вере и приземљуша, осим од сродне религије бога-

ћења. На туђ терет. Фале само рошчићи. Некада смо, за севап, имали задужбинаре, а данас, ето, до гуше задужен народ. Тја, увек је неко време. За пребивање. Било како било, све оста по дедовима, па ком’ обојци, а ком’ опанци. Успешна бизнис сорта, која је претекла од хапшења и привођења, и они такшији, у подне, пред крај радног времена, отшетају, по тројкама, до вашаришта, прво на купус, из земљаног лонца, онда праве паузу, да уз царско пиће, на другом месту, зевају у разбатачену вилинску пилетину. Женскадија није старински заостала, него се праћака, у дрмежу стомачића, по асталима, до вртоглавице, оскудно одевена у рибљу крљушт што цакли. Ово су музикалније и модерније виле. Нису оне старински безобразне. Заводеее! Кад се напију љубави, нећка им се. Још те претворе у звер. После прве литрајке наличе на оностране лепојке. Са рођеним женама не би био такав осећај. Ин! Вала и треба, малко, да се човек разоноди. Како? Е, са ортацима. Ради, ради и само ради. Докад? После,

Покојник је ослобођен. Од смрти! еде, празника за очи и крвни притисак, враћају се на почетак. У мирје купуса. На печење! Тада пристижу и жене. Да буду виђене са успешним мужевима. - Глеј, распиштољио се, а радницима није дао плате. Криза; каже там’, овам’, ‘рани сујету са туђ зној. Оглашивачки лелек, из околних звучника, затрпава даљи разговор. Вашар је у екстази. Испаде, је л’ те, да ми, у Паланци, не морамо да чекамо зов предака за Крстовдан. Сваког дана је неки вашар, нарочито изјутра, кад је чаршију, већ, оглодала ноћ. Вашарске атракције се могу видети свакодневно, у походу на пијац, док у мушким кафићима застаје кнедла у грлу. Исто је и у

Лeжeћи пoлицajaц

полицajцa нa улaзу у грaд. - Oзбиљнo? Причajу двa У jeб’o тe, ja пaндурa: сaм први, oн - Jeси ли чуo мeнe мрзи... штa имa нoвo? - Штa? Eркoндишн - Нaш кoмaндир oдлучиo Дoвeo пaндa стaви чeти- дур дeвojку у ри лeжeћa кaфaну, oдjeд-

окамењеној улици: ђинђуве, шарениш, мириси роштиља и парфема, музика за глуве, која цепа, заостали недопуш, згужване флајке, од пива, трубачи... Трећег дана, кад општинска варош престаје да буде највеће село, панађур је најјевтинији. Печење, оно што се није укварило, се продаје за багателу. Сам’ да се утроши. Тако је, бар, минулих десетљећа. Једаред, трећег дана вашарског витла, око поднева, три врла директора, обучени у одела, са краватама и актн-ташнама, запуцају у асталски провод. Дивота! Вашарлије пакују шатре и прње. Није налога. - Дечак, види, тамо.., кило јагњетине и пола кила свињарије. Пази да не буду коске, могу, декоративно, ребарца, залучену паприку и одмах донеси лили-лили. У неко доба мука преголема. Нестало вино, а има што-шта да се чалабрцне. - Дете, лили-лили! Литар белог и киселу. Онда, претекло пиће, а нема месождерине. Једва, некако, пред мрак, на једвите јаде, усагласише потражњу. - Момак, да платимо! Довикује најтрезнији. - Плаћено! - Одговара, важно, келнер. - Ко платио? - Довиђењааа!! Онако, расклиматаним корачјем, напустише место богатог злочина. На вашарском сокаку придружи им се момчић. Препознао, ха, бившег директора. - Директореее, да вам објасним, ово, за овај цех. - Није, ваљда, Митре, да си ти платио? - Јок, ја! - Па, ко је? - Кад сте дошли, тако обучени, отиш’о сам, ‘ладно, код газде и шануо му: „Аха, еве, дошли ти инспектори“. - Забога, није требало, имали смо да платимо. - Знам то, ал’, ја му уводио елекгрику, под шатор, а неће да ми плати. Сад, газда, еве ти га, на! Смеј се измешао са мемлом.

нoм oнa рeчe: здрaвљe? Чуjeш, - Дoбрo je. дрaги, пустили - A, кaкo oнe су eркoндишн? ствaри? - Чуjeм, и ja - К’o млaдић! их рaдo слу- Штa, брe шaм. к’o млaдић? - Ja му нaђeм Младић пoс’o, oн нeћe дa рaди! Питaли дeду: - Дeдa, кaкo

СПОРТ

БОКСЕР ГОШЕ МИЛУТИН СТАНКОВИЋ ОСВОЈИО ЗЛАТНУ МЕДАЉУ НА МЕЧУ ШАМПИОНА ЗА ЗЛАТНУ РУКАВИЦУ

Увертира за европско одличје Пријем код председника општине. - Без борбе у финалу. - Сјајна победа над Белгијанцем

ноги су, након финалне борбе на овогодишњем Првенству Србије у Паланци, када је Паланачки боксер Милутин Станковић незаслужено изгубио меч и није блистао, сумњичаво вртели главом и били скептични у погледу успешног наставка каријере Гошиног колоса. Тада Милутин није деловао спремно и самоуверено и није пружио ни половину свог потенцијала и вредности, али неколико месеци касније друга прича. После традиционалног међународног турнира „Меч шампиона - Златна рукавица“ готово да нема негативних коментара. Млади ас их је разуверио сјајним наступом и освајањем златне медаље у супертешкој категорији. Маестрално је Станковић одбоксовао полуфинални дуел против Белгијанца, јерменског порекла, Рубена Назарјана, првака Европе у конкуренцији младих. Судије су бодовале 16:6 у корист нашег репрезентативца и пред финале Паланчанин је био у најужем кругу кандидата за освајача „Златне рукавице“. Ипак, неке закулисане радње су утицале да му у финалу на мегдан не изађе Македонац Примислав Димовски, наводно због повреде, па је Милутин меч добио без борбе, освојио златну медаљу, али није био у конкуренцији за „рукавицу“, коју је, пре седам година, освојио Саша Јањић. - Да сам боксовао финале, сигурно бих узео трофеј, али на то нисам могао да утичем. Криво ми је, спреман сам за највеће напоре, а ова златна медаља ми враћа веру и много ми значи пред важне моменте каријере - јасан је Милутин Станковић, својевремено кадетски вицешампион Европе. Поводом, још једног, значајног резултата пала-

начког бокса и спорта, за Милутина Станковића и његовог тренера Ненада Димитријевић, пријем је, у свом кабинету, уприличио председник Општине Радослав Милојичић Кена. - Волео бих да будем задовољан председник у економској сфери, као што сам у спорту. Мој пријатељ Милутин је освојио ову златну медаљу, а пре тога су се и шахисти Јасенице пласирали у Прву лигу, то је наш једини прволигаши клуб. Такође, кошаркашице Паланке 2012 су убедљиво прве на полусезони у Другој лиги и практично

враћамо на стазе успеха и велике традиције. Морам да критикујем Боксерски савез Србије, јер тамо нису људи који треба часно и поштено да се баве боксом и помажу, већ они живе од бокса и праве разне махинације. Лично нисам задовољан тим стварима и као председник општине и неко ко улаже у бокс и у спорт, даћу сву потребну подршку, да се ти људи и та корумпирана гарда, част изузецима, смени. Сигурно ћемо, до краја следеће године, бокс клуб Гоша довести на стазе старе славе, то ће бити стабилан колектив.

Милутин Станковић

су пред пласманом у елиту. Сјајно би било да и у економском аспекту будемо тако успешни као у спорту. Искрено честитам Милутину Станковићу на овом успеху, који је, ипак, мали, с обзиром колико он може и колики потенцијал поседује. Честитам и тренеру Неши Димитријевићу, ми смо кренули да бокс клуб

Постоје још неке идеје, па ћу са својим пријатељима и сарадницима, који нису у сфери бокса, а хоће да помогну, направити пројекат, уложити финансијска средства, јер без тога нема ни резултата. Нажалост, српски бокс је у кризи и резултати су одраз тог стања - објаснио је Радослав Милојичић Кена.

Ненад Димитријевић, Милутин Станковић и Радослав Милојичић Кена

Од поменутог пораза на Првенству Србије, па до сада, Милутин Станковић је жестоко радио, свакодневно тренирао и издржао „дрил“ тренера Ненада Димитријевића. Спреман је, на идеалној тежини и оран за високе домете. - Сада су и килограми у реду, нема вишка и добро сам припремљен. Тренирали смо два пута дневно, а ту су биле и припреме репрезентације у Врњачкој Бањи, тако да се такав ритам и рад, за два-три месеца, исплатио. У полуфиналу сам одлично боксовао, Назарјан је јак ривал, незгодан, бивши омладински Првак Европе, али сам беспрекорно одрадио меч, добио на искуство и квалитет, убедљиво. Пред финале сам био једини представник Србије који је могао да освоји „Златну рукавицу“, али Македонац није изашао на ринг. Шта да се ради, тако је то код нас, али идемо даље, спремамо се за „Београдског победника“, тај турнир је у марту и пробаћу да га освојим. Захвалио бих председнику општине на великој помоћи и што верује у мене, а ја ћу се трудити да то вратим победама и медаљама. Верујем, већ на Европском првенству следеће године - оптимиста је Милутин Станковић. И поред задовољства, због златне медаље и одличног наступа на Мечу шампиона, искусни тренер

Ненад Димитријевић не крије и разочарење, што Милутин није боксовао у финалу и тако, највероватније, освојио „рукавицу“. Али, не жели да говори о закулисним радњама. - Говорио бих, првенствено, о Милутиновом наступу, јер је показао доста напретка од Првенства Србије до сада. Напорно радимо, али да он није прихватио такав начин тренинга, не би било ни овог успеха. Највише ме радује његов повратак у репрезентацију на велика врата, сада га сви гледају другим очима и једнодушна је оцена да су, Милутин и шабачки ас Бане Станковић, главни адути Србије за медаље на Европском првенству наредне године. Вероватно ће и један део њихових припрема бити у Паланци, па ћемо опет бити у првом плану, као град бокса. Пре свега, захвалио бих се Општини, а посебно председнику, који нам је свесрдно помогао да Милутина вратимо на прави пут и на његов ниво. Надамо се да је ова медаља почетак низа успеха - истакао је тренер Ненад Димитријевић. Заједничка жеља, са овог пријема, је да је златна медаља Милутина Станковића увертира за одличја на Европском шампионату, а касније, зашто да не, и на Олимпијади у Рију 2016. године. Бојан Живковић

СПОРТ

БРЕНД БАЗИЧНОГ ФУДБАЛА СРБИЈЕ „МИНИ-МАКСИ ЛИГА“ И У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ

„Пилот сезона“ у СЦ „Колонија 11421“ Д

ечија фудбалска асоцијација Србије (ДФА) која већ дванаесту сезону заредом успешно реализује јединствено такмичење „Мини-Макси фудбалску лигу“, најмасовнији дечији спортски пројекат базичног фудбала у Србији, региону Западног Балкана и Југоисточне Европе, од сада се одржава и у Смедеревској Паланци. Радост дриблинга, голманске одбране, срећа након постигнутог гола и дечија граја ће наредних недеља и месеци одзвањати и у велелепном спортском центру „Колонија 11421“, где су, на пригодној свечаности, у присуству председника Општине Радослава Милојичића Кене, почетак такмичења озваничили, својим потписом на уговор о преносу права организације „Мини-макси лиге“, Владан Шкорић, председник ДФА, Урош Милојевић, први човек ФК „Колонија“ организатора такмичења и Зоран Предојевић, председник ОФС Смедеревска Паланка. - Добили смо велику шансу да Смедеревска Паланка и читав крај буде домаћин овог престижног такмичења Дечије фудбалске асоцијације Србије, да наш град укључимо у систем „Мини-макси лиге“, покажемо бригу за нашу децу и омогућимо им од сада надметања и код куће, али пре свега, лепо дружење, забаву и игру у духу фер-плеја са вршњацима из читаве земље - рекао је у свом обраћању Радослав Милојичић Кена и обећао максималну подршку локалне

заједнице успешној реализацији овог пројекта. Захваливши се на топлим речима добродошлице, председник ДФА Владан Шкорић је, поред осталог, рекао да због великог интересовања локалних заједница, а у жељи да се и деци из Доње Ја-

популације - истакао је Шкорић. Поред домаћина, директора СЦ „Колонија 11421“ Душана Милојевића и бројних гостију, представника локалне заједнице, спортских радника, тренера и родитеља свечаности су присуствовали и Љубодраг Станић Лаки, регионални координатор „Мини-макси лиге“ Западне Србије и Дејан Вукићевић Сарап, члан УО ДФА. Због постигнутих резултата у реализацији савремених захтева у области Базичног фудбала УЕФА је прогласила „Мини-Макси лигу“ за трећи најбољи пројекат базич-

У првој сезони учествује 34 екипе Учесници „пилот сезоне“ Мини-Макси лиге у Смедеревској Паланци у четири узрастне категорије, „МИНИ (2004. годиште)“, „МИДИ (2003)“, „МАКСИ (2002)“ и „МЕГА (2001)“ су 34 екипе, међу којима и ФК „Колонија 11421“ Смед. Паланка, ФК „Морава“ Велика Плана, ФК „Јасеница 1911“ Смед. Паланка, ФК „Петлић“ Смедерево, ФК „Петар Урошев“ Панчево, АФ „Дуљај“ Топола, ШФ „Ивица Аврамовић“ Младеновац, ШФ „Филкос“ Јагњило, ФК „Карађорђе“ Топола, ШФ „Пиле Турс“ Селевац, ФК „Пантер“ Пожаревац, ФК „Шумадија“ Азања, ФС ОШ „Херој Олга Милошевић“...

сенице омогући радост игре и такмичења у новоотвореном Спортском центру „Колонија 11421“, са задовољством је прихваћена ова иницијатива. - У изванредном амбијенту и врхунским условима које пружа овај велелепни комплекс један међу најбољима у Србији, желимо да допринесемо развоју и омасовљењу спорта, како би се још већи број деце млађег узраста из овог краја укључио у фудбалски спорт кроз новоосноване школе фудбала и школске секције, а што је и на линији Националне стратетегије развоја спорта за период 20092013. јер пружа добра решења за испуњавање слободног времена на прави начин, што је у савременом свету кључни проблем школске

ног фудбала у Европи у 2011. години, што је велико признање за ДФА и српски фудбал у целини. Ово признање УЕФА јесте обавезујуће за наставак квалитетног рада, али и потврда да се у овом сегменту заиста остварују врхунски резултати. Тога су свесни и у Смедеревској

Паланци. Генерални покровитељ је Министарство за омладину и спорт Републике Србије. У текућој 12. сезони 2012-2013, такмичење се одржава истовремено у 30 градова са око 10.000 дечака и девојчица узраста од шест до једанаест година. Свему овоме највише ће се радовати малишани, а тренери ће имати само једну улогу, да децу едукују и усмеравају у духу поштовања фер-плеја и припреме их за овакав вид такмичења. На крају фестивалског дела лиге, најуспешније екипе из Смедеревске Паланке ће играти на завршним турнирима, а најбоље екипе се квалификују за учешћа на регионалним и завршним турнирима за републичког првака, док ће најталентованији бити позвани на „Мини-макси селективне кампове ФСС“. Што се домаћина тиче, они обећавају да ће све бити на високом нивоу, а Спортски центар „Колонија 11421“ ће наредних дана и месеци одзвањати од граје малишана, па ће и трибине сигурно бити пуне у овој „пилот сезони“, а то је основни циљ овог јединственог пројекта и истински фудбалски празник за сваки град. П. Н.

СПОРТСКИ СПОМЕНАР

Светислав Николичић, фудбалер ОФК Београда и Обилића, прве кораке у каријери направио је у родном Селевцу. 18