ДОДАТАК ЗА КУЛТУРУ И ДРУШТВО
7. март 2020. | година I | број 1
НАЈКРУПНИЈИ ИСКОРАК У ИСТОРИЈИ ЦРНОГОРСКЕ КУЛТУРЕ: ПРВИ ПРЕПИСИ КЊИГЕ
УВОДНИК
Наш одговор на стварност
Издања Црнојевића заслужна за писменост Проф. Др Божидар ШЕКУЛАРАЦ
Тања ПАВИЋЕВИЋ уредница Култа
Амбиција додатка Побједе за културу је враћање стваралаштва у епицентар збивања. Не само ради промоције запитаности духа већ и због потребе да у писаној форми оставимо запис о једном времену кроз свједочења водећих интелектуалаца данашње Црне Горе
Драги читаоци, Пред вама је први број Побјединог додатка за културу и друштво Култ. Ријеч је о подлистку који ће излазити сваке суботе. Култ ће кроз ауторске текстове значајних интелектуалних, књижевних, умјетничких имена Црне Горе и нашег региона градити и потврђивати грађанске вриједности друштва; разоткривати наше предрасуде и табуе; бавити се анализом и (ре)дефинисањем идентитетских питања, тумачити посљедице историјских кретања и мијешања цивилизација и наслага различитих култура... Наша тежња и циљ у свеколикој црногорској различитости јесте успостављање колективног осјећаја солидарности и заједништва. Додатак за културу и друштво је замишљен као простор, агора (да, баш тако – агора) на којем ће о актуелним темама и збивањима, кроз анализе, критичке текстове, приказе и есеје, промишљати представници академске заједнице, јавних институција, писци, професори, умјетници, вриједноваће и критички промишљати постигнућа и промашаје у области културе и умјетности, али и деконструисати друштвене феномене црногорске реалности. Сарадници Побјединог додатка за културу и друштво су водећа имена на црногорској интелектуалној сцени: Радмила Војводић, Марко Шпадијер, Драган Радуловић, Јанко Љумовић, Павле Горановић, Живко Андријашевић, Антун Сбутега, Бобан Батрићевић, Александар Радоман, Марија Перовић, Љиљана Зековић, Светлана Рацановић, Милица Пилетић, Саит Шаботић, Никола Латковић, Зорица Мрваљевић… То су само нека од многих имена која ће стварати култ Култа, додатка за културу и друштво. Сваки број имаће тематске оквире, у оквиру којих ће цр-
ногорски интелектуалци, из свог угла, сагледавати и превриједновати феномене а у циљу промоције: грађанског друштва, толеранције, мултиконфесионалности, заједничког суживота, богатог насљеђа насталог укрштањем различитих цивилизација и култура. Новинске стране Побједе током 75 година трајања, свједочанства су историје Црне Горе XX вијека. Зато је амбиција додатка за културу Побједе враћање културе и стваралаштва у епицентар збивања. Не само ради промоције запитаности духа већ и због потребе да у писаној форми оставимо запис о једном времену кроз свједочења водећих интелектуалаца данашње Црне Горе. Култ ће излазити на ћирилици, из поштовања према слојевитом и богатом црногорском културном насљеђу, сложености и разноликости, које, како кроз вјекове, тако и данас, дефинишу црногорско национално биће, а онда и дубоког респекта према значају писма које је деценијама био заштитни знак Побједе. Свјесни да је на ћирилици, кроз вијекове, стварана и писана историја Црне Горе, не остављамо је прошлости, како бисмо је замијенили латиницом као писмом будућности. Два писма, ћирилицу и латиницу, нијесмо поставили кроз консекутивни већ симултани однос: видимо их као писма наше свагдашње садашњости, у којој имамо екслузивитет да на ћирилици разговарамо са собом, а латиници - са свијетом. Из тог разлога, први број ће се бавити развојем писмености и традиционалних писама у Црној Гори. Побједин Култ ће из броја у број концепцијски и садржајно тежити да задовољи интелектуану знатижељу читаоца и помогне трасирању пута развоја црногорских духовних магистрала.
П
исменост као значајан сегмент културе и образовања очитује се преко писаних споменика, археолошких и лингвистичких факата, али и сакралних објеката, као најпостојанијег свједока времена у којима су настали. На први поглед чини се да су сазнања о старијој црногорској прошлости тешко докучива, поготову кад је ријеч о писмености, школама, књижевности и науци будући да је број сачуваних докумената био веома мали. Тешко је замислити колико је уништено документарне грађе о нашој прошлости. Много тога учинили су окупатори који су се овђе смјењивали, елементарне непогоде, али понекад смо и сами небригом томе допринјели. Велики број докумената нестао је и зато што су били писани на меким материјалима, као што су били пергамент, папирус и папир лошег квалитета. Ипак, о нашој најстаријој прошлости и култури остало је драгоцјено свједочанство. То су стари натписи, у свим облицима латинске мајускуле и минускуле, грчкога писма, а касније и ћирилице. Познато је, на примјер, да се Барска ерхиепископија у преписци са римском куријом служила беневентаном наших карактеристика, папском минускулом, каролином, глагољским угластим писмом, и, коначно, хуманистиком. Поред писмености на грчкој, римској и ћирилској основи, доласком Турака јавља се и писменост на арапско-турској основи. Црногорска писменост и књижевност засноване су у басену Скадарскога језера, иако су Приморје, долина Лима, Пиве и Таре томе дали значајан допринос. Те културне вриједности најприје су представљене преко старих натписа који се налазе на цијеломе простору Црне Горе. Писменост код нас у правом смислу ипак почиње с примањем хришћанства у IX вијеку, кад се модификацијом грчкога писма старају словенска писма – глагољица и ћирилица. То је вријеме када међу Словенима још влада језичка блискост и споразумијевање на словенскоме језику, чији писани облик словенскога солунског дијалекта зовемо старословенски, касније црквенословенски. За период средњега вијека у црногорској писмености и сачуваним споменицима можемо говорити о грчко-латинско-словенској симбиози. За описмењавање дукљанских Словена велики значај имао је бенедиктански монашки ред у чијим се манастирима развијала писменост, прије свега на дукљанскоме приморју. Овдје су преписиване или састављане прве књиге, најприје на латинском, касније на словенском језику. Најзначајнији скрипторији у дукљанској држави били су бе-
ПСАЛТИР С ПОСЉЕДОВАЊЕМ (1495) недиктански манастири: Св. Срђ и Вакх на Бојани, јужно од Скадра (гробница дукљанских владара), Св. Никола на Бојани, Св. Архангил на Превлаци (и још шест у Боки Которској), затим Св. Петар код Требиња, два на Мљету, Скадру, Свачу, Дривасту, Бару итд. Од времена Немањића (крај XII вијека) владари формирају канцеларије и скрипторије на старословенскоме језику, а по потреби на грчкоме и латинскоме. Манастири постају преписивачки центри – скрипторији и својеврсне радионице за опремање књига. Дванаесто стољеће представља прекретницу јер тада настају уникатна црногорска дјела. У Врањинскоме манастиру радила је тзв. Жабљачка школа за преписивање књига за потребе цркве у Зети. Најпознатији скрипторији у средњовјековној зетској држави били су у Котору, Превлаци, Скадру, Бијелом Пољу, касније Никољац и Подврх, у Пљевљима, Морачи, Ђурђевим Ступовима, у Будмиљи, Копорињи итд. У доба Балшића и Црнојевића на обалама Скадарског језера основано је више скрипторија: на Старчеву, Морачнику, Бешки, Жабљаку, Цетињу. У скрипторијама Зете настале су бројне рукописне књиге од посебнога значаја за развој писмености у Црној Гори и црногорској култури опште. Из старијега су раздобља Љетопис попа Дукљанина,
Мирослављево јеванђеље, Вуканово јеванђеље и Иловичка крмчија. У XIВ и XV вијеку, настаје право богатство црногорских рукописних књига: Дивошево јеванђеље, Пролог Старчеве Горице, Четворојеванђеље Старчеве Горице, Горички зборник, Синтагма Матије Властара, Копорињски љетопис, Врањинско четворојеванђеље.
ПРВА ШТАМПАРИЈА ИЗ ВЕНЕЦИЈЕ У историји се догађају чуда. Једно од чуда збило се у Црној Гори деведесетих година XV вијека када су морски таласи избацили лађу на црногорску обалу и на њој штампарске машине из Венеције. Отац и син, Иван и Ђурђе Црнојевић, наоружани надом да свом народу донесу просвјештеније, набавише ову тек насталу искру културе за своју земљу. Као прави ствараоци и владари, у тешком историјском тренутку, тренутку безнађа и већ извјесног балканског ропства подижу дворце и манастире, оснивају градове и утврђења. Уз све то, утемељују и стављају у погон штампарију и с књигом уводе Црногорце у Гутенбергову галаксију, међу просвијећене европске народе. Заслугом црногорског владара Ђурђа Црнојевића засновано је
наставак на страни 2